povrtarstvo uvod i znacaj.pdf

8/17/2019 Povrtarstvo uvod i znacaj.pdf

1/46

POVRTARSTVO

Prof. dr Žarko M. Ilin


2/46

ŠTA JE POVRTARSTVO PO DEFINICIJI?

ŠTA SE KORISTI U ISHRANI?

JESTIVI DEO

VEGETATIVNI ORGANI

NADZEMNI1.) LISTOVI

2.) ZADEBLJALOSTABLO

3.) ZADEBLJALELISNE DRŠKE

GENERATIVNI ORGANI

PODZEMNI NADZEMNI

1.) KOREN

2.) STABLO

3.) LUKOVICE

4.) KRTOLE

1.) PLOD

2.) ZRNO

3.) CVAST


3/46

NA KOJI NAČIN SE POVR ĆE

KORISTI U ISHRANI?KOLIKO JE REGISTROVANO POVRTARSKIH

VRSTA U SVETU?

KOLIKO SE GAJI KOD NAS?

OD ČEGA ZAVISI BROJ GAJENIH VRSTA?

1.) EKOLOŠKIH USLOVA

2.) EKONOMSKIH USLOVA

3.) TRADICIJE


4/46

DVOGODIŠNJE

PREMA DUŽINI ŽIVOTNOG CIKLUSA SVE POVRTARSKE BILJKE MOGU BITI:

VIŠEGODIŠNJE

JEDNOGODIŠNJE


5/46

KADA SE POVR ĆE POČELO GAJITI?

NAJSTARIJE VRSTE POVR ĆA SU GAJENE PRE 4.000 godina

ODNOSNO U PERIODU OD PRE 2.000-4.000 godina

OKO 2.000 godina SE GAJE

A PO OTKRIĆU AMERIKE


6/46

CENTRI POREKLA POVR ĆA

1.) KINESKI

2.) INDIJSKI

8.) JUŽNO-AMERIČKI

3.) SREDNJE-AZIJSKI

4.) BLISKI ISTOK 5.) MEDITERANSKI

6.) AFRIČKI

7.) CENTRALNO-AMERIČKI


7/46


1.) KINESKI

OBUHVATAPLANINSKI,DEO CENTRALNEI ZAPADNE KINE

IZ OVOG GEOCENTRA POTIČU:

