Statistika u psihologiji

Principi psiholokog testiranja

MZ M-6 A-1S septembar 2008Ime i prezime: __________________________________

Broj indexa:_____________

,

Ispod svakog teksta ili tabele u prilogu dat je niz tvrdnji. Potrebno je da paljivo proitate svaku i da nakon toga (takoe za svaku) oznaite odgovarajue polje. Oznaite polje:

T(1) ako se iz tabele moe videti ili zakljuiti da je tvrdnja u celini tana.

N(2) ako je tvrdnja smislena (vidi opis besmislenih), ali se iz tabele moe videti ili zakljuiti da tvrdnja nije tana.

B(3) ako je tvrdnja besmislena tj.

a) ako je takva da savremeni psihometrijski i nauni postupci ne mogu ni teorijski dati podatak koji bi je potvrdio i/ilib) ako je tvrdnja logiki nemogua ili gramatiki besmislena i/ili

c) ako se u tvrdnji pominje neki nepostojei-besmisleni psihometrijski termin i/ili d) ako se tvrdi da neki postojei/smisleni termin ima neku nemoguu vrednost (koju ne moe da ima).

X(4) ako je tvrdnja smislena (vidi opis besmislenih), tj. takva da je mogue (makar i teorijski) postojeim psihometrijskim i naunim tehnikama dobiti podatak koji bi je potvrdio, ali se iz tabele ili teksta ne moe zakljuiti da li je tvrdnja tana ili ne (nema podataka o tome). Ako je ova opcija zatamnjena, znai da na tu tvrdnju ne treba odgovarati markiranjem ove opcije.

Vano:

1) Ni u jednoj stavki testa se ne pominje ni jedan smislen-postojei psihometrijski termin koji nije obraen u literaturi (za ovaj kurs iz psihometrije) i/ili na nastavi.

2) Osim ako suprotno nije vidljivo iz tabele, pretpostaviti da su svi uslovi za primenu tehnike/tehnika koje su primenjene u datoj tabeli ili tekstu ispunjeni, tj. da su tehnike pravilno upotrebljene.

3) Statistiki znaajno, ako nije drugaije navedeno, znai statistiki znaajno bar na nivou 0,05.

4) Osim ako nije drugaije navedeno u konkretnoj tvrdnji, kada se govori o varijablama u tabeli (tako uopteno), u njih se nee uraunavati varijabla koja deli uzorak u grupe (ako takva varijabla postoji tj. ako je uzorak podeljen u grupe,ak i ako je njeno ime dato u tabeli).

5) Ako nije drugaije navedeno pretpostaviti da su vrednosti na varijablama pozitivno bodovane.

6) Ako se u tvrdnji pojavljuju kategorije ili grupe ispitanika koje postoje u tabeli, to se i odnosi na kategorije ili grupe ispitanika iz tabele, ak i ako je tvrdnja uopteno formulisana, osim ako nije drugaije naznaeno.

7) Kada tabela niti tekst nisu prikazani podrazumeva se da se tvrdnje odnose na kompletno do tada obraivano gradivo.

Da biste poloili ovaj deo ispita potrebno je da tano odgovorite na bar 70% tvrdnji.

Sledee tvrdnje se odnose na kompletno do sada obraivano gradivo, sa fokusom na poglavlje o moralnim pitanjima.

ATvrdnja:T(1)N(2)B(3)X(4)

A1.APA zahteva da korisnici testova budu iskljuivo psiholozi.xx

A2.Pravo ispitanika da odbije testiranje ili da ga prekine ne spada u pravo na privatnost.xx

A3.Psiholog nije duan da saopti zato se testiranje sprovodi, ako se ono sprovodi u istraivake svrhe.xx

A4.Pravo ispitanika da zna ko e imati pristup njegovim podacima potpada pod pravo da nalazi testiranja budu tajni.xx

A5.Potovanje nekih od prava ispitanika poveava verovatnou pojave Barnum efekta.xx

A6.Po psihometrijskim kriterijumima svi testovi koji imaju neke zajednike elemente mogu se smatrati istim testom.xx

