Prvi deo: RIZIK

1. DRAGULJ ZVEZDOPUTALinden Averi hodala je kraj Kovenanta niz prolaze Koerkrija. Ispod

njih je prilazio kameni džinobrod, Dragulj Zvezdoputa, klizeći kajedinom očuvanom pristanu u podnožju drevnog grada; ali ona nijeobraćala pažnju na njega. Ranije je već videla kako dromond juri navetru kao blagodat - istovremeno masivan i krhak, u punoj brzini iodmereno - brod nade za Kovenantov pohod, kao i za nju. Dok suona i Nevernik, sa Brinom, Kailom i Vainom u pozadini, silazili kakraju dokova Leleja, mogla je da sa zadovoljstvom posmatra brod.Njegova životnost umirivala joj je čula. Ali Kovenant je upravo otposlao dvoje Kamendolaca, Sundera iHolian, nazad u Gornju Zemlju u nadi da će moći da u selimapokrenu otpor protiv razbojništava Klave. A ta nada zasnivala se načinjenici da im je dao Lorikov kril kako bi ga koristili protiv KobiSunca. Kovenantu je to sečivo bilo potrebno i kao oružje umestodivlje magije koja uništava mir i kao odbrana protiv tajanstvenogVaina, demonokota. Ipak, ovog jutra dao je kril. Kada ga je Lindenupitala za objašnjenje, odgovorio je: "Ionako sam previše opasan." Opasan. Reč je odjeknula u njoj. Iz razloga koje je samo ona moglada oseti, Kovenant je bio bolestan od moći. Njegova početna bolest,lepra, bila je primirena - iako je izgubio većinu pravila samokontrolekoja su je držala na uzdi, ili odustao od njih. Ali umesto nje pojaviose otrov koji su mu ubrizgali Besomuk i Kob Sunca. Taj moralni otrovtrenutno je bio umrtvljen, ali čučao je u njemu kao grabljivac,čekajući trenutak da skoči. Njoj je izgledalo kao da daje osobenpreliv boji njegove kože - kao da mu je zacrnio koštanu srž. Uz otrovi beli prsten, predstavljao je najopasnijeg čoveka koga je Lindenikada videla. Odgovarala joj je opasnost u njemu. To joj je pomagalo da odredionu snagu koja ju je u početku privukla ka njemu, još tamo na farmi'Utočište'. Nasmešio se Džoani kada je trampio svoj život za njen; ataj osmeh govorio je - više od svake pretnje ili nasilja - o njegovojčudnoj moći, o sposobnosti da se rve sa samom sudbinom. Kamoraolakšanja koju je omogućio Mrtvima u Leleju pokazala je dokle je biospreman da ide u ime svojih složenih krivica i gnevova. Predstavljao

je paradoks, a Liden je čeznula za tim da ga razume. Uprkos lepri i otrovu, samooptuživanju i gnevu, predstavljao jepotvrdu - potvrdu života i vezanosti za Domaju, spremnosti da sesuprotstavi svemu što Kletnik učini. A ona? Šta je ona činila čitavogživota sem što je bežala od prošlosti? Sva njena strogost, sva težnjaka medicinskom savršenstvu protiv smrti, od početka su bili negativni- odbijanje sopstvenog nasleđa smrtnosti, a ne dokazivanjeverovanja kojima je zvanično služila. Bila je kao Domaja podtiranijom Klave i Kobi Sunca - mesto kojim ne vlada život, nego smrti krvoproliće. Kovenantov primer nagnao ju je da upozna sebe. Nagonski ga jepratila čak i kada još nije razumela zašto je on toliko privlači. A sadaje znala da želi da bude kao on. Želela je da predstavlja opasnost zasile koje gone ljude u smrt. Proučavala ga je dok su hodali, pokušavajući da ojača svoju odlukutime što je urezivala u sećanje njegove duboke, proročke crte lica,stegnute usne i divlje zamršenu bradu. Zračio je iščekivanjem koje jemogla i sama da oseti. Kao i on, jedva je čekala početak putovanja nade u društvu džinova.Iako je provela svega nakoliko dana sa Mrkotragom Brusobolom,Palamarom Sanomorom, Lupiženom i Prvom od Potrage, već jerazumela drhtaj ljubavi koji je ispunjavao Kovenantov glas kada bigovorio o džinovima koje je nekad poznavao. Ali u njenomiščekivanju bilo je i ličnih primesa. Skoro od istog časa kada se pojavilo, čulo za zdravlje postalo joj jeizvor bola i strepnje. Prvo što je osetila bilo je zlo u Nazikovoj smrti.A taj prizor gurnuo ju je u naizgled beskrajan niz Besomuka i KobiSunca, što ju je dovodilo do same ivice opstanka. Neprestani napadiopipljivog zla - moralne i fizičke bolesti koje nikada neće moći daizleči - ispunili su je nesposobnošću, pokazujući pri svakom dodiru ipogledu koliko je beskorisna. A onda je pala u ruke Klave, pod moćGibona Besomuka. Proročanstvo koje joj je izrekao, jezivazlokobnost koju je ulio u nju, ispunili su joj čitavu dušu gađenjem ignušanjem nerazlučivim od samoosuđivanja. Zarekla se da nikadaviše neće otvoriti svoja čula pred nekim spoljašnjim postojanjem. Ali nije održala zavet. Njena oštra ranjivost predstavljala je i duboku ineophodnu beskorisnost. Ista osetljivost koja ju je toliko izlagala

strepnji takođe joj je davala mogućnost da se sopstvenim snagamabori protiv otrova honja i slomljenih kostiju. Ta sposobnost negde seduboko spojila sa njenim medicinskim nagonima, dajući njenojličnosti vrednost koju je verovala da je izgubila onog časa kada jedospela ovamo iz sveta koji je poznavala. Osim toga, mogla je dakoristi i saputnicima, pomažući im protiv smrtonosnog zla zlokotaSarangrava. A onda je družina napustila Sarangravsku ravnicu i dospela uPrimorje, gde Kob Sunca nije delovala. Okružena prirodnimzdravljem, jesenjim vremenom i mirisima čistim kao u početkustvaranja života, praćena džinovima - naročito Lupiženom, čiji jeneumorni humor predstavljao melem protiv svake tame - osećala jekako joj se članak zaceljuje pod čudotvornim dejstvom alem-vina.Okusila je oporu lepotu sveta, sa zadovoljstvom je posmatrala kakoKovenant pruža dar Mrtvima iz Leleja. Počela je da shvata, duboko uutrobi, da njeno čulo zdravlja može da oseti i dobro, a ne samo zlo - ida joj to možda pruža bar neki izbor pred usudom koji joj je Gibonpredskazao. To joj je bila nada. Ako nikako drukčije, možda će tako moći dapromeni svoj život. Starac čiji je život spasla pred farmom 'Utočište' rekao joj je: Budi štojesi. Na svetu postoji i ljubav. Sećanje na te reči prvi put je nijeispunilo užasom. Jedva je skretala pogled sa Kovenanta dok su silazili niz stepenicedžinova. Izgledao je dorastao svemu. Ali bila je svesna i drugihstvari. Blistavog jutra. Dugačke, slane praznine Koerkrija.Neprozirne, crne misterije Vaina. I haručaija iza sebe. Način na kojisu koračali po kamenu kao da je bio u suprotnosti sa njihovomuobičajenom bezosećajnošću. Izgledali su gotovo željni da saKovenantom i džinovima istraže nepoznatu zemlju. Linden seusmerila na te pojedinosti kao da oni predstavljaju srž novog životakoji je priželjkivala. U svakom slučaju, dok su saputnici izlazili na otvoreno sunčevosvetlo u podnožju grada, gde su Prva, Sanomor i Lupižena čekalizajedno sa Cerom i Hergromom, Lindenin pogled otrgao se napredkao da ga je privukao magnet; i ugledala je Dragulj Zvezdoputa kakosa lakoćom ulazi u pristan.

Džinobrod je bio takav da joj je razgalio srce. Dizao se nad njom,prekrivajući nebo dok je pokušavala da ga obuhvati pogledom.Njegov kapetan, Mrkotrag Brusobol, izvikivao je naređenja sakormilarske palube koja je stajala visoko nad krmom, džinovi suvrveli po jarbolima da smotaju jedra i osiguraju konopce, a brod sesmestio u usek sa neverovatnom tačnošću. Veština posade ipreciznost izrade broda poništavali su utisak masivnosti tamnog ivlažnog granita od kojeg je načinjen. Gledano izbliza, masadromondovih bokova izlivenih izjedna prikrivala je njegovu vitkost,dugačke palube, ponosno izvijen pramac, odmerenu ravnotežujarbola. Ali kada je prilagodila pogled veličini broda, videla je koliko jeprikladan za džinove. Njihova veličina tačno se uklapala u brod.Vlažni kameni bokovi izdizali su se iz vode kao plamen granitnespremnosti. Taj kamen iznenadio je Linden. Nagonski je proučavala prirodudžinobroda, uverena da je granit prekrut da bi podneo pritisak mora.Ali dok je preletala pogledom po brodu, uvidela je svoju grešku. Ovajgranit imao je nepohodnu blagu savitljvost, kao kost. Njegovaživotnost prevazilazila je ograničenja običnog kamena. A ta životnost obuhvatala je i posadu dromonda. Bili su to džinovi,naravno; ali na svom brodu bili su i više od toga. Bili su posvećenislužbi kao snažan, živ organizam, ruke i smeh života koji ih jeoduševljavao. Kamen i džinovi zajedno su davali DraguljuZvezdoputa izgled broda doraslog moćnim morima - jednostavnozato što nikakav drugi test nije odgovarao njegovoj urođenoj prirodi. Tri jarbola, svaki dovoljno visok za po tri jedra, izdizali su se nadgornjom palubom kao kedrovi. Pod njima je stajao Brusobol. Lako senjihao na blagim talasima mora, kao da je rođen sa pučinom podnogama, solju u bradi, veštinom u svakom pogledu duboko usađenihočiju. Njegov uzvik u odgovor na Lupiženin pozdrav odjeknuo je odlica Koerkrija, pa je Lelej uzvratio dobrodošlicom prvi put poslemnogih stoleća. Sunce i brod razlili su se pred Linden kada su joj seoči ispunile iznenadnim suzama - kao da nikada ranije nije videlaradost. Trenutak kasnije zatreptala je da razbistri pogled i ponovo pogledalaKovenanta. Lice mu se od napetosti iskrivilo u grimasu keženja; aliduh iza te grimase bio joj je dovoljno jasan. Gledao je u sredstvo

kojim će nastaviti potragu za Jedinim Drvetom, za opstankomDomaje. I više od toga: gledao je džinove, srodnike SrdosoljePenosleda, koga je toliko voleo. Nije joj bilo potrebno objašnjenječežnje i straha koji su izazvali taj izraz lica nalik na keženje. Njegovaranija pobeda nad Poglavarom Kletnikom bila je oslobođena Opačijeupravo ličnim melemom smeha džinova. Kovenant je sada gledaodžinove sa Dragulja Zvezdoputa sa čežnjom i sećanjima; bojao seda će ih dovesti do iste sudbine kao i Penosleda. Linden je i to razumela. Kao i njegova istrajnost, njena tvrdoglavoststvorena je na gubitku i krivici. Znala je kako izgleda nematipoverenja u posledice sopstvenih želja. Ali dolazak džinobroda zahtevao je njenu pažnju. Buka je ključala nabrodu kao u vatrometu veselja. Lupiženi i Sanomoru dobacili susidrenu užad, a oni su ih čvrsto privezali za davno neupotrebljenestubove na doku. Dragulj Zvezdoputa očešao se bokom o ivicupristana i smirio se. A čim je dromond bio osiguran, kapetan injegova posada od dvadesetak džinova stuštili su se niz užad ilestvice, iskačući na dokove. Tu su toplo pozdravljali Prvu, grlili Sanomora, veselo se dovikivali saLupiženom. Prva im je obiljno uzvraćala pozdrave; njena gvozdenakosa i široki mač kao da su držali na odstojanju svaku prisnost. AliLupižena je ispoljavao dovoljno veselja da nadoknadi i Sanomorovunemu potištenost; uskoro su džinovi zajedno počeli da razgledajugrad Bezemljaša, svojih davno izgubljenih rođaka. Linden se našla okružena od vetra izbrazdanim i pocrnelimmuškarcima i ženama dvostruko većim od sebe - mornarimagrađenim kao hrast, a ipak punim pokreta i radoznalosti kao pupoljci.Svi su bili jednostavno odeveni zbog prirode posla - u pancirnekošulje načinjene od prepletenih kamenih pločica i teške kožnepantalone - ali ništa drugo na njima nije bilo obično. Kipteli su odživopisnog jezika i slanog humora. Vratili su život u Lelej, ispunivšiga žustrim pokretima. Linden je gotovo opipljivo osećala njihovu težnju da istraže grad,ispitaju delo odavno mrtvih sunarodnika. A Kovenantove oči sijale suu odgovor - prisećao se kamore kojom je oslobodio Koerkri patnje izaslužio titulu koju mu je dala Prva: Džinoljub. No, u opštoj strci, krozšale i smeh na koje je Lupižena spremno uzvraćao, pitanja na koja

su haručai odgovarali tipično ukočenog držanja, pozdrave koji suošamutili Linden i naveli Kovenanta da ispravi leđa kao da želi daizgleda viši, Prva se ozbiljno obratila Brusobolu i saopštila mu odlukuda pomogne Kovenantovom pohodu. Govorila o hitnji, o rastućoj raniKobi Sunca i o teškoćama da se nađe Jedino Drvo, da se stvori novoŽezlo Zakona na vreme kako bi se sprečilo da Kob Sunca iščupasrce Zemlje. Kapetanovo oduševljenje brzo je čililo. Kada je upitalaza količine zaliha na džinobrodu, odgovorio joj je da je sidromajstor,drugi po starešinstvu na brodu, obnovio zalihe na dromondu dok sučekali na obodu Velike močvare. Onda je počeo da priziva posadunazad na brod. Nekoliko džinova dobroćudno se pobunilo, tražeći da čuju priču oLeleju. Ali Kovenant je klimao glavom za sebe, kao da razmišlja otome kako Klava krvlju hrani Vatrokob i Kob Sunca. Brusobol nijeoklevao. "Strpljenja, dembeli!" odgovorio je. "Kakvi ste vi džinovi, kadnemate nimalo strpljenja? Neka priče sačekaju pravo vreme, nekaolakšaju rad na moru. Prva zahteva žurbu!" Od tog naređenja Linden je osetila udar žaljenja. Ovi razdraganidžinovi bili su nešto najsrećnije što je videla tokom vrlo dugogvremena. A pomislila je i da će Kovenant poželeti da ispriča šta jeovde učinio. Ali dovoljno ga je razumela i znala je da bi tek posledugog ubeđivanja prihvatio počast koja mu pripada. Prišla mu jebliže da bi joj čuo glas u opštoj gužvi. "Berek je našao Jedino Drvo, anije imao pomoć džinova. Koliko daleko bi moglo da bude?" Nije je pogledao. Bio je zagledan u dromond. Negde ispod bradepomerao je vilice u raspoloženju koje je bilo mešavina uzbuđenja istrepnje. "Sunder i Holian učiniće sve što mogu", nastavila je. "A ni oni haručaikoje si oslobodio neće sedeti skrštenih ruku. Klava je već u nevolji.Možemo odvojiti malo vremena." Pogled mu se nije pomerio, ali osetio je da sada obraća pažnju nanju. "Reci mi", promrmljao je, jedva čujno kroz galamu džinova. Oni iharučai poređali su se duž doka kao da iščekuju. "Misliš li da jetrebalo da pokušam da uništim Klavu? Kad sam imao priliku?" Pitanje ju je pogodilo na pravo mesto. Suviše je ličilo na drugopitanje koje bi joj postavio da je znao više o njoj. "Neke infekcije semoraju odseći", strogo je odgovorila. "Ako ne uspeš da ubiješ bolest,

izgubićeš pacijenta. Zar misliš da su ti prste odsekli iz pakosti?" Trgao se. Pogledao ju je kao da ga je upravo isterala iz ugla u komese skrivao i naterala ga da postane svestan nje na način koji višenikada neće dopustiti da među njima vlada mir. Grlo mu je bilostegnuto dok je postavljao pitanje. "Da li bi ti tako učinila?" Nije mogla da se ne trgne. Gibon joj je rekao: Počinila si ubistvo. Zarti nisi zla? Iznenada je bila sigurna da bi se i Kovenant složio saBesomukom. Odgovorila je, boreći se da se ne oda: "Da. Šta će tiinače tolika moć?" Već je suviše dobro znala koliko sama želi moć. "Ne za to." Džinovi oko njih su zaćutali, čekajući njegovu odluku. Uneočekivanoj tišini, njegov gnev je zazvonio nad pljuskanjem morakao obećanje. "Već sam ih ubio dvadeset jednog. Moram naći nekidrugi način." Pomislila je da će nastaviti, ali trenutak kasnije kao da je uvideo iprepoznao njenu pometenost, iako nije mogao da zna razlog.Smesta se tiho obratio Prvoj. "Osećaću se bolje ako odmahkrenemo." Prva je klimnula glavom, ali nije se pokrenula. Izvukla je mač i steglaga obema rukama u gestu pozdrava. "Džinoljube." Glas joj je bio tih, ali kao da je u svakoj reči bio sadržanuzvik. "Čitavom našem narodu pružio si dar koji ćemo ti uzvratiti.Govorim ovo u ime Potrage i u ime zemljovida" - brzo je pogledalaSanomora - "koji nas još vodi, iako sam odabrala drugačiji put kaistom cilju." Sanomorovo lice zgrčilo se oko belog ožiljka koji mu seprotezao ispod očiju i preko prevoja nosa; ali dopustio je sebi da seničim ne pobuni. Prva je zaključila: "Kovenante Džinoljube, tvoji smodogod traje tvoj cilj." Kovenant je ćutke stajao, zahvaćen zahvalnošću i sumnjom u sebe.Ali pognuo je glavu pred predvodnicom Potrage. Taj gest dirnuo je Linden. Pristajao mu je, kao da je našao u sebiprijatnost, ili možda osećanje vrednosti, da prihvati pomoć. Aliistovremeno je osetila i olakšanje što je izbegla skrivene sukobe kojebi njegova pitanja izvukla na površinu. Kada je Prva odlučno rekla:"Onda, hajde da zaplovimo", Linden je bez oklevanja pošla zadžinovima ka Dragulju Zvezdoputa. Bok džinobroda moćno se nadvijao nad njom; a kada je stalašakama i stopalima na teške konopce lestvica koje joj je posada

pridržavala, kao da se neobično visoko penjala, kao da je brod biočak veći no što izleda. Ali Kail se zaštitnički penjao iza nje, a džinovisu se takođe verali sa svih strana. Kada se provukla kroz ogradu naprednju palubu, zaboravila je na nelagodnost. Dromond ju jeobuhvatio kao zanos. Nenavikla na takav kamen, nije mogla dagleda daleko oko sebe; ali sav granit koji je primećivala delovao ježivotno kao živo drvo. Napola je očekivala da oseti ukus biljnog sokakako teče pod površinom džinobroda. A to osećanje samo sepojačalo kada su se i ostali saputnici ispeli na brod. Zbog vrtoglavicei troprste šake, Kovenantu je bilo teško da se penje; ali Brin mu jebrzo pomogao da pređe ogradu. Prateći Kovenanta ili Linden, Vainse spretno popeo uz lestvice, a onda zastao kao kip na ivici prednjepalube, smešeći se svojim crnim, nerazumljivim osmehom. Cer iHergrom kao da su lebdeli uz konopce. A kad god bi novi par nogustao na kamen, Dragulj Zvezdoputa je zračio sve više energije kaLindeninim živcima. Čak i kroz cipele, granit je delovao suviše lakoda bi ga potopilo ikakvo more. Sunčano svetlo prekrilo je dokove, osvetlilo prugu vode kraj bokabroda, sinulo na lice Koerkrija kao da ovaj dan označava prvoistinsko svitanje od uništenja Bezemljaša. Pokoravajući seBrusobolovim naređenjima, neki džinovi su se spremili da oslobodesidrenu užad. Drugi su skočili na jarbole, penjući se uz teškepalamare lako kao deca. Ostali su otišli dole i Linden je osećala dase oni staraju o unutrašnjem životu broda sve dok nisu izmaklinjenim neiskusnim čulima. Donja jedra su se začas napela napovetarcu; Dragulj Zvezdoputa se otisnuo na more.

2. CRNO RASPOLOŽENJELinden je pokušavala da gleda sve odjednom dok je dromond

klizio unazad sa pristana, a onda se okretao ka otvorenoj vodi.Osvrćući se na sve strane, gledala je džinove kako razvijaju jedrakao da obavljaju posao pre čistim oduševljenjem nego fizičkomsnagom. Paluba je počela da joj se ljulja pod nogama; ali more jebilo mirno, a džinobrod postojan zbog velike težine. Nije seneprijatno osećala. Neprestano je pogledala ka Kovenantu, anjegovo uzbuđenje samo je pojačavalo njeno. Lice mu je bilooslobođeno mračnog izraza; kao da mu je čak i brada pucketala odotvorenih mogućnosti. Trenutak kasnije postala je svesna njegovogšaputanja u povetarac:

Kamen i more duboko su u životu, Dva nepromenljiva simbola sveta: Trajnost u počinku i trajnost u pokretu; Učesnici sile što večno traje.

Reči su joj odzvanjale u sećanju kao odavanje pošte. Kada se premestila da bi pogledala nazad ka Koerkriju, kosu joj jeuhvatio vetar i bacio joj je preko lica. Provukla je prste kroz vlasi bojezrelog žita i vratila ih na mesto; a taj jednostavni pokret pričinio joj jeviše zadovoljstva nego što je odavno osetila. Vazduh je bio punmirisa soli, a sunčevo svetlo toliko se izoštrilo da je sve dalji Lelejizgledao kao mesto koje se ponovo rađa. Počela je da misli kako setamo možda ponovo rodilo mnogo više stvari nego što se usuđivalada se ponada. A onda je Lupižena počeo da peva. Stajao je malo dalje, ali glas muse pronosio dromondom kao svetlost, Snažno se izvijajući iznjegovih izobličenih grudi preko pljuskanja talasa i pucketanjajedara. Melodija je bila jednostavna, prošarana naglascima inagoveštajima harmonije; ostali džinovi su mu se pridružili.

Hodi, more i talasu, širom-stazo lutalaca

i kapijo od svetova! Svi putevi vode Domu.

Hodi, vetre i brzino, dahu života i mora! Užad i jedra miruju, srca žude za olujom.

Hodi, putu i pohodu! Otkrivanje čarne Zemlje: tajne nam se otvaraju: lutanje bez kraja smrti:

Opasnost i put spasće srce života od bola. Mi smo gosti okeana i volimo beskrajni svet!

Džinovi su vedro pevali; glasovi su im stvarali protivritam njihanjujarbola, a pesma je bila isprekidana rastućim stakatom dok je vetarpucketao u jedrima. Dragulj Zvezdoputa kao da je leteo na muzicikoliko i na vetru. A kako je vetar jačao, Koerkri je klizio ka obzorju iznenađujućombrzinom, dok se sunce penjalo ka zenitu. Brusobol i njegova posadarazmenjivali su opaske i šale kao da su potpuno dokoni; ali njegoveoči pod nakostrešenim obrvama nisu ništa propuštale. Izdao jenaređenje da se podignu i ostala jedra i Dragulj Zvezdoputa se zariou More Novorođenog Sunca hitro kao da ispunjava proročanstvovlagom optočenih bokova. Linden je mogla da oseti kako vibracijejure kroz kamen kao uzbuđenje. U rukama džinova čak je i granitpostajao stvar puna brzine i ljupkosti. Uskoro su joj čula bila toliko zasićena da više nije mogla da miruje.Nagonski je pošla da istražuje brod. Kail joj se smesta stvorio kraj ramena. Dok je prelazila preko prednjepalube, iznenadio ju je pitanjem želi li da vidi svoje odaje. Zaustavila se i zagledala se u njega. Nedokučivi zid njegovog izrazalica nije ničim pokazivao kako je stekao dovoljno znanja o dromondu

da ponudi tako nešto. Kratka tunika na njemu ostvaljala je tamneudove otkrivene i spremne; ali ovo pitanje pokazalo je da nije samopripremljen nego i razuman. U svakom slučaju, odgovorio je nanjeno neizgovoreno pitanje, objašnjavajući da su Cer i Hergrom većrazgovarali sa skladomajstorom i stekli makar osnovno poznavanjebroda. Linden je zastala na trenutak kako bi razmislila o daljoj sudbiniharučaija. Ali onda je shvatila da joj je Kail ponudio upravo ono što ježelela - mesto koje će biti samo njeno; samoću u kojoj će se navićina osećanje džinobroda; priliku da raščisti sve nove stvari koje su jojse desile. A možda će joj gostoprimstvo džinova omogućiti ikupanje? U toploj vodi? U glavi joj se zavrtelo od tog raskošnogprizora. Koliko je vremena prošlo od kako se poslednji put okupala utoploj vodi? Od kada se osetila zaista čista? Klimnula je glavomKailu i pošla za njim ka krmi dromonda. Na sredini broda nalazila se građevina ravnog krova, koja jerazdvajala prednju i zadnju palubu, potpuno pregrađujući brod poširini. Kada ju je Kail uveo unutra kroz vrata sa pragom protiv olujekoji joj je dosezao do kolena, našla se u dugačkoj trpezariji saskladištem na jednoj strani i nizom plakara na drugoj. Nije biloprozora, ali svetiljke su osvetljavale prostor i činile ga vedrim. Svetlose odbijalo od kamenog jarbola koji je prolazio pravo kroz odaju kaopotporna greda. Bio je ukrašen šarama koje je smesta poželela dapobliže razgleda. Ali Kail je prošao kroz odaju kao da već poznajesve njene tajne; a ona je pošla za njim na zadnju palubu. Zajedno su stigli do krme džinobroda. Uzvratila je pozdrav Brusobolukoji je stajao kraj kormila, a onda pošla za Kailom kroz druga vrataka desnom boku, na nivou ispod kapetanskog položaja. Taj prolazpružao je pristup glatkim kamenim lestvicama koje su vodile naniže.Bile su predviđene za džinove, ali i ona je mogla da ih koristi. A imorala je da siđe samo jedan nivo. Tamo, u prolazu osvetljenomnovim svetiljkama, zatekla je niz vrata - od soba, objasnio je Kail,odvojenih za nju, njega, Vaina i Cera. Kovenant, Brin i Hergromdobiće sličan smeštaj na levoj strani broda. Kada je ušla u svoju kabinu, dočekala ju je prostorija možda mala zadžinove, ali gotovo neizmerno prostrana za nju. Kraj jednog zidanalazila se dugačka, viseća postelja; veći deo ostalog prostora

zauzimale su dve masivne stolice i sto. Nameštaj je prevazilazionjenu veličinu: sedišta stolica dopirala su joj do struka i moraće dase penje na sto kako bi ušla u viseći ležaj. Ali u ovom trenutku teteškoće nisu je tištile. Prostorija je bila puna sunca koje seodražavalo kroz otvoren prozor i davala joj mogućnost da se usami.Bilo joj je neizmerno drago zbog toga. Ali trenutak pošto je Kail, po njenom zahtevu, pošao u potragu zahranom i vodom za kupanje, napetost koja ju je grickala negde ispoduzbuđenja sada se ponovo iskazala. Nedostatak čvrstog prisustvaharučaija uklonio je veo negde u njoj. Ruka tame skrivena negde udubinma dromonda posegnula je ka njoj i uperila joj prst pravo usrce. Od tog dodira, svo njeno olakšanje i iščekivanje i novina urušilisu se i spali kao vodom podlokani peščani zamak. Staro i napolazaboravljeno mračno raspoloženje počelo je da se ponovo uvlači unju. Zaudaralo je na njene roditelje i na Gibona. Na kraju krajeva, šta se za nju stvarno izmenilo? Kakvo pravo ilirazlog ima da bude tu gde jeste? Još je bila ista - vođena potrebomda pobegne od smrti, a ne da sustigne život. Nije znala kako da sepromeni. A na-Mhoram joj je izričito uskratio svaku nadu. Rekao je:Prekaljena si za ovo kao što je gvožđe prekaljeno, da postignešuništenje Zemlje. Zato što si otvorena za ono što niko drugi u Domajine može da razabere, odabrana si za kaljenje. Nikada se nećeosloboditi njegove željne okrutnosti, žitkog zla kojim je obesvetiotkivo njene ličnosti - a ni načina na koji je reagovala. Sada joj sevratila njegova poruka o usudu koji je čeka, narastajući kao dadopire iz kobilice Dragulja Zvezdoputa - kao da zdravlje dromondasadrži bolesnu tačku koja se hrani džinovima i njihovim brodom. Ta tama izopačila joj je veći deo života. Takvi su joj bili roditelji, i otaci majka. A bila je i ovde. Bila je u njoj, a ipak ju je udisala kao da je ivazduh pun toga. Usud koji nije mogla ni da imenuje ni da podnesekao da ju je vrebao iz zasede, pa joj je kabina pre delovala kao ćelijau tamnici pod Veselkamenom nego kao suncem okupana odaja udruštvu džinova. Nekoliko dugih trenutaka borila se sa tim utiskom, trudeći se daodredi neobičan način na koji je iskočila i pojavila se van nje. Aliprošlost je bila suviše jaka; zamaglila joj je opažanje. Mnogo pre

nego što se Kail vratio, pobegla je iz kabine i požurila nazad naotvoreni vazduh. Držeći se drhtavim rukama za ogradu boka, gutalaje knedle, jer stari užas rastao joj je u grlu kao prepoznavanjeGibonovog dodira. No, tama je postepeno jenjavala. Nije mogla da nađe razlog zašto bito bilo tako; ali nagonski je osećala da je uspela da se udalji odizvora mračnog raspoloženja. Pokušavajući da poveća razdaljinu,pošla je ka najbližem stepeništu i popela se na krmenu palubu. Cer joj je prišao da je čuva dok je Kail bio odsutan. Jedva seuzdržala da se ne nasloni na njega i osnaži svoju krhkost njegovompostojanošću. Ali mrzela je takvu slabost. Boreći se da ne misli nanju, da je porekne, naterala je sebe da pođe ka stepeništu. Na palubi je zatekla Brusobola, Prvu, Kovenanta, Brina i još jednogdžina koji je držao veliko kormilo kojim se upravljalo brodom. Ikormilo je bilo od kamena, a bilo je upola visoko kao Linden; alikormilarka mu je okretala žbice lako kao da su načinjene od tikovine.Brusobol je pozdravio Odabranu, a Prva joj je klimnula glavom uznak dobrodošlice; ali Linden je odmah osetila da je prekinula nekirazgovor. Kovenant ju je pogledao kao da namerava da je upita zamišljenje, ali brzo je zatvorio usta i pažljivije je pogledao. Preduhitrioju je pre nego što je stigla da progovori. "Linden, šta se desilo?" Uzvratila mu je mrštenjem, pogođena i posramljena vidljivošću svojihosećanja. Očito se nije promenila u nekom bitnom smislu. I dalje nijemogla da mu kaže istinu - ne ovde, pod otvorenim nebom ipogledima džinova. Pokušala je da odgovori sleganjem ramena iumiri izraz lica. Ali njegova pažnja nije popustila. Morala je daprogovori što je pažljivije mogla. "Razmišljala sam o Gibonu."Pogledom ga je preklinjala da ne navaljuje dalje. "Bolje da mislim nanešto drugo." Na to je Kovenantov pogled smekšao. Izgledao je kao da je spremanda za nju učini gotovo sve. Nakašljao se. "Pričali smo o Vainu. Nijese pomerio od kako se popeo na palubu. I smeta. Ometa pokretejedara. Posada ga je zamolila da se pomeri - ali znaš već koliko je tokoristilo." Znala je. Mogla je da zamisli demonokota sa onim opuštenimdržanjem, lako povijenih ruku, očiju uperenih ni u šta - nepokretnogkao obelisk.

"Pa su pokušali da ga premeste. Troje džinova. Nisu uspeli ni zapedalj." Kovenant je odmahnuo glavom pri pomisli da bi iko mogaobiti dovoljno snažan ili težak da pobedi troje džinova. "Upravo smorazmišljali šta da učinimo sa njim. Brusobol je predložio dapokušamo pajserima i balvanima." Linden je u sebi uzdahnula od olakšanja. Tama se povukla za jošjedan korak, potisnuta ovom prilikom da se bude od koristi. "To nećeuspeti", odgovorila je. Vainovi ciljevi i njoj su predstavljali misteriju; alimogla je da vidi dovoljno duboko u njega da bi znala da će postatigušći i nepokretniji od brodskog granita. "Ako neće da se pomeri, onse ni neće pomeriti." Kovenant je klimnuo glavom kao da je Linden potvrdila njegovaočekivanja. Prva je nešto mračno promrmljala. Brusobol je slegnuoramenima i naložio posadi da se kreće oko demonokota. Linden je bilo drago što je u njihovom društvu. Osećanje pritiskasada je, izvesno, bilo slabije. Masivno zdravlje džinova kao da ju jezaklanjalo. A Kovenantova uviđavnost pružala joj je olakšanje. Moglaje da diše kao da joj pluća više nisu zagušena sećanjima na smrt.Prišla je ogradi, sela kraj jednog stuba i pokušala da se uskladi sadžinobrodom. Uskoro je stigao Kail i zamenio Cera. Na licu mu se nije videlo štamisli o uzalud obavljenom zadatku na koji ga je poslala. I na tomemu je bila zahvalna. Osećala je prisustvo ogromne sile presude izamaske neosetljivosti haručaija. Nije želela da se okrenu protiv nje. Gotovo nehotice vratila je pogled ka Kovenantu, ali njegova pažnjabila je na drugoj strani. Dragulj Zvezdoputa i posada na njemuponovo su ga opčinili. Bio je toliko obuzet dromondom, toliko dirnutprijateljstvom džinova, da mu ništa drugo nije bilo važno. Postavljaoje Brusobolu i Prvoj pitanja da bi ih podstakao na priču, a ondaslušao njihove odgovore sa glađu nekoga ko ne nalazi drugo rešenjeza svoju usamljenost. Linden je sledila njegov primer tako što je takođe slušala i gledala. Brusobol se nadugačko raspričao o životu i radu na brodu. Posadaje podeljena u tri smene pod komandom kapetana, sidromajstora itrećeg po rangu skladomajstora. No, kao i oficiri, džinovi izgleda nisudokoličili kad su bili van dužnosti. Osećanja im nisu dopuštala daostave Dragulj Zvezdoputa da samuje, pa su provodili vreme

obavljajući sitne poslove po brodu. Ali kada je Brusobol počeo daopisuje te zadatke, kao i čemu sve to služi, Linden se izgubila.Posada je imala tipično džinovske nazive za svaki konopac i jedro,za svaki deo broda i opreme; nije mogla da izdrži ređanje nepoznatihreči. Neke je zapamtila: zoroljub, najviše jedro na prednjoj katarci;obzorgled, osmatračnica na srednjoj; brodosrce, veliko kormilo kojimse okretala krma. Ali nije imala dovoljno znanja o brodovima iplovidbi da bi popamtila i ostalo. Problem je otežavalo i to što je Brusobol retko upućivao svojojposadi neposredna naređenja. Najčešće im je dovikivao primedbe ostanju jedara, ili o vetru, ili o moru i ostavljao da džin najbliži pravommestu sam proceni šta mu je činiti. Stoga je izgledalo da se staranjeo brodu zbiva gotovo spontano - kao reagovanje pre na promenuvazduha nego na Brusobolovo starešinstvo, ili možda kao neka vrstaobreda vođena jasnim i složenim vibracijama snasti. Linden se divilatome, ali i dalje nije mogla da shvati masu imena koja je kapetankoristio. Kasnije je bila pomalo iznenađena kada je videla Cera i Hergromavisoko na zadnjem jarbolu. Ćutke su se prodevali između konopaca,pomažući džinovima i učeći od njih sa nekom olakom veštinom odkoje su izgledali gotovo veselo. Kada je upitala Kaila šta to njegoviljudi rade, odgovorio joj je da ispunjavaju stari san haručaija. Tokommnogih stoleća prijateljevanja Bezemljaša i krvne garde, pre i posleObreda obesvećenja, nijedan haručai nije stupio nogom nadžinobrod. Cer i Hergrom ispunjavali su čežnju koja je bolela njihovepretke pre više od tri hiljade godina. Kailovo kruto držanje neobično ju je dirnulo, kao nagoveštajneočekivane i čudne lepote. Smirena hitrost tog naroda prevazilazilaje sve granice. Tokom Kovenantovih ranijih boravaka u Domaji,krvna garda već je provela skoro dve hiljade godine bez sna i smrti,čuvajući Veće poglavara, toliko im je bio snažan zavet koji su dali. Asada, hiljadama godina kasnije, Kail i njegovi još su sačuvali sećanjai veze sa tom krvnom gardom. Ali značenja takve stalnosti konačno su ponovo vratila Linden kasamoposmatranju; a kako je popodne odmicalo, vraćalo joj se onoraspoloženje. Ćula su joj se sve više usklađivala sa džinobrodom.Mogla je da shvata pokrete i raspoloženja džinova koji su prolazili

kroz niže palube; uz malo napora, bila je u stanju da proceni brojosoba u hranoholu, zgradi na sredini broda. To bi trebalo da jojdonese olakšanje. Sve što je svesno osećala kiptelo je od čistesnage i dobrog raspoloženja. Ali njena tama ipak se zgušnjavala duživice sposobnosti opažanja. Opet ju je uznemirilo osećanje da to raspoloženje raste iz nekogspoljašnjeg izvora - iz nekog opasnog strujanja ili zla unutardžinobroda. Ipak, nije mogla ni da razmrsi to osećanje od sopstvenereakcije na njega. Suviše veliki deo života provela je pod takvimpritiskom da bi ozbiljno pomislila kako je išta van nje krivo za njega.Gibon nje stvorio njenu tamu: samo joj je pružio slutnju njenogznačenja. Ali to što joj je bilo poznato nije joj olakšavalo podnošenje. Kada se oglasio znak za večeru, oduprla se potištenosti i odazvalase. Kovenant nije oklevao; a ona je nameravala da ga prati do nakraj sveta ako će joj to pomoći da se nauči hrabrosti koja ga jeučinila toliko neumornim borcem protiv sopstvene sudbine. Negdeispod površine, u njemu je dremala lepra, a otrov poglavara Kletnikavrebao je priliku da izvrši namenjeno mu obesvećenje. Ali izgledao jedorastao opasnosti, više nego dorastao. Nije ga morio onaj strah kojije nju paralisao pred Džoaninom opsednutošću, Maridovimčudovišnim zlom, Gibon-Besomukovom stravom. Ali baš je stogačvrsto rešila da ga prati sve dok ne nauči šta ga to drži. Požurila jeda uhvati korak sa njim i zajedno su pošli ka hranoholu. No, dok se noć gomilala preko paluba, njena nelagodnost je rasla.Zalazak sunca ostavio ju je izloženu nadirućoj opasnosti. U trpezarijije bila okružena džinovima čiji je apetit zračio životnošću; ali jedva jemogla da guta hranu zbog grla stegnutog porazom, iako nije ništajela još od jutra. Vreli gulaš, kolači puni meda, sušeno voće: mračnoraspoloženje učinilo je da sve te lepote deluju mučno. Nešto kasnije, Brusobol je naredio da se jedra skrate preko noći;došlo je vreme za priče. Džinovi su spremno poslušali i sakupili sena zadnjoj palubi i oko zadnjeg jarbola, tako da su Prva i Kovenantmogli da im govore sa krmene palube. Bilo je jasno koliko vole priče- delovali su detinjasto, ali u isto vreme sticali su i dragocenu,nepresušnu hrabrost. A Kovenant im je spremno izišao u susret kaoda je odnekuda već znao kako da sve to podnese. Ali Linden jestigla do granice izdržljivosti. Daleko iznad jarbola, zvezde su

izgledale neutešne u ogromnoj usamljenosti. Brodski zvuci - škripajarbola, nesigurnost jedara kad god bi vetar promenio pravac,pobuna talasa dok je dromond prosecao put kroz njih - zvučali sukao predskazanje bola i besa. A ona je već čula mnoge priče - pričeo stvaranju Zemlje, o očajanju Kevina Zemljoguba, o Kovenantovojpobedi. Nije bila spremna za nove. Zato je primorala sebe da se vrati u kabinu. Pravo dole, u tamu,umesto dalje od nje. Ustanovila je da je tokom popodneva nameštaj zamenjen stolicama istolom primerenijim njenoj veličini; a stigle su i lestvice da jojolakšaju pristup ležaljci. No, ova učtivost nije joj donela olakšanje.Pritisak se i dalje ulivao u nju odnekud iz kamenog dromonda. Čak ipošto je otvorila prozor i pustila u sobu vetar i zvuke mora okobrodske kobilice, soba je i dalje delovala lepljivo i neprijatno. Kada jeprikupila hrabrost da ugasi svetiljku, tama se sakupila u njoj,ukazujući na zlo. Poludeću. Uprkos drugačijoj strukturi, granit oko nje počeo je da jojliči na zidove Veselkamena, ravnodušne i nepopustljive. Ivicomsvesti puzalo joj je sećanje na roditelje. Počinila ubistvo. Poludeću.Krv na sopstvenim rukama bila joj je poznata koliko i sva ona koju jeKovenant prolio. Čula je džinove kako pevaju iznad nje, iako je buka mora prigušivalareči. Ali borila se sa potrebom da ponovo pobegne i vrati se u varljivubezbednost družine. Umesto toga, pošla je za slabim mirisom alem-vina i napipala na stolu krčag moćnog pića džinova. Za trenutak jezastala. Alem-vino bilo je dobar melem i izvor snage, što je znala izličnog iskustva; ali delovalo je i omamljujuće. Oklevala je, jer sebojala da spava, uplašena da će san predstavljati samo drugi vidbekstva od onoga što je očajnički želela da dokuči i savlada. Ali satakvim raspoloženjima ranije se već dovoljno često suočavala i trpelaih dok ne bi poželela da zacvili kao napušteno dete - i šta je timeikada uspela da postigne? Procenila je dejstvo alem-vina i uzela dvamala gutljaja. Onda se popela u ležaljku, navukla ćebe preko glaveda bi bar prividno olakšala teret prenapetim nervima i pokušala da seopusti. Pre no što je stigla da olabavi mišiće, talas na kome se našaodromond poneo ju je u prvi san. Neko vreme svet oko nje bio je blaženo prazan. Lebdela je na

dugim, sporim talasima sna na putu ka nikuda i bilo joj je dobro. Alinoć se postepeno pretvorila u onu noć u šumi iza farme 'Utočište' ipred njom je gorela vatra prizivanja poglavara Kletnika. Kraj plamenaje ležala Džoana, opsednuta surovošću toliko dubokom da jepogodila Linden pravo u dušu. Onda je Kovenant zauzeo Džoaninomesto, a Linden se oslobodila, potrčala niz padinu da ga spase,zauvek je trčala niz padinu da ga spase, a nikada neće uspeti dastigne, nikada neće moći da zaustavi neverovatno nasilje koje mu jezabilo nož u grudi. Raskomadalo ga je u blesku beline, kao zlo, kaoogromni zmijski zub. Kada je stigla do njega, krv mu je lila iz rane -više krvi nego što je ikada u životu videla. Nemoguće da u jednomtelu ima toliko krvi! Izvirala je iz njega kao da je tim jednim udarcemubijen ogroman broj ljudi. Nije uspevala da je zaustavi. Ruke su joj bile premale da pokrijuranu. Lekarsku tašnu ostavila je u kolima. Grozničavo je rascepilakošulju da bi time zaustavila krvarenje, ostajući naga i nezaštićena;ali flanel je istog časa ostao natopljen krvlju i beskoristan. Grudi ibutine zamazale su joj se krvlju dok se bezuspešno borila da muspase život. Uprkos obimu znanja i samoumrtvljenja, nije mogla dazaustavi crvenu bujicu. Plamen joj se podsmevao. Rana je rasla. Za nekoliko trenutaka već mu je zauzimala čitave grudi. Gladno je,kao otrov, proždirala nova i nova tkiva. Još je u rukama stezalabeskorisno natopljenu košulju, još je ludački pokušavala da začepiizvor; ali nastavljao je da se širi sve dok joj ruke nisu potonule unjega do lakata. Krv joj je lila niz noge kao srž sveta. Visila je sa ivicenjegovih grudi, ruku potopljenih u crvenu bujicu, kao da se spremada skoči u smrt. A rana je nastavljala da se širi. Uskoro je bila većaod kamena na kome je Kovenant ležao, veća od proplanka u šumi. A onda je, užasnuta, shvatila da rana nije samo ubod noža u grudi;predstavljala je ubod u samo srce Domaje. Rupa se pred njompretvorila u ponor, sa klizavom padinom na ivicama, a krv koja seprelivala preko nje bila je život Zemlje. Domaja će iskrvariti do smrti.Pre no što je stigla da makar krikne, bila je odgurnuta na tle poredubijenog tela. Nije bilo načina da se spase od davljenja. Bujica je počela da je preliva. Grlo joj se steglo od vrele tečnosti iizgubila je glas. Bila je bespomoćna, izgubljena. Njeno telo nijemoglo da se odupre ili da izdrži toliku gnusobu. Bolje da nikada nije

ni pokušala da pomogne Kovenantu, da nije pokušala da mu zatvoriranu. Ovo se ne bi desilo da se pomirila sa svojom nepomičnošću ilepo ga pustila da umre. Ali potresanje ramena i svetlo preliveno preko lica ponavljali su joj danije imala izbora. Ritam je postajao sve poznatiji; postepeno ju jeizvukao iz opijenosti alem-vinom. Kada je s naporom otvorila oči,mesečina je kroz otvoren prozor ocrtavala Kailovo lice. Popeo se nalestvice da bi je dohvatio i probudio. Grlo joj je bilo bolno, a kabina jejoš odjekivala od vriske. "Kaile!" dahnula je. O, Bože! "Nemirno si spavala." Glas mu je bio bezizražajan koliko i lice."Džinovi kažu da njihovo alem-vino ne deluje tako." "Ne." Trudila se da sedne, trudila se da povrati vlast nad sobom.Prizori iz noćne more kovitlali su joj se još u umu; ali iza njihraspoloženje u kome je otišla na spavanje zadobijalo je novoznačenje. "Dovedi Kovenanta." "Prapoglavar se odmara", ravnodušno je odgovorio. Pogurana hitnjom, Linden se nagnula preko ivice ležaljke, nateralaKaila da je uhvati i spusti na pod. "Dovedi ga." Jurnula je ka vratimapre no što je haručai stigao da odgovori. U slabo osvetljenom hodniku gotovo se sudarila sa Sanomorom.Nemi džin išao je ka njenoj kabini kao da je čuo njene krike. Zatrenutak ju je zaustavila sličnost njene noćne more sa vizijom koja jenjega lišila glasa - vizijom toliko moćnom da je navela njegov narodda pošalje Potragu za ranom koja je zapretila Zemlji. Ali nije imalavremena. Brod je u opasnosti! Projurila je kraj njega premalestvicama. Kada je izišla na otvoreno, našla se u senci krmene palube, jer jemesec polako zalazio. Nad njom se ocrtavalo nekoliko džinova.Popela se uz teške stepenice i suočila se sa skladomajstorom,džinom zaduženim za brodosrce, i još dvoje saputnika. Grudi su jojse grčile od straha dok je zahtevala: "Dovedite mi Prvu." Skladomajstor, žena-džin po imenu Veza Vedrogneva, bila je čvrstograđena i naginjala je ugojenosti, što joj je davalo izgled tupavosti; alinije traćila vreme na pitanja ili oklevanje. Pokazala je glavom kajednom od džinova i kratko rekla: "Zovi Prvu. I kapetana." Džin ju jesmesta poslušao.

Kad je Linden došla do daha, postala je svesna da kraj nje stoji Kail.Nije ga upitala je li pozvao Kovenanta. Nosio je bledi ožiljak na levici,od ramena do lakta, jer su ga zahvatile kandže honja uperene kanjoj. To kao da je odbacivalo svaku sumnju u njega. A onda se uz stepenice popeo Kovenant, sa Brinom tik iza sebe. Namesečini je izgledao rastrojeno i ošamućeno; ali glas mu je bio čvrst."Linden...?" Ućutkala ga je jednim pokretom, stežući pesnice da biuspela da se održi pod kakvom-takvom kontrolom. Pogledao jeKaila, ali pre no što je stigao da izgovori pitanje, stigao je Brusobolsa bradom isturenom kao da izaziva svaku opasnost koja bi zapretilanjegovom brodu. Prva je stizala za njim. Linden ih je sve pogledala i pretekla sva pitanja koja bi joj moždapostavili. "Na ovom brodu je Besomuk." Noć kao da se zatalasala od njenih reči. Sve je umuklo. "Jesi lisigurna?" upitao je Kovenant. I to pitanje kao da je bilo bezglasno. Prva kao da ga nije čula. "Šta je taj 'Besomuk'?" Metalni prizvuk unjenom glasu delovao je kao podignuti mač. Neko jedro je tupo odvratilo zvukom, jer je vetar malo promeniopravac. Skladomajstor je tiho naredila da se jedro dovede u red.Dragulj Zvezdoputa se vratio na putanju. Linden se oduprla nogama,očekujući pokret broda, i obgrlila trbuh kao da zadržava strepnju unjemu, usmerena na Kovenanta. "Naravno da sam sigurna." Nije mogla da savlada drhtavicu."Osećam ga." Poruka u njenim nervima bila je jasna kao munja."Isprva nisam znala šta je. I ranije sam se ovako osećala. Pre negošto smo došli ovamo." Bila je obeshrabrena značajem onoga što jeizgovarala - sličnošću svojih ranijih mračnih raspoloženja i ukusaBesomuka. No, primorala je sebe da nastavi. "Ali tražila sampogrešnu stvar. On je na brodu. Krije se. Zato nisam mogla dashvatim ranije." Grlo joj se stezalo, a glas joj se pretvarao u pištanje."Na ovom brodu." Kovenant joj je prišao i uhvatio je za ramena kao želi da je izvuče izhisterije. "Gde je?" Brusobol je istovremeno postavio pitanje. "Šta je to? Ja sam kapetanDragulja Zvezdoputa. Moram znati kakva je opasnost." Linden nije obraćala pažnju na Brusobola. Bila je usmerena na

Kovenanta, izvlačila je snagu iz njega. "Ne znam." Da ga brani.Gibon-Besomuk joj je rekao: ti si prekaljena. Ona, ne Kovenant. Alisvaki napad na nju ispadao je lažan. "Negde dole." On se smesta okrenuo od nje i pošao ka stepenicama. "Hajde",dobacio je preko ramena, "pomozi mi da ga nađemo." "Jesi li poludeo?" Iznenađenje i strepnja istrgli su joj krik. "Šta misliš,zašto je ovde?" Zaustavio se i ponovo ju je pogledao, ali lice mu je bilo napolasakriveno mesečinom. Videla je samo talase jarosti kako izbijaju iznjegovih kostiju. Prihvatio je moć i nameravao je da je upotrebi. "Linden Averi", mračno je rekla Prva. "Mi ne znamo ništa o tomBesomuku. Moraš nam reći šta je on." Lindenin glas molećivo je poleteo ka Kovenantu, preklinjući ga da sene izlaže i ovoj opasnosti. "Zar im nisi pričao o Leleju? O džinu-Besomuku koji je pobio sve one...?" Grlo joj se steglo i nehotice jeućutkalo. "Ne." Kovenant se vratio i stao kraj nje, a u odgovor na njen strahnjegovo zračenje postalo je mekše. "To je pričao Lupižena. O džinu-Besomuku govorio sam u Koerkriju, ali nisam objasnio šta je to." Obratio se Prvoj i Brusobolu. "Pričao sam vam o poglavaru Kletniku.O Opakom. Ali nisam znao da treba da vam pričam i o Besomucima.To su trojica njegovih najvernijih slugu. Nemaju svoja tela, negozauzimaju druga živa bića. Opsedaju ih." Krv u njegovom glasuzaudarala je na Džoanu - i na druge ljude koje Linden nijepoznavala. "Drevni poglavari govorili su da Besomuk ne može savladati ni džinani haručaija. Ali turiya Herem je imao komad Kamena Zlozemlja. Onje taj koga smo videli u Koerkriju kako ubija Bezemljaše." "Vrlo dobro." Prva je klimnula glavom. "Sada bar toliko znamo. Alizašto je to zlo došlo među nas? Želi li da spreči naš pohod? Kako semože tome nadati, kad imamo toliko džinova i haručaija međusobom?" Glas joj je postao oštriji. "Da li hoće da opsedne tebe? IliOdabranu?" Pre no što je Linden stigla da uobliči svoja strahovanja u reči,Kovenant je zarežao. "Tako nešto." Onda ju je ponovo pogledao. "Upravu si. Neću ići da ga tražim. Ali moramo ga naći. Moramo ga senekako otarasiti." Svu snagu volje je usmerio ka njoj. "Ti ga jedina

možeš naći. Gde je?" Odgovor joj je bio prigušen od napora da zaustavi drhtanje. "Negdedole", ponovila je. Prva je pogledala Brusobola. On se oprezno pobunio. "Odabrana,donje palube su brojne i zamršene. Bilo bi potrebno mnogo vremenaza pravu pretragu. A mi nemamo oči kao ti. Ako taj Besomuk nematela, kako da ga otkrijemo?" Linden je poželela da vrisne. Gibon ju je dotakao. Nosila je njegovozlo utisnuto u svakom delu tela, nikada se neće ponovo očistiti. Kakoda podnese ponavljanje tog dodira? Ali Brusobol je bio u pravu; u njoj se podigao gnev i pomogao joj dase sredi. Brod je u opasnosti; Kovenant takođe. A ovako bi imalapriliku da pokaže kako predstavlja opasnost po poglavara Kletnika injegove paklene naume, a ne samo po sopstvene prijatelje.Promašaji sa Džoanom, sa Maridom i sa Gibonom naučili su je dasumnja u sebe. Ali nije stigla čak dovde da bi se predala kao njeniroditelji. Ukočeno je odgovorila. "Neću da silazim tamo, ali pokušaćuda otkrijem gde se nalazi." Kovenant je ispustio zadržani dah kao da njena odluka predstavljapobedu. Prva i Brusobol nisu oklevali. Prepustili su kormilo skladomajstoru ipošli niz stepenice; kapetan je poslao jednog džina napred da brzoprobudi ostatak posade. Linden i Kovenant pošli su za njima neštosporije. Brin, Kail, Cer i Hergrom zaštitnički su ih opkolili dok su išli ususret džinovima koji su iskakali iz svojih ležaljki u Slanomirsobiispod prednje palube. Uskoro su svi članovi posade koji nisuneophodni za staranje o dromondu bili pred njima, spremni. Lupižena i Sanomor takođe su bili tu. Ali držanje Prve zauzdalo jeprirodnu brljivost Lupižene; a Sanomor se i dalje vrlo uzdržanodržao. Glasom punim napete ozbiljnosti, silom obuzdavajući bes džinova naubicu Bezemljaša, Brusobol je opisao posadi okolnosti i objasnio imšta im valja činiti. Kada je završio, Prva je kratko dodala: "Izgleda daje ova opasnost uperena protiv Kovenanta Džinoljuba i Odabrane.Moramo ih sačuvati po svaku cenu. Ne zaboravite da je on izbavionaše izgubljene srodnike i da ima moć koja ne sme pasti šaka tomBesomuku. A ona je lekar velike moći i veštine, čija svrha u ovom

pohodu tek treba da se otkrije. Sačuvajte ih i oslobodite Potraguovog zla." Nije morala dalje da govori. Bila je Mačomoćnik; u glasu joj se jasnoosećala želja da zadaje udarce u ime Bezemljaša. Ipak, Lupižena sebrzo upleo. "Dovoljno je. Zar nismo džinovi? Ne treba namzapovedati da branimo svoje sadruge." "Onda požurite", odgovorila mu je. "Pretraga Dragulja Zvezdoputanije mala stvar." Brusobol je brzo podelio džinove po parovima i poslao ih pod palubu.Onda se obratio Linden. "Sada, Odabrana." Čvrsto je izgovorionaređenje, kao da je navikao na uzbune. "Vodi nas." Trudila se da smisli način da nađe Besomuka, ali nije dokonala ništadrugo do da pređe duž broda, pokušavajući da otkrije tragoveprisustva uljeza. Odgovorila je što je otresitije mogla. "Možemoodmah da zaboravimo sve ispod krmene palube. Tamo je mojakabina. Da mi je bio tako blizu, ranije bih ga razabrala." Kroz jedna otvorena vrata sidromajstor je preneo vest onima dole. Mesec je zalazio iza Dragulja Zvezdoputa, a onda se promišljenokretala napred. Pri svakom koraku borila se da savlada nagonskiotpor, upirala se da se otvori pred Besomukovim prisustvom. Čak ikroz đonove cipela osećala je život kamenog dromonda. Granit seocrtavao pod njom; mogla je da oseti džinove kako tragaju u dubinisve dok se nisu spustili van domašaja. Ali zlo je ostalo skriveno,nejasno i preteće. Uskoro su mišići na listovima počeli da joj se grče. Nervi su joj sezatezali na svakom koraku. Gibon ju je naučio da se čitavim telomplaši Besomuka. Ali nije se zaustavila. Svitanje je došlo ubrzo po zalasku meseca, iako se njoj vremeodužilo; sunce ju je uhvatilo na pola puta duž zadnje palube, gotovokraj zadnjeg jarbola. Drhtala je od napetosti i nije bila sigurna da nijemožda već prešla peko Besomukovog skrovišta. Kada joj je Cerponudio vodu, zastala je i prihvatila. Ali odmah je nastavila, stežućiobe pesnice da joj usredsređenost ne bi popustila. Kovenant se smestio na smotanu užad, veličine kreveta, na jednojstrani hranohola. Brin i Hergrom stajali su blizu njega. Gledao ju je,duboko namršten, zračeći osujećenost i bespomoćnost, bes zbognesposobnosti sopstvenih čula.

U strahu da će oslabiti, ponovo promašiti, opet, Linden je ubrzalakorak. Pre nego što je stigla do barake, grč u nogama oborio ju je na leđa. Kail i Cer su je smesta uhvatili za ruke i podigli je. "Tu", dahnula je. Plamen gađenja goreo joj je od kolena do kukova.Nije mogla da ispravi noge. "Ovde dole. Negde." Sidromajstor je to preneo grupama za potragu. Brusobol ju je zbunjeno gledao. "To je čudno skrovište", promrmljaoje. "Pod nama se, od palube do kobilice, nalaze samo skladišta žita,hrane i vode. I sva su puna. Sedmoruk" - mislio je na sidromajstora -"Sedmoruk je našao čistu vodu, divlje žito i mnogo dobrog voća naivicama Velike Močvare." Linden nije mogla da ga pogleda. Ošamućeno je ponavljala u sebi.Na ivicama Velike Močvare. Tamo gde se svekoliko zagađenje izSarangravske ravnice slivalo u more. Stegla je zube, osećajući kako se tama sakuplja pod njom kao olujnioblak. Neko vreme ležala je rascepkana u dubinama broda -komadići zla. A onda se uskomešala. Brujeći kao udar u granitu,počela je da se roji. Sunčana svetlost zaslepela ju je sećanjem napčele, terajući je da pogne glavu, da se zgrči u sebe. Negde iznadglave pucketala su joj jedra. Dragulj Zvezdoputa se umirio, iščekućinapad Besomuka. Počeo je da raste. Iznenada su odnekud ispod palube doprli uzvici iznenađenja i besa.Borila se za dah. "Dolazi!" Sledećeg trena preko visokog praga hranohola prelila se tamnosivabujica. Pacovi. Ogromni pacovi: glodari sa bolesno žutim zubima i zlokobnim očima,stotine njih. Besomuk je bio u njima. Ispunili su vazduh divljimpresijavanjem zuba. Sjurili su se pravo na Kovenanta. Ovaj je nesigurno ustao. Istog časa, Bin i Hergrom su se baciliizmeđu njega i napadača. Cer im je požurio u pomoć. Skačući kao mačke, glodari su nasrnuli na haručaije. Kovenantovibranioci nestali su pod sivim talasom. Brusobol i Sanomor smesta su jurnuli u napad. Stopala su im

tutnjala po palubi dok su ih šutirali i gazili. Krv je prskala na svestrane. Iz barake je izletelo još džinova i bacilo se u borbu. Brin i Cer pojavilisu se ispod besne plime, a za njima i Hergrom. Udarali su i rastrzalirukama i nogama, drobeći pacove brže nego što je Linden mogla daprati pogledom. Bez upozorenja, osetila je porast gustine kada se Kovenantova moćpretvorila u vatru. Ali branioci su mu bili prebizu. Nije mogao daoslobodi divlju magiju. Ipak, za trenutak je pomislila da će ostati čitav. Haručai su bilifanatično divlji, bacali su pacove na sve strane; džinovi su gazilinapadače u gomilama. Vazduh se pretvorio u vrisak koji je samo onamogla da čuje - Besomukov gnev. U strahu za Kovenanta, pomislilaje da mu požuri u pomoć, ali nije se pomerila, nije mogla da sepomeri. Prisustvo Besomuka ju je opčinilo. Napao je njenu volju,potvrđujući sve što se oduvek borila da porekne; i to ju je sputalo.Samo je očima mogla da prati kako se Kovenant spotiče i pada,panično pružajući ruku ka desnoj nozi. Brzo se okrenuo i uspravio, držeći obema rukama pacova koji seuvijao. Bela vatra spržila je životinju pre nego što ju je bacio prekoograde. Lice mu se grčilo od gađenja. Kao da nije bio svestan da mu se nogavica natapa krvlju. U pometnji bitke, niko nije primetio da su svi vetrovi zamrli.

3. POVRATAK GROZNICEDžinobrod se smračio oko Linden. Krv na Kovenantovim

pantalonama pretvorila se u krv od uboda nožem, u krv njenogkošmara; zamrljala je čitav svet. Mogla je da oseti ukus otrova kojimu je isisavala iz ruke pošto ga je Marid ujeo. Moralni otrov. Nesamo bolest, nego i zlo. Imao je ukus nalik na mučni dah čudnogstarca na farmi 'Utočište', koji joj je rekao Budi što jesi. Uprkos smrdljivom dahu, spasla je život tom čoveku kada mu je srcestalo. Ali nije mogla da spase Kovenanta. Tama je bila potpuna i nijemogla da se pomeri. A onda je Besomuk nestao. Njegovo prisustvo rasprslo se kaonevidljivi mehur; preko broda su se prelili sunčevo svetlo i vid.Kovenant je nepomično stajao kraj ograde, jasan u njenim očima kaoda nosi vatreni oreol. Svi pacovi koji su još mogli da se miču gamizalisu ka njemu. Ali sada su ih nosili strahovi, a ne Besomuk. Umestoda ga napadaju, hrpimice su se bacali u more. Linden je načinila dva koraka ka njemu pre no što su je izdalakolena. Olakšanje što je Besomuk pobegao potpuno joj je omlitavelomišiće. Da je Kail nije uhvatio, sručila bi se na palubu. Kada je ponovo pošla ka njemu, Kovenant je pogledao svoju nogu iugledao krv. Svi su ćutali. Džinobrod je nepomično ležao, kao prikovan za vodu.Kao da je sav vazduh počeo da se znoji kada je Kovenantprebledeo, shvativši. Raširio je oči; usne su mu drhtale; mahao jerukama po praznom vazduhu. Tek tada ga je dosegla. Zateturao se unatrag i seo na smotanikonopac. Smesta se sagla ka ranjenoj nozi i povukla nogavicunaviše. Ujed pacova otrgao mu je komad mesa između kostiju na cevanici.Rana nije bila velika, iako je obilno krvarila. Za bilo čije oči, najvećuopasnost predstavljala je infekcija. Linden se mogla postarati za točak i bez lekarskog pribora. Ali pre no što je stigla išta da učini, Kovenant se ukočio čitavimtelom. Silovitost grča otrgla mu je kletvu iz stegnutog grla. Noge sumu se ukrutile i stisle; nehotice ju je odgurnuo. Samo Brinova

prisebnost spasla ga je da ne razbije glavu kada se srušio sa užadi. Nemoguće da ikakav otrov tako brzo deluje! Lice mu se podlilo krvlju dok se trudio da diše. Grčevi su pretili damu pokidaju ligamente u grudima i trbuhu. Stopala su munekontrolisano udarala po palubi. Brada kao da mu je pucketala odnakupljenog bola. Desna ruka već je počela da mu tamni kao da ima unutrašnjearterijsko krvarenje. Takvo je bilo delovanje otrova. Bez obzira na to da li su ga pokrenuliujedi pčela ili pauka, usredsređivao se na njegovu desnicu, tamo gdesu ga prvi put dotakli Maridovi zubi. A svaki ponovni napad stravičnoje povećavao opasnost. "Vatru mu paklenu!" Njegovo očajanje imalo je prizvuk besa. "Daljeod mene!" Osećala je kako u njemu raste pritisak, kako se otrov nakuplja,stičući moć, ali nije ga poslušala. Džinovi su se nagonski povukli,zbunjeni onim što vide. Ali Brin i Hergrom su i dalje držali Kovenantaza ramena i članke, pokušavajući da ga obuzdaju. Kail jeupozoravajući dotakao Linden po mišici. Nije obraćala pažnju nanjega. Žurno je okrenula sva čula ka Kovenantu, trudeći se da sustigneotrov kako bi mogla da mu se suprotstavi. Jednom se već borila damu pomogne i naučila je da ova nova osetljivost dejstvuje u obapravca; činila ju je toliko ranjivom da je iskusila njegovu bolest kaoda sama boluje od nje, kao da je nju pogodila Kob Sunca; aliistovremeno joj je omogućavala da ga podrži, da svojim životompodupre njegov. Sada je žurila da uđe u njega, boreći se dapresretne dejstvo otrova. Potresali su je grčevi zla od njegovebolesti; ali dozvolila je to. Otrov koji je pulsirao u njegovoj krvi uputiose ka mozgu. Morala je da ga zaustavi. Bez njega neće biti ni Žezla Zakona - nisvrhe pohoda; ni nade za Domaju; ni njenog bekstva iz ovognaopakog sveta. Njegovo zlo bolelo ju je kao ponavljanje Gibon-Besomukovog proročanstva; ali nije se zaustavila, nije se... Bilo je prekasno. Čak ni sa godinama vežbanja u upotrebi čula zazdravlje, ne bi mogla da se nosi sa brzinom ovog otrova. Nije imalatoliko moći. Kovenant je ponovo pokušao da uzvikne, a onda se

divlja magija našla oslobođena svih stega. Blesak bele vatre suknuo mu je sa desne pesnice. Izvila se ka nebukao urlik bola, besa i pobune, raskidajući vazduh kao da nosi sve topravo ka suncu. Udar je odbacio Linden unazad kao vreću. Čak je i Brin udario oogradu. Nekoliko džinova se zateturalo. Eksplozija je još otrglanekoliko delova sa krova hranohola i progorela dva jedra po celojvisini. I Kail je bio pogođen, ali uspeo je da padne tako da je pri tom zaštitioLinden. Bila je nepovređena. Pa ipak, za trenutak je ostalaošamućena od snage same eksplozije - od sile koja ju je odvojila odKovenanta. Beli plamen i bolest suknuli su kroz nju i zaslepili je.Čitav džinobrod okretao se oko nje. Nije mogla da povrati ravnotežu,nije mogla da suzbije mučninu koja ju je obuzela. Kada je uspela da ponovo usmeri pogled, ustanovila je da gledapravo u Vaina. Negde u toku čitave zbrke demonokot je napustiosvoje mesto na prednjoj palubi i došao na krmu da gleda. Sada jestajao zagledan u Kovenanta sa avetinjskim osmehom na usnama,kao da je stigao blizu srži svoje tajne svrhe. Gvozdene trake nadesnom doručju i levom članku - vrhovi Žezla Zakona - prigušeno susvetlucale na njegovoj tamnoj koži. Kail je podigao Linden na noge. "Ti poznaješ ovo zlo", rekao je. "Štatreba učiniti?" Nervi su joj bili izmučeni silinom moći, zategnuti od strepnje. Plamenjoj je još prelazio preko kože. Otrgla se iz Kailovog stiska. Kovenantaje zahvatio novi grč. Mišići su mu se toliko zategli da je izgledalo daće prsnuti. Podlaktica mu je već pocrnela i otekla, vrela od groznice.Na prstenu mu je još poigravao plamen, a svaki plamsaj pogađao juje pravo u prenapeto srce. Nije znala šta da radi. Ne, nije tačno. Znala je. Ranije se vraćao iz ovog stanja poddejstvom alianthe, Holianine pomoći, putnimskog melema. Možda bii alem-vino takođe pomoglo. Ali već ga je obuzeo delirijum. Kako ganaterati da išta popije? Brin je pokušao da priđe Kovenantu. Beli udar otrgao je pola jedarasa srednje katarke i primoraoa Brina da se povuče. Linden je osetilada joj obrazi crvene od tolike sile, kao da se stidi.

Svi haručai gledali su u nju. I džinovi su je gledali. Prva je ćutala kaoda time drži mač. Svi su čekali da im ona kaže šta treba učiniti. Znla je odgovor, ali nije mogla da ga podnese. Da ga opsednu? Dapokušaju da mu preotmu um, da ga primoraju da obuzda svoju moć,da prihvati alem-vino? Posle svega što je videla u Džoani? No, njegov udar još je cvileo u njoj. Stegla je zube da ne zaplače."Ne mogu", jeknula je. Nesvesno je zakoračila da se udalji, da pobegne. Prva ju je zaustavila. "Odabrana." Glas Mačomoćnice bio je grub."Nemamo znanja o ovoj bolesti. Neshvatljivo nam je da toliko zlomože proizaći iz jednog ujeda pacova. Ipak, moramo mu pomoći. Daje običan čovek, tražio bi pomoć. Ali ja sam ga nazvala Džinoljubom.Ja sam predala Potragu u njegove ruke. Moramo mu pomoći." "Ne." Linden je bila puna straha i gađenja. Užas je bio suviše poznat:Gibon ju je naučio da ga i predobro razume. Da je bila nemoćna - daje čitav njen život predstavljao laž! Iz očiju su joj neprimećeno linulesuze. Očajnički je odvratila. "Može on sam da se stara o sebi." Pogled Prve preteći je blesnuo; Brusobol je zaustio da se pobuni.Linden ih je pretekla. "Može on to. Kada smo tek stigli ovamo, imao je na grudima ranu odnoža i zacelio ju je. Klava mu je rasekla doručja, a on je i to iscelio.Može on sam." Dok ih je izgovarala, reči su joj se još u ustimapretvarale u laž. Ali preostali izbor bio je toliko užasan da nije moglada ga podnese. Osramoćena, progurala se kraj Prve ka hranoholu. Osećala je da jojleđa pritiska nakupljeno nerazumevanje i bes tolikih hrabrih, vrednihljudi. Da ga opsedne? Njegova moć gotovo je počela da je pečestrašno kao Gibonov dodir. Je li ovako poglavar Kletnik smerao da jeiskali za obesvećenje? Pritisak i pobuna primorali su je da gotovopotrči kroz hodnik ka praznoj prednjoj palubi. Još dugo su joj čula bila obeshrabrena od sećanja na Kovenantovudar. Više od pola jutra stajala je grleći jedan od potpornih stubovaograde blizu pramca, a tek onda je shvatila da se brod ne miče. Nepokretnost nije imala veze sa štetom koju mu je naneo Kovenant.Jedra na srednjoj katarci su visila u krpama, ali nepomična.Nekontrolisani udari divlje magije sprečavali su svaki pokušajpopravke. Ali čak i da je imao čitava jedra na sve tri katarke, Dragulj

Zvezdoputa mrtvo bi ležao u vodi. Nije bilo vetra. Nije bilo pokreta načitavom moru. Okean se pretvorio u prazan odjek nebesa - dubokiazur i mrtvilo, lišeno života kao u ogledalu. Dromond kao da je biozalepljen za površinu vode. Jedra su mu visila preko nepokretnihužadi kao mrtvački pokrovi: palamari i tkanina koji su pod vetromizgledali kao živi sada su se klatarili kao oštećene stvari, lišeneikakvog smisla. A vrelina... jedino se sunce kretalo nad morem. Sapaluba su se izdizala svetlucava isparenja kao da DraguljZvezdoputa gubi materiju i isparava se nad licem dubina. Lindenine misli postale su nesigurne od vrućine. Napola jepoverovala da je Besomuk ukrao vetar, da je ova bonaca deoplanova poglavara Kletnika. Da zarobi brod tu gde jeste, da zaustavipohod dok otrov ne izglođe sve veze života u Kovenantu. A štaonda? Možda će u bunilu potopiti dromond pre nego što izdahne. Iliće možda moći da se uzdrži. Onda će prsten i pohod biti prepušteninekom drugom. Njoj? Blagi Bože! - pobunila se u sebi. Ne mogu! Ali nije uspela da pobije logiku stvari. Zašto bi inače Marid odglumionapad na nju pre nego što se bacio na Kovenanta - zašto bi je inačeGibon poštedeo, govorio joj, dotakao je - ako ne da bi je učvrstili uparališućem strahu, nauku o sopstvenom zlu? I zašto bi joj inačeonaj starac kod farme 'Utočište' rekao Budi što jesi? Zaista, zašto,ako ne zato što su i on i Opaki znali da će na kraju ona nasleditiKovenantov prsten? U kakvu se to osobu pretvorila? Povremeno, u bolnim razmacima, udari divlje magije odašiljali sukroz kamen drhtaje iščekivanja. Kovenant je uzvikivao: "Nikad! Nedam ga!" bacajući odbijanje pravo u slepa nebesa. Pretvorio se unešto što ona nije smela da dotakne. Posle tolikih godinaizbegavanja, konačno je primila nasleđe svojih roditelja. Nije imaladrugog izbora do da ga opsedne ili da ga prepusti smrti. Kada joj je prišao Kail, nije okrenula glavu, nije dopustila da vidinjenu usamljenost, sve dok nije progovorio. "Moraš, Linden Averi." Na to se okrenula ka njemu. Bio je oznojen. Čak ni njegovo teloharučaija nije bilo otporno na ovoliku vrućinu. Ali držanje kao da muje odricalo svaku neugodnost. Izgledao je toliko siguran u večitoj

ispravnosti da nije izdržala, nego se obrecnula. "Ne. Ti si se zarekaoda ga čuvaš. Ja nisam." "Odabrana." Izgovorio je njenu titulu sa prizvukom jetkosti. "Učinilismo sve što smo u stanju. Ali niko ne može da mu se približi.Njegova vatra udara na sve koji priđu bliže. Brin je opečen - ali nijevažno. Alem-vino će mu ubrzati ozdravljenje. Razmisli o džinovima.Iako mogu da izdrže vatru, oni ne mogu da podnesu snagu njegovogbelog prstena. Kada je Prva pokušala da mu se približi, gotovo ju jezbacio sa palube. I Sidromajstor, Sedmoruk, takođe je pokušao.Kada je došao svesti, rekao je da je srećan što je zaradio samoslomljenu ruku." Opečen, tupo je pomislila Linden. Slomljen. Grčevito je stezala šake.Ona je lekar; trebalo bi da već odavno pomaže Brinu i Sedmoruku.Ali čak i sa ove udaljenosi Kovenantova bolest delovala joj je narazum. Nije donela odluku. Neće načiniti nijedan korak na tu stranu.Ne može da mu pomogne, a da ga ne ugrozi. Nema nikakvu drugumoć. U to se pretvorila. Pošto nije progovarala, Kail je nastavio. "Prelom je čist iskladomajstor može da ga izleči. Ne govorim o tome. Želim darazumeš samo jedno - da smo nadmašeni. Ne možemo da mupriđemo. Zato to pada na tebe. Moraš ga izvući. Verujemo da tebeneće napasti. Ti su mu najbliži sadrug - žena iz njegovog sveta.Sigurno čak i u ovom ludilu može da te prepozna i da zadrži vatru.Videli smo da te nosi duboko u srcu." U srcu? Linden je gotovo kriknula, ali Kail joj se i dalje obraćao kaoda su ga zadužili za govor i kao da namerava da ga završi u imesvojih dužnosti. "No, možda grešimo u tome. Možda će napasti i tebe. Ipak, morašda pokušaš. Ti imaš vid koji ni haručai ni džinovi nemaju niti garazumeju. Kada te je zahvatila bolest Kobi Sunca, osetila si da će tevour izlečiti. Kada si slomila članak, znala si kako da ga namestiš."Zahtev na njegovom bezizražajnom licu delovao je kao pesnica."Moraš ga pogledati, Odabrana. Moraš naći načina da mupomogneš." "Moram?" promuklo je odgovorila. Kailova mirna upornost ju jeizludela. "Ne znaš šta govoriš. Jedini način da mu pomognem jesteda uđem unjega i preuzmem ga. Kao i Kob Sunca. Ili Besomuk. Bilo

bi gadno i da sam nedužna kao beba. Šta misliš, u šta ću sepretvoriti ako steknem toliku moć?" Mogla je da nastavi, mogla je da viče dalje. Mrzeo bi me zbog toga!Nikada mi više ne bi verovao! Ni sebi. Ali zaustavila ju je svest otome koliko je uzaludno vikati na Kaila. Njen gnev kao da je bio bezsvrhe. Njegovo nepomirljivo lice kao da ju je iscedilo iz nje. Umestoda se dalje buni, mračno je promrmljala. "Već suviše ličim naGibona." Kail nije ni za časak skinuo pogled sa njenog lica. "Onda će umreti." Znam. Smiluj se, Bože. Okrenula je leđa haručaiju i prebacila rukepreko ograde da bi se zadržala da ne padne na kolena. Da gaopsednem? Malo kasnije osetila je kako se Kail udaljava ka zadnjoj palubi. Rukesu joj se grčile jedna oko druge kao da njihova uzaludnost preti da ihizludi. Provela je tolike godne vežbajući ih, učeći ih da isceljuju,verujući im. A sada nisu bile ni za šta. Nije mogla čak ni da dotakneKovenanta. Dragulj Zvezdoputa ostao je nepomičan čitavog dana. Vrelina ih jepržila sve dok Linden nije pomislila da će joj se kosti istopiti; ali ipaknije mogla da razreši svoje nedoumice. Džinovi na brodu bili suneobično tihi. Kao da su, prigušenog daha, čekali Kovenantoveerupcije vatre i prodorne krike. U jedrima se nije osećao ni dašakvetra. Povremeno bi poželela da padne preko ograde - ne da bi seosvežila u hladnom moru, iako bi svaka svežina bila blagoslov zanjene bolne nerve, nego samo zato da bi prekinula neverovatni mirvode. Kroz kamen je osećala da se Kovenantovo bunilo pogoršava. Kail joj je doneo hranu u podne i u vreme večernje plime. Obavio jetaj zadatak kao da nije bilo nikakvog međusobnog sukoba koji biizmenio njegovo ponašanje; ali Linden nije jela. Iako nije načinila nikorak ka Kovenantu, osećala je njegove patnje. Isti bolovi otrova iludila koji su raspinjali njega, mučili su i nju. To joj je bila kazna zbogodbijanja - da učestvuje u patnji kojoj ne sme da se suprotstavi. Starac sa farme joj je rekao: Nećeš pogrešiti, ma kako te napao. Nasvetu postoji i ljubav. Neću pogrešiti? Zgrčila se u sebi. Blagi Bože!Što se ljubavi tiče, već odavno ju je porekla. Nije znala kako dapromeni svoj život. Tako je prošao dan, a kasnije je voštani mesec počeo da se diže nad

beživotnim morem, a ona je i dalje stajala kraj ograde na dugačkoj,prednjoj palubi, slepo zureći u prazne daljine. Ruke su joj se grčile iopuštale kao klupko zmija. Kosa joj je na slepoočnicama potamnelaod znoja, koji joj se slivao niz jedva primetne bore na licu; ali nijeobraćala pažnju. Crna voda nepomično je ležala, beživotna kao ivazduh. Mesec je sijao kao da je obuzet sopstvenim mislima; alinjegov odraz talasao se na mirnoj vodenoj površini kaomrtvorođenče. Visoko nad njom, jedra su mlitavo visila sa prečki,neuznemirena ni nagoveštajima ni predosećanjem vetra.Kovenantov glas neprestano se ponovo izdizao prodornim kricima uvreloj noći. Povremeni beli bjesci zasenjivali su zvezde. Ipak, nijeodgovarala, iako je znala da on ne može da se sam zaleči. OtrovOpakog bio je moralni otrov, a on nije imao čulo zdravlja da muupravlja vatru. Čak i da je mogla da pokreće njegovu moć po svojojvolji, možda ne bi bila u stanju da sprži to zlo, a da mu pri tom neiščupa život iz korena. Onda je ka njoj pošao Lupižena. U ritmu njegovih koraka razabralaje koliko je rešen da govori. Ali kada je okrenula glavu prema njemu,prizor njenog žestokog bola ga je ućutkao. Trenutak kasnije sepovukao, bolnih očiju ovlaženih od mesečine ili suza. Pomislila je da će je sada ostaviti na miru. Ali uskoro je osetila da jojprilazi novi džin. I bez gledanja je po zgrčenom oreoli prepoznalaSanomora. Prišao je da podeli sa njom svoju onemelost. Bio je tojedini džin koji je propatio nešta slično njenim vizijama, a večita tuganjegovog držanja kao da ju je protresla, zahtevajući odgovor. "Zato što se bojim." Njegovo ćutanje omogućilo joj je da govori."Užasava me. Razumem šta Kovenant radi. Njegova ljubav premaDomaji..." Zavidela je Kovenantu na tim osećanjima, na otvorenomsrcu. Nije imala ništa nalik na to. "Sve bih učinila da mu pomognem.Ali nemam toliku moć." A onda više nije mogla da se zaustavi; morala je da pokuša da seopravda. Glas joj je klizio u noć, ne dodirujući vazduh ni more. Alitiho prisustvo saputnika ju je ohrabrivalo. "Sve je to zapravo opsednutost. Poglavar Kletnik opseo je Džoanukako bi primorao Kovenanta da dođe u Domaju." Džoanino lice,izobličeno od krvoločne zlobe, još je progonilo Linden. Nije mogla dazaboravi koliko je ta žena bila žedna Kovenantove krvi. "Besomuk je

opseo Marida da bi mu ubrizgao prvi otrov. Besomuk je opseo na-Mhorama iz Klave kako bi Klava služila Kobi Sunca. A sama KobSunca! Kletnik pokušava da opsedne Zakon. Želi da sam načiniprirodni red na Zemlji. Kad jednom počneš da veruješ u zlo, najvećepostojeće zlo je opsednutost. To je poricanje života - poricanjehumanosti. Ono što opsedneš gubi sve. To što ti veruješ da to činišiz sažaljenja, ili da bi pomogao nekome, ne menja prirodu toga. Jasam lekar, a ne Besomuk." Pokušala je da da svojim rečima snagu potvrde; ali nisu bile dovoljnoistinite za to. "Potrebno mu je da uđem u njega. Da ga preuzmem. Da gakontrolišem kako bi popio alem-vino, kako bi prestao da se boriprotiv onih koji žele da mu pomognu. Ali to je zlo. Čak i ako timeželim da ga spasem." Borila se da učini reči istinitim. "Da bih toučinila, morala bih da mu oduzmem moć." Preklinjala je Sanomora da je razume. "Kada sam bila uVeselkamenu, Gibon me je dotakao. Tada sam naučila nešto o sebi."Na-Mhoram joj je rekao da je zla. To je bilo tačno. "Postoji nešto umeni što želi da to učinim. Da ga preuzmem. Da mu oduzmem moć.Ja nemam svoje moći i želim njegovu." Želim je. Čitavog života borilase da stekne moć, da savlada smrt. Da savlada svoje nasleđe - i dase izbavi. Da je imala Kovenantovu moć, spremno bi iščupalaGibonu dušu iz nedara u ime sopstvenog zločina. "To me parališe.Čitavog života sam se trudila da poričem zlo. Kada se pojavi, nemogu da ga izbegnem." Nije znala kako da izbegne suprotnostizmeđu sopstvene vezanosti za život i čežnje za mračnom moćismrti. Očevo samoubistvo navelo ju je da shvati glad koju je jednomzadovoljila i bojala se da se ponovo suoči sa njom. Nije bilo rešenjaza sukobljene želje. Dodir Gibona-Besomuka zapravo nije bioužasniji od smrti njenog oca; a mračna sila u njenim sećanjimanaterala ju je da zadrhti na ivici plača. "Ipak mu moraš pomoći." Grubi glas prostrelio je Liunden. Naglo se okrenula i našla se licem ulice sa Prvom od Potrage. Bila je toliko unesena u ono što je pričalaSanomoru, toliko zatvorena u sebe, da uopšte nije osetilapribližavanje Prve. Prva ju je oštro posmatrala. "Verujem da ti je taj teret užasan. To mi

je jasno." Držala se kao da je upravo donela neku tešku odluku. "AliPotraga je predata u njegove ruke. Ne smemo da pokleknemo." Naglim pokretom izvukla je mač i podigla ga pred sobom kao danamerava da golom oštricom primora Linden na pokoravanje. Lindense oslonila leđima na ogradu, iščekujući; ali Prva se sagnula ipoložila mač na palubu između njih dve. Onda se uspravila izagledala se u Linden prodornim pogledom. "Imaš li snage daupotrebiš moj mač?" Linden je nehotice pogledala sečivo. Izgledalo je neverovatno teškodok se mutno presijavalo na mesečini. "Imaš li snage da ga podigneš odatle?" Linden je otrgla pogled od mača i pogledala Prvu u nemomprotivljenju. Mačomoćnica je klimnula glavom kao da je Linden dala upravoodgovor koji je želela. "Ni ja nemam znanja kako da delujem protivDžinoljubove bolesti. Ti si Linden Averi, Odabrana. Ja sam Prva odPotrage. Ne možemo nositi tuđe terete." Iz njenih očiju kao da je lila ponoć, pravo na Lindenino lice. "No, akone poneseš teret koji ti je dopao, kunem se ovim oružjem da ćuučiniti sve što leži u mojim moćima. On ne dozvoljava da mu se ikopribliži. Zato ću rizikovati svoje ljude, i sam Dragulj Zvezdoputa, damu skrenu pažnju. A dok udara na njih, ovim mačem ću mu odsećiranjenu ruku od tela. Ne znam drugi način da ga oslobodim tog zla -a nas od opasnosti njegove moći. Ako nam se sreća osmehne, moćićemo da mu podvežemo ranu pre no što izgubi život." Odseći? Linden je osetila da je obuzima malaksalost. Ako Prvauspe...! U trenutku je ugledala ogromnu oštricu kako se zariva uKovenantovo rame. I krv. Tamna pod voštanim mesecom, linuće mugotovo pravo iz srca. Ako je ne zaustave skoro istog časa, ništa ganeće spasti. Oprema koja bi joj bila potrebna da mu da transfuziju,zatvori ranu, održi mu srce u životu dok je pritisak umanjen... sve senalazilo u nekom drugom svetu. Taj udarac biće jednako smrtonosankao ubod onog noža koji mu se zario u grudi. Udarila je potiljkom o ogradu kada se skljokala na palubu; zatrenutak joj je lobanja pulsirala od bola. Odseći? Već je izgubio dvaprsta jer lekari nisu imali drugo rešenje za njegovu bolest. Akopreživi... jeknula je. Ah, ako preživi, hoće li ikada moći da ga pogleda

u oči i kaže mu da nije ništa učinila - da je stajala obuzetakukavičlukom i dopustila da mu odseku ruku? "Ne." Pokrila je lice rukama. Njeno kukavičko telo žudelo je daporekne ono što je upravo izgovarala. On će je s pravom mrzeti akodozvoli Prvoj da pokuša. A mrzeće je zauvek ako mu spase život pocenu uskraćivanja lične nezavisnosti. Je li zbilja toliko gladna moći?"Pokušaću." Kraj nje se stvorio Kail. Pomogao joj je da ustane. Dok mu senaslanjala na rame, gurnuo joj je bocu u ruke. Iz nje je dopirao blagimiris razblaženog alem-vina. Nespretno je podigla bocu i otpila.Skoro istog časa osetila je delovanje moćne tečnosti. Srce joj jeubrzalo rad i vratilo mišićima životnost. Bol u glavi se povukao ipretvorio u tup pritisak negde u vratu. Mesečina kao da je ojačalakako joj se vid razbistravao. Ispraznila je bocu, trudeći se da iz nje izvuče i snagu - bilo kakvusnagu, bilo šta što će joj pomoći da podnese strašno delovanjeotrova. Onda je primorala sebe da krene ka zadnjoj palubi. Iza hranohola naišla je na svetlo svetiljki. Bile su postavljene dužkrova i oko otvorene palube kako bi džinovi i haručai mogli daposmatraju Kovenanta sa donekle bezbedne razdaljine. Bacale sužutu svetlost koja bi inače dala mračnoj noći utešnu boju, ali sada jesvetlo dosezalo naviše sve do uništenih jedara i konopaca. A učitavom osvetljenom krugu ležala su spržena pacovska tela i krv.Kamen je bio izbrazdan ožiljcima divlje magije nalik na linije optužbekoje su pokazivale ka Kovenantovom grčevitom bolu. Već od prvog pogleda na njega bilo joj je previše. Delovao jeizubijano od glave do pete, kao da su ga pretukli močugama. Oči sumu širom zurile u prazno, ali u njima nije bilo ni traga prisebnosti ilirazuma. Grčevitim pokretima zuba potpuno je uništio usne. Čelo muje blistalo pod potocima znoja. Brada koja mu je ranije davalauzvišen, proročki izgled, sada je delovala kao otelovljenje lepre. Adesna ruka... Jezivo crna, užasno otekla, grčila se i izvijala kraj njega, svakimpokretom preteći i njemu i njegovim prijateljima. Mračno srebroburme stezalo mu je srednji prst kao slepa okrutnost koja zagriza ubespomoćno telo. A u visini ramena rukav majice bio je tolikozategnut da je izgledalo da će pući.. Iz otoka je zračila groznica - kao

da su mu kosti postale poprište otrova. Zračenje je suknulo pravo Lindeni u lice, iako je stajala na samoj ivicisvetla svetiljki. Verovatno bi već odavno umro da nije uspeo daizbaci deo pritiska otrova kroz prsten. Samo je taj ventil zadržavaobolest u granicama koje je telo moglo da podnese. Nesignurno jemahnula Kailu da se povuče. Ruke su joj podrhtavale kao ranjeneptice. On je oklevao; ali oglasio se Brin i Kail ga je poslušao. Idžinovi su se povukli, zadržavajući dah. Linden je ostala sama naivici svetlosti kao da je to obala strašne opasnosti. Zurila je u Kovenanta. Ožiljci na palubi nesumnjivo su pokazivali daneće biti u stanju da mu priđe na dohvat ruke. Ali to nije ništaznačilo. Nikakav dodir rukom ne bi mu umanjio muke. Morala je daga dotakne dušom. Da ga preuzme, da dovoljno dugo ućutkanjegovu odbranu kako bi mu ulila alem-vino niz grlo. Da ga opsedne.Ili to ili da mu otme moć. Kada bi bila dovoljno jaka. Njeno čulo zazdravlje omogućilo bi takav pokušaj. Ali on je moćan i obuzetgroznicom; a ništa u dosadašnjem životu nije je pripremilo dapoveruje kako bi mogla da se rve sa njim za kontrolu nad prstenom.Ako ne uspe, ubiće je u borbi. A ako uspe... Rešila je da uperi sebe protiv njegovog uma. To je delovalo kaomanje zlo. Drhtala je dok se borila sa ukočenošću i primoravala uplašene nogeda načine dva koraka ka svetlosti. Tri koraka. Tu je stala. Ugnezdilase u kamenu i sela, obgrlivši kolena. Svež vazduh delovao joj jemrtvo u plućima. Ubogi glasić negde duboko u njoj preklinjao je dase smiluje i pobegne. Ali nije dopustla sebi da se pokoleba. Odluka je već doneta. Poričućisopstvenu smrtnost, sopstveni strah od zla, opsednutosti ipromašaja, otvorila je čula pred njim. Počela je od nogu, nadajući se da će mu prodreti u telo, da će mu seprokrasti mimo čula. Ali već prvi dodir gotovo ju je naterao dapobegne. Njegova bolest preskočila je razdaljinu do njenih živacakao avetinjska vatra, zapretivši njenoj pribranosti. Za trenutak jeostala sleđena od straha. A onda joj se vratila stara tvrdoglavost. Učinila ju je onim što sadajeste. Posvetila je život lečenju. Ako ne može da koristi medicinu iskalpel, koristiće ono što joj je na raspolaganju. Čvrsto je zažmurila

da bi se odvojila od prizora njegovih muka i pustila da joj čula putujuuz njegove noge ka srcu. Kako je napredovala, njegova groznica je narastala i u njoj. Puls jojse ubrzavao; kožom su joj preletali talasi vreline; prsti na nogamamrznuli su joj se od vatre mrtvih živaca, šaljući potoke bola krozstopala ka listovima. Osećala je da je privlači bezdan njegovogotrova. Noć je postajala sve tmastija, jer su se svetiljke oko njezgašnjavale. Moć - želela je moć. Pluća su joj podrhtavala kao injegova. Osećala je u sopstvenim grudima tvar koja je glodalanjegovo srce, pretvarajući mišiće u želatin, otkucaje u šuštanje.Počele su da je bole slepoočnice. Već je bio pretvoren u pustinju, a bolest i moć besneli su u njoj.Jedva je mogla da savlada užas koji joj je pulsirao duboko u mislima,jedva je mogla da zanemari osnovni nagon samozaštite koji joj jenalagao da smesta napusti ovaj ludački usud. Ipak, nastavila je dapuže uz njega, proučavajući otrov i tražeći priliku da mu uskoči u um.Iznenada je Kovenanta stegao grč. Istog časa reakcija je i nju oborilana palubu. U kovitlacu delirijuma osetila je kako se on izdiže kamoći. Bila je toliko otvorena pred njim da će je svaki udar razderatikao vatrena oluja. Očajanje joj je učvrstilo odlučnost. Odustala je od prikradanja i bacilamu se svim čulima ka glavi, pokušala je da mu zaroni u mozak. Za trenutak se našla uhvaćena u nitima divlje magije koju jepripremao za eksploziju. Prikaze su se ludački vrtele, ulazeći u nju;uništenje Žezla Zakona; muškarci i žene zaklani kao stoka da binahranili Kob Sunca; Lena i silovanje; udar noža držanog obemarukama, čime je ubio čoveka koga ona nije poznavala; presecanježila na rukama. I moć - bela vatra koja je jurila kroz Klavu, pretvorilaSantonina i Kamenmoć u ugljevlje, besnela među jahačima žanjućiletinu krvi. Moć. Nije mogla da ga kontroliše. Stresao je sve njenenapore kao da su njena volja i njeno postojanje samo krto, suvolišće. Obuzet ludilom, reagovao je na njeno prisustvo kao da je onaBesomuk. Kriknula je, ali divljanje njegovog prstena prosto ju je oduvalo. Neko vreme je nepokretno ležala potopljena pod talasima noći.Odjekivali su u njoj - muškarci i žene poklani kao stoka, krivica idelirijum, divlja magija pocrnela od otrova. Čitavo telo gorelo joj je od

snage njegovog udarca. Želela je da vrisne, ali nije mogla danadvlada grčeve koji su joj obuzeli pluća. No, nasilje je postepeno slabilo i zaustavilo joj se u glavi; tama okonje počela je da se uobličava. Sedela je u poluuspravnom položaju,a Kail ju je pridržavao. Nejasno je razabrala Prvu, Brusobola iLupiženu kako čuče oko nje. Svetiljke su otkrivale ozbiljnu brigu nanjihovim licima. Kada je uspela da se zagleda u džinove, Brusobol je dahnuo odolakšanja. "Kamena mi i mora!". Lupižena mu se pridružio. "Tako mimoći koja ostaje, Odabrana! Čvrsta si, nema šta. Manji udar jeslomio Sidromajstoru ruku na dva mesta." Znao je da sam to ja, odgovorila je Linden, nesvesna da zapravoćuti. Nije hteo da me ubije. "Ja sam kriva", mračno je rekla Prva. "Naterala sam te da rizikuješ.Nemoj sebe kriviti. Sada više nemamo moći da mu pomognemo." Linden je s mukom pokušala da uobliči reč. "Krivica...?" "Povukao se van našeg domašaja. Iako je posredi život i smrt, sadasmo bespomćni." Povukao...? Linden se trudila da kroz noć pogleda ka Kovenantu.Prva je klimnula glavom Brusobolu. Ovaj se sklonio u stranu i pustioLinden da vidi. Kada je ugledala Kovenanta, gotovo je glasno zacvilela. Ležao je ukočen i zgrčen, kao da se više nikada neće pomeriti, rukustisnutih uz bokove i usana izvijenih u grču molbe. Ali jedva se videokroz veo divlje magije koji ga je okružavao. Svetlucavo srebropokrivalo ga je potpuno kao zaštitna opna. Tako učaurenom, grudi su mu se još borile da dišu, srce mu je jošslabo kucalo. Otrov je nastavljao da mu širi desnicu i da mu nagrizaživot. Ali nije bilo potrebno imati naročit vid da bi se znalo kako ništapostojeće na Dragulju Zvezdoputa ne može prodreti kroz ovakvuodbranu. Opna je bila nesavladiva kao lepra. Ovo je bio odgovor njegove groznice na njen pokušaj da gaopsedne. Pošto je pokušala da mu preuzme um, povukao se vandomašaja svake pomoći. Ne bi bio manje dostupan ni da je potpunoprešao u neki drugi svet.