ALJMA LUFA-S UNĐER TIKVA

KINESKI KUPUS PEKINŠKI KUPUS PLAVI PATLIDŽAN

RABARBARA RABARBARA


8/46


2.) INDIJSKI

OBUHVATA

SEVEROISTOČNU INDIJU,BURMU, INDOKINU,MALAJSKI ARHIPELAG


KRASTAVAC LUFA-S UNĐER TIKVAPLAVI PATLIDŽAN


9/46


3.) SREDNJE-AZIJSKI

OBUHVATASEVEROZAPADNU INDIJU,AVGANISTAN


MRKVA

ROTKVICA

CRNI LUK BELI LUK

SPANAĆ DINJA


10/46


4.) BLISKI ISTOK

OBUHVATAMALU AZIJU, ZAKAVKAZIJEIRAN, PLANINSKE DELOVITURSKE


MRKVA

CRNI LUK

DINJA

PRAZIKUK

KUPUS CELER CVEKLA


11/46


5.) MEDITERANSKI

BLITVA

KOPAR MIROĐIJA

PERŠUN

RABARBARA

PRAZIKUK

KUPUS CELER

CRNI KOREN

BELI LUK

CRNI LUK SALATAARTIČOKA

PAŠTRNAK

RADIČŠPARGLA


12/46


6.) AFRIČKI

OBUHVATA

ETIOPIJU I SOMALIJU


TIKVE LUBENICA

BAMIJA


13/46


7.) CENTRALNO-AMERIČKI

PAPRIKA

PASULJ KUKKURUZ ŠEĆERAC


14/46


8.) JUŽNO-AMERIČKIOBUHVATAPERU, EKVADOR,BOLIVIJU I ČILE


PARADAJZKROMPIR TIKVE

Č Ć


15/46

AGROTEHNIČKE MERE U PROIZVODNJI POVR ĆA

1.) OPŠTE AGROTEHNIČKE MERE 2.) SPECIJALNE AGROTEHNIČKE MERE 3.) SPECIFIČNE AGROTEHNIČKE MERE

LJUŠTENJE

-TANJIRANJE-PLITKO ORANJE

OSNOVNA OBRADA-PLUGOVIMA RAVNJAČIMA-PLUGOVIMA OBRTAČIMA-NOŠENIM i/ili VUČENIM PODRIVAČIMA

PREDS ETVENA PRIPREMA-TANJIRANJE

-SETVOSPREMIRANJESETVA i/ili SADNJA

MERE NEGE -MEĐUREDNA KULTIVACIJA-OKOPAVANJE

-OGRTANJE-NAVODNJAVANJE-ZAŠTITA-OD KOROVA

-BOLESTI I-ŠTETOČINA

GREDICE-RAZLIČITE ŠIRINE I

-VISINE

U PROIZVODNJI RASADA

-PIKIRANJE-KALEMLJENJE-KALJENJE-DODATNO OSVETLJAVANJE

FERTIGACIJAĐUBRENJE-ORGANS KIM i -MINERALNIM ĐUBRIVIMA

ZAŠTITA OD MRAZA

MALČ

OVANJENEPOSREDNOPOKRIVANJE BILJAKAAGROTEKSTILOM

SENČENJE

KOD PARADAJZA

-ZAKIDANJE ZAPERAKA -VOĐENJE BILJAKA

-SKIDANJE LISTOVA-VRŠIKANJE-KOLČENJE

KOD KRASTAVCA-PINCIRANJE

KOD PAPRIKE-REZIDBA

BLANŠIRANJE-CELERA,-ŠPARGLE,-RADIČA

DORASTANJE-KARFIOLA-KELJA PUPČARA-RADIČA


16/46

U ČEMU JE RAZLIKA IZMEĐU

RATARSTVA I POVRTARSTVA?

FAZA ZRELOSTI

POVRŠINE NA KOJIMA SE GAJI POVR ĆE

MESTO GDE SE POVR ĆE GAJI


17/46

ZNAČAJ POVRĆA

U UKUPNOJ PROIZVODNJI HRANE PROIZVODNJA POVRĆAI PRERA ĐEVINA OD POVRĆA ZAUZIMA ZNAČAJNO MESTO.

PROIZVODNJA POVRĆA OMOGUĆUJE:

1.) INTENZIVNO KORIŠĆENJE ZEMLJIŠTA

2.) I SISTEMA ZA NAVODNJAVANJE

KAKO?

GDE?

1 ha POD POVRĆEM NA OTVORENOM POLJU ODGOVARA

POVRŠINI OD 30-100 ha POD PŠENICOM

1 ha STAKLENIČKE PROIZVODNJE POVRĆA ODGOVARAPOVRŠINI OD 600-900 ha POD PŠENICOM


18/46

KAKVA JE HRANJIVA I BIOLOŠKA VREDNOST POVRĆA?

NA KOJI NAČIN SE KORISTI U ISHRANI?1.) SVEŽE-SALATA

-VARIVO

2.) PRERA ĐENO-STERILIZACIJOM-ZAMRZAVANJEM

-DEHIDRACIJOM-KIŠELJENJEM

OSIM TOGA, POVRĆE I ŽETVENI OSTACI POVRĆASE MOGU KORISTITI KAO:

KVALITETNA STOČNA HRANA

ZELENIŠNO ĐUBRIVO

BOGATSTVO HRANJIVIH POSEBNO ZAŠTITNIH MATERIJA


19/46

BOGATSTVO HRANJIVIH, POSEBNO ZAŠTITNIH MATERIJAČINI POVRĆE ZNAČAJNIM U ISHRANI LJUDI.

