Ukupni skor

• Ukupni skor ili testni skor je procena vrednosti predmeta merenja koja se dobija na osnovu odgovora ispitanika na test.• Može se dobiti na puno različitih načina.• Pod KTT, uglavnom se dobija linearnim kombinovanjem vrednosti odgovora ispitanika na stavke testa.

Linearno kombinovanje

• Svaka jednačina oblika:

y=a(b0) + b1x1+b2x3+b3x3+....+bnxn.

• y – varijabla koju želimo da dobijemo – ima različita imena u različitim statističkim postupcima – kriterijumska varijabla, faktor, komponenta, funkcija...

• x1,x2,x3,...,xn – varijable koje kombinujemo da bismo dobili y. Prediktorske varijable, izvorne varijable, početne varijable, polazne varijable...

• a ili b0, b1,b2, b3,....,bn – koeficijenti kojima se množe varijable. A koeficijent odnosno b0 koeficijent služi za pomeranje AS rezultata. b1-bn koeficijenti koji podešavaju varijanse prediktorskih varijabli.

• Kompozitni skorovi

• Skorovi dobijeni na ovaj način tretiraju se kao da su na intervalnom nivou merenja. Zasigurno je da su bar na ordinalnom nivou merenja.

Modeli dobijanja ukupnog skora

Scott i Wertheimer – 4 modela dobijanja ukupnog skora tj. procene vrednosti crte:

• Aditivni probabilistički model – ispitanik ima utoliko viši nivo crte ukoliko više tačnih odgovora da, nezavisno od redosleda

• Aditivni deterministički model – ispitanik ima utoliko viši nivo crte ukoliko više tačnih odgovora da, ali ti tačni odgovori moraju da budu dati tačno određenim redosledom. Ovi modeli uključuju i pravilo za postupanje ako ispitanik ne da odgovore tim redosledom (da li je test nevalidan, ili se usvaja skor do kog je ispitanik rešio sve ili nešto treće)

• Alternativni probabilistički model – posedovanje jednog atributa umanjuje verovatnoću posedovanja drugog

• Alternativni deterministički model – posedovanje jednog atributa isključuje postojanje drugog

Kombinovanje

• Generalno, sabiraju se samo kongeneričke stavke, tj. Stavke koje su indikatori istog predmeta merenja.• Izuzetno, mogu se kombinovati i stavke koje su indikatori različitih predmeta merenja, ako je to način da se predvidi neki konkretni kriterijum, da se izvrši dijagnostička klasifikacija ili je to opravdano vezama ajtema sa nekim drugim konstruktom.• Iz testa dobijamo onoliko ukupnih/testnih skorova, koliko test ima predmeta merenja.• Izuzetak može biti kada imamo subtestove sa stavkama različitog formata ili subtestove koji mere različite facete, pa se onda mogu računati i skorovi na svakom subtestu (opet za svaki predmet merenja).

Ponderisanje kompozitnih skorova

• Neponderisani kompoziti – vrednosti stavki se kombinuju takve kakve su, b koeficijenti su jedinice (prosto sabiranje)• Ponderisani kompoziti – b koeficijenti su različiti od jedinice.• Optimalno ponderisanje - ponderi se odredjuju tako da se kao rezultat dobije optimalna mera, odnosno prema nekom objektivnom sistemu se optimizuju ponderi. • Neoptimalno – ponderi se ne optimizuju na objektivan način.• Neoptimalno ponderisanje:

Apriorno ponderisanje – ponderi se skorovima dodeljuju apriorno na osnovu odluke autora, tvoraca testa

Uniformno ponderisanje – sabiranje – svim stavkama se dodeljuju jednaki ponderi.• Optimalno ponderisanje:

Regresiono ponderisanje – ponderi su regresioni koeficijenti. Zavisna varijabla (ono što se želi proceniti testom) se uzima kao kriterijum.

Kanoničko i diskriminaciono ponderisanje – kanonički i diskriminacioni koeficijenti se koriste kao ponderi

Faktorsko ponderisanje – faktorski koeficijenti se koriste kao ponderi.

Autorska prava

Osnovni pojmovi

• Autorsko pravo je pravo koje uživaju stvaraoci (autori) književnih, naučnih i umetničkih dela (autorska dela), a koje im daje isključivo pravo korišćenja ili odobravanja drugima korišćenja svog dela, a uključuje i sistem zaštite tih prava.

• Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.

• Autorom se smatra lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima dela, ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne dokaže drukčije. Izuzetno, pravno ili fizičko lice čiji naziv, odnosno ime je na uobičajen način naznačeno na filmskom delu smatra se proizvođačem tog dela, dok se ne dokaže drukčije.

• Koautor je fizičko lice koje je zajedničkim stvaralačkim radom sa drugim licem stvorilo delo.

Sadržina autorskih prava

• Moralna prava autora (ne mogu se prenositi):– Pravo prvog objavljivanja – autor ima pravo da odluči kada i kako će njegovo delo da postane pristupačno javnosti, – Pravo na priznanje autorstva – autor ima pravo da bude priznat i označen kao autor dela (pravo paterniteta), i svaka ličnost koja javno koristi autorsko delo je dužna da na odgovarajući način naznači autora dela (na primer na grafičkom izdanju dela, na programu koncertne izvedbe dela i sl.), osim ako autor u pisanom obliku izjavi da ne želi da bude naveden. – Pravo na poštovanje autorskog dela i čast ili ugled autora – autor ima pravo da se usprotivi svakom deformisanju, sakaćenju ili drugoj izmeni svojeg dela (pravo integriteta) i svakom korišćenju dela koji ugrožava njegovu čast ili ugled (pravo na reputaciju), – Pravo pokajanja – autor ima pravo da opozove pravo korišćenja dela i da spreči njegovo daljnje korišćenje uz nadoknadu štete korisniku toga prava, ako bi daljnje korišćenje škodilo njegovoj časti ili ugledu. Time se uvažava činjenica da je autorsko delo odraz autorove ličnosti, iz čega sledi da se autoru daje pravna mogućnost da na specifičan način utiče na buduće korišćenje svojeg već objavljenog ili izdatog dela. Pravo pokajanja traje za života autora i on ga se ne može odreći.

Sadržina autorskih prava

• Imovinska prava autora (mogu se prenositi ili nasleđivati):

– pravo reprodukcije (pravo umnožavanja) – pravo izrade autorskog dela u jednom ili više primeraka, u celosti ili u delovima, neposredno ili posredno, privremeno ili trajno, bilo kojim sredstvima i u bilo kojem obliku.

– pravo distribucije (pravo stavljanja u saobraćaj) i iznajmljivanje - pravo distribucije je isključivo pravo stavljanja u saobraćaj izvornika ili primeraka autorskog dela prodajom ili na koji drugi način. Iznajmljivanje označava davanje na korišćenje izvornika ili primeraka dela u ograničenom periodu, radi ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske ili komercijalne koristi.