4. NIKOR IZ DUBINALinden je bespomoćno pratila kako postaje neosetljiva od šoka.

Kao da se neki ostatak Kovenantove lepre preselio u nju i umrtvio je.Zar mu je to učinila? Brin je tvrdoglavo nastavljao da uverava sebekako nikakva snaga ni raspoloživo oružje ne mogu da prodru krozKovenantov veo; ali ona je jedva primećivala haručaija. To je bilonjeno delo. Zato što je pokušala da ga opsedne. I zato što ju je on poštedeopunih posledica svoje moći. Brin se zamutio i nestao kada su joj se oči ispunile suzama. Nije višemogla da vidi Kovenanta, jedino je nazirala jezero vrelog srebra podnesigurnom svetlošću svetiljki. Je li je poglavar Kletnik odabrao radiovoga? Da bi izazvala Kovenantovu smrt? Da. Činila je takve stvari iranije. Povukla se u neosetljivost kao da joj je potrebna, kao da jezaslužuje. No, ruke koje su je zgrabile za ramena bile su upornekoliko i pažljive. Blago su je naterale da se pribere, izvukle je izunutrašnje kaljuge. Bile su nežne i nisu dozvoljavale da ih odbije.Kada je zatreptala i razbistrila pogled, našla se zagledana pravo uLupiženine bistre oči. Sedeo je pred njom i držao je za ramena. Zbog izobličene kičme licemu je bilo sagnuto gotovo do njenog. Na usnama je imao onajnakrivi osmeh. "Dosta je, Odabrana", saosećajno je šapnuo. "Tolikim bolom nećešništa postići. Tako je kako je Prva rekla. Krivica nije do tebe." Za trenutak je odvratio pogled. "A nije ni do tebe, ženo moja", obratiose obrisu Prve. "Nisi mogla ni naslutiti ovakav ishod." Onda se ponovo zagledao u Linden. "On je još živ, Odabrana. Živ je.A dok je živ, mora biti nade. Usmeri um na to. Dok god živimo, svrhaživota nam je da se nadamo." Ja... želela je da progovori, želela je da otkrije sve svoje strepnjepred Lupiženinim saosećanjem. Ali reči su bile suviše užasne da biih izgovorila. Njegov stisak malo se pojačao, povlačeći je time da se uspravi. "Nerazumemo tu čahuru koja se pojavila oko njega. Nemamo oči kao

tvoje. Moraš nam pomoći." Njegova blagost dirnula ju je u srce. "Je lita moć nešto čega se treba plašiti? Zar je nije prizvao kako biočuvao svoj život?" Tim rečima prosto ju je naterao da ponovo pogleda Kovenanta.Jedva ga je videla kroz blistavi štit. Ali Vaina je videla. Demonokot jestajao blizu Kovenanta, a sa lica su mu nestali svi nagoveštajiosmeha. Držao se kao i uvek; skrivena svrha ostala je nedirnutasvim drugim okolnostima. Nije bio čak ni živ u ma kom normalnomsmislu. Ali bio je usmeren na Kovenantovo izmučeno telo kao da suobojica dovedeni na prag okrutnog usuda. "Ne." Lindenin glas prazno je odjekivao iz njene unutrašnje praznine."Još je pod dejstvom otrova. On umire." "Znači", Lupiženin glas ju je vratio u stvarnost, "moramo naći načinada raščinimo tu moć, kako bismo mogli da mu pomognemo." Na to joj se želudac zgrčio od protivljenja. Želela je da krikne. Zarniste videli? Pokušala sam da ga opsednem. To je moje delo. Alignev je bio uzaludan; prigušilo ga je džinovo saosećanje. Svupreostalu gorčinu ulila je u jednu jedinu reč. "Kako?" "Ah, Odabrana." Lupižena se nasmešio kao da će slegnutiramenima. "To mi ti moraš reći." Trgla se i zažmurila. Ruke su joj nesvesno poletele ka licu. Zar nijenanela dovoljno zla? Zar žele da bukvalno uhvati nož koji je ubioKovenanta? Ali Lupižena se nije predavao. "Nemamo oči kao ti", ponovio je satihom upornošću. "Moraš nas voditi. Misli na nadu. Jasno je da nemožemo prodreti kroz ovu opnu. U redu. Znači, moramo reagovatina nju sa razumevanjem. Kakav je to vid moći? Šta se to desilo unjegovom umu što ga je navelo na takvu odbranu? Kakva se potrebapojavila u njemu? Odabrana." Ponovo je pojačao stisak i gotovo ju jepodigao na noge. "Kako da mu se obratimo, da bi nam dopustio damu pomognemo?" "Obratimo...?" Ta reč joj je podigla žuč. Opustila je ruke u gestunegodovanja. "On umire. Oslepeo je i ogluveo od otrova i groznice!Zar misliš da mu možeš prići i lepo ga zamoliti da prestane da sebrani?" Lupižena je podigao obrve pred njenim besom; ali nije se pokolebao.Lice mu je smekšalo od osmeha. "To je dobro", rekao je. "Ako možeš

da pobesniš, možeš i da se nadaš." Zaustila je da se prodere. Da se nadam? Ali on ju je smirenoprekinuo. "U redu. Ne vidiš načina da mu se obratimo. Ali ima drugihpitanja na koja bi mogla da odgovoriš, ako želiš." "Pa šta hoćete od mene?" prasnula mu je pravo u lice. "Hoćete dame ubedite da je sve to moja krivica? Pa, i jeste. Sigurno je mislio dasam ja Besomuk ili nešto slično. Bio je u groznici - u užasnimbolovima. Poslednje čega je bio svestan pre nego što je izgubiosvest bio je napad onih pacova. Kako je mogao da zna dapokušavam da mu pomognem? Nije znao ni da sam to ja. Sve doknije bilo prekasno. To je kao..." za trenutak je tražila prave reči. "Kao histerična paraliza.Toliko se boji prstena - a boji se i da će mu ga Kletnik oteti. A imalepru. Neosetljiv je, pa misli da ne može da kontroliše moć. Nemanerava da je kontroliše. Čak i bez otrova se bojao, od samogpočetka. Nikada ne zna kada će ubiti još nekog." Reči su navirale iz nje. Duboko u sebi setila se onoga što je shvatilapre nego što ju je Kovenant odgurnuo. Dok je govorila, nejasneprikaze zadobojale su u njoj značenje. "A znao je šta mu se dešava. Imao je i ranije povratnu groznicu.Kada ga otrov obuzme, verovatno od svih svesnih stvari u njemuostaje samo strah. Znao je da je bespomoćan. Ne protiv nas, negoprotiv samog sebe. Protiv Kletnika. Već je bio pun moći kada sam japokušala da preuzmem kontrolu. Šta je drugo mogao? Uzvratio jeudarac. A onda..." Za tren je poklekla pred bolom. Ali više nije mogla da zaustavi bujicureči. "Onda je shvatio da sam to ja. Koliko on zna, mogao je da me ubije.Da učini baš ono čega se najviše užasava." Stegla je zube da se nebi stresla od jeze. "Zato je zatvorio sva vrata. Isključio se. Ne dabismo mi ostali napolju. Nego da bi on ostao unutra." Besno se zagledala u Lupiženu. "Nema načina da mu se obratimo.Možeš stajati tamo i vikati na njega dok ti pluća ne popucaju, ali onte neće čuti. Pokušava da zaštiti vas." Tog časa joj je ponestalogneva i glas joj se slomio. "Nas." Mene. Oko nje se u nepomičnoj noći širila tišina. Dragulj Zvezdoputa plutaoje kao da ga je prestanak vetra ubio. Džinovi su ostali nepokretni,

umrtvljeni, kao da je život isticao iz njih u mrtvo more. Njene rečiuzaludno su visile u vazduhu, odričući svaku nadu. Nije mogla daiznađe kraj zlu koje je nanela svojim saputnicima. Ali kada je Lupižena ponovo progovorio, iznenadio ju je svojimprilagođavanjem. "Čujem te, Linden Averi." U glasu mu se nijeosećao ni nagoveštaj očajanja. Govorio je kao da ga je život u telubogalja naučio da prevaziđe apsolutno sve. "Ali ovo obeshrabrujućezlo nam i priliči. Moje srce odbija da poveruje kako ovoliko džinovamože ostati bespomoćno! Ako reči imaju toliku moć, onda smosposobni da ponovo razmislimo o njima. Hajde, Odabrana. Rekla sida Kovenant Džinovljub želi da nas sačuva i da neće čuti ako mu seobratimo. Vrlo dobro. Šta će čuti? Koji jezik će dopreti do njega?" Linden se trgla. Njegova upornost samo je potvrđivala njen neuspeh."Šta on želi?" mirno je nastavljao džin. "Koja potreba mu jenajpreča? Možda, ako odgovorimo na njegove težnje, možda ćeshvatiti da nam nije naudio - da je ovakva zaštita nepotrebna - imožda će stišati svoju moć." Zurila je u njega. Pitanje ju je iznenadilo; a odgovorila je automatski,bez razmišljanja. "Jedino drvo. Pohod." U njoj su se još kovitlaleKovenantove slike. Lupiženina smirenost izvukla ih je iz nje. "Ne znašta dalje da čini. Treba mu novo Žezlo Zakona. A mi se nekrećemo..." Na to se Lupižena nasmešio od uva do uva. Linden se zagrcnula od iznenadnog predosećanja. Skočila je nanjega i ščepala ga za jaknu. "Jedino Drvo? On umire! Vi pojmanemate gde je ono!" Lupiženi su u odgovor sinule oči. Odnekud izbliza začuo se grubiglas skladomajstora. "Može se učiniti. Čuju se zvuci. Ovakvo morepogoduje nikoru." Prva je smesta oštro odgovorila. "Onda ćemo pokušati." Lupiženin osmeh pretvorio se u smeh. Njegov zdrav oreol gladio jeLindenina čula stalnom smirenošću koju nije razumela. "Eto,Odabrana", rekao je. "Nada. Ne možemo se obratiti KovenantuDžinoljubu kako bismo mu rekli da smo dobro. Ali možemo dapokrenemo Dragulj Zvezdoputa. Možda će osetiti taj pokret, pa će sesmiriti." Da pokrenemo...? Linden je nemim pokretom usana ponovila reč

koju nije mogla da izgovori. Mora da se šališ. Veza Vedrogneva mirno joj se obratila. "Ne mogu ništa da počnempre svitanja. Treba nam svetlo. A i onda će odgovor - ako stigne -stići sporo. Hoće li Džinoljub izdržati toliko?" "On..." Linden se borila sa osećanjima od kojih joj se stezalo grlo. Umozgu su joj odzvanjale reči. Pokrenemo Dragulj Zvezdoputa? Bezvetra? "Ne znam. On ima moć. Možda... možda će to što čini usporitiotrov. Zatvorio je um pred svim ostalim. Možda je zaustavio i otrov.Ako jeste..." trudila se da pruži razumnu procenu. "Živeće dok muotrov ne stigne do srca. Ili dok ne umre od gladi." Pokrenuti Dragulj Zvezdoputa? Brusobol je iznenada počeo da izvikuje naređenja. Džinovi su sebacili u pokret kao da ih je osećanje svrhe vratilo u život. Njihovastopala širila su novu energiju kroz kamen dok su žurili svaki zasvojim poslom. Nekoliko ih se spustilo ka skladištima; ali većina seuzverala na katarke i počela da savija jedra. Radili su na sva trijarbola odjednom, popravljajući štetu na srednjem i uređujući prednjii zadnji. Linden ih je gledala kao da se haos iz njene glave proširio i popalubi. Nameravali su da pokrenu brod. Zašto su onda sklanjalijedra? Lupižena je već pošao napred sa Prvom i Vedrognevom;Brusobol je stajao na krmenoj palubi. A Sanomor, koji je ostao blizunje zamagljenih očiju, nije mogao da govori. Osećala se kaoizgubljeno dete kada se okrenula ka Kailu. Umesto odgovora, ponudio joj je činiju sa hranom i nov krčagrazblaženog alem-vina. Prihvatila ih je jer nije znala šta drugo da radi. Polako se vratila u krug svetlosti oko Kovenanta i sela što je bliženjemu mogla, leđima okrenuta hranoholu. Nervi su joj još drhtali oddodira njegove bolesti, ali primorala se da ostane dovoljno blizu kakobi nadgledala njegov štit - dovoljno blizu da smesta reaguje ako bištit oslabio. I dovoljno blizu da pazi na Vaina. Demonokotovaneobična usmerenost nije slabila; ali njegovo tamno telo nije ničimpokazivalo na šta je usmeren. Uzdahnula je i naslonila se na kamen,primoravajući sebe da jede. Šta drugo da radi? Nije verovala da će štit oslabiti. Izgledao jepotpun kao Kovenantove muke. A Vain je nastavljao da zuri u opnu

kao da veruje kako će Kovenant svakog časa propasti kroz dnosveta. Nešto kasnije je zaspala. Probudila se u prvom nejasnom svetlu nadolazeće zore. Katarke bezjedara izgledale su oglodano na bledom nebu, kao grane bez lišća,bez života. Dragulj Zvezdoputa predstavljao je plutajuću stenu -komad kamena raspet između vode i neba zbog smrti svih vetrova.A i Kovenant je umirao; disanje mu je postalo primetno pliće iisprekidano. Držao je moć blizu sebe, kao pokrov. Na zadnjoj palubi nije bilo džinova; na krmenoj ih je bilo samo dvoje,Sedmoruk Sidromajstor i žena krmanoš. Na katarkama nije bilonikoga, iako joj se učinilo da nazire obrise nekoga ko sedi visoko naobzorgledu, osmatračnici. Svi su otišli napred sem nje, Kovenanta,Vaina, Brina, Hergroma i Cera. Kroz kamen je osećala aktivnostostalih. Neko vreme bila je neodlučna šta da učini. Rastrzala ju je želja dashvati šta smeraju džinovi. Istovremeno je znala da joj je mesto uzKovenanta. Ipak, očito nije mogla da mu pomogne, a ta beskorisnostju je umarala. Njegova moć i um bili su joj van domašaja. Uskoro setoliko unervozila da je mesto nije držalo. Opredelila se za srednjerešenje, pa je pošla na krmenu palubu da pregleda Sedmorukovuslomljenu ruku. Sidromajstor je bio vitak za jednog džina, a na ostarelom licu nosioje izraz sete neobične za njegov narod. Tipična veselost džinova unjemu se istrošila od bola koji je prešao u naviku. Bore na obrazimaizgledale su kao posledica mnogog čemera. No, razvedrio se kada juje ugledao kako prilazi, a osmeh kojim je odgovorio na njenu želju daga pregleda bio je očito iskren. Podlaktica mu je bila u udlagama. Kada je povukla zavoje, videla jeda su udlage dobro postavljene. Dotakla je kožu prstima i ustanovilada je Kail tačno izvestio o povredi: lomovi su bili čisti - i tačnopostavljeni. Kosti su već počele da srastaju. Zadovoljno je klimnula glavom i okrenula se da pođe nazad kaKovenantu, ali Sedmoruk ju je zaustavio. Ispitivački ga je pogledala. Seta mu se vratila. Neko vreme je ćutao,zagledan u nju. Onda je progovorio. "Veza Vedrogneva će pokušatida prizove nikora. To je opasno." Skretanje pogleda pokazalo je da

je lično poznavao opasnost. "Možda će biti povređenih i potrebe zabrzom pomoći. Na Dragulju Zvezdoputa o isceljenju se stara upravoVedrogneva - a ona sama biće u najvećoj opasnosti. Zar joj nećešponuditi pomoć?" Pokazao je glavom ka prednjoj palubi. "Nesumnjam da će te haručai pozvati najvećom brzinom ukolikoustrebaš Kovenantu Džinoljubu." Dirnuo ju je njegov otvoreni pogled. Džinovi su već na mnogo načinapokazali brigu i razumevanje za nju. Sanomor ju je izneo izSarangravske ravnice kada je slomila članak. A Lupižena je nekolikoputa pokušao da joj pokaže da ima i drugih osmeha na ovom svetusem onog koji je Kovenant pružio Džoani. Rado je prihvatila prilikuda uzvrati nekakvom vrstom pomoći, a bilo je jadno da u ovomtrenutku nema značaja biti uz Kovenanta. Vain, izgleda, nijepredstavljao nikakvu pretnju. Okrenula se Kailu. "Računam na tebe." Umirio ju je kratkimnaklonom u znak slaganja. Njegovo nepokretno lice kao da joj jeobećavalo da se njegovom narodu može verovati bez ikakvemogućnosti propusta ili nesposobnosti. Dok je napuštala krmenu palubu, osećala je kako se Sedmoruk izanjenih leđa blago smeši od olakšanja. Žureći duž dugačke zadnje palube, prošla je kroz hranohol kapramcu broda. Tu se pridružila zbijenoj grupi džinova. Većina sebavila poslovima koje nije razumela, ali Lupižena ju je primetio iprišao joj. "Dobro si došla, Odabrana", vedro je rekao. "Možda ćešnam biti potrebna." "To je i Sedmoruk rekao." Za trenutak je skrenuo pogled, kao da se trgao, a onda se ponovozagledao u nju. "Govori iz iskustva." U očima mu se pojavio tačanodraz sidromajstorove tuge. "U svoje vreme - pre nekoliko kratkihljudskih života - Sedmoruk je bio kapetan drugog džinobroda, anjegova žena Pesmamora bila je skladomajstor. Ah, ovu priču vredipričati, ali ja ću je potkratiti. Nije pogodno vreme za pripovedanje, a tićeš imati drugih pitanja. Ukratko..." Iznenada je iskrivio lice u grimasi jeda. "Kamena mu imora, Odabrana! Srce bi me bolelo da ispričam takvu priču bez svihpojedinosti. Čudi me što ljudi koji skraćuju priče uopšte opstaju udobrom zdravlju." A onda je raširio oči kao da se čudi samom sebi i

lice mu se razvedrilo. "Svejedno. Poštujmo vreme." Gledao je uLinden kao da se smeje samom sebi. "Dakle, ukratko. Sedmoruk injegov džinobrod navezli su se na more koje zovemo Dušogriz, jer jeuvek divlje i nepredvidivo i nijedan brod ga ne prelazi bez posledica.Tamo ih je snašla tišina kao ova koja je sada nad nama. Brod jenepokretno počivao mnogo dana, a jedra nije dirnuo ni dašak.Počelo je da ponestaje vode i hrane. Stoga su pokušali da prizovunikora. Zadatak je pripao uglavnom Pesmomori, jer ona je bilaskladomajstor, obučena i vešta u tome. Bila je pravi melem za srce,i..." Ponovo je zastao. Sagao je glavu i prešao dlanom preko očiju."Kratko, Lupiženo, kratko." Kada je ponovo podigao pogled, smešiose kroz suze. "Odabrana, ona je pogrešno procenila trenutak. A retkisu džinovi koji su se vratili iz nikorovih ralja." Linden ga je gledala stegnutog grla. Želela je da kaže nešto, ali nijeznala kako da uteši jednog džina. Nije mogla da mu uzvrati istimtakvim osmehom. Iza prednjeg jarbola, posada je pod Vedrognevinim nadzoromzavršavala izgradnju tri velika predmeta. Ličili su na kanue - čamceod kože raspete preko drvenih okvira. Svaki je bio dovoljno veliki zadva džina. Bočne strane dizale su se i izvijale tako da je svaki čamacpredstavljao tri četvrtine kugle. Bili su međusobno povezani sklopomužadi i gvozdenih prstenova; očito je trebalo da se kreću zajedno. PoVedrognevinim uputstvima poneli su ih napred i bacili preko pramca. Lupižena je pozvao Linden dodirom po ramenu i poveo je do mestaodakle je imala pogled na čamce. Lako su plutali na nepomičnommoru. Trenutak kasnije grubi glas skladomajstora proneo se po prednjojpalubi. "Prizivanje nikora je opasno i nikome se ne može narediti daučestvuje u tome. Ako mi odgovori i jedan jedini, možda će biti zlevolje pa će nas napasti. Ako mi odgovore mnogi, ovo more će sepretvoriti u vrlo neprijatno plivalište. A ako mi ne odgovori nijedan..."slegnula je ramenima. "Ispalo dobro ili loše, moramo pokušati. Prvaje govorila. Potrebna su mi tri pomoćnika." Nekoliko džinova istupilo je bez oklevanja. Sanomor je pošao da imse pridruži, ali Prva ga je zaustavila. "Neću da rizikujem zemljovid."Vedrogneva je brzo odabrala troje članova posade. Ostali su pošli da

razmotaju konopac debljine ljudske noge, namotan na čekrku blizuprednjeg jarbola. Počeli su da ga spuštaju ka čamcima. Skladomajstor je pogledala Prvu i Brusobola kao da očekujepozdravni govor, ali Prva je bila kratka. "Čuvaj se, Vezo Vedrogneva.Ne smemo te izgubiti." Vedrogneva i njenih troje pomoćnika složno su skočili preko ograde. Lako plivajući, domogli su se čamaca, vukući za sobom slobodankraj užeta. Kada su stigli do šipki koje su povezivale čamce, provuklisu uže kroz središnji gvozdeni prsten, a onda ga povukli kaprednjem čamcu. Čitav sklop imao je oblik trougla uperenog ka istoku. Veštimpokretom nogu, Vedrogneva se izdigla iz vode i prebacila se u jedančamac. Zaljuljao se pod njenom težinom, ali ostao je na površini.Opteretila ga je sa suprotne strane dok je drugi džin ulazio u njega.Onda su preuzeli uže od ostalih koji su još plivali. Ovi su se razdvojili, po jedan u svaki od preostalih čamaca, aVedrogneva i njen pomoćnik prevukli su dobar deo užeta sa DraguljaZvezdoputa u svoj čamac. Kada je bila zadovoljna dužinom koju jeimala, počela je da vezuje veliku omču na kraju konopca. Čim su se ostali džinovi ukrcali u svoje čamce, objavili su da suspremni. Zvučali su napeto; ali jedan se široko smešio, a druga nijeodolela, pa se šeretski naklonila prema Dragulju Zvezdoputa,zaljuljavši pri tom svoj čamac. Veza Vedrogneva odgovorila je klimanjem glave. Nagnula se učamcu, tako da se ivica spustila gotovo do same vode. Takonagnuta, stavila je na morsku površinu predmet koji je ličio na jednustranu bubnja. Drugi džin joj je pomagao da održi ravnotežu čamca,kako bi ostao nagnut bez prelivanja vode. Lupižena je napeto iščekivao, ali Vedrognevino smireno lice nijeničim odavalo da preduzima išta neobično. Iz pojasa je izvukla dvekožom presvučene palice i odmah počela da bubnja, šaljući u moreodmeren, unakrsni ritam. Linden je kroz kamen nejasno osetila kako se ritam pronosi dužkobilice i širi se kao prizivanje. "Lupiženo." Još je bila svesna Kovenanta, iako su okolni džinovipigušivali signale. Osećala ga je kao modricu nasred leđa. Ali pažnjujoj je i dalje privlačila Vedrogneva. Bila je nervozna od iščekivanja

opasnosti. Bilo joj je potrebno da čuje glasove i objašnjenje. "Šta se,pobogu, dešava?" Izobličeni džin pogledao ju je kao da odmerava značenja njenogjetkog glasa. Trenutak kasnije tiho je odgovorio. "Prizivanje nikora.Nikora iz dubina." To joj ništa nije značilo, ali Lipižena je, izgleda, razumeo šta joj jepotrebno. Pre no što je stigla da zatraži jasniji odgovor, nastavio jeda govori. "Na ovakve pozive odgovor retko stiže brzo. Verovatnonas očekuje poduže čekanje. Ispričaću ti priču." Većina posade je dotad već napustila pramac. Ostali su samo Prva,Brusobol, Sanomor i još dvoje-troje džinova; ostali su se popeli najarbole. Svi su osmatrali obzorje. "Odabrana", promrmljao je Lupižena, "Jesi li ikada čula za Crva saKraja sveta?" Odmahnula je glavom. "No, nije ni važno." U glasu muse osetio drhtaj zanimanja - ljubavi za piče. Vedrogneva je održavala ritam, složen i nepromenljiv. Dok je tupoodjekivao u mrtvom vazduhu i narastajućoj vrelini mora zadobio ježalostivi prizvuk, nalik na usamljeničko naricanje, poziv na druženje.Neumorno je podizala i spuštala ruke. "Elohimi, čije je znanje ogromno i neporecivo" - Lupižena je dozvoliosebi prizvuk lične neverice - "pričaju da su u drevna vremenabeskonačne mladosti kosmosa, davno pre no što je Zemlja stvorenana ovom mestu, zvezde bile gusto rasute po nebesima kao pesak naobali. Tamo gde sada vidimo bezbroj svetlih stvorova, nekada je bilobezbroj bezbroja, a svemir je predstavlljao okean zvezda s kraja nakraj; ogromne dubine usamljenosti bile su im nepoznate -prestavljale su tugu koju nisu mogle da razumeju. Predstavljale sužive narode neba, drugačije od nas koliko i bogovi. Ogromne i topleu svojoj ogromnoj ljupkosti, plesale su po muzici koju su samestvarale i bile su zadovoljne." Kroz džinove koji su stražarili na prednjem jarbolu proneo se žamor,ali je brzo zamro. Oštre oči primetile su nešto u daljini, ali to je brzonestalo. "A na dalekom kraju svemira živelo je biće druge vrste. Crv. Vrlodugo je mirno spavao - ali kada se probudio, kao što se budi usvitanje svakog novog eona, bio je užasno gladan. Svako stvaranjesadrži i razaranje, kao što život sadrži smrt, a Crv je predstavljao

uništenje. Vođen neizmernom pohlepom, počeo je da proždirezvezde. Možda taj Crv nije bio ogroman u poređenju sa zvezdama, alinjegova praznina bila je ogromna preko svake mere i besneo je ponebesima, uništavajući čitava mora svetlosti, prosecajući velikeotkose usamljenosti preko nebeskog svoda. Besneći stolećima,divalj i nezasit, hranio se svime što mu je bilo na dohvat, sve doknebesa nisu postala retko naseljena kao pustinja." Dok je Linden slušala, počela je da naslućuje šta leži iza tolikeljubavi džinova prema pričama. Lupiženino tiho pripovedanje utkaloje niti značenja u nepokretno more i vazduh. Takve priče činile susvet razumljivim. Pričao je tužno; ali ta tuga nije nanosila zlo. "Ipak, proždrane zvezde bile su bića drugačija od nas koliko i bogovii nikakav Crv i nikakav usud nisu mogli da unište njihovu moć bezneke cene po sebe. Pošto se najeo, Crv je postao mlitav i težak.Iako nije mogao da zaspi, jer razdoblje njegovog sna još nije došlo,osetio je ogromnu želju da se odmori. Zato se sklupčao, obmotaorep oko sebe i zapao u mirovanje. A dok je Crv mirovao, moć zvezda delovala je u njemu. Iz kože sumu nikle gromade kamena i tla, vode i vazduha i ti izraštaji su seumnožavali i rasli sve dok se nije uobličila ova Zemlja na kojojstojimo. No, moć zvezda i dalje je delovala, ali sada je uobličavalapovršinu Zemlje, stvarajući mora i kopna. A onda je donela naZemlju život. Tako su rođeni svi stanovnici Zemlje, zveri na kopnu,čudovišta u dubinama - sve šume i livade odavde pa do oba pola. Itako je iz uništenja nastalo stvaranje, kao što smrt daje mesta životu.Eto, tako, Odabrana", uvereno je rekao Lupižena, "tako smo mi došlida živimo, borimo se i pokušavamo da odredimo smisao postojanja.I to je dobro, jer iako predstavljamo samo treptaj u očima večnosti,dok taj treptaj traje činimo izbore po svojoj volji, stvarajmo ono štomožemo i mešajmo se među sobom kao što su činile zvezde doknisu desetkovane. Ali i to će proći. Crv ne spava. Samo miruje. I doćiće čas kada će ga nešto probuditi, ili će se probuditi sam. Onda ćestresti sa kože kamen i vodu i poći da utaži svoju glad u svemiru svedok ne dođe kraj eona i vreme za njegov san. To je razlog što jenazvan Crvom sa Kraja sveta." Luipižena je zaćutao. Linden ga je pogledala i videla da je uperio

pogled u Vedrognevu kao da se boji da joj neće dostajati snage. No,skladomajstor se nije pokolebala. Dok joj je pomoćnik balansirao učamcu, nastavljala je da održava ritam, posežući u dubine i tražećiodgovor. Oko ivica bubnja poigravali su talasići, koje je skoro odmahgutalo i umirivalo ogromno more. Lupižena je polako okrenuo pogled ka Linden; ali kao da je nijevideo. Um mu je još lutao stazama upravo ispričane priče.Postepeno se ipak pribrao. Kada mu se pogled usmerio, ošamućenose nasmešio. "Odabrana", rekao je vedro, kao da će time ublažiti značaj narednihreči, "kažu da su nikori potomci Crva." Ta objava joj je vratila strepnju. Prvi put je naslutila šta džinovi rade,kako nameravaju da pokrenu brod. Možda je ova priča bila samomit; ali objašnjavala je svrhu kojim je bio obuzet čitav dromond.Značenje opasnosti skrenulo joj je pažnju i navelo je da otpošalječula preko nepokretnog mora. Jedva je mogla da poveruje o čemuupravo razmišlja. Zar misle da zarobe...? Pre nego što je stigla da upita Lupiženu je li ga dobro razumela, krozkamen Dragulja Zvezdoputa osetila je udaljenu tutnjavu nalik naosećanje brzine. Trenutak kasnije, sa jarbola se prolomio uzvik. "Nikor!" Uzvik ju je naterao da se okrene. Pogledom je pretraživala jarbol doknije ugledala džina koji je pokazivao ka jugu. Novi uzvici potvrdili su prvi. Linden je usmerila pogled ka obzorjuoptočenom zvezdama, ali nije mogla ništa da razabere. Zadržala jedah kao da će time prisiliti vid da se usmeri na pravo mesto. Više nogama nego ušima osetila je da Vedrogneva menja ritam. A stigao je i odgovor na promenu. Duž kobilice dromonda odzvanjalisu potmuli udarci. Nešto je čulo Vedrognevin poziv - i sada jeodgovaralo. Obzorje se iznenada rascepilo kada se iz mirnog mora izdigao talasvode nalik na plimu. More se nagomilavalo uvis kao da tik ispodpovršine hita ogromna glava. Talas je još bio veoma daleko, ali svebrže je prilazio brodu. Razlivao se na obe strane, penjući se sve višei više, sve dok nije izgledao dovljno velik da potopi džinobrod. Vedrogneva je prešla na grozničav, preklinjući ritam. Ali odgovor senije menjao, ničim nije pokazivao razumevanje. Pri tom je odašiljao

prikaz tolike snage da su Lindeni zaklecala kolena. Sada je kroz vodu nazirala tamne obrise. Izvijali su se kao zmija, asvaki pokret svedočio je o ogromnoj snazi. Kada se nikor približio nadomak brodu, talasi koje je podizao glavom dosezali su do brodskeograde. Linden je, u jasnoći panike, mislila samo na jedno. Zdrobiće nas. A onda je skladomajstor udarila bubanj tako da ga je razbila; astvorenje je odgovorilo. Njegovo dugačko telo izbilo je ispred talasa kada je nikor sunuo udubine. Trenutak kasnije, talas je dosegao dromond i zaljuljao ga.Linden se zateturala i pala na Kaila, odgurnuta od ograde. DraguljZvezdoputa poigravao je na moru kao igračka. Stežući Kaila da bi održala ravnotežu na zaljuljanom džinobrodu,Linden je bacila pogled naniže i ugledala ogromnu dužinu nikorakako još prolazi kraj kobilice. Stvorenje je bilo nekoliko puta duže odDragulja Zvezdoputa. Čamci su se zaljuljali na talasima odbijenim od bokova dromonda, aličetvoro džinova bilo je spremno i održali su se na položaju.Vedrogneva je napustila rastureni bubanj. Sada je stajala, držećiobema rukama omču užeta; pogled joj je bio uperen u more. Novi uzvik. Nikor se pomaljao iz vode malo iza levog boka. Zatrenutak mu se videla glava, njuške veličine pramca, sa penom kojase cedila iz čudovišnih ralja. Onda se stvorenje izvilo, ponovozaronilo i u širokom luku zavilo ka zapadu. Dragulj Zvezdoputa nepomično je ležao. Linden nije osećala ništasem prodornog bola Kovenantove potrebe i brzog ritma nikorovoggovora. Bije više videla talas, jer je zašao iza hranohola, ka krmibroda. Sve oči sa katarki pratile su kretanje stvorenja; ali niko nijeispustio ni glasa. Zarila je prste Kailu u rame, sve dok nije pomislila da će joj zglobovipopucati. Tutnjava stvorenja bila joj je glasnija od Kovenantovihmuka. "Pazi!" Iznenadni uzvik rascepio joj je sluh. "Dolazi!" Džinovi su smesta počeli da se spuštaju sa katarki. Brusobol isidromajstor izvikivali su naređenja. Posada se rasporedila popalubi, pripremajući se za sudar. Desetak ih je zgrabilo držalje na

stegama čekrka velikog užeta. Skladomajstorov kreštavi uzvik odjeknuo je čitavim brodom. "Kakodolazi?" Jedan džin je skočio do pramca i odgovorio. "Dolazi zaista!" Linden nije imala vremena ni za šta drugo sem da se uhvati za Kaila.U tom trenutku džinbobrod je počeo da se diže. Dragulj Zvezdoputase nagnuo napred kada je nikorov talas zahvatio krmu. Biće jeprolazilo duž kobilice broda. Vedrogneva je istog trenutka skočila u more. Vukući uže za sobom,zaronila je u susret nikoru. Linden je gledala skladomajstora kako snažnim zamasima nogupliva naniže. Tokom jednog strašnog otkucaja srca, skladomajstor jebila sama u vodi. A onda je ispod broda sunula nikorova glava.Stvorenje je zaronilo pravo ka Vedrognevi. Kada su se dva obrisa spojila, brzi pokreti zamaglili su čitavu sliku.Linden je stezala Kailovu čvrstu mišicu, zabijajući prste sve bližekosti. Nikor kao da je vikao na nju kroz more i kamen. Čula jenjegovu ogromnu glad i nerazumevanje šta ga je pozvalo. Videla jeLupiženine ruke kako kraj nje poigravaju po ogradi kao da su žive. Iznenada se uže zateglo. Poskočilo je kraj čamaca i sunulo u vodu,šišteći kao vatra. "Sad!" uzviknula je Prva. Vedrognevini pomagači smesta su iskočili iz čamaca. Pri tom su ihprevrnuli. Sa otvorima okrenutim naniže i vazduhom zarobljenim podkupolom, stajali su kao plutače, držeći između sebe čekrk i gvozdeniprsten kroz koji je jurilo uže. Ispod plivača videlo se dugačko nikorovo telo kako hita ka istoku,uvijajući se. Sa broda su im dobacili užad, ali oni nisu reagovali.Usmerili su pažnju ka mestu gde je nestala Vedrogneva. Kada je izbila iz vode nešto dalje iza čamaca, na džinobrodu seprolomila galama. Kratko je mahnula kako bi pokazala da jeneozleđena, a onda je zaplivala ka dromondu. Ubrzo su i ona i njeni pomagači, natopljeni vodom, stajali predPrvom. "Gotovo je", dahtala je, nesposobna da prikrije ponos."Zauzdala sam nikora." Prva joj je uzvratila gvozdenim osmehom, ali smesta se okrenula kadžinovima postavljenim kraj čekrka. Uže se nesmetano odvijalo

između stega. "Naš konopac nije beskonačan", odlučno je rekla. "Dapočnemo." Deset džinova uzvratilo joj je osmehom, klimanjem glave imrmljanjem. Raširili su noge i ispravili leđa. Na Brusobolov znakpočeli su da sužavaju stegu. Palubom se proneo urlik prenapregnutog užeta. Iz stege je pokuljaodim. Džinovi su bili trgnuti napred - korak, dva koraka - dok supokušavali da zaustave odmotavanje užeta. Pramac je potonuo pod njima kao da brod klima glavom; DraguljZvezdoputa se pokrennuo. Urlik je rastao. Brusobol je pozvao pomoć. Još deset džinovaščepalo je drške stege i naleglo na njih svom težinom. Mišići su senapeli, tetive izbočile kao kosti, čulo se prigušeno stenjanje. Lindenje osećala njihovu napetost i uplašila se da čak ni džinovi ne moguda podnesu toliki pritisak. No, urlik je postepeno oslabio, a uže seusporilo. Dromond je polako ubrzavao. Kada se uže zaustavilo,Dragulj Zvezdoputa prosecao je put kroz more brzinom kojim ga jenikor vukao. "Sjajno!" Brusobolove oči blistale su pod nadsvođenim čelom. "Hajdesad da povratimo što više užeta dok nikor ne poželi da se oglasi." Stenjući od napora, džinovi su povukli uže. Stopala kao da su im seprilepila za kamenu palubu, kao da su se brod i posada stopili ujedan jedini napeti organizam. Pokret po pokret, privlačili su uže. Jošposade im je došlo u pomoć. Dromond je počeo da se približavanikoru. Linden je postepeno oslobodila Kailovo rame stiska. Kada ga jepogledala, izgledalo je da je uopšte nije svestan. Njegovonepomično lice bilo je zagledano u džinove, predano kao u radosti,kao da deli njeno divljenje. Džinovi na pramcu i dalje su nadgledali uže. Plutače su držalekontrolni prsten nad vodom; posmatrajući pokrete užeta u prstenu,džinovi su videli svaku nikorovu promenu pravca. Podatke suprenosili kormilarki, tako da je ona mogla da održi DraguljZvezdoputa na kursu životinje. No, plutače su imale još jednu,mnogo važniju svrhu; služile su kao upozorenje u slučaju da se nikoroglasi. Ako bi stvorenje zaronilo naglo i dovoljno snažno, moglo bi sedesiti da pramac broda potone pre no što stignu da popuste uže. Pri

tom bi dobar deo posade bio bačen u more, a drugi bi ispustili uže.Plutače će dati džinovima upozorenje na vreme, tako da moguistovremeno i bez opasnosti da puste uže. Linden je nekoliko trenutaka bila toliko ispunjena divljenjem da nijemislila ni na šta drugo. Ali onda ju je udar sećanja podsetio naKovenanta. Smesta je usmerila čula ka zadnjoj palubi. Isprva nije mogla daodredi tačan pravac zbog gomile napetih džinova. Oni supredstavljali prepreku koja joj je ometala čula. Ali onda joj se svest odromondu izbistrila i osetila je da Kovenant leži kao što ga je iostavila - ukočen unutar srebrne opne, sopstvenom voljomnedodirljiv i uklet. Obuzela ju je strepnja nalik na bol kada jepomislila da je napor džinova možda bio uzaludan. Pobunila se, alinije uspela da zatomi strah. Nisu zaslužili promašaj. Sledećeg trenutka nikor je uz pljuskanje naglo promenio pravac.Dragulj Zvezdoputa se nagnuo kao da je udaren ispod vode.Kormilarka je brzo okrenula brodosrce i dromond je počeo da seispravlja. Nikor se okrenuo na drugu stranu. Zakačen pramcem, džinobrod senagnuo u tom pravcu. Voda je pljusnula ka ogradi i Linden kaoudarac maljem. More joj se kovitlalo na jedva koji metar od lica. Brusobol je povikao:"Opustite uže!" Džinovi su poslušali; konopac je počeo da struže kroz stegu i odvijase preko pramca. Kormilarka se borila sa kormilom, a DraguljZvezdoputa se polako ispravio. "Još jednom!" naredio je kapetan. "Drži!" Na taj znak držalje su ponovo pritisnute na uže, zaustavljajući ga uzškripu. Linden je ustanovila da je zaboravila da diše. Pluća su je pekla odnapora. Pre no to je stigla da povrati ravnotežu, dromond se spustio na krmu,a paluba se propela pod njom. Nikor se naglo zaustavio, prikupiosnagu i ponovo jurnuo napred udvostručenim besom. U trenutku kada je pritisak popustio, svi džinovi su se zateturaliunazad. Neki su i pali. A onda je uže počelo da im dere ruke jer jenikor počeo da juri.

Bili su van ravnoteže, nisu mogli da drže. Brusobol je žurno naredio:"Popuštaj!" Trudili su se da poslušaju. Ali nisu uspeli da svi u istom trenutku popuste pritisak na držalje.Jedan je zakasnio za delić udara srca. Čitava snaga nikora povukla ga je napred. Ruke kao da su mu seuplele u uže. Pre no što je stigao da ga pusti, zario se glavomnapred u ogradu pramca. Od udara je ispustio uže. Zateturao se unazad i ostao nepomičan. Oko Linden su se prolamali uzvici dok je Brusobol okupljao posaduda ponovo uhvate uže, ali ona ih nije čula. Svu pažnju usmerila je napovređenog džina. Njegov bol ju je dozivao. Odvojila se od Kaila,preskočila šišteće uže kao da je imuna na opasnost i potrčala kasklupčanom telu. Svi nagoni postali su joj jasni i bistri. Videla je polomljene kosti kao da su osvetljene iznutra, osećala jeraskinuta tkiva i unutrašnje krvarenje kao da su povrede nanetenjenom sopstvenom telu. Bio je ozbiljno povređen, ali živ. Srce mu jejoš nesigurno kucalo; dah mu je još nepostojano i vlažno krkljao izprobijenih pluća. Možda ga još može spasti. Ne. Povrede su bile suviše obimne. Bilo mu je potrebno sve štopostoji u savremenim bolicama - transfuzija, hirurgija, reanimacija. Aona nije imala ništa osim svog čula za zdravlje. Negde iza nje zavijanje užeta utihnulo je kada su džinovi uspeli daga ponovo umire. Smesta su preduzeli da povrate izgubljenu dužinu.Dragulj Zvezdoputa zaplovio je napred. A srce mu je još udaralo. Još je disao. Postojala je prilika. Vredelo jepokušati. Bez oklevanja je klekla kraj njega i očistila um od svega ostalog.Posegnula je čulima u džina i pokušala da mu podrži život koji jejenjavao. Sopstvenim pulsom umirila je njegov, a onda se posvetila najgorojunutrašnjoj povredi. Njegov bol tekao je kroz nju, ali odbijala je dadopusti da je savlada. Njegova potreba nadmašivala je bol. To joj jeomogućilo da vidi povrede kao da leže otvorene pred njom. Prvo sesuočila sa plućima. Slomljena rebra probila su ih na nekoliko mesta.Čvrsto je stegla njegova tkiva oko kostiju, kako mu se pluća ne biispunila krvlju. Onda je potražila oštećenja na drugim mestima.Creva su bila povređena, ali to nije bilo najopasnije. Drugi organi su

obilnije krvarili. Pošla je prema njima, trudeći se da... "Odabrana." Kailov glas usekao joj se u usredsređenost. "Brin zove.Prapoglavar se budi." Reči su je prostrelile kao ledena smrt. Svest joj je nehotice poletela upravcu zadnje palube. Kail je bio u pravu. Kovenantov oklop počeo je da se talasa,svetlucajući i najavljujući katastrofu. Kovenant se uvijao pod njim kaoda je na ivici konačnog grča. Ali džin...! Život je isticao iz njega. Mogla je da oseti kako odlazi kaoda joj stvara opipljivu baricu oko kolena. Kao rana u onom košmaru. Ne! Kovenantova moć svetlucala je i nakupljala snagu za još jedan udar.Značaj ovog nakupljanja bio je jasno ispisan u njegovom drhtavomoreolu. Pripremao se da oslobodi beli plamen, da ga potpunooslobodi. Tada će nestati poslednja prepreka koja ga je čuvala odotrova. I bez gledanja je znala da mu je čitava desna strana, od šakedo ramena, od pojasa do vrata, stravično otekla od otrova. Jedan ili drugi, džin ili Kovenant. Dok tako nepokretno sedi, rastrzana odlukom, mogu da umruobojica. Ne! Nije mogla da izdrži. Bila joj je nepodnošljiva pomisao na smrt bilokoga od njih. Glas joj se slomio kada je kriknula. "Vedrogneva!" Ali nije čula kakojoj se doziv razbija po prednjoj palubi i nije čekala odgovor. Kail ju jecimnuo za rame; nije obraćala pažnju. Žurno, grozničavo dahćući,Kovenante! - ponovo se okrenula povređenom džinu. Rane koje će ga najbrže ubiti bile su tu i tamo - dve povrede koje susuviše obilno krvarile da bi ih preživeo. Pluća mogu da nastave saradom, ali srce neće uspeti. Već je počeo da se gubi od prevelikoggubitka krvi. Hladnom odmerenošću videla je šta mora da čini. Da gaodrži u životu. Ispunila mu je trbuh svojim čulima i počela da steženerve i mišiće sve dok se jače krvarenje nije pretvorilo u kapanje. Uto je stigla Veza Vedrogneva i klekla sa druge strane. Kovenant ćeumreti. Moć mu se nakupljala. No, Linden nije dozvoljavala sebi dase pokoleba. Ne skrećući pažnju, zgrabila je Vedrognevu za ruku ipokazala joj kako da prstom na određenom mestu pritisne duboko u

džinov stomak. Tu. Taj pritisak će usporiti isticanje krvi iz drugesmrtonosne rane. "Odabrana." Kailov glas bio je oštar kao bič. "Samo pritiskaj ovde." Lindenin glas bio je divalj od histerije, ali nijemarila za to. "Diši u njega, da se ne udavi u krvi." Nadala se da jepomorsko iskustvo naučilo Vedrognevu nekoj vrsti veštačkogdisanja. U paničnoj žurbi pošla je ka Kovenantu. Prednja paluba izgledala je beskonačna. Džinovi koji su se naprezalioko konopca nestajali su iza nje jedan po jedan kao da su njihovizgrčeni mišići i izvijena leđa cena koju su spremni da plate uKovenantovo ime, mera njenog kašnjenja. Sunce im je sijalo u lica.Iza hranohola, svetlucanje Kovenantove moći usporavalo se kao danajavljuje vrhunac. Hergrom kao da se stvorio pred njom, držeći otvorena vrata barake.Preskočila je prag i protutnjala kroz građevinu. Cer je otvorio sledećavrata. U napadu mučnine osetila je belu vatru kako se nakuplja naKovenantovom desnom boku. Kako se gomila pred otrovom. Onakozahvaćenog bunilom, slepi nagon ga je terao da usmeri moć kaunutra, ka sebi, kao da će vatrom moći da zbriše otrov. Kao da takavudar ne bi uništio i njegov život. Nije imala vremena da pokuša da ga kontroliše. Iskočila je na zadnjupalubu, bacila se ka njemu, proklizala po kamenu kraj Vainovih nogukako bi se sudarila sa Kovenantom i kako bi vatra koju budeoslobodio pogodila i nju. A dok se bacala u opasnost, ispružila ječula pred sobom što je dalje mogla. Kovenante! Nemoj! Nikada ranije nije učinila tako nešto, nije pokušala da preneseporuku preko kanala kojima je osećala. Ali sada, primoranaočajanjem i opasnošću, sada ga je dotakla. Daleko ispoduzbunjenosti na površini, nemirna predvorja njegove svesti su je,izgleda, čula. Prepreke su popadale i predao se pred njom. Izvorvatre mu se otvorio na desnoj ruci, oslobađajući pritisak. Plamen jesuknuo odatle i udaljio se, ne naudivši nikome. Talas vrtoglavice izdigao ju je iz sopstvene svesti. Teturavo sepodigla na noge i naslonila se na Kaila. Usne su joj oblikovale reči

koje je i sama jedva čula. "Dajte mu alem-vino. Koliko god možete." Nejasno je videla Brina kako polazi da je posluša. Želela je da sevrati na prednju palubu, ali udovi su joj bili tako puni ukočenosti iolakšanja da nije mogla da se makne. Paluba je počela da se okrećeoko nje. Morala je da prizove više snage nego što je slutila da je imapre no što je uspela da kaže Kailu da je ponese nazad doVedrogneve i ranjenog džina. Pri zalasku sunca Dragulj Zvezdoputa izišao je iz područja tišine.Talasi su počeli da udaraju brod, a vetar se poigravao konopima,izmamivši graju od premorene posade. Do tog trenutka povratili supolovinu užeta koje ih je povezivalo sa nikorom. Brusobol se obratioPrvoj. Ona je svečano izvukla mač i jednim udarcem preseklakonopac. Ostali džinovi popeli su se na katarke i počeli da razvijaju jedra.Uskoro je Dragulj Zvezdoputa glatko zaplovio pod jakim vetrom unoć na istoku. Do tog trenutka Linden je učinila za povređenog džina sve što jemogla. Bila je sigurna da će preživeti. Kada je dovoljno povratiosvest da bi pogledao njeno iscrpljeno lice, nasmešio se. To je bilo dovoljno. Prepustila ga je Vedrognevinoj brizi. Prikupila jepreostalu hrabrost i oteturala se preko dugačke, prednje palube dase pobrine za Kovenanta.

5. OČEVO DETETokom noći pojavili su se naleti vetra kao odgovor na raniju tišinu.

Udarali su i gonili dromond, sve dok nije izgledalo da se tromoprobija dalje ka istoku kao izmoždeni kit. No, taj utisak bio jepogrešan. Katarke su bile pune konopaca, jedara i džinova, aDragulj Zvezdoputa jurio je kroz izukrštane talase kao navala plime. U naredna četiri dana područje su pogađale male oluje jedna zadrugom, dajući posadi malo vremena za odmor. No, Linden je jedvaprimećivala smenjivanje vetra i kiše sa tišinom. Nesvesno se priviklana pozadinsku pesmu jedara, ritam pramca u moru, na zvuk kamenai promenljivo njihanje svetiljki i visećih postelja. U neočekivanimrazmacima džinovi su je pozdravljali spontanim slavljem, odajući jojpočast za ono što je učinila; i njihova toplina joj je suze. No, pažnjajoj je bila usmerena na drugu stranu. Ono malo snage što jeprikupljala iz isprekidanih snova i gotovo nedirnutih obroka trošila jepazeći na Tomasa Kovenanta. Sada je znala da će preživeti. Iako nije pokazivao ni nagoveštajsvesti, alem-vino je bilo živo u njemu - sredstvo protiv otrova, protivgroznice, protiv slabosti, sve u jednom. Tokom prvog dana otok sepovukao sa desne ruke i boka, ostavljajući za sobom samomodrožutu modricu bez ikakvog znaka trajne povrede. Ipak, nije seprobudio. Nije pokušavala da posegne u njega, ni da bi našlainformacije ni da bi ga pogurala ka svesti. Strepela je da mu bolestmožda još izjeda um, izvlačeći danak iz prividne smirenosti; alibojala se da otkrije istinu. Ako mu se um isceljuje kao i telo, nije bilorazloga ni izgovora da mu naruši privatnost. A ako neizbežno pada uludilo, biće joj potrebno više snage no što je ima da bi preživelatakav zadatak. Otrov je još bio u njemu. Zbog nje je stigao gotovo do ivicesamouništenja. A čak i tada ga je primorala da rizikuje još više radidobrobiti drugih. No, sa te ivice ga je i prizvala nazad. Nekako ju jeprepoznao kroz bunilo i nadnesenu smrt - prepoznao ju je ipoverovao joj. To je bilo dovoljno. Kad god bi joj stalna ranjivostnjegovog stanja postala nepodnošljiva, odlazila je da se stara oranjenom džinu.

Zvao se Magloval i njegova izdržljivost bila joj je jedva čudna. Njenasopstvena neumorna iscrpljenost, unutrašnji grč napetosti, peckanjepocrvenelih očiju na slanom vazduhu, činili su da on izgleda zdravijiod nje. Drugog dana oluje stanje mu se toliko stabilizovalo da jemogla da pokuša sa nameštanjem slomljenih kostiju. UpućujućiVedrognevu i Sanomora kako da mu drže trup, uspela je da skloniprelomljena rebra od pluća na pravo mesto, tako da se zacele, neobogaljujući ga. Podnosio je bol uz divlji osmeh i bocu alem-vina; akada je konačno pao u nesvest, Linden je razabrala novu lakoću sakojom je disao. Skladomajstor joj je prostim klimanjem glave čestitala na veštini, kaoda od Odabrane nije ni mogla da očekuje nešto drugo. No, PalamarSanomor podigao ju je uvis i tako čvrsto zagrlio da je to već pomaloličilo na zavist. Grčenje njegovih čvornovatih mišića pokazalo joj jekoliko kapetanov brat čezne za isceljenjem - isceljenjem Zemlje isvojim sopstvenim. Ožiljak ispod očiju mu je svetleo, beo i otečen. Uzvratila mu je stisak sa saosećanjem i razumevanjem. Onda jenapustila slanomirsobu, gde je Magloval ležao, i vratila seKovenantu. Počeo je da se budi duboko u noći trećeg dana oluja. Bio je preslab da podigne glavu ili progovori. Izgledao je preslab darazume ko je, gde je, šta mu se desilo. Ali iza tupog pogleda bio jeoslobođen groznice. Otrov se vratio u mirovanje. Pridržavajući mu glavu, dala mu je koliko god je mogao da uzmehrane i pića koje je Kail ranije doneo njoj. Odmah potom zapao je umnogo prirodniji san. Prvi put za mnogo dana Linden je pošla u svoju kabinu. Držala sepodalje od nje kao da je još puna noćnih mora; ali sada je znala dase tama povukla, makar privremeno. Iscrpljeno se ispružila u visećojpostelji i dozvolila sebi da se odmori. Tokom sledećeg dana Kovenant se povremeno budio, ne vraćajućise punoj svesti. Svaki put je otvarao oči i pokušavao da podigneglavu, a ona ga je hranila; i svaki put bi gotovo odmah ponovo zapaou san. No, nije joj trebalo čulo za zdravlje kako bi videla da postajesve snažniji kako mu se telo napajalo hranom i snom. A to ju ječudno umirivalo. Osećala je da je povezana sa njim kao u simbiozi,da se vrata osetljivosti i ranjivosti koja mu je jednom otvorila više ne

mogu zatvoriti. Njegov oporavak umirivao ju je na više načina negošto bi umela da opiše. To je poništavalo borbu za nezavisnost koju je vodila čitavog života,osujećivalo joj strogu odlučnost da ne živi ni za koga drugog do zasebe samu. Da je ikada dozvolila sebi ovoliku otvorenost tuđimpotrebama i osećanjima, kako bi preživela ono što su joj roditeljiostavili u nasleđe? No, nije mogla da poželi da se oslobodi ovogneverovatno nesigurnog i čvrstog čoveka. Čvorovi u njoj popuštali sudok ga je gledala kako se iseljuje. Rano sledećeg jutra ponovo ga je nahranila. Kada je opet zaspao,popela se na zadnju palubu i ustanovila da su oluje prestale.Postojan vetar lako je nosio Dragulj Zvezdoputa preko debelogmora. Jedra su se u visini izvijala pod neprekinutim azurnim nebom. Brusobol ju je sa krmene palube pozdravio uzvikom veselja, a ondaupitao za Kovenanta. Kratko je odgovorila, gotovo nadureno, ne zatošto joj je pitanje zamsetalo, nego zato što nije znala kako da prikrijenehotičnu osetljivost sopstvenog odgovora. Nešto u njoj je želelo dase smeje od zadovljstva na vetru, pod jasnim sunčanim svetlom, nadpoigravanjem talasa. Dromond je pevao pod njenim nogama. Paipak, neočekivano je ustanovila da je na ivici suza. Sopstvenesuprotnosti su je zbunjivale. Nije bila više sigurna ko je, u stvari. Razgledajući zadnju palubu, ugledala je Lupiženu blizu mesta gde jeKovenant ležao pod svojom opnom. Vain je još tu stajao - uopšte senije pomerio od Kovenantovog izbavljenja - a Lupižena nije obraćaopažnju na njega. Izobličeni džin je preko ramena grubu kamenuploču, a u drugoj ruci kameni kazan. Podstaknuta radoznalošćukoliko i naraslim pritiskom reči, Linden je pošla da vidi šta on to radi.Izgledalo je da on posebno razume njenu zbunjenost. "Ah, Odabrana", rekao je umesto pozdrava kada se približila; alipogled mu je bio udaljen, a čelo namršteno od usredsređenosti."Hoćeš da me ispituješ o mom poslu." Uprkos zauzetosti, stigao jeda joj se nasmeši. "Sigurno si posmatrala poslove na DraguljuZvezdoputa i uočila si da svaki džin služi potrebama broda. Asigurno si videla i da sam ja izuzetak. Lupižena se ne penje pokatarkama i ne opslužuje Brodosrce. Ne radi u utrobi, ne brine se ojedrima i konopcima. Kakva mu je onda svrha u ovoj hrabrojdružini?"

Glas mu je pokazivao da se šali; ali najveći deo pažnje bio mu jeusmeren na drugu stranu. Spustio je ploču i kazan i pažljivo ispitaoožiljke koje je divlja magija ostavila na palubi, a onda i oštećenja nahranoholu. Da bi stigao do krova, popeo se uz lestvice koje jesigurno ranije tu postavio. "Pa", nastavio je dok je posmatrao oštećeni granit, "svima je jasnoda nisam odgovarajuće građen za takve poslove. Moj telesni oblikloše se uklapa u brodosrce. Nemam spretnosti u kretanju, na palubiili u vazduhu. A u utrobi" - glasno se nasmejao - "moja visina nijedovoljna za ložišta i stolove. Oni koji su izgradili Dragulj Zvezdoputanisu predvideli džina mog izgleda. A što se tiče staranja o jedrima ikonopima..." Zadovoljno je klimnuo glavom kada je pregledao krov, ilizbog onog na šta je mislio, a onda se vratio do kazana. "To nije mojaveština." Posegnuo je u kamenu posudu i jednom rukom promešao sadržaj, aonda izvukao šaku žitke, smeđe mase koja je izgledala kaodelimično stvrdnuta smola. "Odabrana", rekao je dok je obemarukama mesio masu, "ja nisam slučajno ovde. Posao koji ja radimmalo ko može da vrši bez posledica, jer potrebno je telo džinova iveština džinova da se ruke ne bi pretvorile u kamen. Gledaj!" uzviknuo je kao da ga posao razveseljuje. Popeo se uzlestvice i počeo da razmazuje masu kao glinu i utiskuje je uizlomljenu ivicu krova. Ćutke je oblikovao masu sve dok nije ispunilašupljinu, tačno se uklapajući u obrise zida. Onda je sišao i vratio sedo kamene ploče. Snažnim prstima otkinuo je komad veličine dlana.Oči su mu blistale. Vedro nasmešen, ponovo se vratio na krov. Razmetljivo, kao da zabavlja brojnu publiku, utisnuo je kamen umasu i brzo povukao ruku. Na Lindenino čuđenje, kamen kao da je izazvao kristalizaciju smole.Masa se skoro istog časa pretvorila u kamen. U trenutku između dvaotkucaja srca, smola se stopila sa krovom. Zid je postao ceo kao danikad nije ni bio oštećen. Nije videla nikakav trag ni granicu izmeđustarog i novog kamena. Izraz njenog lica izmamio je Lupiženi glasan kikot. "Gledaj i uči se",veselo se smejao. "Ovo zgrčeno i izobličeno telo loš je pokazateljduha sakrivenog u njemu." Teatralno je raširio ruke. "Ja samLupižena Neustrašivi!" povikao je. "Gledajte me i divite se!"

Okolni džinovi uzvratili su na njegovo veselje. Pridružili su mu se,uživajući u ludiranju. No, gotovo odmah se kroz šale i galamu proneoglas Prve. "Svakako si neustrašiv", rekla je; Linden je za trenutakpogrešno shvatila njen ton. Izgledalo joj je da Prva grdi Lupiženuzbog neozbiljnosti. No, jedan pogled bio je dovoljan da se ispravi.Oči Prve blistale su od mešavine zadovoljstva i tamnih sećanja. "Aako ne siđeš sa te pozornice", nastavila je, "postaćeš LupiženaPadavičar." Posada se opet zasmejala. Glumeći gubitak ravnoteže, Lupižena jeotšepesao niz lestvice; ali lice mu je sijalo kao da se jedva uzdržavada ne zapleše. Džinovi su se brzo vratili svojim poslovima; Prva se udaljila; aLupižena se zadovoljio i ozbiljnije je nastavio sa radom. Popravljaoje krov deo po deo kako se smola ne bi stvrdla pre nego što jepostavi; a kada je završio, krov je bio ceo kao i zid. Onda se posvetioožiljcima koje je vatra ostavila na palubi. Postarao se za njih tako štoih je ispunio smolom, izgladio je da odgovara palubi, a onda u svakuprugu uglavio po komadić kamena. Iako je brzo radio, bio jeodmeren kao hirurg. Linden ga je gledala, sedeći naslonjena na zid hranohola. Isprva sedivila, ali postepeno joj se raspoloženje promenilo. Ovaj džin ličio jena Kovenanta - obdaren moćima; neobično sposoban za isceljenje.A na osnovno pitanje o Kovenantu nije uspevala da nađe odgovor. Pitanje je, nekim neverovatnim slučajem, bilo isto ono koje ju jeizbezumljivalo u drugačijem obliku. Zašto je ona ovde? Zašto joj jeGibon rekao: Prekaljena si kao što se gvožđe kali da postignešuništenje Zemlje, a onda ju je podvrgao strašnim mukama kako bi jeubedio da govori istinu? Osećala je da je čitav život provela sa tim pitanjem, a i dalje nijemogla da odogovori. "Ah, Odabrana." Lupižena je završio posao. Stajao je pred njom,podbočen, sa odjekom nesigurnosti u očima. "Od kako sam te prviput video u strašnoj turobnosti Sarangrava nisam primetio da simakar jednom razvedrila duh. Krećeš se od mraka u mrak, a nemanikakvog svitanja. Zar nisi zadovoljna izbavljenjem KovenantaDžinoljuba i Maglovala - spasenjem koje niko drugi ne bi mogao daizvede?" Odmahnuo je glavom, mršteći se više za sebe. Onda joj je

naglo prišao i seo kraj nje. "Moj narod ima izreku - a ko nema izrekeu ovom mudrom i premudrom svetu?" Ozbiljno ju je pogledao, iakosu mu se uglovi usana izvijali. "Izreka kaže: 'Zaptivena vrata nepropuštaju svetlo'. Zar nećeš da mi pričaš? Ničije ruke sem tvojih nemogu otvoriti ta vrata." Uzdahnla je. Ponuda ju je dirnula; ali bila je toliko ispunjena onim štonije mogla da kaže da nije uspevala da odabere. Malo kasnije ipak jeprogovorila. "Reci mi da ima razloga." "Razloga?" tiho je upitao. "Ponekad..." tražila je način da bolje izrazi svoju potrebu. "Tu samzbog njega. Ili sam sučajno pala za njim. Ili bi trebalo da mu uradimnešto. Za njega", dodala je, setivši se starca sa farme. "Ne znam.Sve to nema niakvog smisla. Ali ponekad, dok sedim i gledam ga,užasava me mogućnost da umre. On ima toliko toga što mi jepotrebno. Bez njega ne bih imala nikakvog razloga što sam tu.Nikada ne bih pomislila da ću osetiti" - prevukla je rukom preko lica,a onda ju je spustila, namerno puštajući Lupiženu da je što bolje vidi,- "osećam se nesposobnom bez njega. Ali ima još." Grlo joj se stezalo od onog na šta je mislila. Ne želim daon umre! "Ne znam kako da mu pomognem. Stvarno. U pravu je štose tiče poglavara Kletnika - i opasnosti po Domaju. Neko mora daučini ono što on radi. Da se ne bi čitav svet pretvorio u igralište zaBesomuke. To razumem. Ali šta ja tu mogu da učinim? Ne poznajemovaj svet toliko kao on. Nikada nisam videla sve ono što ga je naveloda zavoli Domaju. Nikada nisam videla Domaju zdravu. Pokušala sam", trudila se da govori uprkost starom bolu uzaludnosti,"pokušala sam da pomognem. Neka mi Bog pomogne, čak sampokušala da prihvatim sve ono što vidim kada niko drugi ne vidi i posvemu što znam mora da, zapravo, ludim. Ali ne znam kako daučestvujem u njegovoj vezanosti. Nemam moć da išta učinim." Moć,da. Čitavog života želela je moć. Ali želja je rođena u tami - iusađena u nju dublje od ikakve moći srca i volje. "Osim da pokušamda ga održim u životu i da se nadam da se neće umoriti da me tegliza sobom. Mislim da sam čitavog života samo poricala. Nisampostala lekar zato što sam želela da ljudi žive. Učinila sam to zatošto mrzim smrt." Sada je mogla da nastavi. Pod sunčevim svetlom, sedeći na toplom

kamenu, sa vetrom u kosi, uz podršku Lupiženine pažnje, mogla jeda izloži sve svoje tajne. Ali kada je zastala, džin je progovorio utišini koja je nastupila. "Čujem te, Odabrana. U tebi ima sumnji i straha; brige takođe. Alisve to zajedno ima i drugi naziv, naziv koji nisi izgovorila." Promeškoljio se i ispravio koliko god su mu dozvoljavala grbavaleđa. "Ja sam džin. Hoću da ti ispričam priču." Nije mu odgovorila. Niko joj se nikada nije oberatio sa tolikorazumevanja kao Lupižena. "Možda ti je doprlo do ušiju", počeo je on malo kasnije, "da sam jamuž Prve od Potrage, koju ja zovem Paučina Vodosvetla." Ćutke jeklimnula glavom. "Tu priču vredi ispričati. Odabrana, prvo moraš razmeti da su džinovi slabo plodan narod.Retko je da neka naša porodica ima troje dece. Zato su nam decavažna - da, veoma dragocena svim džinovima, čak i onima kao ja,koji su rođeni bolesni i izobličeni u znak predskazanja budućegzemljovida. Ali mi smo i dugovečan narod. U tvojim godinama našadeca su još deca. Zato naše porodice mogu da očekuju da ćezajednički život potrajati ne godinama, nego decenijama. Zato jeveza između roditelja i dece, iz pokolenja u pokolenje, i bliska i trajna- značajna za nas koliko i bračna. To moraš znati da bi razumela zašto je moja Vodosvetla bila dvaputlišena ljubavi." Pažljivo je izgovarao reči pod sunčevom svetlošću, kao da su važnei osetljive. "Prvi gubitak bio je bolan. Život njene majke, KapljanePenoskočne, okončao se na porođaju - što je samo po sebi veomačudno, jer iako je naš narod slabo plodan, takođe je izdržljiv i takvigubici su retki. Stoga je od samog početka moja Vodosvetla bilališena majčine ljubavi, koja nam je svima važna. Zato se još jače -snagom iz straha - vezala za svog oca, Čelana Čvoropesta. E, Čelan Čvoropest bio je kapetan ponosnog džinobroda po imenuTalasoples, a žudnja za solju često ga je odvajala od deteta koje jeraslo, toliko ljupko i milo da je svakog srce bolelo pri pogledu na nju.A predstavjala mu je i sećanje na njegovu Penoskočnu. Zato je vodiomalu Vodosvetlu sa sobom na sva putovanja, pa je zašla udevojaštvo sa palubom koja joj se ljuljala pod nogama i solju u kosinalik na dragulje.

U to vreme" - Lupižena je bacio kratak pogled na Linden, a onda seponovo zagledao u dubine neba i u svoju priču - "služio sam svojomveštinom na Talasoplesu, pa sam toliko dobro upoznao Vodosvetluda je njeno lice bilo svetlost u mojim očima, a njen osmeh smeh umom grlu. No, malo je marila za mene. Zar nije bila samo dete? Štajoj je mogao značiti mlad bogalj? Živela je u radosti svog oca, uljubavi prema brodu, i za nju sam bio samo jedan od mnogihdžinova, možda nešto bliži Čvoropestu, njenom ocu. Bio samzadovoljan time. Takav mi je usud. Žena - a još više devojka - gledana bogalja sa sažaljenjem i ljubaznošću, možda i sa prijateljstvom,ali ne sa željom. No, došlo je vreme - koje verovatno na kraju dočeka svaki brod -kada se Talasoples slučajem našao u moru Dušogriza. Kažem slučajem, Linden Averi, jer verujem da je tako bilo. Dušogrizje opasno i nestalno more i nikada nije sačinjena karta koja bi tačnopričala o njemu. No, Čelan Čvoropest bio je drugog mišljenja.Pogrešio je u navigaciji i kako je rasla opasnost u kojoj smo se našli,raslo je i njegovo osećanje krivice. Jer bilo je doba oluja na Dušogrizu, vodom su krstarili suprotnivetrovi i bacali Talasoples na sve strane odjednom. Jedra nisukoristila i dromond se tumbao ka jugu, ka mestu punom grebena iopasnosti poznatom pod imenom Zubi Dušogriza. Jezdili smo ka Zubima bez pomoći i nade. Kada smo se približili tompodručju, Čvoropest je u očajanju podigao jedra. Ali samo tri smouspeli da postavimo - a jedino je zoroljub izdržao. No, zoroljub nas jespasao, iako Čvoropest nije hteo da veruje u to, jer bio je obuzetsvojim usudom i nije video nikakav drugi ishod svojih odluka donesreće. Rastrzani između vetrova, tumbali smo se kroz Zube." Linden se uživela u Lupiženinu priču; kao da je osećala oluju kakose diže iza sunčeve svetlosti, nakupljajući se na ivici vidika kaonepredvidljiva nesreća. "Imali smo i sreće, donekle. Sreće što je zoroljub izdržao. Sreće štonismo dospeli u središte Zuba. Na tom mestu, sa oštrim i neizbežnimgrebenima sa svih strana, Talasoples bi se sigurno pretvorio uolupinu. Ali udarili smo o jedan od spoljašnjih grebena - i nastavili daudaramo o njega, pošavši u susret sudbini jer se nad nama gomilao

sav gnev Dušogriza. U tom trenutku zoroljub je uhvatio suprotni vetar. Njegova snagapodigla nas je sa grebena i bacila nas u uskovitlanu morsku strujupre no što se jerdo rascepilo. Tako smo se izbavili od neposredneopasnosti Zuba. No, šteta je bila pričinjena. Po zvucima dromonda znali smo da namje greben oštetio korito. Kameni brod ne može da plovi sa takvomranom. Imali smo pumpe, ali malo su nam koristile. Čvoropest mi je dovikivao naređenja, ali jedva sam ga čuo, pa nisamni naslutio šta namerava. Zar su mi u tom trenutku bila potrebnanaređenja? Kamen Talasoplesa bio je oštećen, a moj posao jesteopravka kamena. Zastao sam samo da uzmem kazan i komad stenei pošao sam pod palubu." Glas mu je bio živ i usmeren, više nagoveštavajući nego opisujućiokolnosti u priči. "Otišao sam do pukotine, ali nisam mogao da jojpriđem. Iako je rana bila manja od mojih grudi, snaga vode me jeprevazilazila, pojačana težinom dromonda i besom Dušogriza.Nisam mogao da stojim pred rupom. Još manje sam mogao dapripremim kazan. Nivo vode u brodu već mi je stigao do pojasa.Nisam se radovao takvoj smrti pod palubom, na ivici ZubaDušogriza, bez ikakvog postignuća u životu. Ali dok sam se nerazumno i beznadežno borio sa pukotinom, shvatiosam značenje Čvoropestovog naređenja. Na moje ogromnoiznenađenje, priliv vode se prekinuo. Umesto mora, sa druge stranepukotine ugledao sam grudi Čelana Čvoropesta kako je zatvaraju.Sopstvenim telom mi je omogućio da obavim svoj posao. Iskoristio sam mogućnost. U užasnoj žurbi spremio sam smolu iusadio kamen u nju, misleći, obuzet očajanjem i ludošću, da ćuuspeti da zalečim ranu dok Čvoropest bude imao vazduha. Akobudem dovoljno brz, vratiće se na površinu na vreme da udahne." Iznenadno podrhtavanje glasa navelo je Linden da ga pogleda.Ponovo je u sebi preživljavao priču. Stezao je pesnice. "Budala!"rekao je više za sebe. Ali, trenutak kasnije, duboko je udahnuo i naslonio se na zid barake."No, iako budala, uradio sam ono što je trebalo da bi dromond i mojisadruzi preživeli. Kamenom i smolom zalečio sam pukotinu. I timesam zalepio Čvoropesta za spoljašnji bok Talasoplesa. Moja smola

uhvatila mu je grudi kamenim dodirom i vezala ga zauvek." Lupižena je uzdahnuo. "Džinovi su zaronili za njim, ali nisu mogli daga otrnu od granita. Umro im je na rukama. A kada se Talasopleskonačno probio u mirne vode, omogućivši roniocima da rade umanjoj opasnosti, dubinske ribe su od njega ostavile samo golekosti." S naporom se okrenuo ka Linden, puštajući da vidi duboku tugu unjegovom pogledu. "Neću kriti od tebe da sam se osećao užasnokriv zbog smrti Čelana Čvoropesta. Ti me prevazilaziš, jer si spaslaMaglovala, a pri tom nisi izgubila Džinoljuba. Dugo posle togputovanja nisam mogao podneti pogled na tugu Vodosvetlinog lica."Lice mu se postepeno razvedrilo. "No, neobična biljka je nikla izsemena posejanog smrću njenog oca i mog udela u tom gubitku.Posle tragedije zadobio sam mesto u njenim očima - jer nismo li njenotac i ja spasli toliko džinova koje je volela? Videla me je, ne onakokako ja vidim sebe - bogalja krivog za sve - nego kao čoveka koji jedao smisao smrti njenog oca. I iz njenog pogleda naučio sam dazanemarim osećanje krivice. Izgubivši oca, izgubila je i čežnju za solju. Zato se okrenula od mora.No, u njoj je i dalje postojala čežnja, rođena u dubokom bolu koji jepropatila. Kada duh nije potpuno ubijen, veliki gubitak uči ljude daduboko čeznu, i za sebe i za druge. A njen duh nije bio mrtav, madaje svakako potamneo i očvrsnuo, tako da sada stoji u mom naroduonako kako gvožđe stoji u kamenu." Sada je pažljivo gledao Linden,kao da nije siguran hoće li ona čuti sve što joj govori. "Njena čežnjaju je dovela do veštine Mačomoćnika." Glas mu je bio ozbiljan, alinije prikrivao osmeh u očima. "I do mene." Linden je ustanovila da ne može da podnese njegovu dubokupažnju. Možda ga zaista nije čula, nije razumela razloge zbog kojihjoj je ispričao čitavu priču, ali ono što je čula duboko ju je pogodilo.Čvoropestovo samoubistvo bilo je bolno drugačije od onoga što jeona doživela. A bacalo je oštru svetlost na razlike između nje i Prve -dve kćeri koje su nasledile smrt na tako različite načine. Osim toga, Lupiženina spremnost da pošteno i otvoreno gledasopstvenu prošlost pokazala joj je ispraznost izgovora koje je samakoristila. Kao i on, imala je sećanja na očajanje i glupost. Ali on jesvoja oživeo i izišao iz njih čitav, sa više života u sebi no što ga ona

ima. Njena sećanja još su imala toliko moći... Čekao je da progovori, ali ona to nije mogla. Bilo joj je previše. Sveono što joj je bilo potrebno nateralo ju je da ustane i gotovo nehoticekrene ka Kovenantovoj kabini. Nije imala predstavu šta će učiniti. Kovenant je spasao Džoanu odpoglavara Kletnika. Spasao je Linden od Marida. Od Sivita na-Mhoram-vinta. Od Gibona-Besomuka. Od groznice Kobi Sunca izlokota Sarangrava. A nije mogao da spase sebe samog. Morala jeda izvuče od njega nekakvo objašnjenje, činjenicu koja bi dalasmisao njenim nevoljama. A možda i priliku da sredi sopstvene račune. Njeni promašaji gotovosu ga ubili. Bilo joj je potrebno da je on razume. Ukočenim pokretima sišla je u prvo potpalublje i pošla kaKovenantovoj kabini. Pre nego što je stigla do nje, vrata su seotvorila i pojavio se Brin. Bezizražajno joj je klimnuo glavom. Bočnona vratu videli su mu se tragovi zarastanja opekotine koju mu jeKovenant naneo. Kada je rekao: "Prapoglavar želi da govori satobom", kazao je to kao da su njegova urođena iskrenost i njenaizmučena nesigurnost potpuno tuđi jedno drugom. Da je ne bi video kako se koleba, ušla je pravo u kabinu, ali tu sezaustavila, zbunjena ogoljenim nervima sopstvene potrebe.Kovenant je ležao u visokoj visećoj postelji; slabost mu je bila jasnoispisana na bledom čelu i u mlitavom držanju. Ali već na prvi pogledvidelo se da mu se boja kože popravlja. Puls i disanje bili supostojani. U očima mu se svetlo sa prozora odražavalo razumom.Dobro se oporavljao. Za dan ili dva moći će i da ustane. Sede vlasi u raščupanoj kosi izgledale su mu brojnije i činile gastarijim. No, divlje razrasla brada nije uspevala da prikrije uklesanebore oko usta ni napetost na upalim obrazima. Za trenutak su zurili jedno u drugo, a onda ju je nalet strepnjenaterao da skrene pogled. Želela je da priđe ležaljci - da mu izmeripuls, ispita mu ruku i potkolenicu, proceni temperaturu - da gadodirne kao lekar kad već ne može na drugi način. No,posramljenost ju je naterala da ostane na mestu. Naglo je progovorio. "Razgovarao sam sa Brinom." Glas mu je biopromukao od slabosti, ali ipak ispunjen mešavinom besa, želje isumnje. "Haručai nisu vešti pripovedanju, ali izvukao sam iz njega

sve što se moglo." Odjednom je osetila da postaje ukočena kao da očekuje napad. "Jeli ti rekao da sam te zamalo pustila da umreš?" Pročitala je odgovor u novim borama oko očiju. Želela je da prekine,ali pritisak koji je u njoj narastao bio je prejak. Šta ga je Brin naveoda misli o njoj? Nije znala kako da se spase od onog što predstoji.Strogo je nastavila. "Je li ti rekao da sam mogla da ti pomognem čimsi bio ujeden? Pre nego što se otrov proširio? A da nisam?" Pokušao je da je prekine, ali pretekla ga je. "Je li ti rekao da sam sepredomislila samo zato što se Prva spremala da ti odseče ruku? Je liti rekao" - glas joj je naglo ogrubeo - "da sam pokušala da teopsednem? I da te je to navelo da se braniš, tako da nismo mogli dati priđemo? I da su zato morali da dozovu nikora?" Neočekivani besgrebao joj je grlo. "Da to nisam učinila, Magloval ne bi uopšte biopovređen. Je li ti to rekao?" Kovenantovo lice zgrčilo se u izraz gneva i saosećanja. Kada jenaglo ućutala, morao je da proguta knedlu pre no što je odgovorio."Naravno da mi je rekao. Nije se slagao. Haručai ne saosećaju bašmnogo sa običnim ljudskim osećanjima kao što su strah i sumnja.On misli da je zbog mene trebalo žrtvovati sve ostalo." Za trenutak jeskrenuo pogled kao da ga obuzima bol. "Banor me je time dovodiodo ludila. Bio je duboko siguran u sve." A onda je ponovo pogledaonju. "Drago mi je što si pomogla Maglovalu. Ne želim da se zbogmene još umire." Na to se njen bes okrenuo protiv njega. Odgovor koji je dobila bio jetoliko blizu onoga što je želela; ali razbesnelo ju je njegovo stalnopreuzimanje odgovornosti i krivice za sve što se dešava. Kao da jojje odricao obično pravo da sama procenjuje svoje postupke.Haručaije je bar mogla da razume. No, Kovenant je, izgleda, jedva bio svestan da ona nije izišla izkabine. Pogled mu je bio usmeren u kamen nad glavom i borio se sasvojim shvatanjem onoga što mu se desilo. Kada je progovorio, glasmu je bio pun brige. "Postaje sve gore." Obgrlio se rukama oko grudi kao da štiti stari ožiljak od ubodanožem. "Kletnik čini sve što može da me navikne na moć. Tome služi sav taj

otrov. Fizičke posledice su manje bitne. Glavna stvar je u duši. Svakiput kad padnem u bunilo, otrov izjeda moje uzdržavanje. Onaj deomene koji se opire da budem opasan. Zato... zato je sve ovo. Zatonas je Besomuk uvalio u nevolju u Kamendolu Mithil. Zato nas jestalno ponovo i ponovo napadao. Zato je Gibon rizikovao da mipokaže istinu u onom istinozboru. Deo istine." Naglo se pomerio u ležaljci i podigao desnu ruku. "Gledaj." Kada jestegao pesnicu, iz zglobova mu je blesnula bela vatra. Doveo ju jedo takvog blistanja da je gotovo zaslepila Linden, a onda je prekinuo.Opustio se u ležaljci, dahćući. "Više mi nije potreban razlog." Drhtao je. "Lakše mi je to nego daustanem iz kreveta. Ja sam tempirana bomba. Načinio me jeopasnijim od sebe samog. Kada eksplodiram..." Lice mu se izobličilood strepnje. "Verovatno ću pobiti sve koji bi mogli da mu sesuprotstave. Ovaj put sam gotovo uspeo u tome. Sledeći put... ilinaredni..." Bilo je jasno koliko strepi; ali ipak nije gledao u nju. Kao da se bojaoda će prek pogleda osuditi i nju na opasnost. "To mi se dešava. Istoono što je uništilo Kevina. Što je slomilo zavet Krvne garde. PobiloBezemljaše. Pretvaram se u ono što mrzim. Ako ovako nastavim,sve ću vas pobiti. A ne mogu da se zaustavim. Zar ne razumeš?Nemam tvoje oči. Ne mogu da vidim ono što mi treba da bih se boriosa otrovom. Nešto fizičko - šake ili grudi - to je drugo. Nervi su mi jošdovoljno živi za to. Ali nemam čulo za zdravlje. To je verovatno prava svrha Kobi Sunca. Da obogalji Zemnu moćkako ja ne bih ozdravio, da ne bih video ono što ti vidiš. I svi ostali suto već izgubili. Ti je imaš jer dolaziš spolja. Kob Sunca te nijeuobličila. I ja bih je imao, da nisam..." Prekinuo je pre no što je rekao ono što je nameravao. No, napetostse širila iz njega kao gnev i nije mogao da se uzdrži da ne usmerisvoje probleme na nju. Pogled mu je bio ukočen, krvav, izmučen; očisu mu se pretvorile u rane razumevanja. Grlo joj se steglo od dubinenjegovog straha od samog sebe i nije mogla da progovori, čak i da jeznala kako da ga uteši. "Zato moram da stignem do Jedinog Drveta. Moram. Pre nego štopostanem suviše smrtonosan da bih živeo dalje. Žezlo Zakona mi jejedina nada." U glasu mu se osećala sudbina. Imao je svoje noćne

more - snove užasne i neizlečive kao i njeni. "Ako ne uspemo navreme, ovaj otrov će sve savladati i neće ostati niko od nas ni damari šta će biti a Domajom, a kamoli da se bori." Zurila je u njega, shvatajući značenje njegovih reči. Ranije je uvekgovorio da mu Žezlo Zakona treba zbog Domaje - ili zbog nje, da bise vratila u sopstveni život. Dosad nije shvatila do koje mere je tovažno i za njega lično. Iza svih dosadašnjih obaveza tražio je načinda spase sebe. Zato je pokret broda sa zauzdanim nikorom uspeoda ga probudi. Vratio mu je osnovnu nadu: Jedino Drvo. Izbavljenjeod zla koje je naneo kada je uništio staro Žezlo. Bekstvo od svrheotrova. Nikakvo čudo što izgleda tako izmučeno. Nije znala kako je idosad izdržao. No, mora da je pogrešno razumeo njeno ćutanje. Ponovo je uperiopogled u tavanicu. Kada je progovorio, glas mu je bio pun gorčine."Zato si ti ovde." Trgla se kao da je udario, ali on to nije video. "Onaj starac - onaj koga si srela pred farmom. Rekla si da si muspasla život." To je bilo tačno. I obratio joj se. Ali nikada nije reklaKovenantu šta joj je sve kazao. "Odabrao te je zbog tvojih očiju. Izato što si lekar. Samo ti u čitavoj ovoj zbrci možeš da naslutiš šta mise dešava, kao i da učiniš nešto. I Kletnik..." obeshrabreno je dodao. "Ako je Gibon govorio istinu. Akonije samo pokušavao da te uplaši. Kletnik te je odabrao jer misli date može naterati da polekneš. Zato te je Gibon dodirnuo. Zato jeMarid skočio prvo na tebe. Da te pripremi za promašaj. Da mi ne bipomogla. Ili da ne bi učinila pravu stvar kada pokušaš. On zna kolikosam ranjiv. Koliko mi je potrebno..." Bez upozorenja, glas mu se izvio u protivljenju. "Zato što me se nebojiš! Da si se bojala, ne bi bila ovde. Ništa od ovoga ti se ne bidesilo. Sve bi bilo drugačije. Pakla mu i krvi, Linden!" Odjednom je vikao svom oskudnomsnagom koju je stekao oporavkom. "Ti si jedina žena na svetu kojame ne gleda kao da sam neka vrsta otelovljenog zločina!Prokletstvo, krvlju sam platio da te poštedim od čega god je moglo.Ubio sam dvadeset jednog čoveka da te spasem iz Veselkamena! Ane mogu da te dosegnem. Šta, pobogu..." Njegov bes razbio joj je ćutanje. Prekinula ga je kao da je besna na

njega; ali njen gnev bio je usmeren u drugom pravcu. "Ne želim da me poštediš. Želim razloge. Govoriš mi zašto samovde, ali to ništa ne znači. To nema nikakve veze sa mnom. Znači, jasam lekar koji dolazi izvan Domaje. Pa šta? To je i Berenford, ali ovose nije njemu desilo. Potrebam mi je bolji razlog. Zašto ja?" Za trenutak ju je prostrelio pogledom punim odraza sunca. Ali njenereči su, izgleda, postepeno doprle do njega, primoravajući ga da sespusti - mišić po mišić - sve dok nije ponovo ležao u mreži. Delovaoje iscrpljeno. Bojala se da neće smoći snage da joj kaže da se gubiiz kabine. Ali onda ju je iznenadio kao što ju je često i ranijeiznenađivao. I posle toliko vremena nije mogla da proceni na kojinačin on razmišlja. "Naravno da si u pravu", promrmljao je, napola za sebe. "Niko nemože da poštedi nekog drugog. Imam toliku moć - a stalnozaboravljam da ona ne koristi za ono što želim. Nikad je nijedovoljno. To je samo složeniji oblik bespomoćnosti. Trebalo bi da sebolje snalazim. I ranije sam već išao na ovakva putovanja. Ne mogu da ti kažem zašto." Izgledao je suviše umoran ili poraženda bi digao glavu. "Znam ponešto o potrebama koje dovode ljude uovakve situacije. Ali ne poznajem tvoje potrebe. Ne poznajem tebe.Odabrana si za ovo zbog toga što si, ali od početka mi ništa nisigovorila. Moj život zavisi od tebe, a zapravo nemam pojma od čegato zavisim. Linden." Obratio joj se, ne gledajući je, kao da se boji da će je oteratijednim pogledom. "Molim te. Prestani da se braniš. Ne moraš da seboriš protiv mene. Pomozi mi da razumem." Sklopio je oči predrizikom koji je preduzimao. "Ako želiš." Ponovo je poželela da ga odbije. U njoj je narastala navika da beži.Ali zato je došla kod njega. Potreba je bila suviše jaka da bi jeporicala. No, pitanje je bilo toliko lično da nije mogla otvoreno da ga postavi.Da nije čula Lupiženinu priču, verovatno ne bi bila posobna za ovo.Ali njegov primer naveo ju je da pokuša. Imao je hrabrosti da oživisvoju prošlost. A sama njegova priča, priča o ocu Prve... "Ponekad", rekla je, iako nije bila spremna, "ponekad me hvatajumračna raspoloženja." Kraj nje je stajala stolica; ali i dalje je krutostajala. "Hvataju me još od detinjstva. Od kako mi je otac umro.

Imala sam osam godina. To izgleda kao... ne umem da opišem. Kaoda se davim, a ne mogu ništa da učinim. Kao da bih mogla da vrištimdo u večnost, a niko me neće čuti." Bespomoćna. "Kao da jedinomogu da umrem, pa da time sve prekratim. Tako sam počela da se osećam kada smo napustili Koerkri.Narastalo je kao i uvek, a nikada ne znam zašto nailazi ni zaštoponovo nestaje. Ali ovoga puta bilo je drugačije. Meni je izgledaloisto... ali bilo je drugačije. Ili je možda tačno to što si rekao - tamo naKevinovom Vidikovcu. Da se naše unutrašnje stvari materijalizuju, paih vidimo kao da smo neko drugi. Ono što sam osećala bio jeBesomuk. Znači, možda je to razlog što sam ovde." Sada više nije mogla daprekine, iako joj je grudi zahvatilo mrsko podrhtavanje. "Možda je toveza između onoga što sam i onoga što Kletnku treba." Gotovo sezagrcnula od sećanja na Gibonov dodir; ali stegla je grlo da bisavladala mučninu. "Možda se zato zatvaram. Zato se plašim.Čitavog života sam pokušavala da dokažem da to nije tačno. Ali sveje suviše duboko. Moj otac..." Tu je gotovo poklekla. Nikada se nije toliko otvorila prednekim. Ali sada je, prvi put, želja za isceljenjem nadvladala stareotpore. "Bio je otprilike tvojih godina kada je umro. Čak je pomaloličio na tebe." I na starca kome je spasla život na farmi 'Utočošte'."Bez brade. Ali nije bio kao ti. Bio je patetičan." Za trenutak ju je zaustavila iznenadna gorčina izliva. Oduvek ježelela da veruje u ovo - kako bi mogla da ga odbaci. Ali to ranije nijebilo istina. Uprkos propalom životu, njen otac bio je dovoljno snažanda je uništi. Onako ispružen u ležaljci, Kovenant kao da se opiraoiskušenju da je posmatra; ali poštedeo ju je pritiska soptvenogpogleda. Glas joj je ogrubeo od zbijenih osećanja kada je nastavila. "Živelismo na milju od gradića, mrtvog kao onaj u kome ti živiš. U jednoj odonih nesigurnih drvenih kućica. Nije bila okrečena od kako su se mojiroditelji uselili i počinjala je da propada. Moj otac gajio je koze. Bog zna otkuda mu pare da ih kupi kako bipočeo da ih gaji. Svaki posao koji je počinjao ispadao je gori odprethodnog. Zamislio je da će voditi ponosan i nezavistan život kaoputujući prodavac usisivača. Kada to nije uspelo, probao je sa

enciklopedijama. Pa sa prečišćivačima vode. Prečišćivači vode! Sviu krugu od trideset milja imali su sopstvene bunare, a voda je bilaizvrsna. Svaki put kad bi mu plan propao, kao da se smanjivao.Urušavao se u sebe. Smatrao je sebe za grubog samotnjaka.Čoveka koji ide sopstvenim putem. Nikome se ne klanja. Blagi Bože!Verovatno je puzao na kolenima da bi dobio novac kojim će početigajenje koza. Imao je svoje zamisli o mleku i siru. O ukrštanju. O mesu. Naravno,nije imao ništa više pojma o gajenju koza nego ja. Prosto ih je sapeoi pustio da pasu oko kuće. Uskoro smo bili okruženi stotinamametara prašine sa svih strana. Moja majka reagovala je tako što je počela da jede sve što bi jojdošlo pod ruku, da ide u crkvu triput nedeljno i da me kažnjava kadgod bih isprljala odeću. Kad mi je bilo osam godina, koze su potamanile sve zeleno nanašem imanju i prešle na zemlju koja je pripadala nekom drugom.Naravno, moj otac nije mislio da u tome ima nešto loše. Ali vlasnik jebio drugačijeg mišljenja. Onog dana kada je otac trebalo da ide nasud i brani se - to sam kasnije saznala - još nije rekao mojoj majci daje u nevolji. Zato je ona uzela auto i otišla u crkvu, a on nije imaočime da ode do opštinske zgrade - osim pešice, što nije imalonikakvog smisla jer je razdaljina iznosila dvadeset milja. Bilo je leto, pa nisam išla u školu. Igrala sam se napolju i isprljalasam se kao i obično, pa sam se unervozila. Majka bi bila van kućepo nekoliko sati, ali u tim godinama još nisam imala tačno osećanjeza vreme. Želela dam da odem nekuda gde ću se neko vremeosećati bezbedno, pa sam se popela na tavan. Uz put sam se igralaigre koju sam već odavno volela, a sastojala se u tome da sepopnem uz stepenice bez škripanja. Delom i zbog toga sam seosećala bezbedno na tavanu. Niko me nije čuo kako se penjem." Prizor joj je bio toliko jasan u sećanju kao da je urezan kiselinom. Alisada ga je posmatrala kao gledalac, strogošću koju je godinamagajila. Nije želela da opet bude ta devojčica, da opet proživi taosećanja. Očne jabučice su joj gorele. Glas joj je postao čvrst i oštar,kao instrument za disekciju. Čak ni napetost koja joj je puzala uzkičmu nije je navela da se pomeri. Stajala je što je mirnije mogla,nagonski poričući svoje postojanje.

"Kada sam otvorila vrata, ugledala sam oca. Sedeo je u napolaslomljenoj stolici za ljuljanje, a na podu oko njega bilo je neštocrveno. Nisam shvatila da je to krv sve dok nisam videla da ističe izposekotina na zglavcima. Pomislila sam da ću početi da povraćamod zadaha. Kovenant je sada gledao u nju, očiju razrogačenih od strepnje; aliona nije gledala u njega. Usmerila je pažnju na napor da preživi onošto govori. "Pogledao me je. Za trenutak kao da nije znao ko sam. Ili možda nijemislio da sam bitna. Ali onda je skočio iz stolice i počeo da se derena mene. Nisam ga razumela, ali kasnije sam shvatila. Mislio je daću pokušati da ga sprečim. Da ću otići do telefona, nekako dozvatipomoć. Iako mi je bilo samo osam godina. Zato je zalupio vrata izaključao me sa sobom. Onda je bacio ključ kroz prozor. Sve do tada nisam imala pojma da ključ uopšte postoji. Mora da ječitavo vreme bio u bravi, ali ja ga nisam primećivala. Da jesam,bezbroj puta bih se zaključala na tavanu kako bih se osećala štobezbednije. Bilo kako bilo, ostala sam tamo i gledala ga kako umire. Bilo mi jepotrebno dosta vremena da shvatim šta se dešava, a onda me jeobuzela panika." Panika, nije nego. Reč je suviše blaga za ono što jeosećala. Negde iza Lindenine čvrste samokontrole krila se devojčicačije se srce cepalo. "Plakala sam i vrištala, ali to nije pomagalo.Majka je još bila u crkvi, a susedi su bili suviše daleko da bi me čuli.A otac je samo još više pobesneo od toga. Sve je to i počeo iz inata,a moja cika samo je pogoršala stvar. Ako je i bilo izgleda da će sepredomisliti, ja sam ih pokvarila. Možda je zato toliko pobesneo. Ujednom trenutku prikupio je dovoljno snage da ustane kako bi meudario. Celu me je oblila krv. Onda sam pokušala da ga molim. Da budem njegovo mezimče. Daga preklinjem da me ne ostavlja. Rekla sam mu da je bolje da jaumrem umesto njega. Čak sam to i mislila. Osmogodišnjaci imajubujnu maštu. No, ni to nije pomoglo. Ja sam ipak bila samo još jedanteg koji ga je sputavao. Da nije morao da se stara o ženi i kćeri, ne bitoliko puta propao." Bila je sarkastična do bola. Godinama se trudilada porekne da ima toliko snažna osećanja. "Ali samo me je streljaopogledom. Pala sam u očajanje. Pokušala sam da se naljutim na

njega. Uspela sam da zapadnem u takvo raspoloženje da mu kažemda ga više neću voleti ako umre. To je, izgleda, doprlo do njega.Poslednje što sam čula da kaže bilo je 'Ionako me nikad nisi volela'." Tog časa pao je udarac, ono što ju je zauvek prikovalo za sav tajužas. Nije bilo jezika kojim bi ga opisala. Između ispucalih dasaka na podu i zapuštenih zidova navrla jebujica tame. Nije stvarno postojala; još je sve mogla da vidi. Alinarastala joj je u umu kao da je prizvana očevim samosažaljenjem -kao da je, ležeći na samrti, prevazišao sebe i iz čistog inata sepretvorio u moć i prizvao crnu zlobu noćne more da prisustvujenjegovoj smrti. Tonula je u lepljivoj ponoći njegovog prokletstva iništa je nije moglo spasti. A dok je tonula, očevo lice se na njene oči menjalo. Usta su mu serazvukla u nešto što bi trebalo da bude krik; ali nije - bio je to smeh.Likujuće veselje zlobe, bezvučno i potpuno. Opčinjena, nije mogla daotrgne pogled od njegovih usta. Predstavljala su strašnu pećinu iotvor kroz koji je navirala tama, kuljajući ka njoj da je zgrozi. Ionakome nikad nisi volela. Nikad me nisi volela. Nisi volela. Tama kojusada nije mogla da razlikuje od strašne zlokobnosti Gibon-Besomkovog dodira. Možda je sve to samo uobrazila - proizvoddečijeg, ranjivog očaja. Nije bilo važno. Naučio ju je da jebespomoćna i da se toga nikada neće osloboditi. Nehotice je ugledala Kovenantovo lice kako užasnuto pilji u nju. Nijeto želela od njega. Slabio joj je odbranu. U ustima je osećalagvozdeni ukus gneva. Više nije uspevala da spreči drhtanje glasa, alinije mogla ni da zaćuti. "Umro je, mnogo kasnije. A još mnogo kasnije majka je stigla kući.Do tada sam već izgubila svako osećanje. Prošli su sati dok nijeprimetila da nas nema i dok nije ustanovila da je tavan zaključan.Onda je morala da pozove susede kako bi joj pomogli da razvalivrata. Bila sam pri svesti sve vreme - sećam se svakog minuta - aliništa nisam mogla da učinim. Samo sam ležala na podu dok nisurazbili vrata i odneli me u bolnicu. Bila sam tamo dve nedelje. To je jedino razdoblje mog života u komesam se osećala potpuno bezbedno." Podrhtavanje u zglobovima iznenada je postalo prejako i više nijemogla da stoji. Kovenantov otvoreni pogled predstavljao je nemi krik

saosećanja. Naslepo je potražila stolicu i sela. Neprekidno je grčilašake. Stegla ih je između kolena dok je završavala priču. "Majka je mene krivila za sve. Morala je da proda koze i kuću čovekukoji je tužio oca kako bi platila sahranu i lečenje. U jednom odnapada patetičnosti čak me je optužila da sam ubila njenog dragogmuža. No, uglavnom me je krivila što sam izazvala čitavu situaciju.Spala je na socijalnu pomoć - svakako nije mogla da se zaposli, jerbi joj to ometalo odlaske u crkvu - i morale smo da živimo u prljavomstančiću u gradu. Sve to je zbog nečeg bilo mojom krivicom. Upoređenju sa njom, šokirano osmogodišnje dete bilo je sposobnaodrasla osoba." Mogla je i dalje da izliva dugu životnu gorčinu, oslobađajući deodugo prigušivanog besa; ali Kovenant ju je prekinuo. Progovorio jeglasom punim bola i brige. "I nikada joj nisi oprostila. Nijednom odnjih nisi oprostila." Reči su je zabolele. Je li samo to shvatio od čitave priče - odčinjenice da je rešila da je ispriča? Istog časa je stajala kraj ležaljke,besneći na njega. "Prokletstvo, naravno da im nisam oprostila! Zbognjih sam odrasla u novog samoubicu!" U slugu Opakog. "Čitavogživota trudila sam se da dokažem da nisu bili u pravu!" Mišići oko očiju su mu se zgrčili; bolno ju je gledao, ali nije ustuknuo.Uklesane linije oko usta i napetost na obrazima podsetili su je da onzna dosta o samoubistvu. Da je otac kome su oteli sina i ženu samozato što je dobio bolest koja se nije mogla sprečiti. Pa ipak jepreživeo. Borio se za život. Neprestano ga je gledala kako okrećeleđa delima i stavovima koje nalaže mržnja. A nije se složio sa njom,uprkos svemu što mu je rekla. "Da li zato misliš da ljudi ne treba da poveravaju svoje tajne? Zatonisi htela da ti pričam o Leni? Zato što si se bojala da ću reći neštošto ne želiš da čuješ?" Poželela je da urlikne kao pobesnelo dete; ali nije mogla. Ponovo juje prevarilo čulo za zdravlje. Nije mogla da se pravi da ne primećujenjegovu pažnju. Nijedan mušarac nije je tako gledao. Potresena, vratila se do stolice i skljokala se na kameno sedište. "Linden", počeo je što je nežnije mogao onako promuklim glasom.Ali prekinula ga je. "Ne." Odjednom je osetila da je poražena. On je nikada neće

razumeti. Ili je već suviše dobro razume. "Ne zato. Nisam imoprostila i baš me briga ko sve to zna. To me je držalo u životu kadanisam imala ništa drugo. Jednostavno, ne verujem u ovakvapoveravanja." Iskrivila je usta. "Ništa mi ne bi značilo da znam sve oLeni. Tada si bio drugačiji. Platio si za ono što si učinio. Ona nemenja moja osećanja. Ali menja tvoja. Svaki put kad optužiš sebezbog silovanja, pretvaraš ga u istinu. Prevodiš ga u sadašnjost.Ponovo postaješ kriv. Isto se dešava i meni, kada govorim o roditeljima. Iako sam imalasamo osam godina, a naredne dvadeset dve sam pokušavala da sepretvorim u nekoga drugog." Umesto odgovora, Kovenant se uhvatio za ivicu ležaljke i privukaose bliže njoj. Usmerio je svoju slabost ka njoj kao u svađi. "Sve sinaopako svatila. Ti to činiš samoj sebi. Kažnjavaš sebe zbog nečegašto nisi mogla da izmeniš. Ne možeš da oprostiš sebi i zato odbijašda oprostiš i drugima." Naglo ga je pogledala; u njoj su se uskovitlali odobravanje i pobuna,pa nije uspela da odgovori. "Zar ne radiš isto što i Kevin? Kriviš sebe što ne možeš da podnesešsve terete sveta. Smatraš da si ubila oca zato što ne podnosiš bolbespomoćnosti. Uništavaš ono to voliš zato što ne možeš da gaspaseš." "Ne." Da. Ne znam. Njegove reči preduboko su prodrle. Iako nijeimao čulo za zdravlje, mogao je da posegne u nju i stegne joj srce.Koreni vriska zbog onog što je učinila ocu kao da su se razrastali unjoj; a Kovenant ih je nagnao da se pokrenu. "Ne volim ga. Nemogu. Da sam mogla, ne bih uspela da nastavim život." Poželela je da pobegne, da pođe u nekakvu potragu kako bi zaštitilausamljenost. Ali nije to učinila. Već je suviše bežala. Besno gagledajući, jer nije imala drugi odgovor na toliko saosećanja, uzela jesa stola bocu alem-vina, dodala mu je i zahtevala da popije dovoljnoda bi zaspao. Potom je pokrila lice rukama i povukla se u sebe. San mu je ublažionapetost na licu, povećavajući sličnost sa njenim ocem. Bio je upravu; ona ne može da oprosti sebi. Ali nije uspela da mu kažezašto. Tama je još bila u njoj, a nije mu priznala šta je njome učinila.

6. MESECOPHODNije htela da spava. Prikaze njenog oca ljutito su je gledale iz

dubine misli, kao da se izbliza zagledala u priču i opekla očne nerve.Nije uspela da istera sećanje, već kao da je zgulila odbrambenoodbijanje koje ga je prigušivalo. Sada su joj sopstveni kriciosmogodišnjeg deteta delovali življe nego proteklih godina. Pokušalaje da otera san, jer se plašila gladnih noćnih mora. No, ono što je učinila razgovarajući sa Kovenantom pružilo joj je ineko čudno poluolakšanje, delimično popuštanje napetosti. Nije bilodovoljno, ali je ipak bilo nešto - čin za koji nikada ranije nije smoglahrabrosti. To ju je smirivalo. Možda je izbavljenje ipak moguće.Konačno se vratila u kabinu i uspentrala u ležaljku. Pokreti DraguljaZvezdoputa izdizali su je između talasa sve dok nije zapala u dubinei širine mora. Sledećeg dana osećala se snažnije. Pošla je da obiđe Kovenanta uzpomalo strepnje, pitajući se šta će on pokušati da izvuče iz onogašto se desilo. No, on ju je pozdravio, razgovarao sa njom i prihvationegu na način koji je jasno pokazivao da ono što traži nepodrazumeva kao protivuslugu. Zapravo, njegovo držanje pokazivaloje da oseća povezanost sa njom, gubavačku vezanost za ranjene inapuštene. To ju je iznenadilo, ali bilo joj je drago. Kada ga jenapustila, čelo joj se razvedrilo nestankom nesvesnog mrštenja. Kovenant je narednog jutra izišao na palubu. Žmirkao je, nenaviknutna svetlo, kada je stupio kroz vrata na levom boku ispod krmenepalube i pošao ka njoj. Korak mu je bio nesiguran, jer još se nijesasvim oporavio; bio je bled od iscrpljenosti. Ali videla je da dobronapreduje. Zapanjila ju je neočekivana činjenica da više nema bradu. Goliobrazi i vrat kao da su ranjivo svetlucali pod suncem. Pogled mu je bio nesiguran, uplašen. Toliko se navikla na njegovubradu da joj je bez nje izgledao gotovo mlad. Ali nije razumelanjegov očiti stid dok joj nije rekao prigušenim glasom: "Spalio sam je.Prstenom." "Fino." Iznenadila ju je sopstvena otvorenost, ali dopadala joj senjegova opasna moć. "Ionako mi se nije sviđala."

Nespretno je dotakao obraz, pokušavajući da utrnulim prstimaproceni izloženu kožu. Onda se nasmešio sa primesom krivice. "Nimeni." Zagledao se niz sebe kao da počinje VPE, a onda je vratiopogled na njeno lice. "Ali to me brine. Plaši me što tako lako moguda radim takve stvari." Mišići na licu su mu se zgrčili, podsećajući nagrčeve koji su ranije ograničavali divlju magiju, dozvoljavajući joj danaraste samo u očajanju i dodiru sa drugim, pokretačkim silama."Učinio sam to jer sam pokušavao da se naučim kontroli. Otrov - savsam zbunjen. Moram naučiti da rukujem njome." Dok je govorio, skrenuo je pogled ka otvorenom moru. Ležalo je sasvih strana, smireno i namreškano, složeno koliko i on. "Ali nijedovoljno dobro. Mogu naterati vatru da učini sve što želim - ako jeobuzdavam do iskre. Ali osećam da je ostatak još u meni, spremanda proključa. To je kao da sam lud i priseban u isto vreme. Kao dajedno ne ide bez drugog." Zagledana u njega, Linden se setila šta joj je ranije rekao. Zatomoram da stignem do Jedinog Drveta. Pre nego što postanemsuviše smrtonosan da bih živeo dalje. Mučila ga je ona ista opasnostzbog koje ništa nije mogla da mu odbije. Za trenutak je poželela daga zagrli, čvrsto, u odgovor na bol svojih želja. Uzdržala se jer je bila suviše svesna sopstvene neodgovarajućeiskrenosti. Rekla mu je dovoljno da bi pomislio da mu je rekla sve. Alinije mu pričala o majci. O užasnoj i neizbrisivoj činjenici koja ju jesprečavala da postane osoba kakva je želela da bude. Dostojnanjega. Mrkotrag Brusobol je, od dana kada su oluje prestale, prodevaoDragulj Zvezoputa kroz zbrke vetrova, uporno nastojeći da kroznemirno more nađe put ka istoku. Džinovi su radili vedro, kao dauživanje u sopstvenoj veštini i brodu može da nadvlada svaki zamor.Cer i Hergrom učestvovali su u radu na jedrima rame uz rame sanjima, nadoknađujući brzinom i snagom nedostatak visine. No,dromond je i dalje prilično slabo napredovao. To je, dan za danom,produbljivalo bore mrštenja na licu Prve. Na Sanomorovom licutamnela je grčevita osujećenost koja je ležala tik ispod površine. Akako se Kovenantu zdravlje polako vraćalo, i njegovi unutrašnjičvorovi jače su se zatezali. Progonjen strahom od otrova ipromašaja, ogromnim brojem ljudi koji svakog tenutka umiru kako bi

nahranili Kob Sunca, počeo je da hoda po palubama kao dapokušava da voljom potera džinobrod. No, posle tri dana mučnog kretanja, trzaj po trzaj kroz složeni lavirintvetrova, vazduh se pretvorio u stalnu struju sa jugozapada. Brusobolje pozdravio promenu glasnim podvriskivanjem. Džinovi su požurilida podese jedra. Dragulj Zvezdoputa blago se nagnuo ulevo, izdigaopramac kao životinja koja je jedva dočekala da je oslobode uzice iglatko zaplovio ka istoku. Voda mu je prskala oko bokova kao da jeproizvodi ovlaženi granit - kamen uobličen i spreman da uživa ubrzinama na moru. Uskoro je džinobrod vedro prosecao talase. "Koliko dugo će ovo trajati?" upitao je Kovenant skladomajstora, kojaje stajala kraj njega. Vedrogneva je prekrstila ruke preko bujnih grudi i uperila pogled ujedra. "U ovom području Zemlje", odgovorila je, "retki su ovakoćudljivi vetrovi kao poslednjih dana. Ovaj se zove mesecophod.Vetar pletisrce. Ugledaćemo Golostrvo pre no što mine." Iako joj jeglas bio čvrst, oči su joj blistale pri pogledu na bela napeta jedra izategnute konopce. Bila je u pravu. Vetar nije slabio, nego je tako postojano nadirao sajugozapada da te večeri Brusobol nije hteo da skraćuje jedra. Iako jepuni mesec prošao pre nekoliko noći, a zvezde su davale premalosvetla da bi se dromondom upravljalo, zbog potreba Pohodaodržavao je svoj brod u neumornom pokretu. Vetar u jedrima, stalnanagnutost palube, pljuskanje i mrmor vode nalik na disanje, činili suda Dragulj Zvezdoputa podrhtava od uzbuđenja pod Lindeninimnogama. Sada je neprestano osećala kako dromond diše, propinjućise - čarolija kamena i veštine - živ koliko i drvo. A stalni pritisakmesecophoda dopuštao je posadi da otpočine posle ranijihneprekidnih napora. Novi tempo dao je Prvoj izraz ozbiljnog zadovoljstva i olakšaoBrusobolu posao do te mere da je počeo da odgovara na Lupiženinešale i ludiranje kao raspoloženi nilski konj. Osmesi su prognali čak istaru tugu Sedmoruka sidromajstora, a isceljenje ruke donelo mu jejasno zadovoljstvo. Ali ni brzina ni veselost džinova nisu olakšali Kovenantovu napetost.Izgledalo je da uživa u veselju oko sebe, u peni oko pramcadromonda, u čvrstoj životnosti vetra. Povremeno je izgledao kao da

je godinama čeznuo za društvom džinova. Ali takva zadovoljstvaviše ga nisu održavala. Žurio je. Povremeno bi preneo svoju strepnjupreko nagnute palube prema Linden, gde god bi se našla, i uvukaoje u bilo kakav razgovor - kao da ne želi da ostane sam sa svojimmislima. No, retko je govorio o sećanjima i potrebama koji su mu bilinajbliži, toliko blizu površine da su se gotovo nazirale kroz kosti načelu. Umesto toga birao je dalje niti, pitanja, sumnje i brinuo o njima,pokušavajući da postane spreman na budućnost. Tokom jednog od takvih razgovora, naglo je rekao: "Možda samprodao sebe za Džoanu." Ranije je već govorio o takvim stvarima."Sloboda ne znači da biraš šta će ti se desiti. Ali moraš da izabereškako ćeš reagovati na ono što ti se dešava. Na tome se temeljiborba protiv Kletnika. Da bismo bili delotvorni protiv njega - ili zanjega - moramo da donosimo odluke. Zato nas on ne opseda. Zatone otima prsten silom. Mora da rizikuje da ćemo izabrati protiv njega.A tako čini i Tvorac. To je paradoks Svoda Vremena. I belog zlata.Moć zavisi od izbora. Od neophodnosti slobode. Ako bi nas Kletnikprosto pokorio, ako bismo bili pod njegovom kontrolom, prsten mune bi dao moć da se oslobodi. Ali kad bi Tvorac pokušao da naskontroliše kroz Svod, on bi ga razorio." Nije gledao u nju; pretraživaoje pogledam nemirne talase kao da vrši VPE. "Možda sam prodaoslobodu kada sam preuzeo Džoanino mesto." Linden nije znala šta da mu odgovori, a nije volela da ga vidi takoobuzetog sumnjama. Ali duboko u sebi bila je zadovoljna što jedovoljno ozdravio da se suoči sa takvim pitanjima. A trebalo joj jenjegovo uveravanje da će moći da donosi važne odluke. Drugi put je obratio pažnju na Vaina. Demonokot je stajao na zadnjojpalubi blizu hranohola, upravo onako kako je stajao od trenutka kadaje Kovenant tamo pao. Crne ruke držao je blago povijene krajbokova, kao da su zastale na pola oživljavanja; a oči crne kao ponoćprazno su zurile pred njega kao da potvrđuju kako je sve što senalazi na džinobrodu prolazno i ništavno. "Zašto?" natenane je mozgao Kovenant. "Šta misliš, zašto mu onajprokleti grim nije naudio? Samo je prešao preko njega. Ali jahači sumogli da ga opeku rukhovima. Stvarno im se pokorio kada su gaoterali u tamnicu." Linden je slegnula ramenima. Vain je predstavljao zagonetku.