MALE JE ENERGETSKE VREDNOSTI ZBOG:NISKOG SADRŽAJA SUVE MATERIJE.ODNOSNO IMA MALI SADRŽAJ:-MASTI

-PROTEINA-UGLJENIH HIDRATA

OD UGLJENIH HIDRATA POVRĆE SADRŽI:

MONOSAHARIDEDISAHARIDE IPOLISAHARIDE-SKROB

-HITIN-CELULOZU-HEMICELULOZU

PROTEINEMASTI


20/46

VITAMINI: C, β-KAROTEN, B1, B2, B6, D, E, K, PP

MINERALNE MATERIJEDIJETETIČKI DELUJUĆE MATERIJE-ORGANSKE KISELINE

-ETERIČNA ULJA

ETERIČNA ULJA-BEZ SUMPORA-SA SUMPOROM-SA SUMPOROM I AZOTOM

ORGANSKE KISELINE-OKSALNA-JABUČNA-LIMUNSKA

-MLEČNA-VINSKA

KVALITETNA ISHRANA PODRAZUMEVA 4 – 5 OBROKA


21/46

5%

10%

1010--15%15%

10%

1515--25%25%

30-35%

KVALITETNA ISHRANA PODRAZUMEVA 4 5 OBROKAPRE SVEGA SVEŽEG POVRĆA I VOĆA (350-450 g DNEVNO)


22/46

Organolepti č ki

-oblik

-boja-masa-ukus-aroma-tekstura

Neophodne materije

-ugljeni hidrati

-proteini-masti-vitamini-mineralne materije

Bioaktivne materije

glukozinolati

karotenoidipolifenolisulfidi, fitosterini, terpeni

fitoestrogeni,balastne materije

Nepoželjne materijenitrati, oksalna kiselinasolanin, ostaci pesticida

mikotoksini,teški metali

PRVIH PET VRSTA POVRPRVIH PET VRSTA POVRĆĆA PO SADRA PO SADRŽŽAJU VITAMINAAJU VITAMINA


23/46

700700KRESKRES

SALATASALATA3,33,3SPANASPANAĆĆ6666PRAZILUK PRAZILUK

780780KELJKELJ

PUPPUPČČ

AR AR

3,93,9SALATASALATA9393HRENHREN

13701370SPANASPANAĆĆ11,211,2LISNATILISNATIPER PER ŠŠUNUN165165PAPRIKAPAPRIKA

20302030ŠŠPARGLAPARGLA17,517,5MRKVAMRKVA166166KELJKELJ

PUPPUPČČAR AR

25202520PAPRIKAPAPRIKA18,718,7TIKVATIKVA((žžuta)uta)174174LISNATILISNATIPER PER ŠŠUNUN

SADR SADR ŽŽAJAJVRSTAVRSTASADR SADR ŽŽAJAJVRSTAVRSTASADRSADR Ž Ž AJ AJ VRSTAVRSTA

Vitamin EVitamin E µµg /100gg /100gsvesvežžeg povreg povrććaa

Beta karoten mg/100gBeta karoten mg/100gsvesvežžeg povreg povrććaa

Vitamin C mg /100gVitamin C mg /100gsvesvežžeg povreg povrććaa

PRVIH PET VRSTA POVRPRVIH PET VRSTA POVRĆĆA PO SADRA PO SADRŽŽAJU ZNAAJU ZNAČČAJNIHAJNIH


24/46

PRVIH PET VRSTA POVRPRVIH PET VRSTA POVRĆĆA PO SADRA PO SADRŽŽAJU ZNAAJU ZNAČČAJNIHAJNIHMINERALNIH MATERIJAMINERALNIH MATERIJA