– pravo saopštavanja autorskog dela javnosti obuhvata: • pravo javnog izvođenja (npr. izvođenje u živo na priredbi ili koncertu, recitovanjem ili

sviranjem i pevanjem), • pravo javnog prikazivanja scenskih dela (npr. scenska izvedba dramskog dela u pozorištu), • pravo javnog prenošenja (npr. kada se muzičko delo koje se javno izvodi uživo u koncertnoj

dvorani, – istovremeno saopštava javnosti izvan prostora te dvorane pomoću zvučnika ili na ekranu),

• pravo javnog saopštavanja fiksiranog dela (npr. puštanje muzike s CD-a putem muzičkih linija i CD plejera),

• pravo javnog prikazivanja, • pravo radiodifuzijskog emitovanja, • pravo radiodifuzijskog reemitovanja (slučaj kada se delo koje je primarno emitovala jedna

organizacija za radiodifuziju istovremeno u celosti i u neizmijenjenom obliku reemituje putem kablovske mreže ili od strane druge organizacije za radiodifuziju),

• pravo javnog saopštavanja radiodifuzijskog emitovanja (slučajevi javnog saopštavanja kao što su oni kada se u ugostiteljskom objektu javno pušta muzika s radija ili televizije bez naplate ulaznica),

• pravo stavljanja na raspolaganje javnosti (pravo saopštavanja javnosti putem Interneta ili druge slične globalne digitalne mreže).

– pravo prerade - isključivo je pravo na prevođenje, prilagođavanje, muzičku obradu ili koju drugu prepravku autorskog dela.

Ograničenja

• Autorsko pravnom zaštitom nisu obuhvaćene opšte ideje, postupci, metoderada, ili matematički koncepti kao takvi, kao i načela, principi i uputstva koji su sadržani u autorskom delu.

• Ne smatraju se autorskim delom:

1) zakoni, podzakonski akti i drugi propisi;

2) službeni materijali državnih organa i organa koji obavljaju javnu

funkciju;

3) službeni prevodi propisa i službenih materijala državnih organa i

organa koji obavljaju javnu funkciju;

4) podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.Ograničenja

• Objavljenim autorskim delom može da se koristi bez autorovog odobrenja ili bez autorovog odobrenja i bez plaćanja naknade, samo u slučajevima kada to zakon izričito dopušta:

privremene radnje reprodukcije autorskog dela reprodukcija autorskog dela - fizička osoba može reprodukovati autorsko delo na bilo koju podlogu ako to čini za privatno korišćenje, kao i reprodukovati autorsko delo u obliku fotokopije i za drugo sopstveno korišćenje, koje nema direktno ili posredno komercijalnu svrhu i nije namenjeno ili pristupačno javnosti. Nije dopuštena reprodukcija cele knjige osim ako su primerci te knjige rasprodani najmanje dve godine, notnih zapisa, elektroničkih baza podataka, kartografskih dela kao

ni izgradnja arhitektonskog objekta. efemerne snimke - organizacija za radiodifuziju koja ima odobrenje za emitovanje autorskog dela može da snimi to delo sopstvenim sredstvima na nosač zvuka, slike ili teksta za potrebe sopstvenog

emitovanja javne arhive, javne biblioteke, obrazovne i naučne ustanove, ustanove za predškolski odgoj i socijalne (karitativne) ustanove, a koje svoje usluge ne naplaćuju, mogu iz vlastitog primerka reprodukovati autorsko delo na bilo koju podlogu u najviše jednom primerku korišćenje autorskog dela u nastavi ili naučnom istraživanju, sudskim i upravnim odlukama, u svrhu informisanja javnosti citati - dopušteno je doslovno navođenje ulomaka autorskog dela koje je na zakonit način postalo

pristupačno javnosti, radi naučnog istraživanja, nastave, kritike, polemike, recenzije, osvrta, u meri opravdanoj svrhom koja se želi da se postigne i u skladu s dobrim običajima, time da se mora naznačiti izvor i ime autora dopušteno je reprodukovanje autorskih dela koja su trajno smeštena na ulicama, trgovima, parkovima ili drugim mestima pristupačnim javnosti te distribuisanje i priopštavanje javnosti takvih reprodukcija.

dopuštena je prerada autorskog dela u parodiju u meri koja je potrebna za njen smisao, kao i karikaturu, a uz navođenje dela koje se prerađuje i njegovog autora. Napomena: srpski zakon ne poznaje tu mogućnost, za razliku od hrvatskog ili zakona EU.

Trajanje

• Autorska prava traju do kraja života autora i 70 godina nakon njegove smrti.

Povrede

• Plagijat – prisvajanje ili kopiranje tuđeg autorskog dela u celini ili delimično i njegovo uključivanje u svoje vlastito delo bez navođenja imena njegovog autora ili navođenja da se radi o tuđem autorskom delu.

• Falsifikat – pravljenje ili predstavljanje dela tako da ono dovede druga lica u zabludu da se radi o nekom drugom delu ili da poseduje neka svojstva koja ne poseduje. U nauci – najčešće se falsifikuju rezultati istraživanja ili da su istraživanja uopšte sprovedena (autori predstavljaju rezultate istraživanja koja zapravo nikad nisu sproveli).

• Piraterija – korišćenje autorskog dela bez dozvole autora, nosioca prava ili drugog pravnog osnova.

Licenca

• Dokument kojim autor ili nosilac autorskih prava saopštava koje načine upotrebe svog autorskog dela dozvoljava.

• Obično se dobija uz primerak autorskog dela. Može biti vrlo kratak (poput-sva prava zadržana) ili opširan na više strana (kao što je tipično slučaj kod kompjuterskog softvera)

Psihološki testovi i autorska prava

• Psihološki testovi su autorska dela.• Tri tipična načina puštanja testova u promet odnosno licenci koje ih prate:

– Besplatni za korišćenje– Besplatni za korišćenje u određene svrhe (npr. Besplatni za korišćenje u istraživačke svrhe,

naplaćuje se korišćenje u praksi ili u komercijalne svrhe).– Naplaćuje se svako korišćenje.

Dozvola za korišćenje testa

Dobija se tako što se nosiocu autorskih prava pošalje mail u kom se:– Predstavite.– Napišete šta želite da radite sve sa testom– Zamolite za dozvolu da test koristite u te svrhe.– Potražite eventualno i neke druge stvari koje vam trebaju, a koje bi autor mogao da ima

(podatke o karakteristikama testa, da vas uputi na publikacije isl.).

Psihološke skale

Skale

• Reč skala u psihologiji može da se odnosi na:1. Skup ajtema u testu koji mere istu stvari,2. Specifični format stavki, 3. Skup pravila za dodeljivanje brojeva objektima, 4. Određeni specifični merni instrument, 5. Deo stavke na koji ispitanik odgovara ili preko kog izražava svoj odgovor, 6. Skup stavki sa određenim načinom odgovaranja itd.

Skala procene –

Opšti naziv za niz različitih formata stavki ili skupova stavki koje zahvaljujući formatu odgovaranja pretenduju da budu skale u formalno teorijskom smislu- razvrstavaju objekte na kontinuumu pojave koja se procenjuje i pretenduju da obezbede bar intervalni nivo merenja.