Uznemiravao ju je način na koji je reagovao na nju - prvo joj senaklonio pred Veselkamenom, a onda ju je odneo od ostalihsaputnika kada je bila bespomoćna zbog groznice Kobi Sunca."Možda grim nije bio uperen na njega lično", nagađala je. "Moždasu..." pokušala je da se seti imena, "pragrdani? Možda su ga učiniliimunim na sve što se dešava oko njega - na Kob Sunca, na grim. Apri tom nije imun na nešto što je upereno na njega." Kovenant jepažljivo slušao, pa je nastavila da nagađa. "Možda nisu hteli da mudaju moć da se stvarno brani. Kad bi to mogao, da li bi muverovao?" "Ionako mu ne verujem", promrmljao je Kovenant. "Pustio bi da meubiju u Kamenmoć Drvogradu. Da ne pominjemo one žrtve KobiSunca kod Kamendola Tokom. A pobio je..." Stegao je šake kada sesetio krvi koju je Vain prolio. "Onda, možda", rekla je uz nejasan trzaj razumevanja, "moždaGibon zna o njemu više nego ti." No, jedini put kada su je njegova pitanja naterala da se trgne bilo jekada je pomenuo Kevinov Vidikovac. Pitao je zašto poglavar Kletniknije govorio i njoj kada su tek stigli u Domaju. Njemu je Opaki daostrašnu poruku o njegovom i Domajinom usudu. Još se sećalaproročanstva, tačno onako kako joj ga je Kovenant preneo: Predtobom je veće očajanje nego što tvoje bedno, smrtničko srce možeda podnese. Ali njoj poglavar Kletnik nije ništa rekao. Na KevinovomVidikovcu pustio ju je da prođe nedirnuta. "Nije mu trebalo", gorko je odvratila. "Već je znao o meni sve što muje trebalo." Gibon-Besomuk otkrio joj je dubinu znanja Opakog. Kovenant ju je zabirnuto gledao; videlo se da je već razmišljao o tojmogućnosti. "Možda i nije", usuprotivio se. "Možda ti nije govoriozato što nije planirao da se i ti nađeš tamo. Možda si ga iznenadilapokušajem da me spaseš, pa si se prosto provukla. Ako je to tačno,onda nisi deo njegovog početnog plana. A sve što ti je Gibonnapričao obična je laž. Način da poništi opasnost koju predstavljaš.Da te navede na pomisao da nemaš izgleda. A istina je da si tinajveća postojeća opasnost po njega." "Kako?" upitala je. Njegovo tumačenje nije je utešilo. Nikada nećemoći da zaboravi posledice Gibonovog dodira. "Ja nemam nikakvumoć."

Iskrivio je lice. "Imaš čulo za zdravlje. Možda možeš da me održiš uživotu." U životu, jeknula je u sebi. Isto to je sama rekla Lupiženi, ali nije jojdonelo olakšanje. No, kako bi drugačije mogla da se nada da ćeuspeti da izmeni tok sopstvenog života? Sećanje na otrov uKovenantu još je bilo jasno, kao i na narastanje njegove potrebe.Možda bi, posvetivši se tom jednom zadatku - što odgovara lekaru -mogla da priguši svoju glad i zadrži tamu na odstojanju. Vetar pletisrce duvao je tokom pet dana postojano kao kamen. Poštonije bilo potrebno da se mnogo brine o jedrima, posada se okrenulabrojnim drugim poslovima na brodu: očistili su svaku trunkunakupljene soli; zamenili su istrošenu užad i opremu; natopili suuljem nekorišćene palamare i jedra kako bi ih zaštitili od vremena. Iove sitne poslove obavljali su sa istim postojanim oduševljenjem kaoi mnogo ozbiljnije zadatke na dromondu. No, Brusobol je nadgledao injih i brod, osmatrao more, proveravao astrolab, proučavaopergamente sa mapama, kao da je svakog trenutka očekivaoopasnost. Ili je hteo da se nečim zaposli, pomislila je Linden dok gaje pažljivo posmatrala. Retko ga je viđala da napušta krmenu palubu, iako sigurno niSedmoruk ni Vedrogneva ne bi pazili na Dragulj Zvezdoputa manjerevnosno od njega. Kada bi na trenutak prešao pogledom preko nje,ne videći je, uočila bi u upalim očima nagoveštaj nade ili užasa.Ostajao joj je utisak da je obuzet mislima koje još nikom drugom nisupale na pamet. Vetar pletisrce duvao je pet dana; petog popodne je oslabio, a uzviksa obzorgleda privukao je sve poglede ka istoku: "Golostrvo!" Izaista, sa leve stane video se crn, spaljen kamen ostrva. Izdaleka je izgledalo kao običan, taman greben usred osunčane,plave, morske površine. No, kako je vetar nosio Dragulj Zvezdoputadalje ka jugu, pokazala se prava veličina Golostrva. Nadnesenivatreni vrhovi i strme doline bili su od golog kamena, jedva oivičenogretkim tvrdoglavim rastinjem, pa su davali ostrvu izgled ogromnepiramide ili svetionika, uzdignutog ka nebu u znak upozorenja. Pticesu kružile nad njim kao nad lešom. Dok je gledala neravne stene,Linden je osetila drhtaj predosećanja. Tog časa se džinobrodom proneo Brusobolov glas. "Slušajte!"

uzviknuo je - glasom čežnje i iščekivanja, usamljenim i zvučnimpoput vetra. "Ovde prelazimo iz bezbednog mora u stanište ipodručje Elohima. Pazite! Oni su divni i opasni, a niko ne možepredvideti njihovo ponašanje. Ako požele, i samo more će se dićiprotiv nas." Počeo je da izdaje naređenja, okrećući DraguljZvezdoputa tako da je prošao oko Golostrva krmom u vetar, plovećika severoistoku. Lindenino predosećanje je jačalo. Elohimi, promrmljala je. Kakavnarod bi označio granice svoje teritorije ovolikim crnim kamenom?Kako se pogled na ostrvo pomerao sa juga na istok, Golostrvo sepostavilo između nje i zalaska sunca, pa je bilo oivičeno crvenimoreolom. Izgledalo je kao da je kamen oživeo; delovao je kaostegnuta pesnica davljenika pružena iz smrtonosnog mora. No, čimje sunce skliznulo iza obzorja, Golostrvo je nestalo u sumraku. Te noći mesecophod je oslabio i pretvorio se u suprotne vetrove kojisu svaku smenu posade držali u stalnoj pripravnosti kako bipodešavala jedra iz trenutka u trenutak. No, narednog dana vremese upostojilo i dozvolilo Dragulju Zvezdoputa da mirno napreduje.Sledećeg jutra, kada je Linden žurno izišla iz kabine da bi saznalazašto dromond miruje, ustanovila je da su džinovi bacili sidro predplaninskom obalom. Brod je stajao pramca okrenutog tačno ka kanalu koji se pružao kaofjord između oštrih vrhova. Razdvojene samo zalivom, planine su sepružale ka jugu i severu dokle god je pogled dopirao, čineći obaluneprohodnom. U daljini se sa obe strane obala povijala, kao da seudaljava od mora. Zato su litice pred dromondom izgledale isturenekao vilice spremne da zgrabe sve što im se približi. Zora je bila sveža; iza slanog povetarca i sunca koje je blistalo napovršini kanala vazduh je imao ukus pozne jeseni. No, planine suizgledale suviše hladne za jesen. Tmurni prevoji i vrhovi bili suogrnuti zimzelenim rastinjem koje kao da je od okolnog granitapoprimilo sivu boju - kao da je čitava zemlja bez prelaza i gotovo bezikakve promene zalazila iz leta u zimu. Ipak, samo su najviši vrhoviimali nešto malo snega. Džinovi su počeli da se okupljaju oko krmene palube. Linden je pošlada im se pridruži. Brusobolove reči, divni i opasni, još su odzvanjaleu njoj. A čula je i druge nagoveštaje neobičnih stvari u vezi sa

Elohimima. Pretekli su je Kovenant, Brin, Lupižena i Prva, a Sanomor se popeona krmenu palubu tik iza Kaila. Na zadnjoj palubi su sa ostalimdžinovima i haručaijima stajali Sedmoruk i skladomajstor, čekajući dačuju ono što će biti rečeno. Samo Vain kao da nije primećivao opšteosećanje opasnosti. Nepomično je stajao kraj hranohola, leđimaokrenut obali, kao da mu ništa ne znači. Linden je očekivala da će govoriti Prva, ali skupu se obratioBrusobol. "Prijatelji", rekao je uz široki pokret rukom, "pogledajtezemlju Elohima. Naš put je pred nama. Ovaj zaliv se zove Rau.Stvara ga reka Močvarbol, a reka Močvarbol izvire na mestu kojeElohimi zovu svojim klahanom - izvorom i izvorištem samogElemesnedena. Ove planine su Ivica Raukraja, koja čuvaElemesneden od uljeza. Zato elohimi uživaju potpuni mir, jer uunutrašnjost ne vodi nijedan put sem puta uz Rau. A iz Raua senijedan brod ne vraća bez dobre volje onih koji pod svojom vlašćudrže i Rau i Močvarbol i Drvobreg. Govorio sam o Elohimima. Oni su vedri i produhovljeni, lukavi iljubazni. Ako postoje granice njihovog znanja i moći, te granicenikome nisu poznate. Niko ko se vratio iz Raua nije doneo takvosaznanje. A od onih koji se nisu vratili nisu dospele nikakve poruke.Nestali su iz života, ne ostavivši traga." Brusobol je zaćutao. U nastaloj tišini pobunio se Kovenant."Penosled nije tako pričao o njima." Glas mu je bio oštar od sećanja."Nazivao ih je 'vilinski šumski Elohimi', 'nasmejani narod'. Pre negošto su Bezemljaši stigli do Primorja, stotine su odlučile da ostanu ižive sa Elohimima. Kako onda da budu opasni? Ili su se i oniizmenili...?" Glas mu je utihnuo u naletu nesigurnosti. Kapetan ga je pogledao u oči. "Elohimi su to što jesu. Oni se nemenjaju. A Srdosolja Penosled govorio je istinu o njima. One naše sunarodnike koje si nazvao Bezemljašima mi zovemoIzgubljeni. Otisnuli su se da ispitaju Zemlju svojim ponosnimbrodovima i nikada se nisu vratili. U narednim pokolenjima odaslataje potraga. Nismo našli Izgubljene, nego samo tragove njihovogputovanja. Među Bhrathairima još je živela šačica naših, potomakaone nekolicine džinova koji su ostali da pomažu protiv Peščanihgorgona Velike Pustinje. A među Elohimima zatekli su priče o onih

šezdeset Izgubljenih koji su rešili da počinu u Elemesnedenu. No,Srdosolja Penosled je govorio kao neko ko se vratio niz Rau, komeje to omogućila dobra volja Elohima. A šta je sa onih šezdeset kojisu ostali? Kovenante Džinoljube, oni su sigurno mnogo višeIzgubljeni od Bezemljaša, jer su Izgubljeni i u sebi. Dve stotinegodina kasnije od njih je ostala samo priča u ustima Elohima. Zatako kratko vreme šezdeset džinova ne bi umrlo od starosti - ali ovihviše nije bilo. A nisu ostavili decu. Nijedno, iako naš narod voli decu ipravljenje dece koliko i sam život. Ne." Kapetan je ispravio ramena i zagledao se u kanal Rau. "Rekaosam da su Elohimi opasni. Nisam rekao da žele da naude ičijemživotu, ni Zemlji. Ali u sopstvenim pričama opisuju sebe kao uporišteposlednje istine, a tu istinu čuvaju tako što zbunjuju svakog ko ihvidi. Ja sam jedini na Dragulju Zvezdoputa koji je ušao u Rau iponovo se pojavio napolju. Kao mladić na drugom dromondu, došaosam ovamo sa ostalim sadruzima. Vratili smo se nepovređeni, ali odElohima nismo, ni darovima ni cenkanjem, izvukli ništa više doliblagoslov njihove dobre volje. Govorim iz iskustva. Ne očekujem štetu. U ime belog prstena ili Zemljovida" - pogledao jeSanomora, odajući koji ga pritisak vodi - "i naše potrebe za JedninimDrvetom... verujem da će nas lepo primiti. Ali tako nadmoćna snagauvek je opasna. A ta moć se nakuplja i zadržava za svrhe kojenijedan Elohim ne bi odao. Po shvatanjima smrtnika oni sunatprirodni. Ponekad njihova moć daje darove. Takav je dar za jezike, koji je našnarod dobio pre mnogo, mnogo pokolenja, ali još ne jenjava i nemenja se. A sada opet tražimo takav dar. No, Elohimi ne daju darovebez cene. Čak i njihovu dobru volju moramo osvojiti trampom - a ucenkanju idemo naslepo, jer ne znamo šta po njihovom mišljenjudaje vrednost predmetu ili priči. Jer dragoceni metali i kamen njimanisu potrebni. Za znanjem takođe nemaju potrebe. Mnoge priče imnisu zanimljive. Ipak, pričom je zadobijen dar za jezike - pričom kojudžinovi veoma vole, o Bagunu Nepodnošjivom i Telmi Dvopest kojaga je pokorila. A ja i moji sadruzi zadobili smo dobru volju Elohimanaučivši ih da vezuju jednostavan čvor - što je među nama tolikoobično da smo se jedva setili da ga ponudimo, ali ispalo je da jeElohimima to bilo važno.

Zato smo izišli iz Elemesnedena začuđeni i zbunjeni. I ubeđeni uopasnost, jer moćan narod što se tako oduševljava čvorom kojisigurno nema gde da koristi svakako je opasan. Ako ih uvredimo,Rau neće nikada vratiti naše kosti na obalu." Dok je govorio, napetost u Linden je narastala. Nešto je poticalo i odKovenanta; njegov pojačan oreol bio joj je gotovo opipljiv.Zbunjenost i strah naglašavali su upale oči i zgrčeno lice. Zasnovaoje sve svoje nade na onome što mu je Penosled rekao o Elohimima.Sada se pitao kako bi uopšte mogao da izvuče od njih znanje kojemu je potrebno. Šta on ima što bi oni mogli da požele? No, iza pritiska koji je osećala u njemu, nalazio se i njen sopstveni. Isama je razmišljala o daru, o iskupljenju koje je nameravala dazamoli. Ako su Elohimi mogli čitavoj rasi džinova da daju dar zajezike, sigurno će moći da ispune i njenu želju. Kao ni Kovenant - ni Brusobol - nije znala šta da im ponudi uzamenu. Onda je progovorila Prva. "Dovoljno je." Iako nije ni pokušala dadodirne mač, ni okrugli štit na leđima, ni šlem okačen o pojas,ostavljala je utisak da se priprema za bitku. Oklop i štitnici nanogama i rukama blistali su na ranom jutarnjem svetlu kao da suspremni. "Upozoreni smo. Smatraš li da Dragulj Zvezdoputa treba daostane usidren ovde? Možemo poći uz Rau i velikim čamcem." Pitanje je primoralo kapetana da se zamisli. Kada je odgovorio, glasmu je bio oprezan. "Potrazi neće koristiti da Dragulj Zvezdoputaostane pošteđen ako izgubimo tebe, Kovenanta Džinoljuba iZemljovid." A i ne želim da ostanem u pozadini, dodavao je njegovpogled. Prva je odlučno klimnula glavom. Pogled joj je bio prikovan za IvicuRaukraja; Linden je iznenada shvatila da Mačomoćnica nema pojmao Brusobolovim namerama. "Hajde da plovimo." Za trenutak je izgledalo da kapetan okleva. Zadržavala su gasuprotna osećanja; rizikovao je da izgubi brod, a imao je i drugihželja. Ali onda je zabacio glavu kao da otkriva lice pred vetromuzbuđenja; iz grla su mu navrla naređenja nalik na smeh. Posada je smesta poslušala. Podigli su sidra i zategli opuštenajedra. Kada je i kormilo oživelo, pramac je malo potonuo kao da brodklima glavom. Dragulj Zvezdoputa počeo je da se provlači kroz

otvoreni ulaz u Rau. Prepustivši brodosrce sidromajstoru, Brusobol je pošao napred da bisa prednje palube bdeo nad bezbednošću dromonda. Kovenant jepošao za njim, nateran svojom unutrašnjom napetošću. Brin,Hergrom i Cer su mu se pridružili, a za njima u pošli i svi džinovi kojinisu bili na dužnosti. Umesto da pođe i sama, Linden se okrenula Prvoj. Čulo za zdravljepredstavljalo je posebnu vrstu vida i osećala se odgovornom za onošto je videla. Mačomoćnica je stajala zagledana u Rau kao da naliticama iskušava gvožđe svoje odluke. Linden je počela bez uvoda."Brusobol želi da nešto zatraži od Elohima." Prošlo je nekoliko trenutaka dok izjava nije doprla do Prve, ali ondaje smesta pogledala Linden. Napeto je upitala: "Znaš li nešto otome?" Linden je pomalo ljutito slegnula ramenima. Nije mogla da otkrijesadržaj Brusobolovih misli, a da mu pri tom ne naruši ličnu celovitost."Vidim to u njemu, ali ne znam šta je u pitanju. Mislila sam da ćešmožda ti znati." Prva je odmahnula glavom kao da se trudi da proceni značaj onogašto čuje. "Nije moje da ispitujem sadržinu njegovog srca. Ipak, hvalati za ove reči. Šta god da želi, ne sme se sam cenkati za to." Linden je klimnula glavom i prepustila problem Prvoj. Žurno je pošlaka prednjoj palubi. Kada je stigla na pramac, ugledala je Ivicu Raukraja kako se sa obestrane propinje u nebo. Dragulj Zvezdoputa leteo je na vetru, iako jetek polovina jedara bila podignuta; a litice kao da su se sve višepribližavale, kao da su posezale da zatvore dromond. Smestila sešto je bliže mogla pramcu i pregledala Rau koliko god joj je pogleddosezao, tražeći nagoveštaje stenja ili sprudova; ali voda je delovaladuboko i čisto sve do iza okuke. Sunce je dotad već dospelo na južnideo neba, ostavljajući kanal u senci. Stoga je voda izgledala siva itvrda kao zimski sneg na planinama. Površina je odražavala granitnelitice, a ne jasno plavo nebo. Imala je utisak da Dragulj Zvezdoputaplovi pravo u bezdan. Dromond je postojano napredovao. Brusobol je naredio da se jedrajoš skrate, ali brod je i dalje plovio neobičnom lakoćom, kao da gaRau usisava. Sada je Dragulj Zvezdoputa bio osuđen. Sa vetrom u

krmu neće moći da se okrene i vrati. Džinobrod je nastavio da zalaziu senku sve dok samo najviša jedra i obzorgled nisu ostali izloženisuncu. Onda su i oni zgasnuli i dromond kao da je zašao u tamu. Kada joj se pogled prilagodio polumraku, Linden je jasnije videla sivezidove. Granit je izgledao ranjeno i zlopamteće, kao da je veštačkiisklesan da bi se stvorio kanal i kao da sada nestrpljivo čekapromenu koja će mu dopustiti da se ponovo sklopi nad vodom,spasavajući bolno srce od daljih upada. Osmatrajući ih novim čulima,znala je da su planine ljutite. Ugrožene. Samo ih je drevna sporostživota sprečavala da ne zadobiju opipljiv oblik gneva. A dromond se i dalje kretao avetinjskom brzinom. Litice su upravljalevetar pravo u leđa džinobrodu, a kako se Rau sužavao tako su raslai silina strujanja vazduha. Brusobol je neprestano naređivaoskupljanje i sužavanje jedara. Ipak, kada je Linden pogledala kaotvorenom moru, videla je kako se ulaz u kanal smanjuje u daljini.Uskoro je potpuno nestao, jer je Dragulj Zvezdoputa zašao zaokuku. No, uprkos okukama i sužavanju kanala, Brusobol iSedmoruk su održavali brod u središtu, gde je voda najdublja. Osim izdavanja naređenja - uzvika koji su odjekivali od zidova i pratilidromond kao mračna upozorenja, bespomoćni bes - džinovi sućutali. Čak se i Lupiženina urođena vedrina utopila u usmerenosti nabrod. Linden je osećala da joj se leđa i noge koče od napetosti. Liticesu joj se uzdizale bar kilometar nad glavom, a kako se kanalsužavao, tako su se naginjale nad džinobrod kao da očekuju nekizvuk koji će ih osloboditi drevne nepomičnosti i pustiti ih da seobruše u gnevu i osveti. Dragulj Zvezdoputa prevalio je milju, kao da ga tamne vode privlačeprotiv snage volje. Jedina svetlost poticala je od odraza sunca sasevernih vrhova. Za trenutak je vlažna, siva tišina zadobila prizvuk,jer Kovenant je nesvesno, poluglasno proklinjao, oslobađajući seviška napetosti. No, uskoro je zamukao kao da ga je ućutkao okolnigranit. Zidovi su nastavljali da se približavaju. Tokom sledeće milje kanal je postao toliko uzak da DraguljZvezdoputa ne bi mogao da se okrene čak ni da se vetar promeni.Linden je osećala da sve teže diše u tami. Prizivala je sećanja nadruge tame, na nagoveštaje krize. Ponovo se setila simbolaGolostrva. Potpuno bespomoćna, upravo je voljno ili nevoljno

zalazila na mesto puno moći. A onda je dromond neočekivano ponovo zaokrenuo; Rau se otvoriou široku lagunu nalik na prirodnu luku usred planina. Ivica Raukrajakao da je pokušavala da se zatvori na drugom kraju, ali nije -ostavljala je klin nizije između litica. Iz ulaza u dolinu izvirala ježustra rečica koja je napajala lagunu: Močvarbol. Obale su joj bilegusto obrasle drvećem, a na krošnjama dalje u dolini videlo sesunce. No, sama laguna bila je neobično mirna. Linden je ustanovila daudiše prozirne i ruštave mirise jeseni kao da joj pluća čeznu zaotvorenim, jasnim aromama vazduha - isceđenim iz mračne Ivice iRaua silama koje nije mogla ni da nasluti. Na Busobolov uzvik, Sedmoruk je okrenuo kormulo i usmerio DraguljZvezdoputa tako da je pramac ponovo gledao niz kanal, spreman zapovlačenje ako se vetar promeni. Spuštena su sva sidra. Nekolikodžinova žurno je krenulo da oslobodi veliki čamac sa vezova ispodograde krmene palube. Kao i dromond, veliki čamac bio je odkamena, lak i prošaran vlagom. Pošto su pripremili vesla, džinovi suspustili čamac u vodu. Uz zajednički uzdah nalik na popuštanje skupne napetosti, ostatakposade počeo je da se kreće kao da su izišli iz transa. Kao da ih jeoštri vazduh iznenadio i doneo olakšanje. Linden je pratilaKovenanta u stopu kao začarana. Pošto je okusila vazduh, znala jeda su šume iza početka doline pune boja. Posle prolaska kroz Rauželela je da vidi to drveće. Prva je pažljivo njušila vazduh. Lupižena je izgledao kao da će sesvakog časa glasno nasmejati. Sanomorovo lice se razvedrilo, kaoda mu je oblak Zemljovida privremeno oduvan sa duše. Čak iKovenant kao da je zaboravio opasnost: oči su mu gorele kaoraspaljene žeravice nade. Samo haručai nisu pokazivali da osećajupromenu. Držali su se kao da ih ništa ne može dirnuti. Ili kao da suvideli dejstvo vazduha na ostale saputnike... i da mu zato ne veruju. Brusobol se zagledao preko doline stegnutih pesnica. "Zar nisamrekao?" šapnuo je. "Divni i opasni." Sa naporom se okrenuo kaPrvoj. "Hajde da ne oklevamo. Ne bi nam pristajalo da na ovakvommestu zanemarimo svoj cilj." "Govori u svoje ime, kapetane", vedro je uzvratio Lupižena. "Meni

sasvim pristaje da zastanem i uživam u ovakvom vazduhu." Prva je klimnula glavom kao da se slaže sa mužem, ali onda seobratila Brusobolu. "Pravo zboriš. Nas četvoro ćemo, saKovenantom Džinoljubom, Odabranom i njihovim haručaijima, poći upotragu za Elohimima. Upozoravam sidromajstora Sedmoruka daničim ne uvredi nijedno biće koje možda naiđe ovuda." Kapetan se naklonio u znak pristanka i pošao ka krmenoj palubi, aliPrva mu je položila ruku na mišicu da ga zaustavi. "I tebe ću upozoriti", tiho je rekla. "Moramo biti pažljivi sa onim štokupujemo i prodajemo ovom narodu. Neću dopustiti nikakve zahteveni ponude koje prethodno ne odobrim." Brusobolovo lice iznenada je ogrubelo. Linden je pomislila da ćeodbiti poslušnost, ali izabrao je drugi način. "Ovaj život pripada meni.Cenkaću se onako kako ja želim." Kovenant je gledao u džinove sa licem punim nagađanja. Progovorioje namerno nehajnim glasom. "I Hail Troj je tako mislio. Do ovogtrenutka to ga je koštalo tri hiljade godina." "Ne." Prva nije obraćala pažnju na Kovenanta, nego je gledalaBrusobola pravo u oči. "Život nije tvoj. Ti si kapetan DraguljaZvezdoputa i zakleo si se da služiš Pohodu. Neću da te izgubim." Brusobol se namrštio od protivljenja, a sada su mu obrve još višezaklonile duboko usađene oči. Trenutak kasnije je popustio."Razumem." Glas mu je bio promukao od unutrašnjeg sukoba.Okrenuo se i otišao da izda uputstva Sedmoruku. Prva je gledala za njim. Kada se udaljio, obratila se Linden. "Pažljivoga posmatraj, Odabrana. Obavesti me o onome što budeš videla. Nesmem da ga izgubim." Ne smem da ga izgubim, ponovila je Linden u sebi. Njeno klimanjeglavom nije imalo nikakvo značenje. Ako je Brusobol u opasnosti,onda je i ona. Dok se kapetan savetovao sa Sedmorukom, nad čamcem surazmotali lestvice od užeta. Čim je Brusobol bio spreman, Cer iHergrom su sišli u čamac da pridrže lestvice ostatku družine.Pridružio im se Sanomor i seo kraj prvog para vesala. Prva jeposlala za njim Lupiženu jednim pokretom glave. Onda se okrenulaka Kovenantu i Linden, čekajući. Linden je osetila talas Kovenantove uznemirenosti. "Nisam spretan

sa lestvicama", nespretno je promrmljao. Nesigurno je poigravaoprstima, odajući i njihovu utrnulost i svoju staru vrtoglavicu. Ali brzoje slegnuo ramenima. "Pa šta? Brin će me svakako uhvatiti." Pošaoje ka ogradi, zgrčenih ramena. Brin je zaštitnički krenuo ispred Nevernika. Obuhvatio ga je rukamasa obe strane, držeći Prapoglavara kao u mreži. Linden se nesvesnoupitala ima li opasnosti kojoj haručai nisu dorasli. Nikakvo čudo štoje osuđuju zbog pokazane slabosti. Kada je došao red na nju, pošla je naniže za Kailom. Lupižena ju jeprihvatio kada je pala na dno blago zaljuljanog čamca. Pažljivo sepostavila nasuprot Kovenanta i sela. Sledećeg trenutka sa dromonda je odjeknuo uzvik iznenađenja iupozorenja. Preko ograde se promolio Vain, silazeći niz lestvicevešto kao rođeni mornar. No, čim se našao u čamcu, ponovo jepostao nepomičan. Prva i Brusobol smesta su sišli za njim, očekujući nevolju. No, Vainnije reagovao. Prva je pogledala Kovenanta, koji je odgovorionemoćnim sleganjem ramena. Namrštila se kao da bi najradije bacilaVaina u more, ali samo se smračila i sela kraj krme. Brusobol je preuzeo drugi par vesala. Složno veslajući, braća suusmerila čamac ka obali blizu ušća Močvarbola. Dok su plovili, Linden je pokušala da nečim umanji Kovenantovugrčevitu ukočenost. Pošto nije mogla da smisli ništa novo u vezi saVainom, pokušala je ovako: "Malopre si pomenuo Haila Troja,Šumnika Andelejna. Ali nikad mi nisi ispričao šta mu se, zapravo,desilo." Kovenant kao da nije mogao da otrgne pogled od Ivice. "Nisam biotamo." Ili možda nije hteo da shvati svrhu njenog pitanja. "Priča kažeda su on i Mhoram pokušali da se cenkaju sa KaeroilomDivogornikom, šumnikom Garotinog čestara. Trojeva vojska se našlaizmeđu jednog Kletnikovog džina-Besomuka i Garotinog čestara. Uta vremena, šumnik je ubijao svakog ko bi se odvažio da stupinogom u njegovu šumu. Troj je želeo da spase vojsku tako što binamamio džina-Besomuka u Čestar. On i Mhoram pokušavali su dase pogode za bezbedan prolaz. Kaeroil Divogornik je rekao da njegova pomoć ima cenu. Troj nijepitao dalje. Prosto je rekao da će platiti."

Kovenant je iskrivio lice i pogledao Linden. Bio je besan, ali ne nanju. "Cena je bio Trojev život. Pretvorio se u neku vrstu šumnika-početnika. Od tada živi životom koji mu je odredio KaeroilDivogornik." Kovenantov užareni pogled podsetio ju je na to da je ion već plaćao ogromne cene. Nameravao je da ih plaća i dalje, akobude morao. Uskoro se čamac zario u šljunkovitu obalu lagune. Cer i Hergrom suskočili da ga pridrže dok ostali iziđu. Dok su Brusobol i Sanomorosiguravali čamac, Linden je pošla do prve ivice trave koja seprostirala sve do drveća. Vazduh je ovde bio jači - oštra i prodornaisparenja dolina pred njima. Nozdrve su joj podrhtavale od jasnogmirisa jeseni. Osvrnula se da pogleda džinobrod. Izgledao je mali pod tamnom,nadnesenom Ivicom Raukraja. Onako smotanih jedara ipoluosvetljenih katarki, delovao je kao igračka na mirnoj površinilagune. Kovenant je stajao kraj nje. Ukočenom namrštenošću nije uspevaoda prikrije sve što ga je mučilo: otrov; moć; umiranje ljudi u Domaji;sumnju. Upitala se je li se zbilja spremio da proda sebe kako bizadobio prilaz Jedinom Drvetu. Da, vedela je da jeste. Ali akoElohimima ne treba verovati...? Misli joj je prekinuo Brusobol. Stigao je do ivice šljunka krupnimkoracima, praćen Lupiženom, Prvom i Sanomorom. Pokazao je kadrveću. "Tamo leži Drvobreg", rekao je prigušenim glasom. "Tamonam leži put, duž Močvarbola. Preklinjem vas da ništa ne dirate.Ničemu ne naudite! Na ovom mestu mnoge obmane mogu da vaszavaraju. Možda je i Drvobreg stanište Elohima, kao i samElemesneden." Kovenant je zažmirio u tom pravcu. "Kada ćemo sresti te Elohime?" Kapetan je oštro odgovorio: "Nećemo ih sresti. Možda će oni rešitida sretnu nas. Ako ih ničim ne uvredimo." Kovenant je pogledao Brusobola u oči i trenutak kasnije klimnuoglavom, progutavši svu gorčinu svojih misli. Niko se nije micao. Kao da ih je vazduh zadržavao, terajući ih daprihvate ovu mekoću i budu zadovoljni. No, Cer i Hergrom su pošlinapred; mirovanje grupe je prekinuto. Prva i Brusobol su krenuli zadvojicom haručaija, a za njima Linden i Kovenant, Kail i Brin, pa

Sanomor i Lupižena. A iza svih je išao Vain, koračajući kao da jeslep i gluv. U takvom poretku prišli su reci Močvarbol i iviciDrvobrega. Kada su se približili drveću, Hergrom i Cer su našli prirodni prolazduž obale reke. Uskoro je pohod zašao u šumu, hodajući ka suncu.Drvobreg je bio gusto obrastao hrastom i javorom, jasenom igrabom, prošaran vrbama, ogromnim topolama i mladim mimozama.Pod senkom Ivice zadobili su raspoloženje sivog kamena: smeđe izeleno bilo je puno sivila i gneva. Ali kada ih je dotaklo sunce,smesta su preskočili u bodru jesenju živopisnost. Kada su izišli izsenke, saputnici su prešli iz sivila u dugu. Drvobreg je predstavljaovatromet boja - plameno crvene i narandžaste, blistavo žute, riđaste itople smeđe. Lišće im je poigravalo oko obuće dok su hodali,opasujući im noge veselim buketima, pa je izgledalo da koračaju poplamenu i lepoti. Linden je išla kao da je svaki korak udaljava odsmrtnosti. Bez napora su savladavali razdaljinu, a planine su se sa obe stranepovlačile kako bi ostavile mesta dolini. Reka Močvarbol žuborila jekao da odgovara radosti lišća oko družine. Reka nije bila široka, alidubine su joj bile pune života i sunčanih pega. Vode su joj sijale kaoda se u njima nešto rađa. Podnevna svetlost je blistala, brokatna iiskričava, na svakoj grani drveta i bokoru trave. Linden se činilo da svuda oko sebe čuje zvonjavu. U daljini su sečula zvona, prodevajući muziku kroz šumu. Ali kao da ostali sadruzinisu primećivali tu melodiju; a nije imala vremena da zastane i ispitaje. Ličila je na jezik drveća i menjala se sve dok nije stvorila reči kojeje Linden zamalo razumela, iako je značenje ponovo tonulo u muzikukad god bi joj bilo na dohvat ruke. Zvona su bila divna poput lišća;ipak, zbog nečeg su je uznemiravala. Smetalo joj je nagonskoosećanje da bi trebalo da ih razume. Drvobreg je počeo da se proređuje i otvara pred njima. Drveće seširilo ka severu i zapadu oko podbrežja Ivice, ali duž Močvarbolašuma se pretvorila u sunčano žutu livadu koja je ispunjavala čitavudolinu. Između družine i planina, koje su - ljubičaste od udaljenosti -zatvarale istočnu ivicu doline, ležao je tepih zlatne trave, prekinutejedino tokom Močvarbola koji je polako krivudao od izvora naseveroistoku.

Brusobol se zaustavio pod poslednjim drvećem i pokazao im livadu."Ovo Elohimi zovu maidan Elemesnedena. U njegovom središtunalazi se sam klahan, izvorište i početak Močvarbola. No, klahannećemo nikada naći bez pomoći Elohima. Ako reše da nas nesretnu, lutaćemo po maidanu kao po lavirintu i tu ćemo ostaviti kostida njima nahranimo travu." Prva ga je pažljivo pogledala. "Šta onda savetuješ?" "Ovo", odgovorio je. "Ostanimo ovde i čekajmo dobru volju tognaroda. Ovo je njihova zemlja i u njihovim smo rukama. Odavde se,barem, ako nismo dobrodošli, možemo bez lutanja vratiti do DraguljaZvezdoputa i potražiti neku drugu nadu." Prva je nešto odgovorila, ali Linden je nije čula. Zvuk zvona naglo jeojačao i ispunio joj uši. Opet ju je zvonjava podsetila na neki jezik.Čujete li...? upitala je sadruge. Čujete li zvona? Tek posle nekolikoudara srca shvatila je da nije glasno govorila. Muzika kao da joj jeulazila u um, ne dotičući uši. A onda sadruzi više nisu bili sami. Avetinjskom igrom nalik na sporumagiju snova, zvonjava se zgusnula oko stabla obližnjeg jasena; izdrveta je izlebdela prilika. Nije se odvojila od stabla, nije se krila izakore; iskoračila je iz unutrašnjosti jasena kao da samo zadobija novioblik. Kako se prilika uobličavala, pojavljivale su se crte lica: oči nalikna zeleni beril, tanke obrve, izvijen nos i meke usne. Vitka i pravakao šibljika, okretna i ponosna, sa ozbiljnim osmehom na usnama isvetlošću dobrodošlice u pogledu, žena im je prišla kao otelovljenjeduše jasena u kome je do maločas bila; a njen izlazak nije ostavio nadrvetu nikakav trag prisustva ili odsustva. Bila je odevena u ogrtačnalik na najfinije svileno tkanje. Linden je zurila u nju. Ostali su se trgli od iznenađenja. Haručai suse spremili za skok. Kovenant je nesvesno otvarao i zatvarao usta. No, Brusobol se okrenuo ka ženi koja je prilazila i naklonio joj se kaoda je vredna obožavanja. Zaustavila se pred njima. Iz osmeha joj je zračila toliko duboka i čistamoć da je Linden jedva uspevala da je gleda. Žena je predstavljalabiće daleko iznad svakog čula za zdravlje. Mirno je progovorila."Drago mi je što toliko želite našu dobru volju." I glas joj je biomuzika, ali nije objašnjavao zvonjavu u Lindeninom umu. "Ja samDafin." Klimanjem glave je odgovorila na Brusobolov naklon. "Vi ste

džinovi. Poznajemo džinove." Zvona su i dalje zbunjivala Linden, pa nije bila sigurna u ono štočuje. Dafin je pogledala Brina. "Vas ne poznajemo. Možda će nas zanimatipriča o vašem narodu." Zvonjava je postajala sve jača. Dafin je gledala pravo u Linden.Linden nije mogla da kontroliše zvuke koji su joj odzvanjali u glavi, aligotovo se zagrcnula od šoka kada je Dafin progovorila. "Ti siSunozbor." Pre no što je Linden stigla da reaguje ili odgovori, žena se okrenulaka Kovenantu. Zurio je u nju kao da je ranjen sopstvenimzaprepašćenjem. Njen osmeh je odjednom zgasnuo. Zvona su sezbrkala kao da su iznenađena ili uplašena. "Ti nisi", jasno je reklažena. Dok su sadruzi zurili u nju, naglo je potonula, stopila se sa travom inestala, ne ostavljajući traga na prostranoj livadi.

7. ELEMESNEDENLinden je poklopila rukama uši i zvonjava je oslabila - ne zbog

ruku, nego zato što joj je pokret pomogao da se usmeri na napore dazapreči ili bar umanji zvuk. Preznojavala se na vlažnom, sunčanomvazduhu. Sunozbor? Licem su joj preletali nagoveštaji panike.Sunozbor? Kovenant je poluglasno ponavljao kletve. Glas mu je bio beo kaostegnute pesnice. Kada ga je pogledala, piljio je u travu gde je Dafinnestala kao da namerava da je sprži vatrom. Haručai se nisu pomerili. Brusobol je zabacio glavu od iznenađenjaili bola. Sanomor je zurio u Linden, pokušavajući da razume.Lupižena je stajao kraj Prve kao da se oslanja o nju. Ona jeprenosila pogled sa Linden na Kovenanta i nazad. Vainovo crno lice imalo je izgled prigušenog uzbuđenja. "Sunozbor?" ukočeno je upitala Prva. "Šta je taj Sunozbor?" Linden je zakoračila ka Kovenantu. Kao da je proklinjao nju. Nijemogla to da podnese. "Nisam." Glas joj je pod suncem zvučaoogoljeno, lišen melodije koja bi mu dala lepotu. "Znaš da nisam." Prostrelio ju je pogledom. "Prokletstvo! Naravno da jesi. Zar još ništanisi naučila?" Trgla se od njegovog glasa. Dafino 'Ti nisi' stvorilo je u njemupomamu gneva koju je Linden videla jasno kao da mu je ispisana načelu. Nije bio u stanju da izmeni Kob Sunca. A Elohimi su zbog njegapovukli dobrodošlicu. Prva je mirno i strpljivo zahtevala odgovor. "Šta je Sunozbor?" Kovenant je odgovorio gotovo režeći. "Onaj ko može da kontrolišeKob Sunca." Lice mu se grčilo od gađenja. "Nismo dobrodošli." Brusobolov glas je bio piskav od očajanja. "O,Elohimi!" Linden je tražila način kojim će odgovoriti Kovenantu, a da se neposvađaju. Nemam ja moć. Znoj joj je lio u oči, zamagljujući joj vid.Napetost čitave družine delovala joj je neprirodno. Ovoliki bes i bolkao da su narušavali prostranu pitominu Drvobrega i maidana. Kadaje pružila čula malo dalje, predomislila se. Nije to ono. Kao da jeupravo smirenost livade nekako izazivala ovakva osećanja. Vazduh

je ličio na melem suviše moćan da pruži išta sem bola. No, otvaranje čula ponovo ju je izložilo zvonima. Ili su zvona prilazila.Zvonjava joj je ispunila um. Lupiženin glas zvučao joj je prigušenokada je progovorio. "Možda njihova dobrodošlica nije još izgubljena.Gledaj!" Zatreptala je i razbistrila pogled na vreme da vidi dve prilike kako selebdeći podižu iz zemlje. Prosto su se stvorile iz trave i tla i zadobileljudski oblik. Jedno je bila Dafin. Nije više bilo osmeha; umesto njega pojavila seozbiljna smirenost nalik na žaljenje. No, njen saputnik se gotovomangupski smešio. Imao je oči plave kao opal, iste boje kao ogrtač. Kao i Dafina, odećakoju je nosio nije izgledala sašivena, nego stvorena nekako iznutra.Malo je popravio nabore odeće, svesno elegantnim pokretima. Iskreu njegovom pogledu mogle su predstavljati i zadovoljstvo i podsmeh.Bogata zvonjava onemogućavala je razlikovanje. "Ja sam Napev", vedro je rekao. "Došao sam po istinu." I on i Dafin gledali su pravo u Linden. Pritisak njihovog pogleda kao da je otkrivao svaki delić njene prirode.U poređenju s tim, njeno čulo za zdravlje bilo je jadno i grubo.Prevazili su sva njena shvatanja. Nagonski je posegnula za odbijanjem. Odlučnim trzajem glavepotisnula je zvonjavu u pozadinu. Elohimi su je pretraživali kao što jejednom učinio Gibon. Zar ti nisi zla? Ne. Ne, otkad tama nema moći."Nisam Sunozbor." Napev je podigao obrve u neverici. "Ako neko jeste, onda je on." Pokazala je ka Kovenantu,pokušavajući da odvrati poglede Elohima. "On ima prsten." Nisu se pokolebali. Dafino lice je ostalo otvoreno, ali Napevovosmeh naginjao je ka gnevu. "Mi ne volimo neistinu", rekao jebaršunastim glasom, "a tvoje reči su očita neistina. Ne poriči da si tošto jesi. To nam ne prija. Radije objasni zašto onaj čovek ima tvojbeli prsten." Kovenant je smesta prasnuo. "Nije to njen prsten. Moj je. Oduvek jebio moj." U poređenju sa Elohimima zvučao je drsko i ponizno. Napev se još šire nasmešio, ne skidajući sa Linden parališućipogled. "I to je neistina. Ti nisi Sunozbor."

Kovenant se spremio da oštro odgovori, ali Dafin ga je preduhitrila."Ne, prsten je njegov", mirno je rekla. "Znak leži duboko u njemu." Na to ju je Napev pogledao, a Linden se gotovo skljokala odolakšanja. Skretanje njegovog pogleda donelo joj je opipljivooslobođenje. Napev se mrštio kao da Dafine reči krše prećutni dogovor, ali ona seobraćala Linden. "Ipak ostaje tajna. Sve naše vizije govorile su istuistinu - da će Sunozbor i nosilac prstena koji dođu do nas u potrazibiti jedno biće. Od toga zavise veoma važne stvari. A naše vizije nelažu. Ivica Raukraja i Drvobreg ne lažu. Kako se to može objasniti,Sunozbore?" Linden je osetila da se Kovenant steže kao da je na ivici vatre. "Štahoćete da učinim?" zarežao je. "Da odustanem?" Napev ga nje udostojio pogleda. "Tolika moć ti loše pristaje. Više bi tiodgovaralo ćutanje. Stojiš među onima koji te prevazilaze. Pusti daSunozbor govori." Kovenant je promumlao psovku. Osećajući njegov gnev, Linden seizmigoljila iz stiska Elohima da bi ga pogledala. Lice mu je bilo tamnood otrova. Opet je njegovo držanje delovalo neprirodno - kao reakcija navazduh, a ne na okolnosti ili Elohime. Taj utisak ju je podstakao nažurbu. Nešto u ovoj situaciji bilo je jače od njenih odbijanja. Nagonskije podigla glas da bi je Kovenant morao čuti. "Bez njega ne bih bila ovde." A onda je počela da drhti od odgovornosti koju je preuzela čim jeprogovorila. Sledećeg trenutka oglasio se Lupižena. "Mirno, prijatelji", rekao je.Izobličeno lice bilo mu je napeto od neobičnog iščekivanja. "Dalekosmo putovali da bismo zadobili milost ovih Elohima. Sada je uopasnosti mnogo više od naših običnih života." Njegov glas ih je sveumirivao. "Nemojte da vređate." Kovenant je piljio u Linden kao da pokušava da razabere prirodunjene podrške i priznanja. Poželela je da ga upita čuje li zvona. Akoih je i čuo, ničim to nije pokazivao. Ali ono što je video u njoj umiriloga je i uozbiljilo. Svesno je, sleganjem ramena, opustio moć. Nesklanjajući sa nje ispitivački pogled, obratio se Elohimima. "Oprostitemi. Razlog našeg dolaska. U hitnji smo. Ne podnosim najbolje

napetost." Elohimi nisu obratili pažnju na njega, nego su nastavljali da gledajuLinden. No, drhtaj gneva odlebdeo je nekuda niz muziku. "Moždanaše vizije nisu bile potpune", rekla je Dafin. Glas joj je poigravaokao ptičji poj. "Možda treba da dođe do spajanja. Ili do smrti." Spajanja? Linden je brzo razmišljala. Smrti? Osećala je da Kovenantmozga o istom. Zaustila je da upita kako to misle. No, Napev je povratio onaj opasni osmeh. Još se obraćao Lindenkao da je po položaju daleko iznad ostalih saputnika. "Znamo da jevaš pohod u velikoj žurbi", rekao je. "Mi nismo nagao narod, ali neželimo ni da zakasnite." Okrenuo se i elegantnim pokretom pokazaoMočvarbol. "Hoćete li nas pratiti do Elemesnedena?" Linden je tek trenutak kasnije bila u stanju da odgovori. Suviše togase dešavalo. Pratila je Kovenantovo vođstvo od časa kada ga jeupoznala. Nije bila spremna da donosi odluke - ni za njega, ni zaikoga drugog. Ali nije imala izbora. Iza leđa su je pritiskala osećanja ostalih:Brusobolova napetost, mračno ćutanje Prve, Lupiženina opreznost,Kovenantove sumnje. Svi su se uzdržavali, čekajući nju. A i ona jeimala lične razloge za dolazak. Za trenutak je iskrivila lice, aliprihvatila je nametnutu ulogu. "Zahvaljujem", zvanično je odgovorila. "Zbog toga smo i došli." Napev se naklonio kao da je vrlo elegantno govorila; ali i dalje jeimala utisak da joj se u sebi smeje. Dvoje Elohima pošlo je napred.Hodali su lebdeći, kao da su laki poput vazduha, i išli su kroz žututravu ka srcu maidana. Linden ih je pratila, sa Kailom tik uz sebe;ostali su išli za njima. Želela je da im se obrati, da zamoli za uputstva, ali osećala sesuviše izložena. Držeći se malo iza Napeva i Dafin, pokušavala je dase pribere, oslanjajući se na čvrstu samouverenost haručaija. Dok je koračala, proučavala je okolni maidan, nadajući se da ćeotkriti nešto što bi joj pomoglo da razume Elohime, koji nisu ljudskabića. No, nije ničim naslutila ni Dafin ni Napeva dok se nisu pojavilipred družinom; a i sada je mogla da oseti samo snažnu jesenjutravu, glinu ispod nje i čistoću Močvarbola. Ipak, osećanje izloženostije raslo. Malo kasnije otkrila je da nesvesno steže pesnice. S naporom je ispravila prste i pogledala ih. Jedva je mogla da

poveruje da je u njima ikada držala skalpel i špric. Kada je spustilaruke, landarali su joj sa dlanova kao odvojena bića. Nije znala kako da postupa sa važnošću koju su joj Elohimipripisivali. Nije mogla da razabere nejasno, bistro značenje zvona.Dok je pratila Napeva i Dafin, osećala je da zalazi u živo blato. Kroz um joj je proletela čudna pomisao. Elohimi ni rečju nisupozdravili Vaina. Demonokot je još kao senka pratio družinu; No,Napev i Dafin uopšte nisu reagovali na njega. Mozgala je o tome, alinije našla objašnjenje. Brže nego što je očekivala, pojavilo se izvorište Močvarbola - oblakmagle postavljen u središtu maidana kao ukras. Kada se približila,uspela je da ga razabere kroz oblak vodenih kapljica. Dizao se kao gejzir iz visokog krečnjačkog brda. Voda se izvijala uluku, kroz oblake i duge, i padala oko podnožja brda, sabirajući se istvarajući reku. Bila je prozirna kao kristal, laka kao vilinskaobećanja; ali krečnjak koji je stvorila i vlažila i dalje je izgledao trajno,nepokolebljivo. Brdo kao da se čvrsto držalo - kao da ga ne bidirnula nikakva molba. Izuvijani i neravni obrisi na padinama -urezani i nataloženi dugogodišnjim prskanjem, delo drevnih voda -davali su mu privid lakoće, ali nisu menjali osnovni utisak. Dajući znak družini da ih sledi, Dafin i Napev lako su zakoračili krozvodopad i isto se tako lako popeli uz vlažni kamen. Tu su bez upozorenja nestali kao da su se stopili sa krečnjakom. Linden se zaustavila, zureći. Nikakvim čulima nije osećala ni tragElohima. Zvona su bila jedva čujna. Brusobol se nakašljao iza njenih leđa. "Elemesneden", promuklo jerekao. "Klahan Elohima. Nisam se nadao da ću ga ikada ponovovideti." Kovenant ga je namršteno pogledao. "Šta ćemo sada?" Kapetan se nasmejao, prvi put od kako je Dragulj Zvezdoputa baciosidro pred Rauom. "Isto što i naši vodiči. Ući ćemo." Linden je zaustila da ga pita kako, ali se predomislila. Sada kad jetišina razbijena, drugo pitanje joj je bilo važnije. "Čuje li nekozvona?" Prva ju je oštro pogledala. "Zvona?" Lupiženino lice pokazivalo je isto nerazumevanje. Sanomor jeodmahnuo glavom. Brin je slegnuo ramenima u znak poricanja.

Brusobol je polako progovorio. "Elohimi nisu mizikalan narod. Nisamkod njih čuo nikakva zvona ni pesmu. Ni priče koje džinovi pričaju oElemesnedenu ne pominju nikakva zvona." Linden je jeknula u sebi. Opet je ostala usamljena u onome što jezapažala. Već bez nade, pogledala je Kovenanta. Nije je gledao. Namršteno je zurio u izvor. Levom rukom je okretaoprsten na poslednjem prstu desnice. "Kovenante?" upitala je. Nije joj odgovorio na pitanje, nego je promumlao kroz zube: "Misleda ću promašiti. To mi ne treba. Nisam prešao ovoliki put da bih točuo." Svaka crta na njegovom napetom licu odisala je besom. Ondase setio svog cilja. "Hajdemo. Ti si Sunozbor." Glas mu je bio punironije i jeda. Zarad čitavog pohoda borio se da prihvati uloge koje suim Elohimi dodelili. "Ti treba da pođeš prva." Zaustila je da ponovo porekne da je Sunozbor. To bi ga moždaumirilo - ili bar ograničilo bes koji se kovitlao u njemu. No, osećanjeizloženosti ponovo ju je upozorilo da ćuti. Umesto da govori,okrenula se ka izvoru i brdu, duboko udahnula i zadržala dah. Zašlaje u vodu, pola koraka ispred Kaila. Smesta je osetila vrelo golicanje na potkolenicama, koje se slilo ustopala. U prvi mah se gotovo trgla i vratila. No, nervi su joj brzo reklida je osećanje bezopasno. Poigravalo joj je po površini kože kaosvrab, ali nije nanosilo štetu. Prikupila je hrabrost, prošla kroz vodu ipopela se na obalu brda. Kail je bio tik uz nju kad je počela da sepenje. Iznenada je svuda oko nje blesnula moć, kao da je ugarak ubačen ukutiju piljevine. Zvona su joj odzvanjala u glavi - zvonjava sa svihstrana. U krvi su joj se rasprskavali mehurići sluzi i gnoja; vazduh jeplamteo kao kadionica; svet se okretao oko nje. Sledećeg trenutka našla se u zemlji čuda. Zapanjena i zadihana, borila se za dah. Voda i krečnjak preneli su jena potpuno drugačije mesto - mesto puno magičnih čudesa. Nad glavom joj se protezalo azurno nebo, bez sunca i meseca, bezjasnih obzorja, pa ipak blistavo osvetljeno i toplo. Svetlost kao da jenastajala preplitanjem sunca i mesečine, puna upečatljivog tajanstvanoći i jasnoće dana. A kroz svu tu magiju jedno za drugim supulsirala magična čuda.

U blizini je rasla srebrnasta biljka. Iako nije bila visoka, držala seponosno kao knez; lišće joj je poigravalo oko grana, a da ih uopštenije dodirivalo. Nalik na pločice plemenitog metala, stvaralo jekovitlac oko drveta, bacajući pri okretanju odbleske i iskre boje. Na drugoj strani stajao je vodoskok iz koga su izvirali talasi boje isvetla. Šikljali su naviše, stvarali nemu kišu i ponovo se utapali uvodoskok. Kraj njih je prošla, gegajući se, čupava životinjica nalik na puha i kaoda se spotakla. Padajući, pretvorila se u vodopad cveća. Poblistavom travnjaku rasule su se biljke slične različku i ljutiću. Nad glavom su im letele ptice, glasno pevajući. Kružile su i sudaralese, stapajući se i stvarajući stubove vatre. Trenutak kasnije, vatra serazbila na iskre, a iskre su se pretvorile u dragulje - rubin i opal, safiri smaragd, nalik na zvezde-padalice - a dragulji su odlebdeli,pretvarajući se u letu u leptire. Brežuljak se polako okretao, zadobijajući nestvarne oblike dok jezavršavao piruetu. A to su bila samo najbliža čuda. Zasipali su ih novi prizori:veličanstveni vodeni kipovi; jezerce površine šarene kao goblen;grmlje koje je stvaralo bezbroj elegantnih oblika; beskrajne ogrlice odmermera, razapete između nepostojećih mesta; životinje koje suskakale uvis kao ptice i spuštale se kao sneg; lakokrili ćilibarni oblicikoji su lebdeli u gracioznim krugovima; suncokreti veličine džinovasa laticama prošaranim dragim kamenjem. A odasvud je odzvanjala muzika zvona - udaraljke i fanfare,zvonjava utkana u tapiserije zvuka, tonovi rasuti na sve strane -metalno-kristalni jezik Elemesnedena. Linden nije uspevala da sve upije; čula su joj bila zasenjena, moglaje samo da gleda i gleda. Trgla se kada se srebrna stabiljka prelila uljudski oblik i pretvorila se u Napeva. Jedva je mogla da poveruje uistinitost onoga što vidi. Ovo...? Oh, Bože. A kao da potvrđuje, pljusak zvezdica prosuo se na tle i pretvorio uDafin. Začula je tihi Kovenantov glas: "Vatru mu paklenu i krvavoprokletstvo" - i tek tad je postala svesna ostalih saputnika.

Okrenula se i ugledala ih - džinove, haručaije, čak i Vaina. Ali nijebilo traga kako su dospeli ovamo. Ovde nije bilo izvora Močvarbola,brda krečnjaka, čak ni maidana. Družina je stajala na ćuviku,okružena čudima. Za trenutak je ostala bez reči, ali Kovenant ju je uhvatio za mišicuosakaćenom rukom. "Šta...?" pokušavao je da upita, ne gledajući je.Njegov stisak pružio joj je oslonac i mogućnost da se sredi. "Elohimi", odgovorila je. "Ovo su Elohimi." Brusobol je klimnuo kao da ne može da dođe do reči od sećanja inade. Lupižena se bezglasno smejao. Uživao je u pogledu naElemesneden. No, lice Prve bilo je mračno - očito je bila neprijatnosvesna da družina nema kuda da se povuče, a ne smeju ničim dananesu uvredu. Sanomorov pogled je, iznad starog ožiljka, bioopterećen nedoumicom, kao da se podložnost oduševljenju,osobena za džinove, sukobljava sa zemljo-vidom. "Dobro došli u naš klahan", progovorio je Napev. Uživao je udivljenju družine. "Ostavite sve brige. Ovde vam nisu potrebne. Makoliko vaša svrha bila hitna, nijedan smrtnik nije zažalio što je videoElemesneden." "Ni mi ne žalimo", oprezno je odgovorila Prva. "Džinovi smo i znamoda cenimo čuda. No, naša hitnja je teret koji ne smemo dazaboravimo. Smemo li da govorimo o potrebi koja nas je dovela kvama?" Napev se malo namrštio. "Tolika žurba umanjuje vrednost našedobrodošlice. Mi nismo džinovi ni deca da biste nas ispitivali orazlozima. Osim toga", nastavio je, gledajući Linden onim opalnim očima,"nikome nije dopušten pristup Elohimfestu, na kome se raspravlja osavetima i darovima, dok se ne podvrgne našem ispitivanju. Vidimoistinu u vama. Ali moramo otkriti u kakvom duhu nosite tu istinu. Da liprihvatate ispitivanje?" Ispitivanje? Linden je zadrhtala. Nije znala kako da odgovori nazahteve u Napevovom pogledu. Nesigurno je pogledala Brusobola. On joj je osmehom odgovorio na nemo pitanje. "Baš kao što pamtim.Ne treba se plašiti." Kovenant je zaustio da progovori, ali se predomislio. Pogrbljena

ramena jasno su pokazivala da bi imao razloga da se boji ispitivanja."Džin se tačno seća." Dafin glas bio je vedar i umirujući. "Kod nas sekaže da srce uživa u tajnama koje nisu vredne priče. Nenameravamo da vas ugrožavamo. Jedno što hoćemo jeste darazgovaramo, kako bismo po naviranju vaših reči procenili duh uvama. Hodi." Nasmešila se kao svitanje kada je koraknula napred iuhvatila Linden za ruku. "Zar me nećeš pratiti?" "Ne brini za svoje drugove", rekla je kada je videla da Linden okleva."Oni su, u tvoje ime, bezbedni među nama koliko god dozvoljavajunjihove potrebe." Sve se suviše brzo dešavalo. Linden nije znala kako da odgovori.Nije stizala da upije sva čuda i divote oko sebe, jedva je uspevala dapriguši zvona koliko da joj ne zagluše um. Nije bila spremna zaovakve odluke. No, čitavog života navikavala se da donosi odluke i suočava se saposledicama. A iskustva u Domaji naučila su je važnosti kretanja.Samo idi. Prihvati stvari koje nailaze. Vidi šta će biti. Naglo sepokorila Dafninoj ruci na svojoj. "Doći ću. Pitaj me sve što hoćeš." "Ah, Sunozboru", nasmeja se Elohimka, "Neću te ništa pitati. Ti ćešpitati mene." Ništa? Linden nije razumela. Kovenantov besni pogled goreo joj jena potiljku kao da i ona učestvuje u načinu na koji ga Elohiminipodaštavaju. Prešao je ogroman put do svoje moći i nije zasluživaotakvo ponašanje. Ali ona se neće povući. Rizikovala je njegov životzbog Maglovala. Sada je rizikovala njegov ponos, iako ju je bolelaova ljutita zbunjenost. Prihvatila je Dafin dodir i pošla niz ćuvik. Za to vreme su se i druga obličja u okolini pretvarala u ljude -dolazilo je još Elohima da ispita ostatak družine. Iako je sada bilapripremljena za prizor, još joj je bilo čudno da gleda kako se drveće,izvori i lebdeći dragulji tako neočekivano pretapaju u ljudska bića.Pošto joj je Kail smešta prišao i stao joj sa druge strane, našla je unjegovom prisustvu priličnu podršku. Bio je pouzdan kao kamen. Bilajoj je potrebana njegova postojanost u opštoj promenljivosti klahana. Nisu ni stigli do kraja padine kada se oglasio Napev. "Ne." Dafin je smesta stala. Nemo je okrenula Linden da pogleda družinu. Napev je gledao Linden. Pogled mu je bio prodoran i moćan kaoproročki. "Sunozbore." Zvučao je udaljeno zbog stalne,

upozoravajuće zvonjave. "Moraš sama pratiti Dafin. Svako iz družinemora biti ispitan nasamo." Nasamo? - pobunila se. To je previše. Zašto ograničenje važi i zaKaila? On je haručai. Potreban joj je. Iznenadilo ju je naglouobličenje tolike potrebe za njim. Već je bila toliko sama... Spremila se da se pobuni, ali Kail ju je preduhitrio. "Odabrana je podmojoj brigom", rekao je potpuno ravnim glasom. "Pratiću je." Njegova nepokornost privukla je Napevovu pažnju. Laka elegancijaElohima pretila je da se pretvori u grubost. "Ne", ponovio je. "Takvabriga mi ništa ne znači. Ovde to nema važnosti. Ti ćeš, kao iSunozbor, biti ispitan nasamo." Kovenant je pošao prema njima. Prva je načinila upozoravajući gest,podsećajući na uzdržavanje. Nije obratio pažnju. "A inače?" tiho jezarežao. "A inače", ponovio je Napev sa blagim podsmehom, "biće prenet namesto senki, odakle se niko ne vraća." "Pakla mu!" planuo je Kovenant. "Samo preko mene mrt..." Pre no što je stigao da završi, sva četvorica haručaija jurnula su unapad kao jedan. Brin je zamahnuo nogom ka Napevovim grudima.Cer i Hergrom napali su najbliže Elohime. Kail se bacio ka Dafinimnogama, pokušavajući da joj izbije oslonac. Nijedan udarac nije zadat. Napev se u trenutku udarca pretopio u maglu. Haručai je prošaokroz njega, ne dodirnuvši ga. A onda se Napev pretvorio u mrežulijana i potpuno zarobio Brina. Dafin je razvila krila i začas uzletelaiznad Kailovog udarca. Pre no što je stigao da se snađe, spustila sena njega kao žitka masa i usporila mu pokrete, a onda ga paralisala.A Elohimi koje su napali Cer i Hergrom pretvorili su se bez napora uživi pesak, uhvativši ih time u klopku. Džinovi su gledali. Brusobol je delovao uplašeno, kao da nijespreman na to da nasilje tako lako probija kroz glatku površinuElemesnedena. Sanomor je pokušao da pritekne u pomoćharučaijima, ali su ga zadržali Prva i Lupižena. "Ne." Kovenant je stajao među džinovima kao podstaknuta vatra,gledajući u Elohime sa divljom magijom nalivenom u sve mišiće.Njegov bes preovlađivao je uzvišenjem. Govorio je tihim glasom,opasno kao zmija. "Možete da me potcenite. Toga je bilo i ranije. Ali

haručai su mi prijatelji. Njima ne smete nauditi." "Nije na tebi da donosiš odluke!" odbrusio je Napev, ali sada je onzvučao poniženo i nesigurno. "Napeve." Miran Dafin glas dopirao je iz žitke mase koja je okovalaKaila. "Razmisli. Dovoljno je. Dalje više nema svrhe." Napev je za trenutak ćutao, ali zvona su zadobila prizvuk ubeđivanjai on se naglo ponovo stvorio u ljudskom obliku. Dafin se istovremenoodvojila od Kaila, a ostala dvojica Elohima podigli su se iz živog blatau ljudskom obliku. Haručai su bili slobodni. "Sunozbore", progovorio je Napev, prikovavši pogledom Linden."Ova stvorenja su pod zaštitom tvog imena. Niko im neće nauditi. Aliova uvreda prevazilazi svaku meru. Elemesneden to ne dozvoljava.Šta je tvoja volja?" Linden se gotovo zagrcnula od odgovora koji je nameravala da da.Bile su joj potrebne reči kojima bi ponizila Napeva i posramila sveElohime. Trebalo joj je Kailovo prisustvo. Na njegovombezizražajnom licu nazirao se dubok gnev. Služba haručaijazaslužuje daleko više poštovanja, ali držala se predosećanja.Družina je iovako previše rizikovala. Ne smeju sebi dozvoliti otvorensukob sa Elohimima. Donela je odluku uprkos svim skrivenimopasnostima klahana. "Vratite ih na maidan. Blizu izvora. Neka nas tamo čekaju.Bezbedno." Kovenantovo lice planulo je od protesta, a onda se pretvorilo ugrimasu rezignacije. Ali nije bilo važno. Napev je već klimnuoglavom. Četvorica haručaija istog časa su počela da se lebdeći udaljavaju odćuvika. Nisu se kretala. Zemlja pod njihovim stopalima talasala se inosila ih unazad kao plimni talas. A dok su se udaljavali, bledeli sukao da isparavaju. No, pre no što su nestali, Linden je uhvatila prodoran Kailov pogled -pun prebacivanja, kao da je izdan. I pošto je nestao, u njoj jeodjekivao njegov glas. "Ne verujemo tim Elohimima." Napev je prezrivo šmrknuo: "Neka govori o poverenju kada postanemanja budala. Ove stvari su suviše visoke za njega, a onakouobražen poželeće da ih potceni. Neka bude srećan što nije platio

punu cenu našeg nezadovoljstva." "Tvoje nezadovoljstvo!" Linden se jedva savlađivala. "Samo tražišpriliku za nezadovoljstvo." Kailov poslednji pogled duboko ju jepogodio. Počela je da drhti od značaja onoga što je upravo učinila."Došli smo ovamo u dobroj nameri. Haručai jesu dobra namera. Nezaslužuju ovakvo nepoverenje. Imaću sreće ako mi ikada oproste.Tebi nikada neće oprostiti." Prva je načinila gest upozorenja. No, kada ju je pogledala, Linden jevidela da Prva izgleda nekako mračno zadovoljna. Brusobol jedelovao uznemireno; ali Sanomor je klimao glavom, a Kovenantovolice bilo je puno dostojanstva i odobravanja. "Izvinjavam se." Napev se začas obavio dostojanstvenomsmirenošću kao još jednim ogrtačem. "Moja dobrodošlica je, izgleda,bila neodgovarajuća. Iako ti to ne znaš, namera mi je bila da služimsvrsi koja te vodi. Dozvolite da vam to nadoknadim. Prstenošo,hoćeš li me pratiti?" Kovenant se trgao od poziva, ali odmah se pribrao. "Samo probaj dame sprečiš", zarežao je. Ohrabrena njegovim odobravanjem, Linden se obratila Dafin."Spremna sam kad i ti." Dafino lice nije odavalo ni nedoumicu ni oklevanje. "Vrlo si milostiva.Zadovoljna sam." Ponovo ju je uhvatila pod ruku i povela je dalje oddružine. Kada se Linden osvrnula, videla je da se članovi družine razilaze narazne strane i da svakog prati po jedan Elohim. Za trenutak ju jeuhvatilo nejasno osećanje nepotpunosti, kao da nešto nedostaje; no,pripisala je to odsustvu haručaija i pustila da je Dafin povede daljemeđu čuda Elemesnedena. Ipak, oslobodila je ruku od njenog dodira. Nije želela da Dafin osetinjene reakcije. Ma koliko neverovatan, klahan je odjednom izgledaohladan i bez radosti, pun bića veštačkog života i nerazumljivihnamera koja su oponašala oduševljenje što ga sama ne mogu daosete. No, Elemesneden joj je protivrečio na svakom koraku. dokle god jepogled dopirao videla je ljupka i živahna stvorenja - jezera puna ribeduginih boja; izmaglice stvorene od bezbroj kristala leda; cvetovekojima su svaki list i latica plamteli kao dragulj. A svako od njih je

zapravo bilo Elohim, pretvoren u nešto iz razloga koje nije shvatala.Kao da je čitav klahan predstavljao zabavni park. Ali ko je tu trebalo da se zabavlja? Dafin se kretala kao da jezadubljena u misli, nesvesna svega što se dešava oko nje. A svakiprizor bio je potpun i samodovoljan. Nije bilo vidljivog načina kojim bibili u vezi ili bar gledali jedni druge. Je li moguće da je sve ovostvoreno samo radi uživanja u čudima i igri? Linden je bila uznemirena što ne uspeva da odgovori na ta pitanja.Kao i jezik zvona, Elohimi su joj izmicali. Naučila je da se oslanja naprodornost čula koju je stekla u Domaji; ali ovde to nije bilo dovoljno.Kada bi pogledala u vodoskok perja ili kuglu od dragog kamena,znala je da su to Elohimi samo zato što je već ranije viđala sličnaobličja. Nije mogla ni da nasluti razumno biće u oblaku leptira ilipupoljcima tečnih biljaka, kao što nije videla Napeva ili Dafin u zemljipo kojoj su hodali. A nije mogla ni da prodre kroz Dafinu mirnu lepotui vidi šta leži pod njom. Nije uspevala da dosegne duh onoga što jevidela i čula. Jedino što joj je polazilo za rukom da razabere bila jemoć - srž sile koja kao da je prevazilazila svako ustrojstvo ili zakonpostojanja. Šta god da su Elohimi, bili su suviše veliki. Postepeno je počela da se pita nije li to svrha njenog ispitivanja - davide koliko istine uspeva da otkrije, koliko je dostojna uloge koju suElohimi razabrali u njoj. Ako je tako, onda je već pala na ogledu. No, nije dopustila da je to omete. Kovenant ne bi tek tako odustao odsvoje rešenosti. Videla ga je obuzetog opasnostima i starimodbijanjem, spremnog da se bori i sa samim usudom kako bi izboriopreživljavanje Domaje kakvu je voleo. Pa, dobro. Ni ona neće bitigora. Naoružala se strogošću i usmerila um ka ispitivanju. Dafin je rekla: Neću te ništa pitati. Ti ćeš pitati mene. Sada je toimalo više smisla. Svojim pitanjima mnogo će šta otkriti o sebi. No,prihatila je rizik i potražila način da stekne podatke, a da se pri tomšto manje izloži. Pažljivo je uobličila reči uprkos stalnom odzvanjanju zvona, a ondaupitala smirenim, profesionalnim glasom. "Kuda smo pošli?" "Pošli?" vedro je ponovila Dafin. "Uopšte nismo 'pošli'. Prostoidemo." Pošto ju je Linden nemo pogledala, nastavila je. "Ovo je sveElemesneden. Ne postoji neko 'kuda' da bismo tamo pošli."

Linden je namerno pokazala da ne razume. "Mora ga biti. Krećemose. Moji prijatelji su negde drugde. Kako ćemo se vratiti do njih?Kako ćemo naći taj Elohimfest koga je pomenuo Napev?" "Ah, Sunozbore", nasmejala se Dafin. Njen smeh zvučao je kaoizlazak meseca na mestu gde ni mesec ni sunce ne postoje. "UElemesnedenu svi su putevi jedan. Srešćemo tvoje saputnike kadadođe pravo vreme za sastanak. A neće trebati tražiti mestoElohimfesta. Biće održan u središtu, a u Elemesnedenu su svamesta u središtu. Idemo od središta do središta. Ovo ovde je takođesredište." Je li se to desilo sa džinovima koji su rešili da ostanu ovde? Lindense jedva uzdržala da ne upita glasno. Jesu li tako počeli da hodaju inikad se više nisu našli, sve do smrti? No, zadržala je pitanje za sebe. Njime bi otkrila suviše mnogo svojestrepnje i nepoverenja. Zato je odabrala potpuno drugačiju reakciju.Progovorila je ravnim glasom, kao da iznosi simptome. "Pa, hodalasam čitavog dana i umorila sam se. Potreban mi je predah." To nije bilo tačno. Iako nije jela niti se odmarala od kako se pohodiskrcao sa Dragulja Zvezdoputa, osećala se sveže kao da je upravoustala posle dugog sna i obilnog obroka. Sve u klahanu nekako jeodgovaralo njenim fizičkim potrebama. Rekla je ovo samo da bividela kako će Dafin reagovati. Elohimka kao da je osetila laž; ipak, nije to otvoreno rekla. "UElemesnedenu nema umora", rekla je, "a hodanje je prijatno. Ipak,prijatno je i sesti ili prileći. Evo zgodnog mesta." Pokazala je travnatupadinu obližnjeg brega. Na vrhu se nalazila ogromna vrba koja jeumesto lišća imala leptirova krila; a u dnu padine ležalo je jezerce načijoj su površini preletale boje nalik na vodeni portet samog klahana.Dafin je pošla ka padini i sela, pažljivo raširivši ogrtač oko sebe. Linden je pošla za njom. Kada se udobno smestila na jedroj travi,uobličila je sledeće pitanje. Pokazala je ka močvari. "Je li to muškarac ili žena?" Reči su zvučalegrubo pred Dafinom lepotom; ali nije pokušala da ih ublaži. Nije jojse sviđalo što pokazuje koliko toga ne razume; ali pretpostavljala jeda je ranijim ponašanjem već stavila Elohimima do znanja koliko sujoj čula ograničena. "Jutarnje Svetlo?" odgovorila je Dafin, zagledana u prelive boja.

"Mogla bi ga nazvati muškarcem." "Šta on to radi?" Dafin ju je pogledala onim svojim zelenim očima. "Kakvo je topitanje, Sunozbore? Zar nismo u Elemesnedenu? Ovde nema šta dase 'radi' u smislu tvoje reči. To nije čin sa svrhom kako je ti shvataš.Jutarnje Svetlo izvodi samoposmatranje. Prikazuje istinu o svombiću onako kako je on vidi i time ispituje tu istinu, posmatrajući je istvarajući novu. Mi smo Elohimi. Za neke vizije tražimo druge izvore.'Rad' o kome ti govoriš lakše se vidi na površini Zemlje nego unjenom srcu. No, sve istine su u nama, a istine ove vrste tražimo usebi." "Znači li to", upitala je Linden, podstaknuta neobičnom odvojenošćuDafinog glasa, "da ga ne gledaš? Da ne obraćate pažnju jedni nadruge? Ovo" - pokazala je vodu Jutarnjeg Svetla - "ne znači nekakvuporuku?" Dafin kao da se malo iznenadila. "Čemu to? I ja sam srce Zemlje kaoi on. Zašto bih želela da saznam njegovu istinu, kad mogu slobonoda tražim svoju?" Ovaj odgovor zvučao je smisleno; no, zbunjivala ju je tolikasamodovoljnost. Kako može bilo koje stvorenje da bude takopotpuno? Dafin je sedela, ljupka, odmarajući se iznutra, kao danikada nije postavila sebi pitanje na koje nije već znala odgovor.Njena ličnost zračila je kao nagoveštaj sunčeve svetlosti, a kada jeprogovorila glas joj je bio pun mesečine. Linden joj nije verovala. No,sada je razumela čuda i uzbuđenja, divljenje na ivici obožavanja,koje je Brusobol osećao prema ovom narodu. Ipak, nije mogla da se otrese nekakvog drhtavog unutrašnjegnemira. Zvona je nisu ostavljala na miru. Došla su tako blizuznačenja, ali i dalje nije mogla da razabere poruku. Nervi su joj senehotice zategli. "Napev ne misli tako. On smatra da je njegova istina jedinapostojeća." Dafin bistar pogled nije skrenuo. "Možda je to tačno. Pa šta? On jesamo jedan od mnogih Elohima. Osim toga", nastavila je posletrenutka razmišljanja, "nije oduvek takav. Našao je u sebi mestopuno senki koje mora da istraži. Svi živi sadrže i nešto tame, a tamoje mnogo šta skriveno. Svakako je opasno, kao što je opasna svaka

senka koja poseže ka svetlosti. Ali u nama to nije stvar strepnje - jerzar nismo dorasli svim stvarima? Ipak, Napevu je njegova senkapostala stvar strepnje. Rizikuje mnogo i zato postaje nestrpljiv saonima koji još nisu videli senku sopstvene istine ni zašli u nju. Aostali prate njegovu stazu. Sunozbore." Sada je iz Dafin zračilo nešto novo - svetlost čiste želje."Ovo moraš da razumeš. Mi smo Elohimi, srce Zemlje. Stojimo usredištu svega što živi i kreće se i jeste. Živimo u miru zato što nepostoji niko ko bi nam mogao nauditi i ako bismo izabrali da sedimou Elemesnedenu i gledamo kako Zemlja stari sve do kraja Vremena,niko ne bi mogao da nam se usuprotivi. Nijedno drugo biće nipotreba ne mogu da nam sude, kao što ruka ne može suditi o srcukoje joj daje život. Ali pošto mi jesmo srce, ne odbacujemo teret istine u nama. Reklismo da su naše vizije predvidele dolazak Sunozbora i prstenoše.Zato smo se zabrinuli što su to odvojene ličnosti. Ogromna jepotreba da Sunozbor i prstenoša budu jedno. U svakom slučaju,dolazak je bio poznat unapred. U planinama koje okružuju našklahan vidimo opasnost Kobi Sunca koja vas je nagnala na pohod. Au drveću Drvobrega pročitali smo vaš dolazak. I da je to saznanje dosezalo do granica našeg znanja, bili bistedočekani ovde barem kao i drugi posetioci, jednostavnomljubaznošću i radoznalošću. Ali naše znanje nije tako malo. Našlismo u sebi senku na srcu Zemlje i ona nam je izmenila misli. Naučilanas je da shvatimo Kob Sunca na novi način - i da odgovorimo naopasnost po Zemlju drugačije nego što bismo želeli. Sumnjali ste u nas. I sumnja će ostati i dalje. Možda će rasti dok nepočne da liči na gađenje. Ipak ti kažem, Sunozbore, da naspogrešno prosuđuješ. Sama pretpostavka da nas ti prosuđuješnedostojna je i neprijatna. Mi smo srce Zemlje i niko nam ne možesuditi." Dafin je oštro govorila, ali nije delovala ljutito. Više kao da je tražilarazumevanje onako kako roditelj traži od deteta da se lepo ponaša.Linden se osećala posramljeno, ali se ipak pobunila. Dafin je tražilaod nje da odustane od odgovornosti za razumevanje i delovanje, a tonije htela. Ta odgovornost bila je njen razlog što je tu i zaslužila ju je. A onda su se zvona podigla u njoj kao osuđivanje Elemesnedena.

"Šta ste vi?" upitala je prigušenim glasom. "Srce Zemlje. Središte.Istina. Šta sve to znači?" "Sunozboru", odgovorila je Dafin, "mi smo Gmra Zemlje." Govorila je jasno, ali njen ton je zbunjivao. Reč Gmra zvučala je kaoGral ili Glas. Gral? - zamislila se. Sudbina - usud? Ili Glas? Ili oboje. U nastaloj tišini Dafin je počela da priča. Bilo je to predanje onastanku Zemlje; Linden je uskoro shvatila da je istu pripovest čulaod Lupižene tokom prizivanja nikora. No, postojala je jedna razlika.Dafin nije pominjala crva. Umesto toga izgovarala je onu nejasnureč, Gmra, koja kao da je značila i Gmaz i Gral. Taj Gmra se probudio u svitanje eona i počeo da proždire zvezdekao da namerava da zbriše čitavu Vaseljenu. Posle nekog vremenase zasitio, sklupčao se i umirio i tako je nastala Zemlja. I zato ćeZemlja postojati dok se Gmra ne pokrene da nastavi sa jelom. Upravo tako joj je pričao i Lupižena. Da li su džinovi koji su iznelipriču iz Elemesnedena pogrešno čuli osnovnu reč? Ili su je Elohimirazličito izgovarali različitim posetiocima? Kao da odgovara, Dafin je zaključila. "Sunozbore, mi smo Gmra -direktni potomci stvaranje Zemlje. Iz nje smo izrasli i u njoj bitišemo.Stoga smo mi i srce, i središte, i istina, i stoga smo to što jesmo. Mismo svi odgovori, kao što smo i sva pitanja. Zato ne smeš suditi oodgovoru koji ćemo pružiti tvojoj potrebi." Linden je jedva čula Elohimku. Glava joj je bila puna uskovitlanihmisli. Naslućivanje joj se sudaralo sa granicama razumevanja,stvarajući nešto nalik na zvonjavu. Mi smo Gmra. Jutarnje Svetlo sepreliva u bojama, dajući portret klahana u metafori. Vrba sa leptirimaumesto lišća. Samoposmatranje. Moć. Blagi Bože! Jedva je uspevala da uobliči reči zbog bezvučnihnagoveštaja zvonjave. Elohimi...! Oni su Zemna moć. Srce Zemlje.Otelotvorenje Zemne moći. Nije uspevala da održi tok misli. Nade i slutnje su se utrkivale. Ovajnarod može da učini sve što poželi. Oni jesu sve što požele. Moguda pruže koji god dar odaberu, iz ćudi ili iz ubeđenja. Mogu da dajuono što njoj treba. Ono što Brusobol želi. Da daju Kovenantu...

Oni su bili odgovor protiv poglavara Kletnika. Lek protiv Kobi Sunca.Oni... "Dafin..." počela je. Kakav tajanstveni odgovor su već rešili da pružepohodu? No, zvonjava je prigušivala sve. Nehotice se pobunila. "Nemogu da razmišljam. Šta su, pobogu, ta zvona?" Tog trenutka se Jutarnje Svetlo prelio u ljudski oblik, izbrisavšijezero. Bio je visok i dostojanstven, prosede kose i uvučenih očiju. Ion je nosio ogrtač kao i Napev - kao da je to izraz samopoznavanja.Pošao je uzbrdo i nežno se nasmešio Linden. Kada joj je prišao, tonovi u njenom umu progovorili su jasno kaojezikom: - Treba da požurimo, jer Sunozbor suviše brzo uči da nas čuje. Kao da je podignuta muzikom, Dafin je ustala i pružila Linden ruku."Hodi, Sunozbore", mirno je rekla. "Elohimfest te čeka."

8. ELOHIMFESTDo đavola!

Linden nije mogla da se makne. Ošamutila ju je jasnoća kojom suprogovorila bezvučna zvona. Zurila je u Dafinu ispruženu ruku. Kaoda uopšte nije delovala. Grozničavo je tragala za značenjem muzike.Treba da požurimo... Je li to stvarno čula - ili joj se učinilo od zbunjenosti? Uči da nas čuje.Osetljivost rođena u Domaji sada je naišla na nešto za šta nije bilapredviđena. Oni koji su govorili zvonima nisu želeli da ona zna očemu je reč. Trudila se da se usmeri, ali nije uspevala da razabere jezik. Iako seprigušio kad je posegnula za njim, nije sasvim zamukao. Nastavio sena ivici njene svesti kao razgovor brušenih kristala. A ipak joj jeizmicao. Što se više trudila da razume, više je zvučao kao običnazvonjava. Dafin i Jutarnja Svetlost zurili su u nju kao da mogu da joj čitajuuzburkane misli. Želela je da ostane sama, trebalo joj je vremena darazmisli. No, Elohimi su je stalno gledali. Strepnja u njoj je narastala ishvatila je još jednu potrebu - da prikrije mogućnosti i ograničenjaovog sluha. Ako nije trebalo da otkrije postojanje zvona, moraće dasakrije šta čuje kako bi izvukla korist od njih. Morala je da napabirči sve moguće tajne. I pored Dafine prividneljubaznosti, Elohimi su krili svoje istinske ciljeve. A Kovenant i ostalisadruzi zavise od nje, znali to ili ne. Oni nemaju njen sluh. Muzika se nije utišala. Znači da se nije potpuno odala. Zasad.Pokušavajući da sakrije zbunjenost, zatreptala je i nedužno upitalaDafin. "Je li to sve? Završili ste sa ispitivanjem? Pa niste ništasaznali." Dafin se vedro nasmejala. "Sunozbore, ovo 'ispitivanje' je kao i 'rad'o kome tako jednoznačno govoriš. Za nas te reči imaju drugoznačenje. Zagledala sam se u sebe i prikupila svu istinu o tebi kojami je potrebna. Hodi sada." Ponovo je ispružila ruku. "Zar nisamrekla da te Elohimfest čeka? Tamo će dolazak Tragede pružiti novuvid. A izvršićemo i ispitivanja i odgovaranja zbog kojih ste prešlitolike daljine. Zar ne želiš da prisustvuješ tom skupu?"

"Da", odgovorila je Linden, suzbijajući neugodnost. "To želim." Uuznemirujućim značenjima zvona zaboravila je svoje nade. No, trebaupozoriti prijatelje. Moraće naći načina da ih upozori na opasnostkoju ne mogu da čuju. Kruto je prihvatila Dafinu ruku i pustila da jeElohimka podigne na noge. Sišla je niz padinu sa Dafin s jedne i Jutarnjim Svetlom s drugestrane, kao stražom. Nije imala osećaj pravca, ali nije se protivila Dafinom vođstvu;usmerila se na prikrivanje misli iza maske strogosti. Na sve strane širila su se čuda Elemesnedena. Zaslepljujuće drvećei plamteći grmovi, vodoskoci prožeti bojom ćilibara, životinje šarenekao tapiserije; Elohimi su na sve strane prikazivali čuda kao da subezrazložna - proliveni ostaci njihovog samoposmatranja. Ali sada jesvako vedro otelotvorenje za Linden imalo značenje, slutećiopasnost i strepnju. Zvona su joj odzvanjala u glavi. Iako se trudilada ih razume, nisu joj ništa govorila. U jednom strašnom trenutku osetila se kao onda kada je prvi putušla u Veselkamen: zarobljena snagom Santoninove moći, lišenasvih razloga koji su ikada davali njenom životu oblik i volju. Ovde jepritisak bio prikriveniji; ali davio ju je kao mirisno ulje i pokrivao jegotovo sve ostalo. Ako Elohimi odluče da je ne puste, nikada nećeotići iz Elemesnedena. No, ovo svakako nije bio Veselkamen, a Elohimi nisu imali ništazajedničkog sa Besomucima, jer Dafin osmeh nije sadržao ninagoveštaj prikrivene zlobe, a oči su joj imale boju mladog prolećnoglišća. A kako je prolazila kraj njih, sva čuda su napuštalazadubljenost u sebe i pridruživala se Sunozboru. Topili su se,kovitlali i zgušnjavali u ljudski oblik, pozdravljajući Linden kao da jenaslednik nekog stranog veličanstva, a onda se svrstavali iza nje ićutke se, zvoneći, kretali ka saboru Elohimfesta. Ogrnuti haljama ipelerinama od svile, kadife i baršuna kao povprka proslave, pratili suLinden kao da joj odaju poštovanje. Ponovo je osetila kako divotaklahana deluje na nju, odvlačeći je od nepoverenja. Ali kako su Elohimi polazili za njom, predeo iza njih gubio je svuprivlačnost i pretvarao se u običnu ustalasanu zemlju pod sivimnebom. Elemesneden je bez delovanja Elohima bio prazan ineplodan kao pustinja.

Pred njima se videlo jedino istaknuto mesto koje je Linden ugledalau čitavom klahanu - širok prsten mrtvih hrastova. Stajali su, upirućigranama u azurno nebo kao ranjeni stražari, označavajući mesto nakome su pomrli pre mnogo eona. Čula su joj pružila uvid u prirodnoustrojstvo drveta, isušenost sokova u srži, crnu i zaboravljenu smrtuspravljenih grana. No, nije razumela zašto prirodno drveće ne možeda izdrži prisustvo Elohima. Kada se približila, praćena Dafin, Jutarnjim Svetlom i kolonomElohima, videla je da drveće okružuje nizak, ogoljen brežuljak koji jesvetleo naglašenim sjajem kao vilinsko stanište. Kao da je taj bregizvor svog osvetljenja u Elemesnedenu. Ili je možda tako izgledalojer se nebo nadnosilo nad njim tako da su zajedno stvarali osovinuoko koje su stajali mrtvi hrastovi, ukočeni u pokretu. Dok je prolazilaizmeđu drveća, Linden se osetila kao da ulazi u središte svetilišta. Sa svih strana pristizali su novi Elohimi. Slivali su se napred,svetlucavi, u oblicima svega što Zemlju čini divnom; od tog prizoraza trenutak joj se steglo grlo. Nije znala kako da razreši sukobe kojeje ovaj narod podsticao u njoj, nije znala gde leži istina. Ali u tomtrenutku bila je sigurna da više nikada neće sresti ljude tolikosposobne za lepotu. Skrenula je pažnju kada su uz brdo počeli sa raznih strana da sepenju ostali učesnici pohoda. Brusobol je pristigao visoko podignuteglave i blistavog lica, kao da je oživeo najdragocenija sećanja. Sadruge strane došao je Lupižena. Kada je ugledao Prvu kako prilazinedaleko od njega, pozdravio ju je uzvikom tako punim ljubavi da suLinden zasuzile oči, pa je za trenutak sve izgledalo čisto. Zatreptala je da izbistri pogled i ugledala Sanomorovu visoku prilikukako se promalja iza vrha brda. Kao i Prva, izgleda da nije delioBrusobolovu radost. Ona je delovala mračno i zatvoreno, kao da jeteškom mukom izborila pobedu u ispitivanju. No, on je na licu imaoizraz dubokog bola, kao da je svestan opasnosti koju zbog nemostine može da objasni. Podstaknuta onim što je videla u njegovom pogledu, Linden je brzorazgledala brdo, tražeći Kovenanta. Za trenutak ga nigde nije videla,ali gotovo odmah se pojavio sa druge strane i pošao prema njoj. Koračao je kao da su mu mišići prezategnuti i krti; zračio jenapetošću. Izgleda da ga je ispitivanje mnogo stajalo. Ipak, to što ga

je videla i tako ukočenog, stegnutih pesnica, pružilo je Linden plimuolakšanja. Sada više nije bila sama. Ukočeno joj je prišao. Oči su mu bile oštre i prkosne kao opiljciliskuna. Napev je bio nekoliko koraka iza njega, smešeći seneprirodno kao da je na iglama. Kad joj je Kovenant prišao bliže sasvim grubim osećanjima, Lindenino olakšanje pretvorilo se u strepnjui gnev. Poželela je da drekne na Napeva: 'Šta si mu to učinio?' Kovenant se zaustavio pred njom, pogrbljenih ramena. "Jesi lidobro?" upitao je napetim glasom. Slegnula je ramenima da bi otresla površinsko značenje pitanja. Štati je Napev učinio? Želela je da ga zagrli, ali nije znala kako. Nikadanije znala kako da mu pomogne. Mračno se savladala i potražilanačin da ga upozori na ono što je otkrila. Nije uspevala da smisli rečikoje bi delovale dovoljno nedužno, pa je zato namerno progovorilapotpuno nemarnim glasom i rizikovala da saopšti: "Volela bih kadbismo mogli da porazgovaramo. Kail je bio u pravu." "I meni se čini." Glas mu je bio oštar. Od kako su se prvi put sreli saElohimima, bio je na ivici nasilja. Sada je zvučao kao da je na ivicierupcije. "Napev je pokušao da me nagovori da mu dam prsten." Linden je zinula. Razgovor sa Dafin nije je pripremio za mogućnostda će sa ostalim saputnicima biti postupano daleko grublje. "Imao je svašta da mi ispriča o tome", nastavio je Kovenant. Izaprividne smirenosti sav se tresao. "Elohimi smatraju sebe središtemZemlje. Ako je verovati Napevu, ovde se dešava sve što je važno.Ostatak sveta samo je senka koju baca Elemesneden. Kletnik i KobSunca samo su simptomi. Stvarna bolest je nešto drugo - nije sepretrgao da mi objasni šta. Nešto u vezi sa tamom koja preti srcuZemlje. Hoće moj prsten. Hoće divlju magiju. Tako bi mogao danapadne bolest." Linden je zaustila da se pobuni. Pa njemu to ne treba. On je Zemnamoć. Ali nije bila sigurna sme li to da otkrije. "Kada sam odbio, rekao mi je da nije ni važno." Napevovo lice bilo jepuno samouverene sigurnosti. "Ako mu je verovati, ja nisam važan.Već sam poražen." Kovenant kao da je odgrizao reči i osećaogorčinu iz njih. "Šta god da mi se desi, svejedno je." Linden se trgla. Pokušala je da mu stavi do znanja kako ga razume."Sada znaš kako se ja stalno osećam."

No, nije uspelo. Kovenant se namrštio. Pogled mu je bio oštar kaoopiljak kamena. "Ne moraš me podsećati." Džinovi su se okupili izanjega i slušali su ga sa nerazumevanjem. No, on je bio obuzetgorčinom i kao da nije bio svestan koliki bol nanosi Linden. "Štamisliš, zašto si ovde? Svi očekuju kad ću posrnuti." "Ja ne!" obrecnula se na njega, ne mareći više što bi ga moglapovrediti. "Nisam tako mislila." Toliki bes ga je zaustavio. Pogledao ju je u oči, napet od sećanja istraha. Kada je ponovo progovorio, uspeo je da povrati bar deosamokontrole. "Žao mi je. Ne snalazim se dobro. Ne volim što samovoliko opasan." Prihvatila je izvinjenje krutim klimanjem glave. Šta drugo da uradi? Idok je govorio, njegova svrha ojačala je do granitne snage. Ali nijeznala koja je njegova svrha. Koliko daleko namerava da ide? Držeći se kao kamen, okrenuo se od nje, pogledao džinove i kratkoih pozdravio. Prva nije mogla da odagna iz pogleda zabrinutost.Lupižena je zračio jasnim saosećanjem koje nije govoirlo ništa oispitivanju koje je sam prošao; no, Brusobol je delovao rastrzano,kao da ne uspeva da spoji Kovenantov izveštaj i Lindenino držanjesa svojim iskustvom. Linden se ponovo upitala kakvu pogodbu setako očito spremao da sklopi. Pristizalo je sve više Elohima i sada ih je bilo toliko da su ispuniliunutrašnji krug ispod hrastova i doprli sve do polovine brda. Njihovokretanje stvaralo je tihi mrmor, ali prolazili su jedni između drugih bezrazgovora. Bili su staloženi i smireni kao da su udubljeni u svojasamoposmatranja. Samo su zvona odavala postojanje kontakta.Linden se namrštila, opet pokušavajući da nasluti značenjezvonjave, ali ova je ostala čudna i nedodirljiva kao strani jezik blizakpo zvuku, ali ne i po značenju. A onda joj je pažnju privukao nailazak novog Elohima. Nije gaprimetila kada je ušao u prsten. Ni bleda koža ni svetao ogrtač nisuga izdvajali od ostalih. Ali kada je prišao bliže - naizgled besciljnokoračajući oko brda - privukao joj je pažnju kao magnet. Uzdrhtala jeod pogleda na njega. To je bio prvi Elohim koga je videla da izgledajadno. Izabrao je oblik koji je izgledao kao da je istrošen i istesan odnedaća. Udovi su mu bili mršavi, pa su se videli prepleteni mišići;

koža mu je bila bleda kao da se sastoji od ožiljaka; kosa mu je visilapreko ramena kao snop neobrađenog srebra. Čelo, obrazi i ugloviočiju bili su mu prekriveni borama uklesanim nevoljama i strepnjama.Kapci oko žutih očiju bili su mu tamni kao od davnih jada. A kretaose kruto kao da je upravo prebijen. Nije prišao družini, nego je zašao među Elohime, ne obraćajućipažnju na njih kao ni oni na njega. Zureći za njim, Linden je rešila darizikuje još jedno pitanje. "Ko je to?" obratila se Dafin. Elohimka je odgovorila, ne gledajući ni njega ni Linden: "To jeFindejl, Određeni." "Određeni?" Linden se nije predavala. "Šta to znači." Ostali saputnici pažljivo su slušali. Iako nisu imali vid kao ona,svakako su primetili Findejla. Okružen mnogim elegantnimElohimima, on je nosio svoje bolove kao tragove muka. "Sunozbore", vedro je rekla Dafin, "on nosi težak teret. Određen jeda podnese cenu naše mudrosti. Naš narod je ujedinjen vizijom. Govorila sam ti o tome. Istine kojeJutarnje Svetlo nalazi u sebi, posedujem i ja. Na taj način postajemosnažni i sigurni. Ali u tolikoj snazi i sigurnosti takođe ima opasnosti.Istina koju neko vidi može proći nezapaženo kod ostalih. Nepriznajemo rado takve stvari, jer kako bi neko od nas rekao drugome'Moja istina je veća od tvoje'? A nema nikoga na svetu ko bi mogaoda nam se usprotivi. No, deo naše mudrosti je i oprez. Stoga se, kad god na Zemlji postoji potreba za nama, određuje nekoda bude naša mudrost. Njegovi zadaci su različiti, u zavinosti odpotrebe. U nekom razdoblju potrebno je da Određeni poriče našejedinstvo i time nas tera da tražimo dublje istine. U nekom drugomon biva imenovan da bi ispunio to jedinstvo." Glas joj je za trenutakpostao ozbiljniji. "U svim razdobljima Određeni plaća cenu sumnje.Findejl će rizikovati svoj život zbog usuda Zemlje." Usud? Linden je osetila bol od te reči. Kako? Je li Findejl kaoKovenant - pa prihvata da plati cenu umesto čitavog naroda? Kakvucenu? Šta su to Elohimi videli da bi se osetili odgovorni - a da pri tomipak ne požele da im objasne? Šta oni znaju o Opakom? Je li on Napevova senka? I dalje je pogledom pratila Findejla. No, dok se borila sazbunjenošću, na brdu se odigrala promena. Svi Elohimi prestali su

da se kreću, a Dafin se nasmešila kao da očekuje nešto. "Ah,Sunozbore", šapnula je, "dolazi Trageda. Sada počinje Elohimfest." Trageda? - nemo je upitala Linden. Zvona nisu odgovorila. Svi Elohimi okrenuli su se ulevo. Kada je pogledala u tom pravcu,videla je priliku načinjenu od svetla kako se približava kroz hrastove.Kao da je donosila olakšanje suvim granama. Ušla je u prstenponosnim i smirenim korakom ministranta i prošla između ljudi dovrha brda. Tu se zaustavila i pogledala članove pohoda. Žena je bila visoka i dražesna kao svetlo dragulja. Kosa joj jeblistala. Čitavim telom rasipala je odbleske kao more podmesečinom. Haljina joj je bila istkana od dijamanata i ukrašenarubinima. Oreol duginih boja odvajao ju je od drveća i neba upozadini. To je bila Trageda i stajala je na vrhu brda kao kruna svihčuda Elemesnedena. Prešla je dostojanstvenim pogledom preko družine, stigla do Linden istala da je gleda u oči. Linden je osetila da joj kolena klecaju pod timpogledom. Poželela je da obori pogled pred ovom veličanstvenompojavom. Pred ovakvom ženom svakako se moglo ponašati samoponizno. Brusobol se već spustio na kolena, a ostali džinovi sledili sunjegov primer. No, Kovenant je i dalje uspravno stajao, kao kip isklesan od čvrstihkostiju i neprolaznosti. Ni Elohimi nisu ukazali Tragedi nikakav znakpoštovanja, osim što su se smesta utišali. Samo su zvona ostala,zvučeći kao da slave nekoga. Linden je ukočila zglobove i potrudilase da deluje što čvršće pred veličanstvenim pogledom ove žene. Trageda je konačno sklonila pogled, a Linden se gotovo skljokala odolakšanja. Trageda je podigla ruke i obratila se svom narodu glasomnalik na zvonjavu lakih kristala. "Došla sam. Počnimo." Elohimfest je smesta počeo, bez upozorenja i bez priprema. Nebo je potamnelo kao da nad Elemesnedenom pada noć,otvarajući pogled na svod bez zvezda. Elohimi su primali svetlost odTragede. Obavijali su breg kao ogrtač, šarolik i živ. Njihovosvetlucanje kao da je poticalo od Tragedinih ispruženih ruku. Tirkiznai purpurna svetla, smaragd i blistava belina, pojačavali su se kaotinjanje, narastajući ka plamenu. Sa brda je nicala plamena duga. Akako se svetlost pojačavala, počinjao je da duva vetar. Zahvatio je Lindeninu košulju i prošao joj kroz kosu kao ledeni prsti

aveti. Uhvatila se za Kovenanta, tražeći podršku; ali nekako jeuspela da ga izgubi. Ostala je sama u prigušenom svetlucanju ivetru. Narastao je i pritiskao je sve dok se nije zateturala. Tama jebujala, a sa njom i svetla. Nije uspevala da vidi džinove, nije moglada dotakne nijednog Elohima. Sva materija u Elemesnedenupretvorila se u vetar, a vetar je kružio oko brda kao da ga je Tragedadovela, rađajući ga jednostavnim rečima prizivanja. Linden se ponovo zateturala i pala; i zemlja ispod nje bila je oduvananekuda. Kugle elohimskog svetla dizale su se nad njom. Kovitlale suse naviše kao iskre plamena u srcu Zemlje, leteći pravo ka nebu.Prazan svod pretvorio se u vrtoglavi cilj. Linden je pošla za njima,bespomoćno se tumbajući u vetru. No, kako se podizala, trapavo, smrtno telo počelo je da lebdi. Breg jesada videla u dubini kao jezero ponoći na dnu neumornog kovitlaca.Ostavila ga je za sobom i zaplovila uz reku iskri. Vatre su gorele sasvih strana kao izmenjena zvona. A kovitlac ju je nosio sve više. Noć se odjednom pretvorila u istinsku noć i vetar ju je poneo dalje kanebu prošaranom zvezdama. U svetlosti vatri videla je kako i ona iElohimi izviru iz krečnjačkog izvora kao vodoskok i kruže naviše.Pod njom se u tami raširio maidan, ali brzo je nestao kada jenastavila da se penje. Oko livade zatvorio se Drvobreg; planine suzatvorile Drvobreg. Dizala se sve više u kovitlacu, nemoguće, svebliže zvezdana. Nije disala, nije se sećala kako se diše. Čuđenje ju je otrglo od svestio sebi - letela je kao krpica tame u jatu iskri. Obzorje neosvetljeneZemlje skupljalo se kako je napredovala ka zvezdama. Iz samogsredišta kugle podizala se plamena pupčana vrpca, nalik na kovitlacvečnosti. A onda više nije imala ništa za šta bi se uhvatila. Nije više imalasebe. Predstavljala je neosvetljenu česticu među savršenimdraguljima, dragulji su bili zvezde, a ponori oko nje i u njoj bili subezdani i neshvatljivi - provalije hladne kao umiranje, prazne kaosmrt. Nije postojala pod veličanstvenim nebesima. Njihovausamljenička i zbunjujuća lepota uzdizala joj je i umrtvljavala dušu.Osećala je ushićenje i uništenje kao da su to dve poslednjepreostale misli; a kada je izgubila ravnotežu, spotakla se i počela dapada glavačke ka čvrstom tlu brda, zaplakala je od bezimene tuge.