3838MRKVAMRKVA350350--380380KARFIOL, KELERABA,KARFIOL, KELERABA,

ENDIVIJA, BLITVAENDIVIJA, BLITVA

4040SALATASALATA460460KORENASTI CELER KORENASTI CELER

4141LISTLIST

PER PER ŠŠUNAUNA490490RARAŠŠTANTAN

4343KELERABAKELERABA633633SPANASPANAĆĆ5858SPANASPANAĆĆ880880LIST PER LIST PER ŠŠUNAUNA

SADRSADR Ž Ž AJ AJ VRSTAVRSTASADRSADR Ž Ž AJ AJ VRSTAVRSTA

Mg (mg /100g sveMg (mg /100g svežžeg povreg povrćća)a)K (mg /100g sveK (mg /100g svežžeg povreg povrćća)a)

PRVIH PET VRSTA POVRPRVIH PET VRSTA POVRĆĆA PO SADRA PO SADRŽŽAJU ZNAAJU ZNAČČAJNIHAJNIH


25/46

MINERALNIH MATERIJAMINERALNIH MATERIJA

0,540,54KELERABAKELERABA2,72,7BLITVABLITVA0,590,59SPANASPANAĆĆ3,23,2SALATASALATA

0,610,61BROKOLABROKOLA3,43,4KUPUSKUPUS

0,620,62PER PER ŠŠUNUN4,14,1SPANASPANAĆĆ0,920,92GRAGRAŠŠAK AK 6,66,6LIST PER LIST PER ŠŠUNAUNA

SADRSADR Ž Ž AJ AJ VRSTAVRSTASADRSADR Ž Ž AJ AJ VRSTAVRSTA

ZnZn

(mg /100g sve(mg /100g svežžeg povreg povrćća)a)

FeFe

(mg /100g sve(mg /100g svežžeg povreg povrćća)a)

SADRŽAJ NO KOD POVRĆASADRSADRŽŽAJ NOAJ NO33 KOD POVRKOD POVRĆĆAA


26/46

SADRŽAJ NO3 KOD POVRĆASADRSADRŽŽAJ NOAJ NO33 KOD POVRKOD POVRĆĆAA

111,5111,5--363,0363,0

128,5128,5--323,4323,4SCARLET NANTESSCARLET NANTES

FORMULAFORMULAMRKVAMRKVA

118,9118,9--579,0579,011 SORTI11 SORTISalataSalata

208,0208,0--269,0269,0HEINZHEINZPARADAJZPARADAJZ

140,9140,9--276,8276,8

146,3146,3--510,0510,0

ŠŠOROK OROK ŠŠARIARI

BBELIELI KALVILKALVIL

PAPRIKAPAPRIKA

SADR SADR ŽŽAJAJ

NONO33 mg.kgmg.kg--11SORTASORTAVRSTAVRSTA

N k t ć t di i l i l k


27/46

Neke vrste povrća su tradicionalni lek Mnoge vrste (lukovi) su bile lek pa tek onda hrana

Danas poseban značaj ima grupažžutouto – – zelenozeleno – – crvenogcrvenog povrća


28/46

Neophodno je proširenje broja gajenih vrsta

RADIČ

RADIČRADIČ

ENDIVIJA ENDIVIJA


29/46


FIZALIS

PARADAJZ

PAPRIKA


30/46


BROKOLA

KARFIOL KARFIOL KARFIOL

KELJ PUPČAR


31/46


BAMIJA

GLJIVA BUKOVAČA

ŠAMPINJONI

KINES KI KUPUS PEKINŠKI KUPUS

GLJIVE

š


32/46


ARTIČOKA

ARTIČOKA

ŠPARGLA

KOMORAČ



33/46

LUF-SUNĐER TIKVE

ŠPAGETI TIKVELUFA-SUNĐER TIKVA


34/46

Cilj je proizvesti i koristiti kvalitetnoCilj je proizvesti i koristiti kvalitetnobezbedno (zdravstveno bezbedno) povrbezbedno (zdravstveno bezbedno) povrććee