• Dva načina korišćenja skala:

– 1. Ocenjivač procenjuje nečije ponašanje, događaje, osobine isl. – 2. Ispitanik sam procenjuje svoja ponašanja i osobine – skale samoprocene.

Kvalitativne-kvantitativne skale

-Kvantitativne - Ponuđen niz brojeva i značenja nekih od njih, a isp. treba da se odabere neki, već prema instrukciji iz stabla stavke, zavisno od stepena izraženosti onog što se procenjuje

- Kvalitativne - koriste opise umesto brojeva. Zovu se još i deskriptivne skale

Holističke i analitičke skale

• Holističke traže od ispitanika da proceni neki širi segment ponašanja obzirom na prisustvo nekog sindroma ili složaja osobina,

• Analitičke razbijaju predmet procene na pojedinačne delove, aspekte i sl. i onda od ispitanika traži da proceni svaki

Semantički diferencijal

• Karakteristike objekta procene se procenjuju na skalama koje definiše niz parova opozitnih (suprotnih prideve) prideva.• Mogu biti sa numerisanim skalama ili bez numeracije. Obično je 0 na sredini, a onda numeracija ide u jednom i u drugom smeru. Na nekim skalama je jedan smer obeležen sa +, a drugi sa -, a na nekima nema toga već brojevi rastu i ka jednom i ka drugom polu počevši od sredine skale. Negde na sredini nije nula nego neki drugi pozitivan broj, a brojke rastu od jednog prideva ka drugom.

• Tipično se dobija da u osnovi ovih skala stoje tri latentna faktora:

– evaluacija,

– potencija,

– aktivnost

Bogardusova skala / skale Bogardusovog tipa

• Izvorno – skala socijalne distance prema različitim društvenim grupama

• Sastoji se od niza stavki poređanih po težini (u smislu verovatnoće prihvatanja). Očekuje se da ispitanici koji prihvate tvrdnju koju izražava određena stavka takođe prihvataju i sve prethodne (lakše) stavke.

• Princip se može koristiti i za merenje stavova prema drugim vrstama objekata, dokle god se prati ovaj princip.

Gutmanova skala / skalogramska analiza

• Niz stavki poređanih po težini, koje su u takvom odnosu da ko odgovara pozitivno na jednu stavku, odgovara pozitivno i na sve lakše stavke i obrnuto.

• Deterministički model, maksimalno diskriminativne stavke.

1. Viši sam od 1,4m. DA NE2. Viši sam od 1,6m. DA NE3. Viši sam od 1,8m. DA NE4. Viši sam od 2,0m. DA NE5. Viši sam od 2,2m. DA NE

Mokkenova skala

• Isto kao Gutmanova, samo što se zasniva na probabilističkom modelu – prihvatanje jedne stavke ne znači da je isp. prihvatio i sve lakše stavke, već samo to čini verovatnijim – verovatnoća prihvatanja stavke opada sa težinom.• Probabilistički model

Terstonova skala

• Skala prividno jednakih intervala, sastoji se od tvrdnji koje su poređane po težini odnosno po tome koliki stepen prihvatanja određenog stava izražavaju, pa se onda na osnovu toga koje stavke isp. prihvata donosi sud o izraženosti njegovog suda.

• Konstruišu se tako što se izgeneriše ogroman broj tvrdnji o nekom predmetu procene, pa se onda da timu sudija/procenjivača da ih razvrstava po pozitivnosti/negativnosti stava koji izražavaju, najčešće u 10-11 kategorija .

• Zadržavaju se najdiskriminativnije, ali se gleda da se pokrije ceo raspon stava.

Likertove skale

• Skale gde se od ispitanika traži da izrazi stepen slaganja sa nekom tvrdnjom na brojčanoj skali koja najčešće ima 4-9 podeoka.

• Stavke se pišu tako da:– da sadrže jedan objekt, jednu relaciju i jednu vednost (nikako više stvari u jednoj stavki),– da ih ima i pozitivno i negativno fomulisanih, ali da negativna bude stvarno negativna, a ne

da se samo ispred pozitivne doda ne ili napravi negacija, – ne smeju da budu neutralne tj. da izražavaju neutralan stav, jer kod takvih stavki nije jasno

koji smer stava izražava prihvatanje odnosno neprihvatanje.• Po načinu kvantifikacije alternativa odnosno po načinu izražavanja slaganja mogu da budu

unipolarne i bipolarne• Mere na Likretovoj skali se dobijaju sumiranjem ili računanjem proseka.

Interpretacija individualnih rezultata

Testovi orijentisani na kriterijum

• Kriterijumski testovi.• Individualni rezultat se poredi sa nekim standardom - kriterijumom koji nije zavisan od rezultata drugih ispitanika.• Kod ovih testova je najvažnije da stavke u njima budu diskriminativne s obzirom na kriterijum. Ništa više.• Najčešće koriste binarni format izražavanja rezultata – zna/ne zna, ume/ne ume, ima/nema, prošao/pao.• Najčešće varijante:

– Testovi orijentisani na sadržaj (npr. Da li je ispitanik usvojio sva potrebna znanja),– testovi ovladavanja (npr. Da li je ispitanik ovladao nekom veštinom – ume/ne ume da vozi biciklu),– testovi koji procenjuju nivo posedovanja neke osobine (ima ove ili one psihopatološke simptome/nema).

• Rezultat testa nam govori o tome kakvo se ponašanje može očekivati od osobe, tj. Da li se kriterijumsko ponašanje može očekivati od osobe ili ne (ili koji nivo izraženosti tog ponašanja, mada ređe).

• Pouzdanost - kada kriterijumski testovi koriste binarni format, bilo za stavke, bilo za konačni rezultat, zbog smanjene varijanse binarnih varijabli u odnosu na slične varijable sa više kategorija, pouzdanost interne konzistencije je obično potcenjena.• Valjanost - kod ovakvih testova je jedino bitna kriterijumska valjanost i pre svega se ona proverava.• Problem – ne mogu se za sve psihološke osobine napraviti smisleni i jedinstveni kriterijumi. Npr. Kod testova znanja, kriterijumi su često potpuno arbitrarni, što je protivno osnovnoj ideji zbog koje se kriterijumi koriste.

Primeri kriterijuma

• Ispitanik je u stanju da samostalno vozi bicikl po putu bez da sa njega padne ili izazove udes.• Student ume da pobroji i opiše vrste pouzdanosti i valjanosti.• Student ume da izračuna pouzdanost interne konzistencije i da ispita valjanost testa postupkom faktorske analize.• Ispitanik je sposoban da rešava jednačine sa tri nepoznate napamet.

Testovi orijentisani na norme

• Normativni testovi• Individualni rezultat se interpretira poređenjem sa tzv. normativnim uzorkom, tj. na osnovu toga kakav je taj rezultat u odnosu na rezultate ostalih ispitanika iz normativnog uzorka.• Normativni uzorak – uzorak na osnovu kog se prave norme• Rezultat se može izraziti kao percentilni rang ispitanika u odnosu na normativni uzorak ili preko standardnog skora.• Kako god da se izrazi, ovakav rezultat uvek

govori samo o poziciji ispitanika u odnosu na druge ispitanike, odnosno o tome da li je merena osobina izraženija ili manje izražena kod datog ispitanika u odnosu na ispitanike iz normativnog uzorka. Ništa više. Ne govori o tome koliko je osobina izražena u bilo kakvom apsolutnom smislu (ordinalni ili intervalni nivo merenja).• Tipični standardni skorovi – z (AS=0, SD=1), IQ (AS=100, SD=15 ili 16), t (AS=50, SD=10).