Postepeno je do nje doprla činjenica da leži na zemlji, a krik joj sepretvorio u tihe suze gubitka, olašanja i čuđenja. Kraj sebe je čula Kovenantovo stenjanje. Pogledala ga je očimazamagljenim od slabosti. Stajao je na sve četiri, ukočen podnebesima. Oči su mu bile pune užasa zbog usuda zvezda. "Đubrad", dahtao je. "Zar hoćete da mi slomite srce?" Linden je pokušala da ga dosegne, ali nije mogla da se pomeri. Uumu su joj govorila zvona. Kako su Elohimi polako zadobijali ljudskioblik na brdu, vraćajući svetlost nebu, njihov nemi jezik za trenutakje postao razumljiv. Jedan niz zvona je govorio: - Zar on stvarno smatra da su nam namere takve? Drugi je odgovarao: - Pa zar nisu? A onda se ovaj razgovor utopio u metalne, kristalne i drvene zvukeuobičajene zvonjave - podsećajući na sve, ne odajući ništa. Zatresla je glavom, trudeći se da ponovo uhvati jezik. Ali kada jeuspela da žmirkanjem razbistri pogled, ugledala je pred sobomFindejla Određenog. Kruto se sagnuo i pomogao joj da ustane. "Sunozbore." Glas mu jezvučao otupljeno od retke upotrebe. "Namera nam je da služimoživotu na Zemlji što bolje možemo. Taj život je i naš." No, ona se u sebi još pribirala. Njegove reči kao da nisu imalesadržaj; misli su joj pošle u drugom pravcu. Njegove bolne, žute očibile su prve naizgled iskrene u Elemesnedenu. Grlo joj je još bilostegnuto od bola zvezda. Mogla je da govori samo promuklimšapatom. "Zašto hoćete da mu naudite?" Nije skrenuo pogled, ali ruke su mu zadrhtale. Odgovorio je sasvimtiho, kako ga niko drugi ne bi čuo. "Ne želimo da mu naudimo.Želimo samo da sprečimo da on naudi drugima." Onda se naglookrenuo, kao da ne može da podnese ostalo što je želeo da kaže. Malo dalje, četvoro džinova polako se podizalo na noge. Izgledali suošamućeno, zbunjeni vizijom. Sanomor je pomogao Kovenantu daustane. Elohimi su se opet okupljali na padinama. Još jednom jerazumela zvona. Da su nam namere takve? Želela je da razgovara sa Kovenantom idžinovima, da čuje njihovo mišljenje o onome što je čula. Pa zar

nisu? Kakvo zlo Elohimi misle da će sprečiti time što bi povredili iliponizili Kovenanta? I zašto se ne slažu oko toga? U čemu je razlikaizmeđu Dafin i Napeva? Na vrhu brda stajala je Trageda, čekajući. Bila je obavijenablistanjem kao ćilibarnom opnom iz koje će se svakog časa pojavitida zadivi goste Elohimfesta - pojava koju niko ne može poreći.Čvrsto je uhvatila Lindenin pogled i više ga nije puštala. "Sunozbore." Tragedin glas ličio je na svetlost njene odežde."Elohimfest je počeo. Ono što se desilo jeste srž naših bića. Bićešmudra da ga zadržiš u srcu i potrudiš se da razumeš. Ali to je prošlo,a pred nama stoji cilj koji vas je doveo k nama. Hodi." Mislostivo jemahnula rukom. "Razgovaraćemo o tome." Linden je poslušala kao da ju je Tragedin okret lišio volje. No,smesta je osetila olakšanje, jer je ustanovila da je ostali saputnicineće ostaviti samu. Kovenant joj je stao uz bok, a džinovi su pošli kanjoj. Zajedno su prošli kroz Elohime i popeli se uz padinu. Zaustavili su se blizu vrha brda. Tragedina visina i izdignuti položajomogućili su joj da se gleda oči u oči sa Brusobolom i Sanomorom,ali usmerila je pažnju samo na Linden. Linden se osećala ogoljenopod tim magičnom pogledom; no, prizvala je odlučnost i ostalauspravno. "Sunozbore", počela je Trageda, "džin Mrkotrag Brusobol ti jesvakako preneo svoja znanja o Elemesnedenu. Tako znaš da senaši darovi ne predaju slobodno. Imamo mnogo veoma opasnihstvari koje poklanjamo samo uz veliku pažnju. A neželjeno znanje ilimoć brzo iščeznu. Ako se ne okrenu protiv ruke koja ih drži, svakakogube svu vrednost. Osim toga, imamo malo razloga da se radujemoupadima sa ivica Zemlje. Zato želimo da dobijemo cenu za ono štose traži od nas - i da odbijemo sve zahteve ako onaj ko traži nemačime da nas zauzvrat zadovoljni. Ali ti si Sunozbor i jasno je koliko je tvoj pohod u hitnji. Zato od tebe itvojih saputnika neću tražiti nikakvu razmenu. Ako vaše potrebe ležeu našim moćima, ispunićemo ih bez cene." Bez...? Linden je zurila u Tragedu. Zvonjava u glavi joj je narastala,mrseći joj misli. Kao da su se svi Elohimi usmerili na nju i Tragedu. "Možeš da govoriš." Tragedin ton vrlo je blago nagoveštavaonestrpljenje.

Linden je jeknula u sebi. Blagi Bože. Pogledala je saputnike, tražećipomoć. Trebalo je da zna šta da kaže, trebalo je da se pripremi zaovo. No, očekivala je pregovore, a ne poklone. Tragedina ponuda izvona potpuno su je zbunili. Zaustavio ju je pogled na Brusobolovo lice. Sve njegove sumnje suiščilele. Smesta je iskoristila priliku. Trebaće joj malo vremena da sepribere. Ne gledajući Tragedu, progovorila je što je mirnije mogla."Ja sam ovde stranac. Neka prvo govori Brusobol." Osetila je da pritisak Tragedinog pogleda prelazi na kapetana."Onda, govori, Mrkotraže Brusobole", milostivo je rekla Elohimka. Prva, koja je stajala kraj njega, ukočila se kao da ne može dapoveruje kako nema nikakve opasnosti po njega. Ipak, nije mogla damu uskrati klimanje glave u znak slaganja. Lupižena je radoznalogledao kapetana. Sanomorov pogled bio je mračan, kao da mu nekounutrašnje opažanje smeta da vidi brata. Kada je Brusobol koraknuo napred, ispod čupavih obrva blesnula muje nada, nalik na zvezde. "Počastvovan sam", rekao je prigušenimglasom. "Ne želim ništa za sebe. Želim za Palamara Sanomora, mogbrata." Sanomor se smesta zagledao u njega. "Sigurno vam je jasna njegova nevolja", nastavio je Brusobol."Zemljovid ga muči i zbog tih patnji ostao je bez glasa. No, taj istiZemljovid nas vodi u Potrazi, kako bismo se suprotstavili velikom zluna Zemlji. Dar koji tražim jeste dar glasa za njega, kako bi nas boljevodio - i kako bi mu bar malo bili olakšani bolovi." Naglo je zaćutao, očito se savlađujući da ne počne da preklinje. Ustegnutim mišićima na vratu videlo mu se pulsiranje od pokušaja daućutka burna osećanja dok je Trageda gledala Sanomora. Sanomor je odgovorio izrazom bespomoćne i neočekivane žudnje. Učitavom čvornovatom telu videlo se koliko duboko želi reči, nekinačin kojim bi olakšao sebi ogroman teret Zemljovida - ili ispitivanjakome je bio podvrgnut. Delovao je kao da je upravo ugledaospasilačnko svetlo na samoj ivici usuda. No, Trageda ga je gledala samo trenutak, a onda se ponovo obratilaBrusobolu. Zvučala je pomalo nezainteresovano. "Tvom bratu seglas svakako može vratiti. Ali ne znaš šta si zapravo tražio. Njegovanemost potiče od Zemljovida kao što dan potiče od sunca. Da bismo

ti dali to što tražiš, morali bismo da mu oslepimo oči vizije. Tonećemo. Ne bismo ga ubili da si zatražio. Isto tako nećemo da munanesemo ni ovo zlo." Brusobol je razrogačio oči. Videlo se da se sprema na pobunu, jer suse želja i strepnja borili u njemu. No, Trageda je rekla 'Ja samgovorila' takvom čvrstinom da se Brusobol zateturao. Na Sanomorovom licu kratkotrajna svestlost pretvorila se u pepeo.Oslonio se o bratovljevo rame kao da mu treba podrška. Brusobolmu nije uzvratio. Kao džin, izgleda nije mogao da razume kako senada koju je toliko dugo i rešeno negovao može odbiti u nekolikoreči. Nije ni pokušao da prikrije bol od koga mu se lice izobličilo. Pri pogledu na njega, Linden je zadrhtala od iznenadnog besa.Milostivost Elohima očito je samo maska za surovost sličnu grubosti.Nije verovala Tragedi. Ovi ljudi su otelotvorenje Zemne moći. Kakoonda ne mogu...? Ne. Nije tačno da ne mogu. Oni neće. Sada više nije oklevala da pogleda Tragedu. Kovenant je pokušaoda joj nešto kaže, ali nije ga slušala. Besno gledajući naviše,imenovala je poklon kojeg je nameravala da zatraži. "Ako je to tačno, onda ćeš mi verovatno reći da ne možete ništa nisa Kovenantovim otrovom." Iza leđa je osetila da su joj se saputnici ukočili od iznenađenja iiščekivanja - nespremni na njen neočekivani zahtev, uznemireni takootvorenim gnevom. No, nije obraćala pažnju ni na njih, uzdrhtalousmerena na Tragedin pogled. "Ne tražim da mu izlečite lepru. To ima suviše mnogo značenja. Aliotrov! Ubija ga. Čini ga opasnim i po njega i po ostale oko njega. Toje verovatno najgore što mu je Kletnik ikada učinio. Hoćeš li mi rećida ni sa tim ništa ne možete učiniti?" Zvona su zvučala uvređeno i zabrinuto. Jedno je govorilo: - Vrlo neučtivo prihvata našu dobrodošlicu. Drugo je odgovaralo: - Ima i razloga. Naša dobrodošlica nije bila nimalo ljubazna. Ubacilo se i treće: - Naš put je preopasan za ljubaznosti. Ne smemo mu dozvoliti dauništi Zemlju. Linden ih nije slušala. Usmerila je sav gnev na Tragedu, čekajući da

visoka žena prihvati ili odbije jasno izrečenu optužbu. "Sunozbore." Tragedin glas očvrsnuo je kao da opominje. "Vidim tajotrov o kome govoriš. Jasan je u njemu - kao i zlo koje zoveš lepra.No, mi nemamo leka za njega. To je moć - koja može služiti dobru ilizlu - i suviše je duboko usađena u njegovo biće da bi se moglaiskoreniti. Hoćeš li da mu iščupamo korene života? Moć je život, anjemu koreni leže u otrovu i lepri. Cena takve pomoći bila bi gubitaksvih moći, zauvek." Linden je i dalje gledala Tragedu. Od besa je u njoj planulo svo starognušanje od uzaludnosti. Nije mogla da podnese što ostaje takobeskorisna. Kovenant ju je dozivao po imenu, pokušavajući da jeodvrati, upozori ili obuzda. No, bilo joj je dosta izgovora i tajenja.Nasilje koje je tinjalo ispod površine Elemesnedena sada je planulou njoj. "U redu!" prasnula je, izazivajući Tragedu da slično odgovori, iako jeznala da bi je Elohimka mogla ugasiti kao sveću. "Zaboravi. Nemožete ništa sa otrovom." Iskrivila je usta. "Ne možete vratiti glasSanomoru. U redu. Kad tako kažeš. Ima nešto što prokleto sigurnomožete." "Odabrana!" upozorila ju je Prva, ali Linden nije prekinula. "Možete da se sa nama borite protiv Opakog." Džinovi su istog trenutka zapanjeno zaćutali. Kovenant je tihoopsovao, kao da mu takav zahtev nikada ne bi pao na pamet. No,njen ključali bes nije joj dopuštao da se zaustavi. Trageda se nije ni pomerila. Kao da je i ona bila iznenađena. "Sedite ovde u vašem klahanu", nastavila je Linden, birajući reči kaoargumente optužbe, "puštate da vreme prolazi kao da nikakvo zlo niopasnost na svetu ne smeju da utiču na vaše uzvišenosamoposmatranje, a mogli biste nešto i da učinite! Vi ste ZemnaMoć! Vi ste načinjeni od Zemne Moći. Možete da zaustavite KobSunca - povratite Zakon - porazite poglavara Kletnika - samo kadbiste se potrudili! Pogledaj se samo!" nastavila je. "Stojiš na vrhu kako bi nas gledalaodozgo. A možda i imaš pravo na to. Otelotvorena Zemna Moć jetoliko moćna da vam moramo delovati jadno i smešno. Ali mi barpokušavamo!" Brusobol i Sanomor su povređeni. Kovenant jeodbijen. Čitav pohod je izdan. Bacala je rečenice kao projektile,

pokušavaući da u Tragedi nađe i napadne neko ranjivo mesto ilisavest. "Kletnik pokušava da uništi Domaju. A ako uspe, neće se tuzaustaviti. On želi čitavu Zemlju. U ovom trenutku njegovi jedinineprijatelji su jadni, smešni smrtnici - kao mi. U ime najobičnijegstida, ako već ne nečeg drugog, trebalo bi da ste voljni da gazaustavite!" Kada je zaćutala, jer ponestalo joj je reči, oko brega su se podigliglasovi - izrazi besa, zabrinutosti, nezadovoljstva. Najjasnije seizdvojio Napevov uzvik. "Tragedo, ovo je neoprostivo!" "Ne!" odvratila je Trageda. To je zaustavilo proteste Elohima. "Ona jeSunozbor i njoj ću oprostiti!" Ovako neočekivan odgovor izmakao je Lindenin oslonac. U sebi sezaljuljala; gnev joj je oslabio od iznenađenja. Posustala je od stalnogzvuka zvonjave. Jedva je uspevala da izdrži Tragedin pogled dok jeova govorila. "Sunozbore", rekla je sa prizvukom žaljenja ili tuge, "to što ti zovešZemna Moć naš je Gmra." Kao i Dafin, nejasno je izgovorila reč pa jezvučala i kao Gral i kao Glas. "Ti veruješ da je to predmet suverenemoći. U osnovi, to je opravdano verovanje. Ali zar si prešla takodalek put, a da nisi razmela koliko je moć bespomoćna? Mi smo tošto jesmo - a ono što nismo ne možemo ni postati. Onaj koga zovešOpakim stvorenje je potpuno druge vrste. Mi smo nemoćni protivnjega. To je naš Gmra. Osim toga, Elemesneden je naše središtekao što je i središte Zemlje. Ne želimo da idemo van njegovihgranica." Linden je poželela da krikne. Lažeš! Sva je gorela od protesta i željeda vikne. No, Kovenant joj je sasvim prišao. Stegao ju je troprstomšakom kao kandžama, zabijajući prste sve dublje kao da želi da jefizički kontroliše. "Ona govori istinu." Obraćao se njoj, ali gledao je Tragedu kao da jekonačno našao put svoje svrhe. Linden je osetila u njemu bes jednaksvome - bes od koga se držao kruto kao kost. "Zemna Moć nijeodgovor na Opačiju. Inače Kevin nikada ne bi bio naveden na ObredObesvećenja. On je bio gospodar Zakona i Zemne Moći, ali nije muto bilo potrebno. Ne bi uspeo da time spase Domaju. Zato smo Domaji potrebni mi. Zbog divlje magije. Ona potiče izvanSvoda Vremena. Kao i Kletnik. Može da učini stvari koje Zemnoj

Moći nisu moguće." "Onda se sve svodi na ovo." Brusobolov glas nadjačao jeKovenanta. Otvoren bol u glasu davao mu je dostojanstvenodržanje; govorio je kao da izriče presudu Elohimima. "U svimkrajevima Zemlje pričaju se legende o Elemesnedenu. Elohimi su unjima narod koji vlada vilinskim moćima i čudima, nečim najvišim inajdragocenijim što postoji. Džinovi rado i često pričaju o tome i onikoji su imali sreću da ih ovde dočekaju dobrodošlicom smatraju seblagoslovenima. Ali mi nismo dobili dobrodošlicu o kojoj svet priča sa tolikomčežnjom. Nismo dobili ni darove koji su neophodni za opstanaksveta. Umesto toga, oteli su nam sadruge haručaije, a mi smoponiženi. I zavedeni smo pri traženju darova. Ponudili ste ih bezcene, ali to nije pravo, jer znači da se ne možemo buniti zbogodbijanja. Elemesneden se tužno promenio i nemam želje da ovupriču pronesem kroz svet." Linden ga je žudno slušala. Zgrozio ju je Kovenantov stav. Zar mislida je pravo što je Napev želeo njegov prsten? Zar ne čuje zvona? Jedno od njih je govorilo: - Zbori istinu. Nismo više ono što smo bili. Odgovorio je tamniji ton: - Ne. Samo su ovi smrtnici bezobrazniji od svih drugih. Prvo je odgovorilo: - Ne. Mi smo postali bezobrazniji. Zar u ranijim vremenima ne bismopreuzeli na sebe ovu cenu? A sada tražimo da je on snosi, kakobismo mi bili pošteđeni. Smesta se umešalo treće: - Zaboravljate da je on opasan sam po sebi. Odabrali smo jedini putkoji nudi nadu i nama i Zemlji. No, Određenom se i dalje možedopasti da plati cenu. A Elohimfest se nastavljao kao da nema zvonjave. Trageda je krutogovorila. "Mrkotraže Brusobole, slobodno si govorio. Sada ćuti." No,njegovo dostojanstvo bilo je van domašaja prekora. Uperila je pogledu Linden. "Jesi li zadovoljna?" upitala je. "Zadovoljna?" zaustila je Linden. "Jesi li ti lu..." Zaustavio ju je Kovenantov stisak. Zario joj je prste u rame,zahtevajući da se savlada. Pre no što je stigla da se oslobodi, da mu

u lice kaže koliko je glup, on se obratio Tragedi. "Ne. Sve ovo jenevažno. Nismo zato došli." Zvučao je kao da je upravo našao novinačin da se žrtvuje. "Nastavi, prstenošo", rekla je Trageda ravnim glasom. Svetlost unjenoj kosi i odeći kao da je pokazivala da je spremna za sve što ćeuslediti. "Tačno je da Zemna Moć nije odgovor na Opačiju." Govorio je oštrokao led. "Ali Kob Sunca je nešto drugo. To je pitanje Zemne Moći.Ako je ne zaustavimo, izješće srce Zemlje." Zastao je. Trageda je mirno čekala nastavak. I Linden je čekala. Nepoverenje u Elohime u njoj se pretvorilo ubezimeni užas. Nagonski je strepela od Kovenantovih namera. "Želim da načinim novo Žezlo Zakona." Glas mu je bio pun rizika."Način da se borimo. Zato smo ovde. Moramo naći Jedino Drvo."Polako je pustio Lindenino rame, oslobodio je i zakoračio u stranukao da hoće da je poštedi svoje opasnosti. "Želim da nam kažetegde je ono." Zvona su istog časa glasno zazvonila. Jedno je udaralo: - Nemoj, Tragedo. Naše nade biće izgubljene. Od nje je došao kristalni odgovor: - Razumem i slažem se. Neću. No, njen pogled ničim nije odavao ovaj razgovor. Gledala jeKovenanta otvoreno, gotovo sa uživanjem. "Prstenošo", pažljivo jerekla, "ne treba ti to znanje. Već je položeno u tvoj um." Odgovorio joj je jednako spremno i pažljivo. "To je tačno. Dao mi gaje Kaer-Kaveral. Rekao je 'Znanje je u tebi, iako ga ne vidiš. Ali kadadođe pravo vreme, naći ćeš načina da otvoriš moj dar'. Ali ne znamkako da dospem do njega." Zvonjava se utišala, nalik na prigušeno disanje. No, Linden jeshvatila značenje zvona. Na ovaj trenutak su čekali. U naletu shvatanja, pokušala je da se baci na Kovenanta. U njoj suodzvanjale reči suviše brze da ih izgovori: Oni već znaju gde je Drvo,ovo su čekali, zar ne razumeš, Kletnik je stigao ovamo pre nas! Alikretala se presporo, okovana smrtnošću. Srce kao da joj se smrzloizmeđu dva otkucaja; dah joj nije ulazio u pluća. Jedva je uspela dase okrene kada je on progovorio kao da zna da srlja u nesreću.

"Želim da mi otvorite to znanje. Želim da mi otvorite um." Trageda se na vrhu brda smešila.

9. ŠUMNIKOV DARSledećeg trenutka Linden je naletela na Kovenanta tolikom silinom

da se zateturao nekoliko koraka nizbrdo. Ščepala ga je za košulju isvom snagom ga protresla. "Nemoj to raditit!" Borio se da povrati ravnotežu. Oči su mu plamtele kao predznakdivlje magije. "Šta ti je?" obrecnuo se. "Moramo saznati gde je." "Ali ne tako!" Nije imala dovoljno snage, nije mogla da je smognedovoljno za glas i mišiće. Želela je da ga fizički ubedi; ali čak joj nignev nije bio dovoljan. "Ne moraš to da radiš! Oni mogu i da ti kažu!Oni već znaju gde se nalazi." Grubo ju je uhvatio za doručja i otrgao joj se iz stiska. Narastanjemoći i otrova u njemu učinili su ga nesavladivim. Držao je njene šakeblizu proreza na majici i nije mogla da se oslobodi. "Verujem ti." Idalje ju je streljao pogledom. "Ovi ljudi verovatno znaju sve. Samošto neće da nam kažu. Šta hoćeš da učinim? Da ih molim dok se nepredomisle?" "Kovenante." Istovremeno je besnela i preklinjala. "Mogu da čujemšta oni međusobno razgovaraju." Reči su joj se otimale. "Imaju nekitajni cilj. Kletnik je stigao ovamo pre nas. Nemoj pustiti da teopsednu!" To ga je pogodilo. Nije joj pustio ruke, ali je popustio stisak kad jenaglo podigao glavu da pogleda Tragedu. "Je li to tačno?" Trageda kao da nije bila uznemirena. Ponovo je bila popustljivaprema Linden. "Sunozbor kaže da nas je Opaki napao i podrediosvojim ciljevima. To nije tačno. Ali mi imamo i svoje ciljeve u čitavojstvari - i to jeste tačno." "Onda mi reci gde je Jedino Drvo", zarežao je Kovenant. "Nije naš običaj da pružamo nepotrebne darove." U njenom glasunije bilo ni traga od protivnjelja ili ubeđivanja. "Doneli smo takvuodluku iz razloga koji nam se čine dobar. Mi smo Elohimi i naširazlozi leže van vaših moći prosuđivanja. Zamolio si me da otvorimznanje koje ti je skriveno. Taj dar sam voljna da pružim - taj i nijedandrugi. Možeš ga prihvatiti ili odbiti, odlučujući po meri svojih sumnji. Ako želiš drugi odgovor, traži ga na nekom drugom mestu. Pitaj

Sunozbora zašto nije ušla u tvoj um da ti pribavi znanje koje želiš.Put joj je otvoren." Linden se trgla. Ući...? U njoj su usplamtela sećanja na Kovenantovposlednji napad. Tamna glad takođe se probudila. Spasti ga od onogšto Elohimi smeraju...! Ali već je gotovo izgubio život zbog nje.Opasnost se zgušnjavala. Zapljuskivala joj je kožu kao stid.Protivljenje će je uhvatiti u klopku. Eto zašto je bila odabrana, zaštoju je Gibon dotakao. Izvila se iz Kovenantovog oslabljenog stiska,pogledala Tragedu u oči i dobacila joj jedini odgovor koji je imala -jedini koji joj je pomagao da obuzda glad. "Opsedanje je zlo." Je li možda ipak istina da su Elohimi zli? Trageda je prezrivo podigla obrve, ali nije odgovorila. "Linden." Kovenantov glas bio je pridavljen kao da se jedva probijakroz stegnute zube. Pružio je ruke prema njoj i okrenuo je da opetgleda u njega. "Nije me briga smemo li im verovati. Moramo dasaznamo gde je Jedino Drvo. Ako oni imaju na umu još nešto..."Iskrivio je lice. "Oni misle da ja nisam važan. Šta misliš, koliko togamogu da izdržim? Posle svega kroz šta sam prošao?" Po glasu muse jasno osećalo da neće uopšte izdržati. "Jednom sam spasaoDomaju i učiniću to ponovo. Oni mi to neće oteti." Kada je shvatila njegova osećanja, sva je otupela iznutra. Premnogogneva bilo je upereno protiv nje - protiv zamisli da je ona Sunozbor,a da je on kriv što se dokazivao. Sada je opet čula zvona, ali ih jejedva slušala. To se ponovo dešavalo, sve se ponovo dešavalo, nijemogla ništa da učini, to će se uvek dešavati. Nije mu nimalo koristila,kao što nije koristila ni svojim roditeljima. I izgubiće ga. Nije čakmogla ni da mu otvoreno kaže. Ja nemam moć. Zar ne shvataš daneću da uđem u tebe upravo da bih tebe zaštitila? Umesto toga,pustila je da joj progovori smrznuti deo srca. "Radiš ovo samo zato što se osećaš uvređeno. To je kao i ta lepra.Misliš da se možeš osvetiti time što ćeš se žrtvovati. Univerzalnažrtva." Ionako me nikad nisi volela. "To je jedini način života kojipoznaješ." Videla je da je povređen - i da mu bol ništa ne znači. Što ga je višenapadala, postajao je sve tvrdoglaviji. Nemi, gnevni pogled kojim jojje odgovarao ostao je neizmenjen. Što se njega tiče, nije bilo izbora.

Kako da se izdigne iznad svojih potreba, osim da ih dočeka licem ulice i rizikuje život pred njima? Kada joj je okrenuo leđa da biprihvatio Tragedinu ponudu, nije ni pokušala da ga zaustavi. Onaotupelost mogla bi da bude i tuga. "Kovenante Džinoljube", zahtevala je Prva, "pazi šta radiš. Predalasam Potragu u tvoje ruke. Ne smemo je izgubiti." Nije je slušao. Pogledao je Tragedu i promrmljao lomnim glasom."Spreman sam. Hajde da to obavimo." Bregom je odjeknulo usamljeno zvono - zvukom molbe ili protesta.Linden je sada mogla da otkrije odakle potiče. Dopiralo je odFindejla. - Tragedo, razmisli! Moj život ugrožavaš. Ako ova staza zakaže, jaću morati da platim. Zar nema drugog načina? Trageda je ponovo izenadila Linden. "Sunozbore", rekla je kao da seprotivi samoj sebi, "šta ti kažeš? U tvoje ime ću odbiti da uradim ovo,ako tako želiš." Kovenant je zasiktao kao da proklinje; ali Trageda jenastavljala da ga ponižava. Nepokolebljivo je nastavila. "U svakomslučaju, teret pada na tvoju dušu. Moraš obećati da ćeš mu oduzetiprsten pre no što dovede Zemlju do uništenja - da ćeš sjediniti u sebiSunozbora i prstenošu." Kovenant je zračio očajničkim gnevom, aliTrageda se nije udostojila da ga primeti. "Ako se ne vežeš takvimobećanjem, moram mu ispuniti zahtev." Findejl se kruto oglasio zvonjavom: - Zahvaljujem ti, Tragedo. Ali Linden nije imala načina da sazna na šta to Findejl misli. Dubokou sebi teturala se od značaja Tragedinog predloga. Ovo je bilomnogo lukavije iskušenje od opsedanja; nudilo joj je moć ne izlažućije pretnji tame. Da prihvati odgovornost za njega? Ne, više od toga:da prihvati odgovornost za čitav pohod, za opstanak Zemlje i porazpoglavara Kletnika. Imaće priliku da zaštiti Kovenanta od njegasamog - da ga poštedi isto onako kako se on često trudio da poštedinju. Ali onda je ugledala skrivenu zamku. Ako prihvati, pohod neće imatinačina da nađe Jedino Drvo. Osim ako ona učini upravo ono što jeupravo odbila - da napadne Kovenanta kako bi iskopala Kaer-Kaveralovo skriveno znanje. Sve se svodilo na isto. Osetila jemučninu od silne žudnje za takvom moći. Ali jednom ju je već odbila,

čitav život je provela odbijajući je. Odmahnula je glavom. "Ne mogu mu narediti šta da radi", tupo jerekla, pokušavajući da veruje kako potvrđuje nešto, kako osigurava isebe i njega od iskušenja. Ali svaka reč koju je izgovorila ličila je nanovo poricanje. Srce joj se grčilo od pomisli na opasnost po njega."Neka sam donese svoju odluku." Istog časa morala je da se obgrli rukama kako bi se zaštitila odnaleta Kovenantovog olakšanja, Findejlove strepeće zvonjave,iščekivanja ostalih prijatelja - a kroz sve to zračila je Tragedinaspremnost. "Hodi", smesta je rekla Elohimka odevena u dijamante. "Hajde dapočnemo." A njen unutrašnji glas je dodao: - Uzećemo ga u tišini, kao što smo i nameravali. Linden se nehotice okrenula i ugledala Kovenanta i Trageduusmerene jedno na drugo kao da su u zanosu. Ona je blistala, kaoda time daje spoljašnji znak lukave pobede. A on je stajaoispravljenih ramena i podignute glave, raspet na krst sklupčanogusuda. Da se još i nasmešio, Linden bi počela da vrišti. Trageda je sišla sa vrha brda, obavijena laganim njihanjem ogrtačanalik na talasanje dragulja. Moć joj je pristajala kao da je rođena zanju. Lebdeći kao meki, večernji povetarac, prišla je i stala predKovenanta. Kada mu je spustila dlan na čelo, nemost brda raspala se od užasa. Grudi mu je rascepio krik oštar kao kandža. Pao je na kolena. Svimišići na licu i vratu su mu se napeli. Stezao je dlanovimaslepoočnice kao da mu se lobanja raspada. Grčevi su ga nagonili dabespomoćno udara sopstvenu glavu. Linden i džinovi gotovo su istovremeno jurnuli ka njemu. Pre no što su ga dosegli, krik mu se pretvorio u vrisak divlje magije.Beli plamen suknuo je na sve strane. Trageda se povukla. Čitav bregse zaljuljao. Linden i Lupižena su pali. Desetine Elohima poprimilesu druge oblike kako bi se zaštitili. Prva je izvukla mač kao da joj odnjega zavisi ravnoteža. Besno je vikala na Tragedu; ali u riciKovenantove moći nije se čuo nikakav zvuk njenog glasa. Trudeći se da se podigne na kolena, Linden je ugledala prizor odkoga joj se smrzla krv u žilama.

Ovaj plamen nije ličio na ostale koje je videla. Nije poticao iz prstenana troprstoj šaci kojom se Kovenant još udarao po slepoočnici.Izvirao mu je pravo iz čela kao da mu je sam mozak eksplodirao usrebrnoj vatri. Plamen je isprva sukljao i širio se na sve strane, pokrivajući bregludačkim bolom. No, onda se vazduh pretvorio u vrtlog zvonjaveprizivanja, uobličujući nameru Elohima; vatra je počela da se menja.Polako se pretvorila u vrelo isijavanje, gusto i belo, kao da su se sveagonije međusobno stopile. Linden je nagonski zaklonila oči. Ovoliko blistanje moralo bi da jeoslepi. Ali nije. Iako joj je udaralo u lice kao da gleda pravo uužareno sunce, ostalo je podnošljivo. A u njegovom bistrom jezgru rađale su se vizije. Pojavljivale su se kroz zračenje jedna za drugom. Dete od četeiri-pet godina, devojčica u plavoj haljini, stajala je leđimanaslonjena na crno stablo drveta. Iako se nije čuo zvuk, vrištala je unesavladivom užasu zbog zmije zvečarke koja joj se nalazila krajgolih nogu. A onda je zmija nestala, ostavljajući dva strašna crvena traga nabeloj detinjoj koži. U viziju se uteturao Kovenant. Izgledao je izubijano i napaćeno odglave do pete. Iz zapuštenih posekotina na usnama i čelu lila mu jekrv. Uzeo je devojčicu u naručje i pokušao da je uteši. Razgovaralisu, ali vizija je ostala nema. Nespretno je izvadio perorez i otvorioga. Iz cipele je izvadio pertlu i napravio podvez. Čvrsto je zagrliodevojčicu i namesto vrh noža nad ranu na nozi. U trenutku pokreta noža vizija se promenila. Oštrice su mu zasekledoručja, povlačeći linije smrti. Potekla je krv. Klečao je u lokvistradanja dok su jahači mahali rukhovima i vodili ga u istinozbor,bespomoćnog i skerletnog. Haotični prizori su se nastavljali. Linden je ugledala Domaju, pruženuničice, slomljenu pod Kobi Sunca. Pod delovanjem sunca kiše,bolesno tlo se pretvorilo u pustinju; pod suncem boleština pustinja sepretopila u crveni gnoj. Istovremeno su se iste promene dešavale isa Džoaninim telom dok je ležala opsednuta i vezana na krevetu uKovenantovoj kući. Bila je podvrgnuta svakom obliku bolesti sve dokLinden nije gotovo poludela, gledajući je.

Vizija je uzdrhtala od gneva i gađenja i pojavila se divlja magija.Među krvlju osvetljenim rukhovima zaplamtela je bela baklja novogusijanja. Sama se povila do njegovih zasečenih zglobova, zaustavilaisticanje krvi, zacelila rane. Kovenant se podigao na noge, ponetbesom i požarom i njegova moć počela je da besni kroz jahače,koseći ih kao snoplje. Ali kako je beli plamen narastao, srž njegovog svetla se menjala iumekšavala. Kovenant je stajao na površini jezera, čije su se vodepretvorile u vir i donele mu kril u ruke. Jezero ga je držalo kaoblagoslov, menjajući nasilje u svetlost nade; jer u Domaji ipak postojiZemna Moć, pošto je barem ovo jezero opstalo pod Kobi Sunca. Vatra se ponovo promenila. Sada je izvirala, u talasimafosforescencije, iz visoke ljudske prilike. Bio je to muškarac ogrnut upotpuno belu svilu. Držao se dostojanstveno i snažno; ali iza dubokeposvećenosti, na licu nije imao ni oči ni očne duplje. Kada se obratio Kovenantu, pojavile su se i druge prikaze. Muškaracu plavom ogrtaču sa nakrivim osmeom i vedrim pogledom. Sličnoobučena žena, čije je strasno lice nosilo nagoveštaje ljubavi i mržnje.Muškarac nalik na Kaila i Brina, spreman i sposoban kao presuda. Idžin, svakako Srdosolja Penosled. Kovenantovi Mrtvi. Uz njih je stajao i Vain, crn i savršen kao da takvim ogrtačem sakrivasrce. Svako je ponešto rekao u nemoj viziji. Blagoslovi i kletve njihovihosećanja oborili su ga na kolena. Na kraju mu je prišao bezokičovek, Šumnik. Pažljivo je ispružio žezlo i dotakao Kovenantu čelo. Istog časa bregom se proneo plamen nalik na pesmu vatre; i istogtrenutka čitav Elemesneden utonuo je u tamu. U viziji se pojavila noć- jasna i poznata zbog zvezda. Karta zvezda počela je polako da seokreće. "Vidiš li, Brusobole?" promuklo je uskliknula Prva. "Da!" odgovorio je. "Ovu stazu mogu da sledim do kraja Zemlje." Zvezde su neko vreme pokazivale put do Jedinog Drveta. Onda se,na mestu koje su pokazale, čitava vizija spustila ka moru. Međutalasima se pojavilo ostrvo. Bilo je malo i golo, podignuto kao belegpred udaranjem mora, ne označavajući ništa. Na pustim kamenitimobalama nije bilo nikakvog znaka života. Ipak, svrha vizije bila je

jasna: tu se nalazi Jedino Drvo. Preko okeana se proneo usamljenički krik. Kovenant je kriknuo kadaje ugledao svoju sudbinu. Zvuk je protresao Linden. S naporom je ustala i pokušala da seoskudnom preostalom snagom probije napred. Kovenant je klečao, amoć mu je sukljala iz čela kao da je raspet ekserima moždanogplamena. Za trenutak nije uspevala da se probija uz svetlo: zadržavalo ju jekao da se iz njega izliva opipljiva struja. Ali onda su zvona zazvonilauglas: - Postignuto je! Neka su bila divlja od pobede. Druga su izražavala duboko žaljenje. Vizija je istog časa počela da bledi sa slike morem izglodanogostrva. Blistanje je postepeno jenjavalo, vraćajući prirodnoosvetljenje Elemesnedena, omogućujući Linden da se kreće.Probijala se ka Kovenantu korak po korak. Predvorja vizije kao da sujoj pekla kožu, pucketajući joj u kosi poput munja; ali probijala sekroz njih. Kada je moć konačno oslabila i okončala se, ostavljajućisve oko sebe ošamućene i neomične kao u pustinji, pala je nazemlju pred Kovenantom. Mlitavo je klečao, oslonjen na pete, ruku nesvesno prepletenih nakolenima. Kao da nije bio svestan ničega. Zurio je kroz nju poputslepca. Donja vilica visila mu je kao da je lišen i reči i jecaja. Plitko,drhtavo je disao. Mišići na grudima su ga boleli pod Lindeninimpogledom kao da su raskinuti mukama Tragedinog otvaranja. Ali kada je pružila ruku ka njemu, zakreštao je kao izmučen i ranjengavran: "Ne dodiruj me." Reči su bile jasne. Ponovile su staro upozorenje njegove bolesti daga čuju svi Elohimi. Ali iz njegovog pogleda nestala je svaka svetlostuma.

Drugi deo: IZDAJA

10. BEG OD ELOHIMALinden je sada jasno čula zvona, ali nije je bilo briga o čemu

govore. Bila je prikovana za Kovenantove prazne oči i crno, otupelolice. Možda ju je i video, ali mu to ništa nije značilo. Nije reagovaokad mu je obuhvatila rukama lice i užasnuto se zagledala u njega. Džinovi su se razgalamili, pokušavajući da saznaju šta mu se desilo.Nije ih slušala. Očajnički je istezala novi vid, pokušavajući da prodrekroz ravnu pazninu njegovih očiju i stigne mu do uma. Nije uspela:čim bi mu ušla u glavu, potonula bi u tamu. Ličio je na ugašenusveću i jedini trag dima koji se izdizao sa fitilja bila je ona stara,grčevita rečenica: "Ne dodiruj me." Počela je da traga po toj tami. Mora da je u njemu ostalo neštorazuma, inače ne bi mogao da istrajava u tom ponavljanju. No, i tajjedini ostatak svesti bio joj je van domašaja. Tama kao da jeisisavala svetlost i iz nje. Padala je u prazninu, večnu i gladnu kaoledeni bezdani između zvezda. Naglo se otrgla od njega. Brusobol i Sanomor stajali su sa Prvom tik iza Kovenantovih leđa.Lupižena je klečao kraj Linden, molećivo je stežući za ramenaogromnim šakama. "Odabrana." Njegov šapat zvučao je upreostalom pramenju tame kao bol. "Linden Averi. Reci nam." Bolno je dahtala. Nije uspevala da smogne dovoljno vazduha.Bezlična svetlost Elemesnedena ju je gušila. Elohimi su se naginjalinad nju kao u klaustrofobičnom košmaru, bezobzirni kao pragrdani."Želeli ste ovo", dahtala je. "Ovo ste planirali od samog početka." Odbesa joj se vrtelo u glavi. "Da ga uništite." Prva je naglo uvukla dah. Lupižena je nehotice stegao šake.Podigao se na noge naglo, kao da mora uspravno da primi novoiznenađenje, i povukao za sobom i Linden. Brusobol je zurio u nju.Sanomor je stajao opuštenih i ukočenih ruku, povlačeći se od vizije. "Sad je dosta", odgovorila je Trageda. Glas joj se pretvorio u polarniled. "Više neću dozvoliti iznošenje tako lažnih optužbi. Elohimfest jezavršen." Okrenula se. "Stani!" Da nije bilo Lupižene, Linden bi pala na golo tlo kao dapreklinje. Svu preostalu snagu ulila je u glas. "Moraš ga povratiti!

Prokletstvo, pa ne možeš ga ostaviti ovako!" Trageda je zastala, ali nije se osvrnula. "Mi smo Elohimi. Našipostupci leže van tvoje moći prosuđivanja. Budi zadovoljna."Elegantnim pokretima nastavila je nizbrdo. Sanomor se naglo pokrenuo i bacio se za njom. Prva i Brusobol suuzviknuli, ali nisu uspeli da ga zaustave. Lišen kratke, uzaludnenade, nije mogao drugačije da ispolji svoj bol. Trageda je ipak čula ili osetila da njegovo približavanje. "Stani,džine!" obrecnula se pre nego što ju je stigao. Odskočio je kao da je naleteo na nevidljivi zid tik iza njenih leđa. Moćnaređenja prosto ga je oborila. Smireno i dostojanstveno okrenula se da ga pogleda. Ležao jeničice, ječeći, iskeženih zuba, očiju punih vriska. "Ne napadaj me nepoverenjem", polako je rekla Trageda, "inače ću tipokazati da je tvoj nemi Zemljovid med i mleko u poređenju sagnevom Elemesnedena." "Ne." Linden je osećala da joj se život polako vraća u telo, ali i daljese oslanjala na Lupiženu. "Ako hoćeš nekome da pretiš, preti meni.Ja sam ta koja te optužuje." Trageda ju je ćutke pogledala. "Sve ste ovo isplanirali", nastavila je Linden. "Ponizili ste ga,osramotili, uvredili - sve da bi dovoljno pobesneo i dopustio da uđešu njega, izazvao te da ga povrediš. A onda ste mu zbisali um. Asada" - prikupila je sav gnev - "sada ga povrati!" "Sunozbore", ledeno je rekla Trageda, "izigravaš budalu, a nemašpojma o tome." Oholo je sišla sa brda i prošla kroz krug mrtvogdrveća. I svi ostali Elohimi su se okretali i razilazili kao da im Linden i njenisadruzi više nisu zanimljivi. Linden se sa nemim krikom ponovo okrenula Kovenantu. U jednomdivljem trenutku smerala je da mu otme prsten i time prinudiElohime. Zaustavio ju je jedan pogled na njega. Prva ga je podigla na noge.Zurio je kroz Linden kao da ni ona ni sve oko nje više ne postoji; aliponavljao je praznu rečenicu kao nehotičnu molbu. "Ne dodiruj me." Oh, Kovenante! Naravno da mu neće uzeti prsten. Nije mogla to da

mu učini, ako ništa drugo onda zato što je upravo to bila nameraElohima. Ili deo njihovih namera. Sve ju je bolelo od muke, ali ovaodluka ponovo ju je odvukla u beskorisnost. Jedva je zadržavalasuze koje su ponovo narastale u njoj. Šta su ti to učinili? "Je li to istina?" šapnula je Prva ka nejasnom nebu. "Je li gapribavljanje znanja za nas toliko stajalo?" Linden je tupo klimnula glavom. Besmisleno je mahala rukama.Naučila ih je da budu ruke lekara, a sada je jedva uspevala daobuzda želju za ubijanjem. Kovenant joj je oduzet, potpuno kao da jemrtav - ubijen kao Nazik, ošticom još vrelom od okrutnosti. Osećalaje da će poludeti ako se ne pokrene, učini nešto, nečim se založi zasebe. Džinovi oko nje nepokretno su stajali kao da ih je okovao njen strah.Ili gubitak Kovenanta i njegove odlučnosti. Niko drugi neće moći dapovrati svrhu pohoda. Ta odgovornost pružila joj je ono što joj je bilo potrebno. Oživljenaranijom tvrdoglavošću, požurila je nizbrdo da vidi je li Sanomorpovređen. Upravo je ustajao. Oči su mu bile izbečene i ošamućene, zbunjeneZemljo-vidom. Njihao se kao da je izgubio osećanje za ravnotežu.Kada mu je Brusobol žurno prišao, uhvatio se za bratovljevo ramekao da je to jedino uporište u svetu koji se raspada. No, Lindeninačula nisu našla nikakav trag obziljnije fizičke povrede. Ipak, pretrpeo je ozbiljnu povredu osećanja. Nešto u njemu istrgnutoje iz korena sjedinjenim silama ispitivanja kroz koje je prošao,gubitka nade koju je brat začeo u njemu i Kovenantove sudbine. Bioje uhvaćen u klopku iz koje nema izlaza; i nosio je Zemljovid kao dazna da će ga to ubiti. Linden ni to nije mogla da izleči. Mogla je samo da gleda i mrmljabeskorisne kletve. Većina zvona povukla se u pozadinu, ali dva su još odzvanjala ublizini. Međusobno su raspravljala: zadovoljstvo protiv žaljenja. Sadaje mogla tačno da ih razume, ali više nije želela da razabire reči. Bilojoj je dosta Napeva i Dafin. Ipak, dvoje Elohima popelo se uz brdo tik do nje i nije mogla da ihzanemari. Bili su joj poslednja prilika. Kada su je pogledali, usmerilaje svu goričnu pravo u Dafin kristalni pogled.

"Niste to morali da učinite. Mogli ste da nam kažete gde je JedinoDrvo. Niste morali da ga opsednete. A naročito niste morali da gaovako ostavite." Napevov tvrdi pogled bezbrižno je sijao, a unutrašnji glas mu jeiskrio od uživanja. No, Dafin um odzvanjao je tužnim, vlažnim tonovima kada jeuzvratila pogled Linden. "Sunozbore, ti ne razumeš naš Gmra. Utvom jeziku postoji reč sa donekle sličnim značenjem. To je 'etika'." Gospode Bože! Linden se zagrcnula od groze, ali se brzo savladala. Dafin je nastavila da govori. "U našoj moći ima mnogo otvorenihstaza kojima smrtnici ne mogu da sude niti da ih slede. Neke suprivlačne, a neke odvratne. Naša sadašnja staza je odabrana zatošto nudi ravnotežu nade i zla. Da smo mislili samo na sebe, izabralibismo stazu sa više nade, jer njena cena ne bi pala na nas nego navas. Ipak, odlučili smo da podelimo cenu sa vama. Mi rizikujemonadu i ono što nam je još dragocenije - život i značenje života.Rizikujemo poverenje. Zato su neki od nas" - nije morala da otvoreno pokaže Napeva -"predlagali drugi put. Jer ko ste vi, pa da zbog vas rizikujemopoverenje i život? Ipak, ostao nam je Gmra. Nikada nismo želeli danaudimo nečijem životu. Pošto nismo našli stazu nade bez imalo zla,rešili smo da nađemo ravnotežu i podelimo cenu. Nemoj ni pokušatida nam sudiš kada tako malo razumeš važnost sopstvenih dela.Nismo mi krivi što su Sunozbor i prstenoša došli do nas kao dvaodvojena bića." Oh, prokletstvo, promrmljala je Linden u sebi. Nije više imala snageda upita Dafin koju cenu Elohimi plaćaju za Kovenantovu prazninu.Nije mogla da smisli odgovor koji bi je zadovoljio. A zvonjava joj jegovorila da Dafin ne bi jasno odgovorila. Linden nije želela da daljetraći ono malo preostale snage na rasprave ili objašenjenja. Jedinošto je želela bilo je da okrene leđa Elohimima i izvede Kovenantaodavde. Napev je progovorio kao da joj odgovara. "U svakom slučaju, to jebilo i prošlo. Da je izbor bio do mene, odavno bismo te ućutkaliizbacivanjem iz Elemesnedena." Zvučao je opušteno, ali pogled muje blistao od savladanog veselja i lukavstva. "Da li bi tvom ponosuodgovaralo da odmah odeš, ili želiš da ostaneš još malo i ispadneš

još veća budala?" Dafin je zazvonila: - Napeve, ovo ti ne pristaje. Ali on je odgovorio: - Može mi se. Više nas ne mogu sprečiti. Linden je povila ramena, nehotice se napinjući u naporu da prigušiuljeze u umu. Ali u tom trenutku prišla im je Prva. Jednu rukupoložila je na balčak mača. Obuzdavala se tokom čitavogElohimfesta, ali ipak je bila uvežbana za Mačomoćnicu i sada joj sečitavo lice pretvorilo u gvozdeno mrštenje opasnosti i boja. "Još najedno pitanje morate odgovoriti, Elohimi." Liden je tupo piljila u nju. Osećala je da družini i nije ostalo ništa sempitanja, ali nije imala pojma šta Prva smera. Prva je nastavila kao da isprobava mač na nepoznatom protivniku."Možda ćete se udostojiti da nam otkrijete šta se desilo sa Vainom." Vainom? Linden se za trenutak trgla. Suviše toga se desilo. Nije imala snageda pomisli na još neko lukavstvo. Ali nije imala izbora. Slomiće seako ne nastavi da se kreće i prihvata odgovornosti kako se budunametale. Osvrnula se po brdu, ali unapred je znala da neće videti ni traga oddemonokota. Naglo se prisetila da Vain nije ni došao na Elohimfest.Nije ga videla od kako se družina razdvojila radi ispitivanja. Ne: nijega videla od kako su haručai izbačeni. U tom trenutku njegovoodsustvo nesvesno ju je uznemirilo, ali nije mogla da odredianejasno osećanje nepotpunosti. Sada je uzdrhtala i pogledala Napeva. On je jasno rekao muzikom:Više nas ne mogu sprečiti. Mislila je da se to odnosi na Kovenanta;ali sada je njegova zlobna radost zadobila novo značenje. "To ste, znači, radili." Plamtela je od shvatanja. "Zato si izazivaoKaila - zato ste pokušavali da zametnete borbu. Da ne bismo pazilina Vaina." A Vain je ušao pravo u klopku sa svojom uobičajenomprazninom. Onda je malo promislila. Ne. Nije tačno. Vain je prišao klahanunekako uzbuđeno, kao da je zadovoljan onim što predstoji. A Elohimiod početka nisu obraćali pažnju na njega, prikrivajući namere koje suimali.

"Pa šta, pobogu, hoćete od njega?" Napev je očito uživao. "Predstavljao je opasnost po nas. Njegovitamni tvorci načinili su ga da nam nanese zlo. Predstavljao je napadna naš Gmra, uperen ogromnom veštinom i zlobom kako bi nasskrenuo s puta. To nismo mogli da trpimo, kao što nismo trpeli vašeslaboumne želje. Zatvorili smo ga. Uradili smo to krišom", nastavio je, gotovo se smejući, "da bismoizbegli ludački bes vašeg prstenoše. Ali sada je ta opasnostizbegnuta. Zatvorili smo vašeg Vaina i nikakva glupa preklinjanja nitijadan smrtnički bes neće izdejstvovati njegovo oslobađanje." Oči sumu blistale. "Time je senka koju ste hteli da bacite na nas uklonjena.Razmislite o pravednosti vašeg gubitka i budite zadovoljni." Linden više nije mogla da podnese. Navukla je na lice maskustrogosti kako se ne bi izdala i skočila na njega. Zaustavio ju je nehajnim pokretom, tako da se zateturala unazad.Sudarila se sa Kovenantom i on je pao na tvrdo tlo, ne trudeći se daičim umanji udarac. Ostao je da leži licem u prašini. Džinovi se nisu pomerili. Napev ih je istim pokretom ukočio. Prva setrudila da izvuče mač. Sanomor i Brusobol su pokušavali danapadnu, ali nepomično su stajali. Linden je otpuzala do Kovenanta i podigla ga. "Molim te." Uzaludnomu se obraćala, kao da joj je Napevova moć oduzela i razum. "Žaomi je. Probudi se. Uzeli su nam Vaina." No, Kovenant kao da je bio gluv i neosetljiv. Nije ni pokušao da očistiprašinu koja mu se prilepila za ispucale usne. Prazno je odgovaraona nešto što je delovalo nezavisno od nje, džinova i Elohima: "Ne dodiruj me." Zagrlila ga je i okrenula se da još jednom zamoli Dafin zarazumevanje. Niz lice su joj se slivale suze. No, Napev ju je preduhitrio. "Dosta je", strogo je rekao. "Sadodlazite." U tom trenutku zauzeo je držanje svog naroda: staloženo inepokolebljivo. Ustuknula je od njega; ali kako se razdaljinapovećavala, tako joj je on rastao pred očima, zbunjujući joj čula, pajoj je izgledalo kao da pada leđima ka nebu. Za trenutak je sijao kaosunce, spaljujući sve proteste. Onda je postao sunce i za trenutak jeugledala plavo nebo pre nego što su je vode izvora pokrile kao jecaji.

Gotovo je izgubila ravnotežu na strmim krečnjačkim izbočinama.Kovenantova težina vukla ju je naniže. No, skoro istog časa krozvodu su joj u pomoć priskočili Kail i Brin. Voda im je sijala u kosi kaopodnevno sunce, kao da su - ili kao da je ona - još u procesuprelaska izeđu Elemesnedena i spoljašnjeg maidana. Nagla promena ju je ošamutila. Nije mogla da povrati ravnotežu podsuncem dok su haručai pomagali njoj i Kovenantu da siđu, pregazevodu i iziđu na suvo. Nisu govorili, ničim nisu pokazivali iznenađenje;ali njihova nema napetost urlikala je na nju i iz samog dodira ruku.Ona ih je poslala od sebe. Sunce je izgledalo neprirodno svetlo. Oči su joj se privikle naneusmereno osvetljenje Elemesnedena. Divlje je trljala lice,pokušavajući da skloni vodu i sjaj, kao da će time sa lica odagnati isvaku pomisao na suze i plač. No, Brin ju je uhvatio za doručja. Stajao je pred njom kao daoptužuje. Cer i Hergrom preuzeli su Kovenanta na sebe. Iz izvora je izišlo i četvoro džinova. Stajali su u žutoj travi maidananapola ošamućeni, kao da se bude iz sna koji nije trebalo da sepretvori u noćnu moru. Prva je obema rukama stezala mač, ali to jojnije koristilo. Lupižena kao da je izgledao još više izobličen.Sanomor i Brusobol kruto su hodali u korak, povezani bolom. Brin nije dozvolio da se Linden okrene. Upitao je potpunobezosećajnim glasom: "Kakvo je zlo naneto Prapoglavaru?" Nije znala šta da odgovori na optužbe u njegovom pogledu. Osećalaje da joj razum postaje nesiguran. Samoj sebi zvučala je kao ludakdok je nepovezano odgovarala. "Koliko smo bili tamo?" Brin je jedva primetno odmahnuo glavom, odbacujući značaj takvogpitanja. "Nekoliko trenutaka. Tek što smo prestali da pokušavamo dase vratimo u klahan." Njegovi prsti su je okivali. "Kakvo je to zlonaneto Prapoglavaru?" Oh, Bože, zaječala je u sebi. Kovenant tako ozbiljno povređen. Vainnestao. Darovi uskraćeni. Nekoliko trenutaka? Tačno: sunce sejedva pomerilo na nebu od kako ga je poslednji put pogledala,neposredno pre ulaska u Elemesneden. Zar se može naneti tolikobola za tako kratko vreme! "Pusti me." Glas usamljenog i uplašenog deteta. "Moram darazmislim."

Brin je za trenutak nije poslušao, ali tog časa im je prišao Lupižena.Već samim pogledom bogalja se zalagao za nju. "Pusti je", rekao jesakatim glasom." Ja ću ti odgovoriti što bolje mogu." Brin je polako popustio stisak i Linden se skljokala u travu. Sedela je sklupčana, lica oslonjenog o kolena. U njoj su odjekivalistari, poznati krici, vriska koju niko nije mogao da čuje dugo pošto jojje otac iskrvario do smrti. Suze su joj se cedile iz očiju kao nehotičnasamooptužba. Nad glavom su joj se pronosili glasovi saputnika. Lupižena je počeoda prepričava događaje iz Elemesnedena; ubrzo je potreba zasažetošću nadvladala navike džinova, pa je završio nizom protesta.Zadatak je preuzela Prva. Napeto je saopštila šta zna oKovenantovom ispitivanju i opisala Elohimfest. Priča je bila kratka ijezgrovita. Po glasu joj se jasno osećalo da, kao i Lupižena, žudi zapotankim, uobičajenim pripovedanjem. No, maidan - i velika blizinaElohima - nisu bili mesto za takvu pripovest; zato se s mukomobuzdavala. Prenela je kako je otkriven položaj Jedinog Drveta ičime je Kovenant platio za tu viziju. Onda je brzo prešla nazaključak. "Elohimi su zarobili Vaina. Kažu da je opasan po njih - da su ga onikoji su ga načinili poslali preko mora da bi njima naudili. Neće gapustiti. Možda su ga već i ubili." Tu je zaćutala; Linden je znala da više nema šta da se kaže. Nije senadala da će je neko nadahnuće izbaviti od novih opterećenja. Kaoda je znala šta misle, gledala je kako Cer i Hergrom još jednom gazevodu do krečnjačkog brda, ponovo pokušavajući da uđu uElemesneden. No, put im je bio zatvoren. Bio je zatvoren za čitavudružinu i ništa se više nije moglo učiniti. Ipak, kada su se dvojicaharučaija vratila na maidan, voda kao da je blistala na površininjihove tvrdoglavosti; jeknula je od saznanja da će morati da se bori isa njima. Nisu joj oprostili što ih je otposlala sa Elemesnedena. Pokušala je da ustane, ali neko vreme nije uspevala. Pritiskala ju jetežina odluke. Ko je ona da preuzme Kovenantovo mesto na čelupohoda? Gibon-Besomuk joj je obećao da će ishod svega biti patnjai uništenje. Ostali sadruzi već su se pitali kako da se, silom ili varkom, probijunazad u klahan. Iako je osećala da će poludeti, izgleda da je jedina

među njima bila prisebna. I već je prihvatila novu ulogu. Ako neostane odana makar samoj sebi, odlukama koje je donela i osobamakoje su joj drage, sve što je bila i sve što je prošla pretvoriće se uništa. Držeći se stare nepomirljivosti, prekinula je razgovor time što se smukom uspravila. "Ovde više ništa ne možemo", promrmljala je."Pođimo." Zaćutali su kao da ih je zapanjila. Zagledali su se u čudu - zbognjene spremnosti da napusti Vaina, ili možda zbog pokušaja da imnaređuje. Prva je vratila mač u korice, ali svaki mišić poigravao joj jeod želje za bitkom. Brusobol i Sanomor prevazišli su bol i prešli usrdžbu. Čak je i Lupižena bio spreman za boj. A haručai su stajalipripravni, kao da traže mesto na kome će se baciti u nasilje. "Ne dodiruj me", odgovorio je Kovenant. Bezdan iza očiju davao muje izgled slepca. Neprestano ponavljanje upozorenja bilo je jediniznak da mu je ostao makar delić svesti. "Ozbiljno." Jezik joj je otežao od očajanja, ali znala je da se, ako sesada pokoleba, nikada neće osloboditi potrebe za begom. "Za Vainane možemo ništa učiti. Hajdemo nazad na brod." "Odabrana." Glas Prve bio je čvrst kao gvožđe. "Mi smo džinovi.Kakva god da mu je svrha, Vain je naš saputnik. Nismo spremni daokrenemo leđa patnjama naših saputnika." Linden je zaustila da seusuprotivi, ali Mačomoćnica ju je prekinula. "Osim toga, rečeno namje da su ga Kovenantu Džinoljubu poklonili Mrtvi iz Andelejna. I tojedan od Izgubljenih džinova - Srdodsolja Penosled, Jedan Čisti izpredanja sur-jeherina. Njega smo videli pri otvaranju Kovenantovoguma. Nećemo dozvoliti da se takav dar izgubi. Iako ga ne razumemo,smatramo da su darovi koje su Mrtvi dali Kovenantu važni ineophodni. Moramo osloboditi Vaina." Linden ju je razumela. Elohimi su posejali seme mogućnosti i njegoviplodovi bili su jasni u pogledu njenih sadruga: trebalo je da uzmeKovenantov prsten i da ga upotrebi. Odmahnula je glavom. To bi bilo narušavanje osnova njegoveličnosti, isto kao i silovanje. Prsten za njega predstavlja opasnost inadu, i nije mogla da mu ga uzme. Takva moć suviše bi joj mnogoznačila.

A imala je i drugih razloga za odbijanje. Kovenantova nevolja možeda sačeka, barem dok se družina ne nađe dovoljno daleko odavde;ali Vainova ne može. Ono što je Demonokotu bilo potrebno od njenije bilo ono što se čini na prvi pogled. "Ne", mirno je odgovorila Prvoj. Barem u ovome je znala na čemu je."To ne zavisi od tebe." "Ja sam Prva..." počela je Mačomoćnica. "Odluku bi trebalo da donese Kovenant", strogo je nastavila Linden,držeći se uspravno čistom snagom volje, "ali on nije u stanju. Takoostajem ja." Nije mogla bliže da objasni iz straha da će je Elohimi čuti i preduzetinešto. Sigurno su u stanju da čuju sve što požele, da otkriju svaki ciljkoji odaberu. Zato je izmišljala razloge kao da zna o čemu govori. "Vi to ne možete. On je važan zato što dolazi spolja. Kao i belo zlato.Vi ste odavde. Da ovo može iko drugi da obavi, mi uopšte ne bismobili tu. Ne možeš ti preuzeti njegovo mesto", ponavljala je. "To mogusamo ja, umela to ili ne. A ja kažem da ćemo sada otići. Neka se Vain brine sam o sebi. Čakne znamo ni zašto ga je Kovenant dobio. Možda upravo zbog ovoga.Da ga uvede u Elemesneden, kako bi učinio to zbog čega je većstvoren. Ne znam i nije me briga. Dobili smo ono po šta smo došli ineću više da zadržavam Kovenanta tu. Oni hoće njegov prsten.Prokleta bila ako budem ostala ovde i pustila da ga ponovopovrede." Prva je odgovorila zbunjenim mrštenjem, kao da je Lindeninapostojanost postala nešto u šta treba sumnjati. No, Brin nije pokazaoni trag sumnje. Progovorio je granitnim glasom. "Mi ne znamo ništa otakvim pitanjima. Zbog tog neznanja prebacuje nam se kadapokušamo da služimo obećanju datom Papoglavaru." Bilo je jasnokoga optužuje. "Znamo samo da mu je naneto zlo u vreme kada jetrebalo da bude pod našom zaštitom. A Vain je njegov, jer dobio gaje kao pomoć u ovom pohodu. Samo zbog toga moramo pomoćidemonokotu. Osim toga", nepokolebljivo je nastavio, "ti si postala problem u našimočima. Vain ti se poklonio kada smo te izbavili iz Veselkamena. Itrudio se da te spase od opasnosti oblučka i bolesti Kobi Sunca.Možda nam je on doveo sur-jeherine u pomoć protiv zlokota, u tvoje

ime. Zar uopšte ne želiš da pomogneš onima koji su pomogli tebi?" Linden je poželela da vrisne od njegovih reči. Utrljavao ih je kao so unjene promašaje. No, držala se odluke sve dok joj zglavci stegnutevolje nisu pobeleli. "Razumem o čemu govoriš." Glas joj je drhtao,lišen ravne smirenosti koju je toliko pokušavala da usadi u sebe. "Aline možeš ući nazad. Zatvorili su nam ulaz. I nemamo načina da ihnateramo da se predomisle. Jedino su se Kovenanta bojali, a sadaviše ne moraju da brinu za njega." Da je Kovenant slučajno togtrenutka izgovorio svoju praznu rečenicu, verovatno ne bi izdržala.No, srećom je nastavio da ćuti, izgubljen u odsustvu misli. "Svakimunut proveden ovde povećava mogućnost da odluče da učine inešto gore." Brinov izazivački pogled nije se pokolebao. Kada je završila,odgovorio joj je kao da se neopravdano buni. "Onda ga izleči. Vratimu um, pa neka sam donese odluku o Vainu." Linden je sad bila sigurna da će se slomiti. Već je previše podnela. UBrinovom pogledu videla je da se njen beg od Kovenanta tokompovratnog napada otrova sada vraća da je optuži. A Brin je znao i daje odbila da zaštiti Kovenanta od Tragedinih kombinacija. Prva nije toizostavila iz priče. Linden na trenutak nije mogla da govori od krivicekoja joj je stegla grlo. No, prošlost se ne može izmeniti; u sadašnjosti niko nije imao pravada je osuđuje. Brin nije video Kovenanta dovoljno duboko da bi jojsudio. Samo je ona mogla da priđe Kovenantovoj nevolji - i dapostupi kako ona misli da valja. Toliko je stegla zube da ju je lobanjazabolela. "Ne ovde", rekla je. "Ne sada. To što mu se desilo nalik jena gubitak pamćenja. Možda će se izlečiti sam od sebe. A ako se tone desi - ako budem morala ja da mu pomognem - sigurno nećurizikovati ovde. Elohimi mogu da se upletu u sve." A Vainu moždaponestaje vremena. "Ako ne budem sasvim pažljiva..." Zastala jekada se setila praznine iza njegovih očiju. "Mogla bih da uništim iono što je ostalo." Brin nije ni trepnuo. Po njegovom pogledu videlo se da je i ovajdokaz samo još jedno odbijanje, nedostojno Kovenanta kao i svaostala. Linden je očajnički pogledala Prvu. "Znam šta činim. Možda sam već prečesto promašivala. Možda nikood vas ne može da mi veruje. Ali ne gubim razum." I u sopstvenim

ušima glas joj je zvučao kao nesigurno dečije preklinjanje. "Moramoda odemo odvade. Da se vratimo na brod. Da odemo." Morala je dauloži svu snagu volje kako ne bi počela da viče. Zar ne razumete? Toje jedini način da pomognemo Vainu! "I to odmah." Prva se dvoumila. I Brusobol i Sanomor gledali su u stranu, ne želećida se opredele u nastalom sukobu. No, Lupižena je gledao Lindenkao da se priseća Maglovala. A kada je Prva progovorila, nasmešiose kao da se u mračnoj sobi upalila sveća. "Vrlo dobro", mračno je rekla Prva. "U ovome prihvatam tvojanaređenja. Iako ne mogu da te shvatim, ti si Odabrana. A videla samdokaze o snazi u tebi, kada je snaga bila najmanje potrebna.Vratićemo se na Dragulj Zvezdoputa." Naglo se obratila haručaijima. "Neću da vam izdajem naređenjasuprotna vašim odlukama, ali molim vas da pođete s nama. Vainnam je van domašaja, a Džinoljubu i Odabranoj potrebna je svakamoguća pomoć." Brin je malo nagnuo glavu u stranu kao da osluškuje nečujnirazgovor. "Naša služba je posvećena Prapoglavaru", rekao jetrenutak kasnije, "i Linden Averi u ime Prapoglavara. Iako ne volimošto Vain ostaje napušten, nećemo ti se protiviti." Što Vain ostaje napušten, jeknula je Linden u sebi. Svaka rečharučaija dodavala je novi zločin u njenu optužnicu. Još krvi nanjenim rukama, iako je dala zavet da će spasti svaki mogući život.Možda je Brin u pravu. Možda je njena odluka stvarno samo jošjedno odbijanje. Ili i nešto gore. Zar ti nisi zla? Odjednom je bila preslaba da bi govorila dalje. Sunčevo svetlosmetalo joj je očima kao znoj. Kada joj je Kail ponudio ruku,prihvatila ju je jer nije imala izbora. Osećala se nesposobna da samastoji. Kada se pridružila ostalima na putu duž reke Močvarbol kaDrvobregu i sidrištu Dragulja Zvezdoputa, bila je poluslepa od suncai krhkosti i od dubine potrebe da bude u pravu. Maidan kao da se beskonačno pružao pred njom. Samo je stalni tokreke označavao prostor, uveravajući da trava nije kao uElemesnedenu, bezlična i beskonačna. Kailova pomoć bila joj jeneophodna, ali teško joj je padala. Nije mogla da razume njegovunežnost. Možda je upravo ta osobina haručaija navela KevinaZemljoguba na obred Obesvećenja; jer kako da sačuva

samopoštovanje kada mu služe takva bića kao što je krvna garda? Močvarbol je vraćao nebu krpice plavetnila u uskovitlanoj vodi.Linden je zadržavala samopoštovanje, prisećajući se Vaina ipokušavajući da se seti svega što je on učinio. Ostao je nepomičankada su ga pobesneli honji odgurali u baruštinu u Sarangravskojravnici. Pa ipak, našao je načina da se vrati u družinu. I sigurno jeodlučio da rizikuje u Elemesnedenu iz nekih svojih tajnih razloga... Vid joj se polako razbistrio. Sada je videla pred sobom veličanstvenujesen Drvobrega. Uskoro će pohod zaći među drveće. Uskoro... Zateturala se od iznenadnog naleta zvonjave. Pala bi da nije biloKailovog stiska. Elohimi su ćutali od kako su ih izbacili iz klahana; alisada su joj zvona besnela i očajavala u umu, odzvanjajući od kletvi igneva. Lupižena je brzo prišao i pomogao Kailu da je drži. "Odabrana?"Govorio je tiho i žurno. "Šta te muči?" Njegov glas odražavao jesamrtno bledilo njenog lica. "Vain", dahtala je kroz nemu zvonjavu. Glas joj je zvučao suvišetanko i izdvojeno da bi bio njen. "Pokušava da pobegne." Sledećeg trenutka družinu je pogodio potres nalik na udar groma.Vedro nebo je potamnelo; sunce se pomračilo od sudara moći. Tlomse proneo dugi drhrtaj nalik na urlik otvaranja zemljotresa. Džinovi su se razvikali. Boreći se da održe ravnotežu, haručai sunačinili zaštini krug oko Linden i Kovenanta. Kada se osvrnula ka izvorištu Močvarbola, Linden je videla da sevoda zapalila. Goreći i blistajući, vreli talas moći širio je plamen niz struju. Prvi talaspucketao je vrelinom kao otvorena vrata peći. A sa obe strane tečnevatre maidan je poigravao i njihao se kao da isparava. Linden je u srcu vreline razabrala tamnu priliku kako pliva. Vain! Napredovao je niz Močvarbol kao da ga progoni kiselina. Panično jezamahivao rukama - svakog trenutka sve slabije. Plamen mu jeotkidao meso, ogoljavajući njegovu crnu srž. Kao da se rastvarao uplamenoj struji. "Pomozite mu!" Vainova potreba trgla ju je i naterala na uzvik."Ubijaju ga!" Haručai su reagovali bez oklevanja. Sumnja u nju nije im umanjila

brzinu delovanja. Cer i Hergrom su istog časa skočili u reku i urasplamsali oganj. Za trenutak se uplašila da će i njih spržiti. No, vatra ih nije ni dotakla.Proždirala je katran crnog Vainovog tela, a njih je poštedela. Kada su haručai stigli do njega, prebacio im je ruke oko vrata; istogčasa snaga je prestala da mu jenjava, kao da ju je izvukao iz njih.Brzo se pribrao i povukao ih pod površinu. Pažljivo im se popeo naramena i sa tog oslonca iskočio iz Močvarbola. Plamen je pokušao da pođe za njim, ali sada mu se slivao niz glatkukožu kao voda, bledeći na suncu. Izbegao je neposredan dodir, asunce ga je oblilo svetlom kao blagoslovom. Vazduh je na čitavommaidanu bio mutan od neprirodnog sumraka, ali sunce se izlivalo naVaina punom snagom, poništavajući rastvaranje koje su Elohimiusmerili protiv njega. Raširio je ruke, uperio crne oči naviše i pustioda ga svetlost obnovi. Moć u reci polako je kopnila. Cer i Hergrom su zajedno izronili,neozleđeni, i popeli se na obalu da sa ostatkom družine posmatrajuVaina. Demonokot je polako opustio ruke; u tom trenutku na maidan sevratila dnevna svetlost. Začas je stajao kao i uvek, uravnoteženizmeđu opuštenosti i spremnosti, sa nagoveštajem neodređenogosmeha na usnama. Izgledao je nesvestan družine kao i uvek, slepza pomoć ili spas. "Izvinjavam ti se", rekla je Prva Linden, sa tihim čuđenjem. "Nisamdovoljno mislila na ono što ga navodi da te prati." Linden je nepomično stajala, podržana potvrdom i olakšanjem. Nijeznala je li Vain pratio nju ili Kovenanta - i nije joj bilo važno. Barjednom je bila u pravu. No, družina više nije mogla da ostane tu. Mnoga zvona su se utopilau tišinu, povlačeći se zajedno sa plamenom. Neka su ipak ostala,suviše besna za odlazak; a pretnja koju su sadržala podstakla ju jeda progovori. "Hajdemo. Neki od njih hteli bi da ponovo pokušaju.Možda nas ne bi pustili da odemo." Brusobol ju je oštro pogledao. "Ne bi?" Njegova lepa sećanja naElohime već su pretrpela previše omalovažavanja. No, bio je džin iznao je kako se treba boriti. "Kamena mi i mora!" uzviknuo je, "nećenas sprečiti. Ako moramo, plivaćemo do Raua, vukući za sobom

Dragulj Zvezdoputa." Prva je odobravajući klimnula glavom. "Ipak, Odabrana govoriistinu", rekla je. "Moramo da odemo." Smesta je podigla Kovenanta unaručje i u luku pošla ka Drvobregu. Pre no što je Linden mogla da zakorači za njom, Sanomor ju jepodigao i poneo duž obale Močvarbola. Kail i Cer trčali su kraj njega.Brin i Hergrom su jurnuli napred da se pridruže Prvoj. Željan broda,Brusobol ih je lako prestigao. Lupiženi su pogrbljena leđa smanjivalabrzinu, ali uspevao je da prati korak Prve. Vain je lako kaskao iza njih, kao da je čitavog života samo trčao. Zašli su u Drvobreg kao da, poput Linden, čuju zvona kako imodjekuju za petama. No, pretnje se nisu pretvorile u dela. Možda suElohimi kao Dafin uspeli da ubede one koji su delili Napevovomišljenje. Razdaljina se brzo povećavala. Saputnici su lakosavladavali potez šume između njih i broda kao da su gladni nade. Ubrzo su zašli u senku Ivice Raukraja i Drvobreg oko njih jeiznenada postao siv i ogorčen. Strašne planine kao da su otimaledrveću jesenju smirenost. No, Linden je istrajavala u hrabrosti, jer jeznala da je zaliv blizu. Kada ju je Sanomor proneo kroz nadnesenezidove doline, ugledala je Dragulj Zvezdoputa kako i dalje miruje naglatkoj površini vode, sa kamenim katarkama podignutim kaoodbrana od sumraka i planina. Čamac je i dalje čekao tamo gde suga ostavili. Brusobol je počeo da dovikuje naređenja Sedmoruku još pre negošto su on i Sanomor doveslali na pola puta do dromonda. Naređenjasu odjekivala od visokih litica; a taj odjek kao da je podigao svedžinove na katarke. Do trenutka kada se Linden uzverala uz granitnibok džinobroda i stigla na zadnju palubu, razvijena jedra već supočela da se mreškaju. Vetar je duvao duž planina, ka zapadu. Džinovi su žurno izvukli čamac i podigli sidra. Brusobol je skočio nakrmenu palubu, izvikujući naređenja u hodu. Dragulj Zvezdoputabrzo se budio. Prekriven zaposlenim džinovima, podignutog pramca,dromond je uhvatio vetar u jedra i počeo glatko da klizi niz rukavacRaua.

11. UPOZORENJE ZMIJADragulj Zvezdoputa stigao je na pola puta do otvorenog mora kada

se vetar pretvorio u hladnu struju nalik na uzvik sa Ivice Raukraja.Nosio je dromond kao da su Elohimi u gnevu rešili da zauvek oterajupohod iz svog staništa. No, Brusobol nije dopustio da mu vetarzavlada brodom. Kako je popodne odmicalo, litice i prevoji Raua supostajali sve tamniji, gorči i opasniji. Zato je kapetan skratio jedra,držeći džinobrod na pažljivoj brzini. Družina je tek pred veče stiglado kraja zaliva. Tu se Dragulj Zvezdoputa upustio u dugu borbu kako bi se sačuvaood stenja na obali. Isparenja Raua sudarala su se sa vladajućimvetrom duž obale; zajedno su povukli dromond u lavirint strujanja. Sumrak je brzo prelazio u noć, pretvarajući kamenite obale u crniloprekinuto samo odsjajem mora i slabom svetlošću zvezda; jermeseca nije bilo. Za Linden, koja je izgubila račun o danima,odsustvo meseca delovalo je zlokobno i jezivo. Bila je spremna dapoveruje kako su ga Elohimi oborili sa nebesa u znak odmazde. Utami nije videla načina da se pohod oslobodi uskovitlanih vetrova.Svako ljuljanje izgledalo je oštrije od prethodnog, a svaki novi udarnosio je dromond bliže iskrzanim i smrtonosnim liticama. No, Brusobol je bio vešt u čitanju vazdušnih struja i konačno jenašao stazu koja je vodila ka sigurnosti otvorenog mora. DraguljZvezdoputa iskliznuo je ispod poslednje zamke Elohima i pošao kajugu. Tokom ostatka noći obala se nadvijala nad obzorjem iza krme. No,narednog jutra Brusobol je skrenuo za nekoliko stepeni kajugozapadu i kopno je počelo da tone u more. Tokom popodnevazakratko se ukazalo novo predgorje, ali potom više nije moglo ništada se vidi osim sunčeve svetlosti koja se prelamala kao brokat pobeskrajnom, zelenom okeanu. Dok su žurili kroz Rau i dalje od njega, džinovi su bili napeti zbogvetrova i nepoznatih nauma Elohima - starali su se o brodu i skakalina svako kapetanovo naređenje u napetoj i nehotičnoj tišini. No,razvedrili su se kada se Brusobol opustio, a brod samouverenoujedrio u savršeno veče. U sumrak su se okupili da saslušaju priču o

Elemesnedenu, koju je Lupižena ispričao u punoj dužini i sauživanjem osobenim za džinove. Brusobol je potanko opisao šta jesaznao o položaju Jedinog Drveta. Pošto su imali tačnu mapuzvezda koja će voditi pohod, kao da je nestala svaka mogućnostneuspeha. Dragulj Zvezdoputa postepeno je povratio ono uobičajenovedro raspoloženje. Linden je bilo drago zbog opšteg olakšanja. Džinovi su ga zaslužili, aona ih je posmatrala sa nesebičnim zadovoljstvom lekara. No, nijega delila. Kovenantovo stanje prevazilazilo je nagon nade koji jeempatski primala od džinova. Haručai su u svakom trenutku morali da se staraju o njemu. Ostajaoje tamo gde bi ga ostavili i onako kako bi ga ostavili. Stojeći i sedeći,krećući se i mirujući, ostajao je zatvoren u prazninu, lišen volje,namera i želja. U njemu nije ostalo ništa sem najstarijih nagona.Kada bi ostao bez podrške, održavao je ravnotežu na laganouzljuljanom brodu; kada bi mu stavili hranu u usta, žvakao je ju igutao. Ali ništa nije narušavalo strašnu prazninu njegovog pogleda.Povremeno bi, bez ikakvog povoda, govorio jasno, kao da čitasudbinu koja mu je urezana u čelo. Ipak, nije reagovao na dodir. Linden je konačno morala da zamoli Brina da odnese Kovenanta unjegovu kabinu. Njegova strašna nesreća ležala joj je na ramenima,a nije bila spremna da je podnese. Naučila je da veruje kako jeopsedanje zlo - i nije mogla da smisli nikakav način kojim bi mupomogla, a da ga ne opsedne. Držala ju je jedino nada da će ga mir i odmor izlečiti. No, nijeprimećivala nikakvo poboljšanje. Uostalom, obećela je sebi da nećeizbegavati njegovo isceljenje ma koliko je to stajalo. Nije odabrala tajteret, kao što nije odabrala ni ulogu Sunozbora; ali nije nameravalani da beži od toga. Ipak, osećala je gorčinu i umor od posledicaElemesnedena. Nije uspevala da izbriše iz uma bes zbog načina nakoji su naudili Kovenantu. Nagonski je osećala da će od ključnevažnosti biti raspoloženje u kome bude pokušala da prodre unjegovu prazninu. Ako uđe u njega sa besom, možda će joj bes iodgovoriti; a u njegovom gnevu bilo je dovoljno moći da razbijeDragulj Zvezdoputa i potopi ga. Zato se zasad držala podalje odnjega, trudeći se da se pribere. No, kada Kovenant nije bio pred njom zahtevajući pažnju, ustnovila

je da su njeni bolni nervi jednostavno prebacili brigu na nekogdrugog - na Palamara Sanomora. Njegovo bolom izmučeno licenesvesno je širilo bol po čitavom Džinobrodu. Imao je izrazprepoznavnja, kao da je stekao saznanje koje bi se plašio da saopštii da nije lišen glasa. Dok je prolazio između svojih sunarodnika onisu prekidali razgovore i smeh kao da za njegovu usamljenost nemaleka. A bio je svestan kako deluje njegova nema patnja. Posle nekogvremena nije više mogao da to podnosi. Pokušao je da napustisadruge, da ih poštedi neprijatnosti svog prisustva. No, Lupižena ganije pustio. Izobličeni džin zagrlio je prijatelja kao da namerava daubedi Sanomora da prihvati brigu sunarodnika. A Brusobol iSedmoruk takođe su mu prišli, gotovo mu namećući podršku. Njihova reakcija donela je Sanomoru oči pune suza, ali ne iolakšanje. Prva se tiho, bolno obratila Linden. "Šta mu je naudilo? Njegovanevolja postala je nepodnošljiva." Linden nije znala odgovor. Bez primene pritiska, u Sanomoru jevidela samo ogromnu bitku za hrabrost. Sve bi dala da vidi kako Kovenant vodi sličnu borbu. Dromond je tokom tri dana glatko plovio ka jugozapadu, podizvesnim uglom u odnosu na vetar, a Linden se držala dalje odKovenanta. Haručai su ga negovali u kabini, a ona nije tamo zalazila.Govorila je sebi da mu pruža vreme za spontani oporavak. No, znalaje isitinu: otezala je jer se bojala i grozila onoga što će morati da muučini ako se ne izleči sam. U mašti ga je videla kako sedi u svojojkabini upravo onako kako je sedeo u svom umu, izgovarajući litanijulišenosti onim praznim glasom. Tokom ta tri dana Dragulj Zvezdoputa vratio se u uobičajenu rutinu.Vetar je ostao stalan, ali menjao je jačinu taman dovoljno da džinovistalno imaju posla. Ostali članovi pohoda zabavljali su se svako nasvoj način. Prva je provela prilično vremena čisteći bojnu opremu ioštreći mač, kao da naslućuje bitke iza obzorja. U nekoliko navratasišla je pod palubu sa Lupiženom, tražeći malo izdvojenosti. Brusobol je delovao grozničavo, kao da ne ume da se smiri. Kadanije baš on zapovedao dromondom, upuštao se u duge rasprave sasidromajstorom i Vedrognevom, planirajući dalji kurs. Ipak, Linden je

mogla dovoljno da ga prozre kako bi bila sigurna da ga ne brineputanja pohoda nego Sanomorovo stanje. Retko je viđala Brina; on nije napuštao stražu nad Kovenantom. No,Cer i Hergrom bavili su se na brodu kao i obično; a Kail ju je pratiokao senka. Šta god da su haručai mislili o njoj, to nisu pokazivali - neiz brige za nju, nego da bi je sprečili da naudi ljudima oko sebe. Povremeno bi pomislila da je Vain jedini član pohoda kogaElemesneden nije izmenio. Stajao je kraj ograde na zadnjoj palubi,tačno tamo gde se ispeo na brod. Džinovi su morali da ga obilaze uposlu; nije se udostojio da primeti kako im stoji na putu. Njegovocrno lice nije pokazivalo baš ništa. Linden se opet upitala kakvu su to pretnju po sebe Elohimi otkrili udemonokotu, kada je njegova jedina očita svrha bila da prati nju iKovenanta. No, nije uspela ništa da smisli. Dok je Dragulj Zvezdoputa napredovao otvorenim morem, sve višese osećala izgubljena u nerazumljivim stvarima. Preuzela je na sebeteret odluke; ali nedostajali su joj iskustvo i ubeđenje - i moć - koji suKovenantu omogućili da ga ponese. Neprestano ga je osećala kaobol duboko u umu, kao zapuštenu ranu. Samo ju je tvrdoglavaposvećenost sebi sprečavala da se povuče u osamu kabine i sakrijese kao devojčica sa prljavom haljinom - kako bi odgovornost pala nanekog drugog. Ujutro petog dana od bekstva iz Raua probudila se obuzetanelagodnošću, kao da joj je san bio pun noćmih mora kojih se neseća. Na samoj granici čula grickalo ju je predosećanje, suvišedaleko da bi ga dosegla ili razumela. Strepeći od odgovora, upitala jeKaila za Kovenanta. No, haručai nije imao novosti. Obuzetastrepnjom, izišla je iz kabine i popela se na zadnju palubu. Dok je pregledala brod, tinjajuće predosećanje nevolje je narastalo.Sunce je sijalo na istoku neobičnim sjajem, kao da je usmereno nasopstvenu snagu; ali vazduh je bio leden poput predskazanja. Ipak,kao da ništa nije nedostajalo. Vedrogneva je upravljala sa krmenepalube sa grubim samopouzdanjem. Članovi posade bavili su sebrodom, štiteći ga od promenljivog vetra. Prve, Brusobola i Sanomora nije bilo na vidiku. No, Lupižena je bio uposlu kraj zadnje katarke, mešajući sadržaj velikog kamenogkazana. Podigao je pogled kada mu je prišla i trgao se od onog što

je video. "Odabrana", rekao je, neuspešno glumeći dobrorasoloženje, "da sam manje siguran u naše namirnice, pomislio bihda si loše jela, pa ti od toga nije dobro. Kaže se da more i sunce dajuzdravlje i apetit - a ti izgledaš bleda kao bolesnik. Jesi li obolela?" Nesigurno je odmahnula glavom. "Nešto... ne mogu da odredim.Osećam nailazak nesreće, ali ne znam..." Tražeći način da odvučemisli, zavirila je u kazan. "Je li to ona tvoja smola? Kako je praviš?" Lupižena se nasmejao i sada je bio mnogo opušteniji. "Da,Odabrana. Zaista, to je moja smola. Kazan je načinjen od dolomita,kako se ne bi skrutnuo kao ostali kamen na Dragulju Zvezdoputa. Ališto se tiče pravljenja smole - nema načina da ti objasnim. Nisi ni džinni veštak ovog posla. A moć koja stvara smolu potiče, kao i svakadrga, iz srži posvećenika koji je priziva. Nema drugog izvora semživota - i želje tog života da se izrazi. No, mora postojati i sredstvoizražavanja. Mogu reći samo toliko da je ova smola moj izborsredstva. Ako to kažem, bićeš jedva mudrija nego ranije." Linden je slegnula ramenima na taj izliv skromnosti. "Hoćeš dakažeš", polako je promrmljala, "da moć bele magije potiče iz samogKovenanta? Da mu je prsten samo... samo sredstvo izražavanja?" Klimnuo je glavom. "Verujem da je to istina. No, i to sredstvo je podneposrednim uticajem onoga što treba izraziti. Ovom mojom smolomja ne mogu nimalo pomoći u zaceljenju slomljenih udova, kao štonijedno ovaploćenje tela ne može zapečatiti kamen kao ja." "Slaže se", zamišljeno je odgovorila. "Tako je i Kovenant govorio oŽezlu Zakona. Pre nego što je uništeno. Podržavalo je Zakonsamom svojom prirodom. Njime su mogle da se postignu samoodređene stvari." Lupižena je ponovo klimnuo glavom; ali Linden je već mislila nanešto drugo. Okrenula se da ga pogleda pravo u oči. "A Elohimi?Njima ne treba nikakvo sredstvo. Oni jesu moć. Oni izražavaju štagod požele i onako kako požele. Sve što su nam rekli - sve ono oSanomorovom glasu i o Kovenantovom otrovu, i o tome kako ZemnaMoć nije odgovor na Opačiju. Sve je to laž." Ponovo ju je obuzeobes. Pre no što je stigla da se sabere, počela je da drhti i grčevitosteže pesnice. Lupižena ju je pažljivo gledao. "Ne procenjuj ELohime prenaglo." Nanjegovom izobličenom licu kao da su se mešali Sanomorov bol i

Kovenantov gubitak, kao da su delovali i na njega lično; ipak, odbijaoje njihove posledice, odbijao je da bude ono na šta liči. "Oni su to štojesu - uzvišen i radoznao narod - i imaju ograničenja jednaka moći,koja se sukobljavaju sa njom i rastužuju ih." Zaustila je da se pobuni, ali on ju je prekinuo pokretom, nudeći je dasedne kraj njega, oslonjena na katarku. Pažljivo se spustio i oslonioobogaljena leđa na kamen. Kada mu se pridružila, na lopaticama jeosetila vibracije jedara koje su se prenosile kroz kamen. Delovale sunekako nemirno i upozoravajuće. Odašiljale su joj niz nervemrmljanje nalik na predskazanje nečega nepredvidljivog. DraguljZvezdoputa probijao se kroz talase sa neprijatnom nepravilnošću. "Odabrana", počeo je Lupižena, "nisam ti pričao kako su me Elohimiispitivali." Iznenađeno ga je pogledala. Priča koju je ispričao tokom prve večeripo izlasku iz Raua samo je ovlaš dodirivala njegove lične susrete uklahanu, kao da su nevažni. No, sada je uvidela da je imao razlogašto je tada prećutao priču - i što joj je sada priča. "Kada je naša družina razdvojena u Elemesnedenu", počeo je tiho,kao da se boji da ga drugi ne čuju, "meni je dodeljen Elohim poimenu Starkin. Nije bio ni više ni manje divan od ostalih, i spremnosam pošao sa njim. Okružen divnim i mnogim čudima njegovognaroda, osećao sam se kao da sam prenet u istinsko vilinsko srcesvih legendi koje potiču sa tog mesta. Džinovi se odnose premaElohimima sa divljenjem na ivici obožavanja, a tada sam i usopstvenim ustima okusio to divljenje. Kao Mrkotrag Brusobol premene, poverovao sam da se u toj vilinskoj zemlji mogu dostići svakidar i svako izbavljenje." Njegovo izobličeno lice oživelo je od sećanja; no, glas mu je bio punhladne smirenosti, suprostavljajući se pomisli da je i za trenutakoklevao. "Ali onda se", nastavio je, "Starkin okrenuo od mene i počelo jeispitivanje. Jer kada mi se ponovo približio, izmenio je oblik. Stajao jepreda mnom kao potpuno drugačije biće. Odbacio je ogrtač, vitkeudove i crte lica - čak je i držanje promenio - i sada je imao telo i licedžina." Tu je Lupižena tiho uzdahnuo. "Besprekorno se izmenio.Pretvorio se u mene! Ali ne u mene kakvog me ti vidiš, nego onakvog kakav bih bio u

snovima. Lupižena kakav bih bio da sam se rodio i odrastaopravilno. Iako je svakako predstavljao mene, bio je uspravan i visok,u svakom pogledu savršen, zračeći lepotom džinova. Takvog bi memoja Paučina Vodosvetla mogla poželeti. Jer ko ne bi voleo i želeotakvog džina? Odabrana" - pogledao je Linden u oči bistrim pogledom - "bilo jemnogo tuge u tom prizoru. U životu sam mnogo naučio, ali do togčasa nisam naučio da gledam u sebe i vidim ružnoću. U trenutkurođenja naneta mi je nepravda - nepravda čiju mu je okrutnost tekStarkin pokazao." Linden je osetila da je obuzima bol zbog njega. Samo ju jejednostavna smirenost njegovog glasa i pogleda obuzdavala da nepobesni. Kako je uspeo da podnese? Odmah joj je odgovorio. "Takvo ispitivanje proniklo mi je do dubinesrca. No, bar mi se otkrila istina. Iako sam stajao pred sobom upunoj lepoti za kojom bih mogao da čeznem, nisam tu stajao ja negoStarkin. Taj džin nisam bio ja, jer nije uspeo da izmeni oči - oči odzlata punog odsjaja, ali bez topline za ono što posmatraju. A mojeoči su ostale moje. On nije mogao da vidi sebe mojim očima. Takosam prošao neozleđen kroz ispitivanje koje je smislio za mene." Zagledana u njega sa bolom saosećanja, Linden je videla da govoriistinu. Njegovo ispitivanje nanelo mu je bol, ali nije mu naudilo. To juje umirilo i omogućilo joj da prevaziđe gnev zbog poente njegovepriče. Pokušavao je da joj objasni svoje zapažanje da Elohimi mogubiti samo to što jesu i ništa više - da je svaka moć određena iograničena sopstvenom prirodom. Nikakva moć ne može daprevaziđe ograničenja koja joj omogućavaju postojanje. Gnev je iščezao iz nje dok je pratila liniju Lupiženinih misli. Zarnikakva moć, poželela je da upita. Čak ni divlja magija? Kovenant jeizgledao sposoban za sve. Kakvo bi ograničenje moglo da vezujenjegovu belu vatru? Postoji li zaista neki način da ga Kletnik na krajuučini bespomoćnim? Neophodnost slobode, pomislila je. Ako je već prodao sebe... Ali dok je pokušavala da uobliči pitanje, vratilo joj se osećanjenemira. Umešalo joj se u otkucaje srca; iznenada je krv počela da jojpulsira u slepoočnicama. Nešto se desilo. Dok se trudila da shvati,napetost joj je pritiskala grudi.

Lupižena se smračio. "Oprosti mi, Odabrana. Nisam ti pružioolakšanje." Odmahnla je glavom. "Nije to." Reči su joj se otele sa usana pre nošto je shvatila šta govori. "Šta se desilo Vainu?" Demonokot je nestao. Njeovo mesto kraj ograde bilo je prazno. "Nemam pojma", odgovorio je Lupižena, iznenađen njenomreakcijom. "Nešto posle sučevog izlaska pošao je napred kao da seu njemu probudila svrha. Prišao je prednjem jarbolu i pozdravio gatakvim klanjanjem i osmehom da se stresem kad ga se setim. Aonda se vratio u raniju ukočenost. Još stoji tamo. Da se pomerio, onikoji paze na njega sigurno bi nas obavestili." "Tačno je", dodao je Kail ravnim glasom. "Cer ga čuva." "Mora da se šališ", poluglasno je promrmljala Linden i nespretnoustala. "To moram da vidim." Kada joj se Lupižena pridružio, pošla jeka hranoholu i prednjoj palubi. Tu je ugledala Vaina baš kao što su joj ga opisali, zagledanog uzakrivljenu površinu jarbola udaljenu koliko za dužinu ruke. Držao sekao i obično: laktova lako povijenih kraj bokova, kolena savijenihtaman koliko da održi ravnotežu na nepostojanom dromondu, pravihleđa. Ipak, u njenim očima delovao je odlučno. Gledao je jarbol kaoda su stari drugovi, zamrznuti na trenutak pre međusobnogpozdravljanja. "Šta, do đavola...?" promrmljala je više za sebe. "Zaista", odgovorio je Lupižena, smejući se, "da ne znam kako jeovog demonokota poklonio Prapoglavaru jedan džin, uplašio bih seda namerava da uzme devičanstvo našem prednjem jarbolu." Na to su obližnji članovi posade odgovorili smehom, koji se raširiokao talas veselja uz čitava jedra kako je šala prenošena do onih kojije nisu čuli. Linden ga nije slušala. Uhvatila je drugi zvuk - prigušeni uzvikodnekud ispod palube. Kada je usmerila sluh, utvrdila je da je toBrusobolov duboki glas. Dozivao je Sanomora po imenu, obuzet ne besom ili bolom, negoiznenađenjem. I strepnjom. Sledećeg trenutka iz jednog prolaza banuo je Sanomor i jurnuo kaoda namerava da se baci na Vaina. Brusobol ga je pratio, aliLindenina pažnja bila je usmerena na nemog džina. Delovao je divlje

i vidovito, nalik na proroka ili ludaka; ožiljak na licu isticao mu sebledilom, dajući očima izgled usmerenosti. Mišići na vratu napinjalisu mu se od krika koje nije mogao da izgovori. Loše procenivši džinovu nameru, Cer se postavio između njega iVaina, spreman da brani demonokota. Ali trenutak kasnije Sanomorje ipak udario - ne Vaina nego prednji jarbol. Punom težinom ibrzinom naleteo je na katarku. Od sudara se kroz kamen proneoopipljiv drhtaj. Silina sudara ga je oborila na palubu. Smesta je skočio na noge iponovo napao. Obgrlivši rukama jarbol kao u rvanju, upeo se kao dahoće da ga iščupa. Bes mu je bio toliki da se Linden za trenutakuplašila da će uspeti. Brusobol mu je skočio na leđa, pokušavajući da ga otrgne. No, nijeuspeo da nadvlada snagu Sanomorovog besa. Cer i Hergrom supritrčali da pomognu kapetanu. Zaustavio ga je umoran, tužan glas. "Dosta." Izledalo je da dopire izvazduha. "Ne želim da uzrokujem toliku patnju." Sanomor je pao na leđa. Vain se ukočio. Iz kamenog jarbola počela je da se izdvaja prilika. Napuštajućiskrovište, poprimila je ljudski oblik. Elohim. Nosio je elegantan bež ogrtač, ali on nije prikrivao izmučene, mršaveudove i bledilo kože nalik na ožijak. Pod zapuštenom srebrnomgrivom, lice mu je bilo isklesano i označeno strašnim doživljajima.Koža oko žutih očiju bila mu je tamna kao od stare krvi. Linden je jeknula u sebi kada je prepoznala Findejla Određenog. Kada se uobličio, pogledao je Sanomora. "Izvinjavam se", rekao jeglasom punim naviknutog bola. "Pogrešno procenivši dubinu tvogZemljovida, pokušao sam da se sakrijem od tebe. Nije mi namera daizazivam toliko nepoverenje. Ipak, moje putovanje preko mora zavama bilo je sporo i veoma bolno za nekoga ko je oteran iz svogdoma u Elemesnedenu. Tražeći skrovište, loše sam prosudio - očemu svedoči i brzina kojom si me otkrio. Molim te, prihvati da nisammislio ništa loše." Svi na prednjoj palubi zurili su u njega, ali niko nije odgovorio. Lindenje ostala bez reči. Nije mogla da vidi Lupiženu - stajao je iza nje. NaBrusobolovom licu pročitala je sopstvena osećanja. Sanomor je

sedeo na palubi, sklupčan, kao da se upravo suočio sa sopstvenomsmrću. Samo haručai kao da nisu reagovali. Findejl kao da i nije očekivao odgovor. Zagledao se u Vaina. "A tebikažem NE." Kruto je uperio prst u središte Vainovih grudi, a mišići naruci izbočili su mu se kao dralje biča. "Šta god uradio, ili pomislio dauradiš, to neću da propatim. Ja sam Određen za ovaj zadatak, alinikakvo pozivanje na dužnost neće me navesti da podnesem takavusud." Vain se u odgovor jezivo iskezio. To je samo još više urušilo Findejlovo lice. Okrenuo je leđademonokotu i kruto pošao na pramac džinobroda, zagledan napredkao ukrasna figura. Linden je za trenutak zurila za njim, a onda je pogledala saputnika.Brusobol i Lupižena klečali su kraj Sanomora; ostali džinovi kao dasu bili suviše ošamućeni za bilo kakav pokret. Haručai su gledaliFindejla, ali se nisu micali. Grčevitim naporom volje primorala jesebe da se pokrene. "Pozovi Prvu", rekla je najbližem članu posade,a zatim je pošla za Elohimom. Kada mu se približila, pogledao ju je, ovlaš je pozdravivši; ali njenoprisustvo nije delovalo na stari jad koji je odabrao da prikazuje.Iznenada je stekla utisak da je ona uzrok njegovih nevolja - i da onnamerava da to po svaku cenu sakrije od nje. Bez ikakvog jasnograzloga, setila se kako je njegov narod očekivao da će Sunozbor iprstenoša biti jedna ista oosoba. U prvi mah nije mogla da nađe rečikojima bi mu se obratila. No, jedno sećanje prizvalo je druga, a sa njima joj se vratio bes zbogbespomoćnosti i izdaje Elohima. Findejl se opet zagledao prekomora. Uhvatila ga je za rame, zahtevajući njegovu pažnju. Zarežalaje kroz zube. "Šta, do đavola, tražiš ovde?" Kao da ju je jedva čuo. Žute oči bile su mu prazne od gubitka, kaoda je, napustivši Elemesneden, bio lišen sopstvenih korena. Ipak,odogovorio je. "Sunozbore, moj narod me je Odredio za ovajzadatak - da zadobijem, ako mogu, opstanak Zemlje. U klahanu tinisu dali bolji odgovor, a sada ti ne mogu odgovoriti jasnije. Budizadovoljna saznanjem da ne nameravam ništa zlo." "Ništa zlo?" obrecnula se na njega. "Pa, vi ste samo zlo i činili. Ti..."zaustavila se, gotovo zagrcnuta od sećanja na Kovenanta, Vaina i

Sanomora. "Bogami, ako mi ne pružiš ikakav bolji odgovor, baciću tepreko ograde." "Sunozbore." Nežno je govorio, ali nije se trudio da je umiri. "Žalimzbog neophodnosti patnje prstenoše. Po meni, to je srednji put,ravnoteža između rizika i bezbednosti. Više bih voleo da sampotpuno pošteđen. No, ništa nećeš postići ako me budeš ružila. Jasam određen da budem među vama i nikakva tebi dostupna sila nemože me sprečiti. Samo onaj koga zovete Vain ima moć da meotera. Voleo bih kad bi to učinio." Savladao ju je. Nagonski mu je poverovala - i nije znala šta da radi."Vain?" ponovila je. Vain? Ali nije joj odgovorio. Pred pramcem suvisoki talasi izgledali neobično oštro pod čudnim, divljim sjajemsunca. Razbijali su se u kapljice o bokove džinbroda i razletali se nasuprotnim vetrovima. Vetar je brisao preko palube, noseći joj kosu unaletima predviđanja. Ipak, još jednom je probala da prozre Elohima.Tiho, preteći, šapnula je: "Poslednji put ti kažem, ja nisam prokletiSunozbor! Od početka ste pogrešili. Sve što radite jeste pogrešno." Njegov žuti pogled nije se pokolebao. "To je jedan od mnogihrazloga što sam ovde." Jeknula je u sebi, okrenuvši se od njega - i gotovo se sudarila sačvrstim, oklopljenim telom Prve. Mačomoćnica je stajala sapogledom punim gvožđa i očekivanja. Progovorila je glasom nalik natihu oštricu. "Da li on govori istinu? Zar zaista nemamo moći protivnjega?" Linden je klimnula glavom, ali misli su joj već jurile u novom pravcu,trudeći se da uspostave potrebnu samokontrolu. Možda će dokazatida Findejl greši. No, prvo mora da savlada sebe. Tragajući zasredišnjom tačkom, sidrištem o koje će osloniti svoju rešenost,podigla je pogled ka Prvoj. "Pičaj mi o tvom ispitivanju. U Elemesnedenu. Šta su ti uradili?" Prvu je očito iznenadilo neočekivano i naizgled nebitno pitanje. No,Linden je i dalje čekala; trenutak kasnije Prva je povratila krutodržanje. "Lupižena ti je pričao", rekla je ravnim glasom. "Jeste." "Onda ćeš verovatno razumeti ono što je meni zapalo." Položila jeruku na balčak mača. Druga joj je visila kao da je čuva odnestrpljenja ili protesta.