A7.Po Fajgelju, uvanje interesa profesije psihologa je jedan od osnovnih moralnih principa psihologije.xx

A8.Po Fajgelju, ouvanje osnovnih svojstvenih vrednosti testova takoe spada u osnovne moralne principexx

A9.Etiiki kodeks psihologa koji je vaei za psihologe u Srbiji donesen je 2008. godine.xx

A10.Etike kodekse psihologa donose obino nacionalna psiholoka udruenja.xx

Sledee tvrdnje se odnose na kompletno do sada obraivano gradivo, sa fokusom na poglavlje o ukupnom skoru testa

BTvrdnja:T(1)N(2)B(3)X(4)

B1.Ako ispitaniku postavimo neko pitanje, pa ga onda pitamo neto o tom pitanju to je onda primer viedimenzionalnog ocenjivanja.xx

B2.Da bi se dobili ipsativni skorovi dovoljno je uraditi centriranje.xx

B3.Ipsatizovani skorovi su isto to i normalizovani skorovi.xx

B4.Nakon ipsatizacije, prosek odgovora na svaku stavku e biti 0.xx

B5.Nakon ipsatizacije prosek odgovora svakog ispitanika (na stavke iz testa koje su obuhvaene postupkom ipsatizacije) e biti 0.xx

B6.Profil pokazuje relativne odnose skorova istog ispitanika na skalama na kojima je ispitivan.xx

B7.Rasprenje je jedna od karakteristika profila.xx

B8.Svojstvena subskalinost je jedna od karakteristika profila.xx

B9.Ako ispitanik ima niske skorove na svima skalama onda kaemo da je njegov nivo profila visok.xx

B10.Katelov koeficijent slinosti profila moe se koristiti za raunjanje slinosti izmeu profila.xx

ika je konstruisao jedan test linosti i zadao ga reprezentativnom uzorku (pretpostaviti da je uzorak potpuno reprezentativan) punoletnih graana Srbije. Test je baziran na ikinoj teoriji linosti (teoriji linosti koju je ika sam osmislio) i daje rezultate na 4 dimenzije linosti prema toj teoriji, preko 80 stavki na koje ispitanik odgovara tako to izraava stepen slaganja sa svakom. Dosadaanja istraivanja na punoletnim graanima Srbije su potvrdila validnost ikine teorije linosti, meutim provere u drugim zemljama nisu raene. Rezultati na ovom uzorku su pokazali da je njegov test pouzdan i validan (za ovu populaciju). ika je odluio da test izbadari tako to e pretpostaviti da je distribucija merenih osobina u populaciji normalna, a potom predvideti da se sirovi skorovi na testu imaju prevesti na standardnu skalu ija je AS 50, a SD 10. Predvideo je da se to prevoenje radi tako to bi svakom sirovom skoru bio pridruen onaj skor na standardnoj skali koji se nalazi onoliko standardnih devijacija ispod ili iznad AS standardne skale koliko je standardnih devijacija sirovi skor ispod ili iznad AS svoje skale.

Tvrdnja:T(1)N(2)B(3)X(4)

C1.ika je predvideo da se njegov test prevodi na t skalu.x

C2.Kada bi AS standardne skale ikinog testa bila 5, a standardna devijacija 10 to bi bila C skala.x

C3.ika je prevideo da se badarenje radi na osnovu empirijske distribucije njegovog uzorka.x

C4.ika je svoj test zadao jednom momku od 23 godine iz Sudana i interpretirao njegove rezultate na osnovu postupka koji je gore opisan. Da li je to u redu? (T = Da, N=Ne, X= Ne vidi se iz tabele).x

C5.ikin test spada u testovi tipinog ponaanja..x

C6.Skorovi u ikinom testu se dobijaju kao sumativni skorovi.x

C7.ikin test je standardizovan.x

C8.Osoba koja na jednoj od skala ikinog testa ima standardni skor 45 ima na toj skali vei skor nego veina ispitanika u standardizacionom uzorku.x

C9.ikin test se koristi normativni pristup.x

C10.Mukarci i ene imaju jednake aritmetike sredine na skalama ikinog testa.x

Sledee tvrdnje se odnose na kompletno do sada obraivano gradivo, sa fokusom na poglavlje o vrstama testova.