Normiranje

• Baždarenje testa. Omogućava objektivnu interpretaciju testnih skorova.• Norme su obavezan deo priručnika za test, jer se bez njih individualni rezultati ne mogu interpretirati.• Univerzalne norme – norme koje važe za celokupnu populaciju kojoj je test namenjen. Mogu se praviti samo ako je normativni uzorak reprezentativan za celokupnu ciljnu populaciju i ako je ta ciljna populacija jedinstvena, odnosno nema grupa koje se uz isti nivo izraženosti crte različito ponašaju na testu, što je vrlo retko.• U praksi – najuniverzalnije norme koje se tipično sreću su tzv. Nacionalne ili jezičke norme – norme koje važe za “opštu populaciju koja živi na određenoj teritoriji ili govori određeni jezik (tj. Radi test na određenom jeziku).

Vrste normi

• Specifične norme – kada postoje grupe na kojima se test različito ponaša ili kada norme za opštu populaciju nisu dovoljno diskriminativne za određene specifične grupe• Lokalne norme• Razredne norme• Uzrasne norme• Profesionalne normeKorisne kada se želi dobiti podatak o rezultatu ispitaniku u odnosu na užu grupu kojoj pripada.

Vremenska stabilnost normi

• Jednom dobijeni rezultati na normativnom uzorku mogu vremenom prestati da budu reprezentativni za ciljnu populaciju. To se tipično i dešava na mnogim testovima.• “Zamrzavanje” normi – skorovanje na osnovu fiksne referentne grupe – iako se postignuće ciljne populacije na testu menja, test i dalje koristi inicijalne norme. To omogućava da se prate promene u populaciji u

pogledu postignuća na testu, ali može dovesti u pitanje valjanost interpretacije individualnih rezultata ili do snižene diskrminativnosti.• Periodično renormiranje – periodično se prave nove norme zadavanjem testa novom normativnom uzorku – npr. Godišnje renormiranje, petogodišnje isl.• Flynnov efekat – pojava da postignuće opšte populacije na IQ skorovima vremenom raste – na starim normama (npr. Iz 70ih) ogromna većina današnjih ispitanika ispada natrprosečno inteligentna. Efekat zabeležen u drugoj polovini 20og veka u zapadnim zemljama, a sada u zemljama u razvoju. Diskutabilno da li je posledica boljeg obrazovanja i boljih veština rađenja testova ili promene nivoa inteligencije u populaciji.

Interpretacija individualnih rezultata 2

Standardne skale

• Skale sa unapred definisanim karakteristikama, na koje se prevode sirovi skorovi ispitanika na testovima. • Služe lakšoj interpretaciji rezultata, jer je moguće veći broj sirovih skorova prevesti na istu standardnu skalu i onda na svima primeniti ista pravila za tumačenje. • Potencijalno povećavaju nivo merenja u odnosu na percentilne rangove – sa ordinalnog na intervalni. • Omogućavaju da se na različitim sirovim skalama sprovode iste matematičke operacije – npr. da se rezultati sa skala kombinuju linearno, te da bude kontrolisan startni udeo svake skare u ukupnom zbiru, jer im standardizacija definiše i varijanse. • Najpoznatije - z (AS=0, SD=1), IQ (AS=100, SD=15 ili 16), t (AS=50, SD=10), c (AS=10, SD=5)

Linearno prevođenje na standardnu skalu

• Linearno prevođenje - linearna transformacija skorova jedne skale u skorove druge skale - Postupak prevođenja sa jedne skale na drugu koji smo učili na statistici: y=((X-Mx)/SDx)*SDy+My • Distribucija standardnih skorova je po obliku ista kao distribucija sirovih. Ovaj postupak ne menja oblik distribucije standardnih skorova.

Ekvipercentilno prevođenje na standardnu skalu

• Ekvipercentilno prevođenje - svakom sirovom skoru se pripisuje onaj standarni skor koji ima jednak percentil – dakle vidi se kom percentilu odgovara data sirova vrednost, pa mu se onda pripisuje standardni skor sa jednakim percentilom na standardnoj skali. Percentil se na standardnoj skali dobija na osnovu pozicije na normalnoj distribuciji tog skora, tako da na kraju imamo standardne skorove koji su normalno distribuirani, kako god da su distribuirani sirovi skorovi • Formula za dobijanje percentila koji odgovara datom standardnom skoru : – Perc=CDF.Normal(x,AS,SD) – Gde su: x – vektor/varijabla sadrži podatke o standardnim skorovima za koje se žele dobiti percentili; AS i SD – aritmetička sredina i standardna devijacija standardne skale za čije se skorove žele dobiti percentilni rangovi. • Percentili sirovih skorova se dobijaju iz distribucije sirovih skorova računanjem kumulativnih procenata – kumulativni procenat nekog sirovog skora=percentil koji odgovara tom sirovom skoru. Kada na empirijskoj distribuciji nemate tačno percentil koji vam treba .

Tumačenje

• Pretpostavlja se da su standardni skorovi na višem nivou merenja od percentila – pretpostavlja se da su oni na intervalnom nivou merenja, za razliku od percentila koji su ordinalni. to onda omogućava da se sa standardnim skorovima rade operacije koje nisu moguće na percentilima. • Nije moguće porediti standardne skorove na istoj standardnoj skali, koja je dobijena korišćenjem različitih standardizacionih uzoraka, osim ako se ne ustanovi jednakost/ekvivalentnost uzoraka ili se skorovi statistički ne izjednače. • Da li i standardni skorovi ispitanika zavise od skorova drugih ispitanika iz standardizacionog uzorka? Da, isto kao kod percentila. To je sve normativni pristup • Da li je moguće da se naprave standardni skorovi koji se ne zasnivaju na normativnom pristupu? Jeste, ali to nije ovaj postupak. • Da li mogu da se porede skorovi ispitanika na različitim varijablama koje su prevedene na istu standardnu skalu? Mogu, ako su te varijable teorijski uporedive. Kako se to radi? Ako su obe prevedene na istu standardnu skalu – prosto gledate ko ima veći standardni skor, a ko manji, tj. gde je veći, a gde manji.

Dimenzionalni pristup tumačenju rezultata

• Dimenzionalni pristup – svaki predmet merenja testa se sagledava posebno (standardni skor ili percenil), odnosno ispitanik se opisuje tako što se prave opisi za njegov rezultat na svakom predmetu merenja pojedinačno, pa se posle taj skup opisa integriše u jedinstven opis, obično mehanički.