"Kad su mene ispitivali", rekla je, "jedan Elohim se pojavio predamnom u liku džina. Nekom veštinom postigao je da stekne telo idržanje Lupižene. Ali ne mog muža kakvog ga poznajem. Pre je bioLupižena kakav bi bio da se rodio i odrastao bez mane -besprekornog tela, visok, ponosnog držanja, zdrav u svakompogledu koji priliči jednom džinu." Pogled joj se zamaglio od sećanja;ali glas joj je i dalje bio oštar. "Stajao je preda mnom onako kako biLupižena trebalo da izgleda, kada bi spoljašnji izgled odgovaraoduhu koji sam naučila da volim." Lupižena je stajao kraj nje, slušajući, usana izvijenih u nakriviosmeh. Nije pokušavao da izrazi ono što mu je sijalo u očima. Prva se nije pokolebala. "Najpre sam plakala, ali onda sam počelada se smejem. Jer uprkos svoj lukavosti, Elohim nije mogao dapostigne radost kojom zrači Lupižena, moj suprug." U glasu joj se osetio nagoveštaj oporog humora. "Elohimu se mojsmeh nije dopao. No, nije mogao da mi odgovori i tako je mojeispitivanje imalo ishod neprijatan po njega." Lupižena se smejao čitavim licem, ali nije ispustio ni glas. Kroz Linden se proneo dug drhtaj razumevanja. Obratila se napolaPrvoj, napola nemirnom moru i visokom nebu. "Jedino što je Dafinučinila sa mnom bilo je da mi odgovara na pitanja." Onda je prošlakraj džinova i ostavila svoje nerazumevanje za sobom na putu kahranoholu i potpalublju. Ka Kovenantovoj kabini. Nemirna paluba dromonda remetila joj je ravnotežu. DraguljZvezdoputa kretao se mučno i polako, ljuljajući se i tresući odneočekivane snage vetrova. No, Linden se oslanjala na zidove kadaje morala, ili na Kaila, i nastavljala je da hoda. Možda ona nema tumoć da izvuče iz Findejla istinu. Ali Kovenant je ima. Ako nekakouspe da prodre kroz veo koji mu pokriva svest kao opna. Odjednomje bila spremna da pokuša. Govorila je sebi da je spremna radi njegovog izbavljenja. Želela jenjegovo prijateljstvo, njegovo ubeđenje. No, bila je ukočena odgneva, stegnutih usana, a u njoj se meškoljila tama. Na vratima Kovenantove kabine naišla je na Brina. Izišao je da jedočeka. Mirno joj je preprečio put. Njegovo nepoverenje bilo jegotovo opipljivo. Pre Elemesnedena nikada nije dovodio u pitanjenjeno pravo da uđe kod Kovenanta; ali sada je bio grub. "Odabrana,

zašto si došla ovamo?" Jedva se uzdržala da ne opsuje. Duboko je uzdahnula da bi sesmirila. "Imamo Elohima na brodu, ako nisi čuo. To je Findejl. Poslalisu ga ovamo zbog nečega, a izgleda da ništa ne možemo daučinimo. Jedini koji ima dovoljnu moć jeste Kovenant. Pokušaću daga dosegnem." Brin je pogledao Kaila kao da traži da jemči za nju. Onda joj se lakonaklonio u znak pristanka i otvorio vrata. Prostrelila ga je pogledom i ušla u kabinu, a onda stala i čekala,gledajući ga, dok nije zatvorio vrata i ostavio je samu saKovenantom. Za trenutak je oklevala, pokušavajući da prikupi hrabrost. No,Kovenantovo bezlično prisustvo ščepalo ju je kao ruka na vratu;prosto ju je povukao da ga pogleda. Sedeo je u kamenoj stolici kraj malog okruglog stola, kao da sesvesno tamo postavio. Noge su mu bile prave, u pravilnom položaju;nije bio skljokan; ruke su mu ležale na kolenima, otvorenih šaka iogoljenih dlanova. Na stočiću je stajao poslužavnik sa ostacima jela.Brin je očito upravo hranio Nevernika. No, Kovenant nije bio svestantoga. Njegovo prazno lice bilo je upereno u prazan vazduh, kao da jeto samo još jedno znamenje praznine u njemu. Linden je jeknula. Prvi put kada ga je videla, otvorio je vrata svojekuće naglim zamahom nalik na kovitlac osude, jedva obuzdavajućiplamen i groznicu u očima; usta su mu bila stroga kao naredba.Uprkos iscrpljenosti, vodio je život kakav je odabrao i izgledao joj jeneobično neukrotivo i čisto. A sada su mu crte lica bile zamrljane nepokornom bespomoćnošćubrade; kosa nad čelom, prošarana sedim, davala mu je izgledtrošnosti. Lice nu je bilo upalo kao da je izgubio svaku nadu. Oči sumu bile suve - mutne kao smrt. Izgledao je isto kao njen otac dok su mu poslednje kapi krvi kapalena izlizane daske tavanskog poda. No, Kovenantu su još radili i srce i pluća. Kada je izgovorio svojurečenicu, jasno kao proročanstvo, izgledalo je kao da je uprkos svimgubicima svestan nje - i uplašen onoga što je smerala da mu uradi. Trebalo je da ga opsedne. Kao Besomuk. Od te pomisli usta su jojse ispunila kiselinom odbijanja, ali nije oklevala. Mogla je da oseti

kako svuda oko nje vreba ukočenost. Strah koji ju je tako čestolišavao volje bio je prisutan u svakom otkucaju srca. Strah od onogau šta će se pretvoriti. Drhteći, privukla je drugu stolicu tik doKovenantovih kolena, sela i položila ruke na njegove mlitave dlanove- kao da je čak i sada može zaštititi od neuspeha. Onda je pokušalada se otvori pod njegovim mrtvim pogledom. Opet je u nju linula njegova tama, pritičući joj kroz kanale čula. Tu je uledala opasnost. Navedena njegovom pasivnom mlitavošću,sličnom uzaludnosti, u njenom ponoru probudila se stara glad. Nagonski se borila, zadržavajući se u ivičnom sumraku njegove noći,postavljena između svesti i zaborava. No, nije mogla da odvratipogled od bezdanog izvora njegove praznine. Već je uspevala dauvidi delove njegovog stanja koji su spolja bili nevidljivi. Iznenadilase kada je ustanovila da je moć koja mu je ućutkala um takođezaustavila otrov. Bio je u mirovanju; Kovenant je potonuo vannjegovog domašaja. Takođe je videla osobine koje su ga učinile prijemčivim za Elohime.Ne bi uspeli da ga tako duboko liše da im već nije bio izložen svojimprirodnim nagonom da prima svo zlo na sebe. Iz tog izvora poticalisu i njegova moć i bespomoćnost. Davao mu je dostojanstvo kojenije znala kako da nadvlada. No, volja joj je zapala u tu poznatu zamku. Možda nema prava niispravnog puta da ovako uđe u njega, da mu obesveti ličnostnepozvanim potrebama - a isto tako ni prava ni podnošljivog načinada ga ostavi u ovakvoj nevolji, pustivši ga da ostane bez pomoćiuprkos očitoj potrebi. A pošto nije mogla da razreši nedoumicu, nijestigla da reaguje na tamnu, ljutitu stvar na dnu svog srca, koja jeskočila zbog prilike da stekne moć. Kovenantovu moć: prilike dabude istinski presudilac života i smrti. Divlja od gladi, skočila je pravo u njega. Tog časa ju je odnela noć. Neko vreme je pokrivala čitav svet. Kao da je, poput oluje, uzdrmalasvaki oslonac; a ipak nije bilo nikakve oluje. Vetrovi imaju snagu ipravac; slabi su ili snažni, topli ili hladni. A ova tama nije imala ništašto bi se moglo imenovati, što bi joj dalo oblik. Bila je pusta kaoponori između zvezda, ali nije imala ni zvezda koje bi joj označilesvrhu. Ispunjavala je Linden kao Gibonov dodir; bila je bespomoćna

pred njom, bespomoćna - otac je bacio ključ kroz prozor, a ona nijeimala snage ni osećanja koji bi ga dozvali iz smrti. Tama ju je obavijala i usisavala kao vir bez pokreta i bilo kog drugogosećanja sem gubitka; a iz njegovih dubina počeli su da se pojavljujulikovi. Preko pustinje je ka njoj pošla prilika nalik na otelovljenjepraznine. Zaklanjali su je titranje vazduha i priviđenja. Nije mogla davidi ko je to. A onda je uspela. Kovenant. Trudio se da vrisne, ali nije imao usta. Pola lica zaklanjale su mukrljušti. Oči su mu bile grozničave od gađenja nad samim sobom.Čelo mu je bilo bledo od raspinjanja žudnje i gnušanja. Korak mu jebio nesiguran od spremnosti i užasa; prilazio joj je krećući se kaobogalj, usmeren pravo na njeno srce. Ruke su mu se pretvorile u zmije. Izvijale su se i siktale sa ramena,zijajući da bi disale i grizle. Zmijske glave na mestu šaka pružale suzube bele kao kost. Bila je uhvaćena. Znala je da bi trebalo da podigne ruke, da pokušada se odbrani; ali ruke su joj visile kraj bokova kao smrtnost, suvišeteške da se podignu protiv usuda zmijskih zuba. Kovenant je jurnuo napred, narastajući pred njom kao oličenje svihpromašaja, zločina i ljubavi u njenom životu. Kada su zmije napale,oborile su je u potpuno drugačiju tamu. Znatno kasnije, osećala je da je dave debeli prstenovi. Uvijala se icvilela, pokušavajući da se oslobodi, ali nije uspevala. Nesposobneruke bile su joj upetljane u ćebe koje je Kail prebacio preko nje.Viseća ležaljka sprečavala joj je pokrete. Želela je da vrisne, ali nijeuspevala. Grlo su joj ispunjavale smrtonosne vode. Polumračnakabina delovala joj je opustošeno kao Kovenantov um. No, činjenice koje su je okružavale ipak su uspele da se probiju donje. Bila je u svojoj ležaljci, u svojoj kabini. Sve je bilo polumračnozbog večeri ili svitanja, a ne od tamnog ponora u koji je pala. Slabukus alem-vina u njenim ustima nije bio ukus smrti. Kabina kao da je bila nakrivljena - poput kuće iščupane iz temeljanekim zemljotresom. Kada je osetila njihanje dromonda, shvatila jeda je to Dragulj Zvezdoputa nagnut, pa joj ležaljka visi iskrenuta uodnosu na zidove. Kroz korito džinobroda osećala je vibracijevetrova i mora. Tama nije poticala od večeri ili svitanja. Bio je to

oblačni sumrak oluje. Oluja je bila gadna - i postajala je čudovišna. Um joj je bio pun zmija. Nije mogla da ih se oslobodi. No, pažnju jojje privukao pokret negde pored stola. Začkiljila je kroz polumrak iugledala Kaila. Sedeo je na stolici, gledajući je kao da nikakva njenanesposobnost, pa čak ni izdaja, ne mogu da izmene njegovudužnost. Ipak, u mračnoj kabini izgledao je kao sudija, spreman dapodigne protiv nje svaki dokaz uzaludnosti. "Otkad...?" promuklo je šapnula. U grlu joj je još bila pustinja,poričući sećanje na alem-vino. Osećala je da je prošlo vreme. Suviševremena - dovoljno za sve što se okrenulo protiv nje. "Bila sam unesvesti?" Kail je ustao. "Dan i noć." Uprkos njegovoj nesavitljivosti, uhvatla seza nejasnu priliku kako ne bi ponovo skliznula među zmije. "AKovenant?" Haručai je jedva primetno slegnuo ramenima. "Prapoglavarovostanje je nepromenjeno." Mogao je isto tako da kaže i: Nisi uspela.Ako ti je uopšte bio cilj da uspeš. Nespretno se izvukla iz ležaljke.Nije želela da leži pred njim kao žrtva. Ponudio joj je pomoć, aliodbila ga je, sama se spustila na lestvice, pa na pod, kako bi makarpokušala da se suoči sa njim na ravnoj nozi. "Naravno da sam želela da uspem." Bežeći od slilka uKovenantovom umu, otišla je dalje no što je nameravala. "Zar ćešme kriviti zbog svega?" Lice mu je ostalo prazno. "To su tvoje reči." Glas mu je bio oštar kaoprekor. "Nije ih izgovorio nijedan haručai." "Nije ni potrebno" obrecnula se kao da je Kovenantova nevoljaprelomila nešto u njoj. "Vidi vam se i na licu." Kail je ponovo slegnuo ramenima. "Mi smo to što jesmo. Ovapobuna ne donosi ništa." Znala je da je u pravu. Nije imala razlogada bes na samu sebe prebacuje na njega kao da je on kriv. No, većje progutala previše gađenja. A nije uspela u paralizi. Morala je daispljune deo žuči pre nego što joj se smuči. Mi smo to što jesmo.Lupižena je isto to rekao o Elohimima. "Naravno", promrmljala je. "Bože sačuvaj da pomislite, a kamoliučinite nešto loše." Nikada ne bi uspela da odgovori na optužbuzbog dosadašnjih neuspeha. "Ali kada sam vas poslala iz

Elemesnedena - kada sam pustila da Elohimi učine Kovenantu to štosu učinili - ja sam bar pokušavala da učinim nešto ispravno." Kail jemirno zurio u nju kao da ne namerava da odgovori. Ipak jeprogovorio, a u glasu mu se osećao sarkazam. "To ne dovodimo upitanje. I samo Izopačenje veruje u svoju ispravnost, zar ne?" Linden se na to sledila od šoka. Sve do sada nije shvatala kolikoduboko se haručai gnušaju njene odluke u Elemesnedenu. IzaKailovog čvrstog lica osećala je prisustvo nečeg kobnog - nečeg štomora da je važilo i za Krvnu gardu. Niko od njih nije umeo daoprašta. Brzo se savladala. "Vi mi nimalo ne verujete." Kail je odgovorio kao da sleže ramenima. "Zarekli smo sePrapoglavaru. On ti je verovao." Nije morao da kaže kako ćeKovenant verovatno drugačije misliti kada povrati um. Ta misao jeveć sinula i njoj. "Pokušao je", gorko je promrmljala. "Ne verujem da je uspeo." Nijemogla dalje da izdrži. Zašto bi iko od njih imao poverenja u nju? Podje još bio nagnut, a kroz kamen je osećala kako se DraguljZvezdoputa sudara sa talasima. Morala je da pobegne izzatvorenosti kabine i pritiska Kailovog prikrivenog neprijateljstva.Progurala se kraj njega, širom otvorila vrata i izišla iz odaje. Nesigurna zbog ljuljanja džinobroda, ipak je uspela da se uzvere uzstepenice i nekako se popne na zadnju palubu. Kada je stupila preko praga, vetar ju je gotovo oduvao. Divlji vetarbrisao je po palubama i grebao jedra. Besni oblaci penili su se kaotalasi na vrhovima prečki. Dok se probijala ka rukohvatu na jednomod prilaza krmenoj palubi, voda joj je prskala u lice, bodući je kaooštra kiša iz gneva tamnog i žitkog mora.

12. MORSKO ZLONije padala kiša - samo je, pod oblacima koji su zapečatili more u

sumrak od obzorja do obzorja, mučno duvao težak vetar, dižućižestoku penu na krestama talasa, koja je ključala kao para i peklakao grad. Džinobrod je bio povijen u stranu od jačine vetra. Linden se borila za dah. Dok se trudila da gleda kroz vodenu penu,zapanjila se kada je na jedrima ugledala džinove. Nije joj bilo jasno kako uspevaju da se održe. Nemoguće da moguda teško rade, pod punom snagom oluje! Ipak, radili su. Dragulju Zvezdoputa jedra su bila neophodna da biimao dovoljnu brzinu. No, ako se prečke suviše opterete platnom,svaka nagla promena pravca ili jačine vetra prevrnuće dromond ili gagurnuti pod površinu. Posada je upravo savijala gornja jedra.Izgledali su mali i beznačajni u poređenju sa moćnom tamom oluje.Ipak, polako i mučno, uspevali su da kontrolišu jedra. Visoko na prednjoj katarci jedan džin izgubio je oslonac, pa je moraoda pusti konopce kako bi se spasao. Zoroljub je istog časa otrgnut.Divlje lepršajući, kao ranjeni albatros, poleteo je niz vetar i začasnestao sa vidika. Ostali džinovi imali su više uspeha. Dragulj Zvezdoputa je postepenoispravio položaj. No, nemirno more ih je i dalje pritiskalo. Probijajući se kroz more,brod se popeo uz bok narednog strašnog talasa, a onda se sručionaniže kao da će se pramcem zabiti u dno. Linden je zgrabilastepenice da ne bi pala preko ograde. Nije mogla da ostane tu. Bojala se da je Dragulj Zvezdoputa uodsudnoj opasnosti - da će naredno pojačanje oluje razneti brod nakomade. A oluja će se pojačati. Osećala je kako se u daljini nakupljanjen bes. Dromond se nalazio na ivici nepogode, a središte se tekpribližavalo. Ako nastavi ovim pravcem, džinobrod će stići u središteužasa. Mora da upozori Brusobola. Pokušala je da se uspuže uz stepenice, ali vetar joj je bacao kosu ulice kao bič, isisavao joj vazduh iz pluća, pretio da je odnese. Zatrenutak ju je obuzela panika.

Kail ju je uhvatio oko struka rukom nalik na kameni pojas. Prineo jeusta tik do njenog uha. "U zaklon!" Vetar je razneo reči na delove, paje uzvik bio jedva čujan. Žurno je odmahnula glavom, pokušavajući da prodre glasom krozoluju. "Nosi me na krmenu palubu!" Oklevao je za trenutak, osvrćući se i procenjujući opasnost. Onda juje poneo uz stepenice. Osećala se kao krpena lutka u njegovom stisku. Da je bio u pitanjuneki običan čovek, oboje bi završili u moru. No, on je pripadaoharučaijima. Probijajući se uz vetar, doneo ju je do krmene palube. Tamo je bilo samo troje džinova; Brusobol, Vedrogneva i Prva.Skladomajstor je stajala za ogromnim kormilom, držeći ga obemarukama. Mišići su joj bili napeti od napora; stajala je raširenih noguda bi bila sigurnija. Izgledala je kao granitni stub, sposobna da stoji ivlada džiobrodom sve dok more i vreme ne razbiju DraguljZvezdoputa na komadiće. Prva je čvrsto stajala, osigurana težinom i snagom. Pohod joj seoteo iz ruku. Pod ovakvim uslovima, pripadao je oluji - i DraguljuZvezdoputa. A dromond je pripadao Brusobolu. Kapetan je stajao kraj Vedrogneve, ali svu pažnju uperio je napredkao svetionik, plamteći radi sigurnosti svog broda. Koščato čelo kaoda mu je štitilo oči. Držao se kao da sve može videti. Prodornimglasom uspevao je da nadjača vetar. Džinovi su se pokoravali kaoda su deo njega. Mučno, korak po korak, borili su se sa jedrima ikonopima, podešavajući Dragulj Zvezdoputa da izdrži opasnost. Linden je pokušala da viče, ali vetar ju je udario po zubima i gurnuojoj glas nazad niz grlo. Grozničavim pokretom poslala je Kaila kakapetanu. "Brusobole!" Morala je da vrišti kako bi je čuo. "Promeni pravac!Idemo pravo u oluju!" Hitnja u njenim rečima privukla mu je pažnju. Nagnuo se nad nju."Nemoguće!" povikao je. "Oluja dolazi sa juga! Ovim kursomostaćemo na ivici i samo ćemo malo skrenuti sa puta!" Sa juga? Zurila je u njega, nesposobna da poveruje kako on možetoliko da pogreši. Kada je jedva uperila pogled u tom pravcu,ustanovila je da je kapetan u pravu. I njena čula su jasno osećalavrhunac siline na toj strani, iako udaljen nekoliko milja. Brusobolov

trenutni kurs provešće Dragulj Zvezdoputa oko divljeg srca te oluje. No, pogled ka severozapadu potvrdio joj je ono što je maloprevidela. Tamo je čučao uragan, ogroman i čudovišan. Dve oluje su sespajale, a Dragulj Zvezdoputa našao se između njih. Svakopodizanje i spuštanje dromondovog pramca nosilo ga je sve bližedivljoj oluji. Krikom od koga joj se cepalo grlo objasnila je Brusobolu šta vidi. Vest ga je potresla. Nije imao priliku da vidi uragan. Prva olujazahvatila je džinobrod pre nego što je stigao do druge. Nesreća jevrebala tačno na pravcu koji je odabrao. No, brzo se pribrao. Svakimdelićem tela bio je kapetan Dragulja Zvezdoputa. Kada jeprogovorio, zvučao je spremno za svaku opasnost i nesreću. "Štasavetuješ?" proderao se. Linden se pribrala i pokušla da razmisli - da odredi putanje oluja,proceni njihove međusobne uticaje. Nije bila sviknuta na takvesituacije. Učila je da prati napredovanje bolesti, a ne divlji besvremena. No, proučila ih je što je bolje mogla. "Ako nastavimo ovako", pluća su je bolela od napora vikanja,"možda bismo mogli da prođemo pored one na jugu! Ili bar porednajgoreg dela! Pre nego što preduboko zađemo u ovu drugu!" Brusobol je klimao glavom. Njegovo koščato čelo kao da je bilootporno na svaku oluju. "Ali ta druga!" Linden je gotovo vrištala. "Užasna je! Ako moraš dabiraš, idi na jug!" "Čujem te!" Uzvik mu se razbio u vodenoj peni i vetru. Odmah seokrenuo da izvikuje naređenja kroz vetar. Naredbe su zvučale besno kao orkan. Linden je osećala da seuragan primiče, sve bliže. Nikakav brod - naročito težak kaodromond - ne bi mogao da podnese njegov bes. Vetar se pretvorio ukrik u jedrima. Videla je da se katarke ljuljaju. Užad su se klatila kaoispružene ruke koje balansiraju. Paluba se izvijala i propinjala. AkoVedrogneva ne popusti, katarke će se prelomiti, ostavljajući DraguljZvezdoputa na milost i nemilost gladnom moru. Dok je Lindenoklevala, poslednje preostalo jedro na zadnjoj katarci raspalo se nakrpice i nestalo, otrgnuto sa konopaca. Veze su počele da šibajukroz vazduh. Nagonski je pognula glavu i naslonila se na Kaila. Divlje vičući, Brusobol je poslao džinove da zamene izgubljeno jedro.

Linden je približila lice Kailovoj glavi i proderala se. "Nosi me napred!Imam ideju!" Klimnuo je glavom u znak shvatanja i smesta počeo da je tegli kastepeništu, odabravši vertrovitu stranu umesto zavetrine kako biiskoristio nagnutu palubu da je što više zaštiti od pobesnelog mora. Kada su stigli do stepenica, ugledali su nekoliko džinova - Lupiženu ijoš neke - kako žure preko zadnje palube, praćeni Cerom iHergromom. Kretali su se duž razapetih konopaca. Kada su ona iKail stigli do dna stepeništa, Lupižena i Cer teturavo su im sepridružili. Lupižena joj se nasmešio, žmirkajući zbog vode u očima.Pokazao je rukom ka krmenoj palubi i doviknuo kao da se smeje."Naš Brusobol je u svom elementu, zar ne?" Odmah je nastavio uzstepenice kako bi se pridružio svojoj ženi i kapetanu. Lindenina odeća bila je potpuno mokra. Košulja joj se lepila za kožu.Kao da joj se svaka kap vode dignuta sa mora zabijala pravo u kosti.Već je počela da drhti. No, hladnoća je delovala odvojeno, bezlično,kao da više nije vlasnik svog tela; mogla je da ne misli na to. A onda je iz oblaka linula kiša. Ispunjavala je vazduh kao da sesvaka kresta talasa pretvorila u penu, šikljajući uvis da ispunivazduh. Okean kao da se stezao oko Dragulja Zvezdoputa,zaklanjajući obzorje. Linden je jedva uspevala da vidi hranohol.Proklinjala je, ali glasna kiša potpuno ju je zaglušila čak i zasopstveni glas. Uz tako malu vidljivost, kako će Brusobol znati kadada skrene od nadolazećeg uragana? Probila se do najbližeg konopca, čvrsto ga uhvatila i pošla uz njegadalje. Imala je ideju. Možda je razumna, a možda ludačka. Oluja je odnelasve razlike. Zadnja paluba izgledala je dugačka kao bojno polje. Pena i kišazalivale su je vodom oko nogu, gotovo je srušivši na palubu. Prisvakom trzaju džinobroda drhtala je kao u odgovor na drhtaje koji suse pronosili duž kobilice dromonda. Ledeni konopac derao joj jedlanove. Ipak, probijala se dalje. U svemu ostalom je zakazala. Nijebila u stanju da podnese pomisao kako bi se i ovaj jednostavniposao mogao pokazati preveliki za nju. Cer je pošao napred da joj otvori vrata hranohola. Nošena vrtlogomoluje, saplela se preko praga i pala na pod. Dvojica haručaija su

zalupili vrata; istog časa u prostoriji se osetila napetost kao da se uhranoholu priprema eksplozija, podstaknula udarima i pritiskomspolja. U trenutku panike učinilo joj se da čuje kako se brod raspadana komade. No, kada je povratila dah, shvatila je da su to vibracije usrednjoj katarci. Pod svetlošću svetiljki jasno je videla pred sobom podnožje katarke,prošarano reljefima u koje se nikada nije zagledala. Možda suprikazivali priču o gradnji Dragulja Zvezdoputa, ili o njegovimputovanjima. Nije znala. Dok je išla dalje, ječanje i škripanje sepretvorilo u glasan jecaj. Prečke visoko nad njom počele su da seglasaju. Gotovo je pala kada je Cer otvorio naredna vrata, puštajući da urlikvetra naleti na nju kao kondor. No, Kail ju je pridržao i pomogao jojda opet iziđe na oluju. Ponovo se kiša sručila na nju kao grmljavina.Odabrala je konopac vezan za prednji jarbol. Držeći ga pod rukomkao oslonac, sagnula je glavu i pošla uz vetar. Nad njom se nadneo džin, takođe prateći konopac. Kada su se sreli,prepoznala je Sedmoruka. Zastao je kako bi je propustio, a ondadrugarski doviknuo. "Kakva oluja! Da sam manje siguran u našekarte, poverovao bih da smo nepozvani zalutali u Dušogriz!" Nije imala vremena da odgovori. Ruke su je pekle od trenja ihladnoće. Uže ju je cimalo kao zloba. Morala je da stigne doFindejla. On je jedini na čitavom Dragulju Zvezdoputa imao moć daskrene nesreću nailazećeg uragana. Kraj prednje katarke kratko se odmorila, stojeći tako da ju je vetarpritiskao o kamen. U tom položaju izbliza je čula ječanje prenapetekatarke. Životnost granita bila je bezdušno izmučena. To osećanje zatrenutak ju je ispunilo užasom. No, kada je okrenula čula ka katarci,smirila se. Kao i Brusobol, dromond je bio dorastao ovome. DraguljZvezdoputa može da se naginje i ljulja, ali neće se slomiti. No, srce uragana nadvijalo se nad njom kao oživela planina, užasnidiv koji pokušava da zgazi džinobrod i dovede ga do kraja puta.Držeći se užeta koje se protezalo ka pramcu, nastavila je dalje. Zažmirivši kroz talase kiše guste kao mrtvački pokrov, ugledala jeVaina. Demonokot je stajao na pola puta između prednje katarke ipramca, okrenut napred kao da pazi na Findejla. Držao se ukočenokao da umesto uzljuljane palube ima pod sobom čvrstu podlogu. Čak

ni vetar nije delovao na njega. Kao da je urastao u kamen. Za trenutak je ugledala i Findejla, ali ovaj je brzo nestao kada sedžinobrod zario u more i zabio pramac u naredni talas. Potres joj jegotovo izmakao oslonac. Jedva je uspela da zadrži ruke na konopcu.Sada je smela da korača samo između dva talasa. Kada je DraguljZvezdopua podigao pramac, uspela je da načini nekoliko koraka.Kada je pramac udario o naredni talas koji kao da je povukaodromond u dubine, ostala je u mestu, moleći se da i njene ruke ikonopac izdrže. Krećući se postepeno, konačno je stigla do ograde. Odatle je imalajoš samo malo. Poslednji deo bio je najteži. Već je drhtala od hladnoće i iscrpljenosti;zbog nepravilnog kretanja džinobroda koje ju je čas bacalo ka moru,a čas je cimalo unazad, brzo je promukla od nehotičnih kletvi. Prisvakom survavanju pogađala ju je silina pokreta broda. Od samognapora da zadržava dah pri svakom naletu vode činilo joj se da jegotov. Nekoliko puta spasla ju je samo podrška Kailovih ramena. Konačno je stigla do Findejla. Pogledao ju je između dva propinjanja;ošamutio ju je pogled na njega. Nije bio mokar. Vetar mu nije mrsiokosu; kiša ga nije doticala. Izlazio je iz svakog survavanja u talasesuve odeće i bistrih očiju, kao da je podesio telesni oblik tako dabude van domašaja besa vetra i mora. Upravo njegov nedirnuti izgled osnažio joj je volju. On je biće čisteZemne moći i sposoban je da sačuva sebe čak i od dodira sa vetromi vodom. A šta je svaka oluja, ako ne Zemna moć u drugom obliku -nepokorna i divlja, ali i dalje u skladu sa Zakonom svoje prirode? Pri sudaru sa sledećim talasom morala je da pogne glavu. Voda ju jezapljusnula i pokrila joj lice kosom. Kada se dromond ponovopropeo, podigla je jednu ruku sa užeta kako bi sklonila mokre vlasi.Onda je uperila glas u Findejla. "Učini nešto! Spasi nas!" Njegovo bolno lice nije se izmenilo. Nije ni pokušao da viče, ali rečisu doprle do nje jasno kao da je oluja za trenutak zanemela. "Elohimi se ne upliću u život Zemlje. Nema života bez ustrojstva.Poštujemo izraze tog ustrojstva u svakom njihovom obliku." Ustrojstvo, pomislila je Linden. Zakon. Oni su to što jesu. Imajuograničenja jednaka moći. Dragulj Zvezdoputa je počeo da ponire.

Ščepala je ogradu da spase život. Haos je smrt. Energija ne možeda postoji bez sužavanja. Ako bezakona moć Kobi Sunca postaneprevelika, može narušiti same temelje Zemlje. Kada ju je vrtoglavica prošla, pokušala je još jednom. "Onda reci Brusobolu šta da radi! Vodi ga!" Elohim je delovao pomalo iznenađeno. "Da ga vodim?" Slegnuo jeramenima. "Da je on to tražio, pitanje bi možda doprlo do mene.Ovako, gde bi mi bila etika? No, sada to ionako ništa ne vredi."Džinobrod se ponovo propeo, ali Linden ga je ipak i dalje čula kroztutnjavu vode i urlik vetra. "Vreme za takva pitanja je prošlo." Kada je pramac izronio, borila da se razbistri pogled i vidi na šta jemislio. Iz srca uragana pojavio se vodeni zid toliko visok da je dopirao doprvih prečki na katarkama džinobroda. Nosio ga je vetar - toliko snažan i moćan da je sve ostalo upoređenju sa njim izgledalo patuljasto; vetar koji je svaki izdugnutitalas pretvarao u penu, brijući krestu talasima, pa se okean pod njimpodizao i jurio kao talas crne magme. Dragulj Zvezdoputa stajao je gotovo tačno pred zidom. Linden je zurila u njega, obuzeta užasom. U poslednjem trenutku preudara začula je Brusobola kako viče iz daljine. "Pazi!" A onda mu jeglas ostao zaglušen divljim, urličućim gnevom vetra koji je grmeokao u besu i bolu svih prokletnika sveta. Kada je zid udario, bacila se na Findejla, pokušavajući da mu iznudipomoć - ili da ga povuče sa sobom, nije više znala. Udar ogromnogtalasa zbrisao je sve razlike. No, ruke su joj prošle kroz njega.Uspela je da mu još jednom vidi lice. Oči su mu bile žute od bola. A onda se desna strana džinobroda izdigla kao u tektonskom sudarui Linden je pala ka moru. Bila je sigurna da će pasti na levu ogradu. Pružila je ruke da jeuhvati. No, proletela je pored nje pravo u vodu. More ju je udarilo tolikom silinom da nije osetila udar i nije osetilakako se vode sklapaju nad njom. Istog trenutka nešto ju je čvrsto uhvatilo za ruku i povuklo kapovršini. Već je bila deset-petnaest stopa iza broda. Krma mu je bilapotopljena; nad njom se nadvijala čitava prednja paluba. Stajao je uvodi gotovo uspravno, spreman da padne preko nje i zgromi je

između kamena i mora. No, nije pao. Dragulj Zvezdoputa nekako je uspeo da održiravnotežu na boku, sa gotovo polovinom leve strane palube podvodom. A Kail je nije puštao. Držao ju je za doručje potpuno ispruženom desnom rukom. Cer ga jedržao za noge, takođe potpuno ispružen. Haručaije je držao Vain. I dalje je stajao kao srastao sa palubom,tela pod pravim uglom u odnosu na kamen, gotovo uporedno pružensa morem. Ali pomerio se niz palubu i postavio se gotovo na ivicivode. Potpuno ispružen, držao je Cera za noge. Nije se potrudio da podigne glavu i proveri je li Linden spasena. Opirući se naletu vode, Cer je povukao Kaila bliže palubi; Kail jevukao za sobom Linden. Haručaiji su združenim snagama skraćivalilanac sve dok Kail nije uspeo da slobodnom rukom zgrabi Vaina zaručni zglob. Demonokot mu ničim nije olakšao; ali kada su se i Kail iCer držali za njega, sa Linden između sebe, pustio je Cerove noge.Tada su je haručaiji prebacili na palubu preko Vainovih leđa. Držeći se za demonokotove ukrućene članke, dali su joj priliku daudahne. Progutala je previše vode; davila se u soli. Utroba joj se stezala odgrčeva kašlja. No, kada je napad prošao, ustanovila je da sada dišelakše nego pre udara ogromnog talasa. Okrenut gotovo na bok,Dragulj Zvezdoputa davao je zavetrinu. Kovitlaci oluje udarali su pomoru iza broda, pa se vodena površina penila i divlje poigravala; alisame palube bile su neprirodno mirne. Kada je došla do daha, nevolja u kojoj se našao dromond pogodila juje kao ruka strave. Pred svakim njenim čulom granitni brod je plamteo od napora. Zračioje bolom kao izmučena životinja uhvaćena u nerešivu klopkunevremena. Od pramca do krme, od vrha jarbola do kobilice, kamenje ječao od napora, mučen pritiscima koje njegovi tvorci nisu mogli nida zamisle. Dragulj Zvezdoputa toliko se nagnuo na bok da su muvrhovi jedarnih prečki gotovo dodirivali vodu. Ležao je popreko uodnosu na vetar, a divlja oluja ga je zastrašujućom brzinom zalivalamorskom vodom. Da je bilo talasa, dromond bi svakako potonuo; ali brod je bar u tomeimao sreće, jer divovska oluja sve je stanjila u dugačku, pokretnu

ravan. Ipak, džinobrod je bio na svega nekoliko inča od propasti. Daogromna kobilica nije predstavljala protivtežu moćnim katarkama,već bi se prevrnuo i nestao. Moglo se reći da divlja sila vetra zapravo spasava brod. Začas jerastrgla preostala jedra na trake i time oslabila pritisak na katarke.No, mogućnost spasa čitavog broda i dalje je bila krhka kao starakost. Svaka promena položaja dromonda u odnosu na vetar, svakonarastanje besa ili snage vetra, bilo bi dovoljno da naruši ravnotežu.A svako povećanje količine vode na Dragulju Zvezdoputa pretilo jeda ih povuče u dubine. Džinovi mora da su bili za pumpama, ali Linden nije znala kakouspevaju da održe korak sa bujicama koje su se ulivale kroz otvore,prolaze i razbijena vrata hranohola. Vetar je besno zavijao krozkorito kao da namerava da progrize kroz kamen put do nje. Taj zvuk,neumorno jecanje i vriska vazduha koji se probijao kroz prošaranigranit, strugao joj je po umu kao nazubljena testera. Nije shvatila daškripi zubima sve dok nije osetila bol kao da joj je kroz lobanjuzabijen klin. U jednom strašnom trenutku opasnost po brod zaklonila joj je sveostalo. No, onda kao da joj je srce oživelo u bolnom trzaju i zahvatioju je talas panike. Zgrabila je Kaila i proderala se kroz divljanje vetra."Kovenant!" Njegova kabina bila je levo ispod krmene palube.Sigurno je pod vodom. Kovenant nije bio u stanju da se spase odvode koja je pokuljala kroz otkinute poklopce, probijene rupe, vrataistrgnuta iz šarki. Ostaće da sedi, prazan i bespomoćan, dok se neudavi. Kail joj je odgovorio. "Brin je upozoren! Prapoglavar je bezbedan!" Bezbedan! Blagi Bože! Uhvatila se za tu nadu. "Vodi me kod njega!" Cer se okrenuo i doviknuo nešto uz palubu. Trenutak kasnije, džinkoji je stajao kraj prednjeg jarbola dobacio im je kraj konopca.Dvojica haručaija su ga dohvatila, vezali Linden oko pojasa i čvrstose uhvatili za njega dok ih je džin izvlačio uz strmu kamenu palubu. Vain je ostao na mestu, kao da je zadovoljan time što posmatramore kako mu se kovitla tik ispred lica. U ovom trenutku ispunio jesvoju svrhu. Crna, kruta leđa jasno su govorila da mu ništa drugonije važno. Kada je džin privukao do sebe Linden i haručaije, zgrabio ju je u

čvrst zagrljaj. Bio je to Magloval; strah koji je osećao za nju pulsiraomu je u tetivama. Preko njene glave doviknuo je haručaijima rečidivljenja i zahvalnosti. Njegov moćni stisak delovao je neverovatno sigurno usred orkana.No, Linden nije trpela odlaganje. Dromond je bio na ivici uništenja."Gde je Kovenant?" proderala se. Magloval ju je pažljivo postavio u sedeći položaj i pokazao dalje kakrmi. "Kapetan okuplja posadu kraj zadnjeg jarbola! KovenantDžinoljub je tamo! Ja idem da pomognem kod pumpi!" Haručaiji su zaklimali glavom u znak razumevanja. Magloval se snaporom pokrenuo, doteturao do otvora koji je vodio u potpalublje inestao. Držeći Linden između sebe, Kail i Cer počeli su da se kreću kahranoholu. Pažljivo prateći zategnute konopce, doveli su je do gornjih vrata. Ubaraci su zatekli novu razapetu užad, što im je pomoglo da seprobiju kroz lom do zadnje palube. Sa srednjeg jarbola još je visilajedna svetiljka, nakrivljena pod nemogućim uglom, i osvetljavala kršizlomljenih stolova i klupa napola potopljenih u donjem delu hola.Ovo uništenje izgledalo je kao udarac zadat pravo u srce džinovima -zbog ljubavi prema okupljanju. No, haručai nisu gubili vreme žaleći zbog štete. Čvrsto su izneliLinden na zadnju palubu. Tu je zatekla većinu saputnika, posađenih u raznim pozama duždesne ograde iznad jarbola. Kroz sve gušći sumrak videla je prekodeset džinova, uključujući Lupiženu, Prvu, Sanomora i Brusobola.Lupižena joj je doviknuo dobrodošlicu punu olakšanja, ali jedva ga ječula. Pogledom je tražila Kovenanta. Trenutak kasnije ga je ugledala. Nevernik je bio delimično sakrivenSanomorovim zaštitničkim zagrljajem. Brin i Hergrom stajali su musa strane; a on je mlitavo visio između njih kao da su mu sve kostislomljene. Cer i Kail povukli su Linden uz konopac ka jednom od palamara kojije pratio dužinu zadnje palube nekih osam-devet koraka ispodograde, postavljenog tako da omogućava kretanje napred i nazad,kao i da zadrži onog ko bi počeo da pada. U rasporedu konopacaprepoznala je Brusobolovu brigu za posadu i opstanak broda. Bio je

zaposlen nadgledanjem postavljanja novih konopaca kako bi njegoviljudi bili okruženi mrežom oslonaca. Kada su je doneli bliže Kovenantu, njegovo prisustvo dalo joj jeprivid energije. Uhvatila je ruku koju joj je pružio Sedmoruk i pošlakao lutka na konopcu od njega ka Brinu i ogradi. Tu se šćućurila krajKovenanta i smesta počela da traži na njemu povrede i oštećenja. Bio je mokar gotovo koliko i ona i potresali su ga refleksni drhtaji kaoda mu se i srž u kostima smrzla. No, u svemu ostalom bio je jednakozdrav kao kada su ga Elohimi ostavili. Zurio je u prazno kao da jeizgubio sposobnost da usmeri pogled; usta su mu visila otvorena;brada mu je bila puna vode. Dok ga je pregledala, ponovio je svojeupozorenje gotovo nečujno u huci vetra. No, ni te reči nisu mu ništaznačile. Iscrpljena olakšanjem i bolom, skljokala se kraj njega. Prva i Lupižena bili su u blizini, čekajući njenu presudu oKovenantovom stanju. Linden je odmahnula glavom; Lupižena setrgao, ali Prva nije rekla ništa. Držala se kao da su joj mišići zgrčenizbog nedostatka vidljivog neprijatelja. Bila je obučena za ratnika, aopstanak džinobroda zavisio je od pomorskih veština, a ne od mača.Linden ju je pogledala u oči i klimnula glavom. Znala je kako seMačomoćnica oseća. Osvrćući se po dromondu, zgrozila se kad je utvrdila da Vedrognevajoš stoji kraj brodosrca. Propeta između kamenih žbica kormila ipalube, skladomajstor se držala u mestu smirenom neosetljivošću,kao kip. Linden isprva nije razumela zašto Vedrogneva stoji na tolikootvorenom i napornom mestu - ni zašto kapetan dopušta da nekobude tamo. Ali onda su joj se misli razbistrile. Dromondu je još bilapotrebna krma kako bi održao dragocenu ravnotežu. Osim toga, akovetar promeni pravac Vedrogneva će moći da okrene DraguljZvezdoputa pod istim uglom u odnosu na vetar; jer džinobrod ćesvakako potonuti ako mu se pramac makar malo okrene ka vetru. Aako se oluja okrene ka krmi, imaće priliku da skrene. Sa olujom uleđa, Dragulj Zvezdoputa moći će da se podigne i pojuri. Linden nije znala kako čak i džinovi izdržavaju napor kome jeVedrogneva izložena. No, čvrsta žena držala se na zadatku kaojasna nada i nije popuštala. Brusobol je konačno završio sa postavljanjem užadi. Prebacujući se

sa jednog na drugo, popeo se i pridružio Prvoj, Lupiženi i Linden.Dok se kretao, dovikivao je reči ohrabrenja i šale pogrbljenimčlanovima posade. Lupižena ga je tačno opisao: bio je u svomelementu. Na čvornovatim ramenima nosio je nevolju dromonda kaoda mu je taj teret lak. "Ne strepi, Odabrana!" doviknuo je kada je stigao blizu Linden."Dragulj Zvezdoputa još će nas izvući iz ove oluje!" Nije mu bila dorasla. Njegova čvrstina samo je naglašavala njenestrahove. Glas joj se gotovo slomio dok je odgovarala. "Koliko ih jeizgubljeno?" "Izgubljeno?" Njegov odgovor prodirao je kroz slepi gnev uragana."Niko! Tvoje upozorenje nas je pripremilo! Svi su tu! One koje nevidiš poslao sam na pumpe!" Dok je govorio, Linden je postalasvesna da se iz boka broda, nad njom, izlivaju reke vode,pretvarajući se u maglu i tamu istog časa kad bi ih vetar odneo saizvoda pumpi. "One sa leve strane ne možemo da upotrebimo, alismo sve desne povezali držačima. Sedmoruk, koji komanduje dole,javlja da posada drži tempo. Istrajavamo, Odabrana! Preživećemo!" Tražila je načina da učestvuje u njegovoj veri, ali nije uspela. "Moždabi trebalo da napustimo brod!" Zurio je u nju. Osetila je glupost u svojim rečima i pre nego što joj jeodgovorio. "Želiš li da se izvezeš u čamcu na ovakvo more?" "Pa šta ćeš uraditi?" bespomoćno je upitala. "Ništa!" grmnuo je kao da izaziva. "Dok oluja traje, suviše smoosetljivi. Ali kada naiđe promena, a mora naići, možda ćeš videti dasu džinovi mornari - a Dragulj Zvezdoputa brod - od kojih se srcepuni ponosom! A dotle imaj vere! Kamena mi i mora, zar ne shvataš da smo živi?" Nije ga više slušala. Neprekidno cvilenje i zavijanje oluje kao da jenavaljivalo pravo na Kovenanta. Drhtao je od hladnoće, ali nije znalakako da ga dodirne. Ruke su joj bile beskorisne, toliko promrzle da jejedva uspevala da stegne pesnice. Iz nekoliko posekotina nadlanovima sporo joj je kapala krv, stvarajući živahne kapljice izmeđuprstiju. Nije obraćala pažnju.

Kasnije su dodavali jedni drugima velike činije alem-vina. Pićedžinova donekle joj je umanjilo slabost i omogućilo joj da se i dalje

drži. No, još nije podizala glavu. Snaga oluje izgledala je kao činzlobe. Da je demonokot nije spasao, udari bi svakako bili umanjeni. Čulo za zdravlje govorilo joj je da je uragan prirodan, a ne delohotimičnog zla. No, bila je toliko izubijana nasiljem i hladnoćomvetra, toliko narušena strahom, da više nije mogla da pravi razliku. Svi će pomreti, a ona još nije našla način da povrati Kovenantu um. Još kasnije, noć je prigušila poslednja svetla. Oluja nije popuštala;kao da je oduvala i zvezde. Tamu je umanjivalo samo nekoliko slabihsvetiljki - jedna kraj Vedrogneve, a ostatak rasut duž gornje ivicezadnje palube. Vetar je nastavio da besni nad morem sa zvukomprodornim kao cviljenje. Kroz kamen je dopiralo stenjanje jarbola,koji su se bunili u temelju, i stalna tutnjava i lupa pumpi. Svi članoviposade smenjivali su se u potpalublju, ali i najveći napori bili sujedva dovoljni da se odupru vodi. Nisu mogli da umanje ogromanslani teret koji je držao Dragulj Zvezdoputa okrenut na bok. Stiglo jenovo alem-vino. Dan je izgledao nedostižno daleko. Linden nijeznala kako da se suoči sa tamom i očuva razum. Svi saputnici postepeno su se povukli u sebe kao ona. Strepnja ih jepokrila kao mrak, uvukla se u njih kao hladnoća. Da se vetar tadapromenio, Vedrogneva ne bi imala upozorenje. Pod udaljenimsvetlom svoje svetiljke, izgledala je nepokretna kao kamen,nesposobna za reakcije od kojih zavisi dromond. No, Brusobol jojnije poslao smenu; svaka kratka nesigurnost dok brodosrce prelazi udruge ruke mogla je da izazove prevrtanje broda. I tako su džinovikoji nisu bili za pumpama mogli da se bore za život samo držeći se idrhteći. Na kraju im čak ni kapetanovo bockanje više nije davalonadu ni hrabrost. Čučali su kraj ograde, sa crnim morem koje je teklogotovo odmah iza njih, i čekali kao osuđenici na smrt. No, Brusobol ih nije ostavio. Kada su šale i dovikivanja postalibeskorisni, neočekivano je povikao. "Hej, Lupiženo! Ozbiljnost ovihdžinova me postiđuje! U predstojećim danima jedva će čekati dačuju priču o sebi! Daj nam pesmu da nam ispuni srca, kako bismo sesetili ko smo!" Odnekud izbliza Linden je začula mračno mrmljanje Prve. "Da,Lupiženo. Daj im pesmu. Kada pravi posrnu, polovični moraju da ihpodignu." Lupižena kao da je nije čuo. "Kapetane!" Nasmejao se u odgovor

Brusobolu. "Upravo sam razmišljao o takvoj pesmi. Ne bih ni mogaoda ćutim dalje, jer mi je ispunila srce, a ono je od toga postalopreveliko da bi mi ostalo u grudima! Slušaj!" Nesigurno se sasuljaoniz palubu. Kada je udario o prvi konopac, ovaj je zabrujao od težine,ali je izdržao. Napola oslonjen o njega, Lupižena je podigao pogled."Prijaće mi da vam otpevam ovo!" Svetiljke su mu neravnomerno osvetljavale izobličeno lice,pretvarajući ga u grimasu. Ali osmeh mu je bio istinski; a kako jenastavljao, dobro raspoloženje postajalo je sve prirodnije. "Pevaću pesmu koju je pevao Bagun pošto ga je pripitomila suprugai ženetina, u mnogo legendi opisana veličanstvena Telma Dvopest!" Moć njegovog ličnog humora izmamila je žamor slabih dobacivanja iodgovora od potištenih džinova. Zauzeo je pozu karikirane sete i počeo. Zapravo i nije pevao; tako ganiko ne bi čuo. No, izgovarao je stihove vičući, naglašenim ritmom,pa je to slušaocima ličilo na muziku.

Oči moje ljubavi nemaju sjaja: Njena ljupkost pomalo je čudna, Spisak mana k'o da je bez kraja, I takva je uvek - ne samo budna.

Udovi su joj jači od mojih, Uzima ono što ne bih da dam. U kosi nema ni vlasi svojih Njen poljubac gasi požude plam.

Smuči mi se od njenog mirisa, Ni najbolja odeća na njoj ne valja, Razgovara bez duha i smisla, No, imajte milosti: jer volim je ja.

Pesma je bila podugačka, ali Linden je već trenutak kasnije prestalada sluša. Nejasno je začula kako Prva mrmlja za sebe, očito nemisleći da bi je iko mogao čuti. "Zato te volim, Lupiženo", govorila je u vetar i noć. "Istina je, veliki jedar podići nekome srce. Mužu moj, stidim se što nemam ništa slično

tvome." Izgledalo je da je grbavi džin na isti način postideo čitavu posadu. Uodgovor na njegovu pesmu, polako su se budili iz neutešnosti iodgovarali jedni drugima kao da se vraćaju u život. Neki su sesmejali; drugi su protezali leđa i čvršće se hvatali za ogradu, kao daće tako bolje čuti pesmu. Linden se nagonski dizala sa njima. Njihova ubrzana zračenjanagonila su je da strese deo svoje otupelosti. Ali kada je to učinila, čula su počela da viču u njoj. Iza buđenjadžinova vrebalo je osećanje opasnosti. Nešto se približavalodžinobrodu - nešto zlokobno i smrtnonosno. Nije bilo u vezi sa olujom. Oluja nije bila zla. Ovo jeste. "Odabrana?" pitao je Kail. "Ne dodiruj me", izdaleka je kazao Kovenant. Pokušala je da se podigne na noge. Samo ju je Kailova brza pomoćspasla da se ne sruči na Lupiženu. "Isuse!" Jedva je čula samu sebe. Tama i oluja su je zagluhnuli."Napašće nas ovde!" Prva se naglo okrenula ka njoj. "Napasti?" Onog časa kad je Linden kriknula "Besomuk!" - napad je počeo. Iz vode tik ispod zadnje katarke ispuzale su desetine tamnih tela.Probijala su se kroz odsjaje svetiljki, vijugajući po strmom kamenu. Dok su napredovala, počinjala su da svetle. Vazduh kao da ih jezapalio i dao im plameno crvenu boju. Plamteći unutrašnjim purpurom kao vatrene zmije, preplavile supalubu, rojeći se ka Kovenantu i Linden. Jegulje! Nepregledno more jegulja. Nisu gorele, nisu bile u plamenu. Pre su zračile usijano crvenomzlobom iz čitavih zmijolikih tela. Vođene pohlepom Besomuka u sebi,sijale su, penjući se, kao neutaživa krv. Bile su dugačke kolikoljudska ruka. Razjapljeni zubi su bleštali, oštri kao brijač. Prva je doviknula upozorenje koje je bez odjeka nestalo u vetru. Prve jegulje stigle su do katarke, ali Linden nije mogla da se pomeri.Bila je prikovana u mestu čistom silom Besomukovog prisustva. Uutrobi su joj gorela sećanja na Gibona i Marida; a odgovorila im jecrna čežnja, poskakujući u njoj kao divlja radost. Moć! Nešto u njoj

želelo je opsednutost i Besomuke, čeznulo za neprikosnovenomsnagom smrti, otimalo se od njenog svesnog gađenja, ranjivog ipromišljenog odbacivanja zla; i ta suprotnost okovala ju je u mestu.Ovako je stajala i u šumi iza farme 'Utočište', kada je poglavarKletnik pogledao iz vatre u nju i kada je pustila Kovenanta da samsiđe u susret svojoj sudbini. Opasnost po njega konačno joj je razbila strah i navela je da mupotrči u pomoć. Jer jegulje su dolazile po njega, a bio je potpunonesposoban da se brani. Podstaknut pretnjom, um kao da joj jeustuknuo i, upaničen, pobegao u njenu staru profesionalnu distancu. Zašto je Kletnik rešio da napadne sada, kada su Elohimi već nanelitoliko zlo Kovenantu? Da li su Elohimi delovali iz nekih svojihrazloga, bez znanja i uplitanja Opakog? Je li ih ipak pogrešnoprocenila? Ako Kletnik nema pojma u kakvom je stanju Kovenant... Hergrom, Cer i Prva već su pošli naniže, u susret napadačima; aliLupižena je bio najbliži. Brzo se provukao ispod užeta i skliznuo dosledećeg. Tu se uhvatio, sagnuo se i podigao jednu jegulju da jezdrobi. Čim je stegao pesnicu, protresao ga je nalet crvene moći. Ocrtao muje obrise, jasne i purpurne, na pozadini tamnog mora. Sa vriskom ugrudima, otkotrljao se niz palubu i udario punom snagom o podnožjejarbola. Nesigurno oslonjen, ostao je tamo nepomičan, jedva dišući. Po nogama su mu puzale nove jegulje. No, pošto je bio nepomičan,nisu trošile vatru na njega. Hergrom se dugim skokom bacio ka povređenom džinu. Smesta jeudarcima nogu zbacio tri jegulje sa njega. Stvorenja su, uvijajući se,pala u more; ali moć im se rasprsla u Hergromovim stopalima,bacajući ih u grčeve. Samo kratkoća udarca spasla mu je život. Imaoje još toliko vlasti nad mišićima da jednom rukom ščepa Lupiženinujaknu, a drugom ručku na jarbolu. Grčeći se i trzajući kao ludak,uspeo je da spase i sebe i Lupiženu od daljeg klizanja. Svaki grč pretio je da dovede i njega i džina u dodir sa novimstvorenjima. A onda je do mesta napada stigla Prva. Čvrsto oslonjena na palubu,vezana konopcem oko pojasa, držala je mač obema rukama. Leđa iramena su joj se napeli, nalik na uzvik straha i gneva zbog Lupižene.Opasnost po Prvu ponovo je istrgla Linden iz izdvojenosti. Očajnički

je kriknula. "Ne!" Prekasno. Prva je zarila oštricu u najbližu jegulju. Moć je suknula uz gvožđe i iz ruku joj prodrla u grudi. Plamen joj jedao koronu. Crvene varnice odskakale su joj iz kose. Ispustila jemač. Okružen pljuskom varnica, pao je u more uz oštro cvrčanje inestao. Nije ni pokušala da ga uhvati. Ošamućeno telo previlo joj se prekokonopca. Voda ispod nje ključala je od zlobe, jer su se na palubupenjale nove jegulje, kroz vazduh i vatru. Cer ju je jedva uhvatio. Procenivši situaciju brzinom koja se graničilasa vidovitošću, zadržao se trenutak da veže uže oko pojasa. Kada jePrva pala, dobacio je kraj užeta najbližem članu posade i skočio zanjom. Uspeo je da je ščepa za rame. Džin je povukao uže i zaustavio Cerai Prvu tik iznad vode. "Ne pokreći ih!" smesta povika Linden. "Ona ne može više dapodnese!" Prva je nepomično ležala. Cer se takođe nije micao. Jegulje supuzale preko njih kao da su deo palube. Hergrom se divlje borio da uspostavi kontrolu nad sobom. Umirio jeudove i prestao da cima Lupiženu trenutak pre nego što su jeguljepočele da gamižu preko njih. Linden je jedva uspevala da misli. Prijatelji su joj bili u opasnosti. Unjoj su pulsirala sećanja na Veselkamen i Gibona. PrisustvoBesomuka vređalo joj je čula i ispunjavalo joj telo grozom. UVeselkamenu su je sukobljene reakcije na toliku zlu moć odvukle uukočenost užasa. No, sada je pustila da ukus zla teče kroz nju itrudila se da se usmeri na sama stvorenja. Morala je naći načinborbe sa njima. Sanomor je reagovao brže. Istrgao je Kovenanta iz Brinovog stiska,skočio do prvog užeta i počeo da se povlači ka hranoholu. Brin je pošao za njim kao da će oteti Prapoglavara od poludelogdžina. No, gotovo istog trenutka Sanomorov cilj postao je jasan. Dok jevukao Kovenanta napred, jegulje su skrenule na tu stranu, uvijajućise da sustignu plen. Čelo napada pomerilo se napred. Ubrzo su Cer i Prva ostali pozadi. A trenutak kasnije Lupižena i

Hergrom takođe su bili van opasnosti. Džin koji je držao Cerov konopac smesta je povukao Prvu i haručaijanaviše. Brusobol se provukao ispod konopaca do katarke i preuzeoLupiženu iz Hergromovog ranjeničkog stiska. No, jegulje su i dalje nadirale, Besomučne, kako bi se bacile naKovenanta. Sanomor je uskoro stigao do kraja konopca pričvršćenogza ogradu kraj početka hranohola. Tu je zastao, osvrćući se kapoteri. No, nije imao izbora. Izložio se i sada je bio sateran u ugaoizmeđu građevine i ograde. Najbliža stvorenja gotovo su mu stigla donogu. Kada ga je Brin sustigao, Sanomor je zgrabio haručaija za ruku i uširokom luku podigao ga na nagnuti krov. Našao se taman na ivicizavetrine, ispod oluje koja je besnela. Gotovo istim pokretomSanomor je oslonio nogu na ogradu i skočio za Brinom. Vetar ga je za trenutak zahvatio, pokušavajući da ga baci u more.No, zahvaljujući težini i ubrzanju uspeo je da se zadrži na krovu. Sadruge strane hranohola doskočio je i nestao sa pogleda. Onda seponovo pojavio, priljubljen uz srednji jarbol. Držao je Kovenantaprebačenog preko ramena. Uprkos strašnom riziku kome se izlagao, uspeo je da povrati Lindenhrabrost. Možda će zid barake zadržati jegulje. No, stvorenjima nije smetala strmina palube; sada su počela da pužuuz zid hranohola, držeći se trbusima uz plohu građevine. Kako sevatra penjala sa njima, postavila se između Linden i tamnog jarbola,zaklanjajući joj pogled na Sanomora i Kovenanta. Na Brusobolovo naređenje, nekoliko džinova pošlo je u napad najegulje. Borili su se koristeći konopce kao bičeve - i imali su uspeha.Blesci moći trošili su se na paljenje konopaca, a nisu dosezali doruku džinova. Snažni udarci pobili su dosta jegulja. No, spodoba je bilo previše, a džinovi su bili spori jer su im stalnotrebali novi konopci. Nisu uspevali da raščiste put do zida, nisu moglida spreče desetine plamenih zmija da pužu naviše. A iz mora suneprestano izlazile nove. Uskoro će Sanomor biti u klopci. Stvorenjasu se već uvijala po krovu. Žurba i nagon naterali su Linden da se pokrene. U trenutku se setilaKovenanta kako stoji, hrabar i privlačan, u kamori koju je stvorio zaMrtve iz Leleja - jer ga je divlja magija štitila od plamena. Vatra protiv

vatre. Oslonjena na Kaila, zrabila je svetiljku koja joj je visila nadglavom, okačena o ogradu. Iako slaba od hladnoće i neravnoteže,okrenula se i zavitlala svetiljku ka hranoholu. Pala je ispod crveno osvetljenog zida, ali razbila se pri udaru opalubu; petrolej se razlio po najbližim jeguljama. Planule su istogčasa. Sopstvena moć im se pretvorila u požar koji ih je proždrao.Zahvaćene samrtnim grčevima, popadale su u vodu, šišteći, inestale u tami. Linden je pokušala da uzvikne, ali Brusobol je bio brži. "Petrolej!"zagrmeo je. "Donesite još petroleja!" Cer i dvoje džinova bacili su se ka najbližem ulazu u potpalublje. Drugi članovi posade zgrabili su preostale svetiljke, ali Brusobol ih jezaustavio. "Biće nam potrebno svetlo!" Sanomor, Kovenant i Brin sada su se videli pod svetlom jegulja kojesu napredovale. Sanomor je stajao na jarbolu, sa Kovenantom prekoramena. Kako su jegulje napredovale ka njemu, povlačio se sveviše. Bilo je opasno hodati po katarci - nakrivljenoj, prepletenojpalamarima, ispresecanoj varljivim osloncima. Ali pažljivo je išaonaviše, pogleda uperenog u jegulje. U pogledu mu se ogledalaodlučnost njihove vatre. Pod jezivim svetlom izgledao je težak ismrtonosan, kao da je i njegova težina dovoljna da prevrne DraguljZvezdoputa. Brin je stajao između njega i napadača. Haručai je pratio Sanomora,okrenut ka opasnosti kao poslednji čuvar Kovenantovog života.Linden je bila suviše daleko da bi mu razabrala izraz lica; ali sigurnoje znao da će prvi udarac koji zada svakako biti i poslednji. No, nijese kolebao. Cer i dvoje džinova nisu se vraćali. Odmeravajući vremeisprekidanim disanjem, Linden je već poverovala da će zakasniti. Dokrova je stiglo previše jegulja, a iz mora ih se pojavljivalo još i još,kao da im je broj beskonačan koliko i zlokobnost koja ih vodi. Sanomor je naglo zašao u kovitlac van zavetrine broda. Uragan gaje zateturao i gotovo ga srušio sa jarbola. No, spustio se i obuhvatiokameni stub nogama, a snažne butine spasile su ga od vetra. Svetlomu se odražavalo sa ožiljka pod očima kao da mu lice gori.Kovenant mu je mlitavo, neosetljivo visio sa ramena. Stvorenja suprešla polovinu razdaljine duž jarbola. Između Kovenanta i smrti

stajao je samo nenaoružani haručai. Besneći od žurbe, Brusobol je nešto doviknuo bratu. Sanomor ga je čuo i razumeo. Premestio je Nevernika između nogu.Onda je počeo da odvezuje okolne konopce. Kada nije mogao da dohvati čvorove ili da ih dovoljno brzo razveže,kidao je užad kao konac. Pri tom je dodavao komade Brinu. Tako naoružan, haručai je pošao u susret jeguljama. Nemoguće raspet između opreznosti i hrabrosti, napao je spodobe,udarajući ih improvizovanim bičem. Neka užad bila su prekratka dabi ga potpuno zaštitila od povrede; ali nekako je povratio kontrolu inastavio da se bori. Kada mu je ponestalo oružja, povukao se doSanomora da preuzme novo koje mu je ovaj pripremio umeđuvremenu. Sa udaljenosti na kojoj se Linden nalazila, činilo joj se daKovenantovi branioci izgledaju herojski i osuđeno. Površina jarbolaograničavala je broj jegulja koje su mogle da se istovremenopribližavaju. No, Brinova zaliha konopaca takođe je bila ograničenakoličinom palamara na dohvat Sanomorovih ruku, kojih je bilo svemanje. A pomoć im nije stizala. Linden se panično spremila da dovikne Brusobolu da baci Sanomorujoš užadi. No, tog trenutka vratio se Cer. Držeći pod rukom velikumešinu, izjurio je ispod krmene palube i skočio ka najbližemrazapetom konopcu. Žurio je napred najvećom veštinom haručaija. Za njim je stiglo dvoje džinova. Kretali su se sporije jer su nosili podve mešine, ali žurili su koliko god su mogli. Brusobol je naredio posadi da se skloni Ceru sa puta. Hitajući kazadnjem jarbolu, ovaj je otvorio mešinu. Stežući je pod rukom, počeoje da sipa tamnu tečnost po kamenu pod sobom. Petrolej se razlivaopo palubi i širio se naniže. Kada je petrolej stigao do jegulja, paluba se pretvorila u plameniprekrivač. Vatra se širila, goreći toliko brzo da je izgledalo da gladno proždireCerov mlaz. Palila je jegulje, bacajući ih jednu preko druge ipojačavajući time plamen. Za nekoliko trenutaka čitava je palubagorela. Besomukova stvorenja bivala su zbrisana sopstvenomvatrom. No, stotine njih su već stigle do zidova i krova hranohola, a posada

sada nije mogla da im priđe. Sama vatra ne bi mogla da zaustavidžinove, ali paluba je bila suviše klizava. Sve dok petrolej ne sagori,niko neće moći da pođe u pomoć Sanomoru i Brinu, osim dužkonopca koji je koristio Cer. Ostalo im je još samo nekoliko trenutaka. Sanomor više nije mogaoda dohvati nijedan konopac. Pokušao je da sklizne ka narednojprečki, gde je bilo još dosta užadi; ali to ga je dovelo dublje podnalete oluje. Pre nego što je prešao pola razdaljine, vetar je postaoprejak. Morao je da se sagne preko Kovenanta i uhvati se za kamenkako bi sprečio da obojica nestanu u noći. Cer je ispraznio mešinu pre nego što je stigao do hranohola. Moraoje da stane. Niko nije mogao da stigne do barake. Brusobol je izvikivao naređenja. Žena džin sa mešinama, koja je bilabliža, stala je, osigurala oslonac i bacila mešine napred, jednu zadrugom. Prva je stigla do kapetana koji je stajao odmah iza Cera.Druga je preletela preko obojice i pala na ivicu krova. Petrolej jepljusnuo niz zid. Plamen je zbrisao jegulje. Ostatak napadača začasje nestao sa zadnje palube. Brusobol je dovikivao Ceru uputstva. Cer se provukao oko džina ipopeo mu se uz leđa kao uz drvo dok je Brusobol prelazio poslednjekorake do zida. Sa kapetanovih ramena Cer je skočio na krov iokrenuo se da dohvati mešinu koju mu je Brusobol dobacio. Čim je Cer počeo da poliva jegulje, suknuo je plamen. Brusobol se izvio i dohvatio ivicu krova. Uprkos petroleju, uspeo jeda zadrži stisak i spreči klizanje dok se podizao preko strehe.Džinovi su mu dobacili poslednje dve mešine. Držeći po jednu usvakoj ruci, sagnuo se da izbegne vetar i pošao za Cerom. Linden nije videla šta se dešava. Hranohol joj je zaklanjao pogled napodnožje jarbola. No, plameni odsjaj na Brinovom nepomičnom licu,dok se povlačio, i dalje je bio crven kao jegulje, a ne narandžast kaovatra. Trenutak kasnije, i dalje se povlačeći, stigao je na udar vetra. Zateturao se. Odupro se svom snagom i osećanjem ravnoteže; aliuragan ga se dočepao, pojačan kako je prolazio kraj zavetrine krova.Nije mogao da spreči pad. U padu je udario po jeguljama i smesta pošao dalje ka Sanomoru.Udarac je odbacio napadača, ali crveno svetlo ga je smesta ocrtalo u

noći kao munja bola. A onda se pojavila mešina, koju su Cer ili Brusobol dobaciliSanomoru. Boreći se sa vetrom, Sanomor je uspeo da podigne rukei dohvati je. Stegao ju je pod miškom i počeo da sipa petrolej nizjarbol. Svetlo jegulja pretvorilo se u plamen. Vatra je oblizala jarbol,padajući u potocima petroleja i zapaljenih spodoba sve niže ka moru.Linden je začula bezglasni vrisak. Besomuk je bežao, zavijajući odbesa. Njegovo zlokobno prisustvo razbilo se i iščezlo, oslobađajući jekao da je upravo izbegla gušenje. Svetlo jegulja i petroleja otkrilo je Brina. Visio je sa Sanomorovogčlanka, bespomoćno se njišući. No, uprkos naletima vetra koji ga jebacakao kao krpenu lutku, uspevao je da se održi. Petrolej je brzo sagorevao. Zadnja paluba već je ponovo utonula umrak oluje - noć osvetljenu samo malobrojnim slabim svetiljkama.Uskoro su Cer i Brusobol mogli da se popnu uz jarbol. Vezan užetom za Brusobola, Cer je visio sa jarbola, njišući se, svedok nije dohvatio Brina. Zagrlio ga je i pustio da ih Brusobol obojicuizvuče u srazmernu bezbednost. Onda je kapetan pošao u pomoćbratu. Držeći Kovenanta između sebe, kao vezu prisniju i čvršću odsrodstva, Brusobol i Sanomor polako su se spustili van domašajavetra. Linden je jedva poverovala da su preživeli, da je Besomuk poražen.Smesta je osetila vrtoglavicu od olakšanja i iscrpljenosti, aistovremeno i grozničavu želju da opet bude kraj Kovenanta, da vidije li zdrav i čitav. I on i spasioci bili su zaklonjeni hranoholom. Nije mogla podnetičekanje, ali morala je da čeka. Trudeći se da se kontroliše, pošla jeda pregleda Lupiženu, Prvu i Hergroma. Već su se oporavljali. Izgledalo je da dvoje džinova nije zadobilotrajnije povrede. Prva je već bila dovoljno snažna da proklinjegubitak mača; Lupižena je mrmljao kao da ga čudi lakomislenostkojom je jurnuo na jegulje. Spasla ih je otpornost na vatru koju imajusvi džinovi. U poređenju sa njima, Hergrom je izgledao i manje i jače povređen.Nije izgubio svest; um mu je ostao bistar. No, grčenje mišića sporo je

jenjavalo. Očito je opiranje delovanju jegulja produžavalo dejstvododira. Udovi su mu uglavnom bili mirni, ali mišići na licu grčili su muse i trzali kao u prenaglašenom izrazu strepnje. Možda, pomislila je Linden kao da su te grimase proročanstvo,možda Besomuk i nije poražen. Možda je samo dovoljno saznao ostanju u kome se nalaze i Kovenant i čitav pohod, pa je pošao daobavesti poglavara Kletnika. Okrenula se da dočeka Cera i Brina, Brusobola i Sanomora. IKovenanta. Pažlljivo su se kretali duž konopaca. Kao i Hergroma, Brina su jošdržali povremeni grčevi, ali jenjavali su. Sanomor je bio bolnoumoran posle silnih napora; ali na čvrstom telu nije bilo tragovadrugih povreda. Brusobol je nosio Kovenanta. Pri pogledu na njega Lindenine očiispunile su se suzama. Nikada nije uspela da kontroliše suze koje sujoj tekle pri svakom povodu; a sada nije ni pokušavala. Kovenant senije promenio - i dalje je bio lišen uma i volje kao napuštenagrobnica. Ali bio je bezbedan. Bezbedan. Kada ga je kapetanspustio, smesta mu je prišla. Iako nije bila navikla na takve gestove,a možda nije imala ni prava na njih, obgrlila ga je, ne mareći ko svevidi koliko je zagrljaj strastan. No, noć je bila duga i hladna, a oluja je još besnela kao daovaploćuje sve gnevove sveta. Dragulj Zvezdoputa leteo je prekomora ludačkom brzinom, na granici života i smrti. Niko ništa nijemogao da učini sem da se čvrsto drži u nadi da prežive. Obuzetadubokim drhtajima, umorom koji joj je onesposobio udove do te mereda joj je i alem-vino jedva pomagalo, Linden se iznenadila kada jeutvrdila da je sposobna za nadu koliko i džinovi. Njihov duh kao da se najviše ogledao u Brusobolu, koji je izdavaonaređenja kao da je Dragulj Zvezdoputa neuništiv. Vedrogneva zabrodosrcem više nije izgledala vezana dužnošću toliko da nepodnosi dalji napor. Sada je stezala žbice krupnim šakama kao da ječvršća od svake oluje. Brin i Hergrom povratili su uobičajenuneprozirnost. Dromond je preživeo. Nada je bila moguća. No, kada je konačno svanulo, Linden je toliko duboko zapala uukočenu istrajnost da ju je sunce iznenadilo. Otupljena iscrpljenošću,nije znala šta je više čudi - prosti povratak dana, neočekivan posle

beskonačne napetosti te noći, ili činjenica da je nebo vedro. Jedva je mogla da poveruje sopstvenim očima. Zaklonjenazavetrinom broda, nije primetila da je tokom noći kiša stala. Sada suse nebesa pretapala iz crvenog u plavo, jer se sunce promaljalogotovo tačno iza krme džinobroda. Oblaci su nestali kao da ih jerazneo neprestani vetar. A oluja je i dalje trajala, ne pokazujućiznake jenjavanja ili prestanka. Nemoćno trepćući, pogledala je saputnike. Izgledali su neprirodnojasni u bistrom vazduhu, ko da ih je napor izoštrio i doveo do jasnijegpostojanja. Odeća im je bila bela i kruta od soli; so im se nataložila ina licima, pretvarajući ih u isušene maske smrtnosti, drobeći se uprah pri otvaranju i zatvaranju dlanova, savijanju ruku, promenipoložaja. Ipak, kretali su se. Promuklo su razgovarali, masirali rukeda spreče grčeve, bacali kratke, ispitivačke poglede na more. Bili suživi. Linden je prebrojala preživele da bi se uverila da niko nije nestao.Uporna tutnjava pumpi pomogla joj je da proceni broj džinova upotpalublju; taj broj joj je upotpunio zbir. Progutala je gorčinu soli ugrlu i upitala Kaila je li neko video Vaina i Findejla. Odgovorio joj je da je Hergrom pre nekog vremena pošao napred davidi jesu li demonokot i Elohim još na mestu. Našao ih je onako kakosu ih ostavili: Findejl je stajao na pramcu kao ukrasna figura; Vain jebio zagledan u dubine kao da u tamnom vrtlogu iščitava tajneZemlje. Linden je klimnula glavom. Nije ništa drugo ni očekivala. Vain iFindejl zasluživali su jedan drugog: obojica su bili tajanstveni inepredvidivi kao more, nedosežni kao kamen. Kada joj je Kailponudio činiju alem-vina, oprezno je otpila, a onda je dodalanajbližem džinu. Žmirkajuči na neobičnom svetlu, okrenula se darazgleda mirnu površinu okeana. No, more više nije bilo mirno. Vetar je podizao talase. Nije osećalajenjavanje vetra; ali mora da je malo opao. Više nije imao silinu dapotpuno izravna talase. Trgla se i zagledala u vodu tik uz brod. Nivo se vidljivo podizao i spuštao. A pri svakom podizanju zahvataoje novi delić palube, jer su talasi dolivali novu vodu u džinobrod.Škripa jarbola postajala je glasnija. Pumpe su grozničavo radile.

Dragulj Zvezdoputa polako je zapadao u novu opasnost. Linden se osvrnula po palubi tražeći Brusobola i pozvala ga poimenu. No, kada se okrenuo da joj odgovori, predomislila se. Oči sumu bile mračne od shvatanja i tuge. "Video sam, Odabrana." Glas mu je zvučao napušteno. "Srećom jesvanulo. Da smo još u mraku..." Zapao je u tužno ćutanje. "Brusobole." Prva je oštro progovorila, kao da je ljuti njegova tuga."To se mora učiniti." "Da", tiho je odgovorio. "Mora se." Prva nije popuštala. "Mora se učiniti odmah." "Da", ponovo je uzdahnuo. "Odmah." Lice mu se grčilo od tuge. No,trenutak kasnije povratio je snagu odluke i ispravio leđa. "Poštomora da se učini, učiniću." Brzo je pozvao četiri člana posade, mahnuo im da pođu za njim ikrenuo ka krmi. "Poslaću Sedmoruka da ovde zapoveda", dobacio jepreko ramena. Prva je doviknula za njim kao da priznaje ili se izvinjava. "Koje ćešodabrati?" Ne okrećući se, odgovorio je imenom kojim džinovi nazivaju srednjukatarku, izgovarajući reč mračno, kao da se obraća izgubljenojljubavi. "Dragulj Zvezdoputa ne sme biti nagnut napred ili nazad." Praćen džinovima, pošao je pod palubu. Linden je stajala kraj Prve i pokušavala da shvati njenu strepnju."Šta će sad učiniti?" Prva ju je pogledala oštro kao da udara. "Odabrana", mračno jerekla, "učinila si mnogo - a učinićeš još. Prepusti ovo kapetanu." Linden se trgla od takve grubosti i zaustila da odgovori. Ali, tog časajoj se sluh razbistrio, pa se predomislila. Glas Prve bio je pun bola ižaljenja, a ne besa. Osećala je isto što i Brusobol. I bila jebespomoćna. Opstanak dromonda bio je u njegovim rukama, a ne unjenim. Osim toga, izgleda da joj je gubitak mača oduzeo deosamopouzdanja, ispunivši je gorčinom nesigurnosti. Linden ju je razumela, ali nije imala čime da je uteši. Vratila se doKovenanta, uhvatila ga za ruku, kao da i taj jednostrani dodir možepružiti smirenost, i usmerila pažnju na nivo vode. Blago talasanje se pojačavalo, postepeno osnažujući vlast mora naddžinobrodom. Sada je bila sigurna da paluba stoji strmije. Vrhovi

prečki na jarbolima bili su preteći blizu površine vode. Čula su jojpulsirala od napete nesigurnosti ravnoteže broda. Prosto je osećalada će onog časa kad prečke dodirnu vodu čitav Dragulj Zvezdoputapotonuti. Trenutak kasnije iz potpalublja je žurno izišao Sedmoruk. Njegovoizborano, mršavo lice bilo je napeto i odlučno. Iako je čitavu noć iveći deo prethodnog dana proveo komandujući pumpama, znojeći sei sam za njima, kretao se kao da potreba Dragulja Zvezdoputaprevazilazi sve što bi ga moglo učiniti slabim. Dok je išao napred,pozvao je nekoliko džinova za sobom. Kada su mu se pridružili,poveo ih je u hranohol i svi su nestali sa vidika. Linden je zarila prste u Kovenantovu mišicu, trudeći se da savladadrhtanje. Svako podizanje talasa pokrivalo je novi delić džinobroda,povlačeći ga još malo na bok. Iz potpalublja se začuo Brusobolov upitni uzvik. Zvučao je kao dadopire iz prostora pod srednjom katarkom. Sedmoruk je promuklo doviknuo da je spreman. Istog časa, kroz kamen su se proneli snažni udarci. Prigušili sututnjavu pumpi, nadglasavši čak i dugo zavijanje vetra. U jednomludačkom trenutku, Linden je pomislila da Brusobol i njegovi iznutrarazbijaju potpalublje, pokušavajući da unište dromond kako bi gaučinili bezvrednim za oluju, nedostojnim potapanja. No, džinovi okonje napeto su iščekivali, a Prva ih je opominjala. "Budite spremni!Moramo se boriti za život!" Snaga udaraca - besa očajničkog kao lišavanje - privukla jeLindeninu pažnju ka srednjem jarbolu. Kamen je počeo da stenjekao da je na mukama. Užad su podrhtavala pri svakom udarcu. Tektada je razumela. Brusobol je navalio na temelj jarbola. Želeo je daga oslobodi i baci preko palube, kako bi promenio ravnotežudromonda. Svaki udarac težio je da razbije podupirače jarbola. Linden je, u iščekivanju, stezala Kovenantovu ruku do bola. Kapetanmožda neće uspeti. Neće imati dovoljno vremena. Džinobrod se podnjom primetno naginjao ka smrti. Pad će uslediti za nekoliko otkucajasrca. No, Brusobol i njegovi džinovi udarali su i udarali, kao da time odlažuneizbežnu sudbinu. Iz kamena se izvio novi zvuk - krik pobuneglasniji od oluje.

Uz užasnu škripu slomljenog i razbijenog granita, jarbol je počeo dase krivi. Zvučao je kao samrtni ropac planine dok se otkidao iz ležišta. Krovbarake je popucao. Jarbol je pri padu zdrobio deo boka džinobroda.Dromond se tresao sve do kobilice - snažni drhtaji pronosili su se odpramca do krme. Linden je osećala da joj u kostima odzvanja sličnaagonija. Činilo joj se da vrišti, ali nije mogla da čuje svoj glas. A onda se buka lomljave stišala ispod nivoa vetra. Jarbol je udario omore u pantomimi uništenja, a pljusak je bezvučno zalio sve palube iosmatračnice, kao da su onemele od tuge. Iz razbijene unutrašnjosti dromonda Brusobolov uzvik se podigaonad vodom koja se grmeći ulivala kroz ranu na mestu jarbola. A zajedno sa njegovim uzvikom podigao se i Dragulj Zvezdoputa. Ogromna težina kobilice vukla je dno ka nemirnom moru. Polako,oklevajući, džinobrod je počeo da se ispravlja. Čak je i tada mogao da strada. Imao je u sebi daleko više vode nošto su pumpe mogle da savladaju; a otvor na boku zijao je kaootvorena rana, propuštajući sa svakim trenutkom sve više vode. No, Sedmoruk i Vedrogneva bili su spremni. Sidromajstor je istogčasa poslao džinove na zadnju katarku da razviju najniže jedro. Akada je vetar zategao tkaninu, pokušavajući da je otrgne ili njomeponovo gurne brod naniže, Vedrogneva je naglo okrenula brodosrce,zarivajući krmu u pobesnelo more. Tog časa je Dragulj Zvezdoputa bio spasen. To jedno jedro i krma bilisu dovoljni: okrenuli su dromond leđima u vetar. Jureći pred olujom,džinobrod je mogao da ostane uspravan, sa povređenim bokomiznad nivoa vode. Neko vreme brodom se jedva moglo upravljati, jer je biopreopterećen vodom. Jedino jedro bilo je u opasnosti da svakogčasa pukne. No, Sedmoruk je štitio jedro svom veštinommoreplovca, svim sposobnostima posade. A džinovi za pumpama suherojski radili. Njihovi napori održavali su brod na površini dok jeBrusobol raščišćavao prilaz pumpama sa leve strane. Onda se brženapredovalo. Kako je dromond olakšan, pritisak na jedro je popustio;Sedmoruk je mogao da digne još jedno. Živ uprkos ranama, DraguljZvezdoputa hramao je ispred oluje, prema vedrom jugu.

13. LUKA BHRATHAIRAVetar je vrlo polako jenjavao. Tek posle dva dana se smanjio do

neke uobičajene snage. Dotle je Dragulj Zvezdoputa mogao samoda leti pred njim. Nije smeo nimalo da skrene na zapad, jer bi senagnuo ulevo i time potopio otvor u boku. Džinovi su imali previšeposla i bez pumpanja smrtonosne vode. Kad god bi more postalotoliko uzburkano da zapljusne pukotinu, Brusobol je morao da skrećenekoliko stepeni na istok, kako bi Dragulj Zvezdoputa bio nagnutudesno, štiteći ranjenu stranu. Nije ni pokušavao da podigne nova jedra. I ona dva usamljenakomada platna pod prejakim vetrom zahtevala su neprekidan nadzornekoliko džinova. Još koje bi odvojilo preveliki deo posade odmnogih ostalih poslova koji su im zauzimali vreme. Potreba stalnog nadzora nad jedrima bila je zapravo najmanjiproblem na dromondu. Haos u potpalublju predstavljao je dalekoveću teškoću. Pad srednjeg jarbola ostavio je za sobom pustoš, adan proveden na boku takođe je uzeo danak. Sadržaj skladišta bio jeispreturan, zbrkan i izlomljen. Slana voda mnogo je šta uništila. Osimtoga, more je nanelo ozbiljnu štetu pojedinim delovima broda -kabinama na levoj strani i skladištima hrane, između ostalog - kojinisu bili predviđeni za potapanje i obrtanje. Iako su džinovi napornoradili, nisu uspeli da kuhinju dovedu u red sve do kasno popodne; anoć je prilično odmakla pre no što su prve kabine na levoj strani opetbile upotrebljive. No, topla hrana donela je malo olakšanja Lindeninim prenapetimnervima, a Brin je konačno mogao da odnese Kovenanta u njegoveodaje. Najzad je mogla dozvoliti sebi odmor. Pošto je njena kabinabila sa desne strane, naneta joj je samo manja šteta. Uz Kailovunemu pomoć, začas je namestila sto, stolice i lestvice kako treba.Onda se popela u ležaljku i pustila da je osujećeno zavijanje olujeodvede u san. Sve dok je vetar trajao, mogla je samo da se odmara. Povremeno jenapuštala kabinu da pregleda Kovenanta, ili da pomogne VeziVedrognevoj oko povreda posade. Jednom joj je palo na pamet daode do Findejla: želela je da traži objašnjenje što je odbio da

pomogne i njoj i džinobrodu. No, kada ga je videla kako usamljeničkistoji na pramcu, kao da su ga sunarodnici odredili da bude niža rasa,ustanovila je da nema volje za preganjanje se njim. Osećala je umoru svakom mišiću i zglobu. Sve što bi možda uspela da izvuče odnjega može i da sačeka. Tupo se vratila u kabinu kao da je tamoočekuje skladište sna. Bila je osetljiva na neumoran rad posade, ali nije imala ni snage niveštine da im pomogne u tome. Ipak, njihovi napori sve su je višedirali kako se oporavljala od naprezanja pod olujom. A onda jenajzad osetila da se preko dubina približava kraj oluje. Pošto nijeviše mogla da spava, pošla je u potragu za poslom kojim bizaokupila um i povratila značaj sopstvenim šakama. Videći njen nemir, Sanomor je ćutke poveo nju i Kaila do jednog odskladišta u potpalublju koje je još bilo zakrčeno lepljivom masom odmorske vode i uništenog žita. Provela je veći deo dana radeći rameuz rame sa njim, u prijateljskom ćutanju. On je koristio lopatu, a ona iKail kutlače iz kuhinje, i zajedno su skupljali mulj u ogromnu posudukoju je Sanomor povremeno iznosio da isprazni. Kutlača džinova bilajoj je velika kao kofa, samo malo kabastija; no, prijao joj je posao inapor. Jednom davno na farmi 'Utočište' radila je sličan posao da biprigušila nelagodnost u duši. Povremeno je obraćala pažnju na Sanomora. Izgledalo je da muprija njeno društvo, kao da njegov Zemljovid nalazi para u njenomčulu za zdravlje. U svemu ostalom izgledalo je da se smirio.Ostavljao je utisak kao da su mu se nevolje svele na podnošljivumeru, i to ne promenom vizije nego prostom činjenicom što više neidu pravo prema Jedinom drvetu. Nije imala srca da ga uznemiravapitanjima na koja ne bi mogao da odgovara bez ogromnog ineizvesnog napora komunikacije. No, i dalje joj je izgledao kao da jevideo sopstveni kraj na mestu gde se nalazi Jedino Drvo. Očito se u Elemesnedenu nešto u njemu promenilo, bilo prilikomispitivanja bilo prilikom gubitka kratke nade koju mu je Brusobol dao.Možda mu se vizija prenela sa Kobi Sunca na neku novu ili drugačijuoasnost. A možda... stomak joj se zgrčio od te pomisli. Možda jevideo dalje od Kobi Sunca i shvatio namere poglavara Kletnika.Ciljeve koje će putovanje do Jedinog Drveta ispuniti. No, nije znala kako da započne takve razgovore. Bili su suviše lični.

Dok je radila, obuzeo ju je nalet čežnje za Kovenantom. Savladala juje ponovo, okrećući misli ka prirodi njegove nevolje. U mislima jeponovo i ponovo pretraživala neprobojne velove koji su mu obavijalium, tražeći čvor koji treba razvezati. No, jedini zaključak do koga jedošla bio je da je onaj poslednji pokušaj da prodre u njega bio loš naviše načina - zato što ga je narušio i zbog besa i gladi koji su nju pritom vodili. Ta osećanja su je prevazilazila, jer je znala da nikada nebi pokušala da nije bila toliko besna - i toliko ranjiva pred tamom. Uizvesnom smislu je, zapravo, ličila na Sanomora: onaj glas kojim jemogla da se obrati Kovenantu bio je nem. Kasno po podne poslednji ostaci oluje razleteli su se i odlutali kaorazbojnik koga su izdali živci; Dragulj Zvezdoputa se opustio umnogo mirnijem moru kao da uzdiše. Linden je kroz kamen osetilaoduševljenje posade. Sanomor je spustio lopatu, pognuo glavu inekoliko trenutaka ostao nepomičan, sjedinjen sa sunarodnicima učinu zahvalnosti ili skrušenosti. Džinobrod se izbavio iz neposredneopasnosti. Nešto kasnije Kail je objavio da kapetan zove Odabranu. Sanomor jesleganjem ramena i izrazom lica pokazao da će on završiti čišćenjeskladišta. Zahvalivši nemom džinu zbog više stvari no što bi moglada nabroji - najviše što je spasao Kovenanta od jegulja - Linden jepošla za Kailom ka Brusobolovoj kabini. Kada je ušla, zatekla je Prvu, Lupiženu i Vedrognevu u kapetanovimasketskim odajama. Povremeni uzvici sa krmene palube pokazali sujoj da se o brodu stara Sedmoruk. Brusobol je stajao u čelu dugog stola, gledajući ostale saputnike.Kada je Linden ušla u kabinu, klimnuo joj je glavom, a onda ponovousmerio pažnju na sto. Bio joj je visok tačno do očiju i pokrivensvicima pergamenta i papirusa koji su pucketali dok ih je ostvarao izatvarao. "Odabrana", rekao je, "okupili smo se da se posavetujemo. Moramoodabrati put kojim ćemo ići dalje. Evo kakva je situacija pred nama."Razvio je kartu, a onda, shvativši da je ona ne vidi, ponovo je savio."Prešli smo gotovo osamdeset milja putem koji ne vodi ka JedinomDrvetu. Možda nismo mnogo dalje od svog cilja nego pre no što nasje oluja zahvatila - ali sigurno nismo ni bliže. A pohod je u žurbi. Užurbi je od kada se Potraga rodila u Zemljo-vidu Palamara

Sanomora." Licem mu se proneo drhtaj. "Sada to još jasnije vidimona njegovom licu. Pa ipak", nastavio je, odlažući brigu za brata, "Dragulj Zvezdoputa jeozbiljno oštećen. Sada nam je svako more opasno. A uništenaskladišta..." Pogledao je Vedrognevu. Ona je odmah odgovorila. "Ako budemojeli i pili bez ograničenja, za pet dana ćemo ostati bez mesa.Rezerve vode će se isprazniti za osam. Sačuvano žito i preostalaskladišta možda će istrajati deset dana. Samo alem-vina imamodovoljno." Brusobol je pogledao Linden. Klimnula je glavom. DraguljuZvezdoputa su nove zalihe bile neophodne. "Prema tome", nastavio je kapetan, "imamo da biramo. Ili danastavimo Potragu, poveravajući živote sposobnosti gladovanja imilosti mora. Ili da potražimo obalu ili luku gde bismo mogli daizvršimo popravke i popunu zaliha." Ponovo je otvorio mapu inagnuo je preko ivice stola kako bi mogla da je vidi. "Oluja nas jedonela do obala Bhrathairdoma, gde žive Bhrathairi u svomPeskodržu kraj Velike Pustinje." Pokazao joj je mesto na karti, aliona ga je i dalje gledala u lice, pokušavajući da nasluti kakva seodluka očekuje od nje. "U Luci Bhrathaira", zaključio je, "možemoispuniti svoje potrebe i srediti Dragulj Zvezdoputa. Ako vetrovidozvole, stigli bismo do te Luke za dva dana." Linden je ponovo klimnula glavom. Pogledala je ostale džinove iutvrdila da bi svi voleli takav kurs, da okrenu dromond ka luciBhrathaira. No, u očima im se nazirala zebnja. Možda im je podrilasamopouzdanje kada se izborila za pravo naređivanja po izlasku izElemesnedena. Ili ih je sam pohod naveo da ne veruju svojimželjama za sigurnim sidrištem. Kovenant im je svakako dovoljnočesto govorio o potrebi za hitnjom. A možda, pomislila je uz iznenadni nalet strepnje, možda ne verujumeni. Smesta je stegla usne u naviknutu grimasu strogosti. Rešila je da neuzmakne ni korak od odgovornosti koju je uzela na sebe. Suviše jedala za to. Progovorila je ravnim, službenim glasom, kao lekar kojiispituje simptome. "Ima li razloga da ne popravljaš brod na moru?"upitala je Lupiženu.