DTvrdnja:T(1)N(2)B(3)X(4)

D1.Test u kome se od ispitanika trai da pronae ispravan odgovor spada u testove tipine aktivnosti.xx

D2.Test u kome se od ispitanika trai kriterijumska validnost spada u prediktivne testove.xx

D3.Testovi linosti su obino testovi spoljnjeg ocenjivanja.xx

D4.Test u kome se od ispitanika trai da slae sve tee i tee slagalice spada u testove izvoenja.xx

D5.Testovi koji sadre grafiki predstavljene stavke i pitanja spadaju u verbalne testove.xx

D6.Projektivni testovi su po definiciji objektivni.xx

D7.Normocentrini testovi su namenjeni testiranju klinikoj populaciji tj. ispitivanju postojanja razliitih klinikih stanja.xx

D8.Testovi snage ne moraju imati ogranieno vreme za rad.xx

D9.Testovi brzine ne moraju imati ogranieno vreme za rad.xx

D10.Badareni testovi su uvek ogranieni na dva neizbadarena kriterijuma.xx

Sledee tvrdnje se odnose na kompletno do sada obraivano gradivo, sa fokusom na poglavlj psiholokim testovima

ETvrdnja:T(1)N(2)B(3)X(4)

E1.Raunarsko adaptivno testiranje ima uvek veliki Barnum efekatxx

E2.Princip gornje krivulje je prvi princip raunarski podranog testiranja.xx

E3.Princip Lordove etkice je jedan od osnovnih principa raunarskog adaptivnog testiranja.xx

E4.U situacionim testovima reakcije-odgovori ispitanika se ne mogu beleiti neposrednim posmatranjem (dakle ispitanik ne daje sam odgovor, ve ispitiva posmatra njegovo ponaanje i na osnovu toga dolazi do odgovora).xx

E5.Testovi koji se izvlae iz iste banke ajtema nemaju status alternativnih formi.xx

E6.U viedimenzionalnoj banci ajtema svi ajtemi imaju jedan isti predmet merenja.xx

E7.Kalibracija banke ajtema je naziv za postupak ipsatizacije svojstvenih vrednosti uzorka.xx

E8.Osnovni deo testa naziva se estica ili stavka.xx

E9.Po Fajgelju, uputstvo treba smatrati za sastavni deo testa.xx

E10.Sutina adaptacije kod adaptivnog testiranja je da se postigne da se parametar teine to vie razlikuje od Teta (() parametra.xx

Sledee tvrdnje se odnose na kompletno do sada obraivano gradivo, sa fokusom na poglavlj pitanju jednakosti merenja.

FTvrdnja:T(1)N(2)B(3)X(4)

F1.Da bi mogli da poredimo rezultate ispitanika koji su radili dva razliita testa, ta dva testa moramo da jednaimo.xx

F2.Kada testovi za koje se zahteva jednaenje mere istu stvar, to su alternativne forme testa.xx

F3.Efekat ptijeg kaveza je jedan od problema kod jednaenja testova.xx

F4.Ako je prosena teina ajtema u dva testa koji mere istu stvar ista, onda se ti testovi mogu smatrati ujednaenim.xx

F5.Problem linearne skale, nejednakih standardnih greki merenja i razliitih uslova administracije testa su, po Fajgelju, neki od faktora koji ugroavaju komparabilnost merenja.xx

F6.Po McDonaldsu, striktna paralelnost je najvii, a paralelnost karakteristinih kriva testa najnii nivo paralelizma izmeu testovnih formi.xx

F7.Testovi koji ispunjavaju uslov klasine paralelnosti daju jednake prave skorove.xx

F8.Testovi koji ispunjavaju uslov jednakosti karakteristinih kriva ajtema daju jednake prave skorove.xx

F9.Konstrukcija alternativnih formi testa ne zahteva uparivanje ajtema.xx

F10.Po McDonaldu, jednaenje testova je mogue i kad oni nisu striktno ajtemski paralelni.xx

PAGE 1