• Prednost ovog pristupa je što se sagledava svaka osobinu ispitanika, ali je loše to što se ne sagledava interakcija tih osobina odnosno činjenica da ponašanja koja nastaju kao rezultat različitih osobina često nisu međusobno nezavisna. • Ovakav sistem tumačenja rezultata je jednostavan za pravljenje – treba samo sastaviti opis za svaku kategoriju izraženosti svakog predmeta merenja.Analiza profila • Pristup preko analize profila – ne gleda se izraženost pojedinačnih osobina, već njihovi relativni odnosi, profil. • Opis se pravi tako što se prvo empirijski ustanove karakteristike tipične za ljude koji imaju određeni tip profila, na osnovu toga se napravi atlas profila u kome su popisani svi profili i napisani opisi za svaki profil, a onda se ustanovljava na koji od profila iz atlasa profil ispitanika koji se razmatra najviše liči. • Prednost ovog pristupa je u tome što se sagledava celovitost ponašanja osobe sa određenim složajem osobina. • Loše je to što je ovaj pristup komplikovan za sprovođenje, jer za svaki mogući profil morate imati tumačenje, a to zahteva analizu i opis jako velikog broja pojedinačnih slučajeva koji bi bili uzeti kao reper, a onda validnost i pouzdanost takvih interpretacija može da bude problematična – atlasi profila se često koriste za tumačenje profila, ali se često pokazivalo do sada da su ti modeli koji su tamo bezveze

Svojstva profila

• Nivo – prosečan nivo izraženosti merenih osobina. • Raspršenje – stepen u kome se razlikuju skorovi na pojedinačnim predmetima merenja. • Oblik – koji su skorovi povišeni, a koji sniženi, kako “izgleda” kriva profila • Da bi se napravio profil, sve mere moraju biti prevedene na istu standardnu skalu, te tako učinjene međusobno uporedivim.

Procena sličnosti profila

• Odokativno – izgled profila se poredi vizuelno i donosi sud na osnovu subjektivne procene • Opisni kriterijumi – referentni profil je opisan rečima (npr. Izražena ta i ta osobina, a snižena ta i ta, ostale takve i takve), a onda se gleda da li i drugi profil ispunjava te uslove • Korelacija između profila – profili se predstave kao dva niza skorova, pa se računa korelacija između ta dva niza. • Distanca – računa se distanca između dva profila. Skorovi na dva profila se tretiraju kao tačke u prostoru koji definišu predmeti merenja i onda se računa distanca između tih tačaka. • Katelov koeficijent sličnosti profila

Jednačenje testova

• Jednačenje testova je razvijanje metodologije za poređenje rezultata dobijenih preko različitih testova.• Ovo nam je potrebno kada želimo da poredimo:

Rezultate različitih ispitanika ispitanih različitim testovima Rezultate istog ispitanika testiranog različitim testovima Rezultate različitih testova ili ajtema generalno

• Radi se kod konstrukcije alternativnih formi testova, kao i kada je potrebno jednačiti skorove već postojećih testova.• Primarna potreba za tim postoji kod eliminacionog testiranja, a u praksi se tu najčešće koriste testovi sposobnosti, veština i/ili znanja. Ređe konativni testovi.

Problemi

• Skorovi sa različitih testova se ne mogu direktno porediti zbog: Moguće nejednake validnosti testova – moguće je da ne mere oba testa iste predmete merenja u

jednakoj meri Različite dužine testova – ako se koriste sumacioni skorovi, a testovi nisu jednake dužine testovi su

neuporedivi Različite težine testova – ako su testovi različitih težina isti skorovi ne znače isti nivo crte, čak i ako su

sva ostala svojstva testa identična Različitih distribucija težina ajtema – npr. Ako jedan test ima 4 laka i 4 teška ajtema, a drugi 8 srednjih,

onaj ko dobije 4 tako što reši lake ajteme iz prvog, nije isti kao onaj ko dobije 4 tako što reši 4 srednja ajtema iz drugog testa.

Različitih nivoa osobine u uzorcima – ako su testovi normirani na različitim uzorcima, moguće je da su uzorci bili različiti po nivou crte

Odnos između testovnih skorova dva testa ne mora da bude linearan – zapravo je vrlo često nelinearan.

Različitog načina skorovanja – ako se testovi različito skoruju, skorovi su neuporedivi, čak i ako su skale prividno iste.

Različitih uslova primene – ako su testovi primenjivani u različitim uslovima, skorovi im se ne mogu direktno porediti, jer je moguće da su uslovi uticali na postignuće na testu.

Nejednakih grešaka merenja – moguće je da testovi imaju nejednake greške merenja, odnosno da su različito precizni, pa da stoga skorovi imaju različite intervale poverenja.

Itd.

Nivoi jednakosti (McDonald)

• Striktna paralelnost – za svaki ajtem iz jednog testa postoji ajtem iz drugog testa sa potpuno istim parametrima. Svi ajtemi iz dva testa su međusobno upareni.• Paralelnost KKT i funkcija informativnosti* - testovi imaju identične karakteristične krive testa i funkcije informativnosti.• Paralelnost samo KKT• Klasična paralelnost – pretpostavlja se da su pravi skorovi jednaki.

* informativnost ajtema(TSO) = 1/(SGmerenja**2) . Informativnost testa je zbir informativnosti ajtema).

Konstrukcija alternativnih formi

• Generisanje velikog fonda ajtema• Zadavanje svih ajtema dovoljno velikom uzorku• Izračunavanje osnovnih mernih svojstava za sve ajteme• Uparivanje ajtema:

Nalaženje parova ajtema sa istim parametrima Nalaženje kombinacija parova koji će dati testove sa optimalnom težinom i diskriminativnošću, a

istovremeno obezbediti da test poseduje i druga potrebna svojstva – sadržaj, dužinu itd.• Provera psihometrijskih svojstava svake od formi testa, kao i ekvivalentnosti ovih svojstava na dva testa, kao i paralelnosti. Ako se pokaže da testovi opet nisu paralelni, onda se opet vraćamo na prvi korak.

Jednačenje testova

• Horizontalno jednačenje – oba testa se zadaju istom uzorku. Osnov za jednačenje je skup ispitanika koji su radili oba testa• Vertikalno jednačenje – preklapajući skupovi. Testove rade različiti uzorci, ali se i jednom i drugom dodaju isti ajtemi. Osnov za jednačenje je skup istih ajtema koji su radile obe grupe ispitanika.• Jednačenje testova kada su oba testa zadata istom uzorku:

Jednačenje pravih skorova – izračuna se pravi skor, a onda se uspostavlja odnos tog pravog skora sa ukupnim skorovima oba testa (npr. Uradi se faktorska analiza ajtema oba testa koji mere jedan predmet merenja, pa se snimi faktorski skor, a onda se uspostavlja odnos tog faktorskog skora i ukupnog skora jednog i drugog testa, te se tako preko tog faktorskog skora pravi postupak za prevođenje jednog sirovog skora u drugi).

Linearno jednačenje – sirovi skorovi jednog testa se linearno transformišu i sirove skorove drugog testa

Ekvipercentilno jednačenje – uparuju se sirovi skorovi koji predstavljaju iste percentile na dva testa (slično kao kod prevođenja na standardnu skalu, samo što su ovde dve skale konkretnih testova, a ne standardne).