Grbavi džin joj je odgovorio ozbiljno, gotovo bolno. "Odabrana, moguda obavljam svoj posao kad god to more dozvoli. Ako su voda ivetrovi mirni, ništa drugo mi ne nije potrebno za neophodnepopravke. Ono što je izlomljeno u potpalublju dalo bi mi dovoljnomaterijala da iscelim bok dromonda - da, i da uredim same palube.Ali zidovi i hranohol..." Slegnuo je ramenima. "Da bih potpunozalečio Dragulj Zvezdoputa, moram imati navoz. A samo upristaništima Doma možemo dobiti novi srednji jarbol umestoizgubljenog. Moglo bi biti moguće", zaključio je, "nastaviti Potragu unedostatku takve raskoši." "Imaju li Bhrathairi navoz?" Lupiženine oči vedro su zaiskrile. "Zaista. Bharathairi malo šta imajusem kamena i peska. Zato je njihova Luka postala mesto mnogihtrgovina i razmena, jer moraju nekako ispuniti ostale potrebe." Linden se obratila Vedrognevi. "Ako smanjiš sledovanja koliko god jemoguće, možemo li stići do Jedinog Drveta i nazad u Domaju saovim što imamo?" Skladomajstor je odgovorila jednom rečju. "Ne." Prekrstila je smeđeruke preko grudi kao da je ta jedna reč neporeciva. Linden je ipak nastavila. "Popunili ste zalihe pri pristajanju u Domaji.Zar ne možemo da uradimo isto tako? Da ne potrošimo tolikovremena u toj Luci?" Vedrogneva je pogledala kapetana, a onda odgovorila manjeodlučnim glasom. "Možda. Povremeno ćemo prolaziti pored kopna.Ali većina oznaka na ovim kartama je nesigurna, jer ih nisu ispitali nidžinovi ni oni koji pričaju priče o džinovima." Linden je privremeno zanemarila Vedrognevine sumnje. "Brusobole."Nije mogla da se otrese utiska da džinovi strepe od Bhrathairdoma."Ima li razloga zbog kojih je bolje da ne idemo u tu Luku?" Odgovorio joj je kao da se neprijatno oseća. "U davnim vremenima",rekao je ne gledajući je u oči, "Bhrathairi su bili prijatelji džinova idočekivali su svaki naš brod dobrodošlicom. I mi im nismo dalirazloga da promene mišljenje o nama." Lice mu je bilo sivo odsećanja na Elohime kojima je verovao. "No, tokom tri naša pokolenja- dvadeset i više njihovih - nijedan džin nije putovao u Bhrathairdom.A priče koje su za to vreme stigle do nas govore da su se Bhrathairipromenili. Uvek su bili nagao i oštar narod, bilo to dobro ili zlo - jer

takvima su ih učinila duga iskušenja u ratu za preživljavanje protivPeščanih gorgona iz Velike pustinje. Priče govore da su postaligizdavi." Gizdavi? Linden se zbunila. Nije znala na šta Brusobol misli. No,stigla je do prelomne tačke: kapetan nije bio siguran kako će DraguljZvezdoputa biti dočekan u Luci Bhrathaira. Ozbiljno je pogledalaPrvu. "Da nema mene i Kovenanta - da ste na pohodu bez nas - šta bisteučinili?" Pogled Prve nije imao ništa od Brusobolovih nejasnih očekivanja.Bio je prav i čvrst kao oštrica. "Odabrana, ja sam izgubila mač. Ja sam Mačomoćnica i mač mi jedat kao znak i simbol obreda onoga što sam postigla. Njegovo imene zna niko sem mene i onih koji su mi ga otkrili, a to ime neće bitiizgovoreno dogod nešto vredim među Mačomoćnicima. Izgubila samga sopstvenom greškom. To je velika sramota. No, nekakvo oružje moram imati. U ovkvoj situaciji, ja sam manje odMačomoćnice - manje od Prve od Potrage. A Bhrathairi su nadaleko poznati po opremljenosti za ratovanje." Pogled joj je bio nepomičan. "U svoje ime ne bih odlagala Potragu.Svoj položaj Prve predala bih nekom drugom, a sama bih sezadovoljila nekim poslom za koji sam sposobna." Lupižena je rukompokrio oči, očito povređen onim što čuje; ali nije je prekidao. Sada jeLinden shvatila zašto mu je glas drhtao dok joj je odgovarao napitanja: znao je šta bi njegovoj ženi značila odluka da zaobiđu LukuBhrathaira. "Ali potreba Dragulja Zvezdoputa je jasna", nastavila jePrva. "Imajući u vidu tu potrebu i blizinu Bhrathairdoma, ne bihoklevala da pođem tamo, zbog dromonda koliko i zbog sebe. Lako jenačiniti izbor između odlaganja i smrti." Nastavila je da gleda Linden pravo u oči; na kraju je Linden oborilapogled. Bila je dirnuta otvorenim priznanjem Prve i njenomtvrdoglavom čvrstinom. Kao da su je svi džinovi nadmašivali umnogo čemu osim u fizičkom rastu. Odjednom joj je insistiranje dadonosi odluke u ovakvom društvu izgledalo suludo. Kovenant jesvoje mesto među džinovima zaslužio - kao i među haručaijima - aliona nije imala pravo na to. Zahtevala je odgovornost, moć izbora,jedino zato da bi savladala glad za drugim vrstama moći. No, toliki

napor pokazao je koliko je bezvredna. Nastavila je, trudeći se da liči na Kovenanta. "U redu. Čujem te."Naporom volje podigla je glavu, savladavajući napregnuto srce da bimogla da pogleda džinove u oči. "Mislim da smo ovako suvišeranjivi. Nećemo ničim koristiti Domaji ako se udavimo ili umremo odgladi. Hajde da oprobamo sreću u toj Luci." Brusobol i ostali za trenutak su zurili u nju kao da su očekivalidrugačiji odgovor. A onda je Lupižena počeo tiho da se smeje. Izrazveselja pošao mu je iz uglova usana i brzo se proširio na čitavo lice."Budite mi svedoci, džinovi", rekao je. "Zar nisam tvrdio da jepravilno odabrana?" Veselo je uhvatio Prvu za ruku i glasno je poljubio. Onda je vedroizjurio iz kabine. Oči Prve ispunile su se neočekivanim suzama. Kratko je položilaruku na Lindenino rame u znak zahvalnosti, ali kada je progovorila,obratila se Brusobolu. Glas joj je bio promukao. "Želim da čujempesmu koja sada leži Lupiženi na srcu." Brzo se okrenula da sakrijeosećanja i izišla iz odaje. Lice Vedrogneve nosilo je sjaj otvorenog zadovoljstva. Kao da joj jebilo gotovo drago kada je podigla jednu kartu i pošla da preneseSedmoruku novi kurs dromonda. Linden je ostala sama sa kapetanom. "Linden Averi. Odabrana." Kao da nije znao kako da joj se obrati.Osmeh olakšanja za trenutak je nadvladao strepnju. No, ozbiljnostmu se gotovo odmah vratila. "Ova Potraga je u ime mnogo toga, iopasnosti po Zemlju, što ja ne razumem. Srce me boli od tajanstvavizija mog brata. Elohimi su se promenili - i došao je Findejl..."Slegnuo je ramenima i podigao ruke kao da su pune neprijatnogneznanja. "Ali Kovenant Džinoljub je svima jasno rekao da nosiogroman teret krvi onih čiji se životi prolivaju u Domaji. A od kako jeu nevolji, ti si prihvatila da nosiš njegove terete. Prihvatila si ih i više od toga", gorko je dodao. "Primila si ih za svoje.Zaista, nisam znao da si načinjena od takvog kamena." Brzo se vratio na stvar. "Odabrana, zahvaljujem ti što pristaješ naovo odlaganje. Zahvaljujem ti u ime Dragulja Zvezdoputa, koga volimkoliko i život i koga čeznem da vidim potpuno popravljenog." Rukesu mu nehotice zadrhtale kada se setio udaraca koje je nanosio

srednjoj katarci. "A zahvaljujem ti i u ime Palamara Sanomora, mogbrata. Lakše mi je kad znam da će dobiti malo odmora. Iako se bojimda njegove rane nikada neće zaceliti, drago mi je što znam da će muovo odlaganje pružiti malo predaha." "Brusobole..." Linden nije znala šta da kaže. Nije zaslužila tolikuzahvalnost. A nije imala čime da odgovori na patnju saosećanja kojaga je vezivala za brata. Dok ga je gledala, pomislila je da su njegovestrepnje manje vezane za nepoznatu reakciju Bhrathaira nego zamoguće posledice odlaganja po Potragu - i po Sanomora. Kao da jesumnjao u ono što mu je nalagala briga za brod, kao da su munagoni izgubili čistotu zbog brige za Sanomora. Taj unutrašnji nemir nadvladao je sve što bi mogla da mu kaže, bilopodržavajući njegovu odluku bilo prihvatajući zahvalnost. Umestotoga pružila mu je ono malo znanja što je imala. "On se boji Jedinog Drveta. Misli da će se tamo dogoditi neštoužasno. Ne znam zašto." Brusobol je polako klimnuo glavom. Više je nije gledao. Zurio je kroznju kao da ga nedostatak vidovitosti oslepljuje. Tiho je promrmljao."On nije nem zato što je izgubio sposobnost govora. Nem je jerZemljo-vidu ne odgovaraju reči. U stanju je da shvati da je tamoopasnost. Ali za njega ta opasnost nema izgovorivo ime." Linden nije znala kako da mu olakša. Tiho je izišla iz kabine,ostavljajući mu samoću jer nije imala šta drugo da mu pruži. Izmučenom nesigurnim vetrovima, Dragulju Zvezdoputa bila supotrebna još puna dva dana dok nisu ugledali kopno; a tek sledećegjutra dromond se približio ulazu u Luku Bhrathaira. Tokom tog vremena pohod je ostavio za sobom poslednje znakesevernjačke jeseni i prešao u suvu, vrelu klimu bez ikakvognagoveštaja približavanja zime. Otvoreno sunce prosto je pržiloLindeninu kožu, čineći je neprestano žednom; inače svež kamen napalubama zračio joj je vrelinu kroz đonove. Izbledela jedra izgledalasu siva i pohabana u poređenju sa jakim svetlom i presijavanjemmora. Povremeni naleti vlage milovali su joj obraze, ali poticali su odoblačaka visoko na nebu - koji bi možda i doneli kišu kad ne biisparili pre no što stignu do mora ili broda - i nisu donosili olakšanje. Prvi pogled na obalu nekoliko milja istočno od Bhrathairdomapokazao joj je samo kamen i golo tle. Kamena obala bila je toliko

izbledela i isprana tokom tolikih suvih milenijuma da su liticeizgledale ošamućeno i uspavano, kao da ih od nestanka u izmaglicičuva samo stepen otupljenosti. Iz bledog tla odavno je istisnut iizbijen svaki znak života. Zalazak sunca obojio je obalu u žuto iružičasto, prikrivajući pustoš, ali nije mogao da vrati ono što jenepovratno izgubljeno. Te noći, dok se dromond polako ljuljao duž obale, reljef se promenioi pretvorio u niz niskih litica koje su gledale u more nalik na izrazmrštenja večite ozlojeđenosti. Kada je svanulo, Dragulj Zvezdoputakretao se kraj usamljenih brežuljaka ne viših od katarki. Stojeći krajLupižene na levoj ogradi krmene palube, Linden je ugledala pukotinuizmeđu litica nešto napred, nalik na ulaz u uzak kanjon ili ušće reke.No, duž ivica pukotine stajali su zidovi visoki otprilike trideset iličetrdeset stopa. Bili su načinjeni od istog izbledelog kamena od kogsu se sastojale i litice. A na krajevima - na vrhovima procepa -pretvarali su se u stražarske kule. Tako su štrčale da su podsumračnim obzorjom izgledale kao zmijski zubi. "Je li to Luka?" nesigurno je upitala Linden. Prolaz između liticaizgledao je preuzak za bilo kakvo sidrenje. "Luka Bhrathaira", veselo je odgovorio Lupižena. "Da. Tu počinjePeskozid koji okružuje čitavo stanište Bhrathairdoma - i samBhrathair i moćni Peskodrž iza njega - štiteći ga od Velike pustinje. Učitavom ovom području sigurno ne postoji brod koji ne poznaje Šiljkešto označavaju i čuvaju ulaz u Luku Bhrathaira." Nošen lakim vetrom, džinobrod se polako kretao ka dvema kulamakoje je Lupižena nazvao Šiljcima. Tu je Brusobol okrenuo dromondkako bi prošao između njih. Prolaz je bio taman toliko širok daDragulj Zvezdoputa nesmetano prođe; a iza toga Linden je ugledalaprostran zaliv, širok više od milje. Zaštićene od ćudi mora, ovde sučitave eskadre brodova mogle da vrše manevre. U daljini jerazabrala jedra i katarke okupljene kraj najdalje obale Luke. Iza dokova gde su brodovi bili usidreni, uz severozapadnu padinu,gusto se dizao grad. Završavao se na Peskozidu koji je opkoljavaočitav grad i Luku. A iza zida stajalo je masivno kameno znanjePeskodrža. Podignut pet nivoa iznad Bhrathaira, dominirao je prizorom kaonadneseni div. Peti nivo predstavljao je vitku, visoku kulu nalik na

kameni prst podignut u znak upozorenja. Dok je Dragulj Zvezdoputa prolazio između Šiljaka, Linden je postalasvesna da je Luka ćorsokak iz koga je vrlo teško pobeći.Bhrathairdom je bio sjajno zaštićen. Razgledajući ono što se videlood grada i Peskozida, shvatila je da, ako stanovnici Peskodržaodluče da zatvore kapije, Bhrathairi ne bi imali izlaza iz sopstveneodbrane. Veličina Luke i ogromni zatvoreni oblik Peskodrža su je na navelinapetost čuđenja i iščekivanja. Tiho se obratila Lupiženi. "Pričaj mi oovom narodu." Posle susreta sa Elohimima osećala je da ne zna štatreba očekivati od novih stranaca. Odgovorio joj je kao da već ima spremnu priču. "Čudni su - izmučeniovom škrtom zemljom i slučajem ili sudbinom koji su ih okovali uvečnoj borbi sa najstrašnijim stanovnicima Velike pustinje. Istorija ihje učinila čvrstim, tvrdoglavim i žestokim. Možda ih je i pomalo lišilaobzira. Ali to nije sigurno. Priče koje smo čuli prilično su različite, većprema duhu pripovedača. Po rečima Kovenanta Džinoljuba, kao i iz kasnijih putovanja našegnaroda, jasno je da su Bezemljaši neko vreme boravili uBhrathairdomu, pruživši im koliko su mogli pomoći protiv Peščanihgorgona. Stoga su džinovi ovde bili lepo dočekivani. Ali retko su nambili potrebni trgovina i oružje koje nude Bhrathairi, pa smo retkoposećivali njihovu Luku. Zato mojim saznanjima nedostaje opširnostkoju džinovi toliko vole." Zastao je za trenutak da prikupi priču, a onda je nastavio. "Bhrathairiimaju izreku: 'Onaj ko čeka da mu mač padne za vrat, svakako ćeizgubiti glavu'. I to je neporeciva istina." Iskrivio je usne u grimasigorkog humora. "Ipak, način na koji je to kazano mnogo govori.Mnogo pokolenja borbi protiv Peščanih gorgona načinile su odBhrathaira narod koji radije napada pre nego što bude napadnut. Peščane gorgone su - kako pričaju - stvorenja rođena u nezamislivojsilini oluja koje besne Velikom pustinjom. Pomalo su nalik na ljude -po telu i po lukavosti. Ali glavna osobina njihove prirode jeste užasnanasilnost i moć koja prevazilazi i kamen i gvožđe. Da su Peščanegorgone bića koja smišljeno deluju, nikakva pomoć džinova ne bispasla Bhrathaire od gubitka zemlje koju smatraju svojom - a moždani od istrebljenja. Srećom, one deluju slučajno, kao i oluje koje im

daju život. Stoga su Bhrathairi mogli da se bore, i da istraju.Ponekad su pobeđivali, ponekad bivali svedeni na šačicu ljudi, jernasilje Peščanih gorgona je narastalo i jenjavalo u dubinamapustinje. Ali mir nikada nije bio osiguran. Tokom razdoblja manjihopasnosti sagradili su Peskozid. Kao što vidiš", pokazao jeunaokolo, "to je bio veliki posao. A ipak ne predstavlja zaštitu odPeščanih gorgona. Često su ga obnavljali i često je jedno ili više tihstvorenja nabasalo na njega i pretvorilo ga u šljaku. Bhrathairi su mogli da vode takav život sve do kraja sveta. No,jednog dana - pre otprilike četiri naša pokolenja - preko mora jedošao čovek i predstavio se gaddiju, vladaru Bhrathairdoma. Nazvaoje sebe otelovljenjem ogromnog junaštva, tražio je da mu daju mestoKempera - vrhovnog savetnika i prvog gaddijevpg doglavnika. Da bizaslužio to mesto, ponudio je da okonča opasnost od Peščanihgorgona. To je i učinio - ne znam kako. Možda samo on zna. No, postigao je itako je ostalo. Umeo je da uprede oluje Velike pustinje u ogromnivrtlog, toliko moćan da pri svakom okretu menja i preoblikuje zemlju.I u tu oluju - sada nazvanu Usud gorgona - usmerio je sve zveri. Jošsu u njoj i sila veća od njihove vezuje i obuzdava njihov gnev. Kažuda se sa vrha Peskodrža vidi Usud gorgona kako bez prestankabesni i zrači silom, bez pokretanja i bez predaha. Priča se da iPeščane gorgone u njemu postepeno izumiru tokom vekova,naterane na očajanje gubitkom slobode i otvorenog peska. A pričase još" - spustio je glas - "da Kemper povremeno oslobađa ponekukako bi mu izvršila mračne poslove. Gaddijev Kemper, Kasrein od Vrtloga, i sad je u Bhrathairdomu,poživevši mnogo duže od samih džinova, iako se govori da je smrtankao i svi ljudi. Bhrathairi nisu dugovečniji od tvog naroda, Odabrana.Imali su mnogo gaddija od kako je Kasrein došao, jer njihovopoglavarstvo ne prelazi mirno sa kolena na koleno. No, Kasrein odVrtloga istrajava. On je naredio izgradnju Peskodrža. A zbogogromne moći, i mnogih godina koje ima za sobom, veruje se dasvakog gaddija drži kao lutku na koncu, vladajući preko vladara da bisakrio svoj uticaj. Ne znam je li to tačno, ali eno ti svedoka." Dugom rukom je pokazaoka Peskodržu. Kako je Dragulj Zvezdoputa napredovao kroz Luku,

tvrđava je postajala sve jasnija i veća na pustinjskom nebu. "Enonjegovog dela na pet nivoa, a svaki je uobličen kao savršen krugoslonjen ivicom o ostale. U Peskozidu se nalazi Prvi Uvoj, na koji seoslanja Drugi. Zatim sledi Niz Obilja, a nad njim je Veličanstvo. Tuboravi gaddi u svom Okrilju. A peti i najviši nivo je toranj koji vidiš ikoji se zove Kemperov Vrh, jer u njemu obitava Kasrein od Vrtloga usvoj svojoj moći. Po onome što vidim, ne sumnjam da odatle vladačitavim Bhrathairdomom - da, kao i čitavom Velikom pustinjom." U glasu mu se osećala mešavina poštovanja i zebnje; sličnaosećanja probudila su se i u Linden. Peskodrž joj se dopadao - alinije verovala onom što je čula o Kasreinu. Čovek sa toliko moći daveže Peščane gorgone mogao je lako da postane bezobzirni tiranin.Osim toga, sudbina samih gorgona ju je uznemiravala. U njenomsvetu, opasne životinje često su uništavane, a sam svet se time nijepopravljao. Lupižena je i dalje govorio, ponovo joj obraćajući pažnju na Luku.Jutarnje sunce plamtelo je na vodi. "No, Bhrathairi su postajali sve moćniji. Nedostaje im mnogo šta štoje neophodno za napredan život, jer kaže se da u čitavomBhrathairdomu postoji samo pet izvora slatke vode i dve parceleobradivog zemljišta. Pa ipak, imaju mnogo šta što je potrebnodrugim narodima. U miru pod Kasreinom procvetala je trgovina. ABhrathairi su postali moćni brodovlasnici koji mogu da dopru i donajdaljih suseda. Priče koje smo čuli o Bhrathairima i Peskodržusadrže odjeke nepoverenja - ali, pripazi. Ovo svakako nije mesto zanepoverenje." Linden je shvatala na šta on misli. Dok se Dragulj Zvezdoputapribližavao dokovima i pristanima u podnožju grada, jasnije jerazabirala desetine brodova i žive pokrete na privezima. U Luci -delom na dokovima, delom na gatovima oko Peskozida - videla jerazne bojne brodove: ogromne, sa po pet jarbola; trireme sagvozdenim pramcima predviđenim da razbijaju; galije opremljenekatapultima. No, njihovo prisustvo kao da nije uticalo na masu drugihbrodova od kojih je sve vrvelo. Brigantini, jedrenjaci, šalupe itrgovački brodovi svih vrsta zakrčili su dokove, stvarajući šumukatarki i jedara pred gradom punim pokreta. Nikakvo nepoverenjeprema Bhrathairdomu nije uticalo na živost njegovog poslovanja.

A vazduh je bio pun ptica. Galebovi, vrane i kormorani kružili su ikričali nad jarbolima i prečkama, čučali na krovovima Bhrathairdoma,hraneći se otpacima i pomijama sa brodova. Jastrebi i sokoli sukružili, osmatrajući, i nad gradom i nad Lukom. Bhrathairdom jezaista morao biti bogat da bi hranio toliko glasnih sakupljača. Linden se obradovala što ih vidi. Možda nisu bili čisti ni veseli; ali bilisu živi. I davali su verodostojnost verovanju u dobrodošlicu Luke. Kada se dromond dovoljno približio da bi čuli galamu sa dokova, naotvoreno more žurno se izvezao čamac. Četvorica preplanulih ljudibrzo su veslali ka džinobrodu; peti je stajao na krmi. Pre nego što sustigli na domet glasa, ovaj je počeo da daje znake DraguljuZvezdoputa. Mora da joj se na licu videla strepnja, jer se Lupižena odazvao tihimsmehom. "Nesumnjivo hoće da nas odvedu do pristana gde možeda se usidri brod ovolikog gaza." Ubrzo je utvrdila da je džin bio u pravu. Kada se Brusobol pokoriogestovima Bhrathaira, čamac se okrenuo i pošao ispred džinobroda,vodeći ga ka dokovima. Brusobol ga je pratio i uskoro doveo DraguljZvezdoputa do dubokog nasipa između zakrčenih gatova. Radnici na doku čekali su da pomognu oko sidrenja. No, brzo sushvatili da dromondu pomoć nije potrebna. Užad prebačena na dokbila su predebela da bi ih mogli saviti. Kada su se džinovi iskrcali dasami osiguraju brod, Bhrathairi su se zadivljeno odmakli, zagledanisa početka nasipa u ogromni kameni brod. Ubrzo se oko njihsakupila gomila - drugi radnici, mornari sa okolnih brodova, trgovci igrađani koji nikada nisu videli džinobrod. Linden ih je pažljivo proučavala dok su razgledali džinobrod. Većinauzvika bila je na nepoznatim jezicima. Bilo ih je svih boja i oblika;odeća im je varirala od jednostavnih ogrtača kakve su nosili Sunder iHolian to raskošnih nošnji, istkanih od svile i brokata u bogatimbojama, dostojnih jednog sultana. Običan mornar - možda i kapetannekog broda, ili vlasnik - bio je po pravilu bogato obučen. No,najveličanstvenije su bile odežde samih Bhrathaira. Očito su bilisasvim imućni. A imućnost im je omogućila ukus za razmetljivost. Kroz masu se proneo žamor kada se jedan muškarac probio nanasip. Bio je preplanuo kao oni koji su veslali u čamcu, ali odeća jepokazivala viši položaj. Nosio je tuniku i pantalone od bogate crne

tkanine koja je sijala kao saten; pojas mu je bio istkan od sjajnihsrebrnih niti; a na desnom ramenu imao je pričvršćenu srebrnuoznaku nalik na oficirski čin. Pošao je napred kao da pokazujeokupljenima kako ga čak ni brod veličine Dragulja Zvezdoputa nemože uplašiti, a onda stao pod krmenom palubom i pomalonestrpljivo sačekao poziv da se popne na brod. Na Brusobolovo naređenje, crno odevenoj ličnosti spuštene sulestvice. Linden je zajedno sa Lupiženom prišla bliže tom mestu.Prva i Sanomor već su stajali pored kapetana, a Brin je izneoKovenanta iz kabine. Kail je stajao tik iza Lindeninog levog ramena;Cer i Hergrom bili su u blizini. Samo su Vain i Findejl rešili da neobraćaju pažnju na dolazak Bhrathaira. Trenutak kasnije, čovek se provukao kroz ogradu i stao predokupljenu družinu. "Ja sam kapetan Luke", rekao je bez uvoda. Imaoje grleni glas, koji je u Lindeninim ušima zvučao prenaglašeno, jernije govorio maternjim jezikom. "Morate imati moju dozvolu zapristajanje i trgovinu ovde. Prvo mi dajte vaša imena i ime vašegbroda." Brusobol je pogledao Prvu, ali ona nije istupila. Zato se on mirnoobratio kapetanu Luke. "Ovaj brod je dromond Dragulj Zvezdoputa.Ja sam Kapetan, Mrkotrag Brusobol." Zvaničnik je nešto zabeležio na voštanoj tablici. "A ostali?" Brusobol se ukočio od njegovog glasa. "To su džinovi i prijateljidžinova". Ipak je dodao. "U ranija vremena Bhrathairi su džinovesmatrali saveznicima." "U ranija vremena", uzvratio je kapetan Luke uz besan pogled, "svetje bio drugačiji. Moja dužnost se ne odnosi na davna savezništva.Ako ne budete otvoreni sa mnom, neću doneti odluku u vašu korist." Pogled Prve blesnuo je od gneva, ali stegnula je prstima praznekanije i uspela da se savlada. Brusobol je s naporom progutaoozlojeđenost i predstavio saputnike. Bhrathair je vredno sve zapisivao. "Vrlo dobro", rekao je kad jezavršio. "Kakav teret nosite?" "Teret?" mračno je ponovio Brusobol. "Nemamo nikakav teret." "Nikakav?" Kapetan Luke se trgao, iznenada uvređen. "Zar nistedošli da trgujete sa nama?" Kapetan je prekrstio ruke preko ogromnih grudi. "Ne."

"Mora da ste ludi. S kojim ciljem...?" "Pogledaj pa ćeš videti naš cilj." Džinov glas bio je grub kao trenjekamenih gromada. "Velika oluja nanela nam je ozbiljnu štetu. Došlismo u potrazi za kamenom za popravke i popunom za skladišta." "Pih!" obrecnuo se Bhrathair. "Glup si, džine - ili si budala." Govorioje vrelo, kao da mu je karakter stvoren pod stalnim pritiskompustinjskog sunca. "Mi smo Bhrathairi, a ne neki seljački narod kojismeš uznemiravati ovom olupinom. Živimo na ivici Velike pustinje, iteško živimo. Sve što imamo dobijamo trgovinom. Ne pružam ništaako zauzvrat ne dobijam ništa. Ako nemate teret, morate kupitinovcem ono što želite. Ako nemate ni novca, morate da odete. To jemoja presuda." Brusobol je nepomično stajao, ali izgledao je spreman na sve. "Aako rešimo da ne odemo? Ako hoćete bitku, saznaćete nasopstvenoj koži da se četrdeset džinova ne predaje baš lako." Kapetan Luke nije oklevao; imao je potpuno poverenje u svoj čin."Ako nećete ni da platite ni da odete, brod će vam biti uništen prevečeri. Niko neće podići ruku na vas. Bićete slobodni da odete naobalu i ponesete sve što želite. A dok to radite, pet galija sakatapultima zasipaće vaš brod takvim stenama i eksplodirajućimvatrama da će se pretvoriti u šljaku tu gde jeste." Kapetan Dragulja Zvezdoputa za trenutak nije odgovorio. Linden seuplašila da neće uopšte odgovoriti, da je načinila strašnu greškuodlučujući da dođu ovamo. Niko se nije micao ni progovarao. Nekoliko ptica obrušilo se da razgleda dromond, ali su brzo ponovouzletele. Brusobol je tiho progovorio. "Sedmoruče." Sidromajstor na krmenojpalubi ga je čuo. "Pripremi dromond za napad. Pripremi se za utovarzaliha i odlazak. Vedrognevo." Skladomajstor je stajala kraj njega."Zarobi ovog kapetana Luke." Smesta ga je poslušala, iskoračila istegla ogromnom šakom Bhrathaira oko vrata. "Brzo donosi odlukuda preti onima koji dolaze u nevolji. Neka podeli sa nama svakusudbinu." "Budale!" Službenik je pokušao da viče, ali čvrsti stisak Vedrogneveučinio je da deluje usopljeno i pomamno. "Nema vetra! Zarobljeni stedo večernjeg povetarca!" "Onda si i ti u klopci", mirno je odgovorio Brusobol. "Za početak

ćemo se zadovoljiti da pokažemo tvojoj Luci kako izgleda gnevdžinova. Mi nismo olako pružili Bhrathairima prijateljstvo kada im jebila potrebna pomoć protiv Peščanih gorgona. Sada ćeš shvatiti dase ni naše neprijateljstvo ne podnosi lako." Među posmatračima na nasipu proneo se nemir. Linden se nagonskiokrenula da vidi nameravaju li da napadnu dromond. Odmah je ustanovila da pokret ne predstavlja pretnju. Gomilu sugrubo prosecala petorica jahača. Jašući krupne konje crne kao ponoć, petorica su se probijala napred.Očito su bili vojnici. Preko crnih košulja i pantalona nosili su prsnike igolenjače od srebrnastog metala; na leđima su imali lukove i tobolce,o boku kratke mačeve, preko ruke štitove. Kad su se probili krozmasu, nagnali su konje u galop niz nasip, a onda se naglo zaustavilikraj lestvica na dromondu. Četvorica su ostala u sedlu; peti, koji je nosio na sredini prsnikaoznaku nalik na crno sunce, brzo je sjahao i skočio na lestvice.Začas se uspeo na zadnju palubu. Cer, Hergrom i džinovi su sepripremili, ali vojnik nije obratio pažnju na njih. Procenjivački seosvrnuo po palubi, a onda se okrenuo službeniku koji je napola visioiz Vedrognevinog zahvata i počeo da viče na njega. Vojnik je govorio grubim jezikom koji Linden nije razumela -maternjim jezikom Bhrathaira. Odgovori kapetana Luke bili supomalo prigušeni Vedrognevinom pesnicom; ali ipak se naslućivaloda se brani. Za to vreme, Lupižena je nežno gurnuo Linden. Kada gaje pogledala, namignuo joj je. Trgla se, a onda se setila da džinoviimaju dar za jezike - a setila se i da to treba prikriti. Ostali džinovi subezizražajno slušali. Posle dernjave koja je izgleda prilično uzrmala kapetana Luke, vojnikse obratio Brusobolu i Prvoj. "Izvinjavam se", rekao je. "Dužnostkapetana Luke je jasna, ali on je suviše usko shvata" - otrov unjegovom glasu bio je upućen službeniku - "a osim toga malo štarazume. Ja sam Rire Grist, katifin gaddijevih Konja. Dolazak vašegbroda je primećen iz Peskodrža, pa su me poslali da poželimdobrodošlicu. Avaj, zadržale su me prepune ulice i nisam stigao dasprečim nesporazum." Pre no što je Brusobol stigao da progovori, katifin je nastavio."Možete pustiti ovog uobraženog čovečuljka. Sada sigurno shvata

da vam mora pružiti svaku moguću pomoć, u ime drevnogprijateljstva sa džinovima, kao i u ime gaddijeve volje. Siguran samda će svi vaši zahtevi biti ispunjeni smesta - a takođe i vrlo učtivo",dodao je preko ramena, obraćajući se kapetanu Luke. "Zar ganećete osloboditi?" "Samo trenutak", gunđao je Brusobol. "Bilo bi mi drago da čujem odtebe nešto više o gaddijevoj volji u vezi sa nama." "Svakako", odgovorio je Rire Grist, naklonivši se. "Rant Absolen,gaddi Bhrathairdoma, želi vam dobro. Želi da se u potpunosti iziđe ususret svim vašim potrebama. I moli da oni od vas koji mogu bitiodvojeni od posla na brodu budu njegovi gosti u Peskodržu. Ni on ninjegov Kemper, Kasrein od Vrtloga, ne poznaju džinove i obojicažele da to što pre nadoknade." "Govoriš gostoljubivo." Brusobolov glas bio je prilično hladan. "Alirazumećeš da je naše poverenje malo poljuljano. Dozvoli mi da seza trenutak posavetujem sa prijateljima." "Ovo je tvoj brod", ljubazno je odgovorio katifin. Izgledao je naviknutna provođenje gaddijeve volje. "Ne želim da vas požurujem." "To je dobro." U Brusobolov pogled vratio se opori humor. "Džinovinisu žurljiv narod." Naklonivši se tako da je to ličilo na karikiranjeučtivosti, pošao je ka krmenoj palubi. Linden je pošla za njim, zajedno sa Prvom, Sanomorom iLupiženom. Kail ju je pratio; Brin je poneo Kovenanta. Popeli su sena krmenu palubu i okupili oko brodosrca, gde su bili dovoljno dalekood ušiju Rire Grista. Brusobol je smesta odbacio ulogu koju je glumio pred Bhrathairima iponovo se sa poštovanjem obratio Prvoj. "Šta misliš?" tiho je upitao. "Ne sviđa mi se", gunđala je ona. "Ova dobrodošlica je nekakosuviše milostiva. Ljudi kojima je potrebno izričito gaddijevo naređenjeda bi ponudili pomoć oko običnog brodskog oštećenja čine mi sepomalo bezobzirni." "A imamo li ikakvog izbora?" upitao je Lupižena. "Ovako neobičnoponuđena dobrodošlica može biti isto tako neobično povučena.Upravo smo saznali koliko nam je potrebna dobra volja tog gaddija.Ako odbijemo poziv, svakako ćemo je prokockati." "Jeste", odgovorila je Prva. "A prokockaćemo je i ako načinimo ijedan jedini pogrešan korak u onoj tvrđavi, Peskodržu. Tamo će nam

sloboda biti nesigurna koliko i učtivost Bhrathairdoma." I ona i Brusobol pogledali su Sanomora, tražeći savet Zemljovida.No, on je odmahnuo glavom; nije imao šta da im kaže. A onda su svi pogledali Linden. Nije progovorila ni reč od kako jestigao kapetan Luke. Vrelo sunce bacalo joj je preko misli izmaglicunalik na predskazanje nesposobnosti. Peskodrž se nadvijao nadBhrathairom - kamena slika uskovitlane moći koja je stvorila Usudgorgona. Predosećanja koja nije mogla da imenuje govorila su joj dai gaddi i njegov Kemper predstavljaju i rizik i mogućnost. Morala jeda se bori protiv narastajuće zbunjenosti kako bi mogla da pogledadžinove u oči. S naporom je postavila pitanje. "Šta je kafitin rekao kapetanu Luke?"Brusobol je polako odgovorio. "Isto ono što je kazao i nama - grdioga je zbog uplitanja u gaddijevu želju da nas lepo dočeka. No, većsama njegova žestina govori i o drugim namerama. Ovakvadobrodošlica, na neki način, nije jednostavno topla. Žurna je. Sve mise čini da je Rire Gristu naređeno da ne sme omanuti." Linden je odvratila pogled. Nadala se nekom jasnijem zaključku.Tupo je promrmljala. "Već smo doneli ovu odluku - kada smo uopšteodlučili da dođemo ovamo." Pogled joj je stalno skretao kaPeskodržu. Crni zidovi krili su ogromne moći. A moć znači odgovor. Džinovi su se opet zagledali. Kada je Prva mračno klimnula glavom,Brusobol je ispravio ramena i okrenuo se Sedmoruku."Sidromajstore", tiho je rekao, "ostavljam tvojim rukama DraguljZvezdoputa. Dobro ga čuvaj. Najvažnija nam je bezbednostdžinobroda. Drugo po redu jeste kamen za Lupiženin posao. Trećeje popuna skladišta. Moraš naći načina da nas upozoriš na svakuopasnost koja bi se pojavila. Ako proceniš da je neophodno, beži izLuke. Ne oklevaj da nas ostaviš. Pokušaćemo da ti se pridružimovan Šiljaka." Sedmoruk je primio naređenje. Njegovo mršavo, preplanulo lice nijepokazivalo ni najmanji znak oklevanja. Opasnost i odluke su muodgovarali, jer su ga odvajali od večite sete. "Ja ću ostati na Dragulju Zvezdoputa", rekao je Lupižena. Izgledaloje da mu to nije baš drago. Nije želeo da se odvaja od Prve. "Morampočeti sa poslom. A ako zatreba, Sedmoruk me može poslati saporukom u Peskodrž."

Prva je ponovo klimnula glavom. Brusobol je prijateljski potapšaoLupiženu po ramenu, a onda pogledao zadnju palubu."Skladomajstore", glasno je rekao, "sada možeš da pustiš kapetanaLuke. Prihvatićemo ljubazno gostoprimstvo gaddija." Vrane i galebovi nastavljali su da kriče nad brodovima kao da supoludeli.

14. PESKODRŽLinden je pošla sa Brusobolom, Prvom i Sanomorom sa krmene

palube prema katifinu. Pokušavala je da odluči treba li ili ne trebamakar da pokuša da spreči Brina da ponese Kovenanta u Peskodrž.Nagonski se ježila od tog mesta. No, izmaglica u umu usporavala jojje razmišljanje. A nije želela da se odvoji od Kovenanta. Izgledao jetako ranjivo u mlitavoj praznini da je želela da stoji između njega isvake opasnosti. Osim toga, ona je bila najsposobnija da bdi nadnjegovim zdravljem. Kapetan Luke već je pobegao sa dromonda, uništenog dostojanstva.Rire Grist ljubazno je sa svoje strane uveravao da će Rant Absolen,gaddi, biti veoma zadovoljan što družina prihvata njegovudobrodošlicu; Brusobol je uzvratio ozbiljnom učtivošću. No, Lindennije slušala nijednog od njih. Posmatrala je Vaina i Findejla. Zajedno su prilazili grupi kao da se dobro poznaju. Ipak, Vainovoneprozirno crnilo predstavljalo je oštru suprotnost Findejlovoj bledojkoži, svelom ogrtaču i izrazu naviknutog jada. Lice mu je izgledalojoš urušenije od kako ga je Linden poslednji put pogledala; u žutimočima bilo je stalne strepnje, kao da mu Vainovo prisustvo nanosibol. Očito su obojica nameravala da prate nju i Kovenanta u Peskodrž. Ako je Rire Grist i osetio iznenađenje pred ovim neobičnimstvorenjima, nije ga pokazao. Obasipajući i njih učtivošću, pošao jenazad ka doku. Džinovi su se spremili da ga prate. Prva se na brzinuoprostila sa Lupiženom, a onda skočila preko ograde za katifinom.Brusobol i Sanomor pošli su za njom. Držeći Kovenanta između sebe, Brin i Hergrom su zastali krajograde kao da sačekaju da Linden progovori. Ali nije imala šta da imkaže. Lucidnost joj je isparila iz misli kao znoj koji joj je zatamniokosu na slepoočnicama. Brin je slegnuo ramenima i haručai suspustili Kovenanta preko ograde pravo u Sanomorove ispruženeruke. Linden je oklevala još trenutak, pokušavajući da razbistri misli.Osećala je da u Rire Gristu postoji nešto prikriveno; zračio jeprefinjenim ambicijama i spremnošću da zavodi u zablude. No, nije

joj delovao zlo. Nije bilo ni nagoveštaja otrovnog zadaha zlobe. Pazašto se onda tako nelagodno oseća? Očekivala je da će Vain i Findejl smesta poći za Kovenantom, aličekali su nju. U Vainovom pogledu nije se videlo ništa, a možda nion nije video ništa. Findejl nije gledao u nju; kao da je oklevao da sesuoči sa njenom prodornošću. Njihovo nemo iščekivanje nagnalo ju je u pokret. Ukočeno je prišlaogradi, napipala stopalom prečku na lestvicama i pustila da jesopstvena težina povuče ka obali. Kada se pridružila ostalima, četvorica vojnika su sjahala, a katifin jeponudio njihove konje njoj i ostalima. Brin je smesta skočio izajednog sedla, a Hergrom mu je dodao Kovenanta tako da mu jesedeo između ruku. Cer i Hergrom su uzjahali sami, ostavljajućičetvrtog konja za Linden i Kaila. Sada više nije oklevala. Oveživotinje bile su daleko manje i bezopasnije od honja koje je imalaKlava. Iako nije znala da jaše, stavila je nogu u uzengiju, obemarukama zgrabila jabuku sedla i uspela da uzjaše. Sledećeg trenutkaiza nje se našao i Kail. Dok je Rire Grist uzjahivao svog konja, vojnici su uhvatili uzdeostalih. Brusobol i Prva stali su kraj katifina; Sanomor je zauzeomesto između konja koji su nosili Kovenanta i Linden. Cer i Hergromišli su za njima, a Vain i Findejl završavali su kolonu. Tako poređani,napustili su pristanište i u koloni ušli u sam grad Bhrathaira. Posada im nije dovikivala pozdrave. Čitav Dragulj Zvezdoputa nemoje izražavao poštovanje, svestan opasnosti u koju se upuštaju. Na jednu reč Rire Grista, masa na obali se razdvojila. Oko Linden sepodigao žamor radoznalih glasova na nerazumljivim jezicima.Najviše je bilo grlenog naglaska jezika Bhrathaira. Samo nekolikoposmatrača izražavalo je svoje divljenje na uobičajenom jeziku Luke- koji je Linden razumela. No, i tih nekoliko se, izgleda, uklapalo uopšte mišljenje. Saopštavali su susedima da su i ranije viđalineobične putnike kao što su džinovi i da haručai i Findejl nisu neštonaročito. Ali Linden i Kovenant - ona u kariranoj flanelskoj košulji igrubim pantalonama, on u majici kratkih rukava i farmerkama - bili suocenjeni kao čudno obučeni; a Vain je opisan kao najneobičnijestvorenje u ovom delu sveta. Linden je pažljivo slušala uzvike irazgovore, ali nije čula ništa drugo do iznenađenja.

Katifin je neko vreme vodio kolonu duž dokova, između pristana iniza zbijenih radnji koje su trgovale robom najneophodnijom zabrodove - jedrima, drvetom, užadima, hranom. Ali kada je skrenuo ustrme, uske uličice ka Peskodržu, ponuda u radnjama se promenila.Ovde su preovlađivali trgovci dragocenostima i oružjem; na svakomuglu bila je po krčma. Većina zgrada bila je od kamena, sa kosimkrovovima; i najmanje radnjice bile su prezaposlene, kao daBhrathairi plivaju u bogatstvu. U svakoj kapiji i prolazu bilo je sveta,na svakoj ulici vrvelo je od ushodanih Bhrathaira i brojnih mornara,trgovaca i kupaca iz svih zemalja i naroda u ovom kraju sveta.Vazduh je bio ispunjen mirisima brojnih ljudi - egzotičnih začina iparfema, kovačnica i topionica, znoja, cenkanja, dobiti i lošekanalizacije. A za sve to vreme vrelina je nalegala na grad kao mlinski kamen,istiskujući miris i buku iz svakog kamena pod konjskim kopitima.Lindenina čula bila su prezasićena pritiskom koji im je smanjivaodomet; ali iako je primetila nagoveštaje najrazličitijih pohlepa ipožuda, i dalje nije osećala neprijateljstvo ni podvalu, ni traga odzlobe. Bhrathairi su bili spremni da oteraju strance na prosjački štap,ali ne i da ih napadnu. Brusobol je povremeno prekidao razgledanje grada da bi postavljaopitanja katifinu. Jedno je posebno privuklo Lindeninu pažnju.Kapetan je potpuno prirodnim glasom upitao da li dobrodošlicaDragulju Zvezdoputa potiče možda od gaddijevog Kempera, a ne odsamog Ranta Absolena. Katifinov odgovor bio je olak kao i Brusobolovo pitanje. "Gaddisvakako želi da vam bude prijatno i udobno. No, činjenica je da garazne dužnosti veoma zaokupljaju. Stoga neka pitanja mora dazanemari zbog drugih stvari. Osećajući njegovu volju, gaddijevKemper, Kasrein od Vrtloga, naložio mi je da vam poželimdobrodošlicu. Baš zbog takve sposobnosti osećanja Kemper jeveoma drag gaddiju i svima koji gaddija vole. Moglo bi se reći",dodao je sa ironijom sličnom Brusobolovoj, "da je malo onih koji gane vole. Blagostanje uči podanike da budu odani." Linden se trgla od te izjave. U njenim ušima jasno je odzvanjalo daje Rire Grist odan Kasreinu, a ne gaddiju. U tom slučaju, svrhakatifinovog poziva mogla bi biti sasvim drugačija.

Brusobol je i dalje bio odmereno smiren. "Znači da Kasrein odVrtloga živi među vama i posle mnogih stoleća službe. To je zaistaizuzetno čudo. Zar to nije isti Kasrein koji je zarobio Peščanegorgone u njihovom Usudu?" "Tako je kao što kažeš", odgovorio je Rire Grist. "Kemper gaddijaRanta Absolena upravo je taj čovek." "Zašto se tako zove?" nastavio je Brusobol. "Čuven je širom Zemlje -ali nikada nisam čuo odakle mu ime." "Na to je lako odgovoriti." Katifin je bio otporan na sva ispitivanja."Kasreinom je nazvan od kako je stigao u Bhrathairdom. A titulu jedobio po prirodi svoje veštine. On je veliki čovek, a čarolije mu senajčešće iskazuju u krugovima koji se podižu naviše. Tako je Usudgorgona zapravo krug vetrova koji drže u svom središtu ove zveri. Ai sam Peskodrž je kružnog oblika i podiže se uvis. Kemper ima idrugih znanja, ali njegova glavna dela uvek su u obliku kovitlaca ilivrtloga." Potom je kapetan prešao na manje važne teme i Linden se ponovozagledala u zakrčene ulice, mirise i vrelinu Bhrathairdoma. Kako se družina uspinjala vetrovitim ulicama ka Peskozidu, zgradesu se polako menjale. Trgovine su postajale sve ređe i raskošnije,nudeći robu daleko prefinjeniju od one koja bi mogla zatrebatimornarima i običnim građanima. Između njih su bile sve češćestambene zgrade svih vrsta. U ovo doba dana - sunce je tek prošlozenit - ulice ovde nisu bile tako zakrčene kao one nešto niže ugradu. Ovde nije bilo povetarca da raznese lepljive mirise, a suvavrelina gomilala se na svemu. Gde god bi se među svetom pojavilapraznina, bela kaldrma je prosto sijala. No, Linden je uskoro prestala da primećuje takve stvari. Pred njomse dizao Peskodrž, čvrst i siguran kao stena, i više nije gledala ni ušta drugo. Rire Grist vodio je družinu ka srednjoj od tri ogromne kapije koje suslužile kao izlaz iz Bhrathaira i ulaz u Peskodrž. Bile su načinjene odkamenih ploča i ogromnih gvozdenih šarki i brava, kao da treba dabrane Peskodrž od ostatka Bhrathairdoma. Ipak, bile su širomotvorene; Linden u prvi mah nije videla čak ni stražu. Tek kada senjen konj približio prolazu, primetila je tamne prilike kako se pažljivokreću iza uskih proreza sa obe strane kapije.

Katifin je ujahao zajedno sa Brusobolom i Prvom. Dok je išla zanjima, uznemirenog srca, Linden je ustanovila da je Peskozid debeobarem stotinu stopa. Iza kapije je izišla na sunce, pa je podiglapogled i utvrdila da je ova strana zida oivičena grudobranima zastrelce. Sada su bili napušteni, kao da ih je blagostanjeBhrathairdoma učinilo izlišnim. Kapija je dovela družinu pred glatku, ispupčenu površinu novog zida.Peskodrž je bio okružen savršenim krugom; ovaj zid je dopunjavaoodbranu Bhrathaira, jer spajao se sa Peskozidom dodatnim zidovimasa obe strane, koji su stvarali dva grubo trouglasta, otvorenadvorišta. U središtu svakog od njih nalazio se po jedan od pet izvoraBhrathairdoma. Pretvoreni u vodoskoke od isklesanog kamena,izgledali su živo i sveže u poređenju sa svetlim zidovima. Voda sesakupljala u besprekorno održavane bazene, a odatle se slivala upodzemne kanale: jedan je vodio ka Bhrathairu, a drugi kaPeskodržu. U ogranku Peskozida koji je okružavao svako dvorište nalazila se pojedna kapija, otvorena ka spoljašnjosti. To je bio jedini put odBhrathaira do oskudnih polja i tri preostala izvora. Kraj vodoskoka su postojale još dve kapije kroz koje se ulazilo uutvrđenje Peskodrža. Rire Grist je poveo družinu ka kapiji u istočnomdvorištu; vodoskok je činio vazduh prijatno vlažnim. Sigurne da nisuu opasnosti, vrane su bezbrižno skakutale da se sklone od konjskihkopita. Dok je njen konj savladavao razdaljinu, Linden je proučavalaunutrašnji Peskozid. Kao i ostala odbrana Bhrathaira, bio je čvrstkoliko god su ga mogle stvoriti Kemperove veštine; ali nad kapijommu se gornja ivica izdizala u dve krivine, stvarajući ogromne oblike.Nalik na karijatide, čučali su nad ulazom, usta razjapljenih u nemombesu. Ovde su ulazi ličili na one iz grada, ali čuvari nisu bili skriveni. Saobe strane stajao je po mišićavi ratnik, uspravno držeći dugačko,oštro koplje. Bili su obučeni kao Rire Grist i njegovi vojnici, ali Lindenje sa zgražanjem uvidela da u njima ima vrlo malo ljudskog. Lica suim bila životinjska, sa očnjacima nalik na tigrovske, čekinjavomkosom, svinjskim nosevima i očima. Na prstima nisu imali nokte,nego kandže. Delovali su dovoljno snažno da se sukobe i sa

džinovima. Nije mogla da pogreši. To nisu bila prirodna bića, nego potomci nekestrašne i nehotične degeneracije. Dok se družina približavala, stražari su stali na kapiju i ukrstili koplja.Oči su im zlokobno sijale od sunca. Progovorili su u glas, kao danemaju svoju volju. "Ime i cilj." Glasovi su im bili nalik na režanjenekih drevnih grabljivica. Rire Grist se zaustavio pred njima. Obratio se družini. "Ovo suhustini iz gaddijeve straže. Kao i kapetan Luke, doslovce shvatajusvoju dužnost. Ipak", oporo je dodao, "nešto su manje podložniubeđivanju. Biće neophodno da im odgovorimo. Uveravam vas daovako postupaju iz opreznosti, a ne iz neučtivosti." Obratio se hustinima, zvanično se predstavio i objasnio razlogdolaska družine. Dvojica stražara slušala su nepomično kao da sugluvi. Kada je završio, progovorili su uglas: "Možeš da prođeš. Onimoraju reći imena." Katifin je pogledao Brusobola i slegnuo ramenima kao da seizvinjava. Linden je osećala da joj se grlo steže od neizgovorenih upozorenja.Još je bila potresena saznanjem ko su hustini. Oni su samo oruđe,načinjeni jedino zato da služe kao oruđe; Kolika je moć osobe kojojsu potrebni takvi robovi...? No, družina je bila predaleko od Dragulja Zvezdoputa. A DraguljZvezdoputa bio je suviše ranjiv. Ako progovori, možda će zatvoritiklopku. Na ovakvom mestu i ona i njeni saputnici mogu se nadatisigurnosti i bekstvu samo ako prihvate igru koju im nameću gaddi ilinjegov Kemper. Stegla je zube i oćutala. Brusobol nije oklevao; on je već doneo svoje odluke. Zakoračio jepred hustine i odgovorio. Glas mu je bio miran, ali teške obrve su muse namrštile kao da želi da nauči stražare učtivosti. "Možeš da prođeš", bezizražajno su rekli i razdvojili koplja. Rire Gristje projahao između njih u mračni otvor kapije i tamo stao da ihsačeka. Brusobol je pošao za njim. Pre no što je Prva mogla da prođe, stražari su ponovo ukrstili koplja. Mišići na vilicama su joj se stezali. Desnicu je grčevito stezala namestu gde bi trebalo da joj se nalazi drška mača. Progovorila jejasnim, oštrim glasom. "Ja sam Prva od Potrage."

Hustini su je pogledali sa primitivnom zlobom. "To nije ime, negotitula." "Svejedno." Linden je osetila da joj se mišići zatežu od spremnostiza borbu ili beg. "Biće dovoljno i toliko." Stražari su za trenutak zatvorili oči kao da se savetuju sa nevidljivimpretpostavljenim. Onda su ponovo pogledali Prvu i podigli koplja. Prostrelila ih je pogledom, prošla kraj njih i zaustavila se poredBrusobola. Kada je došao red na Sanomora, kapetan se oglasio jedvasavlađujući grubost glasa. "To je Palamar Sanomor, moj brat. Onnema glasa kojim bi izgovorio ime." Stražari su, izgleda, razumeli; nisu preprečili prolaz Sanomoru. Trenutak kasnije, vojnik koji je vodio Lindeninog konja prišao je kapijii izgovorio svoje ime, a onda sačekao da i ona to učini. Srce joj segrčilo u iščekivanju opasnosti. Čula su joj drhtala od hustina.Nagonski je znala da je iz Peskodrža teško izaći kao i iz zatvora - dajoj je ovo poslednja prilika da pobegne od tajne i skrivene opasnosti.No, već je suviše bežala. Iako se trudila da govori mirno kaoBrusobol, u glasu joj se osetio drhtaj. "Ja sam Linden Averi,Odabrana." Kail je bezizražajno izgovorio svoje ime preko njenog ramena.Hustini su ih propustili kroz kapiju. Došao je red na Cera i Hergroma. Ponovili su isti postupak i ušli bezproblema. Onda je stigao vojnik sa Kovenantom i Brinom. Pošto je vojniksaopštio svoje ime, Brin je progovorio ravnim glasom. "Ja sam Brinod haručaija. Sa mnom je Prapoglavar Tomas Kovenant, Džinoljub inosilac belog zlata." Glasom je prosto izazivao hustine da mu sesuprotstave. Oni su tupo podigli koplja. Na kraju su došli Vain i Findejl. Prišli su kapiji i stali. Vain se držaokao da ne zna i ne mari što se više ne kreće, ali Findejl je zurio ustražare sa očitim gađenjem. "Ne dajem svoje ime takvima. Oni susvetogrđe, a onaj ko ih je načinio poseduje mnoge zle sile." Odjednom je zavladala napetost. Pokrenuvši se kao jedan, hustini suustuknuli za korak, spustili koplja i spremili se za boj. Katifin se smesta proderao. "Mir, budale! To su gaddijevi gosti!" Glas

mu je mračno odjeknuo duž prolaza. Linden se okrenula, oslonjena o Kailove ruke. Cer i Hergrom su većsjahali i postavili se iza hustina. Stražari nisu napali, ali nisu ni spustili oružje. Svinjske očice uperilisu u Findejla i Vaina. Čvrsto oslonjeni o debele, raširene noge,delovali su dovoljno snažno da kopljima probiju čak i najtvrđi oklop. Linden se nije bojala za Vaina i Findejla. Obojica su bila otporna nasvaku povredu, ali mogla bi da započnu bitku koja bi uništila čitavudružinu. Jasno je videla kako se na Findejlovom urušenom licu prezirpretvara u gnev i pokret. No, sledećeg trenutka kroz hodnik se proneo nemi šapat moći,dodirujući joj uši tonom suviše tihim za normalan sluh. Hustini susmesta povukli pretnju. Podigli su koplja i sklonili im se sa puta,vrativši se na mesto kao da se ništa nije ni desilo. Findejl je progovorio, ne obraćajući se nikome određenom. "OvajKasrein svarno ima uši." Pošao je u polumračan hodnik sa Vainomza petama. Linden je dopustila sebi da uzdahne od olakšanja. Čula je da i Prvačini to isto. Rire Grist je brzo počeo da se izvinjava. "Oprostite, molim vas." Rečisu mu bile učtive, ali izgovarao ih je prelako da bi izražavale stvarnožaljenje. "Opet ste bili žrtve dužnosti koja nije bila uperena protivvas. Kada gaddi čuje za ovo, biće veoma nezadovoljan. Možete li dazaboravite glupu grubost ovih hustina i da me pratite dalje?" Načinioje pokret jedva vidljiv u polutami. "Katifine." Glas Prve bio je grub i oštar. "Mi smi džinovi i volimoljubaznost. Ali ne bojimo se ni bitke kada nam se nametne. Pazi se.Otrpeli smo mnoge uvrede i trpeljivost nam se sve više smanjuje." Rire Grist joj se naklonio. "Prva od Pohoda, uveravam te da nismosmerali nikavu uvredu - i da ih više neće biti. Peskodrž i gaddijevadobrodošlica te čekaju. Hoćeš li poći?" Prva nije oklevala. "Možda i neću. Šta ćeš reći ako rešimo da sevratimo na Džinobrod?" Na to se na katifinovom licu pojavio nagoveštaj strepnje. "Nemojte",zahtevao je. "Jasno vam govorim da Rant Absolen nije navikao natakvo ponašanje. Vladari po prirodi ne gledaju blagonaklono na onekoji odbiju njihovu dobru volju."

Odnekud iz tame začulo se novo pitanje Prve. "Odabrana, šta timisliš?" Linden je osećala da joj srce još podrhtava. Posle vreline sunca,kamen u Peskodržu delovao je neprirodno hladno. Oprezno jeuobličila reči. "Mislim da želim da vidim čoveka koji je odgovoran zate hustine." "Vrlo dobro", rekla je Prva Rire Gristu. "Pratićemo te." "Zahvaljujem se", odgovorio je sa dovoljno iskrenosti da se Lindenuveri kako je maločas zaista strepeo. Okrenuo je konja i poveodružinu kroz kapiju. Kada je stigla do kraja hodnika, Linden je zažmirkala od sunca iustanovila da gleda pravo u strmi zid Prvog Uvoja. Između Peskozida i Peskodrža prostiralo se oko pedest stopa golog,otvorenog peska. Unutrašnja krivina zida i ovde je bila oivičenagrudobranima, ali ovi nisu bili napušteni. Duž zida su u pravilnimrazmacima bili raspoređeni hustini. Brojni prolazi omogućavali su dase sa grudobrana zađe u unutrašnjost zida. A pred njima su setemelji Prvog Uvoja dizali kao spoljašnja površina kule iz koje se nikone vraća. Tu su grudobrani bili tako visoko da Linden nije mogla dapreko njih vidi ostale delove Peskodrža. Samo jedan ulaz se video - nova, masivna, kamena kapija tačno univou sredšnje kapije spoljnjeg Peskozida. Očekivala je da će RireGrist pojahati ka njoj, ali on je sjahao i sačekao da i ona i Kovenantučine tako. Kail je brzo skočio na pesak i pomogao joj da siđe;Hergrom je preuzeo Kovenanta iz Brinovih ruku i pažljivo ga spustiodok je Brin okretno skočio sa konja. Katifinovi vojnici poveli su pet konja nekuda levo, ali Rire Grist jepoveo družinu ka kapiji. Vrelina peska prodirala je kroz Lindeninecipele; košulja joj se od znoja lepila za leđa. Bhrathairdom se nalaziopod popodnevnim pustinjskim suncem nalik na daleku Kob Sunca.Osećala se nesposobno i beskorisno dok je koračala za Brusobolomi Prvom. Još od svitanja nije ništa jela ni pila, a zid pred njom budiojoj je neobično mračna sećanja na Veselkamen i ruke Gibon-Besomuka. Nebo je imalo prašnjavo pustinjsku boju. Morala je da gapogleda nekoliko puta dok nije ustanovila da na njemu nema ptica.Nad Preskodržom nije kružio ni jedan jedini galeb ni kormoran odonih silnih jata nad Bhrathairom.

Tog časa zahvatla ju je iznenadna čežnja za Lupiženom: njegovneuništivi duh pomogao bi joj da savlada strepnje. Kovenant nikadanije izgledao tako ranjiv i izgubljen kao sada, na suncu koje jeprodiralo između zidova. No, hustini su joj ipak učinili uslugu:podsetili su je na zlo i bes. Nije dozvolila sebi da se pokoleba. Kapija Peskodrža bila je zatvorena, ali na uzvik Rire Grista seotvorila, pokretana snagom stražara iznutra. Brusobol i Prva ušli susa katifinom. Linden je stegla pesnice i pošla za njima. Dok su joj se oči privikavale na polumrak, Rire Grist je počeo dagovori. "Kao što ste možda čuli, ovo je Prvi Uvoj gaddijevogPeskodrža." Nalazili su se u predsoblju ili pokrivenom dvorištudovoljno velikom za nekoliko stotina ljudi. Tavanica je bila zaklonjenau senkama visoko iznad poda, kao da je čitavo mesto predviđenobaš zato da učini poniznim svakoga ko uđe u Peskodrž. Svetlo jepadalo u prugama kroz proreze visoko nad kapijom i Linden jeugledala dva široka stepeništa na suprotnom kraju prostorije. "Ovdeje stanište straže i onih koji kao ja jašu gaddijeve konje." Nazidovima je bilo bar dvadeset hustina, očito na dužnosti, ali kao danisu primećivali ni Katifina ni družinu. "Tu su nam kuhinje, skladišta,kupatila, vežbaonice. Ima nas osam hiljada stražara i tri stotinekonjanika." Očito je želeo da ospokoji družinu, mirno im odajućitakve podatke. "Štale za konje su unutar Peskozida. Kemper je biotoliko dalekovid da još nismo napunili ovo mesto, iako nas svakegodine ima sve više." Linden je poželela da upita zašto je gaddiju - ili gaddijevom Kemperu- potrebna tolika vojska. Ili, uostalom, šta će Bhrathairdomu onolikibojni brodovi koje je videla u Luci. No, ostavila je takva pitanja zakasnije i usmerila se na razumevanje Peskodrža. Dok je govorio, Rire Grist je pošao ka desnom stepeništu. Brusobolmu je naizgled nezainteresovano postavio nekoliko pitanja oskladištima hrane, vode i sličnom; katifinovi odgovori potrajali sutaman do stepeništa. Vodilo je u dugoj krivini ka Drugom Uvoju, koji je izgledao kao manjai luksuznija verzija Prvog. Ovde su, po rečima Rire Grista, živeli onikoji se staraju o gaddijevom dvoru - posluga, dvorani, savetnici igosti. Nisu se videli stražari, a sala u koju se stepenište otvaralo bilaje nameštena i ukrašena kao balska dvorana. Svetlo je dopiralo kroz

mnoge prozore, a bile su zapaljene i svetiljke velike kao kazani.Unutrašnji zidovi bili su pokriveni balkonima za gledaoce i muzičare;isklesani kameni stolovi spremno su čekali posluženje. Ali dvorana jeovog trenutka bila prazna; uprkos svetlu i dekoru, delovala jeneobično neraspoloženo. Opet su se na drugom kraju videla dva stepeništa. Pošavši u tompravcu, katifin je objasnio da će družina biti smeštena ovde, da ćedobiti vremena za osveženje i odmor, ali tek pošto budu predstavljeniRantu Absolenu. Brusobol je nastavio da zasipa vodiča beznačajnim pitanjima izapažanjima, ali Prva je imala izraz lica kao da deli Lindeninustrepnju da će biti teško otići iz Peskodrža. Držala je štit preko leđakao da time pokazuje da neće lako biti zarobljena. No, svaki pokretruku i prstiju delovao je nesigurno i obogaljeno, odajući koliko jojnedostaje mač. Nije se čuo nikakav glas. Kovenant se klatio u Brinovom stisku kaonegativ Sanomorove nemosti. Haručai su proračunato ćutali. Lindenje iznenada bila suviše uplašena i zauzeta proučavanjem Peskodržada bi progovorila. Svom krnjom pažnjom koju je uspela da sakupipretraživala je gaddijevu kulu u potrazi za zlom. Družina se popela iz Drugog Uvoja i našla se u Nizu Obilja. Ime je bilo primereno mestu. Za razliku od donjih nivoa, ovaj sesastojao od niza prostorija veličine galerije. A svaka soba bila jekrcata bogatstvom. Ovde, objasnio je Rire Grist, gaddi drži najlepša dela umetnika izanatlija Bhrathairdoma, najvrednija tkanja, pronalaske i draguljekoje su Bhrathairi zadobili trgovinom, najdragocenije darove koje suu Peskodrž doneli vladari drugih zemalja. Nizala se dvorana zadvoranom ispunjena oružjem: nizovi sablji, bodeža, mačeva; kolonebuzdovana, kopalja, lukova i bezbroj drugih oruđa za zadavanjesmrti; složene ratne mašine, kao kule za opsadu, katapulti, ovnovi zavratnice, postavljeni kao predmeti obožavanja u veličanstvenimodajama. Druge dvorane bile su ispunjene draguljima svih mogućihvrsta. Desetine zidova bile su pokrivene tapiserijama koje supokazivale odanost, poštovanje ili laskanje. Nekoliko sobaprikazivale su predivno izrađene pehare, tanjire i ostali pribor za jelo.A sve su bile blistavo osvetljene lusterima od prozirnog kristala.

Dok je Rire Grist vodio družinu kroz najbliže sobe, Linden se čudilaveličini gaddijevog bogatstva. Ako su ovo plodovi Kasreinove službe,nikakvo čudo da je svaki gaddi cenio ovog Kempera. Kako bi bilo kojivladar otpustio službenika koji je stvorio Niz Obilja? Kasreinovpoložaj nije bio osiguran samo dugim vekom i čarobnjaštvom, nego ilukavstvom. Oči Prve zablistale su od pogleda na mačeve, od kojih su neki bilidovoljno veliki i moćni da zamene njen izgubljeni; a čak je i Brusobolzaćutao pred onim što je video. Sanomor kao da je bio ošamućenveličanstvenošću svega. Osim Vaina i Findejla, samo su haručainaizgled ostali smireni. Doduše, Brin i njegovi ljudi postali suoprezniji i pripravniji negoli ikada ranije, sužavajući krug zaštite okoLinden i Kovenanta kao da se približavaju srcu opasnosti. Tu u Nizu prvi put su sreli ljude koji nisu bili ni vojnici ni stražari. Bilisu to članovi gaddijevog dvora. U celini gledano, delovali su pristalo ifino. Linden nije primetila među njima nijedno prosto lice ni telo. A svisu bili vrlo otmeno obučeni u saten protkan draguljima, ogrtače ihaljine koji su sijali kao paunovo perje, prozirne plašteve koji su imobavijali udove kao da su predviđeni da zavode. Pozdravljali su RireGrista jezikom Bhrathaira i zurili u družinu sa iznenađenjem ilidrskom radoznalošću. Ipak, lica su im bila bistra i jasna kaočarobnjačka; Linden je primetila da, iako se kreću kroz Niz kaoljubitelji umetnosti, zapravo ne obraćaju pažnju na izloženobogatstvo. Iz svakog je osećala zračenje napetosti, kao da prikrivajustrepnju iščekivanja da se desi nešto što bi moglo ispasti i opasno -a protiv čega ne mogu da se brane ničim sem izgledom i ljupkošću. U svakom slučaju, pristajali su uz okolinu. Kao i katifin, nisupokazivali ništa neobično što bi bilo vidljivo običnim čulima. No,njeno osećanje govorilo joj je da se u Peskodržu vlada pomoćustraha. Jedan mladić joj se nasmešio, naizgled potpuno smireno i otvoreno.Sluge su se bešumno kretale kroz sobe, nudeći pehare vina i drugaosveženja. Prva se jedva otrgla od jednog mača koji je bio nameštenna stalak ukoso, kao da se naginje ka njoj. Linden je uzdrhtala kadaje shvatila da Niz Obilja nije stvoren samo radi gaddijevog uživanja.Služio je i kao mamac. Već sama njegova raskoš predstavljala jeopasnost po ljude koji imaju razloga za strepnju.

Kroz vazduh se proneo drhtaj i naterao je da se zaustavi. Tektrenutak kasnije shvatila je da ga niko drugi nije osetio. To nije biozvuk, nego pre prisustvo koje je izmenilo atmosferu Niza nečim štoje samo ona mogla da oseti. I kretalo se ka družini. Kada sepribližilo, žamor glasova u odajama potpuno je zamro. Pre no što je stigla da upozori saputnike, u salu je ušao čovek. Znalaje ko je to i pre nego što se Rire Grist poklonio i predstavio ga kaogaddijevog Kempera. Moć koja je zračila iz njega bila je opipljiva kaoobjava. To je mogao biti samo čarobnjak. Zračio je glađu. Bio je visok, za glavu viši od nje; ali i tako vitak da je delovaoizgladnelo. Koža mu je bila prozirna od duboke starosti, otkrivajućiplavičastu mrežu krvnih sudova. No, lice mu nije bilo staračko ikretao se kao da su mu udovi potpuno sigurni i čvrsti. Uprkos znanojdugovečnosti, nije izgledao stariji od sedamdeset godina. Preko očijubila mu je prevučena blaga skrama - zaklanjala je boju dužice, ali nei oštrinu pogleda. Linden je u trenutku shvatila da iz njega zrači glad za vremenom - danjegova želja za životom, što dužim životom, prevazilazi zasićenostod dugih stoleća. Nosio je zlatasti plašt koji se vukao po podu. Oko vrata je imaozlatan krug okačen o žutu traku. Ličio je na monokl, ali bez stakla. Preko ramena su mu se videle kožne trake, kao da nosi ranac naleđima. Tek kada se okrenuo da odgovori na katifinov pozdrav,Linden je videla da na leđima nosi bebu umotanu u žuti somot. Posle nekoliko reči sa Rire Gristom, Kemper je pošao ka družini. "Drago mi je što mogu da vas pozdravim." Glas mu je pomalopodrhtavao od starosti, ali bio je pun pouzdanja i nekako poznat."Dozvolite da kažem da su takvi gosti retki u Bhrathairdomu - prematome još više dobrodošli. Stoga sam poželeo da vas upoznam preno što vas pozovu u Okrilje da primite blagoslov gaddija. No, nemoramo se predstavljati. Ovaj valjani katifin već vam je rekao mojeime. A ja vas takođe znam. Mrkotraže Brusobole", brzo je nastavio, kao da želi da umiri družinusvojim znanjem, "doveo si svoj brod preko ogromnih daljina - i to gaje i koštalo, na žalost." Lako se naklonio Prvoj. "Ti si Prva od Potrage - i veoma dobrodošla

među nas." Onda je pogledao Sanomora. "Budi miran. Tvoja nemostneće umanjiti zadovoljstvo gaddija i njegovog dvora što si međunama." Onda se zaustavio pred Linden i Kovenantom. "Tomase Kovenante",rekao je sa prizvukom pohlepe u glasu. "Linden Averi. Kako mi jedrago. Među ovako neočekivanim saputnicima" - pokretom rukepokazao je haručaije, Vaina i Findejla - "vi ste najneočekivaniji i zatoje najveće zadovoljstvo videti vas. Ako reč gaddijevog Kempera ištaznači, neće vam nedostajati udobnost i posluga dogod budeteboravili među nama." Kovenant se oglasio razgovetno, kao da odgovrara. "Ne dodiruj me."Kemper je iznenađeno podigao sede obrve. Brzo je odmerioKovenanta, a onda pogledao Linden kao da traži objašnjenje. Pokušala je da se odupre njegovom zračenju, pokušala je da nađepogodan odgovor. Ali nije uspevala da razbistri misli. Ovaj čovek juje uznemiravao. Nije joj smetalo samo njegovo prisustvo, većnezasitost koja je zračila iz njega. Najviše zbog deteta koje je nosiona leđima. Mlitavo je visilo u nosiljci kao da duboko i bezazlenospava; ipak, način na koji se obrazom naslanjalo na Kasreinova leđaostavljao je utisak da dete isisava nešto iz njega. Još gore je bilo što nije uspevala da potvrdi taj utisak. Iako je detebilo jasno vidljivo iza Kempera, uopšte nije delovalo na ostala čula.Kada je zatvorila oči, i dalje je osećala Kemperovo prisustvo kaogladni pritisak na licu, ali dete je nestalo kao da je prestalo da postojionog časa kad je prestala da ga gleda. Možda je bilo i priviđenje. Kasrein je primetio njen pogled. Licem mu je preleteo izrazproračunatosti, a onda se pretvorio u osećajnost. "Ah, moj sin",rekao je. "Neprestano ga ovako nosim, pa ponekad zaboravim da bise stranci mogli začuditi. Linden Averi, ja sam papučić, a žena mi jeozbiljno bolesna. Zato se ja staram o našem detetu. Zbog mnogihobaveza, ovo je jedino rešenje. No, ne treba da se brineš zbognjega. On je mirno dete i neće nam uopšte smetati." "Oprosti", nespretno je rekla Linden, pokušavajući da oponašaBrusobolovu opuštenu učtivost. "Nisam htela da budem nepristojna."Osećala je da joj to dete predstavlja pretnju. No, Kemperovadobrodošlica mogla bi se pretvoriti u nešto sasvim drugo ako mupokaže da zna da je laže.

"Ne misli više na to." Glas mu je bio pomalo snishodljiv. "Zašto bih seuvredio što primećuješ mog sina?" Potom je opet obratio pažnju nadžinove. "Prijatelji, prošlo je mnogo vremena od kako je vaš narod poslednjiput poslovao sa Bhrathairima. Ne sumnjam da ste i dalje moćnelutalice i pustolovi, kao i da vam je istorija obogaćena mnogimzanimanjima i postignućima. Nadam se da ćete želeti da podelite samnom bar neke od priča po kojima su džinovi tako poznati. Ali to ćebiti kasnije, kada mi dužnost prema gaddiju bude dala vremena."Naglo je podigao dugačak, koščati prst; istog časa se kroz Niz obiljapronela melodična zvonjava. "Sada smo pozvani pred Okrilje. RireGrist će vas povesti do Veličanstva." Bez pozdrava se okrenuo ižurno izišao iz sobe, noseći sina na leđima. Linden je osetila olakšanje, kao da je upravo nestao nekakav mučnimiris. Tek malo kasnije shvatila je kako je vešto Kasrein sprečio damu postave ikakva pitanja. A nije ni pitao ništa o Kovenantovomstanju. Zar ga nimalo ne zanima? Ili je uspeo da sam dokučiodgovor? Rire Grist je poveo družinu na drugu stranu, ali Brusobol ga jeodlučno zaustavio. "Samo trenutak, katifine." Po držanju mu sevidelo da ga muče pitanja o Kasreinu. "Imam pitanje, ako nezameriš. Izvinjavam se ako sam suviše otvoren - ali sve mi se čini daje gaddijev Kemper malo suviše zašao u godine da bi bio otactolickog deteta." Katifin se ukočio. Na licu mu se za trenutak jasno videlo da je vojnik,a ne diplomata. "Džine", hladno je rekao, "nema muškarca ni žene,dvoranina ni stražara, u čitavom Bhrathairdomu, koji će ti reći i jednujedinu reč o Kemperovom sinu." Na to je izišao iz sobe kao da ihizaziva da ga ne prate. Brusobol je pogledao Linden i Prvu. Linden se nije osećala nispremnom ni sigurnom u sebe, pa je samo slegnula ramenima. Prvaje gorko progovorila. "Hajde da posetimo tog gaddija. Ako ništadrugo, srce me boli od tolikih moćnih mačeva koje ne smem dadodirnem." Kapetanova nelagodnost zbog uloge koju igra jasno se očitavala uukočenim ramenima i spuštenim obrvama. Ipak, poveo je družinu zaRire Gristom.

Sustigli su katifina tek u trećoj galeriji. On je već stigao da povratiotmenu učtivost, ali nije se izvinio zbog promene u ponašanju.Jednostavno je poveo družinu dalje kroz Niz Obilja. Ona zvonjava mora da je obuhvatila čitav dvor. Sada su se svi kretaliu istom pravcu kao i Rire Grist. Ukrasi na dvoranima presijavali su sena pristalim telima, ali hodali su ćutke, kao da se spremaju za onošto im predstoji. Linden je neko vreme bila zbunjena složenošću Niza i nije mogla dase orijentiše. No, uskoro su se odaje otvorile u hodnik kojim se svegušća reka ljudi slivala ka bogato ukrašenom stepeništtu što sezavojito uzdizalo ka tavanici. Okružena dvoranima, bila je još sigurnija da na izveštačenojveselosti raspoznaje senke strepnje. Očito je prijem kod gaddijapredstavljao neku vrstu krize i za njih i za družinu. No, grčevitaveselost nije otkrivala prirodu onoga čega su se plašili. Stepenici su se vrtoglavo nizali naviše. Glad i umor u nogama teralisu Linden da povremeno zadrhti. Bila je suviše nesigurna da biverovala sebi. No, upijala je snagu iz Kailovog čvrstog prisustva ihodala dalje iza džinova i Rire Grista. A onda su se stepenice otvorile u Veličanstvo i zaboravila je naumor. Sala u koju je stupila izgledala je dovoljno prostrana da ispuni čitavsprat. Na najdaljem kraju bila je osvetljena samo odbijenomsvetlošću, a polumrak je davao čitavoj prostoriji beskonačnost ipećinski izgled. Tavanica se izgubila u senkama. Hustini postrojeniuz najbliži zid izgledali su nejasni kao ikone. A sam zid bio jeprekriven duboko uklesanim figurama ogromnih i strašnih demona -izgledali su gotovo živi u polutami, privlačeći Lindenin pogled kao dase uvijaju u paklenim mukama. Pod je bio prekriven kamenim pločama isklesanim u obliku savršenihkrugova. No, pukotine između ploča bile su prostrane, duboke itamne. Jedan pogrešan korak bio je dovoljan da se slomi noga. Zatoje družina polako napredovala ka svetlu. I ostatak sale bio je uređen tako da probudi strepnju. Sva svetlost senalazila samo oko Okrilja: fenjeri, plamteće posude pune ulja sauglačanim staklom i živahne svetiljke na visokim motkama bacali susvetlo jedino ka gaddijevom prestolu, a samo Okrilje bilo je

fantastičan spoj umetnosti i bogatstva. Izrastalo je iz kružnihstepenica i pretvaralo se u monolit koji se pružao ka tavanici kaoispružena ruka sa šakom. Ruka je bila prošarana dragim kamenjem imetalom, a šaka je predstavljala dugu od koncentričnih prstenova tikiza prestola. Okrilje je izgledalo ogromno i dominiralo je dvoranom. No, malokasnije Linden je shvatla da je to posledica osvetljenja i oblika sale.Tavanica se spuštala od mesta gde je počinjala svetlost, čineći daOkrilje izgleda veće nego što jeste. Prošaran svetlošću i draguljima,presto je privlačio sve poglede kao magnet. Linden je jedva uspevalada pazi gde staje; pri svakom koraku rasla joj je strepnja. Dok setrudila da hoda bez spoticanja o pukotine koje su pokrivale put kaprestolu, shvatila je čemu Veličanstvo služi. Trebalo je da svakomeko uđe ovde nametne osećanje potčinjenosti i ranjivosti. Nagonski se oduprla. Mršteći se kao da će izliti sav bes na vladaraBhrathairdoma, išla je za džinovima i stala među njih kada se RireGrist zaustavio malo dalje od podnožja Okrilja. Dvorani su serasporedili oko njih u nemi luk pred gaddijevim Okriljem. Pogledala jesaputnike i utvrdila da džinovi nisu imuni na moć Veličanstva; kao dasu čak i haručai osetili nešto nalik na divljenje koje je navelo njihovepretke da daju zavet Kevinu Zemljogubu. Vainovo crnilo i Findejlovoravnodušno lice nisu je nimalo tešili. No, našla je oslonac unehotičnoj određenosti Kovenantovog praznog ponavljanja. "Ne dodiruj me." Bojala se da će je nešto na ovom mestu lukavo i opasno dodirnuti. Trenutak kasnije oglasila se drugačija zvonjava. Svetlo se smestapojačalo, kao da je čak i sunce pozvano na doček dolaska gaddija.Hustini su se još više ukočili i podigli koplja u znak pozdrava. Zatrenutak se ništa nije dešavalo. A onda se iz senke Okrilja pojavilonekoliko prilika, kao da su se uobličile pod naraslim svetlom. Jedan muškarac pošao je uz podnožje. Pod ruku su ga držale dvežene, istovremeno ravnodušno i prisvajački. Za njima je išlo još šestžena. A na kraju kolone bio je Kasrein od Vrtloga, sa sinom naleđima. Svi dvorani spustili su se na jedno koleno i duboko se poklonili. Katifin je takođe iskazao poštovanje. Tiho je objasnio saputnicima."Gaddi Rant Absolen. Sa njime su Omiljene, gospa Alif i gospa Bent.

Takođe i druge koje su nedavno bile, ili će možda uskoro bitiOmiljene. I gaddijev Kemper, koji već znate." Linden je zurila u gaddija. Uprkos raskoši koja ga je okruživala, nosioje kratku satensku tuniku kao da time pokazuje koliko ne mari zasopstveno bogatstvo. Ipak, odabrao je tuniku koja mu je davaladostojanstven izgled, a u pokretima mu se osećalo samoljublje imrzovolja. Svesno je lovio poglede pune obožavanja svojih žena.Linden je videla da su mu lice i kosa prekriveni uljima i bojama da biprikrili tragove godina i dali mu izgled mladalačke živosti. Uopšte nije izgledao kao vladar. Žene koje su ga pratile - i Omiljene i druge - bile su sve odreda lepe idivno bi izgledale da nisu imale izraz obožavanja koji se graničio sabezumljem. Sve su bile odevene kao naložnice. Oskudna i prozirnaodeća predstavljala je poziv na želju: njihovi parfemi, nakit i pokretipokazivali su da služe samo za krevet. One su našle izlaz iz strepnjekoja je vladala dvorom, i nameravale su da ga koriste u svakompogledu. Gaddi je namignuo Omiljenima, ostavio ih u podnožju sa Kasreinom ipopeo se na presto. Tamo je delovao vrlo pristalo. Čitav tron bio jetako načinjen da mu da izgled pravog, odlučnog vladara. Ipak,nikakva sredstva nisu mogla da prikriju samozadovoljstvo unjegovom pogledu. Imao je oči kao razmaženo dete - svojeglavostbez ikakvih zasluga i bez istinske moći. Za trenutak je sedeo naslađujući se pokornošću svojih dvorana,uživajući što se toliki ljudi ponižavaju pred njim. Možda ga je sjajzaslepljivao; kao da nije bio svestan da Linden i njeni saputnici idalje stoje uspravno. No, postepeno se nagnuo napred i začkiljiokroz svetlost; na licu mu se ukazao gnev, otkrivajući bore koje su uljei boja pokušavali da prikriju. "Kempere!" nervozno se obrecnuo. "Ko su oni ludaci koji ne klečepred Rantom Absolenom, gaddijem Bhrathairdoma i VelikePustinje?" "O, gaddi." Kasreinov odgovor bio je uvežban - i prilično sarkastičan."To su džinovi i putnici o kojima smo maločas govorili. Iako ne znajukako da dostojno pozdrave gaddija Ranta Absolena, došli su daprihvate dobrodošlicu koju si im milostivo ponudio i da izraze dubokuzahvalnost što si ih izbavio iz ozbiljne nevolje."

Dok je govorio, pogled mu je bio uperen u družinu. Brusobol je smesta uzvratio. Kleknuo je na jedno koleno kaomarioneta. "O, gaddi", rekao je, "tvoj Kemper tačno govori. Došli smoda ti iskažemo zahvalnost za ljubaznu i vrlo potrebnu dobrodošlicu.Oprosti nam što smo nespretni u iskazivanju počasti koje tipripadaju. Mi smo priprost narod i imamo malo iskustva saveličanstvima." Rire Grist je tog trenutka krišom dao znak družini, požurujući ih daslede Brusobolov primer. Prva je tiho zarežala, ali priznala je neophodnost pretvaranja inaterala sebe da i sama klekne. Ramena su joj bila ukočena odsaznanja da družinu okružuje bar tri stotine stražara. Linden i Sanomor takođe su se naklonili. Ona je jedva disala odstrepnje. Nije uspevala da smisli nikakav način, nikakvu moć koja biprimorala haručaije, Vaina i Findejla da kleknu. A Kovenant je ionakobio potpuno nesposoban da oseti koliko im je potrebno ovoglumatanje poštovanja. No, gaddi nije dalje navaljivao. Nestrpljivo je promrmljao nešto nagrlenom jeziku Bhrathaira; istog časa svi dvorani su poustajali.Družina takođe - Prva ukočeno, Brusobol naizgled vedro. Linden jeza trenutak osetila olakšanje. Gaddi je opet gledao Kasreina. Sada je delovao nadureno."Kempere, zašto sam odvojen od uživanja sa mojim Omiljenim ipozvan na ovaj skup?" Govorio je običnim jezikom Luke, neobičnognevnim glasom, nalik na pobunjenog pubertetliju. No, Kemper je odgovorio vrlo učtivo. "O, gaddi, veličanstveno je odtebe što si uvek bio blagonaklon prema onima koje odlučiš dadočekaš dobrodošlicom. Stoga tvoje ime sa zahvalnošću pominju svikoji žive u blagoslovu tvog doma, a dvorani su uzbuđeni i od samepomisli da bi se mogli pojaviti pred tobom. Stoga je vrlo prigodno štosu ovi tvoji novi gosti došli da ti izraze zahvalnost. Takođe jeprigodno" - glas mu je postao za nijansu oštriji - "da odvojiš nekolikotrenutaka za njih i da ih saslušaš. Došli su potrebiti, noseći u srcuzahteve koje može ispuniti samo vladar veličine jednog gaddijaBhrathairdoma, a odgovor koji im pružiš proneće glas o tvojoj milostiširom Zemlje." Na ovo se Rant Absolen zavalio na tronu sa lukavim izrazom lica.

Linden je jasno osećala njegovo raspoloženje. Upravo je odmeravaosa Kemperom snagu volje. Ponovo je pogledao družinu i zlobno senasmešio. "Tako je kako kaže moj sluga" - naglasio je poslednju reč- "Kemper. Volja mi je da pomognem svojim gostima. Šta želite odmene?" Družina je oklevala. Brusobol je pogledao Prvu, tražeći uputstva.Linden se jedva obuzdavala. Ovde svaki zahtev može predstavljatiopasnost, jer će ih gurnuti u ruke ili gaddiju ili Kemperu. No, Prva je gotovo odmah progovorila. "O, gaddi, potrebe našegdžinobroda već se u ovom trenutku ispunjavaju. Za to smo tibeskrajno zahvalni." U njenom glasu bilo je zahvalnosti koliko i ugvozdenoj močugi. "No, tvoja milost me ohrabruje da zamolim jošnešto. Vidiš da su mi kanije prazne." Pružila ih je napred jednomrukom. "Bhrathairi su nadaleko poznati po veštini oružarstva. A uNizu Obilja videla sam mnoge ponosne oštrice. O, gaddi, dozvoli mida steknem novi mač umesto onog koji sam izgubila." Lice Ranta Absolena sinulo je od zadovoljnog osmeha. Odgovorio jelikujući i razmaženo. "Ne." Kasrein se trgao i namrštio. Zaustio je da progovori, ali gaddi ga jepreduhitrio. "Iako si mi gost, moram da odbijem. Ne znaš šta sizatražila. Ja sam gaddi Bhrathairdoma - sluga svog naroda. To što sividela ne pripada meni nego Bhrathairima. Ja ga samo čuvam. Jasam ne posedujem ništa i stoga nemam mača koji bih mogao da tipoklonim." Govorio je učtivno, ali zloba nije bila upućena Prvoj većKemperu, kao da je našao neutralno tle na kome može da prkosiKasreinu. "Ako želiš mač", nastavio je, "možeš ga kupiti u gradu."Pokušao je da očuva likovanje time što neće pogledati Kasreina, alibio je uplašen sopstvenom hrabrošću i nije uspeo u tome. Kemper je dočekao njegov pogled sleganjem ramena od koji se RantAbsolen vidljivo trgao. No, Prva nije odustajala. "O, gaddi", rekla jekroz zube, "nemam čime da platim tako nešto." Gaddija je iznenada obuzeo bes. "Onda se snađi!" Lupao jepesnicama po sedištu. "Jesam li ja kriv što si siromašna? Još samojedna uvreda i poslaću te Peščanim gorgonama!" Kasrein je brzo pogledao katifina. Rire Grist je žurno istupio i dubokose naklonio. "O, gaddi", rekao je, "ovo su stranci i ne znaju da tvojaslužba narodu nije materijalne prirode. Dozvoli da zamolim da im

oprostiš. Siguran sam da nisu hteli da te uvrede." Rant Absolen se skljokao u sedištu. Izgledalo je da nije sposoban daodrži raspoloženje koje nije u skladu sa Kemperovom voljom. "Oh,naravno", promrmljao je. "Nisam uvređen." Očito je mislio sasvimsuprotno. "Ja sam iznad svih uvreda." Počeo je da poluglasnomumla na jeziku Bhrathaira nešto što je veoma ličilo na psovke. "To je dobro znano", mirno je rekao Kemper, "i služi ti na još većučast. No, rastužiće te ako otpraviš svoje goste bez ikakvog poklonakoji bi predstavljao znak tvoje dobrodošlice. Možda neko od njih nosiu srcu drugu želju - potrebu koja bi se mogla ispuniti beznarušavanja prirode tvoje službe." U naletu strepnje Linden je videla kako Kasrein uzima onaj zlatankrug i podiže ga ka levom oku. Kroz dvorane se proneo drhtaj nalikna strah. Rant Absolen se pribio uz naslon prestola. No, Kemperovpokret delovao je tako prirodno i neizbežno da Linden nije uspela daotrgne pogled od njega, nije mogla da se odbrani. Pogledao ju je kroz monokl; sledećeg trenutka sve njene strepnje sunestale. Smesta je shvatila da nema razloga za brigu ni potrebe zanepoverenjem. U njegovom levom oku nalazili su se svi odgovori.Poslednji protest u njoj se pretvorio u olakšanje kada ju jezapljusnula njegova volja i izvukla iz nje neželjene reči. "O, gaddi, molim da dozvoliš tvom Kemperu da pregleda i moždaisceli našeg sadruga, Tomasa Kovenanta." Rant Absolen je očito bio obuzet olakšanjem što monokl nije biookrenut ka njemu. Odgovorio je neobično glasno. "Siguran sam daće Kasrein učiniti sve što može da vam pomogne." Šminka na licumu se topila od znoja. "O, gaddi, pokoravam se sa zadovoljstvom." Kemper više nije gledaoLinden, ali i dalje je delovao na nju - bila je opuštena uprkos očitojgladi sa kojom je ovaj posmatrao Kovenanta. Brusobol i Prvazapanjeno su je gledali. Sanomor je zgrčio ramena. No, njome je idalje vladala smirenost od Kemperove volje. "Hodi, Tomase Kovenante", oštro je rekao Kasrein. "Smesta ćemopokušati da te izlečimo." Brin je upitno pogledao Linden. Klimnula je glavom; mogla je samoda klima glavom. Osećala je duboko olakšanje što je Kemper skinuosa njenih pleća teret Kovenantove potrebe.

Haručai se malo namrštio. Pogledom je postavio isto pitajedžinovima; ali oni se nisu protivili Linden. Nisu shvatali šta joj sedogađa. Brin je slegnuo ramenima i poveo Kovenanta ka Kemperu. Kasrein je pažljivo gledao Nevernika. U glasu mu se osetio lakdrhtaj. "Zahvaljujem ti se, Brine od haručaija. Možeš ga mirnoostaviti u mojim rukama." Brin nije oklevao. "Ne." Čitav dvor jeknuo je i ukočio se od te jedne reči. Rant Absolen senagnuo u prestolu i zagrizao usnu kao da ne veruje sopstvenimušima. Džinovi su se nesvesno klatili u mestu. Oglasio se i Kovenant, jasno, kao da podržava Brina. "Ne dodirujme." Kasrein je podigao na oko zlatni krug i progovorio tonom učtivognaređivanja. "Brine od haručaija, moje veštine ne dozvoljavajuprisustvo posmatrača. Ako treba da pomognem ovom čoveku,moram ostati nasamo sa njim." Brin je netremice gledao kroz krug. Reči su mu bile čvrste kao granit."Ipak, on je poveren mojoj brizi. Neću da se odvojim od njega." Kemper je prebledeo od besa i neverice. Očito nije bio navikao naprotivljenje - ni na neuspeh sopstvene volje. Linden je osećala da u njoj raste nelagodnost. Smirenost se razbijalapred strahom koji ju je gonio ka punoj svesti. U grlu joj se talasaouzvik. Kasrein ju je ponovo pogledao i ispunio svojom voljom. "LindenAveri, naredi ovom haručaiju da preda Tomasa Kovenanta meni nabrigu." Smirenost se smesta vratila. Progovorila je kroz njena usta. "Brine,naređujem ti da predaš Tomasa Kovenanta njemu na brigu." Brin ju je pogledao. Oči su mu iskrile od sećanja na Elemesneden.Mirno je ponovio. "Ne." Dvorani su se uskomešali. Izgledalo je da se neki povlače kastepeništu. Gaddijeve žene zbile su se u podnožju trona, cvileći itražeći njegovu zaštitu. Kasrein im je dao razloga za strah. Lice mu se izobličilo od besa.Razmahao se pesnicama. "Budalo!" proderao se na Brina. "Ako

smesta ne odeš, narediću stražarima da te ubiju na mestu!" Pre no što je završio rečenicu, džinovi, Hergrom i Cer pošli su kaKovenantu. No, Brinu pomoć nije bila potrebna. Postavio se između Kovenanta iKempera tolikom brzinom da Kasrein nije stigao ništa da učini. "Akoizdaš takvo naređenje, umrećeš pre no što se podigne prvo koplje." Rant Absolen zurio je u njih sa bezumnim užasom. Svi dvorani žurnosu napuštali dvoranu. Brin nije ni trepnuo. Imao je pomoć troje džinova i dvoje haručaija.Njih šestoro izgledali su spremniji za bitku od svih hustina.Kasreinovo lice za trenutak je planulo kao da je spreman na svesamo da bi se dočepao Kovenanta. No, brzo su ga umirili mudrost ililukavstvo koji su mu omogućili ovoliku moć i dugovečnost. Povukaose za korak i ponovo uspostavio samokontrolu. "Pogrešno si me razumeo." Glas mu je drhtao, ali sa svakom rečipostajao je sve mirniji. "Nisam zaslužio tvoje nepoverenje. Tolikoneprijateljstvo ti ne priliči - ne priliči nikome dostojnom gaddijevedobrodošlice. ipak, povlačim se. I dalje želim da vam učinim dobro.Za sada, izvinjavam se zbog svog nedostojnog gneva. Možda ćete,kada upoznate gaddijevu dobru volju, naučiti i da cenite čistotu mojihnamera. Ako ih tada budete poželeli, ponovo ću vam ponuditi svojupomoć." Govorio je smireno, ali pogled mu je i dalje plamteo. Ne čekajućiodgovor, lako se naklonio ka Okrilju "Sa tvojim dopuštenjem, o,gaddi", promrmljao je. Naglo se okrenuo i zašao u senke izaprestola. Rant Absolen za trenutak je uživao u Kemperovom žurnom odlasku.No, brzo je shvatio da je ostao nasamo sa ljudima koji su sesuprotstavili Kasreinu od Vrtloga - da ga od njih štite samo žene istražari. Sasuljao se sa Okrilja, okružio se Omiljenima i požurio zaKemperom kao da je na uzici. Žene su ga uplašeno pratile. Družina je ostala sa Rire Gristom i tri stotine hustina. Katifin je bio primetno uzdrman, ali trudio se da zvuči učtivo. "Ah,prijatelji", promuklo je rekao, "molim vas da oprostite zbog ovenaopake dobrodošlice. Kao što ste videli, gaddijeva raspoloženja supromenljiva - svakako zbog pritiska brojnih dužnosti - i stoga je iKemper dvostruko opterećen, i svojim poslom i svojim vladarom. Mir

će se vratiti - uveravam vas - i sve će vam biti nadoknađeno.". Nagloje prekinuo, kao da ga zbunjuju sopstvene neprikladne reči. Brže-bolje se uhvatio prve pomisli koja mu je pala na pamet. "Hoćete li dapođete sa mnom do vaših gostinskih odaja? Tamo vas čekaju hrana iodmor." U tom trenutku Linden se oslobodila nametnute bezvoljnosti uzblesak saznanja koji ju je gotovo naveo da vrisne.

15. "NE DODIRUJ ME"Tomas Kovenant je sve video. Sve je čuo. Od trenutka kada su

Elohimi otvorili dar Kaer-Kaverala, mesto Jedinog Drveta, sva čulasu mu normalno funkcionisala. Ipak, ostao je prazan kao kamenaploča sa koje je izbrisana svaka zapovest. Ono što je video, čuo iosećao jednostavno mu ništa nije značilo. Veza između delovanja iuticaja, opažanja i razumevanja bila je oštećena ili prekinuta. Ništanije dopiralo do njega. Neobične suprotnosti Elohima nisu ga dodirnule. Oluja koja je gotovouništila Dragulj Zvezdoputa nije mu ništa značila. Opasnosti posopstveni život - i napori Brina, Sanomora i Linden da ga spasu -prolazili su kraj njega kao blebetanje na stranom jeziku. Sve je tovideo. Možda ga je na nekom nivou i razumeo, jer nedostajala mu ječak i sposobnost nerazumevanja. Ništa što mu se dešavalo nije biloodređeno ni najprostijom mogućnošću značenja. Disao je kada jedisanje bilo neophodno. Gutao je hranu koju bi mu stavili u usta.Ponekad bi zatreptao da ovlaži oči. No, i ti refleksi bili su lišeniznačenja. Povremeno bi u njemu narastala nelagodnost nejasna kaomagla; ali kada bi ponovio svoju rečenicu, nestajala bi i ona. Te tri reči bile su sve što mu je preostalo od duše. Zato je gledao kako Kasrein pokušava da ga se dočepa, a bio jetako potpuno smiren kao da je načinjen od kamena. Gladni talasvolje koji je plamteo iz Kemperovog zlatnog kruga nije delovao. Onnije bio stvoren od tkiva koje se može pokoriti. Čak i način na koji suga sadruzi odbranili potonuo je u njegovu prazninu i netragomnestao. Kada su Kasrein, Rant Absolen i dvorani izišli iz Visočanstvasvako svojim putem, Kovenant je osto nepromenjen.

Ipak je sve video. Sve je čuo. Čula su mu normalno radila. Primetioje Findejlov pogled odobravanja kao da je Određeni odmeravaoprazninu istkanu od Elohima sa Kemperovom glađu. Video je i talassrama i straha koji je zapljusnuo Lindenino lice kada je Kasreinovavolja izgubila vlast nad njom. Vrat joj se grčio od napora koji jeulagala da priguši nagonski krik. Bojala se opsedanja više od ičegdrugog - a pala je pod Kasreinovu vlast tako lako kao da uopštenema volje. "Blagi Bože", dahnula je kroz zube. No, njen uplašeni ibesni pogled bio je uperen u Rire Grista i nije odgovarala nazabrinuta pitanja ostalih saputnika. Čvrsta zatvorenost u sebe jasnoje pokazivala da ne veruje katifinu. Pogled na toliku njenu patnju probudio je u Kovenantu onunelagodnost; zato je izgovorio svoje tri reči i one su ga oslobodilesvih nevolja. Čuo je glas Prve, pun grubog uzdržavanja, kada se obratila Katifinu."Pratićemo te. Potreba za odmorom i mirom sada nam je velika.Osim toga, moramo da razmislimo o onom što se ovde desilo." Rire Grist propratio je grimasom njen opravdani gnev. No, nije nipokušao da umiri družinu. Samo je poveo gaddijeve goste kastepeništu koje se spuštalo u Niz Obilja. Kovenant ih je pratio jer ga je Brinov stisak na mišici povukao darefleksno postavi jednu nogu pred drugu, kao da je sposoban da seodluči na takav pokret. Rire Grist ih je odveo u Drugi Uvoj. U dubinama tog nivoa, izaogromnog predsoblja ili balske sale, proveo ih je kroz složene i vedroosvetljene prolaze među blistavim salama i odajama - trpezarijama,kuhinjama, muzičkim sobama, ateljeima i galerijama - gde je družinasusrela mnoge dvorjane što su se sada trudili da prikriju svoj strah.Konačno su stigli do dugačkog hodnika sa nizom vrata koja su vodilau udobne spavaće sobe. Po jedna je bila predviđena za svakogčlana družine. Na kraju hodnika bila je prostrana odaja sa udobnimstolicama i foteljama. Tu ih je čekala zakuska na otmenim stočićimaod bronze i mahagonija. No, pred ulazom u svaku sobu nalazio se po jedan hustin, naoružankopljem i mačem; još dvojica su bili kraj stolova, kao sluge ili ubice.Ni Rire Grist nije nameravao da ode. Kovenantu to nije bilo važno.Kao i pikantni mirisi jela i nečist miris stražara, to je bila činjenica

lišena značenja. No, Brusobolovi mišići su se zategli, pogled Prve jeplanuo, Lindenine usne su se stisnule u bledu crtu. Trenutak kasnije,Odabrana se namršteno obratila Rire Gristu. "Je li i ovo primer gaddijeve dobrodošlice? Stražari na svakomkoraku?" "Odabrana, pogrešno si razumela." Katifin je već povratio ravnotežu."Hustini su stvorenja dužnosti, a ovima je data dužnost da vamsluže. Ako hoćeš da odu, otići će. Ali ostaće u blizini, kako bi vamuslišili želje." Linden je stala pred dvojicu stražara u odaji. "Gubite se odavde." Na njihovim životinjskim licima nije se videla nikakva reakcija, aliokrenuli su se kao jedan i izmarširali u hodnik. Pošla je za njima. "Odlazite!" povikala je svim hustinima. "Ostavitenas same!" Njihova poslušnost malo joj je umanjila gnev. Kada se vratila, videlose koliko je umorna. Osećanja koja je probudila u Kovenantu navelasu ga da opet progovori. No, njegovi saputnici bili su toliko navikli nanjegovu rečenicu da uopšte nisu obraćali pažnju. "I ja ću otići", rekao je katifin kao da nije primoran na to. "Kada dođečas, doneću vam poruku o volji gaddijevoj ili Kemperovoj. Ako vamimalo zatrebam, pozovite stražare i recite im moje ime. Spremansam da vam poslužim u svakoj prilici." Linden je samo umorno slegnula ramenima, ali Prva ga je zadržala."Samo trenutak, katifine." Od pogleda na njeno lice katifin seoprezno ukočio. "Videli smo mnogo šta što ne razumemo i zato smouznemireni. Pomozi mi makar jednim odgovorom." Po glasu joj seosećalo da bi bilo mudro poslušati je. "Govorio si o osam hiljadastražara - i o tri stotine konjanika. Videli smo mnoštvo bojne opreme.Ipak, Peščane gorgone vezane su u svoj Usud. A Kemperoveveštine sigurno su dovoljna zaštita od svega ostalog. Zašto je RantuAbsolenu potrebna tolika vojna sila?" Na to je Rire Grist dozvolio sebi da pokaže malo olakšanje, kao da jepitanje, zapravo, bezbedno. "Prva od Potrage", odgovorio je,"odgovor leži u bogatstvu Bhrathairdoma. Nemali deo tog bogatstvadobijen je od drugih vladara i naroda zauzvrat pomoći našeg oružja ibrodova. Naša moć znači veliki ugled i bogatstvo. No, to je opasanposed, jer naše bogatstvo navodi druge zemlje i vladare da nas

ljubomorno gledaju. Stoga naša sila služi očuvanju onoga što smostekli od stvaranja Usuda gorgona." Prva je naizgled prihvatila logiku ovakvog odgovora. Pošto niko druginije progovorio, katifin se naklonio i otišao. Brusobol je smestazatvorio vrata; istog časa soba se ispunila napetim, prigušenimglasovima. Prva i Brusobol objašnjavali su zašto su razočarani. Linden jeopisivala moć Kemperovog kruga i neprirodno poreklo hustina. Brinje navaljivao da se svi smesta vrate na Dragulj Zvezdoputa. No,Brusobol je odvratio da bi takav čin možda naveo gaddija da povučedobrodošlicu pre nego što dromond bude dovoljno snabdeven iopravljen. Linden je upozorila družinu da ne smeju verovati RireGristu. Vain i Findejl su nemo stajali jedan uz drugog. Sanomor je znacima i pokretima pokazao Brusobolu šta želi dasazna; kapetan je upitao Brina kako su haručai nadvladaliKasreinovu volju. Brin je mirno omalovažio njegovu moć. "Govorio mije pogledom. Čuo sam ga, ali sam rešio da ne slušam." Za trenutakje pogledao Linden sa otvorenim optuživanjem. Ugrizla se za usnukao da se stidi sopstvene ranjivosti. Kovenant je sve to video i čuo.Prošlo je kraj njega kao da je neosetljiv. Družina je odlučila da ostane u Peskodržu dogod se može, kako biLupižena i Sedmoruk imali što više vremena da završe posao.Potom su se džinovi okrenuli jelu. Pošto ga je Linden ispitala iobjavila da je bezopasno, svi su seli da obeduju. Kovenant je gutaokada bi mu Brin stavio hranu u usta; ali i dalje je gledao i slušao krozprazninu. Na Lindeninim obrazima pojavile su se opasne crvenemrlje i pogled joj je bio pun moguće panike, kao da zna da jesaterana u ugao. Kovenant je nekoliko puta ponovio svoju rečenicukako bi obuzdao nelagodnost. Potom se vreme oteglo, kruneći se malo po malo od opšte napetostidružine; ali na Kovenanta to nije delovalo. Mogao je i da zaboravi napostojanje vremena. Niz dana nije imao više značenja od niskeđinđuva - iako su možda sećanja na krvoproliće, puno optužbi udalekoj Domaji, izazivala nelagodnost u njemu; postajala su sve jačakako su kasapljeni ljudi koje bi trebalo da spase. Njemu Jedino Drvoviše nije bilo potrebno. Bio je bezbedan i ovako. Njegovi sadruzi naizmenićčno su se odmarali, čekali, nemirno se

meškoljili, tiho razgovarali ili raspravljali međusobno. Linden nijeuspela da odgovori Brina da pošalje Cera ili Hergroma napolje daistraže Peskodrž. Haručai je više nisu slušali. Smirili su se tek kadaju je podržala Prva, tvrđenjem da družina mora ostati na okupu. Vain je bio odvojen od svega kao i Kovenant. No, sa Findejlovog licanikako nije nestajao dugi bol; posmatrao je Kovenanta kao dapredviđa nekakav prelomni test za Nevernika. Kasnije se vratio Rire Grist sa pozivom da družina prisustvujebanketu na dvoru. Linden nije odgovorila. Stav haručaija iscedio je iznje deo neophodne odlučnosti. No, Prva je prihvatila; družina jepošla za katifinom u visoku, blistavo osvetljenu trpezariju gde suokićene dame i napirlitana gospoda razgovarali i jeli, razgledali igostili se uz tihu muziku. Jednostavno odelo družine oštro serazlikovalo od raskoši oko njih; no, dvorani su se ponašali kao da ihupravo to čini zanimljivijim i privlačnijim - ili kao da se gaddijev dvorboji da se drugačije ponaša. Linden se našla okružena muškarcima koji su nudili flert, neobraćajući pažnju na nagoveštaje histerije na njenom licu. Žene supočele da odlučno progone neosetljive haručaije. Džinove su brzouvukli u razgovore i nadmudrivanja. Nisu se pojavili ni gaddi ninjegov Kemper; samo su duž zidova stajali hustini nalik naosluškivače, ali čak ni najistančanija Brusobolova pitanja nisu izvuklanikakvu korisnu informaciju. Hrana je bila veličanstvena, vinaizvanredna. Kako je veče odmicalo, razgovori dvorana postajali susve više izveštačeni i prenaglašeni. Sanomor ih je naizmeničnogledao staklastim pogledom, a Prva je počela da izgleda priličnopreteći. Kovenant je povremeno izgovarao svoje upozorenje. Družina je podnosila situaciju dogod se moglo, a onda su zamoliliRire Grista da ih vrati u njihove odaje. Povinovao se diplomatskiolako. Kada ih je ostavio, našli su se pred neizbežnom potrebomsna. Bilo je dovoljno soba za sve, ali u svakoj se nalazio samo po jedankrevet. No, brzo su se rasporedili po svome. Brusobol i Sanomor suse smestili u jednu sobu; Prva i Cer u drugu. Linden je još jednomispitivački pogledala Kovenanta, a onda se povukla na počinak saKailom koji će je paziti. Brin je odvukao Kovenanta u sledeću sobu ismestio ga u krevet, ostavljajući Hergroma na straži u hodniku, sa

Vainom i Findejlom. Kada je Brin ugasio svetlo, Kovenant jerefleksno zatvorio oči. Svetlo se vratilo, pa je otvorio oči. No, svetlo nije bilo ono isto.Dopiralo je od male svetiljke u ženskoj ruci. Žena je nosila prozirniogrtač, izazovan kao izmaglica; bogata plava kosa rasula joj se poramenima. Svetlo joj je obavijalo telo kao dobrodošlica. Bila je to gospa Alif, jedna od gaddijevih Omiljenih. Šaljivo je položila prst na usne i tiho se obratila Brinu. "Ne moraš dapozivaš saputnike. Kasrein od Vrtloga želi da govori sa TomasomKovenantom. Slobodan si da ga pratiš. Zapravo, svi tvoji saputnici suslobodni, ako želiš da ih budiš. Kemper žali zbog ranije žurbe. Alizašto da im se uskrati odmor? Svakako si i ti dovoljan da čuvašTomasa Kovenanta." Na Brinovom licu nije se videla nikakva reakcija. Bezizražajno jeodmeravao opasnosti i mogućnosti nove situacije. Dok je razmišljao, prišla mu je gospa Alif. Kretala se suviše meko iljupko da bi bila opasna. Oko članaka na nogama zvonila su jojsrebrni zvončići. Otvorila je slobodnu ruku i pokazala se hrpicasrebrnastog praha. Iznenada ga je dunula pravo u lice Brinu. Bio je dovoljan i nehotični udah od iznenađenja. Kolena su mupopustila i polako se skljokao na pod. Gospa se smesta nadnela nad Kovenanta, željno se smešeći. Kadaga je povukla za ruku, automatski je ustao iz kreveta. "Ne dodirujme", rekao je; ona se samo nasmešila i povela ga ka vratima. U hodniku je ugledao Hergroma kako leži na kamenu kao i Brin. Vainje gledao u Lindenina vrata, ne primećujući ništa. Findejl je ispitivačkigledao gospu Alif i Kovenanta. Gaddijeva Omiljena povela je Kovenanta dalje od spavaćih soba. Dok su se kretali, čuo je kako se otvaraju vrata i kako bosa stopalagotovo nečujno trče, jer je jedan haručai pošao u poteru. Mora da suCer ili Kail osetili da se sa Brinom i Hergromom nešto dešava. No, iza poslednjih vrata kameni zidovi su se promenili i pretvorili se uogledala. Gospa je povela Kovenanta između njih. Sledećeg časanjihovi odrazi su se pojavili sa obe strane. Likovi i tela su se spajali istapali. Pre no što ih je haručai stigao, Kovenant i vodilja našli su seu potpuno drugom delu Peskodrža. Iskoračivši između dva ogledala postavljena blizu zida, obreli su se u

prostranoj okrugloj odaji. Bila je prijatno osvetljena sa tri-četirisvetiljke pažljivo raspoređene duž zidova. Besprekorni plavi tepisiprosto su mamili da se bosonog hoda po njima; satenski i somotnijastuci pozivali su da se sedne na njih. U vazduhu se osećao mirissandalovine. Po zidovima su visile tapiserije sa slikama koje supozivale na požudu. Samo su dvojica naoružanih hustina, stojećilicem u lice na dve strane, kvarila ugođaj. No, na Kovenanta ionakonisu delovali. Bili su kao i zavojita ograda stepenica koje su seuzdizale iz središta odaje. Gledao je u njih, ne misleći ništa. "A sad", rekla je gospa uz uzdah nalik na drhtaj olakšanja, "konačnosmo sami." Okrenula se da ga pogleda. Ovlažila je usne vrhomjezika. "Tomase Kovenante, srce mi je ludo od želje za tobom." Očisu joj bile žive kao žeravice. "Nisam te dovela ovamo zbogKemperovih planova, već zbog svojih. Ovu noć nikada nećešzaboraviti. Probudiću i ispuniću sve snove koje si u životu imao." Gledala ga je, očekujući odgovor. Pošto ga nije bilo, za trenutak jeoklevala. Licem joj je preleteo izraz gađenja. No, brzo ga je zamenilastrašću i naglo se okrenula. "Gledaj!" tiho je uzviknula. Počela je daigra kao da joj je svaki delić tela bolan od požude. Njišući se i okrećući u ritmu zvončića na člancima, pokazivala mu jetelo sa umešnošću ponosne kurtizane. Pokazujući samozaborav odgladi za njim, u plesu mu je prilazila bliže, pa se udaljavala, paponovo prilazila; milovala je svoje butine, trbuh i grudi kao da prizivavatru u sopstvenom telu. Povremeno su delovi odeće sletali sa nje uoblaku parfema i velova, spuštajući se među jastuke kao dapozivaju. Koža joj je bila kao svila. Bradavice na grudima pokazivalesu bojom i čvrstinom jačinu želje; mišići butina glatko su joj setalasali, pozivajući. Ali kada je zagrlila Kovenanta, pritisla telo o njegovo i poljubila ga uusta, njegove usne su ostale mlitave. Nije morao da ponovi svojurečenicu. Gledao ju je kao da ni ne postoji. Izostanak odgovora ju je prepao: iznenađenje je dopustilo da joj se uočima pojavi čisti strah. "Zar me ne želiš?" Ugrizla se za usnu,tražeći neki izlaz. "Moraš me želeti!" Pokušala je da prikrije očajanje pohotljivšću; ali svaki novi pokušajda ga uzbudi samo je još jasnije pokazivao koliko se užasavaneuspeha. Učinila je sve čemu su je naučili vežba i iskustvo. Nije

izostavila nijedan položaj ni pokret koji bi možda mogli da uzbudemuškarca. No, nije uspevala da prodre kroz prazninu koju su unjemu stvorili Elohimi. Bio je neprobojan kao da im je svrha bila daga zaštite, a ne da mu naude. Gospa je iznenada panično zacvilela. Prsti su joj gamizali po licu kaopauci. Lepota ju je izdala. "Ah, Kempere", jecala je. "Imaj milosti! Onnije muškarac. Koji bi muškarac odbio ono što sam ponudila?" Napor artikulacije za trenutak je pribrao Kovenanta. "Ne dodiruj me." Na to se njeno poniženje pretvorilo u bes. "Budalo!" uzvratila je."Uništio si me, a time ništa nećeš dobiti. Kemper će me zbog ovogneuspeha pretvoriti u prosjakinju pred javnim kućama u Bhrathairu,ali ni tebe neće poštedeti. Iščupaće ti ud po ud da bi se zadovoljio.Da si bio dovoljno muško i da si mi uzvratio, bar bi ti preživeo. A jabih ti pružila zadovoljstvo." Slepo je zamahnula ka njemu i udarila gadlanom po bradatom obrazu. "Zadovoljstvo." "Dosta, Alif." Od Kemperovog glasa ukočila se u mestu. Gledao jenju i Kovenanta sa polovine stepeništa. "Ne treba ti da mu naudiš."Onako uzdignut, izgledao je visok kao džin; samo su mu rukedelovale krhko od starosti i mršavosti. Dete koje je nosio na leđimanije se micalo. "Vrati se gaddiju." U njegovom glasu nije bilo besa, aliispunjavao je sobu nagoveštajima zlobe. "Završio sam sa tobom. Odsada, napredovaćeš ili propadati u skladu sa njegovim ćudima,Zadovolji ga ako možeš." Reči su izražavale prezir, ali presuda je bila manje strašna nego štose plašila i nije se bunila. Poslednji put je optužujući pogledalaKovenanta, ispravila se i pošla ka stepeništu, ostavljajući odeću zasobom sa prezirom koji se graničio sa dostojanstvom. Kada je otišla, Kasrein je naložio jednom stražaru da povedeKovenanta. Onda se vratio gore. Hustin je stegao šaku sa kandžama oko Kovenantove mišice.Nagoveštaj strepnje naveo ga je da ponovi svoju rečenicu nekolikoputa dok se nije smirio. Stepenice su se uzdizale kao vrtlog Usudagorgona, noseći ga visoko u skrovitost Kemperovog Vrha. Kada suse završile, našao se u radionici gde je Kemper izvodio svojeveštine. Dugački stolovi bili su prekriveni najrazličitijim čarobnjačkimspravama. Duž zidova bile su poređane retorte i bočice sa moćnim

praškovima. Parovi ogledala činili su svetlost sveća neugasivom.Kasrein je zašao među njih, pripremajući nešto. Neprestano jestezao i opuštao pesnice da bi savladao nestrpljenje. Oči pokriveneskramom nemirno su preletale sobom. No, njegov mirni sin i daljemu je spavao na leđima. Zlatnim plaštom šuškao je po podu kao datu jurcaju neke životinjice. Kada je progovorio, glas mu je bio smiren,sa nagoveštajima umora koji su ukazivali na duboku starost. "Zapravo nisam očekivao da će uspeti." Obratio se Kovenantu kaoda je znao da Nevernik neće odgovoriti. "Bilo bi bolje za tebe da jeuspela - ali očito si iznad njenih mogućnosti. Ipak, možda bi trebaloda je za neuspeh kaznim onako kako su muškarci oduvek kažnjavaližene. Ona je ipak zgodna, mala veštica i svašta zna. Ali to više nije umeni." U glasu mu se osetilo nešto nalik na uzdah. "U stara vremenabilo je drugačije. Tada je gaddi dobijao svoju Omiljenu od onih kojesu prvo zadovoljavale mene. No, kasnije sam to zadovoljstvo dobijaosamo gledajući nedostojno ponašanje drugih u onoj sobi dole. Zatosam se gotovo nadao da ćeš se predati. Zbog zadovoljstva koje bimi to pružilo." Na jednom kraju odaje stajala je stolica pokrivena kožnim kaiševimai raznim napravama. Dok je Kasrein govorio, hustin je doveoKovenanta do nje i gurnuo ga da sedne. Kemper je spustio nekestvari na najbliži sto i počeo da kožnim trakama vezuje Kovenanturuke i noge. "Ali to je jalovo zadovoljstvo", nastavio je posle kratke pauze, "i nijemi dovoljno. Ni starost mi nije dovoljna. Zato si sad ovde." Pričvrstioje Kovenantu grudi za naslon stolice. Poseban kaiš oko vrataosigurao je da Nevernik sedi uspravno. Kovenant je još mogao dapokreće glavu levo-desno kada bi bio u stanju da poželi tako nešto;ali Kasrein je sada izgledao uveren da je Kovenant izgubio sveslične želje. Iz praznine se izdiglo nejasno osećanje nevolje, aliKovenant ga je oterao svojom rečenicom. Sada je Kasrein počeo da pričvršćuje aparate na stolicu. Uglavnomsu ličili na sočiva raznih vrsta i složenosti. Svi su bili raspoređeni nadržač blizu Kovenantovog lica. "Video si", nastavio je Kemper dok je radio, "da imam zlatni krug.Najčistije zlato - redak metal, moćan u rukama kao što su moje. Uztakva pomagala moje veštine stvaraju velika čuda, od kojih Usud

gorgona nije najveće. Ali moje veštine takođe su čiste, kao što jekrug čist, a u prljavom svetu čistota ne može da istraje. Zato usvakom svom delu moram da dopustim neku malu mrlju, inače ne biuopšte ni bilo dela." Za trenutak se odmakao da pregleda šta jeuradio. Onda je približio lice tik do Kovenantovog kao da želi da gaNevernik razume. "Čak i u delu moje dugovečnosti postoji mrlja ikroz tu mrlju moj život me napušta kap po kap. Iako znam šta jesavršenstvo - i imam savršena pomagala - morao sam da ugradim usebe nesavršenstvo. Tomase Kovenante, ja ću umreti." Ponovo se povukao, mrmljajućiviše za sebe. "To je nedopustivo." Nekoliko trenutaka nije ga bilo. Kada se vratio, postavio je drugustolicu pred Kovenanta i seo na nju. Sada su im oči bile na istojvisini. Koščatim prstima kucnuo je Kovenanta po troprstoj šaci. "Ali ti imaš belo zlato." Njegove oči kao da iza skrame nisu imalenikakvu boju. "To je nesavršen metal - neprirodan spoj metala - i načitavoj Zemlji postoji samo u prstenu koji ti nosiš. Moje veštine su migovorile o postojanju takvog nečeg, ali nikada nisam ni sanjao da ćemi belo zlato dopasti šaka. Belo zlato! Tomase Kovenante, ti nemašpojma šta nosiš. To nesavršenstvo je sam paradoks od koga jenačinjena Zemlja i njime majstor može stvoriti savršena dela, nebojeći se ničega. I zato" - jednom rukom je pomerio sočivo da pokrije Kovenantoveoči, izobličujući sve - "nameravam da steknem taj prsten. Kao štoznaš - ili kao što si znao - ne smem da ti ga otmem. Biće mibezvredan, osim ako voljno rešiš da mi ga daš. A u tvom trenutnomstanju nisi sposoban za odlučivanje. Stoga prvo moram da prodremkroz veo koji ti oslepljuje volju. Onda, dok si mi još u rukama,izmamiću iz tebe odluku koja mi je potrebna." Okrutnim osmehomotkrio je staračke zube. "Zaista, bilo bi bolje za tebe da si se predaogospi Alif." Kovenant je započeo svoje upozorenje. Ali pre no što je stigao da gazavrši, Kasrein je podigao monokl i uperio pogled levog oka kroznjega i kroz sočivo. Kada je taj pogled dotakao Kovenanta, život muje eksplodirao u bolu. U zglobove su mu se zabili šiljci; noževi su mu ogoleli sve mišiće;bodeži su mu parali svaki nerv. Muke su mu razapinjale glavu kao da

mu je koža zguljena sa lobanje. Nesavladivi grčevi gonili su ga da seludački uvija u vezama. Video je Kasreinovo oko kako se zariva unjega, čuo je sopstveno dahtanje, osećao je nasilje kako mu rastržesvaki delić tela. Sva čula su mu normalno dejstvovala. Ali bol nije značio ništa. Padao je u njegovu prazninu i nestajao -osećanje bez sadržaja i bez posledica. Čak i grčevi sopstvenog telanisu ga naveli da okrene glavu u stranu. Napad se iznenada završio. Kepmer se zavalio u stolici i počeo tihoda zviždi kroz zube, razmišljajući o sledećem koraku. Trenutakkasnije doneo je odluku. Dodao je još dva sočiva da izobličiKovenantov vid. Onda je ponovo prineo oko monoklu. Sledećeg treenutka vatra je obavila Kovenanta kao da mu je svakakap krvi i svaka ćelija tela pretvorena u ulje i užar. Urlikala je kroznjega kao zavijanje vukodlaka. Rastrzala mu je srce, plamtela mu uplućima, pržila mu organe. Koštana srž mu se topila i tekla kao lava.Bol je plamteo u njegovoj praznini kao da na svetu nema sile koja bisprečila vatru da dopre do najskrovitijih zakutaka njegove duše. Sva čula su mu normalno dejstvovala. Ovolika agonija trebalo je daga odvede u neizlečivo ludilo. Ali njegova praznina bila je bezdanijaod svake vatre. I od toga su ga Elohimi zaštitili. Besno frknuvši, Kasrein je ponovo odvratio pogled. Za trenutak jedelovao poraženo. No, ubrzo su mu se leđa ispravila od nove odlučnosti. Hitro jeuklonio jedno sočivo i umesto njega stavio nekoliko novih. Sada jeKovennt mogao da vidi samo mrlje razlivenih boja. U središtu sveganalazio se Kasreinov zlatni monokl, jer Kemper je ponovo upraviovolju ka njemu. Tokom par otkucaja srca ništa se nije dešavalo. A onda se mrljaraširila i odaja je počela da se kreće. Isprva polako, a onda seuskovitlala vrtoglavom brzinom. Dok se okretala, zidovi su serastvorili. Stolica se podigla, iako se Kasreinovo zapovedničko okonije ni maklo. Kovenant je uleteo u kovitlac noći. Ova noć nije ličila ni na šta poznato. Bila je bez ijedne zvezde, bezikakvog značenja. Zaošijana tama predstavljala je samo odrazunutrašnje praznine u koju je upao. Kasrein ga je gurao u njegasamog.