NeiskoriNeiskoriššććeneene ššanse su i u korianse su i u koriššććenju povrenju povrćća kao ukrasnih biljakaa kao ukrasnih biljaka


35/46

j p j

NAČIN PROIZVODNJE POVRĆA


36/46

POVRTARSTVO

NAČIN PROIZVODNJE POVR ĆA

PROIZVODNJA

U ZAŠTIĆ

ENOMPROSTORU

PROIZVODNJA NA

OTVORENOM POLJU

LEJETUNELI

PLASTENICI

STAKLENICI

NJIVSKAKOMBINOVANA INTENZIVNA

RATARSKO- PROIZVODNJA

POVRTARSKA U SPECIJA-PROIZVODNJA LIZOVANIM

ORGANIZA-

CIJAMA

BAŠTENSKA


37/46

U SRBIJI POVR ĆE SE GAJI NA 265.000 ha

91.000 haOD TOGA KROMPIR NA

UKUPNO POVR ĆE SE GAJI NA 174.000 ha

U AP VOJVODINIPOVR ĆE SE GAJI NA 85.000 ha

OD TOGA KROMPIR NA 25.000 ha


38/46

33.00033.00022.00022.000PasuljPasulj

911.000911.00091.09591.095KrompirKrompir

32.00032.00013.80013.800GraGraššak ak

300.000300.00019.85019.850BostanBostan

240.000240.00020.00020.000KupusKupus

135.000135.00019.30019.300PaprikaPaprika

220.000220.00022.00022.000ParadajzParadajz183.000183.00030.00030.000Crni i beli luk Crni i beli luk

PROIZVODNJA (t)PROIZVODNJA (t)P0VR P0VR ŠŠINA (ha)INA (ha)VRSTAVRSTA

VISOKOG ZAŠTIĆENOG PROSTORA STAKLENIČKOG I


39/46

PLASTENIČKOG TIPA U SRBIJI IMA UKUPNO 64 ha

PROCENJUJE SE DA PLASTENIKA TUNELSKOG TIPA U SRBIJIIMA OKO 3.000-5.000 ha

U POSLEDNJIH 5 god. PODIGNUTO JE JOŠ OKO 15 ha

U POSLEDNJIH 5 god. PODIGNUTO JE JOŠ MINIMUM 2.000-3.000 ha

PROCENA JE DA PLASTENIKA TUNELSKOG TIPA IMA OKO 5.000-6.000 ha

POVRTARSKI REJONI U SRBIJI


40/46

POVRTARSKI REJONI U SRBIJI

USPEH U PROIZVODNJI POVR ĆA ZAVISI OD:USPEH U PROIZVODNJI POVR Ć

A ZAVISI OD:1.) EKOLOŠKIH USLOVA1.) EKOLOŠKIH USLOVA

2.) EKONOMSKIH USLOVA2.) EKONOMSKIH USLOVA

3.) TRADICIJE3.) TRADICIJE

POVRTARSKA PROIZVODNJA RAZVILA SE,A I RAZVIJAĆE SE DUŽ VELIKIH REKAPOVRTARSKA PROIZVODNJA RAZVILA SE,A I RAZVIJAĆE SE DUŽ VELIKIH REKA

1.) ZBOG BLIZINE IZVORA VODE1.) ZBOG BLIZINE IZVORA VODE

2.) POGODNA ZEMLJIŠTA2.) POGODNA ZEMLJIŠTA

3.) POGODNI MIKROKLIMATSKI USLOVI3.) POGODNI MIKROKLIMATSKI USLOVI

4. MOGUĆNOST TRANSPORTA4.) MOGUĆNOST TRANSPORTA

OSIM TOGA:


41/46

POVRTARSKA PROIZVODNJA RAZVIJENA JE UBLIZINI VELIKIH POTROŠAČKIH IINDUSTRISKIH CENTARA

OBZIROM NA TRADICIJU MOGUĆE JE IZDVOJITI3 VAŽNIJA POVRTARSKA REJONA I TO:

1.) RAVNIČARSKI REJON

2.) MORAVSKI REJON

3.) BRDSKO-PLANINSKI REJON

ČČ


42/46

RAVNIRAVNIČČARSKI REJONARSKI REJON

OBUHVATA PANONSKU NIZIJU,PROSTIRE SE IZMEĐU I DUŽ REKA

DUNAV, TISA I SAVA

ZEMLJIŠTE JE TIPA-ALUVIJUM

-ČERNOZEM-LIVADSKACRNICA

KLIMA-UMERENO KONTINENTALNASA ŽARKIM LETIMA I OŠTRIM

ZIMAMA

SREDNJA GODISREDNJA GODIŠŠNJA tNJA t 00c JE OKO 11c JE OKO 1100ccSUMA GODISUMA GODIŠŠNJE tNJE t 00cc JE OKO 4.1000c


43/46

SUMA GODIŠNJE t cU VEGETACIONOM PERIODU OKO 3.7000c

PROSEČNA GODIŠNJA KOLIČINAPADAVINA IZNOSI 600 mm

U VEGETACIJI 350-400 mmNAJTOPLIJI MESECI SU JULI I AVGUSTMRAZEVI SE JAVLJAJU KRAJEM

APRILA DO POLOVINE MAJAPRVI JESENJI SE JAVLJAJUPOLOVINOM OKTOBRA

BROJ BEZMRAZNIH DANA JE 180-190PROIZVODI SE UGLAVNOM SREDNJEKASNO I KASNO POVR ĆEGRAŠAK, BORANIJA, BOSTAN, KUPUS,PAPRIKA, PARADAJZ, LUK, KORENASTO-KRTOLASTO POVR ĆE

MORAVSKIMORAVSKI REJONREJON


44/46

MORAVSKIMORAVSKI REJONREJON

PROTEŽE SE UZ REKUMORAVU I NJENE PRITOKE

ZEMLJIŠTE JE ALUVIJALNOGAJNJAČE ISMONICE

KLIMA JE KONTINENTALNA

X GODIŠNJA t0

C JE OKO 11,50

Σ GODIŠNJE t0 C JE OKO 4.2000

U VEGETACIONOM PERIODUΣ t0 C JE OKO 3.7000 C

X GODIX GODIŠŠNJA KOLINJA KOLIČČINAINA


45/46

PADAVINA IZNOSI 600 mmPADAVINA IZNOSI 600 mm

U VEGETACIJI 350-400 mmNAJTOPLIJI MESEC JE JULIA NAJSUVLJI JE SEPTEMBAR

BROJ BEZMRAZNIH DANA JE 185-190

PROIZVODI SE SREDNJE KASNO IKASNO POVR ĆE ZA SVEŽUPOTROŠNJU I INDUSTRISKUPRERADU: PAPRIKA, KUPUS, LUK,

PARADAJZ, MRKVA.NA JUGU OVOG REGIONA NIŠLESKOVAC SE RAZVILA

PROIZVODNJA U ZAŠTIĆENOMPROSTORU.

BRDSKO PLANINSKI REJON


46/46

BRDSKO-PLANINSKI REJON

ZAUZIMA NAJVEĆI DEOSRBIJE

KLIMA JE VISINSKA

ZEMLJIŠTA-SMEĐE KISELALESIVIRANAALUVIJALNACRVENICE

PADNE IZMEĐU 600-1000 mmTALOGA GODIŠNJE

GAJI SE LISNATO POVR ĆE,

KORENASTO POVR ĆE,KROMPIR, GRAŠAK

povrtarstvo uvod i znacaj.pdf

Documents