Preklapajući skupovi

• Unutrašnje sidro – skup ajtema koji se dodaje u dva testa, da bi se omogućilo jednačenje. Obično se traži da ima bar 10 ajtema, a do 20 je optimalno. Ajtemi u sidru treba da imaju poznata i dobra merna svojstva. Idealno 5-15% od dužine testa.• Vezivanje ajtema – unutrašnje sidro se doda i jednom i drugom testu.• Oba testa kojima je dodato sidro se zadaju po jednom uzorku (uzorci različiti). Jednačenje se radi tako što se prvo svaki od testova jednači sa sidrom, a onda se preko sidra razvija način za jednačenje dva testa. Npr. Prvo se skorovi na testu A prevode na skalu sidra A, a onda se sa sidra A koje je jednako sidru B, skorovi sa testa A prevode na skalu testa B (koji je prethodno izjednačen sa sidrom B)

Diferencijalno funkcionisanje ajtema i testa

Diferencijalno funkcionisanje ajtema (Diferential item functioning – DIF) - pojava da se ajtem ponaša različito na 2 uzorka.Nekada se zvalo pristrasnost ajtema – smatralo se da postoje “prave” karakteristike ajtema, kao što se smatralo da i testovi imaju “prava” psihometrijska svojstva nezavisna od konkretnog uzorka, pa je onda pristrasnost ajtema bila pojava da ponašanje ajtema na određenim ispitanicima odstupa od tog “pravog”. Danas se stvari posmatraju decentrirano, tako da se ne smatra da postoje “prava” svojstva nezavisna od uzorka, pa se onda shodno tome koristi i naziv DIF, a ne pristrasnost.

Vrste DIF-a

1) Uniformni DIF – ajtem je dosledno lakši/teži za jedan uzorak nego za drugi2) Neuniformni DIF – ajtem je na lakši/teži u jednom uzorku nego u drugom, ali samo za ispitanike sa određenim nivoom crte. Za ispitanike sa nekim drugim nivoom crte ajtem ne mora uopšte pokazivati DIF ili može pokazivati DIF različitog smera (npr. Do nekog nivoa crte je ajtem teži u jednom nego u drugom uzorku, a posle tog nivoa je lakši u jednom nego u drugom).

1) DIF koji izražava različitu dimenzionalnost u dva uzorka (ne utiču iste latentne crte na ajtem u dva uzorka ili ne utiču u istoj meri)2) DIF koji odražava razlike u korelacijama između dimenzija3) DIF koji odražava razlike u nivou pogađanja u uzorcima (ili u koeficijentima budnosti/spavanja).

1) Interno diferencijalno funkcionisanje – karakteristike koje su gore iznete 2) Eksterno diferencijalno funkcionisanje – stavka ima različite korelacije sa eksternim varijablama na 2 uzorka

Detekcija DIF

KTT - Naprave se grupe po izraženosti crte koja je predmet merenja/ukupnom skoru, pa se onda ispituje težina ajtema u dva uzorka na grupama sa istim nivoom crte.

Maentel-Hentzel Hi kvadrat – slično kao gore, samo se računa M-H Hi kvadrat

TSO – ako nema DIF, stavke na dva uzorka imaju jednake KKS. Ako se KKS razlikuju, to je DIF. Vrsta DIFa se vidi iz toga na koji način se KKS razlikuju. Uniformni DIF – KKS su jednake po obliku, samo je jedna pomerena ulevo ili udesno. Neuniformni DIF – KKS su različitog oblika.

Kroskulturna adaptacija testova

Osnovni postupci za adaptaciju testa

1) Prevod unapred (forward translation) – jedan prevodilac prevodi izvornu verziju na ciljni jezik, drugi prevodilac proverava ekvivalentnost ciljne i izvorne verzije i daje sud o njihovoj ekvivalentnosti.

Prednosti: direktno se sudi o ekvivalentnosti dve verzije testaSlabosti: sud se zasniva na zaključcima prevodilaca o ekvivalentnosti; istraživač ne može da se uključi i da sam sudi o ekvivalentnosti ako ne zna ciljni jezik; prevodioci su bilingvalne osobe i zbog toga mogu da im budu razumljive i stvari koje monolingvalni ispitanici ne bi razumeli; prevodioci su obrazovaniji od prosečnih ispitanika, pa zato može da se desi da razumeju stvari koje prosečni ispitanici ne bi; prevodioci možda znaju bolje jedan jezik od drugog, pa onda možda ne uoče neke neadekvatnosti u prevodu.

2) Prevod unazad (backtranslation) – jedan prevodilac prevodi izvornu verziju na ciljni jezik, drugi prevodilac prevodi ciljnu verziju natrag na izvorni (pravi povratni prevod). Onda se original i _____________

Prednosti: istraživač može da pogleda obe verzije i da ih sam uporedi; postupak zahteva manje zaključivanja o ekvivalentnosti – ekvivalentnost se može direktno videti poređenjem originala i povratnog prevodaSlabosti: ekvivalentnost originala i povratnog prevoda ne moraju da ukazuju na ekvivalentnost originala i ciljne verzije – npr. Bukvalni prevod na ciljni jezik će obično rezultirati ekvivalentnim povratnim prevodom, čak ekvivalentnijim nego što se dobija kada se prevod na ciljni jezik uradi kako treba; ne porede se ciljna i izvorna verzija, već samo dve verzije na izvornom jeziku;

Nacrti – bilingvalni ispitanici

Bilingvalnim ispitanicima se zadaje i izvorna i ciljna verzija, pa se potom poredi funkcionisanje dve verzije:

Prednosti: oba testa radili isti ispitanici, tako da sigurno nema međugrupnih razlika. Sve razlike koje se dobiju su razlike u funkcionisanju dve verzije testa. Moguće je sprovesti statističke postupke koji ne bi bili izvodiljivi da se radi o dve različite grupe.Mane: bilingvalni ispitanici su nereprezentativni za monolingvalnu populaciju. Nacrt pretpostavlja da bilingvalni ispitanici znaju podjednako dobro oba jezika, što uglavnom nije slučaj. Efekat učenja. Bilingvalni ispitanici teže uočavaju loše prevedene stavke, jer mnogo ređe imaju problem s njima – poznavanje oba jezika im pomaže da lakše uhvate smisao, što monolingvalni ne mogu.- Varijanta ovog nacrta je kada se grupa bilingvalnih ispitanika podelu slučajnim putem u dve grupe od kojih svaka radi po jednu verziju testa. Ovde više nemamo isti uzorak, ali zbog načina formiranja grupa može se smatrati da su ekvivalentne. Ovaj postupak neutrališe efekat učenja, ali ostaju ostali problemi.

Nacrti – monolingvalni ispitanici

Monolingvalni ispitanici koji govore izvorni jezik rade izvornu verziju i povratni prevod, pa se potom radi poređenje.