Pao je kao kamen, okrećući se sve brže i brže kako se padprodužavao. Prošao je kroz vatru koja ga je proždirala - i krozmučenje noževa - sve dok nisu ostali za njim. I dalje je ubrzavaokroz ponor vrtloga, kroz mučninu stare vrtoglavice. Privlačila ga jekao da hoće da ga razbije o prazan zid sudbine. Ipak je sve video i sve čuo. Kasreinovo oko ostalo je pred njim,prodirući kroz mrlju od sočiva. U daljini se začuo Kemperov oštarglas. "Ubij ga." Ali naređenje je bio upereno nekuda drugde i nijedotaklo Kovenanta. A onda su se sa dna vrtloga podigle prilike koje se Kovenant plašioda prepozna. Kasreinov pogled izvukao ih je iz dubina. Leteli suKovenantu oko glave i zavijali dok je padao. Uništenje Žezla Zakona. Potoci krvi kojima se hrani Vatrokob. Nemla i Linden kako padaju pod na-Mhoramov grim jer nije mogaoda ih spase. Njegovi prijatelji, zarobljeni i osuđeni u Peskodržu. Poraženi pohod.Domaja bespomoćna pod Kobi Sunca. Sve na Zemlji izloženo nanemilost poglavaru Kletniku. Zato što nije uspeo da ih spase. Elohimi su ga lišili svega što je moglo da ima značenja. Učinili su gabespomoćnim, da ne pomogne svim ljudima Domaje koje je voleo. Opkoljen leprom, izolovan otrovom, pretvorio se u najobičniju žrtvu.Potpunu žrtvu. Opažanja koja su se ulivala u njega iz Kasreinovogoka kao da su govorila potpunu istinu o njemu. Vrtlog ga je nosionaniže kao lavina. Bacao ga je kao koplje, nosioca smrti, u ponorpraznine. Mogao se slomiti. Mogao je da razbije zid koji ga je štitio, ostavljajućiga ranjivog kao Domaja pred Kasreinovim okom. Ali u tom trenutkuzačuo je niz udaraca. Zvuke bitke: razmena udaraca, dahtanje istenjanje borbe. Dve moćne prilike borile su se negde u blizini. Nagonski, refleksno, okrenuo je glavu da vidi šta se dešava. Tim pokretom razbio je Kasreinovu vlast nad sobom. Oslobođen izobličenja sočiva, vid mu se vratio u prostoriju. Sedeo jeu stolici gde ga je Kemper vezao. Stolovi i oprema u sobi ostali suisti. Ali stražar je ležao na podu, iskašljavajući ostatke života. Nad

hustinom je stajao Hergrom. Bio je spreman za skok. "Kempere",mirno je rekao, "ako si mu naneo zlo, odgovaraćeš za to svojomkrvlju." Kovenant je sve video. Sve je čuo. "Ne dodiruj me", prazno je rekao.

16. GADDIJEVA KAZNALinden Averi dugo nije mogla da zaspi. Kamen Peskodrža

okruživao ju je i ograničavao joj opažanje. Kao da su joj sami zidoviuzvraćali pogled, trudeći se da zaštite neko tajno lukavstvo. A naivici opažanja kretali su se hustini kao gužve zla. Neprirodni stražarinalazili su se na sve strane, tamničari za dvor koliko i za družinu.Gledala je dvorane na banketu i utvrdila da je njihova veselost samoglumatanje za koje su verovali da će im očuvati život. Ali ne možebiti bezbednosti u dvorcu koji je Kemper stvorio za sebe i za svograzmaženog gaddija. Izmučeni um čeznuo joj je za počinkom u snu. No, ispod umora inemira koji je Peskodrž izazivao u njoj ležala je dublja i ozbiljnijanevolja. Srce joj se grčilo od sećanja na nalet Kemperove volje.Kasrein ju je naprosto pogledao kroz monokl bez stakla, a ona seistog časa pretvorila u njegovo oruđe, u običan instrument njegovevolje. Opseo ju je upravo onako lako kao što je strepela čitavogživota. Haručai su mogli da se odupru, ali ona je bila bespomoćna.Otvorenost čula nije joj ostavljala nikakvu mogućnost odbrane. Nijebila u stanju da potpuno zatvori vrata koja je Domaja otvorila u njoj. Zato je izdala Tomasa Kovenanta. Bio je vezan za nju potrebamadubljim od svega što je ikada sebi dopustila da oseti prema nekommuškarcu; a prodala ga je kao da joj ništa ne znači. Ne, nije gaprodala: zauzvrat joj nije ponuđeno ništa. Prosto ga je napustila.Samo Brinova odlučnost ga je spasla. Taj bol nadjačavao je opasnosti Peskodrža. Predstavljao je vrhunacnjenih promašaja. Osećala se kao kamen koji su prejako i prečestoudarali. Spolja je izgledala nedirnuto, ali iznutra su se pukotine širilepri svakom udarcu. Više nije znala može li da veruje samoj sebi. Posle banketa ležala je u sobi i pretvarala se da spava, jer je Kail biokraj nje. No, i njegovo prisustvo teralo ju je da ostane budna. Kadase okrenula ka zidu, osećala je njegovo tvrdo zračenje kako jojpritiska kičmu, oduzimajući joj i ono malo preostale hrabrosti. Ni onjoj nije verovao. Ipak, dan je bio dug i naporan; i umor je konačno nadvladao

napetost. Potonula je u snove o kamenu - o neuništivim temeljimaVeselkamena. Kao zarobljenik Klave pokušala je da se utisne ugranit čitavim telom kako bi izbegla Gibona-Besomuka. Ali kamen juje odbio. Po Kovenantovim rečima, raniji stanovnici Domaje videli suu kamenu lepotu i život; ali ova stena bila je gluva na sve molbe. Jošje čula Besomukove reči: Na tvojim plećima leži sudbina Domaje.Zar ti nisi zla? Odgovorila mu je krikom i od tada je neprestanovrištala u sebi. Ne! Nikad! A onda je glas rekao nešto drugo. "Odabrana, ustani. Prapoglavar jeodveden." Oznojena od noćne more, naglo se okrenula od zida. Kail joj jepoložio ruku na rame: u grlo joj se popelo cviljenje koje je probudiojoš Gibon. No, vrata su bila otvorena, propuštajući svetlost u sobu.Kailovo lice nije bilo nimalo zlobno. Nagonski je suzbila neizgovorenikrik. Glas joj je drhtao. "Odveden?" Reč nije sadržala ništa semneugasivog drhtaja strave. "Prapoglavar je odveden", mirno je ponovio Kail. "Gospa Alif došla jepo njega u Kemperovo ime. Odvela ga je sa sobom." Zurila je u njega, pokušavajući da se oslobodi zbunjenosti sna."Zašto?" Kail je slegnuo ramenima u senci. "Rekla je: 'Kasrein od Vrtloga želida govori sa Tomasom Kovenantom'." Odvela ga je. Oštrica strepnje zaparala joj je kičmu. "Je li Brin sanjim?" Haručai nije ni trepnuo. "Ne." Raširila je oči. "Hoćeš da kažeš da ste pustili...?" Već je bila nanogama. Ščepala ga je za ramena. "Jeste li poludeli? Zašto me nistezvali?" Bila je malo viša od njega, ali njegov čvrsti pogled ju je nadvisio.Nisu mu bile potrebne reči da bi je ponizio. "Oh, prokletstvo!" Pokušala je da ga odgurne, ali od napora se samozateturala unazad. Naglo se okrenula i potrčala ka vratima. "Trebaloje da me pozovete", obrecnula se preko ramena, ali već je znala štaće joj odgovoriti. U hodniku je zatekla džinove. Brusobol i Sanomor žurno su seoblačili. Prva je stajala potpuno spremna, sa štitom preko ruke, kaoda je tako i spavala. Tu je bio i Cer. Vain i Findejl nisu se ni pomerili.

Brina i Hergroma nije bilo na vidiku. Prva je zabrinuto odgovorila na Lindenin ljutiti pogled. "Izgleda da smo potcenili Kemperovu lukavost. Priču sam čula odCera. Dok smo spavali, gospa Alif je došla do Hergroma koji jestajao sa Vainom i ovim Elohimom. Obratila mu se učtivo i laskavo,prišla mu sasvim blizu i bacila mu u lice prah koji ga je smestauspavao. Ni Vain ni Findejl" - gorko je rekla - "nisu smatrali da neštotreba preduzeti, a ona se okrenula od njih kao da je njihovabezbrižnost gotova stvar. Onda je pošla kod Brina i Džinoljuba. Brinje takođe postao žrtva njenog praha sna, a ona je odvela Kovenanta.Osećajući neočekivani san svojih drugova, Cer me je ostavio. Nahodniku je ugledao gospu Alif kako se udaljava sa Kovenantom."Pokazala je niz hodnik. "Pošao je u poteru. Nestali su pre no što jemogao da ih stigne." Linden je zurila u Prvu. "Brin i Hergrom su kratko spavali", nastavila je Mačomoćnica. "Pošlisu u poteru za Džinoljubom - ili Kemperom. Mislim da bismo morali imi za njima." Lindenino srce toliko je udaralo da je jedva uspevala da diše. Šta biKasrein mogao da želi od Kovenanta kada je spreman da uloži tolikoubeđivanja i lukavstva? Šta drugo, ako ne beli prsten? Zapljusnuo ju je talas histerije. Trudila se da se sredi. Od straha jebila kao na iglama. Obratila se Ceru. "Kako su mogli da nestanu?" "Ne znam." I dalje je izgledao potpuno smireno. "Na jednom mestuiza onih vrata" - za trenutak je tražio reč - "zahvatila ih je oštrina. Aonda ih više nije bilo preda mnom. Nisam uspeo da otkrijem način nakoji su nestali." Prokletstvo! Linden je trzajem ruke odustala od nedokučivog kako."Kemperov Vrh", dobacila je Prvoj. "Da." Uprkos praznim kanijama, mačomoćnica je bila spremna zaakciju. "Kemperov Vrh." Trzajem glave poslala je Brusobola iSanomora niz hodnik. Cer im se pridružio i počeli su da trče. Prva je smesta pošla zanjima, a potom i Linden i Kail, suviše zabrinuti za Kovenanta da bipromislili o posledicama onoga što čine. Na prvom uglu se osvrnula i ugledala Vaina i Findejla kako ih prate

bez vidljive žurbe ili napora. Skoro smesta naleteli su na stražare koji su im ranije bili postavljenipred sobe. Lica hustina pokazivala su iznenađenje i nesigurnost.Neki su zakoračili napred; ali kada su džinovi promakli pored njih,hustini nisu reagovali. Linden je mračno pomislila da je Kasreinovapažnja svakako usmerena na drugu stranu. Kao i haručai, džinovi su naučili mnogo više od nje o rasporeduunutar Drugog Uvoja. Bez razmišljanja su se prodevali kroz hodnike iprolaze, sale i sobe. Ubrzo su stigli do prednje dvorane sastepenicama koje su vodile u Niz Obilja. Bez oklevanja su pošlinaviše. Niz je bio blistavo osvetljen kao i uvek; ali u ovo doba noći bio jepust. Brusobol je brzo odabrao krivudavi put kroz odaje. Kada jestigao do dugačkog mača u koji je Prva tako željno gledala,zaustavio se. Pažljivo ju je pogledao i tiho upitao. "Zar se nećešnaoružati?" "Ne dovodi me u iskušenje." Lice joj je bilo ledeno. "Ako se pojavimopred gaddijem ili njegovim Kemperom noseći dar koji nam jeuskratio, nećemo imati drugog izlaza do da se upustimo u borbu.Nemojmo hitati tim putem." Linden je osetila tamne prilike kako pristižu iz Drugog Uvoja."Stražari", dahnula je. "Neko im je rekao šta da rade." Prva je zapovednički klimnula glavom Brusobolu. Ovaj je pojurio kastepeništu koje je vodilo ka Veličanstvu. Linden je ošamućeno trčala za džinovima uz zavojito stepenište.disala je kratko i isprekidano; suvi vazduh sekao joj je pluća. Bojalase hustina u Veličanstvu. Ako su i oni dobili naređenja, šta ćedružina protiv tolikog broja? Kada je skočila sa poslednje stepenice na nesigurni pod sale Okrilja,utvrdila je da je s pravom strahovala. Desetine zdepastih, snažnihhustina bile su postrojene u luk koji im je zaprečio prolaz. imali sukoplja. Pod slabim svetlom koje je dopiralo od Okrilja, izgledali sunesavladivo kao prastara tama. Stražari iz potere stigli su do podnožja stepenica. "Kamena mu i Mora!" zasiktala je Prva kroz zube. "Ovo će biti veseloputovanje." Sanomor je nagonski zakoračio napred. "Mir, džine", tihomu je naredila. "Zar da nas pobiju kao stoku?" Istim glasom se preko

ramena obratila Linden. "Odabrana, ako ti išta pada na pamet, nestidi se da kažeš. Ova opasnost mi se ne dopada." Linden nije odgovorila. Položaj stražara pokazivao je priroduKasreinovih namera prema Kovenantu. A Kovenant je biobespomoćan kao beba. Elohimi su ga lišili svega što bi moglo da gazaštiti. Gutala je neme kletve u naporu da obuzda paniku. Hustini su pošli ka družini. Sledećeg trenutka kroz Veličanstvo odjeknuo je uzvik. "Stoj!" Stražari su stali. Oni na stepenicama prešli su još nekoliko koraka, aonda su poslušali. Neko je počeo da se probija kroz hustine. Linden je ugledala nečijuglavu kako plahovito promiče oko njihovih ramena, praćena oblakomguste, plave kose. Stražari su se nevoljno razmicali. Uskoro se preddružinom zaustavila žena. Gospa Alif. Bacila je pogled na družinu, izazivajući ih da primete njenuobnaženost. Onda se obratila stražarima. Glas joj je glumio gnev, aliispod toga je drhtao od prenagljene neustrašivosti. "Zašto presrećete gaddijeve goste?" Hustini su sa nelagodnošću preletali pogledom između nje i družine.Bilo je jasno da mučno razmišljaju. Nešto kasnije nekolicina ih jeodgovorila. "Ovima nije dozvoljeno da prođu." "Nije?" obrecnula se žena. "Ja naređujem da ih pustite." Hustini su ponovo zaćutali, boreći se sa nepotpunim naređenjima.Začuli su se novi glasovi. "Ovima nije dozvoljeno da prođu." Gospa se podbočila rukama. Glas joj je postao opasno tih. "Stražari,da li me poznajete?" Hustini su žmirkali, gledajući je. Nekolicina je oblizivala usne kao dasu rastrzani između gladi i zbunjenosti. Konačno je šačica njihodgovorila. "Gospa Alif, gaddijeva Omiljena." "Pogodak", sarkastično se obrecnula. "Ja sam gospa Alif, Omiljenagaddija Ranta Absolena. Je li vam Kasrein odobrio da odbijatenaređenja gaddija i njegovih Omiljenih?" Stražari su ćutali. Pitanje je bilo suviše složeno za njih. "Naređujem", tiho i jasno je rekla gospa, "u ime Ranta Absolena,gaddija Bhrathairdoma i Velike Pustinje da pustite njegove goste da

prođu." Linden je zadržala dah dok su se hustini mučili da odmere snagunaređenja. Očito, ova situacija nije bila predviđena uputstvima kojasu dobili; a nisu stizala nova naređenja da im pomognu. Suočeni saupornom gospom Alif, nisu znali šta drugo da urade. Uz šuškavizvuk nalik na uzdah, razdvojili su se i otvorili im put ka Okrilju. Omiljena je smesta pogledala družinu. Oči su joj sijale od opasneosvete. "A sad, požurite", brzo je rekla, "dok je Kasrein obuzetplanovima protiv vašeg Tomasa Kovenanta. Nemam razloga daželim dobro vašem saputniku, ali naučiću Kempera da nije mudroponižavati one koji mu služe. Možda će njegove šape jednog danasmoći hrabrosti da mu se suprotstave." Lupila je nogom o pod izačula se srebrna zvonjava. "Idite, kad kažem! Svakog časa možese sabrati i dati novo naređenje." Prva nije oklevala. Prelazeći sa kruga na krug, brzo je prošla izmeđuhustina. Cer je pošao za njom. Brusobol i Sanomor takođe, čuvajućijoj leđa. Linden je želela da makar malo ispita gospu, ali nije imalavremena. Kail ju je uhvatio za ruku i povukao je za džinovima. Stražari iza družine su se okrenuli i ponovo stali u luk. Ukočenokoračajući po kamenim pločama, pratili su Vaina i Findejla ka Okrilju.Kada su džinovi stigli pod jače svetlo oko prestola, iz senki jeiznenada izronio Brin. Nije zastao da objasni kako se tu stvorio."Hergrom je našao Prapoglavara", mirno je rekao. "Hodite." Okrenuose i žurno zašao u senke iza gaddijevog prestola. Linden je pogledala hustine. Kretali su se mračno i odlučno, ali nisuni pokušavali da pristignu uljeze. Možda im je sada naređeno da impreseku odstupnicu. Nije mogla da razmišlja o odstupnici. Kovenant je bio u Kemperovimrukama. Potrčala je za Prvom i Cerom, u senke iza Okrilja. I ovde je zid bio pokriven dubokim reljefima izmučenih tela nalik navrtlog aveti. Čak i pod jakim svetlom bilo bi teško naći vrata, jer subila lukavo skrivena u bareljefu. Ali Brin je znao put. Pošao je pravoka vratima. Gurnuo ih je napred i propustio družinu na usko stepenište koje seizvijalo naviše kroz kamen. Brin je pošao napred, a za njim Brusobol,Sanomor i Cer. Linden je pošla za Prvom. Srce joj se grčilo od žurbe,boreći se sa ubrzanim disanjem i slabošću nogu. Želela je da krikne

Kovenantovo ime. Stepenice su izgledale neverovatno dugačke; ali konačno su ihdovele do vrata koja su se otvarala u prostranu, okruglu odaju. Bilaje uređena i nameštena kao soba za zavođenje. Svetiljke su bacalesvetlo preko tamnoplavih tepiha, mekih jastuka i fotelja: tapiserije nazidovima pokazivale su razne erotske prizore. Gotovo istog časapluća su joj se ispunila mirisom sandalovine koji je donosio mučninu.Džinovi i haručai su se zaustavili. Pred njima je stajao hustin sauperenim kopljem, čuvajući gvozdeno stepenište koje je počinjalo usredištu odaje. Ovaj hustin nije sumnjao u svoju dužnost. Jedan obraz bio mu jepokriven modricama, a Linden je videla i druge tragove koji sugovorili da je stražar imao borbu. Ako je Hergrom stvarno našaoKovenanta, morao je proći kroz ovu sobu. No, hustin kao da je bioneosetljiv na bol. Bez imalo straha iščekivao je družinu. Brin je pošao napred. Za trenutak je išao ka stražaru, a onda se brzoizmakao i skočio na ogradu stepeništa. Hustin je zamahnuo kopljem za njim da bi ga udario u leđa. No,Sanomor nije oklevao. Svom svojom težinom, brzinom i snagomtako je raspalio stražara da se ovaj skljokao na jastuke kao iscrpljeniljubavnik. Brusobol je skočio za njim, oteo mu koplje i slomio mu dršku. Ostatak družine jurnuo je za Brinom. Stepenište ih je odvelo još dalje u skrovite visine Kemperovog Vrha. Čvrsto držeći ogradu, Linden se vukla od prečke do prečke,primoravajući olovne noge da je održe. Miris sandalovine i zavojitokretanje delovali su na nju kao noćna mora. Nije znala koliko će jošmoći da se penje. Kada bude stigla na sledeći sprat, možda će bitipreslaba za bilo kakav pokret. No, snagom volje uspela je da ipak stigne, ošamućena i zadihana, uradionicu gaddijevog Kempera. Panično je pretraživala pogledom prostoriju. Ovo je očito bilaKasreinova laboratorija u kojoj se bavio svojim veštinama. No, nijeuspevala da jasno sagleda nijednu stvar. Dugački stolovi natovareniopremom, zakrčene police, neobični aparati, sve se vrtelo oko nje. A onda joj se vid izbistrio. Malo dalje od mesta gde su stali Brin idžinovi ležao je još jedan stražar. Bio je mrtav, zgrčen u barici

zgrušane, smrdljive krvi. Hergrom je pobednički stajao nad njim.Pokazao je glavom ka jednom kraju radionice. Tamo se nalazio Kasrein. U sopstvenom staništu, okružen svojim stvarima i moćima, delovaoje neprirodno visok. Mršave ruke prekrstio je preko grudi; ali bio jenepomičan poput Hergroma, kao da se on i haručai odmeravaju predborbu. Zlatni monokl visio mu je oko vrata. Sin mu je spavao naleđima, nalik na tumor. Stajao je pred stolicom načičkanom kaiševima i aparatima. Pod kaiševima se nalazio Kovenant. Gledao je svoje saputnike, ali oči su mu bile prazne, kao da nemadušu. Stežući zube da savlada dahtanje, Linden je prošla između džinova ipožurila napred. Za trenutak je prostrelila Kasreina pogledom,puštajući da vidi na njenom licu ključanje gneva. Onda mu jeokrenula leđa i prišla Kovenantu. Ruke su joj se tresle dok ga je odvezivala. Kaiševi su bili prečvrsti zanju. Kada joj je prišao Brin, prepustila je taj posao njemu i usmerilase na ispitivanje Kovenanta. Nije našla nikakvu povredu. Telo mu je bilo nedirnuto. Iza mlitavihusana i zamršene brade ništa se nije izmenilo. Zaronila je uunutrašnjost tela, ispitala mu kosti i organe svojim čulima; ni iznutranije bio povređen. Prsten mu je još visio kao okov sa poslednjeg prsta na troprstoj šaci.Osetila je vrtoglavicu od olakšanja. Za trenutak ništa nije razumela imorala je da se osloni o Brinovo rame dok je ovaj oslobađaoprapoglavara. Je li Hergrom na vreme zaustavio Kasreina? IliKemper prosto nije uspeo? Je li ćutanje Elohima nadmašilo čak injegove veštine? Je li možda upravo to zaštitilo Kovenanta? "Kao što vidiš", oglasio se Kasrein, "nije povređen." U glasu mu seosećao drhtaj od starosti i savladanog besa. "Uprkos onome štomisliš o meni, hteo sam samo da mu pomognem. Da me ovajharučai nije uznemirio svojim prisustvom i nepotrebnim krvoprolićem,tvoj Tomas Kovenant bio bi ti vraćen zdrav i čitav. No, nikakvaispravnost ne može biti pošteđena tvoje sumnjičavosti. Tvoje sumnjeispunjavaju se same po sebi, jer su me sprečile da postignem ono

što bi ti pokazalo poštenje mojih namera." Linden se naglo okrenula ka njemu. Olakšanje joj se pretvorilo ugnev. "Đubre jedno. Ako si stvarno tako ispravan, zašto si učinio sveovo?" "Odabrana." Kroz skramu na očima blistalo mu je dostojanstvo."Postoji li način na koji sam mogao da te ubedim da me ostavišnasamo sa Tomasom Kovenantom?" Svom snagom svoje ličnosti odavao je utisak povređene vrline. No,Linden se nije dala zavarati. Neslaganje njegovog ponašanja injegove gladi bili su joj suviše očiti. Bila je dovoljno besna da mukaže šta vidi i time otkrije domet svojih čula. No, nije imala vremena.Na gvozdenom stepeništu odjeknuli su teški koraci. Kroz zadah smrtiosetila je hustine kako se penju ka njima. Kada je Brin izvukaoKovenanta iz stolice, okrenula se da upozori saputnike. Upozorenje im nije bilo potrebno. Džinovi i haručai već su zauzeliodbrambene položaje po čitavoj sobi. No, prva osoba koja se pojavila sa stepeništa nije bio hustin. Pojaviose Rant Absolen. Iza njega je bila gospa Alif. Odvojila je toliko vremena da bi nabacilaprozirni ogrtač. Za njima su dolazili stražari. Kada je ugledala mrtvog hustina, na licu gospe Alif za trenutak seukazala zabrinutost. Nije to očekivala. Posmatrajući je, Linden jepretpostavila da je Odabrana dovela gaddija kako bi još višepomutila Kasreinove planove. No, mrtvi stražar je sve menjao. Preno što je gospa uspela da se savlada, po licu joj se videlo da shvatakoliku je grešku napravila. Linden je uzdrhtala kada je shvatla u čemu je greška. Gaddi nije ni pogledao Kasreina. Nije primetio svoje goste. Svupažnju usmerio je na mrtvog stražara. Načinio je korak, pa još dva, ipao na kolena pravo u lokvu krvi. Začuo se vlažan zvuk i krv mu jepoprskala odeću. Drhtavim prstima dodirnuo je hustinovo lice. Ondaje pokušao da okrene stražara na leđa, ali bio mu je pretežak. Kadaje podigao ruke, bile su pokrivene krvlju. Zurio je u njih, a ondapodigao pogled ka ljudima oko sebe. Usne su mu drhtale. "Mojstražar." Zvučao je kao očajno dete. "Ko je ubio mog stražara?" Za trenutak je u radionici vladala tišina, a onda je istupio Hergrom.

Linden je osetila da sve podrhtava od opasnosti. Pokušala je da gaopomene, ali bilo je prekasno. Hergrom je priznao krivicu da bipoštedeo saputnike gaddijevog gneva. Hustini još su pristizali. Džinovi i haručai i dalje su bili spremni; ali bilisu malobrojni i nenaoružani. Rant Absolen je postepeno usmerio pažnju na Hergroma. Ustao je, asa odeće mu je kapala krv. Za trenutak je zurio u Hergroma kao dase zgraža nad dubinom haručaijevog zločina. Onda je progovorio."Kempere." Glas mu je bio prigušen od gneva. Bol i bes dali su mudostojanstvo koje mu je ranije nedostajalo. "Kazni ga." Kasrein je prošao između stražara i družine i zaustavio se tik predRantom Absolenom. "O, gaddi, nemoj ga kriviti." Kemper je imaodovoljno samokontrole da zvuči više upečatljivo nego skrušeno."Krivica je do mene. Mnogo šta sam pogrešno procenio." Na to se gaddi potpuno slomio. "Hoću da bude kažnjen!" Obema pesnicama počeo je da udaraKasreina po grudia, razmazujući mu krv po žutom plaštu. Kemper jeustuknuo za korak; Rant Absolen se okrenuo i usmerio gnev naHergroma. "Taj stražar je moj! Moj!" Onda je ponovo pogledaoKasreina. "U čitavom Bhrathairdomu ja ne posedujem ništa! Ja samgaddi, a gaddi je samo sluga!" U njemu su ključali bes isamosažaljenje. "Peskodrž nije moj! Niz Obilja nije moj! Dvorani midolaze samo na tvoj mig!" Sagnuo se do mrtvog hustina, podigaopune šake poluzgrušane krvi i bacio je na Kasreina i Hergroma.Masa je pogodila Kasreina pravo u bradu i sasuljala se na pod, ali onnije obraćao pažnju. "Čak i moje Omiljene dobijam od tebe! Pošto ihse ti zasitiš!" Rant Absolen je mlatarao pesnicama u prazno. "Alistraža je moja! Samo oni mi se pokoravaju, ne pitajući prvo tebe!Hoću da bude kažnjen!" proderao se na kraju. Ukočen od besa, ponovo je pogledao Kempera. "Tvoja volja je mojavolja, o, gaddi", ukočeno je rekao ovaj. Glas mu je bio pun žaljenja.Dok je polako, gotovo oklevajući išao ka Hergromu, napetost podnjegovim ogrtačem kao da je sadržala pretnju. "Hergrome..." zaustilaje Linden. A onda joj se grlo steglo. Nije znala u čemu je opasnost. I ostali saputnici spremili su se da priskoče u pomoć Hergromu. Ali nioni nisu znali odakle će doći pretnja. Kemper se zaustavio pred Hergromom i zakratko ga pogledao. Onda

je podigao monokl pred levo oko. Linden je pokušala da se opusti.Haručai su već pokazali da su neosetljivi na Kemperovu volju. UHergromovim mirnim očima nije bilo straha. Gledajući kroz zlatni krug, Kasrein je pažljivo posegnuo napred ikažiprstom dotakao središte Hergromovog čela. Hergrom je samo malo raširio oči. Kemper je opustio obe ruke i pogrbio se, kao od umora ili tuge. Bezreči se okrenuo. Stražari su se razdvojili pred njim i propustili ga dostolice za koju je bio vezan Kovenant. Tu je seo, iako nije mogao dase nasloni zbog deteta koje je nosio. Sakrio je lice dlanovima kao dažali. Linden je znala da zapravo prikriva radost. Nije bila sigurna u svoja čula. Kemper je bio vešt u prikrivanju istineo sebi. Ali reakcija Ranta Absolena bila je jasna. Iskezio se uzlobnom likovanju. Pokrenuo je usne kao da će reći nešto što će zgromiti družinu ipokazati koliko je uzvišen; ali reči mu nisu dolazile. No, bes zbogstražara i dalje ga je držao. Po načinu na koji se udaljio mogao jezbilja da bude vladar. Naredio je hustinima da ga prate, uzeo gospuAlif pod ruku i napustio radionicu. Pre no što je pošla naniže, gospa je bacila brz pogled na Linden.Ličio je na žaljenje. A onda je otišla, a stražari su počeli da tutnje nizstepenice za njom. Dvojica su nosila mrtvog sadruga. Niko iz družine nije se ni pomerio dok su hustini napuštali odaju.Vainov prazni, višeznačni osmeh izgledao je kao negativ Findejlovogbola. Prva je stajala prekrštenih ruku, streljajući pogledom. Brusoboli Sanomor i dalje su bili spremni za bitku. Brin je smestio Kovenantakraj Linden, gde su četvorica haručaija napravili kordon oko ljudi kojesu se zarekli da štite. Linden se kruto držala, glumeći strogost. Ali osećanje opasnosti nijejenjavalo. Stražari su odlazili. Hergrom nije pretrpeo nikakvu vidljivu povredu.Kasrein će za nekoliko trenutaka ostati sam sa družinom. Biće unjihovim rukama. Sigurno neće ni pokušati da se brani kada ih imatoliko. Pa zašto onda oseća da je opstanak družine toliko ugrožen? Brin ju je napeto gledao. Kao da se trudio da joj pogledom preneseporuku. Nagonski ga je razumela.

Poslednji hustin već je bio na stepenicama. Trenutak je gotovodošao. Kolena su joj klecala. Lako ih je povila, pokušavajući da držiravnotežu na prednjem delu stopala. Kemper se nije ni pomerio. Progovorio je, lica još zaklonjenogdlanovima, glasom punim žaljenja ili dobro odglumljenog žaljenja."Možete da se vratite u sobe. Gaddi će vas kasnije svakako pozvati.Upozoravam vas da mu se pokorite. Nadam se da mi verujete kolikožalim zbog svega što se ovde desilo." Trenutak je došao. Linden je uobličila reči u sebi. Povremeno jesanjala kako ubija Gibon-Besomuka. Čak je grdila Kovenanta zbognjegovog ponašanja u Veselkamenu. Neke infekcije moraju seodseći, govorila je. I verovala je u to. Čemu služi moć, ako neiskorenjivanju zla? Zašto bi inače ona postala to što jeste? Ali sada je odluka bila na njoj - a ona nije mogla da progovori. Srcejoj se grčilo od svega što je Kasrein učinio, a ipak nije mogla daprogovori. Nije mogla da da Brinu dozvolu koju je tražio. Kad joj je okrenuo leđa, lice mu je bilo puno hladnog prezira. Nemoje saopštio svoje želje Prvoj od Potrage. Mačomoćnica nije odgovorila. Ako je i bila svesna mogućnosti,odlučila je da ne reaguje. Pošla je ka stepenipštu bez reči. Linden je promuklo jeknula od olakšanja ili žaljenja - nije znala nisama. Brinovim čelom proletelo je lako mrštenje, ali nije oklevao. Kada jeBrusobol pošao za Prvom, Brin i Hergrom su poveli Kovenantananiže. Kail i Cer su odmah poveli i Linden ka stepeništu. Sanomorse našao u zaštitnici tik iza haručaija. Ostavivši Vaina i Findejla dase snalaze kako znaju, družina je sišla iz Kemperovog Vrha. Zgrčeniu tišini, vratili su se u svoje odaje u Drugom Uvoju. Uz put nisu videli stražare. Nije ih bilo čak ni u Veličanstvu. Prva je pošla u veću prostoriju na kraju hodnika sa sobama. Linden iostali su joj se pridružili, a Cer je ostao u hodniku da pazi na ulaz. Brin je pažljivo spustio Kovenanta na jedno sedište. Onda je prišaoPrvoj i Linden. Lindenin izoštreni sluh uhvatio je u njegovom mirnomglasu nagoveštaj optužujućeg prizvuka. "Zašto nismo ubili Kempera? To nam je bio put ka bezbednosti." Prva ga je pogledala kao da grize jezik da bi se savladala. Prošlo jenekoliko mučnih trenutaka pre no što je odgovorila. "Hustina ima

osam hiljada. Konjanika je tri stotine. Ne možemo početikrvoproliće." Linden se osećala kao bogalj. Ponovo je bila paralisana i nije stiglada dejstvuje; suprotnosti su je učinile beskorisnom. Nije mogla čak nisebe da poštedi tereta podrške Brinu. "Oni ništa ne znače. Za konjanike ne znam, ali stražari uopštenemaju svoju volju. Bespomoćni su kada im Kasrein ne govori šta daurade." Brusobol ju je iznenađeno pogledao. "Ali, gaddi je rekao..." "Pogrešio je." Glas joj je drhtao od prigušenih krikova. "Kasrein gadrži kao kućno ljubimče." "Znači da i ti misliš", mračno je upitala Prva, "da je trebalo daubijemo Kempera?" Linden je nije gledala u oči. Želela je da vikne Da!, ali i Ne. Zar nijeimala dovoljno okrvavljene ruke? "Mi smo džinovi", odgovorila je Mačomoćnica na njeno ćutanje. "Mine ubijamo." Potom je svemu okrenula leđa. Ipak je bila uvežban borac. Ukočena ramena jasno su pokazivalakoliko je rastrže napor suzdržavanja pred tolikim opasnostima izlobom. Lindenin pogled se zamaglio. Svaka presuda bila je tačna. Čak iKovenantova praznina bila je optužba na koju nije imala odgovora. Šta je Kasrein učinio Hergromu? Svetlo i tama sveta bili su nevidljivi u Peskodržu. No, konačno su sepojavile sluge, objavljujući jutro poslužavnicima punim hrane. Lindenje usporeno razmišljala zbog umora i napetosti; ipak je ustala daispita ponude. U svemu je očekivala izdaju. U svakom slučaju, samojedan ispitivački pogled bio je dovoljan da utvrdi da je hrana čista.Cela družina se najela, pokušavajući da se pripremi za nepoznato. Zagledala se u Hergroma umornim, zakrvavljenim očima. Od smeđekože na licu pa sve do srži kostiju na njemu nije bilo nikakvepovrede, nikakvog traga da ga je iko dotakao. No, kruta strogostnjegovog lica sprečila ju je da mu postavlja pitanja. Haručai joj nisuverovali. Odbivši da da znak za Kasreinovu smrt, odbacila je moždajedinu priliku da spasu Hergroma. Nešto kasnije pojavio se i Rire Grist. Pratio ga je još jedan čovek,vojnik mračnog lika koga je katifin predstavio kao svog pomoćnika.

Pozdravio je družinu kao da nije čuo ništa o njihovim noćašnjimdoživljajima. "Prijatelji", vedro je rekao, "gaddi je odlučio da ovogjutra ugodi sebi šetnjom po Peskozidu. Poziva i vas da mu sepridružite. Sunce divno sija, otkrivajući veličanstveni vidik na VelikuPustinju koja vas možda zanima. Hoćete li doći?" Delovao je smireno i samouvereno. No, Linden je po napetosti okoočiju razabrala da opasnost još nije minula. Na Prvoj se jasno videlo kakvim gorkim mislima se bavi: imamo liuopšte izbora? Ali Linden nije imala šta da kaže. Izgubila je moćodlučivanja. Strahovi su joj lepetali u glavi kao tamna krila, čineći svenemogućim. Oni će ubiti Hergroma! No, družina zaista nije imala izbora. Nisu mogli da se bore sa svimgaddijevim stražarima i konjanicima. A ako neće da se bore, jedinoim ostaje da se ponašaju kao gosti Ranta Absolena. Linden jepretraživala pogledom prazni kamen na podu, izbegavajućiispitivačke poglede, sve dok Prva nije odgovorila Rire Gristu:"Spremni smo." Onda je, ukočena u strepnji, pošla iz sobe za ostalimsaputnicima. Katifin ih je poveo do masivnih kapija Peskodrža. U dvorištu PrvogUvoja četrdesetak vojnika uvežbavalo je konje, jureći kasom igalopom kroz ogromnu, polumračnu prostoriju. Svi konji bili sutamnosmeđi ili crni, a potkovanim kopitima izbijali su iskre iz senkipoda nalik na strepnju još neiskazanog predosećanja. Rire Gristpozdravio je vođu jahača glasom prisnog naređenja. Među njima jebio siguran u sebe. No, bez zastajkivanja je poveo družinu dalje. Kada su stigli do pojasa otvorenog zemljišta koje je opkoljavalotvrđavu, pustinjsko sunce pogodilo ih je opipljivim talasom sjaja ivreline. Linden je morala da se okrene kako bi razbistrila pogled.Žmirkajući, podigla je oči ka nebu između zidova, zatamnjenomprašinom, tražeći neko olakšanje za čula posle stalnog pritiskaPeskodrža. No, olakšanja nije bilo. Nije bilo ptica. A duž grudobranana gornjoj ivici zida bili su raspoređeni hustini u pravilnimrazmacima. Kail ju je uhvatio pod ruku i povukao za ostalima, ka istoku, u senkupod zidom. Njenim očima prijala je tama, ali suvi vazduh i dalje joj jegrebao pluća. Pesak joj je pri svakom koraku škripao pod nogama.Kada je družina prošla kraj istočne kapije Peskozida, osetila je

neverovatnu želju da se okrene i pobegne. Učtivo razgovarajući o projektu i izgradnji Peskozida, Rire Grist jepoveo družinu oko Prvog Uvoja, ka širokom stepeništu na bokuPeskozida. Pričao je Prvoj i Brusobolu da postoje dva takvastepeništa, na suprotnim stranama Peskodrža - a da ima i drugihnačina da se na zid stigne pravo iz tvrđave, kroz podzemne prolaze.Glas mu je bio miran, ali duh nije. Linden je osetila drhtaj nalik na groznicu kad je pošla uz stepenice.Ipak je išla dalje, kao da je podredila svoju nezavisnu volju potrebikoja je vodila Prvu. Stepenice su bile dovoljno široke da osam do deset ljudi ide njimarame uz rame. Ali bile su i strme, a od napora penjanja uz njih potolikoj vrućini Linden se zarumenela i košulja joj se zalepila za leđaod znoja. Kada je stigla na vrh, disala je grčevito kao da je suvivazduh pun igala. Unutar grudobrana vrh Peskozida bio je širok kaodrum i dovoljno ravan da bi konji i kočije lako išli njime. Bio je naistom nivou sa ivicom Prvog Uvoja i Linden je videla masivni krugPeskodrža kako se dramatično izdiže i završava ponosnim šiljkomKemperovog Vrha. Sa druge strane zida ležala je Velika Pustinja. Kao što je Rire Grist rekao, vazduh je vio bistar i oštar sve doobzorja. Linden je osećala kako joj pogred dopire po dvadeset miljana istok i jug. Na jugu je nekoliko oblaka bacalo ljubičaste senke, alito nije uticalo na jačinu sunčeve svetlosti. Pod takvim osvetljenjem, pustinja je bila puna divljeg peska - belogkao so i izbledele kosti, suvljeg od sve žeđi sveta. Hvatao je svetlo iodbijao ga rasuto i uvećano. Ličio je na more nepomično zbogizostanka plime koja bi bila dovoljno jaka da ga pomeri. Dine su senizale i spajale ka nebu kao da je nekada samo tle bilo oživljenobesom neke katastrofe. Ali to se desilo tako davno da su ga sesećali samo kostur tla i dine. U Velikoj pustinji nije bilo nikakvogživota osim vetra - jakih, isušujućih naleta sa dalekog juga koji jedizao pesak kao prah i u trenutku menjao izgled zemlje. A danas nijebilo vetra. Vazduh je ličio na odraz peska, a sve što se moglo videtibilo je mrtvo. No, na jugozapadu je bilo vetra. Dok je družina hodala vrhomPeskozida, postala je svesna da u se daljini, iza oblaka i vidljivih

dina, sprema nešto veliko. Ne, nije se spremalo: već je dostiglo punusnagu. Ogromna oluja kovitlala se pred obzorjem kao da je u srcunosila ciklon. Oblaci su joj bili crni kao grmljavina, a povremeno suse iz nje širili blesci nalik na krike. Tek kad su se džinovi zaustavili da pogledaju oluju, shvatila je šta jeto. Usud gorgona. Iznenada ju je obuzeo drhtaj proročanstva, kao da čak i sa tolikedaljine oluja ima moć da dopre do njih i... Gaddi i njegove žene stajali su na jugozapadnoj krivini Peskozida,odakle su imali jasan pogled na Usud. Čuvalo ih je gotovo dvadesetstražara. Bili su tačno na oku Kemperovog Vrha. Rent Absolen je zaustavio družinu kad su mu se približili. Bilo jenekog tajnog uzbuđenja u njegovoj dobrodošlici. Govorio jezajedničkim jezikom sa prilježnošću koja je zvučala lažno. Rire Gristje davao prigodne odgovore u ime družine. Pre no što je stigao da sepokloni, gaddi ga je pozvao bliže, vodeći družinu ka stražarima.Linden je brzo osmotrila čitavu grupu i utvrdila da nema Kasreina. Oslobođen svog Kempera, Rant Absolen je bio rešen da odigraulogu ljubaznog domaćina. "Dobro došli, dobro došli", ulizički jerekao. Nosio je dugačku, žućkastu odoru koja mu je davaladostojanstven izgled. Njegove Omiljene bile su kraj njega, odevenekao sveštenice boginje ljubavi. Tu su bile i druge mlade žene; alinjima nije bilo dopušteno da se obuku u istom stilu kao gaddi. Ostalesu nakićene, u odeći potpuno neodgovarajućoj za sunce i vrućinu.No, gaddi nije obraćao pažnju na njihovu očitu lepotu; sav seposvetio gostima. U jednoj ruci držao je abonosni lanac sa velikimmedaljonom u obliku crnog sunca. Njime je naglašavaoveličanstvenost pokreta dok je glumatao. "Pogledajte Veliku Pustinju!" Osmotrio je pustoš kao da pripadasamo njemu. "Zar nije divan prizor? Pod ovakvim suncem otkriva seprava boja - boja koja dopire dokle god su Bhrathairi proputovali,iako se priča da se daleko na jugu pustinja pretvara u zemlju čudesasvih boja koje oko može da zamisli." Mlatarao je medaljonom okosebe. "Nijedan narod sem Bhrathaira nije uspeo da otme život izovako ogromne i škrte zemlje. Ali mi smo učinili i više.

Peskodrž ste videli. Naše bogatstvo je veće nego kod onih vladarakoji imaju raskošne dvore. Ali sada prvi put" - glas mu je postaonapet od iščekivanja - "sada vidite Usud gorgona. Nigde na Zemljine postoji nešto tako veličanstveno." Uprkos samoj sebi, Linden jepogledala tamo kuda je gaddi hteo. Od vrelog peska kosti na čelu suje bolele kao da opasnost tek počinje; ali daleka sila ju je privlačila. "Inijedan narod nije likovao nad tako strašnim neprijateljima." Njenisaputnici kao da su bili očarani ogromnom olujom. Čak su i haručaizurili, kao da žele da se odmere sa njom. "Peščane gorgone." Uzbuđenje Ranta Absolena je raslo. "Vi ih nepoznajete - ali reći ću vam nešto. Ako bi imala dovoljno vremena islobode, samo jedna od njih mogla bi da razori Peskozid, kamen pokamen. Jedna! One su strašnije od najvećeg ludila noćnih mora. Aipak su vezane. Provešće život okrećući se u vrtlogu svog Usuda,sve dok mi trajemo. Samo vrlo retko se dešava da neka od njihstekne slobodu - a i tada samo nakratko." Napetost u njegovomglasu narastala je pri svakoj reči. Linden je želela da odvrati pogledod Usuda i odvuče saputnike sa grudobrana. Ali nije mogla daimenuje šta je toliko uznemirava. "Vekovima su Bhrathairi živeli samo zato što ih Peščane gorgonenisu sve pobile. Ali sada sam ja gaddi Bhrathairdoma i čitave VelikePustinje i one su moje!" Završio je govor pokretom punim kitnjastog ponosa; pri tom mu jeebonosni lanac iskliznuo iz prstiju. Proletevši, crni, kroz sunčevo svetlo i beli pesak, lanac i medaljon supoleteli preko grudobrana i pali blizu temelja Peskozida. Na mestupada podigao se oblačić peska, ali se brzo smirio. Tamno sunce namedaljonu ležalo je kao mrlja na čistom tlu. Gaddijeve žene su ciknule i požurile na ivicu da pogledaju dole. Idžinovi su provirili preko grudobrana. Rant Absolen se nije ni pomerio. Obgrlio je grudi rukama da bi prikrioneko tajno osećanje. Rire Grist je reagovao kao pravi dvoranin. "Nemoj brinuti, o, gaddi",hitro je rekao. "Brzo ćemo ga vratiti. Poslaću mog pomoćnika ponjega." Njegov vojnik pošao je ka stepeništu, očito nameravajući da dođe dojedne od spoljnih kapija i vrati se duž Peskozida kako bi uzeo

medaljon. Ali gaddi nije ni pogledao katifina. "Hoću ga odmah", obrecnuo senadureno i zapovednički. "Donesite konopac." Dvojica stražara smesta su napustila vrh zida, spustivši se kroznajbliži otvor u unutrašnjost. Linden je oprezno pokušavala da nekako nasluti u čemu jeopasnost. Svakog trenutka je postajala sve gušća. No, gaddijevoponašanje nije bilo dovoljno jasno da bi otkrilo njegove namere. RireGristovo pažljivo držanje pokazivalo je da i on ima ulogu u igri - ali toje znala od ranije. Od žena su samo dve Omiljene pokazivale daznaju u čemu je tajna. Lice gospe Bent očvrslo je od očekivanja, agospa Alif krišom je dobacila družini upozoravajući pogled. Uto su se hustini vratili, noseći težak smotak konopca. Bez oklevanjasu vezali jedan kraj za grudobran, a drugi prebacili preko ivice,puštajući da se odmota niz spoljnje lice Peskozida. Bio je tamandovoljno dugačak da dosegne do peska. Niko se nije pokrenuo. Gaddi je mirno stajao. Brusobol i Sanomor sustajali na oprezu kraj Prve. Vain je izgledao neosetljiv na opasnostkoja je vrebala na zidu; ali Findejl je sklanjao pogled kao da je većpreviše video. Haručai su zauzeli najbolje odbrambene položajemeđu stražarima. Bez ikakvog vidljivog razloga, oglasio se Kovenant. "Ne dodiruj me." Rant Absolen se naglo okrenuo ka družini. Pogled mu je postaoprodoran od vreline. "Ti." Glas mu se izvio i slomio se od napetosti. Desnu ruku jegrčevito ispružio, zabivši ukočeni kažiprst pravo u Hergroma. "Hoćumoj medaljon." Skup se ukočio. Neke žene počele su da grizu usne. Gospa Alifgrčevito je stezala i opuštala pesnice. Hergromovo lice ostalo jebezizražajno, ali ostali haručai pretraživali su pogledom grupu,motreći na sve. Linden se trudila da progovori. Grudi su joj se zgrčile od pritiska, aliuspela je da se otrgne. "Hergrome, ne moraš." Prsti Prve kao da su se pretvorili u kandže. "Haručai su naši drugovi.Nećemo to dozvoliti." Gaddi je rekao nešto na grlenom jeziku Bhrathaira. Hustini su istogtrenutka spustili koplja. U ovako bliskom okruženju, čak ni brzina

haručaija nije mogla da zaštiti družinu od smrtonosne povrede. "To je moje pravo!" obrecnuo se Rant Absolen na Prvu. "Ja samgaddi Bhrathairdoma! Kažnjavanje uvrede je moja dužnost i mojepravo!" "Ne!" Linden je osećala oštri vrh koplja tik iza sredine sopstvenihleđa. Ali u strahu za Hergroma nije obraćala pažnju na to. "Kasreinje kriv. Hergrom je samo pokušavao da spase Kovenantu život."Usmerila je pažnju na haručaija. "Ne moraš to." Hergromovo lice bilo je potpuno nepomično. Njegova smirenost dokje odmeravao stražare jasnije je pokazivala položaj družine odsvakog uzvika. Za trenutak se zgledao sa Brinom. Onda se obratioLinden. "Odabrana, želimo da izdržimo ovu kaznu, kako bi sve moglo da sezavrši." U glasu mu se osećala samo potpuna vera u sopstvenesposobnosti - isto samopouzdanje koje je navelo Krvnu gardu daporekne smrt i vreme u službi Poglavara. Linden je osetila da joj se grlo steže. Pre no što je stigla da savladastrepnju, da makar pokuša da se raspravlja sa njim, Hergrom jeskočio na grudobran. U tri koraka stigao je do konopca. Bez reči je uhvatio uže i nestao preko ivice. Po ukočenom pogledu Prve videlo se koliko se savladava. No, u njusu bila uperena tri koplja; Brusobol i Sanomor bili su u sličnompoložaju. Brin je jedva primetno klimnuo glavom. Brži od stražarskih refleksa,Cer se provukao kroz grupu i skočio na grudobran. Sledećegtrenutka već je pošao niz konopac za Hergromom. Rant Absolen je opsovao i požurio do ivice da gleda kako se haručaispuštaju. Besno je udario pesnicama po kamenu, ali brzo sesavladao. Linden i njeni saputnici nisu smeli da se pomere pred uperenimkopljima. Gaddi je izdao novo naređenje. U očima Mačomoćnice buknuo jebes, a Brusobol i Sanomor bili su na ivici kontrole. Stražari su na to odvezali konopac. Pao je na ramena Hergromu iCeru. Rant Absolen se surovo iskezio družini, a onda se ponovo zagledaou haručaije u podnožju.

"Sada, ubico!" kreštavo je uzviknuo. "Zahtevam da govoriš!" Linden nije znala šta je posredi, ali nervi su joj pulsirali od okrutnostikojom je zračio. Naglim pokretom sagnula se ispod koplja uperenogu leđa i jurnula ka grudobranu. Čim je promolila glavu preko ivice,ugledala je Hergroma i Cera. Stajali su u pesku, okruženi užetom.Gaddijev medaljon ležao im je pod nogama. Gledali su naviše. "Trčite!" povikala je. "Kapija! Idite do kapije!" Čula je prigušen udarac iza sebe. Vrh koplja dodirnuo joj je vrat,prikovavši je za kamen. Kovenant je ponavljao svoju rečenicu kao da želi da ga nekosasluša. "Govori, ubico!" ponovio je gaddi, drhteći kao od pohlepe. Hergrom je bio nepokolebljivo miran. "Ne." "Odbijaš? Protiviš mi se? Zločin za zločinom! Ja sam gaddiBhrathairdoma! Odbijanje je izdaja!" Hergrom je mirno gledao naviše, ćuteći. Gaddi je bio spreman i na to. Viknuo je novo grleno naređenje.Nekoliko žena je vrisnulo. Linden je sa mukom skrenula pogled i ugledala stražara kako držiženu za članak, tako da je visila preko ivice. Godpu Alif, koja je ranije pokušala da pomogne družini. Grčila se u vazduhu, udarajući o Peskozid. No, Rant Absolen nijeobraćao pažnju na nju. Haljina joj je padala preko glave, zaklanjajućijoj lice i prigušujući krike. Srebrni zvončići na člancima uporno suzvonili pod belim suncem. "Ako ne izgovoriš ime", doviknuo je gaddi Hergromu, "ova gospa ćepasti pravo u smrt! A ako ni potom ne izgovoriš ime" - brzo jepogledao Linden - "biće ubijena i ona koju nazivaš Odabranom! Krvza krv!" Linden se nadala da će Hergrom odbiti. Zurio je u nju, pa u RantaAbsolena i gospu, a na licu mu se nije videlo ništa. Ali onda mu jeCer klimnuo glavom. Okrenuo se. Naslonio se leđima o Peskozidkao da je sve vreme znao šta će se desiti, i zagledao se u VelikuPustinju i Usud gorgona, spremno ispravljajući ramena. Linden je poželela da krikne. Ne! Ali iznenada ju je snaga napustila.Hergrom je razumeo situaciju. I rešio je da je prihvati. Nije moglaništa da učini.

Pažljivo je nagazio na gaddijev medaljon i zdrobio ga pod stopalom.A onda se kroz prigušeni žamor grupe i prostranu tišinu pustinjezačula jedna njegova reč. "Nom." Gaddi je likujući kriknuo. Sledećeg časa koplje se povuklo sa Lindeninog vrata. Sva koplja suse sklonila. Hustini su vratili gospu Alif u bezbednost Peskozida ipostavili je na noge. Ona je istog časa pobegla. Gospa Bent sesmešila dok ju je pratila pogledom. Okrenuvši se od grudobrana, Linden je utvrdila da su se stražariodmakli od njenih drugova. Svi sem Kovenanta, Vaina i Findejla optužujući su gledali Kasreinaod Vrtloga. Pažnje usmerene na Hergroma, Linden nije čula ni osetila kada jeKemper pristigao. No, sada je stajao na ivici grupe i obraćao seružini. "Želim da primetim da nisam igrao nikakvu ulogu u ovome. Moramda služim mom gaddiju kako god mi naredi." Nije ni pogledao RantaAbsolena. "Ali ne učestvujem u ovakvim delima." Linden je umalo skočila na njega. "Šta si to učinio?" "Nisam učinio ništa", kruto joj je odgovorio. "Vi ste mi svedoci." Alitog časa je opustio ramena kao da se umorio od nošenja deteta naleđima. "Ipak, na neki način zaslužujem vaše optužbe. Bez mene seovo ne bi desilo." Prišao je grudobranu i pokazao rukom ka dalekom crnilu. Kada jeprogovorio, glas mu je bio starački. "Moć svake umetnosti zavisi odnjenih mana. Savršenstvo ne istrajava u nesavršenopm svetu. Zatosam, kada sam zarobio Peščane gorgone u njihovom Usudu, moraoda u svoje delo unesem i manu." Zagledao se u oluju kao da joj sedivi. Nije mogao da prikrije uživanje u onom što je načinio. "Odabrao sam takvu manu", nastavio je, "da se svaka Peščanagorgona može osloboditi ako joj neko izgovori ime. Ostaće slobodnadok ne pronađe onoga ko je ime izgovorio. Onda mora da ubije tuosobu i da se vrati u Usud." Ubije? Linden nije uspevala da misli. Ubije? Kasrein se polako okrenuo ka družini. "Stoga i ja snosim krivicu. Jerja sam taj koji je stvorio Usud gorgona. I ja sam uneo u um vašeg

saputnika ime koje je izgovorio." Na to se u Linden sve uskomešalo. Sada je počela da shvata. Prostoje videla Kemperovu zlobu, ocrtanu pod vrelim suncem. Okrenula sekao da joj se vrti u glavi i požurila nazad na grudobran. Trči! - viknulaje. Hergrome! Ali glas joj se nije čuo. Zato što je rešila da ostave Kasreina u životu. To je bilonepodnošljivo. Dahnula je i uspela da otvori grlo. "Kapija!" Uzvik jojje bio slab i promukao, ništavan u poređenju sa pustinjom. "Trčite!Pomoći ćemo vam da se borite!" Hergrom i Cer se nisu ni pomerili. "Neće", rekao je Kemper, glumeći tugu. "Znaju kakva im je sudbina.Ne žele da dovedu Peščanu gorgonu među vas, ni među nedužnestanovnike Peskodrža. Osim toga", nastavio je, pokušavajući daprikrije ponos, "nema više vremena. Peščane gorgone brzoodgovaraju na poziv. Razdaljina nema značaja pred njihovom moći.Gledajte!" Glas mu je postao ošter. "Iako je Usud više od dvadesetmilja daleko, odgovor se već približava." Na drugom kraju grupe gaddi je počeo da se kikoće. Odnekud ispod oblaka pojavio se talas peska među dinama, krećućise ka Peskodržu. Menjao se sa tlom, dižući dugačak, zmijolik oblak;ali išao je uvek u istom pravcu - ka mestu gde su Cer i Hergromstajali naslonjeni na Peskozid. Čak i sa te daljine Linden je osećala zračenje strašne, neprijateljskemoći. Beskorisno se priljubila uz grudobran. Sadruzi su stajali iza nje,obuzeti bolom; ali nije se okrenula da ih pogleda, nije mogla da seokrene. Rant Absolen je posmatrao pridolazeću Peščanu gorgonu idrhtao od željnog iščekivanja. Sunce se naginjalo nad Peskodrž kaoda im prebacuje. A onda se pojavila sama zver. Izbeljena suncem do albinizma, bila jegotovo nevidljiva na pozadini svetle pustinje. Ali trčala je napredstalnom brzinom i uskoro je postala jasna. Bila je veća od haručaija koji su je čekali, ali ipak ne dovoljno dasadrži toliku silu. Linden je za trenutak bila zbunjena njenimneobičnim izgledom. Kolena su joj bila savijena unazad kao kodptica, a umesto stopala imala je široke jastučiće, pa je mogla danapreduje po pesku ogromnom brzinom i snagom. A onda se

Peščana gorgona našla gotovo nad Hergromom i Cerom; mogla jeda vidi i ostale pojedinosti. Imala je ruke, ali ne i šake. Podlaktice su joj se završavalepljosnatim, savitljivim proširenjima nalik na razbijače - ruke stvoreneda se bore sa peskom i razbijaju kamen. A nije imala ni lice. Glava joj je bila bez ikakvih crta - sem nekolikoispupčenja na lobanji i dva pokrivena proreza nalik na škrge sastrane. Delovala je nasilnički i potpuno, kao sila prirode. Dok ju je gledala,Linden je zaboravila da diše. Možda joj je i srce stalo. Čak niKovenant, sa svom svojom divljom magijom, ne bi mogao da sesuprotstavi ovakvoj zveri. Hergrom i Cer su se zajedno odvojili od Peskozida i razdvojili se,kako ih Peščana gorgona ne bi napala istovremeno. Stvorenje je malo promenilo pravac kretanja. U blesku bele kože ibesa, jurnulo je pravo za Hergromom. On se izmakao u poslednji čas. Peščana gorgona nije uspela da sezaustavi, pa se zabila pravo glavom u zid. Linden je osetila udar kao da se čitav Peskodrž zaljuljao. U kamenusu se pojavile pukotine; delići kamena odvojili su se od ivice ipljusnuli po pesku. Cer i Hergrom su istovremeno skočili na leđa zveri. Zasuli su je povratu udarcima u koje su uneli svu svoju veštinu i snagu. Spodoba je primila udarce kao šaku peska. Naglo se okrenula izamahnula rukama. Cer se pognuo i izbegao udarac, ali jedna ruka zahvatila jeHergroma preko grudi i bacila ga kao krpu. Niko nije ispustio ni glasa. Od bitke su se čuli samo udarci i kretanjepo pesku. Cer je jurnuo napred i raspalio zver po bradi tolikom snagom da jePeščana gorgona uzmakla za korak. On je odmah pošao za njom,udarajući i dalje. Ali to nije delovalo. Čudovište je povratiloravnotežu. Povilo je naopaka kolena, spremajući se za skok. Cer ga je preduhitrio savršeno usklađenim udarcem pravo u grlo. Peščana gorgona se ponovo zateturala. Ali sada je jednom rukomdohvatila haručaija po ramenu. Linden je tupo slušala zvuk lomljenjakostiju. Cer je gotovo pao.

Prebrzo za ikakvu odbranu, Peščana gorgona je podigla stopalo izgazila Cerovu nogu. Bespomoćno se zgrčio, a iz butine i kolena pojavili su mu se delićizdrobljene kosti. Krv je poprskala pesak oko njega. Sanomor je bio na ivici grudobrana, pokušavajući da skoči dole kaoda veruje da bi preživeo pad. Brusobol i Prva su se trudili da gazadrže. Gaddijev kikot zvučao je kao demonsko uživanje. Kail je zgrabio Linden za mišicu kao da misli da je ona odgovorna. Kada je Cer pao, Hergrom se vratio u bitku. Trčeći što brže može ponesigurnoj podlozi, skočio je i u letu šutnuo Peščanu gorgonu uglavu. Zver je uzmakla korak da umanji udarac, a onda se okrenula ipokušala da zgrabi Hergroma u zagrljaj. Ovaj se izvio. Uspeo je dazaobiđe Grogonu i da joj skoči na leđa. Istog časa obavio ju jenogama oko trupa, stavio joj ruke oko vrata i stegao. Napinjući svemišiće, zabio je podlakticu pod grlo čudovišta, pokušavajući da gazadavi. Ono je mlataralo rukama, uzalud pokušavajući da ga udari. Rant Absolen je prestao da se kikoće. Neverica je zračila iz njegakao krik. Linden se oslonila o ugao grudobrana i usmerila se na taj bol. Usnesu joj se izvijale od bezvučnog uzvika ohrabrenja. No, iza divlje snage zveri ležalo je isto tako divlje lukavstvo.Odjednom je prestala sa pokušajima da udari Hergroma. Savila jekolena kao da će čučnuti. A onda se divlje bacila leđima na Peskozid. Hergrom nije mogao ništa. Bio je uhvaćen između Peščane gorgonei čvrstog kamena. Kroz zid su se proneli drhtaji nalik na nagoveštajzeljotresa. Zver je izišla iz Hergromovog stiska, a on se skljokao na zemlju.Grudi su mu bile zdrobljene. Za trenutak je nastavio da diše krozvrtlog krvi i bola, mučeći razbijena pluća i probijeno srce. Bela ibezlična kao sudbina, Peščana gorgona ga je gledala kao da se pitakuda da ga udari. A onda mu je kroz usta grčevito linula tamna krv. Linden je videlakako mu se tetive života kidaju. Ostao je nepomičan.

Peščana gorgona je za trenutak pogledala zid kao da želi da ganapadne. No, sloboda joj je bila okončana. Okrenula se i pošla kaoda je nešto goni da potrči ka svom Usudu. Uskoro je nestala uoblaku peska koji je podizala za sobom. Linden je osećala da joj suze teku iz očiju kao krv. Osećala je da jenešto u njoj umrlo. Družina je nemo stajala, ali nije gledala u njih.Srce joj je posrtalo u ritmu Hergromovog imena, ponavljajući taj zvukkao da mora biti nečega što bi mogla da učini. Kada joj se pogled razbistrio, videla je da je Rant Absolen pošaonazad, vodeći svoje žene i stražare. Njegov smeh zamro je podsuncem i suvom, belom vrelinom. Kasreina nije bilo nigde.

17. KRAJ IGRETokom vremena koje je izgledalo neizlečivo kao paraliza Linden je

ostala nepomična. Kasreinovo odsustvo - činjenica da nije ostao dagleda borbu sa Peščanom gorgonom - bilo joj je strašnije odgaddijevog naslađivanja. Znala je da ima stvari koje treba učiniti iodluka koje treba doneti; ali nije mogla da ih razabere. Hergromovoime pulsiralo joj je u srcu, čineći je neosetljivom na sve ostalo. Gotovo je kriknula kada je Kovenant rekao kao prorok: "Ne dodirujme." Kail ju je oslobodio; ali trag koji su njegovi prsti ostavili na mišicinastavili su da pulsiraju kao da su usklađeni sa otkucajima srca.Zabio je svoju brigu u njeno telo i urezao joj je u kosti. Prva se pokrenula. Stala je pred Rire Grista. Patnja u očima učinilaju je poluslepom. Progovorila je promuklim šapatom, kao da nikakodrugačije nije u stanju da suzbije osećanja. "Donesi nam konopac." Katifin je imao izraz lica kao da mu se smučilo. Izgledalo je da jeužasnut Hergromovom sudbinom. Možda nikada ranije nije videoPeščanu gorgonu na delu. Ili je shvatio da će možda jednog dananjegovi gospodari postati nezadovoljni njime, pa će mu za kaznuusaditi u um ime užasa. Čelo mu je bilo oznojeno, kao i glas kada jepreneo naređenje jednom hustinu. Stražar je sporo reagovao. Katifin se obrecnuo na njega, pa se ovajžurno udaljio. Ubrzo se vratio noseći novi svežanj konopca. Brusobol i Sanomor su ga smesta preuzeli. Uvežbanom mornarskomsmirenošću privezali su ga za grudobran i prebacili napolje. Iako imje u rukama uže izgledalo malo, bilo je dovoljno debelo da izdrži idžinove. Spustili su se na okrvavljeni pesak, prvo kapetan, paSanomor, i prišli Ceru. Kailov dodir poterao je Linden napred. Tupo je prišla konopcu. Nijeimala pojma šta radi. Obmotala je ruke i noge oko užeta i pustila daje težina povuče za Brusobolom i Sanomorom. Kada je stigla na tle, zateturala se na pesku. Hergromovo telo ležaloje skljokano kraj zida, optužujući je. Jedva je primorala uzaludnenoge da je ponesu ka Ceru.

Kail ju je pratio. Za njim je došao Brin sa Kovenantom preko ramena.Zatim se niz konopac sa gvozdenom lakoćom spustila Prva. Vain je gledao sa grudobrana kao da razmatra situaciju. Onda je i onsišao. Za to vreme Findejl se pojavio iz temelja Peskozida i pridružiose ostalima. Linden nije obraćala pažnju na njega. Spustila se na kolena krajCera, nagla se nad njega i pokušala da ne primeti dubinu njegovogbola. Nije rekao ništa. Na licu nije imao nikakav izraz. Samo mu se sa čelaslivao znoj, nalik na kapi agonije. Osećanja su je udarala o lice. Povređene suvom vrelinom, oči su jebolele kao da u dupljama nosi žeravice. Ramena mu nisu bila teškopovređena. Samo se ključnjača slomila - čist prelom. Ali noga... Isuse Hriste. Kroz mišiće na butini i kolenu virili su opiljci kosti. Kroz brojne raneobilno mu je tekla krv. Verovatno nikada više neće moći da hoda.Čak i kad bi ga odvela u dobru bolnicu, sa rendgenom i stručnimosobljem, možda ne bi mogla da mu spase nogu. Ali to je svepripadalo svetu koji je izgubila - jedinom svetu koji je mogla darazume. Nije imala ništa sem ranjivosti kojom je osećala svaki delićnjegovog bola kao da je urezan u njeno sopstveno telo. Ječeći u sebi, sklopila je oči da ne bi gledala njegov bol i muke.Zgražala se od njega - ali bila mu je potrebna. Potrebna. A nijemogla da učini ništa sem da oseća zajedno da njim. Kako da gaodbije? Odbila je Brina i desilo se ovo. Osećala je da je u opasnostida izgubi sve što ima kada je promrmljala ukočenim i zanemelimsadruzima. "Potreban mi je podvez. I udlaga." Čula je zvuk cepanja. Brin ili Kail položio joj je u ruku dugačakkomad tkanine. Za to vreme Prva je doviknula Rire Gristu: "Trebanam koplje!" Orijentišući se dodirom, Linden je vezala krpu oko Cerove butine,iznad rane. Stegla je podvez što je jače mogla. Onda je prešla narame, jer ta povreda bila je mnogo manje jeziva, i pozvala Kaila dajoj pomogne. Pokazala mu je gde trega da pritiska i vuče. Dok je ona prstimaopipavala Cerovu ključnjaču, Kail ju je pokretao i vukao. Zajedno suuspeli da je dovedu u položaj gde će moći da se bezbedno zaceli.

Osećala je da je džinovi mračno, pažljivo posmatraju, ali nije imalahrabrosti da otvori oči. Grčevito je stezala vilice da ne bi zajecala odponovljenog bola. Nervi su joj podrhtavali od Cerovih rana. No, on jebio važniji od svakog razmišljanja. Uz Kailovu, a potom i Brinovupomoć, ponovo se suočila sa butinom. Dok je rukama istraživala povredu, bojala se da će nemi krici iznjegove noge postati i njeni krici, da će joj oduzeti i poslednjuodlučnost. Toliko je stegla očne kapke da je od pritiska osetilapulsiranje pod lobanjom. No, dovoljno je često viđala polomljenekosti. Cerovo uništeno koleno bilo joj je jasno. Znala je šta se moraučiniti. "Naneću ti bol." Nije mogla da savlada bol u sopstvenom glasu."Oprosti mi." Vođenja osetljivošću, rekla je Brinu i Kailu šta da rade, a potom im jei pomogla. Brin je fiksirao gornji deo butine. Kail je uhvatio Cera za članak. Nanjen znak, Kail je povukao, otvarajući koleno. Onda ga je uvrnuo dabi vratio krajeve kosti na mesto. Cer je dahtao kroz stegnute zube. Komadi slomljene kosti strugali sujedni o druge. Oštri komadići otvarali su nove rane. Linden je sve toosećala na sebi i poželela je da vrisne. Ali nije. Davala je uputstvaKailu, pritiskala oslobođene delove kosti da se vrate na mesto,smanjivala isticanje krvi. Svim čulima ispitivala je uništeno područjerane, procenjujući šta treba da se radi dalje. Tako je učinila sve što je mogla. Komadići kosti i dalje su blokiralizglob, a meniskusi su bili ozbiljno oštećeni; ali dotle nije mogla dadospe - kao ni do raskinutih krvnih sudova i iskidanih nerava - bezhirurških instrumenata. Uz Cerovu urođenu otpornost i oštar nož,teorijski je mogla da izvrši operaciju. Ali ne ovde, na nečistom tlu.Rekla je Kailu da pusti Cerov članak i zatražila udlagu. Jedan džin joj je spustio u ruke dva glatka komada drveta. Nehoticeih je pogledala i videla da su to delovi koplja. A Sanomor je većraspleo dug komad užeta, pripremivši vezove kojima će pričvrstitiudlage. Linden se još trenutak držala. Uz Kailovu pomoć stavila je udlage.Onda je uklonila podvez. No, potom je unutrašnja napetost postala prejaka da bi je suzbijala.

Krutim pokretima udaljila se od Cerovog bola. Sela je leđimaoslonjena o Peskozid, ogrlila kolena, sakrila lice i pokušala da seljuljanjem vrati pod kontrolu. Prenapeti nervi cvileli su u njoj kaoizgubljena deca; nije znala kako će to podneti. Maglovalove rane nisu je ovoliko bolele. Ali za njih nije bila ona kriva,iako je krivica za Kovenantovo stanje takođe padala na nju. No, tadaipak nije bila toliko vezana na ono što je radila, za pohod i svojuulogu u njemu - za duboki zaborav i izloženost za koje joj je Gibon-Besomuk rekao da će uništiti i nju i svet. Cerov bol pokazao joj je koliko je izgubila sebe. Ali dok je krvarila zajedno sa njim, shvatila je da nije izneverila sebe.I dalje je bila lekar, i dalje je bila posvećena jedinoj stvari koja ju jesačuvala od unutrašnje tame što ju je nasledila. I tek sada više nijebežala i nije odbijala. Bol je ipak bio samo bol; polako joj je isticao izzglobova. Bolje to nego paraliza. I mnogo bolje od nezasite gladi. Kada je Prva klekla kraj nje i nežno joj spustila ruke na ramena, bilaje spremna da je pogleda u oči. Prva je slučajno jednom rukomdotakla modrice koje joj je Kail ostavio na mišici. Stresla se i otvorilapred zabrinutošću Prve. Njena strašna ranjivost i duboka napetost Prve smesta su se složile.Mačomoćnica je ustala i povukla i Linden za sobom. "Moramo daidemo", rekla je Prva ostalima, grubim glasom kao da se bori sasuzama. Brin i Kail klimnuli su glavom. Pogledali su Sanomora; on jeodgovorio time što se nagnuo nad Cera i pažljivo ga podigao unaručje. Svi su bili spremni za pešačenje do kapije. Linden je zurila u njih. "Šta ćemo sa Hergromom?" promuklo jeupitala. Brin je piljio u nju kao da ne razume pitanje. "Ne možemo ga ostaviti ovde." Hergrom je žrtvovao život da spasedružinu. Telo mu je ležalo skljokano uz zid kao žrtva Velikoj Pustinji.Oko njega je ležala tamna mrlja krvi. Brinov mirni pogled nije ni zadrhtao. "On nije uspeo." Snaga tog mirnog pogleda ju je potresla. Presuda je bila prestroga;bila je neljudska. Ne znajući kako drugačije da mu protivureči, pošlaje preko peska i svom snagom zamahnula na Brina.

Nemo je presreo udarac i za trenutak joj uhvatio ruku istomkamenom snagom koja je zarila Kailove prste u njenu mišicu.Gurnuo joj je ruku naniže i pustio je. Uzeo je Kovenanta pod ruku iokrenuo se od nje. Brusobol se sagnuo da podigne medaljon koji je Rant Absolen bacio.Crno sunce bilo je slomljeno napola pod Hergromovim stopalom.Brusobolov pogled bio je pun žaljenja i besa kada je predao komadePrvoj. Uzela ih je i zdrobila jednom šakom. Prekinula je lanac na dvamesta. Onda je sve zajedno zavitlala u Veliku Pustinju, okrenula se ipošla na istok, duž krivine Peskozida. Sanomor i Brusobol pošli su za njom. Brin i Kovenant za njima. Trenutak kasnije pokrenula se i Linden. Zglob i mišica su je boleli. Usebi je davala nova obećanja. Sa Kailom iza sebe i Vainom i Findejlom na kraju kolone, pridružilase sadruzima, ostavljajući Hergroma lišenog dostojanstvenogpogreba naprosto zato što se pokazalo da je smrtan. Spoljnja ivica zida bila je dugačka, a sunce je pržilo dok je prelazilopreko nepokretne plime dina da bi napalo družinu. Pesak jeotežavao svaki korak. No, Linden se povukla od Cerovog bola idonela odluku. Hergrom je mrtav. Ceru je potrebna baš ona. Moraćeda izvede čudesnu operaciju ako hoće da mu noga ostanepokretljiva. A Kovenant je išao na nekoliko koraka ispred nje,mrmljajući svoju litaniju u nepravilnim razmaciam kao da se odsvega seća jedino lepre. Dovoljno je istrajala. Peskozid je konačno prestao da se savija. Postao je potpuno pravkada se odvojio ogranak koji povezuje Bhrathair sa Lukom. U sredinitog dela stajala je kapija ka kojoj je družina pošla. Ušli su u otvorenodvorište, gde je jedan od vodoskoka Bhrathairdoma blistao nasuncu. Tu su se zaustavili. Desno je bila kapija koja se otvarala u grad; levose nalazio ulaz u Peskodrž. Put ka Dragulju Zvezdoputa izgledao jenečuvan. No, na unutrašnjoj kapiji čekali su ih Rire Grist i njegovpomoćnik. Opet su se pojavile ptice - ovde i svuda oko Bhrathaira, samo ne ublizini Peskodrža. Možda ih u tvrđavi nikada nisu hranili. Ili suzazirale od Kemperovih veština.

Neočekivano se oglasio Određeni. Žute oči bile su mu u senci,prikrivajući osećanja. "Zar se nećete vratiti na svoj dromond? Ovomesto vam nudi samo opasnoti." Linden i džinovi zapanjeno su ga pogledali. Njegove reči kao da supogodile žicu u Prvoj. Pogledala je Linden, nemo ponavljajućiFindejlovo pitanje. "Misliš da će nas pustiti da odemo?" zastenjala je Linden. Verovalaje Kasreinu koliko i Elohimima. "Jesi li videla stražare unutar zidakada smo prvi put ušli? Grist verovatno samo čeka da izdanaređenje." Prva je zažmirila u znak slaganja; ali i dalje je bilo jasnokoliko želi da učini nešto, bilo šta, što bi joj umanjilo osećanjebespomoćnosti. Linden je pokušala da se sabere. "Moram još mnogo šta da učinimza Cerovu nogu. Ako mu ne izvadim komadiće kosti iz zgloba, nećemoći da hoda. Ali to može malo i da sačeka. Prvo su mi potrebnivrela voda i zavoji. Krvari i dalje. A na ovoj vrućini infekcije se brzošire." Pogled joj je bio jasan i siguran. Već je videla smrt kakonagriza ivice Cerovih rana. "To ne može da čeka. Ako mu brzo nepomognem, izgubiće čitavu nogu." Haručai su je posmatrali kao dajoj uopšte ne veruju. No, držala se obećanja koja je dala i nateralasebe da ne obraća pažnju na njihovu sumnju. "Ako nastavimo da seponašamo kao gaddijevi gosti, Grist neće smeti da nam uskrati onošto nam treba." Družina je za trenutak ćutala. Linden nije čula ništa osim hladnogpljuskanja vodoskoka. Onda se mirno oglasio Brin. "Elohim govoriistinu." Na to se Prva ukočila. "Jeste", zarežala je. "Elohim govori istinu. AHergrom je žrtvovao život za nas, iako mu ti pripisuješ neuspeh.Spremna sam da nešto rizikujem u ime Cerovih rana." Ne čekajućiodgovor, pošla je ka katifinu. "Hej, Rire Griste!" doviknula je. "Sadrugnam je ozbiljno povređen. Potrebni su nam lekovi." "Ovog časa", odgovorio je. Nije mogao da sakrije olakšanje u glasu.Brzo se obratio pomoćniku, koji je smesta otrčao ka Peskodržu.Onda je odgovorio Prvoj. "Sve što vam je potrebno čekaće vas uvašim odajama." Brusobol i Sanomor pošli su za Prvom; Linden ih je pratila,primoravajući Brina i Kaila da učine isto to. Vail i Findejl bili su na

kraju kolone. Dvojica stražara sklonila su se u stranu. Ili su sada mogli daprepoznaju gaddijeve goste, ili su im izdata nova naređenja. Družinaje prošla kroz Peskozid, žureći preko peska ka uzlazu u Peskodrž.Linden je grčevito iščekivala trenutak kada će moći da se slomi, adotle je držala korak sa Prvom. U visokoj dvorani Prvog Uvoja vrebala je stara polutama, smestazaklonivši sve što nije bilo osvetljeno kroz kapiju. Pre no što su joj seoči navikle, Linden je stekla zbunjujući utisak o stražarima i narodu -i o još nečijem prisustvu koje ju je iznenadilo. Neko vreme bila je svesna samo ljudi. Bile su to sluge, ali neuglađena i pristala posluga koja ih je dvorila prethodnog dana nabanketu. Ovo su bili prosjaci dvora, suviše stari ili nepodobni da bibili ugodni gaddijevom pogledu - ili Kemperu. A bogatstvoBhrathairdoma očito nije dostajalo i za njih. Obučeni u otrcanuprosjačku odeću, klečali su na sve četiri, čisteći za konjima koji suranije ovde vežbali. Linden se upitala koliko ih je ranije spadalo udvorane ili Omiljene. No, čula su joj se brzo izbistrila i zaboravila je sluge, obradovana štovidi Lupiženu. Oko njega je stajalo nekoliko hustina, zadržavajući ga u mestu, alibez pretnji. Očito im je naređeno da on ovde čeka prijatelje. Kada je ugledao Prvu i ostale, izobličeno lice sinulo mu je odolakšanja. No, Linden je primetila da su mu ramena i dalje povijena,a pogled mračan. Iznenadno opuštanje lica Prve pokazivalo je koliko joj je mužnedostajao. Lupižena je pošao ka njoj kao da jedva čeka da je zagrli.Njegovo lice podsetilo je Linden na opasnosti. Namerno je podiglaglas kako bi privukla pažnju džinova. "Nemoj ništa govoriti. Kemperčuje sve što čuje straža." Ispod oka osmotrila je katifina. Pocrveneo je do ušiju. Duboko u sebiopako se nasmešila. Želela je da Kemper zna da je makar toliko onjemu uspela da otkrije. Kail ju je dotakao po mišici kao da je podseća na modrice koje joj jeostavio. Nije obraćala pažnju. Znala je šta rizikuje. Lupiženino lice zgrčilo se kada je suzbio urođenu pričljiost. Prva seukočila kada je shvatila šta Linden čini i bacila brz pogled na

Brusobola. Kapetan je imao izraz priprostog poštenja, i dalje igrajućiulogu govornika družine; ali brada mu se kostrešila od grčenja vilica.Uglađeno je upoznao Lupiženu i Rire Grista, a onda je zamoliokatifina da požuri sa pripremama oko Cerove noge. Rire Grist je rado poslušao, očito u žurbi, kao da želi da što što preobavi posao kako bi se posavetovao sa gospodarom i zatražio novauputstva. Brzo je poveo družinu iz Prvog Uvoja, pa kroz prolazeDrugog sve do gostinskih soba. Tu je stao kao da mu kolena drhte ičekao da ga družina otpusti. U zajedničkoj sobi na kraju hodnika zatekli su Rire Gristovogpomoćnika i mnogo medicinske opreme: veliki kazan vrele vode;razne oštrice i opremu za sečenje; svežnjeve čiste tkanine zazavoje; razne meleme i balzame u malim kamenim posudama. Dokje Linden pregledala doneto, pomoćnik ju je upitao treba li joj pomoćnekog Peskodržovog hirurga. Odbila je - odbila bi i da joj je bilapotrebna takva pomoć. Njoj i njenim sadruzima bila je neophodnaprilika da slobodno razgovaraju, bez prisustva ušiju uhoda. Kada je klimnula glavom džinovima, Brusobol se oprostio sakatifinom i njegovim pomoćnikom. Linden je osetila mračnozadovoljstvo dok ih je gledala kako žurno odlaze. Kail je stao na stražu pred vratima, koja je Brin ostavio otvorena izopreznosti da se ne ponovi prepad kao onaj koji je gospa Alif većjednom izvela. Sanomor je nežno položio Cera na hrpu jastuka. Dokse Linden naginjala nad Cerovo koleno, Lupižena i Prva stali sujedno pred drugo. "Kamena mi i Mora!" uzviknuo je on. "Drago mi je što vas vidim -iako me srce boli kad vidim u kakvom ste stanju. Šta se desilo saHergromom? Kako je Cer dopao takvih rana? Ta priča je sigurno..." Prva ga je nežno prekinula. U glasu joj se osećalo podrhtavanje kojeje govorilo da bi, nasamo sa njim, sigurno zaplakala. "Kakvu porukudonosiš sa Dragulja Zvezdoputa?" Sa Brusobolovog lica nestala je sva glumljena učtivost. Netremice jegledao Lupiženu. Samo se Sanomor okrenuo na drugu stranu.Kleknuo je preko puta od Linden da joj pomogne ako ustreba. Onajstari ožiljak pulsirao mu je od napetosti. Linden je pažljivo oprala Cerovu zdrobljenu nogu. Ruke su joj bilemirne i sigurne. No, deo uma bio joj je usmeren na razgovor

Lupižene i Prve. Izobličeni džin se trgao, ali na ramenima je i dalje nosio teret plime.Glas mu je tiho zviždao u plućima. "Džinobrod je noćas napadnut." Brusobol je naglo uvukao vazduh. Sanomor je zario šake u jastuk, alito nije moglo da ga umiri. Prva je uz ogroman napor ostala mirnakao haručai. "Pošto ste otišli" - Lupižena je nespretno pričao zbog nametnutekratkoće - "kapetan Luke se povinovao naređenjima Rire Grista.Otvorili su nam skladišta - hrane, vode i kamena u izobilju. Dozalaska sunca skladišta su nam bila popunjena, a ja sam zalečio bokDragulja Zvezdoputa - iako me čeka još mnogo posla na ostalimoštećenjima." Morao je da se bori sa nagonskom željom da potankoopiše posao. No, primorao je sebe da se drži srži stvari. "Nije namnaneseno nikakvo zlo, čak ni nagoveštaj zla, a čak je i kapetan Lukeprogutao deo svog ogromnog ponosa. Srećom po nas, Sedmoruk sidromajstor veoma ceni opreznost. Naizmaku dana postavili smo straže na svim mestima, i u dromondu ina palubi. Ovako glup, osećao sam se bezbedno, jer je nadBhrathairom izišao pun mesec, pa sam mislio da nam niko ne možeprići neopažen. Ali mesečina je bacala odsjaje na površinu vode,sakrivajući dubinu. A dok je mesec putovao nad nama, stražari kojeje Sedmoruk postavio unutar Dragulja Zvezdoputa čuli su neobičnezvuke kroz korito." Linden je uklonila Cerove udlage i završila čišćenje rana. Onda jeokrenulaa čula ka lekovima koje je poslao Rire Grist. Bhrathairi suočito imali široka medicinska znanja - plod duge, ratničke istorije.Našla je rastovre za čišćenje, sredstva protiv groznice, balzame zanarkozu: lekove koji su obećavali izlečenje od ratničkih rana.Izgledalo joj je da su svi načinjeni od raznih vrsta peska i minerala izsame Velike Pustinje. Odabrala je mast protiv sepse i balzam zaumirenje bolova i počela da njima premazuje Cerovu nogu. Ali nije propuštala ni reč Lupiženine priče. "Sedmoruk je odmah zatražio ronioce", nastavio je ovaj."Vedrogneva i Magloval su se javili. Tiho su ušli u vodu i zaplivali domesta koje je označila straža, a tamo su dodirom pronašli krupanpredmet pričvršćen za korito džinobroda. Zajedno su ga otrgli i

poneli na površinu. Sedmoruk je odmah naredio da ga se otarase.Zato su ga bacili na pristan, gde se pretvorio u eksplozivnu vatrukoja je nanela veliku štetu - ali ne Dragulju Zvezdoputa." Sarkastično je nastavio. "Meni se čini pomalo čudno, ali baš niko izčitavog Bhrathaira nije došao da vidi otkuda eksplozija." Slegnuo jeramenima. "U svakom slučaju, Sedmoruk je i dalje bio oprezan.Naložio je da Vedrogneva, skladomajstor i ostali ispitaju dodirom svespoljašnje površine džinobroda, tražeći druge opasnosti. Nisu ihnašli. U svitanje", završio je, "pošao sam u potragu za vama. Bezoklevanja sam propušten u Prvi Uvoj. Ali tu mi je stavljeno doznanja" - mračno je iskrivio usne - "da moram da vas sačekam."Pogled mu je omekšao kada je pogledao Prvu. "Čekanje mi seodužilo." Brusobol nije mogao da se savlada. Iskoračio je i primorao Prvu daga pogleda. "Moramo da se vratimo na Dragulj Zvezdoputa." Brinuoje za svoj brod. "Moramo da pobegnemo iz ove Luke. Nedopustivo jeda moj dromond može pasti u ruke Bhrathairima - a ja sam ovde,bespomoćan." "Da", mračno je odvratila Prva, ali i dalje je ona naređivala. "Ipak,Odabrana nije završila. Mrkotraže Brusobole, prenesi Lupiženi šta senama dešavalo ovde." Kapetanovo lice se za trenutak zgčilo kao da je dobio okrutnonaređenje. Ali nije bilo tako: samo mu je pružila način da suzbijenestrpljenje. Zgrčio se kao pesnica, a brada mu je pucketala odbesa; ali pokorio se. Rečima nalik na komadiće gaddijevogmedaljona, ispričao je Lupiženi šta se desilo. Saslušala ga je kao i Lupiženu, ali zadržala je za sebe svojaobećanja. Dok je Sanomor pridržavao Cerovu nogu, namazala mu jebutinu i koleno lekovima. Onda je isekla tkaninu u trake za zavoje.Ruke joj nisu oklevale. Kada mu je obmotala nogu čvrstim zavojimaod polovine butine do polovine lista, vratila je udlage. Potom su ona i Sanomor podigli Cera u sedeći položaj, kako bimogla da mu valjano imobiliše ramena. Haručaijev pogled bio jestaklast od bola; ali lice mu je bilo nepomično kao i uvek. Kada jezavršila i sa ramenima, prinela mu je vrč razblaženog vina i nije gaspuštala sve dok nije povratio dobar deo izgubljene tečnosti.