Prednosti: monolingvalni ispitanici, nema razlika između grupa, jedan uzorak radi oba testa, pa je moguće poređenje. Lako je obezbediti uzorak.Mane: Ovde se zapravo uopšte ne testira ciljna verziju testa. Nekada izvorna verzija i povratni prevod mogu biti identični čak i u situaciji kada povratni prevod ne valja ništa. Monolingvalni ispitanici koji govore izvorni jezik ne moraju uopšte biti reprezentativni za monolingvalne ispitanike koji govore ciljni jezik. Moguće je javljanje efekta učenja, pa da ispitanici isto odgovaraju na oba testa zato što su zapamtili test koji su radili prvi (kontrabalansiranje?)

Nacrti – monolingvalni ispitanici 2

Monolingvalni ispitanici iz izvorne populacije rade izvornu verziju, a monolingvalni ispitanici iz ciljne populacije rade ciljnu verziju, a potom se poredi ponašanje dve verzije testa

Prednosti: Testiranje u realnim uslovima – obe verzije su zadate uzorcima iz populacija kojima su namenjene, pa su rezultati generalizabilni na te populacijeMane: Moguće je da merene crte nisu jednako izražene u dve grupe (statistički rešivo pod određenim uslovima), tj. Da dve grupe nisu jednake. Pošto test nije radila jedna ista grupa, broj mogućih statističkih poređenja je manji.

Provera ekvivalentnosti

1) Provera postojanja DIF:- Ekvivalentnost faktorske strukture – konfirmativna faktorska analiza ili Takerovi koeficijenti kongruencije- Porede se mere pouzdanosti na dva uzorka- Težina ajtema – uniformni-neuniformni DIF?- Eksterni DIF?2) Jednačenje testova

Kompjutersko adaptivno testiranje (KAT)

Computer adaptive testing - CAT- Postupak u kome se za testiranje koristi kompjuter i banka ajtema. Ne zadaju se svim ispitanicima svi zadaci, nego se prvo zadaje jedan set ajtema, a onda na osnovu odgovora na taj set, program određuje koje će dalje ajteme da zadaje.- Po pravilu KAT se zasniva na nekom od TSO modela.- Treba ga razlikovati od Kompjuterski podržanog testiranja, koje je zapravo obično psihološko testiranje u kome se zadavanje testa koristi kompjuter. Kod kompjuterski podržanog testiranja se zadaju klasični testovi sa fiksnim ajtemima i fiksne dužine (svi ispitanici rade sve ajteme), samo se sve zadaje preko kompjutera.

Osnovni pojmovi - KAT

Banka ajtema - skup svih ajtema koji stoje na raspolaganju programu za testiranje. Za sve ajteme iz banke je potrebno poznavati psihometrijske karakteristike i program mora da ima podatke o njima. Po pravilu broj ajtema u banci je mnogo, mnogo veći od broja ajtema koji se zadaju pojedinačnom ispitaniku. Ajtemi treba da budu različitih težina, tako da pokriju ceo opseg izraženosti crte koji se želi meriti.

Kalibracija banke ajtema – postupak izračunavanja mernih svojstava ajtema koji će ući u banku. Po pravilu se sprovodi na što većem uzorku – ne manjem od 400, idealno preko 1000 ispitanika.

Softver za KAT – kompjuterski program koji vodi tok testiranja. Sadrži instrukcije za to koje ajteme inicijalno zadati ispitaniku, po kom principu dalje birati ajteme za zadavanje, pod kojim uslovima prekinuti dalje zadavanje ajtema. Može sadržati i instrukcije za računanje konačnog rezultata, kako bi on odmah bio dostupan ispitivaču.

Kako KAT funkcioniše

- Prvo se zadaje određeni inicijalni set ajtema ili određeni inicijalni ajtem. To je najčešće ajtem (ili set ajtema) srednje težine, međutim pod određenim uslovima razumno je startovati i sa lakim ili sa teškim ajtemom.

- Na osnovu odgovora ispitanika, program bira naredni ajtem koji će zadati. Tipično, ako ispitanik odgovori tačno (ili afirmativno, već zavisno od toga kakvi su ajtemi u pitanju), program zadaje teži ajtem. Ako odgovori pogrešno (ili negativno) program zadaje lakši ajtem.

- Cilj ovog zadavanja je da se dođe do ajtema čija težina odgovara ispitanikovom nivou crte i da se pouzdano proceni da je baš to što je izmereno ispitanikov nivo crte.

- Dalje zadavanje se prekida kada bude ispunjen neki od uslova za zaustavljanje. Ti uslovi mogu biti različiti – vreme trajanja testiranja, pokrivenost oblasti, preciznost procene, promena procene merene crte između definisanog niza koraka...

- Na ovaj način se iz jedne banke ajtema dobija veliki broj različitih testova. Svi ovi testovi imaju status alternativnih formi jedni za druge, a njihove mere se smatraju uporedivim.

Evaluacija

Prednosti:- Kraći testovi i brže testiranje, a preciznije mere, - precizniji podaci za različite nivoe izraženosti crte, za razliku od klasičnih testova koji su najprecizniji za prosečne ispitnike...Nedostaci:- Banku je teško formirati, treba je kalibrisati, ta svojstva treba da se pokažu kao stabilna, a to je takođe teško postići, - Treba probrati samo one ajteme koji imaju stabilno dobra svojstva, a to je takođe teško, - Favorizuje vešte s računarima, - Ispitanik ne može da se vraća da ispravlja greške...

Kompjuterski podržano testiranje

Isto kao obično papir-olovka testiranje, samo što se sve zadaje preko računara.

Prednosti - odmah imate gotovu bazu i nema unošenja podataka, eventualno samo transformacija formata odgovora, nema baktanja sa papirima. Jeftinije za zadavanje. Ako je postavljeno na internet, mozete od bilo kud da skupite ispitanike.

Nedostaci - nekad niste mogli sve ispitanike tako da ispitujete, jer nisu svi umeli da koriste kompjutere, ali taj problem polako nestaje.

Dosadašnje studije su potvrdile ekvivalentnost mera dobijenih u postupku kompjuterski podržanog testiranja i onih dobijenih preko papir-olovka testova.

Moralna pitanja psihološkog testiranjaOsnovna načela:

1) Čuvanje dobrobiti ispitanika / klijenta / pacijenta / stranke

2) Čuvanje interesa profesija psihologa

3) Poštovanje zakona i etičkog kodeksa profesije psihologa

- Etičke kodekse psihologa po pravilu donose nacionalna društva psihologa. U Srbiji – Društvo psihologa Srbije donelo je 2000. godine Etički kodeks psihologa Srbije (http://www.dps.org.rs/etiki-kodeks).

- Etički kodeks psihologa Srbije sastoji se od 12 strana teksta i sadrži preambulu i 4 poglavlja – Odnos prema stručnom i istraživačkom radu, Odnos prema stranki, Odnos prema javnosti i Odnos prema kolegama

- Prema važećim propisima korisnici psiholoških testova u Srbiji mogu biti samo diplomirani psiholozi. U toku je izrada pravilnika o psihološkim testovima koji uvodi kategorizaciju psiholoških testova i predviđa različite kategorije testova koji zahtevaju različit nivo zvanja iz oblasti psihologije za upotrebu (neke mogu koristiti i

bačelori, za neke je potrebno da korisnik bude diplomirani psiholog, za neke da bude master psihologije). http://www.dps.org.rs/pocetna/594

Prava ispitanika (Fajgelj)

1) Pravo na obaveštenje o svrsi testirnja i na saglasnost sa testiranjem

2) Pravo da bude obavešten o rezultatima testiranja, ako ti rezultati mogu uticati na život ispitanika i ako postoji potreba da se proveri njihova tačnost

3) Pravo na privatnost

4) Pravo na kategorizaciju koja najmanje stigmatizira.

5) Pravo da nalazi testiranja budu tajni.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti republike Srbije

+ Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije (u daljem tekstu: podatak);

+ Fizičko lice je čovek na koga se odnosi podatak, čiji je identitet određen ili odrediv na osnovu ličnog imena, jedinstvenog matičnog broja građana, adresnog koda ili drugog obeležja njegovog fizičkog, psihološkog, duhovnog, ekonomskog, kulturnog ili društvenog identiteta (u daljem tekstu: lice);

+ Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje,upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje,objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na druginačin činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenimpodacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način (udaljem tekstu: obrada);

+ Obrada nije dozvoljena ako:

1) fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja;

2) se vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja za obradu bez pristanka;

3) svrha obrade nije jasno određena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili već ostvarena;

4) je lice na koje se podaci odnose određeno ili odredivo i nakon što se ostvari svrha obrade;

5) je način obrade nedozvoljen;

6) je podatak koji se obrađuje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade;

7) su broj ili vrsta podataka koji se obrađuju nesrazmerni svrsi obrade;

8) je podatak neistinit i nepotpun, odnosno kada nije zasnovan na verodostojnom izvoru ili je zastareo.

+ Punovažan pristanak za obradu može dati lice, nakon što ga rukovalac prethodno obavesti u smislu odredbe člana 15. ovog zakona.

+ Punovažan pristanak lice može dati pismeno ili usmeno na zapisnik. Pristanak se može dati preko punomoćnika. Punomoćje mora biti overeno, izuzev ako zakonom nije propisano drukčije.

+ Pristanak za lice koje nije sposobno za davanje pristanka daje zakonski zastupnik ili staralac.

+ Pristanak za obradu podataka o licu koje je umrlo mogu dati supružnik, deca sa navršenih 15 godina života, roditelji, braća i sestre, odnosno zakonski naslednik ili lice koje je za to odredio umrli.

+ Pristanak se može opozvati.

+ Ako davalac pristanka nije pismen ili iz drugog razloga nije u stanju da pristanak svojeručno potpiše, pristanak je punovažan ako dva svedoka svojim potpisima potvrde da pismeno sadrži izjavu volje davaoca pristanka.

+ Rukovalac koji podatke prikuplja od lica na koje se odnose, odnosno od drugog lica, pre prikupljanja, upoznaće lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice o:

1) svom identitetu, odnosno imenu i adresi ili firmi, odnosno identitetu drugog lica koje je odgovorno za obradu podataka u skladu sa zakonom;

2) svrsi prikupljanja i dalje obrade podataka;

3) načinu korišćenja podataka;

4) identitetu lica ili vrsti lica koja koriste podatke;

5) obaveznosti i pravnom osnovu, odnosno dobrovoljnosti davanja podataka i obrade;

6) pravu da pristanak za obradu opozove, kao i pravne posledice u slučaju opoziva;

7) pravima koja pripadaju licu u slučaju nedozvoljene obrade;

8) drugim okolnostima čije bi nesaopštavanje licu na koje se odnose podaci, odnosno drugom licu bilo suprotno savesnom postupanju.

+ Obaveza iz stava 1. ovog člana ne postoji kada takvo upoznavanje, s obzirom na okolnosti slučaja, nije moguće ili je očigledno nepotrebno, odnosno neprimereno, a naročito ako je lice na koje se odnose podaci, odnosno drugo lice već upoznato sa time ili ako lice na koje se podaci odnose nije dostupno.

+ Upoznavanje iz stava 1. ovog člana vrši se u pismenom obliku u slučaju kada se za pristanak za obradu daje u pismenom obliku, osim ako lice na koje se podaci odnose, odnosno drugo lice, pristane na usmeno upoznavanje.

+ Naročito osetljivi podaci - podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život mogu se obrađivati na osnovu slobodno datog pristanka lica, osim kada zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak.

Pravo na uvid i kopiju

+ Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva da mu stavi na uvid podatke koji se na njega odnose. Pravo na uvid u podatke koji se na njega odnose obuhvata pravo na pregled, čitanje i slušanje podataka, kao i pravljenje zabeležaka.+ Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva kopiju podatka koji se na njega odnosi. Rukovalac izdaje kopiju podatka (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl) u obliku u kojem se informacija nalazi, odnosno u drugom obliku ako bi u obliku u kome se informacija nalazi licu bila nerazumljiva. Lice snosi nužne troškove izrade i predaje kopije podatka.

+ Pravo na obaveštenje, uvid i kopiju može se ograničiti ako:

1) lice traži obaveštenje iz člana 19. tač. 2) i 7) do 10) ovog zakona, a rukovalac je podatke o njemu uneo u javni registar ili ih je na drugi način učinio dostupnim javnosti

2) lice zloupotrebljava svoje pravo na obaveštenje, uvid i kopiju;

3) je rukovalac ili drugo lice, u skladu s članom 15. ovog zakona, već upoznao lice sa onim o čemu traži da bude obavešten, odnosno ako je lice izvršilo uvid ili dobilo kopiju, a u međuvremenu nije došlo do promene podatka;

4) bi rukovalac bio onemogućen u vršenju poslova iz svog delokruga;

5) bi davanje obaveštenja ozbiljno ugrozilo interese nacionalne i javne bezbednosti, odbrane zemlje, ili radnje sprečavanja, otkrivanja, istrage i gonjenja za krivična dela;

6) bi davanje obaveštenja ozbiljno ugrozilo važan privredni ili finansijski interes države;

7) bi se obaveštenjem učinio dostupnim podatak za koji je zakonom, drugim propisima ili aktima zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao tajna, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške posledice po interes zaštićen zakonom;

8) bi obaveštenje ozbiljno ugrozilo privatnost ili važan interes lica, posebnoživot, zdravlje i fizički integritet;

9) se podaci o njemu koriste isključivo za naučnoistraživačke i statističke svrhe, dok takvo korišćenje traje.

+ Lice nema pravo na uvid dok traje obustava obrade ako je obrada obustavljena na njegov zahtev.

Iznosenje iz Srbije

- Podaci se mogu iznositi iz Republike Srbije u državu članicu Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope.

- Podaci se mogu iznositi iz Republike Srbije u državu koja nije članica konvencije iz stava 1. ovog člana, odnosno međunarodnu organizaciju, ako je u toj državi, odnosno međunarodnoj organizaciji, propisom, odnosno ugovorom o prenosu podataka, obezbeđen stepen zaštite podataka u skladu sa konvencijom.

- Prilikom iznošenja podataka iz stava 2. ovog člana, Poverenik (za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti) utvrđuje da li su ispunjeni uslovi i sprovedene mere zaštite podataka prilikom njihovog iznošenja iz Republike Srbije i daje dozvolu za iznošenje.