A za sve to vreme Brusobolove reči prodirale su joj u mozak,opisujući Hergromovu smrt tako da joj se činilo da je ponovodoživljava. Tvrdoglava upornost ili junaštvo haručaija činile su ječvrstom ili odlučnom. Kada je kapetan završio priču, i ona je bilaspremna. Lupižena se trudio da shati sve što je čuo. "Taj gaddi", promrmljaoje.. "Kao što ste ga opisali. Zar je sposoban da izvede takvomučenje?" Linden je ustala. Iako pitanje nije bilo upučeno njoj, odgovorila je."Ne." Pogledao ju je, trudeći se da razme. "Pa, onda..." "To je od početka radio Kasrein." Reči su joj bile oštre. "On kontrolišesve, iako Rant Absolen to ne zna. Mora da je tačno kazao gaddijušta da uradi. Da bi Hergrom bio ubijen. A ne želi da mi to znamo. Želida se bojimo Ranta Absolena, a ne njega. Jednom nije uspeo saKovenantom. Pokušava da dobije još jednu priliku. Možda misli dačemo ga zamoliti da nas spase od gaddija." "Moramo da bežimo odavde", zahtevao je Brusobol. Linden ga nije pogledala. Stala je pred Prvu. "Imam bolju ideju.Hajedemo kod Ranta Absolena. Tražićemo njegovu dozvolu daodemo." Prva ju je prostrelila gvozdenim pogledom. "Hoće li nam dopustiti?" Linden je slegnula ramernima. "Vredi pokušati." Bila je spremna i natu mogućnost. Prva je na prečac donela odluku. Luipiženino prisustvo i mogućnostakcije kao da su je vratili u normalno stanje. Pošla je u hodnik idoviknula stražarima koji su stajali negde u blizini. "Pozovite katifinaRire Grista! Moramo da govorimo sa njim!" Linden nije uspevala da opusti prenapete nerve. Modrice koje joj jeKail ostavio na mišicu pulsirale su kao zahtev. Kada je ponovo pogledala Prvu u oči, odlično su se razumele. Katifin je brzo stigao. Iza pustinjske boje lica naslućivalo se bledilo,kao da nije imao vremena da razgovara sa gospodarom - ili mu jerazgovor uskraćen. Delovao je prilično rastreseno, pokazujući znakenapetosti. No, Prva je povratila staloženost i mirno ga je dočekala. "RireGriste", rekla je kao da od nje nema čega da se boji, "želimo

audijenciju kod gaddija." Na to su mu obrazi vidljivo prebledeli. Reči su se prosto izlile iznjega. "Prijatelji moji, dozvolite da vas odgovorim. Sigurno su vambolni gubitak jednog sadruga i povreda drugog - ali nije mudrorizikovati da ponovo uvredite gaddija. On je ovde vladar i ljubomoranje. Ne smete ga teretiti za ono što je učinio. Pošto je izvršio kaznukoju je želeo, sada je verovatno prilično velikodušan. Ali ako ga opetnečim izazovete, brzo će promeniti raspoloženje, na vašu štetu." Počeo je da se ponavlja, a onda naglo ućutao. Kasrein ga očito nijepripremio za ovakvu situaciju. Znoj mu je lio oko očiju dok je teraosebe da pogleda Prvu u oči. Ona je bila potpuno mirna. "Katifine, mi smo razgovarali i odlučili dapoštujemo gaddijevo pravo na kaznu." Linden je osetila laž podpovršinom njenih reči, ali Rire Grist očito nije. "Žalimo zbog našihsadruga, ali nećemo dovoditi u pitanje presudu vašeg vladara." Prvaje dozvolila sebi blagi prizvuk prezira. Budi siguran da nećemo ničimuvrediti gaddija. Želimo samo da ga otvoreno zamolimo za uslugu -takvu koju će nam lako pružiti i koja će mu služiti na čast." Katifin je za trenutak gledao unaokolo, tražeći načina da upita kakvaje usluga u pitanju. No, brzo je shvatio da mu to neće reći. Nemirnoje prešao rukom preko čela. Izgledao je kao da mu se čitav život punambicija ljulja pod nogama. Ipak, ostao je dovoljno čvrst da binastaio glumatanje. Trudio se da prikrije nesigurnost. "Gaddi retkoprima u audijenciju u ovo doba. Ali za svoje goste će moždanapraviti izuzezak. Hoćete li da pođete sa mnom?" Kada je Prva klimnula glavom, okrenuo se kao da bi najradijepobegao i izišao iz sobe. Prva je brzo pogledala ostale. Niko nije oklevao. Sanomor je podigaoCera sa jastuka. Brin je uhvatio Kovenanta pod ruku. Brusobol jeukočeno pošao napred, stežući sopstvena osećanja u obemapesnicama. Vain je ostao prazan kao uvek; a Findejl kao da je bio obuzet svojimnevoljama. No, ni njih dvojica nisu zaostali. Linden ih je povela za Rire Gristom. Išla je tik iza njega, a Kail i ostali iza nje. Htela je da spreči katifinada im priredi nekakvo iznenađenje. Nije mogla da ga osujeti da neštogrleno dovikne prvim hustinima na koje su naišli, posle čega su

dvojica potrčala napred; ali nije videla nikakvo lukavstvo na njegovimleđima i nije čula pritvornost u glasu. Kada joj je preko ramenaobjasnio da je poslao stražare do Ranta Absolena kako bi prenelinjihov zahtev, poverovala mu je. Ono malo preostale nade nije mudozvoljavalo da sada izda pohod. Poveo je družinu pravo naviše, kroz Niz Obilja, do Veličanstva. Dokse uspinjala u salu za audijencije, Linden je utvrdila da se prostorijanije nimalo promenila od kako su prvi put predstavljeni gaddiju:desetine stražara duž zidova i svetlo usmereno ka visokom Okrilju.Samo dvorjana nije bilo. Tek sada je shvatila da čitavog dana nijevidela nijednog od njih. Postala je napeta. Možda se samo sklanjajupred nevoljom...? Ili im je naređeno da ostanu skriveni kako ne bismetali Kasreinu u mahinacijama? Katifin se obratio jednom hustinu i dobio odgovor koji mu je očitodoneo olakšanje. Kada je pogledao družinu, smešio se. "Gaddi jeodlučio da vas primi." Linden i Prva su zastale da se pripreme. Onda su pošle za RireGristom preko kružnih ploča, ka Okrilju. U području svetlosti stale su kraj njega. Okrilje se veličanstvenouzdizalo pod osvetljenjem kao da je ono samo istinski vladarBhrathairdoma, a ne Rant Absolen. Gaddija nije bilo. Trenutak kasnije pojavio se iz senke iza prestola. Bio je sam, bezžena i bez Kempera. I bio je nervozan. Linden je osetila kako mukolena drhte dok se penjao na tron. Rire Grist se spustio na jedno koleno. Linden i džinovi su ga pratili.Onako napeta, poželela je da vikne na Brina i Kaila, Vaina i Findejla,da učine isto; ali brzo se savladala. Pažljivo je gledala RantaAbsolena dok se penjao na sedište. Skinuo je zvaničnu odeću i sadaje nostio samo laku tuniku koja je veoma ličila na spavaćicu. No,ispod toga se nije moglo naslutiti njegovo unutrašnje stanje. Bilo jejasno da je mnogo popio. Vino je prikrivalo sva zračenja. Kada je seo, Linden i Prva su ustale, ne čekajući dozvolu. Ostalidžinovi i Rire Grist takođe su stajali. Sanomor je držao Cera podsvetlošću kao optužbu. Rant Absolen je pogledao družinu, ali nije progovorio. Videlo se kakopomera jezik u ustima, kao da su suva od žeđi. Vid mu je bio

zamagljen od vina, a mrštio se kao da ga slepoočnice bole. Prva je za trenutak takođe ćutala, kao da razume njegovu slabost.Potom je koraknula napred, zvanično se naklonila i počela da govori."O, gaddi, počastvovao si nas svojim prisustvom. Tvoji smo gosti iželimo da te zamolimo nešto." Glas joj je bio kao zaogrnut satenom."Dobili smo poruku da nam je brod opremljen i popravljen,zahvaljujući tvojoj milosti. O, gaddi, potraga koja nas vodi prekomora hitna je i važna. Molimo te za dozvolu da odemo, kako bismoispunili svoj cilj, noseći čast tvog imena sa sobom." Govorila je potpuno mirno, ali Rant Absolen je počeo da se znoji.Skupio se u Okrilju. Stezao je rukohvate na sedištu kao da tražiodgovor. Dok je mozgao, usne su mu se nemo micale. Ne. Ne. Linden je za trenutak osetila sažaljenje; ali to nije bilo dovoljno daumanji pritisak koji ju je nagnao na ovu odluku. Konačno je uspeo da progovori. "Da odete?" Glas mu jebespomoćno škripao. "Ne mogu to da dozvolim. Mnogo ste propatiliu Bhrathairdomu." Odnekud je smogao snage da se brani. "Iakonisam ja kriv. Prolivena je krv. Ja moram da izričem pravdu." Opet jepostao nesiguran, očito svestan koliko je usamljen. "Ali ne smeteponeti sa sobom u svet takve pritiske. Vi ste gosti, a gaddi nije grubprema svojim gostima. Nadoknadiću vam to." Oči su mu šetale kaoda traži nadahnuće. "Da li želiš mač? Uzmi koji god hoćeš u imemoje dobre volje i budi zadovoljna. Ne možete da odete." Pogledomje molio Prvu da ne navaljuje dalje. To je nije pokolebalo. Glas joj je ogrubeo. "O, gaddi, čula sam da segovori kako su hustini tvoji i da se potpuno pokoravaju tvojoj volji." Iznenadila ga je; ali nije shvatio prirodu njenog napada. Pomisao nahustine vratila mu je malo snage. "To je tačno. Straža pripada meni." "To nije tačno." Prva je tek sad dopustila da se njene namere videkao nož. "Ako im narediš da nas puste da odemo, neće te poslušati."Gaddi je skočio na noge. "Lažeš!" Nije ga pustila da nastavi. "Kasrein od Vrtloga im naređuje. On ih jenačinio i pripadaju njemu." Hitro je upotrebila najjače oružje koje jemogla postaviti između Ranta Absolena i njegovog Kempera."Odgovaraju ti samo na njegov mig." "Laž!" proderao se on. "Laž!" Lice mu se zacrvenelo od besa. "Onisu moji!"

Linden mu je smesta odgovorila. "Onda ih iskušaj! Reci im da naspuste. Daj nam dozvolu da odemo. Ti si gaddi. Šta možeš daizgubiš?" Na to mu je iz lica nestala sva boja, ostavljajući ga panično bledogpod mlazevima svetlosti. Otvorio je usta, ali nije se začuo nikakavzvukl. Um kao da mu se povukao, ostavljajući ga lišenog samosvestii izbora. Tupo se okrenuo, sišao sa Okrilja i prišao družini. Kretao sedrhtavo - krhko kao da svaki trenutak znači godine i kao da se savkamen Peskodrža okrenuo protiv njega. Zureći pred sebe, oteturaose do Linden i približio joj svoj strah. Nekoliko puta je progutaoknedlu; pogled mu se malo razbistrio. Promuklo je šapnuo. "Nesmem." Nije imala šta da odgovori. Rekao je istinu - potpunu istinu o svomživotu. Još za časak ju je gledao, moleći je svojim strahom. Onda seokrenuo kao da shvata da ga je odbila. Spotičući se o pukotine napodu, odvukao se u senke Okrilja i nestao. Prva je pogledala Linden. "Dosta je." Linden je osećala da će se uskoro slomiti. "Brišemoodavde." Prva je nemim pokretom skinula kacigu sa pojasa i stavila je naglavu. Sa leđa je prebacila štit. Zavukla je levicu u kožne držače ipošla ka stepeništu. Rire Grist je krenuo za njom, pokušavajući da objasni. No, Brsobolga je presreo i uhvatio. Jedan udarac bio je dovoljan da katifin padnena pod, onesvešten. Nijedan stražar nije reagovao. Stezali su koplja i stajali, čekajući nekipoznati glas da im kaže šta da čine. Linden je požurila za Prvom, ali nije dozvolila sebi da potrči. Još nijedošlo vreme za trčanje. Čula su joj bila na oprezu i izoštrena,prikupljajući opažanja. Svi sadruzi bili su iza nje, spremni na sve. Aliništa im nije pretilo. Niz Obilja je pod njima bio prazan. Dalje od toganjena čula nisu dosezala. U tišini prekinutoj samo zvucima njihovih koraka sadruzi su sišli uNiz. Tu Prva nije oklevala. Ratničkim korakom prošla je kroz galerijedok nije stigla do one u kojoj se nalazio mač što ga je želela. "Čuju li dobro moje uši?" promrmljala je ironično dok je podizala mač

sa stalka i odmeravala ga u ruci. "Zar mi nije gaddi poklonio ovooružje?" Sečivo mu je bilo oštro kao svetlost u njenim očima. Usnesu joj tragale za imenom ove oštrice. Tiho se smejuljeći, Lupižena je pošao sa Brusobolom da i sebi nađuoružje. Pridružili su se ostalima na stepeništu ka Drugom Uvoju. Lupižena jenosio buzdovan sa šiljcima, čvornovat i masivan kao i njegove ruke.Brusobol je preko ramena prebacio ogromnu močugu koja je sigurnobila deo neke mašine za opsadu. Prkosno je isturio bradu, izazivajućisvakog ko bi se usudio da ga presretne. Brinov pogled je blesnuo; Cerovim licem, upalim od bola, za trenutakje proleteo osmeh. Zajedno su pošli naniže. No, kada su stigli do Drugog Uvoja, Linden ih je zaustavila. Napetostu njoj narasla je do histerije. "Tamo dole." Sva čula su joj odzvanjalakao metal pod udarcima čekića. U dvorištu Prvog Uvoja skupljale suse neprebrojne snage. "On nas čeka." Kasreinovo prisustvo bilo jejasno koliko i njegova glad. "To je dobro." Prva je pogladila svoj novi mač. Držala se smireno,puna gvozdene lepote. "Njegov život u Bhrathairdomu više nikadneće biti isti. Ako hoće da objavi svoju tiraniju, mnogo šta će sepromeniti - a među tome i blagostanje ove zemlje." U glasu joj senaslućivalo da to jedva čeka. Družina se rasporedila za bitku. Grla stegutog od straha, Linden jepreuzela Kovenanta od Brina, kako bi haručai bio slobodan zaborbu. Prva i Brusobol, Lupižena i dvojica haručaija postavili su seoko Sanomora, Cera, Kovenanta i Linden. Ni ne gledajućidemonokota i Findejla, kojima zaštita nije bila potrebna, družina jeodlučno pošla niz stepenice ka Prvom Uvoju. Tu ih je čekao Kasrein od Vrtloga sa stotinak hustina i bar još tolikovojnika-pešaka. Stajao je leđima okrenut kapiji. Kapija je bila zatvorena. "Stoj!" Kemperov uzvik bio je jasan i zapovednički. "Vratite se usvoje sobe! Gaddi vam zabranjuje odlazak." Podstaknuta ludačkom opasnošću svojih obećanja, Linden je prvaodvratila. "Pustio bi nas da se usudio!" Družina se nije zaustavila.

Kasrein je uzviknuo naređenje. Stražari su spustili koplja. Vojnici suizvukli mačeve uz oštar metalni zvuk. Približavali su se korak po korak. Družina je izgledala beznačajnokao šačica peska bačenog u more. Bez Kovenantove moći nisu imaliizgleda. Osim ako učine ono što je Brin ranije već hteo - osim akostignu do Kasreina i ubiju ga. Prva je kriknula kao bojni poklič: "Kamena mi i mora!" - i Brusobol jenapao. Zabio je močugu s boka u hustine i porušio polovinuformacije koja je zaklanjala Kasreina. Smesta je uskočio u gužvu ipočeo obema pesnicama da obara stražare. Prva i Lupižena pošli su za njim i prestigli ga. Lupižena nije imaoveštinu Prve ni snagu kapetana; ali ruke su mu bile žilave kaohrastovi i buzdovanom je uklanjao napadače iza leđa Prve dok seona probijala napred. Krenula je ka Kasreinu kao da namerava da mu pusti krv pravo izsrca. Bila je Prva, a on ju je zavaravao i ubijao joj prijatelje dok je bilanenaoružana. Mač je sevao kao munja kroz mlazeve svetlosti, prvosrebrn, a potom crven dok je prolivala krv oko sebe. U ovako bliskoj borbi koplja stražara bila su beskorisna. Nijedanvojnik nije mogao da običnim mačem dosegne džinove. Trojemorskih putnika probijalo se kroz gužvu ka Kasreinu i bili suneverovatno uspešni. Sanomor je, sa Cerom u rukama, poveo Linden i Kovenanta napred.Brin i Kail kao da su se razlivali u pokretu borbe. Okrećući se iudarajući na sve strane, delili su udarce i brzu smrt. Tokom nekolikotrenutaka nezadrživog napada i tačnih udaraca, družina jenapredovala kroz dvorište. Ali zadatak je ipak bio nemoguć. Neprijatelj je bio brojno nadmoćan;pristizalo je sve više hustina. Da bi izbegao udar koplja, Sanomor jenaleteo na Linden. Okliznula se u bari krvi i pala. Topla tečnostzamazala joj je ruke i odeću; Kovenant je prestao da korača.Praznim očima posmatrao je pokrete oko sebe, ali nije reagovao nazveku bitke i krike ranjenih. Linden se s mukom podigla na noge i osvrnula se ka Vainu iFindejlu, tražeći pomoć. Vojnici su divlje jurišali na Elohima, alinjihove oštrice prolazile su kroz njega bez učinka. Pred njihovimzapanjenim pogledima, rastopio se i nestao.

Vain je nepokretno stajao, besciljno se smešeći napadačima. Koplja imačevi cepali su mu odeću, ali nisu mogli da ga povrede. Udarci suodzvanjali o njega i pretvarali se u opiljke bola za one koji suzamahivali. Izgledao je sposoban da sam savlada sve hustine, kadbi samo rešio da se pokrene. Napad je krenuo ka Kovenantu i bio je jedva suzbijen. "Vaine!"pobesnela je Linden. "Učini nešto!" Više puta joj je spasao život.Sada im je svima bila potrebna pomoć. Ali demonokot kao da je bio gluv. Ugledala je široku, zlatnu omču kako svetluca u vazduhu. Brusobolje dreknuo upozorenje. Prekasno. Omča se spustila na Kovenantovuglavu pre no što je iko stigao da ga spase. Sanomor je očajnički oslobodio jednu ruku ispod Cera i pokušao daodgurne lebdeći krug. No, ovaj se sastojao od izmaglice i svetla, iruka mu je prošla ne ostavljajući traga. Čim se omča sklopila oko Kovenanta, kolena su ga izdala. Nova je već lebdela u vazduhu. Dolazila je od Kasreina. Prema Sanomoru. Linden je iznenada shvatila da su stražari i vojnici stali, stvorivši čvrstkordon oko družine. Besna i očajna, Prva je prekinula napad. Zajedno sa Lupiženom iBrusbolom, vratila se da pomogne ostalima. Linden je jurnula ka Kovenantu, uhvatila ga za glavu i zagledala se unjega. Zamrljanim rukama zamazala mu je majicu. Spavao je. Čelo mu se lako mrštilo kao da ima noćnu moru. Sanomor je odskočio ispod svetlucavog zlata. Ali hustini su bilispremni, spustivši koplja da ga spreče u bekstvu. Brin i Prva sujurnuli na kordon. Koplja su zakrckala i izlomila se; hustini supopadali. Ali nije bilo vremena. Iako se nemi džin trudio da je izbegne, petlja mu se spustila okoglave i odlebdela naniže da pokrije Cera. Sanomor je pao.Osesvešteni haručai se prostro po podu. Kasrein je mahnuo monoklom, izvikujući naređenja. Treći krugsvetlosti podigao se sa metala, šireći se dok je napredovao.Lupižena ga je udario buzdovanom; ali njegovi udarci nisu mogliništa protiv čarolije.

Sa Kovenantom u rukama, Linden nije mogla da se pomeri. Omčase nežno spustila nad nju i povukla je u tamu.

18. PREDAJAProbudila se u vlažnoj tami, probijajući se korak po korak ka svesti

kroz tupo ritmično ponavljanje stenjanja od napora i udaraca metala. Nadlaktice su je bolele kao da se podsmevaju svim obećanjima. Ništa nije videla. Bila je na mestu mračnom kao kraj sveta. No, dokjoj se um nespretno budio, čula su polako počela da joj dejstvuju,dajući imena onome što su osećala. Nije želela da se probudi. U svemu je promašila. Čak se i smišljeninapor da učini Kasreina nesigurnim - da poveća očito nepoverenjeizmeđu gaddija i njegovog Kampera - pretvorilo u propast. To je bilodovoljno. U njoj su ležali smrt i mir i čeznula je za njima jer joj je životbio uzaludan kao sve što se oduvek trudila da porekne. No, uporno stenjanje i zveka nisu je puštali na miru. To jednoličnoponavljanje izdizalo se odnekud iza nje, narušavajući joj želju zasnom, zahtevajući da ih uzme u obzir. Postepeno je počela da slušaporuke koje su joj slali nervi. Visila je; sva težina joj se obesila o nadlaktice. Mišice su joj bileokovane čvrstim gvozdenim prstenovima. Kada je našla oslonac iispravila noge, pritisak okova se smanjio; kroz čitave ruke proneli sujoj se ubodi obnovljene cirkulacije. Taj pokret podsetio ju na članke nogu. I oni su bili bačeni u gvožđa.No, ti okovi bili su pričvršćeni za lanac i mogla je lako da ih pomera. Okovi su je držali uz kameni zid. Nalazila se u neosvetljenojpravougaonoj sobi. Okruživao ju je obrađeni kamen, koji se stapaosa ogromnom, nadnesenom masom stene. Nalazila se negde upodzemlju Peskodrža. Zidovi i vazduh bili su ledeni. Nije nipomišaljala da nešto u Bhrathairdomu može biti tako ledeno. Nozdrve joj je dotakao slab, mučan miris mrtve krvi - krvi hustina ivojnika, kojom joj je odeća bila natopljena. Zvuci su se nastavljali: stenjanje od napora, zveka otpora. U tami je pred njom stajala druga tama. Nervima je prepoznalaVaina. Demonokot je bio na desetak stopa od nje. Bio je čvršći odsvakog granita, krući od svakog metala. Svrha kojoj je služioizgledala je postojanija od samih kostiju Zemlje. No, odavno sepokazalo da je neosetljiv na molbe. Ako krikne, verovatnije je da će

zidovi odgovoriti. Na kraju krajeva, njemu se ne može verovati više nego Findejlu, kojije pobegao umesto da pomogne družini. Zvuci napora su se nastavljali, uobličujući se u tami. Svaki pokretizazivao je tupu zvonjavu nalik na zatezanje lanaca. Ispunjena neugasivim žarom besa ili straha, Linden se okrenula odVaina i prepoznala Brusobola. Kapetan je uspravno stajao nedaleko od nje. Prostorija nije bilanaročito velika. Njegovo zračenje bilo je puno čvornovatog besa iodlučnosti. Povremeno je, u pravilnim razmacima, napinjao ogromnemišiće, upinjući se svom snagom da raskine lance. No, njihovazveka nije odavala ni nagoveštaj zamora ili greške. Osećala je sirovibol kako raste tamo gde su mu se okovi urezali u doručja. Dahtao jekao da mu vlažni vazduh nanosi bol. Sa drugog kraja zida promuklo se oglasila Prva. "Brusobole, imajmilosti." No, Bhrathairi su pokušali da potope Dragulj Zvezdoputa i kapetannije prestajao. Po glasu Prve osećalo se da nije pretrpela ozbiljniju fizičku povredu.Lindenina čula počela su brže da reaguju. Razabrala je zvukerazličitog disanja u prostoriji. Nervima je ispitivala prostor. Negdeizmeđu Prve i Brusobola pronašla je Lupiženu. Zviždanje njegovihizobličenih pluća pri svakom udisaju i izdisaju pokazalo joj je da je onjoš u nesvesti. Bol koji je zračio pokazivao je da je zadobio težakudarac; ali nije osećala tragove krvarenja. Pored sebe je našla Kaila. Mirno je stajao i tiho disao; ali njegovotelo haručaija nije se moglo promašiti. Izgledao je jednako čvrsto inepromenljivo kao i kamen za koji je bio prikovan. Brin je bio prikovan za drugi zid, preko puta Prve. Njegova odsutnaukočenost pokazala joj je da je pokušao isto što i Brusobol - i da jeutvrdio da je besmisleno. Ipak, urođenim prkosom reagovao je naono što je kapetan upravo činio. Sanomor je stajao blizu Brina, usmeren u tamu ka bratu. Njegovanemost bila je glasna kao krik. Duboko u sebi pretvorio se u čvorZemljovida i očajanja. Dubina njegovih osećanja za trenutak joj je zaklonila Cera, ali brzo jepostala svesna i ranjenog haručaija. I on je bio prikovan za zid

nasuprot Prvoj, Lupiženi i Brusobolu. Položaj i disanje bili su mu istikao kod Brina i Kaila, ali osetila je prizvuk bolnog znoja. Rame mu jeoštro zračilo: kosti su ga držale u položaju koji mu je naprezaoslomljenu ključnjaču. No, taj bol je bledeo u poređenju sa oštrimglasom zdrobljenog kolena. Nagonsko saosećanje slilo joj se u kolena, koja su zaklecala. Nijemogla da se ponovo uspravi i ponese sopstvenu težinu sve dok senije pribrala od bola u vlastitim mišicama. Cer je bio tako povređen izračio je tolikim bolom... sve njeno znanje i svi dugi napori vrištali susu u njoj zbog onoga što se dešava Ceru. Zastenjala je i uhvatila seukoštac sa sećanjem na Kasreinove postupke, pokušavajući dasmisli nešto čime bi mogla da promeni konačan ishod. Ali nije bilo ničega - ničega sem predaje. Daj Kovenanta Kemperu.Pomozi Kasreinu da nametne svoju volju Kovenantovoj neizlečivojranjivosti. Izdaj svaki poriv koji te vezuje za Nevernika. Ne. To ne biuradila - čak ni da bi spasla Cera od agonije, ni Hergroma od smrti.Tomas Kovenant joj znači više od... Kovenant! U večitoj ponoći tamnice nije bilo ni traga od njega. Raširila je čula na sve strane, panično tražeći. No, nije otkrila ninagoveštaj otkucaja srca ili disanja po kojima bi poznala Nevernika.Vain je bio tu. Kail je bio kraj nje. Prva, Brusobol zauzet naporima,Cer koji krvari: sve ih je poznala. Preko puta nje, iza Vaina, učinilo jojse da oseća ravnu gvozdenu površinu vrata. Ali od Kovenanta nijebilo ni traga. Blagi Bože. Mora da je glasno jeknula; neki sadruzi su se okrenuli ka njoj."Linden Averi", napeto je rekla prva, "Odabrana. Jesi li povređena?" Tama je postala talasava i očajna, udarajući joj u glavu. Na svestrane smrdela je krv. Samo ju je teška optužba okova zadržala dase ne skljoka na pod. Ona je dovela družinu do ovoga. Kovenantovoime krvarilo joj je na usnama, a tama ga je odnosila. "Odabrana!" povisila je glas Prva. Lindenina duša vapila je za krajem, za tamom ili nasiljem koji će sveovo okončati. No, zauzvrat su dolazili odjeci glasa njene majke kojaje preklinjala da umre, rugajući joj se. Gvožđe i kamen rugali su senjenoj želji za bekstvom, za olakšanjem. A morala je da umiri brigu

svojih prijatelja. Nekako je smogla glas. "Nije ovde. Izgubila sam ga."Prva je uzdahnula. Kovenanta nema. Kraj pohoda. No, ona je bilaspremna za sve opasnosti; u glasu joj se osećalo da ne priznajeporaz. "Svejedno, vredelo je pokušati. Nadali smo se da ćemookrenuti gaddija i njegovog Kempera jednog protiv drugog. Drugačijenismo mogli." Takva hladna uteha nije zadovoljila Linden. "Kasrein ga se dočepao."Ledeni vazduh samo joj je pojačavao očajanje. "Uleteli smo mupravo u ruke. Sada ima sve što želi." "Ima li?" Prva je zvučala kao da može da ostane uspravna predsvakim usudom. Kraj nje je Brusobol napadao okove neumornimbesom. "A zašto smo onda još živi?" Linden je zaustila da odgovori. Možda hoće da se poigra sa nama.Tek tada je do nje dopro značaj reči Prve. Možda Kasrein želi da seiživljava nad zarobljenicima, zbog kazne ili zbog sopstvene zabave.A možda... možda su mu još potrebni zbog nećeg. Već je imao jednupriliku da uzme belo zlato i nije uspeo. Možda sada namerava da naneki način upotrebi družinu protiv Kovnenata. Ako je to tačno, možda će imati još jednu priliku. Poslednju priliku dapovrati značaj sebi i svojim obećanjima. Kroz ledenu kožu buknuo joj je gnev nalik na groznicu. Tama joj jezaurlala u ušima, a srce je ubrzalo ritam kao pod naporom. Blagi Bože. Daj mi još jednu priliku. No, Prva je ponovo progovorila. Molba u njenom glasu privukla je izadržala Lindeninu pažnju. "Odabrana, ti vidiš i ono što ja ne mogu.Šta se desilo sa mojim mužem Lupiženom? Čujem ga da diše krajmene, ali ne odgovara." Linden je osetila savladana osećanja Prve kao da predstavljaju vezuizmeđu njih dve. "U nesvesti je." Postala je jasna kao savršeni led."Neko ga je prilično gadno udario. Ali mislim da će mu biti dobro. Nečujem nikakav znak kontuzije ili kome. Ništa nije slomljeno. Uskorobi trebalo da se osvesti." Snaga Brusobolovih napora zaklonila je početno olakšanje Prve. No,brzo je podigla glas da bi bila jasnija. "Odabrana, hvala ti." Potpunimrak nije sprečio Linden da oseti neme suze Prve. Linden je stegla svoju gladnu, oštru odlučnost i počela da vrebapriliku da je upotrebi.

Kasnije se Lupižena zaista osvestio. Stenjući i ječeći, polako jesavladao zbunjenost. Prva je odgovarala na njegova pitanjajednostavno, ne pokušavajući da prikrije bol u svom glasu. No, Linden je brzo prestala da ih sluša. Odnekud izdaleka kao da ječula zvuk koraka. Postepeno je postala sigurna u to. Tri ili četiri para nogu. Hustini... i još neko? Gvozdena zveka vrata ućutkala je družinu. U ćeliju se ulilo svetlo izblistavog hodnikam pokazujući da su vrata podignuta od poda sanekoliko visokih stepenica. Niz stepenište su teško zatutnjala dvojicastražara sa bakljama. Za njima je ušao Rant Absolen. Linden je nervima prepoznala gaddija. Zaslepljena naglim svetlom,nije mogla da ga vidi. Pognula je glavu, žmirkajući i trepćući da biizbistrila vid. Osvetljen, na podu između nje i Vaina, ležao je Tomas Kovenant. Svi mišići bili su mu mlitavi; ali ruke su mu ležale pravo kraj bokova,a noge su mu bile ispružene, pokazuući da ga je neko svesnonamestio u takav položaj. Prazno je zurio u tavanicu, nalik naljušturu živog bića. Samo slabo dizanje i spuštanje grudi pokazivaloje da nije mrtav. Na majici je nosio mrlje skorene krvi - otiskeLindeninog dodira krivice. Ćelija kao da je postala još hladnije. U trenutku nalik na početakhisterije, Linden nije uspevala da shvati u šta gleda. Tu je bioKovenant, jasno vidljiv - ali ipak uošte nije mogla da ga vidi svojimdrugim čulima. Kada je u strahu i čuđenju zatvorila oči, kao da jenestao. Nije mogla da oseti nikakav znak njegovog prisustva. Ali bioje tu, stvarajući se pred njom onog časa kada bi otvorila oči. Uzdrhtala je kada se setila gde je već primetila takvu pojavu.Kemperov sin. Kovenant je postao kao beba koju je Kasreinneprestano nosio na leđima. Onda je primetila zlatnu prsten stegnut oko Kovenantovog vrata. Nije mogla da ga pročita, nije mogla da ga razume. Ali smesta jenagonski bila sigurna da je to objašnjenje. Kasrein ga je zarobio timprstenom: on je blokirao njena čula kao da je naročito za to načinjen.Da je spreči da prodre u njega? Kasreine, đubre jedno! No, nije imala vremena da razmišlja. Stražari su spustili baklje sa

oba strane vrata, a između njih je sišao Rant Absolen da se suoči sapohodom. Linden je uz divlji napor otrgla pažnju od Kovenanta. Kada jepogledala gaddija, ustanovila je da je potpuno pijan. Odeća mu jebila pokrivena crvenim mrljama; oči su mu bile crvene od strepnje istraha. Zurio je u Brusobola. Zgrozio se od džinovih neumornih pokušaja dase oslobodi. Brusobol je polako, ritmički napinjao mišiće, upirao olance i nije prestajao. Ruke su mu od šaka do laktova bile pokrivenekrvlju. Linden je brzo iskoristila trenutak kada je Rant Absolen gledao njenesadruge. Uprkos smirenosti, Cerovo bledilo pokazivalo je kolike bolove trpi.Zavoji su mu bili natopljeni krvlju iz ponovo otvorene rane.Lupiženine povrede bile su manje ozbiljne, ali na levoj slepoočnicinosio je upadljiv otok. Potom se zagledala u Prvu. Mačomoćnica je izgubila i kacigu i štit,ali u kanijama je i dalje imala novi mač. Drška joj je bila tik izvandomašaja okovanih ruku. Mora da su joj ga vratili da bi je izazivališto je bespomoćna. Ili zbog Ranta Absolena? Je li Kasrein namerioda kazni gaddija zbog tog nepromišljenog poklona? No, Prva se držala kao da je neosetljiva na toliku zlobu. Dok je RantAbsolen uplašeno piljio u Brusobola, Mačomoćnica je jasnoprogovorila. "O, gaddi, nije mudro govoriti u prisustvu ovih hustina.Njihove uši su i Kasreinove uši i on će saznati zašto si došao." Njene reči otrgle su ga iz ukočenosti. Odvratio je pogled, zateturaose, uzviknuo naređenje na jeziku Bhrathaira. Stražari su poslušali iotišli, ostavljajući vrata otvorena. Brusobol je uperio pogled u taj izlaz dok se trudio da raskine okove. Čim su stražari otišli, Rant Absolen je polako pošao napred, kao danema dovoljno svetla. Za trenutak je pokušao da pogleda Prvu,čkiljeći; ali njena visina poremetila mu je ravnotežu. Prešao je naLinden i približio joj se toliko da nije uspevala da izbegne alkoholnaisparenja. Začkiljio joj je u lice i žurno prošaptao. "Oslobodite me ovogKempera." Linden je savladala gađenje i sažaljenje, uspevši da zadrži miran

glas. "Oslobodi ga se sam. On je tvoj Kemper. Sve što treba jeste daga prognaš." Trgao se. Pružio je ruke ka njenim ramenima kao da će da jepreklinje - ili kao da mu je potreban oslonac da ne padne. "Ne",šapnuo je. "To je nemoguće. Ja sam samo gaddi. On je Kasrein odVrtloga. Moć pripada njemu. I straža pripada njemu. A Peščanegorgone..." Zadrhtao je. "Čitav Bhrathairdom zna..." Zaćutao je, alise brzo pribrao. "On daje blagostanje i bogatstvo. Ne ja. Moj narodne mari za mene." Za trenutak se izgubio, ali onda se setio svognauma. "Ubijte mi ga." Pošto mu nije odmah odgovorila, zadahtao je."Morate." Srce joj se zgrčilo od bola pred njegovom glupošću i slabošću, alinije dozvolila sebi da se pokoleba. "Oslobodi nas", rekla je što jestrože mogla. "Naći ćemo načina da ga se otarasimo." "Da vas oslobodim?" zaprepastio se. "Ne smem. On će znati. Ako neuspete..." Preklinjao ju je pogledom. "Morate da se oslobodite sami. Ida ga ubijete. Onda ću ja biti bezbedan." Usne su mu se iskrivile kaoda će zajecati. "Moram da budem bezbedan." Tog trenutka, dok su je drugovi posmatrali, Linden je začula korake uhodniku i znala je da ima priliku da mu zabije još jedan ekser umrtvački sanduk. Možda bi to bio poslednji potreban ekser. Nije sedvoumila ko to dolazi. Ipak, imala je milosti. Verovatno nikada nije nibio drugačiji. Podigla je glas i jasno odgovorila. "Mi smo tvoji zarobljenici. Okrutnoje da nas tako izazivaš." Na vratima se pojavio Kasrein. Pošto je stajao na uzvišenju, delovaoje zapovednički i neporecivo, siguran u svoju vlast. Glas mu jezvučao kao meki udar biča, istovremeno veselo i preteći. "Onagovori istinu, o, gaddi. Ponižavaš se ovde. Oni su ti pobili stražare,uvredivši i tebe i Bhrathairdom. Nemoj umanjivati svoju častrazgovorom sa njima. Molim te, idi." Rant Absolen se zateturao. Lice mu se iskrivilo kao da će glasnozaplakati. No, ispod pijanstva ostao je nagon za samoodržanjem.Prenaglašenim pokretom okrenuo se ka Kemperu. "Hteo sam daiskalim bes. To je moje pravo." Oteturao se do stepenica i s mukomse popeo, napuštajući ćeliju, a da nije pogledao ni družinu niKasreina. Time je očuvao privid koji mu je bio jedina nada za

opstanak. Linden ga je gledala kako odlazi, pripremajući se. Prema Kasreinuod Vrtloga nije osećala nikakvu samilost. Kemper se neljubazno naklonio svom gaddiju, a potom ušao u ćelijui zatvorio gvozdena vrarta. Dok je silazio niz stepenice, čitavo licebilo mu je usmereno na Linden; žuta odežda i žuti zubi ustremili suse ka njoj kao pritisak njegove volje. Odlučno je uspostavila samokontrolu, trudeći se da proveri ono štoje već ustanovila. Bilo je tačno: kao i Kovenant, Kemperova bebabila je vidljiva očima, ali ne i dubljim čulima koja je posedovala. "Prijatelji", rekao je Kasrein, obraćajući se čitavoj družini, aligledajući samo Linden, "neću da otežem. Nestrpljiv sam." Skramamu je zaklanjala oči kao da je slep. "Da, nestrpljiv." Zakoračio jepreko Kovenanta da bi stao tik pred njom. "Zavaravali ste me dokleste mogli, ali sad je s tim gotovo. U uglu usana pljuvačka mu jeodražavla svetlost. "Sada hoću da dobijem belo zlato." Drsko ga je pogledala u oči. Ostali su nepomično stajali, zagledani unju i Kempera - svi sem Brusobola, koji nije prekinuo svoje naporečak ni zbog Kasreina od Vrtloga. "Nisam te zbunio." Brzo je olizao usne. "Pa, neću poricati da sam doizvesne mere propustio da uvidim tvoj istinski značaj. Ali više nijetako." Pošao je malo levo od nje. "Linden Averi, ti ćeš mi dati belozlato." Ukočeno stojeći - vrebajući priliku - Linden je preteći zarežala. "Ti silud." Podigao je obrvu kao da se podsmeva. "Jesam li, zaista? Smiri se irazmisli. Želim da mi ovaj Tomas Kovenant preda prsten u ruke.Takvo predavanje mora biti stvar izbora, a u njegovom umu postojiopna koja ga lišava mogućnosti izbora. Stoga ta opna mora bitiraskinuta, kako bih mogao da mu izmamim izbor koji želim." Naglo jezabio koščati prst u Linden. "Ti ćeš je raskinuti umesto mene." Srce joj je zastalo u grudima. Trudila se da sakrije novu napetost, dajoj besni pogled ne oslabi. Pažljivo je odmerila svaku reč i odgovorilaprostačkim odbijanjem. Pogled mu je omekšao kao da se sprema na pohlepu. "Odbijaš me?"tiho je upitao. Ćutala je kao da se neće udostojiti da odgovori. Samo je stenjanje i

zveka Brusobolovih okova prekidalo tišinu. Gotovo se ponadala daće Kasrein usmeriti na nju svoj monokl. Bila je sigurna da pod vlašćuKemperove volje ne bi uspela da uđe u Kovenanta. No, on je, izgleda, shvatao da je ne vredi ubeđivati čarolijom. Bezupozorenja se okrenuo i divljački šutno Cera pravo u okrvavljenokoleno. Od neočekivanog bola Ceru se kroz stegnute zube otelo stenjanje.Za trenutak je prebledeo kao da će pasti u nesvest. Prva se ispružila u okovima koliko god je mogla. Sanomor jepokušao da udari Kasreina, ali nije uspeo da ga dohvati. Kemper je ponovo pogledao Linden. Glas mu je bio još tiši. "Da li meodbijaš?" Osetila je da u njoj narasta drhtanje. Pustila ga je da raste, dopustilaje sebi bol da bi ga bolje ubedila. "Ako pustim da me tako ubediš,Brin i Kail će me ubiti." Duboko u sebi preklinjala ga je da joj poveruje. Još jedan takavudarac potpuno će je slomiti. Neće moći da trpi Cerovu agoniju, čakni da bi sprečila Kempera da pogodi njene namere. "Neće poživeti da podignu ruku na tebe!" iznenada je pobesneoKasrein. Ipak, brzo se pribrao. "Nije važno", nastavio je jošljubaznije. "Imam drugih načina za ubeđivanje." Dok je govorio,prošao je kraj Vaina i stao kraj Kovenantovih nogu. Samo jedemonokot bio u stanju da ga ne gleda. Držao je družinu u stiskuužasa. Uživao je u njihovoj grozi. Polako je podigao desnu ruku. Kovenant je istovremeno ustao sa poda, trzajući se kao da ga vučeprsten oko vrata. Kasrein je pomerao ruku kružnim pokretom zgloba šake. Kovenantse okrenuo. U očima mu nije bilo ničega. Kontrolisan zlatnomogrlicom, bio je prazan kao i njegov oreol. Majica mu je bilazamrljana smrću. Nastavio je da se okreće sve dok ga Kasrein nijezaustavio novim pokretom. Od tog prizora Linden je zamalo izgubila odlučnost. Zar Kovenant dabude igračka u Kemperovim rukama! Kakve god greške načinio, nijezasluživao toliko poniženje. A iskupio se! Niko se nikada nije tolikotrudio da se iskupi. U Koerkriju je oslobodio mrtve džinove. Jednomje porazio poglavara Kletnika. I učinio je sve moguće za Linden. Ovo

je bilo nepravedno. I zlo. Zlo. Suze su joj linule niz obraze kao vrelina smrtnosti. Naglim pokretom zgloba, Kasrein je poslao Kovenanta ka njoj. Boreći se sa okovima, pokušala je da ga okrene. On se proguraopored njenih ruku i prišao joj da je poljubi mrtvački hladnim usnamapravo u usta. Jeknula je, a on se povukao za korak. Osakaćenomšakom tako ju je udario da joj je lice zaplamtelo. Kemper ga je pozvao nazad, a on se povinovao kao lutka na koncu.Kasrein je još piljio u Linden. Zlobno je iskezio staračke zube. "Vidišli sada da imam potpunu vlast nad njim?" upitao je gladnim glasom. Linden je klimnula glavom. Nije mogla da se savlada. Uskoro ćeKasrein moći da joj naređuje jednako lako kao i Kovenantu. "Onda gledaj ovo." Kemper je načinio nekoliko složenih pokreta;Kovenant je podigao ruke i okrenuo prste unutra kao kandže. Zarioih je u lice tik oko očiju. "Ako me ne zadovoljiš" - preo je Kasrein - "narediću mu da oslepisamog sebe." To je bilo dovoljno. Više nije mogla da podnese. Dugi drhtaji gnevapronosili su joj se duž svih mišića. Sada je bila spremna. Pre nego što je stigla da pristane, užasni napor oteo je Brusoboluurlik iz pluća. Neverovatnom snagom uspeo je da iščupa iz zidalanac koji mu je vezivao levicu; lanac je suknuo napred kao bič.Nošen svom snagom strašnog napora, pogodio je Kasreina pravo ugrlo. Kemper se zateturao od udarca. Sručio se na stepenište i skljokaose na pod. Ostao je nepopmičan. Toliko gvožđe i tolika snagasigurno su mu zdrobili sve kosti u vratu. Linden se unela u pogled kanjemu i ustanovila da je mrtav. To ju je ošamutilo. U prvi mah jejedva primetila da Kemper uopšte ne krvari. Prva je divlje kriknula: "Kamena mi i mora, Brusobole! Sjajnourađeno!" No, Kasrein se sledećeg trenutka pomerio. Pokrenuo je udove.Polako i kruto, podigao se na sve četiri, a onda je ustao. Jošmaločas uopšte nije imao puls: sada mu je srce udaraloobnovljenom snagom. Snaga se ulivala u njega. Okrenuo se premadružini. Iscerio se kao da obećava ubistvo.

Linden je zurila u njega, užasnuta. Prva je tiho opsovala. Beba na Kasreinovim leđima ljupko se smešila u snu. Pogledao je Brusobola. Džin se, gotovo iscrpljen, skljokao uz zid.No, njegov besni pogled jasno je pokazivao da će, sa jednomslobodnom rukom, uskoro biti potpuno slobodan. "Prijatelju", kruto je rekao Kemper, "tvoja smrt će prevazići tvojenajstrašnije strahove." Brusobol je odgovorio dahtavim režanjem. No, Kasrein je pazio daostane van domašaja kapetanovog lanca. Kemper je polako preneo pažnju na Linden. Polako je ponovio. "Akome ne zadovoljiš." Samo je mala napetost u glasu pokazivala da muse išta desilo. "Narediću mu da oslepi samog sebe." Kovenant se nije pomerio. Još je stajao sa prstima nadnesenim nadsopstvene oči. Linden je poslednji put bacila pogled na njegovu užasnubepomoćnost. Potom je dopustila sebi da se skljoka. Kako da se borisa čovekom koji može da se podigne iz mrtvih? "Moraćeš da muskineš taj prsten sa vrata. To me blokira." Kail se izvio u okovima. "Odabrana!" kriknula je Prva. Lupižena ju jezapanjeno pogledao. Linden nije obraćala pažnju. Gledala je Kasreina. Divlje iskežen,prišao je Kovenantu. Jednom rukom dotakao je zlatnu traku. Začasmu se našla u prstima. Kovenant se smesta vratio u svoju običnu prazninu. Oči su mu bilešuplje. "Ne dodiruj me", rekao je bez ikakvog razloga. Pre no što je Linden stigla da posegne ka njemu u čežnji ili besu, dapokuša da održi obećanja, pod kraj Vainovih nogu počeo je da seuvija i topi. Iz granita se, mirno i dostojanstveno, pojavio Findejl. Smesta je pogledao Linden. "Jesi li poludela?" Uobičajeni jadnjegovog lica kao da je vikao na nju. "To je uništenje!" Nikad ranijenije čula Elohima da tako besni. "Zar ne razumeš da je Zemlja uopasnosti? Zato sam vas slao na brod dok je put bio otvoren, pa jesve ovo moglo da se izbegne. Sunozbore, slušaj me!" Pošto mu nijeodogovorila, još više se razbesneo. "Ja sam Određeni. Usud Zemljeje na mojim ramenima. Preklinjem te - ne čini to!" Ali ona ga nije slušala. Kasrein je stajao iza Kovenanta, iskežen kaoda zna da se od Findejla ne treba bojati. Držao je u rukama zlatnu

traku, pretnju kojom ju je pokorio. No, ni ona nije gledala Kempera.Nije obraćala pažnju na zabrinutost svojih sadruga. Pripremala se zaovo od trenutka kada je Prva rekla: A zašto smo onda još živi? Borilase za ovo svakim delićem volje, borila se za priliku da načini svojsopstveni izbor. Da mu uklone traku oko vrata. Mogućnost da ispunibarem jedno jedino obećanje. Sva se usmerila na Kovenanta. Dok su se ostali trudili da je odvrate,da je ubede da odustane, otvorila je sva čula pred njim. Predala senjegovoj praznini u žurbi nalik na izliv ekstaze ili lišavanja, besa ilibola. Sada nije obraćala pažnju na to sa kakvim osećanjima će ući unjega. I nije se opirala dok se ulivala u dugu struju. Videla je da suraniji promašaji bili posledica pokušaja da ga usmeri po sopstvenojvolji, u sopstvenu korist; ali sada nije želela ništa za sebe, nijezadržavala ništa. U potpunom samozaboravu, padala je kao umirućazvezda u prazninu iza koje su Elohimi sakrili njegovu dušu. Ipak, nije zaboravila Kasreina. On ju je pažljivo posmatrao, spremanna buđenje Kovenantove volje. U tom času Kovenant će biti potpunoranjiv; jer svakako neće smesta povratiti punu svest i punu moć, a zato vreme neće moći da se odbrani od Kemperove volje. Linden nijeosećala sažaljenje prema Kasreinu, nije imala ništa čime bi mogla daoseti sažaljenje. Dok je padala i padala kao smrt u Kovenantovuprazninu, izvikivala je bezglasna uputstva koja su odjekivala kroznjegov nenastanjeni um. Sada iz dubina nisu dolazile vizije da je zgroze. Predala se takopotpuno da nije ostalo ništa što bi joj izazvalo strah. Sada je osećalaslojeve svoje nezavisne ličnosti kako se gule i nestaju. Strogost,studije, medicina - sve je nestalo; ostala je sa petnaest godina,sama, nesposobna da sebi objasni majčinu smrt. Nestali su i bol ikrivica i majka - izgledalo je da nema u sebi ništa sem neugasivogužasa i samooptužbi zbog očevog samoubistva. Potom je isamoubistvo nestalo i stajala je pod čistim suncem na cvetnoj livadi,puna detinje sposobnosti za sreću, radost, ljubav. Mogla je zauvektako da pada. Sunce je raširilo nad njom krila svetlosti, a vetar joj je mrsio kosu kaoruka puna ljubavi. Uzviknula je od zadovoljstva. Neko joj jeodgovorio na uzvik. Preko livade je prilazio dečak. Bio je stariji od nje

- izgledao je mnogo stariji, iako je ipak bio dečak, a Kovenant ukakvog će se pretvoriti bio je samo naznačen u njegovim crtama licai plamenu u njegovim očima. Prilazio joj je sa stidljivimpoluosmehom. Ruke su mu bile raširene, cele i pristupačne.Zahvaćena vrtlogom nagonskog oduševljenja, portčala je premanjemu raširenih ruku, čeznući za zagrljajem koji će je promeniti. Ali kada ga je dodirnula, jaz je bio premošćen, a njegova prazninaulila se u nju. Istog časa sve je videla i sve čula. Sva čula su jojnormalno dejstvovala. Čitava družina je ćutala; očajnički su zurili unju. Kasrein je stajao kraj Kovenanta sa spremnim monoklom udrhtavim rukama, kao da više ne može da čeka. Ali iza svega što jevidela i čula, zacvilela je kao da predoseća svoj budući život. Bila jedete na cvetnoj livadi, a stariji dečak koga je obožavala napustio juje. Ljubav je nestala ispod sunca, ostavljajući dan lišen svega, kaoda je radost umrla. A ipak ga je videla - videla je dečaka u čoveku, Tomasa Kovenanta -dok su mu se u udove vraćali život i volja. Videla ga je kakopreuzima sebe i podiže glavu. Sva čula su joj normalno dejstvovala.Mogla je samo da zacvili kada se on okrenuo ka Kasreinu i izložio seKemperovoj volji. Još je bio predaleko od samog sebe da bi mogaoda se odbrani. No, pre no što je Kemper stigao da upotrebi monokl, uputstva koja jeostavila u Kovenantu doprla su do njega. Pogledao je pravo uKasreina i poslušao je. Jasno je izgovorio jednu reč. "Nom."

Treći deo: GUBITAK

19. ČAROLIJATo ime kao da je ošamutilo sve, zgrozivši i sam kamen Peskodrža.

Iz ogromne i usamljene udaljenosti, Kovenant je gledao kako seKasrein od Vrtloga povlači. Kemper je ispustio monokl. Staračko licezgrčilo mu se od straha i besa. No, nije mogao da opozove ime kojeje Kovenant izgovorio. Za trenutak ga je obuzeo i paralisao užasneodlučnosti. Onda se u njemu podigao stari strah i pojurio je daspase život. Zalupio je za sobom gvozdena vrata i namakao rezu. No, ti metalnizvuci Kovenantu nisu značili ništa. Bio je potpuno svestan situacije.Sva čula su mu normalno dejstvovala: shvatio je opasnost, razumeostrepnju družine, znao je šta treba učiniti. Ipak, bio je jedva na ivicirazuma. Jaz između delovanja i pokreta, opažanja i posledica, sporose zatvarao. Svest je izvirala iz njega kroz kontakt koji je stvorilaLinden; ali razdaljina je bila ogromna i nije mogla začas da se ispuni.Isprva je oporavak tekao brzo. Veze sa pubertetom, pa savremenom mladićstva, isceljivale su se u talasu sećanja koji je ličiona vatru - kaljenje i sagorevanje istovremeno. A ta vatra brzo sepretvarala u veličanstvenu dubinu kojom se predao pisanju i braku.Ali onda se napredak usporio. Sa Džoanom na farmi 'Utočište', preobjavljivanja romana i rođenja sina, osećao je da je ta svetlostnajvažnija životna energija. Ali pokazala se šuplja u dubini. Bestselerje bio tek šuplji delić samoljublja. A brak mu se raspao zbog zločinalepre za koji nije bio kriv. Stvari kojih se potom setio naterale su ga da se zgrči. Gruba i nehotična izolacija u kojoj se našao i nametnuti samoprezirodveli su ga duboko u posebno ludilo gubavaca. Upao je u Domajukao da je to končani vrhunac krize njegovog života. Gotovo odmah jesilovao prvu osobu koja se sprijateljila sa njim. Mučio je i užasavaoljude koji su mu pomagali. Glupo je koračao tačno stazom koju mu jepripremio poglavar Kletnik; nije skrenuo sa nje sve dok mu se nisuvratile - i zgrozile ga - posledice sopstvenih dela. A i onda je mogaoda izazove uništenje umesto iskupljenja, da ga nisu podržali ljudi kaoMhoram, Banor i Penosled, ljudi čije je shvatanje ljubavi i hrabrostidaleko prevazilazilo njegovo. Čak i sada, posle toliko godina, srce

mu je krvarilo zbog zla koje je naneo Domaji, narodu Domaje - zbogbede u koju ih je bacio. Glas mu je odzvanjao u vlažnoj ćeliji. Sadruzi su se saginjali premanjemu dok je klečao na ledenom kamenu kao prezren. No, nijeobraćao pažnju na njih. I nije bio prezren. Bio je ranjen, da; kriv, van svake sumnje; prepunžaljenja. Ali lepra mu je davala ne samo slabost, nego i snagu. Uprestonoj dvorani Kletnikovog Tabora, suočen sa Opakim iKamenom Zlozemlja, našao se u srcu sopstvenog paradoksa.Raspet između suprotnosti samozaborava i samopotvrđivanja,neverovanja i ljubavi - priznajući i odbijajući istinu o Opakom - stekaoje svoju moć. Sada ju je osećao u sebi, smeštenu kao trenutakjasnoće u srcu svake vrtoglavice. Dok se jaz zatvarao, pribrao se. Pokušao je da treptanjem osuši oči od suza. Linden ga je ponovospasla. Jedina žena za poslednjih gotovo dvanaest godina koja senije uplašila njegove bolesti. Njega radi, uporno se izlagalaopasnostima, situacijama i zahtevima koje nije mogla ni da odmeri nida kontroliše. Kamen mu je bio nesiguran pod dlanovima i kolenima;ali nameravao je da se uspravi. Toliko joj je dugovao. Nije mogao nida zamisli cenu koju je platila da bi ga povratila. Kada je pokušao da ustane, čitava ćelija se zanjihala. Vazduh je biopun udaljenih udaraca nalik na uništenje granita. Pod svetlom bakljilebdela je prašina, ukazujući na pukotine u tavanici. Pod se ponovopomerio. Vrata ćelije odzvanjala su od udaraca. "Dolazi Peščana gorgona", rekao je nečiji mirni glas. Kovenant jeprepoznao tipičnu Brinovu smirenost. "Tomase Kovenante." Nikakva gvozdena samokontrola nije mogla dasakrije strepnju Prve. "Džinoljube! Je li te Odabrana ubila? Je li nasubila sve? Dolazi Peščana gorgona!" Nije mogoa da joj odgovori rečima. Reči mu se još nisu vratile. Zatojoj je odgovorio tako što je raširio noge i uspeo da se uspravi uprkosdubokim drhtajima kamena. Okrenuo se prema vratima. Prsten mu je nepomično ležao na osakaćenoj šaci. Otrov koji jepokretao divlju magiju već je danima bio prigušen; isuviše brzo sepovratio. Nije mogao da preuzme svoju moć. Ipak je bio spreman.Linden ga je pripremila na ovo istim pokretom kojim je oteralaKasreina.

Findejl mu je priskočio. Elohimov strah bio je glasan kao krik, iakonije vikao. "Ne čini to." Uprkos drhtanju, hitnja mu je pomogla dajasno izgovori reči. "Hoćeš li da uništiš Zemlju?" Ruke i noge bile sumu napete od suzbijene žurbe. "Sunozbor čezne za smrću. Ne budibudala. Daj meni prsten." Na to se prvo ugljevlje Kovenantovog starog besa razvilo u vatru. Udaljeni udarci su se nastavljali, kao da se delovi Peskodržaurušavaju; ali opasnost je bila mnogo bliža. Čuo je teške korakekako trče spoljašnjim hodnikom. Nagonski je povio kolena da očuva ravnotežu u bici. Koraci su stigli do vrata i zastali. Oglasio se Lupižena, stenjući kroz zube. "Paučino Vodosvetla, volimte." Na to su se vrata ćelije zgužvala kao pergament kada je Nom udarilao njih i kroz njih dvema bezprstim rukama nalik na maljeve. Dok je vrisak metala još odjekivao tamnicom, zver je jurnula kao danamerava da ga razbije o zid. Nikakvo smrtno telo ni kost ne bi izdržalo takav napad. No, Elohimisu samo uspavali otrov Opakog. Nije bio očišćen ni oslabljen. APeščana gorgona bila je stvorenje čiste moći. Trenutak pre no što je Nom udarila, Tomas Kovenant se pretvorio uerupciju belog plamena. Divlja magija: kamen temeljac Svoda Vremena: moć koju neograničava ni potčinjava nijedan Zakon sem unutrašnjih ograničenjaonoga ko je nosi. Vrhovni poglavar Mhoram rekao je proročanstvovatre: Ti jesi belo zlato, i Kovenant je ispunio te reči. Zahvatio ga jeneugasivi plamen. Blistao je srebrnim ognjem kao da se pretvorio uognjište peći. "Ne!" kriknuo je Findejl kraj njega. Peščana gorgona se zabila u Kovenanta. Udar i ubrzanje odneli suga do zida. No, jedva je osetio napad. Plamen bele vatre čuvao ga jeod bola, kao da je taj plamen samo spoljašnji znak njegove lepre,čineći ga neosetljivim na ograničenja sopstvene smrtnosti. Neko saživim nervima možda bi suviše osećao toliku moć pa joj ne bidozvolio da razvije punu snagu: Kovenanta to nije ograničavalo.Otrov je oživeo u njemu. Ožiljci od zmijskih zuba na podlaktici sinulisu kao oči Opakog. Gotovo bez misli i volje, suprotstavio se napadu

Nom. Peščana gorgona se zateturala i ustuknula. Pošao je za njom kao struja magme. Nom je zadavala udarce koji bii stenu pretvorili u prah. Urođeno divljaštvo uvećano stolećimazatočeništva sada se sručilo na Kovenanta. A on je odgovaraoudarima nalik na bes uragana. Na podu su se pojavile pukotine.Dovratak se srušio, ostavljajući u spoljašnjem hodniku rascepinunalik na ranu. Findejlovi protesti zvučali su kao cviljenje stenja. Kovenant je napredovao. Zver je odbila da se dalje povlači. Neverniki Nom uhvatili su se u rvački zagrljaj kao braća po usudu. Peščana gorgona imala je ogromnu snagu. Mogla je da ga zdrobikao svežanj trulih grančica. No, Kovenant se pretvorio u plamen, asvaki plamsaj nosio ga je dalje u ekstazu otrova i gneva. Već jepostao toliko blistav da je družina bila zaslepljena. Srebro je topilo iisparavalo izlomljeni kamen, proširujući tamnicu pri svakom vrelomudaru njegovog srca. Bio je tako bespomoćan! Sada je podivljao odželje da uzvrati udarac. Ova Peščana gorgona ubila je Hergroma iobogaljila Cera. A Kasrein je pokrenuo njeno zlo. Kasrein! Mučio jeKovenanta dok ovaj nije bio sposoban da se brani; samo ga jeHergromov upad spasao od smrti - ili od opsednutosti koja bi bilagora od smrti. U njemu je ključao bes; gnev je plamteo kao sunčevoganj. Ali Nom nije bila kriva. Zver je bila divlja i željna nasilja; ali živela je idelovala samo po naređenjima Kasreinove volje. Kasrein, uvekponovo Kasrein. Kroz Kovenanta su se vitlali prizori puni svireposti.Gnev ga je učinio nesavladivim poput vulkana. Osetio je da mu Nom slabi u stisku. Nagonski je umanjio svojusnagu. Otrov se tek probudio i još je mogao da ga obuzdava. Niježeleo da ubije. Peščana gorgona smesta je oslobodila nov talas snage i gotovo garastrgla. No, Kovenant je predaleko odmakao u moć. Divljom magijomščepao je zver i okovao je plamenom i voljom. Gorgona se titanskiborila, ali bezuspešno. Okovavši je, pustio ju je i uzmakao. Nom se neko vreme uvijala, trudeći se da se oslobodi svom svojomurođenom divljinom. No, nije uspela. Postepeno je, izgleda, postajala svesna da je konačno naišla na

čoveka koji može da je uništi. Prestala je da se bori. Opustila je ruke.Čitavim telom pronosili su joj se dugi drhtaji, kao da iščekuje smrt. Kovenant je postepeno umanjio moć, iako je zadržao pregrštplamena na samom prstenu. Uskoro je zver bila oslobođenaplamena. Lupižena je počeo da se smeje kao da se vratio sa ivice histerije.Findejl je piljio u Kovenanta kao da ne veruje sopstvenim očima. No,Kovenant nije imao vremena ni za šta sem Peščane gorgone. Nomje oprezno iskušavala slobodu. Od iznenađenja je počela da drhrtijoš jače. Mahala je glavom levo-desno, kao u neverici. Pažljivo, kaoda se boji onoga što čini, podigla je ruku da udari Kovenanta pravo uglavu. Kovenant je stegao pesnicu i ponovo rasplamsao vatru. Ali nijeudario, nego je s mukom upotrebio zarđali glas. "Ako me ne ubiješ, nećeš morati da se vratiš u Usud." Nom se ukočila kao da razume. Drhteći čitavim telom, spustila jeruku. Trenutak kasnije, zver ga je iznenadila - spustila se na pod. Drhtanjeje postalo još jače, a onda je počelo da jenjava. Peščana gorgonadotakla je čelom kamen kraj Kovenantovih nogu kao da se zaklinjena vernost. Pre no što je Kovenant stigao da reaguje, Nom se ponovo uspravila.Na praznom licu nije joj se videlo nikakvo osećanje. Okrenula se saživotinjskim dostojanstvom, popela se do razbijenih vrata, bezoklevanja prošla kroz šljaku dovratka i nestala niz prolaz. U daljini su zvuci padanja kamena jenjali; povremeno je neki tupudar stizao do ćelije, kao da je negde pao komad zida ili tavanice.Nom mora da je napravila mnogo štete na putu ovamo. Kovenant je iznenada postao svestan svetlosti svoje vatre. Pekla muje vid kao da su mu se oči vratile u normalu. Smanjio je moć sve dokse nije svela na plamičak oko prstena. Ali nije je potpuno ugasio.Čitav Bhrathairdom ležao je između družine i Dragulja Zvezdoputa, aon nije nameravao da i dalje ostane zatvorenik. Vratila su mu sesećanja na Veselkamen - bespomoćnost i otrov u grču. Neposrednopo istinozboru ubio je dvadeset jednog pripadnika na-MhoramoveKlave. Tragovi zmijskih zuba na podlaktici nastavili su da pilje unjega. Iznenada ga je obuzela žurba i okrenuo se da pogleda

saputnike. Vain je stajao odmah tu: simbolika pragrdana u ljudskom obliku. Nausnama je nosio crni osmeh olakšanja. No, Kovenant nije imaovremena za razmatranje demonokota. Kolikom brzinom će Kasreinorganizovati odbranu Peskodrža? Požurio je kraj Vaina ka ostalimdrugovima. Prva je iznemoglo promrmljala njegovo ime. Izgledalo je da je jedvau stanju da izdrži teret izbavljenja. Lupižena je kraj nje bez zazoraronio suze, naizmenično se smejući glasnije i tiše. Ozbiljna modricana slepoočnici kao da mu je oštetila emocionalnu ravnotežu.Brusobol je stajao sa pokidanim lancem na slobodnoj ruci, a sazglobova mu je kapala krv; ali lice mu je bilo ozareno novom nadomkoju mu je Kovenant pružio. Sa ostalih zidova pogledi haručaija odražavali su belo zlato kaoponos. Izgledali su moćno kao Zavet koji je vezao Krvnu gardu zapoglavare snagom jačom od sna i smrti. Čak su i Cerove oči sijale,iako je iza svetlosti ležao bol tako dubok da je i Kovenantov površnipogled mogao da ga razabere. Crvena tečnost natapala mu jezavoje oko kolena. Sanomor kao da nije bio svestan Kovenanta. Pogled nemog džinabio je staklast i usmeren ka unutra. Izmoždene ruke pružao jenapred kao da želi da pokrije lice. No, barem nije bilo znakova fizičkepovrede. A onda je Kovenant ugledao Linden. Zaprepastio se. Visila je u okovima kao da su joj obe ruke slomljene.Glava joj je bila mlitavo opuštena napred; kosa boje žita padala joj jepreko lica i grudi. Kovenant nije video da li diše, nije znao je li jepovredio ili ubio tokom borbe sa Nom. Findejl je za to vreme neprekidno mrmljao. "Hvala Gmrau što jeizdržala." Reči kao da su bile otrgnute iz iščekivanja. "Ipak, sudbinaZemlje leži u rukama ludaka. Otvorila je stazu uništenja. Zar nisamOdređen da je sprečim? Moj život je prokockan. To jenepodnošljivo." Kovenant se plašio da joj priđe, strepeo je da će videti da je ranjena- ili nešto gore. Uspaničen, bacio se na Findejla. Ščepao ga je zaogrtač. Moć mu se okupljala i plamtela oko Elohimovog mršavogtela.

"Šta joj se desilo?" Findejlove žute oči kao da su za časak razmišljale kako bi bilo da muprosto nestane iz stiska. No, ipak je odgovorio. "Uzdrži se od gneva,prstenošo. Ne znaš kakva je opasnost. Sudbina Zemlje je krhka utvojim grubim rukama." Kovenant ga je besno pogledao i Findejl ježurno dodao: "Odgovoriću." Kovenant ga nije puštao. Divlja magija kovitlala se u njemu kaozmijsko gnezdo. Srce mu je udaralo na ivici krika. "Ona je ućutkana", oprezno je rekao Findejl, pažljivo zagledan uKovenanta, "kao što si ti bio ućutkan na Elohimfestu. Ulazeći u tebe,preuzela je u sebe tišinu koja te je čuvala." Govorio je kao da želi daKovenant čuje drugu poruku, skriveno opravdanje onoga što suElohimi učinili. Ali Kovenant nije imao sluha za to. Samo ga jestezanje pesnica sprečilo da ne eksplodira. "Ali za nju to neće trajati", nastavio je Findejl. "Ovo je tvoje,načinjeno je za tebe, i neće je dugo držati. Uskoro će se vratiti.Zato", žurno je nastavio, "nema potrebe za divljom magijom. Morašje ugasiti. Zar me ne čuješ? Tvoje ćutanje je jedina nada za Zemlju." Kovenant ga više nije slušao. Odgurnuo je Findejla. Vatra je blesnulaiz raširenih prstiju kao žar. Okrenuo se ka Linden i razbio joj lance narukama i nogama, a onda pružio ruke da je uhvati. No, ona nije pala:telo joj je nagonski povratilo ravnotežu kao da je najprimitivnijinagoni navode da izbegne neophodnost njegovog dodira. Polako jepodigla glavu. Pod žutim i belim svetlom baklji i bele magije video jeda su joj oči prazne. Oh, Linden! Nije mogao da se zaustavi. Zagrlio ju je, čvrsto, i počeoda je njiše kao da je dete. I sam je bio takav. A ona je zbog njegapreuzela ovo na sebe. Od zagrljaja se nad njom stvorio srebrni oreol.Tok njegove moći pokrio ju je kao da je nikada neće pustiti. Nije znaoda li da plače zato što je živa ili zato što je ovako izolovana. Sama jeto učinila sebi. Zbog njega. Oglasio se Brin, čvrstim glasom, bez straha i bez ikakvog drugogosećanja: "Prapoglavaru, onaj Kemper nas neće pustiti da odemo.Moramo da požurimo." "Tako je, Džinoljube", rekla je Prva. Svaki protekli trenutakpovećavao je njenu spremnost za bitku. "Dragulj Zvezdoputa i daljeje u opasnosti, a mi smo daleko od njega. Ne sumnjam ni u

Sedmoruka ni u njegovu odanost, ali želim da odem odavde iponovo stupim nogom na dromond." Te reči Kovenant je razumeo - ne Findejlove nagoveštene pretnje,nego konkretan poziv na akciju. Elohim je rekao: Sudbina Zemlje ležiu rukama ludaka. Tražio je prsten. A Kovenant je ubio toliko ljudi,uprkos svom gađenju od krvoprolića. Nije verovao nijednoj moći.Ipak, divlja magija tekla je kroz njega kao struja raskidanja, željnaupotrebe. Zahtev Prve podsetio ga je na važnost pohoda, na potrebuda prežive i pobegnu. Ona mu je vratila sećanje na Kasreina, koji je primorao Linden naovoliko žrtvovanje. Pažljivo je spustio Linden i odmakao se od nje. Za trenutak je ostaozagledan u nju, utiskujući njeno prazno i lepo lice u sećanje, da bioko njega pribrao sva osećanja. Onda se okrenuo ostalima. Mentalnim pokretom skinuo im je okove sa ruku i nogu, počev odSanomora i Cera, kako bi nemi džin mogao da se postara zaranjenog haručaija. Cerova povreda nanela mu je dodatni bol, odčega mu se plamen proširio na ruke kao da on sam predstavljasamo gorivo za divlju magiju. Već se više puta iscelio i sačuvao odzla. Ipak, neosetljivost ga je sprečavala da to učini i svojimprijateljima. Morao je da uloži ogroman napor kako bi zadržao gnevod još jedne eksplozije. Začas je oslobodio čitavu družinu. Lupižena je nesigurno stajao, jošpodložan posledicama primljenog udarca. No, Brin je pošao kanjemu kao da je spreman na sve Kovenanta radi. Kail je preuzeobrigu o Linden. Prva je izvukla svoj novi mač i stegla ga obemarukama; pogled joj je bio oštar kao gvozdeno sečivo. Brusobol jezategao lanac koji je slomio, isprobavajući je li pogodan za oružje. Za trenutak su zastali da se nauživaju slobode. Onda je Prvapožurila uz stepenice da napusti ćeliju, a ostali su pošli za njom. Spoljnji hodnik zavijao je sa obe strane za ugao; Prva je smestapošla u pravcu kuda je otišla oslobođena Peščana gorgona.Kovenant je krenuo za njom, rame uz rame sa Brinom i Brusobolom,a ostali su ih pratili. Džinovi su hodali pognuto, jer im je tavanica bilapreniska. No, iza prvog ugla naišli su na širi hodnik sa mnogo vrataod ćelija. Hustin koji je čuvao to mesto bio je mrtav, zdrobljen tamogde ga je našla Nom. Kovenant nije imao vremena da zaviruje u

ćelije, ali u prolazu je slomio sve reze na vratima. Hodnik se utapao u čitav lavirint prolaza. Prva je morala da stane, neznajući pravac. Trenutak kasnije Brin je pokazao ka stepeništu kojese dizalo na jedom kraju hodnika. Družina je smesta krenula kanjemu. Niz stepenište je sišla mršava žena i počela da trči ka njima. Kada ihje ugledala, iznenađeno je stala, a onda ponovo požurila napred. Jedva su prepoznali gospu Alif. Haljina joj je bila iscepana i prljava.Kosa joj je visila u pramenovima, a na temenu su se videli tragovičupanja vlasi. Niz desni obraz pružale su joj se četiri dugačkeogrebotine. Pogledala je Prvu i Kovenanta, dahćući. "Peščana gorgona... Kakoto da ste...?" Trenutak kasnije ugledala je Kovenantovu vatru iopasnu vrelinu u njegovom pogledu. Ramena su joj se opustila. "Oh,bojala sam se za vas. Vi ste mi bili jedina nada i kada je Peščanagorgona... došla sam da vas obiđem, misleći da ću ugledatisopstvenu smrt." Lice joj se trzalo. No, brzo je razmišljala. "Morateda bežite!" uzviknula je. "Kasrein će okupiti protiv vas sve snagePeskodrža." Prva je bacila pogled na Kovenanta; ali on nije bio Linden i nije znaomože li se verovati toj ženi. Sećanja na gospu ispunila su ganelagodnošću. Da li bi došla ovamo da je onomad uspela da gazavede? "Gospo", kruto je rekla Prva, "ti si ranjena." Alif je podigla ruku ka obrazu - pokret pun straha. Bila je Omiljena;njen položaj zavisio je od lepote. No, odmah je spustila ruku, pribralase i dostojanstveno uzvratila pogled Prvoj. "Gospa Bent nije nežna kada likuje. Pošto je ona gaddijevaOmiljena, nisam smela da se branim." Na to je Prva klimnula glavom kao da obećava osvetu. "Hoćeš li nasizvesti odavde?" Gospa nije oklevala. "Hoću. Meni ovde više nema života." Prva je pošla prema stepeništu, ali izubijana žena ju je zaustavila."Taj put vodi u Prvi Uvoj. Odatle nema izlaza sem kroz kapije - kojesu snaga Peskodrža. Pokazaću vam drugi put." Kovenant se složio, ali imao je druge planove. Pri svakom otkucajusrca iz njega su se razlivale iskre. "Reci mi kuda ideš."

Brzo je odgovorila. "Peščana gorgona napravila je veliku rupu uPeskodržu. Ako budemo išli njenim putem, stići ćemo do otvorenogpeska pod Peskozidom. Odatle najsigurniji put u luku vodi duž vrhasamog Peskozida. Biće čuvan, ali verovatno će Kemperove misli bitiupravljene na drugu stranu - ka kapiji." "A mi ćemo biti izloženiji napadu na zidu", mračno je rekla Prva,"nego na kapiji, ili na ulicama Bhrathaira. Dobro je. Idemo." Ali Kovenant je već govorio dalje. "U redu. Naći ću vas na zidu.Negde. Ako se ne pojavim ranije, čekajte me kod Šiljaka." Prva se naglo okrenula ka njemu i prostrelila ga pogledom. "Kudaćeš?" Bio je oštar od otrova i moći. "Ništa nam neće vredeti da se borimosa stražarima. Prava opasnost potiče od Kasreina. Verovatno možeda potopi brod, a da ni nos ne promoli iz Kemperovog Vrha." Unjemu su se kovitlala sećanja - plamen uspomena - kako se jednomsuočio sa Penosledom, Triokom i Lenom posle odbrane KamendolMithila, i kako im je dao obećanja. Obećanja koja je održao. "Idemda mu bacim ovu prokletu stenu pravo na glavu." U ono vreme malo je ili nimalo razumeo divlju magiju. Dao jeobećanja jer nije mogao drugačije da imenuje svoj gnev. Ali sada jeLinden bila ućutkana, postala je prazna i slepa njega radi; a on je biozaogrnut belom vatrom. Kada mu je Prva klimnula glavom, napustioje družinu i potrčao uz stepenice. Brin se smesta našao kraj njega. Kovenant je bacio pogled naharučaija. Biće njih dvojica protiv čitavog Peskodrža. Ali to će bitidovoljno. U svoje vreme on i Brin sami su se suočili sa čitavimVeselkamenom - i pobedili su. No, kada je pošao uz stepenice, pažnju mu je privukao blesakbeličaste odore i ugledao je kako za njima trči Findejl. Zastao je na stepeništu. Elohim je trčao lako kao Vain. Kada jestigao do Kovenanta, Findejl je zadihano rekao. "Ne čini to.Preklinjem te. Zar si gluv koliko i lud?" Kovenant je za trenutak poželeo da se suprotstavi Findejlu. Dlanovisu ga svrbeli od moći; plamen mu je lizao uz ruke. Ali uzdržao se.Možda će uskoro imati bolju priliku da izvuče odgovore koji su mupotrebni. Okrenuo se od Elohima i pošao uz stepenice brzo kaovatra koju je nosio u nogama.

Stepenište je bilo dugačko; kada se završilo, našli su se u lavirintuhodnika i prolaza u dnu Prvog Uvoja. Sve je izgledalo pusto. Očitosu snage Peskodrža već poslate nekuda. Nije znao kuda da pođe,ali Brin je bio siguran. Preuzeo je vođstvo; Kovenant ga je pratiotrkom. Lom kamena je prestao. Stene više nisu drhtale. Ali iz daljine se čuozvuk sirena - grubi, dugi krici nalik na vrisak demona. Zavijale su kaoda pozivaju u rat čitav Bhrathairdom. Siguran da beg iz Peskodrža i Luke Bhrathaira nije moguć sve dok ježiv Kasrein od Vrtloga, Kovenant je ubrzao korak. Brže nego što je očekivao, napustili su složene prolaze i stigli uogromno prednje dvorište Prvog Uvoja, između širokih stepenicakoje su se izvijale naviše. Prednje dvorište bilo je puno hustina i vojnika. Odjeknuo je uzvik. Snage Peskodrža bile su postavljene predkapijom kako bi blokirale bekstvo. Izgledale su mračno inepregledno, jer pala je noć, a dvorište je bilo osvetljeno samostražarskim bakljama. Na izdato naređenje usledio je juriš. Brin nije obraćao pažnju na njih. Lako je potrčao uz bliže stepenište.Kovenant ga je pratio, nošen snagom divlje magije. Findejl se kretaokao da ima krila. Odgovarajući na uzvik, odred hustina počeo je da se spušta izDrugog Uvoja. Mora da su tamo čekale desetine stražara, kako biuhvatili družinu u procep. Senke su im pokrile životinjska lica nečimnalik na nevericu kada su ugledali tri čoveka kako idu na njih umestoda beže. Brin je srušio jednog, sapleo drugog, oteo koplje od trećeg. A ondaje Kovenant počistio sve hustine sa stepeništa zamahom vatre ipotrčao dalje. Zastavši samo koliko da baci koplje na poteru, Brin je ponovopreuzeo vođstvo. Drugi Uvoj bio je tamniji od Prvog. Odredi koji su bili skriveni ovdenisu odavali položaje svetlom baklji. No, Kovenantova moć sijala jekao oreol, otkrivajući opasnost. Kao da se svakim korakompribližavao vrhuncu. Otrov i plamen vukli su ga napred kao da višenema svoju volju. Pošto je hustina i vojnika bilo previše da bi Brinmogao da ih delotvorno napada, Kovenant je pozvao haručaija da

bude uz njega, a onda je podigao plamen oko njih dvojice i načiniooklop koji ih je štitio dok su napredovali. Po podu je ostavljaoosmuđeni trag. Napadači nisu mogli da ih dosegnu kroz oganj.Bacali su koplja, ali divlja magija ih je pretvarala u iverje. Negde van Peskodrža sirene su dostigle vrhunac i počele dapulsiraju kao uklete duše. Kovenant nije obraćao pažnju na njih.Zaštićen vatrom, stigao je do narednog stepeništa i popeo se u NizObilja. Ovde je svetlo bilo ugašeno, ali nije bilo napadača. Možda Kempernije očekivao da će neprijatelj stići dovde; ili nije želeo da oštetistolećima nagomilavano bogatstvo. Na vrhu stepeništa Kovenant jezastao, zgusnuo plameni oklop u vrelu masu i zavitlao ga naniže dabi usporio poteru. Onda je ponovo potrčao za Brinom kroz galerije,noseći pred sobom bes na Kasreina. Popeli su se uz bogato, široko stepenište poput vrtloga i banuli uVeličanstvo. Ovde svetlo nije bilo prigušeno. Ogromne svetiljke i kandelabri još subacali svetlost ka Okrilju kao da dominiranje gaddijevog prestola nijelaž. No, svi stražari su povučeni da služe Kasreinu negde drugde.Niko se nije postavi pred Kovenanta dok je žurio napred, nošendivljom magijom i sirenama. Sa Findejlom koji ga je pratio kaoprotest, Brin i Nevernik pošli su pravo ka skrivenim vratima koja supredstavljala prolaz ka Kemperovom Vrhu i požurili u Kasreinoveprivatne odaje. Kovenant se penjao kao plamen prema noćnom nebu. Uspon je biodug i trebalo je da bude i naporan; ali divlja magija ga je učinilanepodložnim zamoru. Disao je kao oganj i nije se umarao. Sirene sumu odjekivale oko glave; a iza tog zvuka čuo je hustine kako tutnjeza njim koliko god su brzo mogli po zavojitom stepeništu. No, bio jebrz kao kondor i moćan, brži od svake potere. Obuzet besom kaoputem ka apoteozi, osećao je da bi mogao da uđe i u samu Peščanugorgonu i ostane nepovređen. Ipak, unutar divlje magije i rešenosti, um mu je ostao bistar. Kasreinje bio moćan čarobnjak. Vekovima je vladao ovim delom Zemlje. AkoKovenant ne smisli odbranu od straže koja je napredovala, moraćeda ih sve pobije. Od te pomisli obuzela ga je jeza. Kada se pohodzavrši, kako će podneti teret tolikog krvoprolića?

Kada je ušao u prostranu odaju gde je gospa Alif pokušala da gazavede, suzbio je moć i sveo je na svetlucanje oko prstena. Od tognapora zavrtelo mu se u glavi; ali stezao je zube sve dok nije izdržaopritisak. Bilo mu je teško; bojao se da neće dugo izdržati. Promukloje pozvao Brina da se vrati sa gvozdenog stepeništa koje je vodilo uKasreinovu radionicu. Haručai ga je pogledao sa izrazom nalik na iznenađenje. Kovenantje pokazao glavom naviše. "To je moj posao." Glas mu je bio napetod uzdržavanja. Poklopac koji je postavio preko pritiska kao da jeveć počeo da se krivi i popušta. "Tamo mi ne možeš pomoći. Nećuda rizikujem tvoj život. Potreban si mi ovde." Zvuci potere jasno sudopirali kroz otvorena vrata. "Zadrži stražu." Brin je odmerio pogledom Kovenanta i klimnuo glavom. Stepenište jebilo usko. Moći će sam da brani odaju od hustina, ma koliko brojnibili. Zadatak kao da mu je prijao, kao da je bio dostojan haručaija.Zvanično se naklonio Prapoglavaru. Kovenant je pošao kastepeništu. Findejl mu je i dalje bio za petama. Elohim je nastavio da govori,nagovarajući Kovenanta da odustane. Kovenant ga nije slušao; aliFindejlov glas pomagao mu je da se umiri. Ovaj Elohim predstavljaoje na neki način opasnost veću nego Kasrein od Vrtloga. A Kovenantje našao način da ih međusobno sukobi. Ako uspe da dovoljno dugo održi kontrolu. Bez divlje magije, morao bi da se penje običnom snagom nogu.Pustinjska noć bila je ledena, ali znoj mu je stajao na čelu kao da muga je iscedilo zavijanje sirena. Uzdržavanje je delovalo kao strah.Srce mu je tupo udaralo, ubrzano je disao, ali penjao se uzposlednje stepenice i našao se licem u lice sa Kemperom. Kasrein je stajao kraj zida radionice, iza dugačkog stola. Na stolu jebilo nekoliko urni, krčaga i retorti, kao i velika, gvozdena činija sanečim što se pušilo. Upravo je pripremao neku čaroliju. Nekoliko koraka dalje nalazila se stolica na koju je jednom stavioKovenanta da bi ga ispitao. No, oprema stolice se izmenila. Sada susa nje na sve strane štrčali zlatni krugovi, nalik na velike monokle natankim peteljkama. Kovenant se ukočio, očekujući napad. Vatra mu je bila spremna. No,Kemper ga je osmotrio kroz skramu, pogledom punim stare strepnje,

a onda ponovo usmerio pažnju na činiju. Sin mu je spavao u nosiljcina leđima kao mrtva stvar. "Znači, savladao si Peščanu gorgonu."Glas mu je šuštao kao nabori ogrtača. Vekovima je dokazivao da muništa ne može nauditi. Brusobolov udarac nije ostavio nikakav trag."To je veliko delo. Bhrathairi veruju da će čovek koji ubije Peščanugorgonu živeti večito." Kovenant se trudio da se kontroliše. Otrov i moć besneli su u njemu.Osećao je da se guši od uzdržavanja. Krv u žilama plamtela mu jeod razloga za smrt ovoga čoveka. No, stojeći tu i gledajućigaddijevog Kempera, ustanovio je da ne može svesno ubiti nekoga.Nikakvi razlozi nisu bili dovoljni. Već je ubio previše ljudi. Odgovorio je promuklim šapatom punim lišavanja. "Nisam." To je privuklo Kasreinovu pažnju. "Nisi?" Iznenada ga je obuzeo bes."Jesi li poludeo? Osim smrti, nikakva moć ne može odvesti tu zvernatrag u zarobljeništvo. Čak i tako sama može navući na nas tamupočetka sveta. Zaista si moćan", obrecnuo se. "Dovoljno moćan dauništiš čitav Bhrathairdom." Gnev mu je zvučao iskreno; no gotovo odmah naizgled ga je sasvimzaboravio. Zaokupile su ga druge brige. Ponovo je pogledao u činijukao da čeka nešto. "Uostalom, nije važno", promrmljao je."Postaraću se za to kada dođe vreme. A ti mi nećeš pobeći. Većsam naredio uništenje tvog voljenog džinobroda. U ovom trenutku,dok izazivački stojiš preda mnom, njegov plamen osvetljava LukuBhrathaira." Kovenant se nehotice trgao. Dragulj Zvezdoputa u plamenu! Nitidivlje magije izvukle su se iz okova i posegnule ka Kemperu. Odnapora da ih prizove nazad Kovenanta su zabolele grudi kao oduboda. Lobanja mu je pulsirala od naprezanja dok je pažljivoizgovarao: "Kasreine, mogu da te ubijem." Bela vatra podvlačila jesvaku reč. "Znaš da mogu da te ubijem. Ostavi to što radiš. Prekininapad na brod. Pusti moje prijatelje." Moć mu je zamaglila pogledkao strašna nejasnost noćne more. "Svaku kost ću ti pretvoriti uugljevlje." "Hoćeš li, zaista?" Kemper se nasmejao - grub zvuk bez imalohumora. Pogled mu je bio grub i bez smilosti pod sirenama."Zaboravljaš da sam ja Kasrein od Vrtloga. Moje veštine stvorile suUsud gorgona i podigle ovaj Peskodrž; ja držim u svojim rukama

čitav Bhrathairdom. Ti si moćan na svoj način i imaš ono što ja želim.Ali ipak si bedan i potpuno nesposoban, a usuđuješ se da mevređaš." Govorio je grubo, ali ipak nije napadao. Jednom rukom lagano jenačinio bezazlen pokret ka onoj stolici. "Jesi li primetio mojepripreme?" Delovao je čvrsto. "Ovakvo zlato retko je na Zemlji.Možda se ne može naći nigde drugde sem ovde. Zato sam došaoovamo i preuzeo vlast nad Bhrathairdomom. I zato se trudim daproširim vlast nad drugim oblastima, drugim kraljevstvima, kako bihstekao još zlata. Pomoću zlata izvodim svoje veštine." Mirno jegledao Kovenanta. "Pomoću zlata ću te uništiti." Dok je izgovarao te reči, naglo je pružio ruke i prevrnuo gvozdenučiniju. Po stolu se prosula crna tečnost, gusta kao krv. Zapalila ga je -prosula se po podu, izgrizavši rupe u njemu - i polila i Kovenanta. Kiselina: tečnost moćna koliko i znanstvo pragrdana. Kovenant jenagonski podigao ruke, bacajući beli plamen na sve strane. Trenutakkasnije se sabrao. Usmerio je moć i odgurnuo crnu tečnost u stranu. Za to kratko vreme, manje od otkucaja srca, Kemper se pokrenuo.Dok se Kovenantu vid izbistrio, Kasrein više nije stajao kraj stola.Sedeo je na stolici, okružen malim, zlatnim omčama. Kovenant nije mogao da se zadrži. Divlja magija iziskivala je svoje.Suviše brzo da bi se uzdržao ili razmislio, bacio je srebrni oganj naKempera - udarac dovoljno jak da sprži svako smrtno telo. Jedva je čuo Findejlov užasnuti krik. "Ne!" No, vatra nije dotakla Kasreina. Usisali su je brojni zlatni krugovi okostolice. Potom su je vratili, pustili je da besni radionicom saudvostručenom, utrostručenom snagom. Stolovi su se tresli; police su otpadale sa zidova; sve je odjekivalo odlomljave nalik na krike bola. Lavina krša i vatre napala je Kovenantasa svih strana istovremeno. Spasao ga je samo nagonski krik divljemagije. Udar ga je bacio na pod. Kamen je drhtao pod njim kao ranjeno telo.Pred očima su mu poigravali odjeci srebra. Odjeci nisu jenjavali. Kasrein je preuzeo kontrolu nad Kovenantovimodbrambenim ognjem. Sada je divlje goreo unutar zlatnih krugova,bacajući plamsaj za plamsajem. Kao da su pržili i sam vazduh.

Findejl se našao pred Kovenantom. "Uzdrži se, budalo!" Počeo je daga pesnicama udara po ramenima. "Zar me ne čuješ? UništićešZemlju! Moraš se uzdržati!" Ošamućen i zbunjen plamenom i pritiskom, Kovenant je jedvamogao da razmišlja. No, nešto duboko i mračno u njemu ostalo jeprisebno i nametnulo svoju volju. "Moram da ga zaustavim", dahtaoje. "Inače će uništiti pohod." Ubiće Linden. Džinove. Haručaije."Neće biti više nikoga da zaštiti Zemlju." "Ludače!" uzvratio je Findejl. "Ti dovodiš Zemlju i opasnost, ti!! Zarne vidiš koja je svrha otrova Opakog?" To je pokolebalo Kovenanta; ali nije popustio. Ostao je pod pritiskomgneva i straha. "Onda ga ti zaustavi!" odgovorio je. Određeni se trgao. "Ja sam Elohim. Elohimi ne ubijaju." "Ovako ili onako." U Kovenantovom glasu narastao je plamen."Zaustavi ga. Ili mi odgovori na pitanja. Sva. Zašto si ovde. Čega seplašiš. Zašto hoćeš da me zadržiš." Findejl se nije pomerio.Kasreinova moć svakog trenutka jačala je ka uništenju. "Odluči se!" Elohim je duboko uzdahnuo, nalik na jecaj. Žute oči za trenutak sumu bile vlažne od bola. A onda se zanjihao i istopio. Podigao se u vazduh u obliku ptice. Vatra je besnela oko njega. Proleteo je kroz nju nepovređen, brzooličenje Zemne moći. Menjajući oblik u letu, postajući izdužen ipljosnat, stuštio se na Kempera. Pre no što je Kasrein stigao da reaguje, Findejl mu je suknuo krajlica i pao na bebu. Elohim se smesta pretvorio u kapuljaču i pokrio bebinu glavu.Stegao se pod maleckom bradom, poklopivši paperjastu kosicu, iprilepio se za dete kao druga koža. Gušio ga je. Kasreinu se oteo krik. Skočio je i teturavo se uspravio, napustivšizaštitu stolice. Zamahnuo je rukama iza sebe, pokušavajući dadohvati Findejla; ali nije uspeo da ga skine. Udovi su mu se ukočili.Lice mu se pokrilo mrljama ludila i užasa. Ponovo je vrisnuo - urlik užasa iz samih korena bića: "Moj život!" Krik kao da mu je slomio dušu. Srušio se na pod kao podrovanitoranj.

Čarolija koja je plamtela oko stolice počela je polako da jenjava. Kovenant se uspravio kao da će jurnuti u pomoć Kasreinu. Pritisakmoći i užas smrti sijali su iz njega kao početak nehotične ekstaze. Podigavši se ponovo u ljudski oblik, Findejl se sklonio odKemperovog tela. Lice mu je bilo puno bola. Tiho je objasnio. "To štoje nosio na leđima nije mu bio sin. Bio je to kroyel - ta stvorenja gladii užasa naseljavaju proklete mrakove Zemlje. Oni koji radi života ilimoći sklope pogodbu sa kroyelima prokleti su za sva vremena." Glasmu je bio pun magle i suza. "Prstenošo, jesi li zadovoljan?" Kovenant nije mogao da odgovori. Nalazio se na ivici erupcije i nijeimao drugog izbora do da pobegne od štete koju će načiniti. Borećise da uspostavi kontrolu, pošao je ka stepeništu. Izgledalo jebeskrajno. Ipak, nekako je izdržao - napor od koga su mu se cepalinervi - više radi Brina nego radi sebe. Da Brin ne bi umro na kraju. U donjoj odaji našao je haručaija. Brin je tako čvrsto zagušiostepenište mrtvim hustinima da je sada mirno stajao i čekao da ostalistražari naprave prolaz. Upitno je pogledao Kovenanta, ali ovaj nije imao odgovor ni zanjega. Drhteći svakim mišićem, Nevernik je oslobodio taman tolikodivlje magije da raščisti dugački, mrtvi vrtlog stepeništa. Onda jepošao naniže, praćen Brinom i Findejlom. Izgubio je kontrolu još pre no što je stigao do Veličanstva. Plamenmu se oteo. Pretvorio se u oganj uništenja. Stepenište se zaljuljalo.U kamenu su se pojavile pukotine. Daleko nad njim, krov Kemperovog vrha počeo je da se ruši.

20. VATRA U BHRATHAIRDOMULinden Averi normalno je videla i čula. Kail ju je vodio duž

podzemnog prolaza osvetljenog samo retkim bakljama. Prva iBrusobol bili su pred njom, prateći ženu koja je izgledala kao gospaAlif. Lupižena i Sanomor bili su u blizini. Sanomor je u ogromnimrukama nosio Cera. Vain se kretao na začelju grupe kao senka. AliKovenant je nestao. Brina i Findejla nije bilo. Linden je primetila tečinjenice jasno koliko je svetlo dozvoljavalo. Na neki način ih je irazumela. Mišice su joj pulsirale od bola, naročito tamo gde joj je Kailostavio modrice. No, izveštaji njenih čula sadržali su toliko malo značenja da su moglibiti i na stranom jeziku. Kovenant je nestao. Iza onoga što je videla ičula, iza fizičkih osećanja, bila je kao dete koje je upravo izgubilonovog druga; a ništa unaokolo nije joj nudilo utehu pred tom tugom. Pošto ju je Kail vukao baš za bolni deo ruke, išla je za njim. No, bilaje prezauzeta slikama nalik na predosećanje lišavanja i taj bol nijedopirao do nje. Kasnije je družina stigla do mesta punog uništenja. Dugačka odaja,očito stanište stražara, pružala se pod temeljima Peskozida. Sada suse i odaja i Zid pretvorili u neravnu padinu šljake koja je vodila uotvorenu noć. Kovenant je nestao. Iz haosa koji je načinila Peščanagorgona virila su razbacana tela hustina. Oštra prema zvezdama,kroz pukotinu se videla ivica Peskozida. Gospa Alif je bez oklevanja počela da se penje uz šljaku. No,izlomljeni komadi kamena bili su suviše veliki za nju. Prva je podiglagospu na svoja snažna leđa i pošla napred. Brusobol je učinio isto sa Linden. Jednom ogromnom šakom stegaoju je za obe ruke sebi ispod brade. Od pritiska o njegova ramenaruke su je bolele. Počela je da se seća oca. Uprkos izobličenim leđima i povređenoj glavi, Lupižena se penjaobez problema. Bio je džin, navikao na kamen i penjanje. Kailu susnaga i ravnoteža nadoknađivali ljudski rast. Vain je bio sposoban zasve. Samo je Sanomor imao problema; držeći Cera, nije mogao dase pomaže rukama. Lupižena mu je pomagao. Družina se najvećommogućom brzinom uspela u noć.

Kada su stigli do otvorenog peska unutar Peskozida, Prva je spustilagospu Alif. Brusobol je spustio Linden. Sada je videla da je rupi uPrvom Uvoju odgovarao istovetan otvor u Peskozidu. Uz dovoljnovremena i slobode, Peščana gorgona sigurno je mogla da sruši čitavPeskodrž. No, zver očito nije nameravala da izvrši potpunouništenje. Verovatno uopšte nije mislila na uništenje, nego je prostoporušila prepreke koje su stajale između nje i zadatka koji je imalapred sobom. U daljini su zavijale sirene. Grub i vrištav, kao krici kamena, gnevPeskodrža usecao se u tamu i mesečinu. No, u Lindeninim ušima odjekivali su i drugi krici - njeni sopstvenivrisci dok je preklinjala oca na samrti. Noć joj je zapljusnula dušu,iako je njen otac umirao po danu. Sedeo je u napola slomljenojstolici za ljuljanje, na tavanu, a krv mu se slivala iz razrezanihzglavaka kao očajanje. Mogla je da oseti slatkasti zadah krvi, daoseti nekadašnju mučninu jasnije nego Kailov stisak na sopstvenojmišici. Njen otac bacio je ključ kroz prozor, opteretivši je svojimsamosažaljenjem, odričući joj moć da ga spase. Tama se dizala kanjoj iz poda i zidova, iz njegovih usta - usta su mu se izvila ubezdanom zaboravu i likovanju, nezasitoj gladi za tamom. Poprskaoju je krvlju kao Hergrom. Tavan koji je zamišljala kao sopstveni rajpostao je užasan. Gospa Alif vodila je družinu na zapad, žureći ka najbližimstepenicama koje su vodile na vrh Peskozida. Bila je suvišeiscrpljena da bi potrčala. Prva je išla kraj nje. Brusobolov lanac tihoje zveckao kroz šuškanje koraka. Više puta je pokušao da požuri,zabrinut za brod. Kail je vukao Linden napred. Nesigurno je koračalapo pesku, ali praznina koja ju je obuzela posle Kovenanta činila ju jenesposobnom da se odupre. Bila je nesposobna da spase svog oca.Pokušala je - pokušala je sve što je njena dečija duša mogla dasmisli. U poslednjem očajanju rekla mu je da ga neće voleti akobude umro. Odgovorio joj je: Ionako me nikad nisi volela. A onda jeiskrvario do smrti kao da time dokazuje da je rekao istinu: nauk otami koji je danima paralisao njeno telo, tonući ka korenima njenogpostojanja. Tama. Svetlost meseca koji će koliko sutra postati pun već sespuštala ka zapadu. Sirene. A potom, u senci Peskozida, stepenice.

Bile su široke. Družina se popela u retkoj koloni oko Linden i Kaila,Sanomora i Cera. Lindenino iscrpljeno telo nije bilo sposobno zauspon tim tempom. No, um zatvoren u prošlost nije ni pokušao da seodupre Kailovom navaljivaju. Kovenant je nestao. Od svih njenihsaputnika, samo je Lupižena izgledao podložan zamoru. Iskrivljenegrudi pritiskale su mu pluća i ograničavale pokrete, pa mu je dahzviždao, a koraci mu postali nesigurni. Možda je bio jedini smrtan odsvih njenih prijatelja. Kad su je ponovo izvukli na mesečinu, nehotice se zateturala. Kail juje zgrabio i trzajem uspravio istovremeno sa uzvikom koji jeodjeknuo nad Peskozidom, rascepivši harmonično zavijanje sirena."Videli su nas", dahnula je gospa Alif. "Oprostite mi. Izgleda da samvas pogrešno vodila." Iako se borila za dah, hrabro se držala. "Odtrenutka kada sam osetila želju da naplatim Kasreina sva poniženja,sve sam odluke pogrešno donela. Suviše brzo su nas otkrili." "Kovenant Džinoljub obezbediće naplatu koju želiš", zarežala jePrva. Napeto je gledala ka jugu. U odgovor na uzvik, zdepastetamne prilike počele su da se pojavljuju na toj strani; hustini suizlazili iz unutrašnjih prolaza Peskozida. "Za ostalo ne brini." Steglaje novi mač, vezujući hrabrost za njega. "Slobodni smo u tami i putnam je jasan. Živećemo ili umreti, kako bude, a krivica nije tvoja." Kao blesak gvožđa pod mesečinom, pošla je ka spoljnom ogrankuzida koji je vodio ka Bhrathairdomu i Luci. Ostatak družine pratio juje kao da je postala čvrsta poput dugog podizanja mora. U poteru su se uključile desetine, a potom dvasedetine stražara,uperenih kopalja. Na bledom kamenu izgledali su crni i smrtonosni.No, bli su stvorenja snage, a ne brzine; družina je uspela da održirastojanje. Ubrzo je dete u Linden pronašlo nešto što je ličilo nanormalnost, a život joj se uklopio u nove tokove posle očeve smrti.Maskirana gipkošću mladosti, živela je kao da joj srž ličnosti nijepovijena i izmenjena onim što se desilo. Ipak, majčino stalnosamosažaljenje i optuživanje podrivali su je, kao vode koje odnosekamenje. Pretvarajući se da joj nije stalo, položila je temelje svihkasnijih pretvaranja i svih poricanja. Čak i predavanje medicinskompozivu života i smrti pretvorilo se u poricanje, a ne u potvrđivanje. Kovenant je nestao. Čula su joj normalno dejstvovala, ali nije znalada se polako vraća iz praznine gde je ostavljena i izgubljena posle

napora da ga spase. Družina se približavala ogranku Peskozida kojije okruživao zapadno dvorište između Bhrathaira i Peskodrža. Aodatle su se slivali hustini, kao bujica na vrhu zida. Spoj unutrašnjegi spoljašnjeg zida već je bio zaprečen. Prva je nastavila napred još nekoliko koraka, sužavajući razmakizmeđu njih i puta kojim je htela da krene, prema Luci Bhrathaira.Onda se zaustavila, kako bi družina imala vremena da se pripremiza boj. Stražari su se brzo približavali. Nisu stvarali nikakav zvuk semtutnjave stopala. Bili su stvorenja Kemperove volje, nedostajala im ječak i sposobnost za nezavisnu krvožednost ili likovanje. Peskozid jebio na istom nivou sa Prvim Uvojem; ali Peskodrž se izvijao kazvezdama još četiri nivoa, dominirajući tom stranom utvrđenja.Kemperov Vrh stremio je ka nebesima. Izgledao je nezamislivo visoki neizbežan kao usud. Nikakvim bekstvom nije se mogla izbećikontrola njegove vlasti. Kasreinova pohlepa za večnošću bila jeiskazanja njime, vidljiva svakom oku. Lindenina čula osetila su kroz kamen Vrha nagoveštaje bele vatre.Pogađali su je kao svest o raku kod njene majke. Sirene su zavijalekao majčin užas. Cer je mirnim glasom zatražio da ga spuste kako ne bi opterećivaoSanomora u predstojećoj borbi. Na znak Prve, Sanomor je nežnopoložio povređenog haručaija na zdravu nogu. Svuda oko Linden, gospe Alif i Cera, četvoro džinova i Kail postavilisu se u zaštitnički položaj, stvarajući petougao za borbu. Linden je videla šta rade, ali shvatila je jedino da su joj okrenuli leđa.Lekari su okrenuli leđa njenoj majci. Ne melanomu njene majke, sakojim su se nepokolebljivo borili, ne razmišljajući o terenu na komesu vodili bitku. Samo su prema bedi sredovečne žene ostali gluvi iravnodušni, kao da ne razumeju činjenicu da se ona ne boji tolikosmrti koliko bola sporog gušenja. Pluća su joj bila ispunjenatečnošću koju nikakva naknadna drenaža nije mogla da izvuče. Nijese bojala umiranja nego cene tog umiranja, kao što se oduvek bojalacene života. A nije bilo nikoga da je sasluša, sem same Linden:petnaestogodišnje devojčice, sa crnom glađu umesto duše. Molimte, Bože, pusti me da umrem. Sedela je sama u majčinoj sobi, dan

za danom, jer nije bilo nikoga drugog. Čak su i sestre prestale dadolaze, osim kad bi lekar to naredo. Gospa Alif stala je leđa uz leđa sa njom. Linden nije videla nijednolice, Sem Cerovog i Vainovog. Ceru se niz lice slivao znoj odsuzbijanog bola. Kovenant je nestao. Hustini su na mesečini izgubilisvaki nagoveštaj ljudskog i pretvorili se u zveri. Jedino što se čulo bili su teški koraci, gruba pretnja sirena i glasPrve. A onda su krupni stražari napali družinu sa obe strane. Pokreti su im bili nejasni i razliveni. Kasreinov um bio je negdedrugde i nedostajala su im jasna uputstva. Možda bi smesta uništilidružinu da su prosto stali i isturili koplja. Ali nisu tako postupili.Jurnuli su napred, tražeći borbu prsa u prsa. Mač Prve sinuo je kao munja pod mesečinom. Brusobol je vitlaolancem kao batinom. Lupižena je oteo koplje od prvog hustina kojiga je napao, a onda počeo da maše oštrim sečivom pred licimanapadača. Sanomor je odgurnuo oružje u stranu i zakoračionadomak kopalja kako bi obema pesnicama rušio stražare. Kail nije mogao da se bori kao džinovi - nedostajala mu je tolikasnaga i masa. Ali bio je precizan i brži od hustina. Lomio im je kopljau rukama, oslepljivao ih, terao da se međusobno sudaraju. No, vrh Peskozida bio je prepun stražara i bili su nesavladivo brojni.Prva je sejala oko sebe smrt, vitlajući mačem nepredvidljivo kaovatra; ali nije mogla da spreči gomilanje mrtvih tela oko sebe, nijemogla da spreči stvaranje klizavih potoka krvi. Brusobolov lanacčesto se kačio za koplja, a dok ga ne bi otrgao morao je da sepovlači. Lupižena se dobro držao, ali ubijao je malo hustina. A niSanomor i Kail nisu mogli da dobro brane bok. Pretila je opasnost dastražari prodru između njih. Kemperov Vrh stajao je nad družinom kao da Kasrein gleda na tustranu, polako stežući družinu u pesnicu svoje zlobe. Za trenutak jeizgledalo da je kamen postao proziran od naleta divlje magije; ali tona hustine nije delovalo. Sirene su vrištale kao duhovi koji senaslađuju. A u zaštićeno središte probio se jedan stražar. Divlje je jurnuo napred, uperivši koplje u Linden. Nije se pomerila. Bila je začarana starom zavodljivošću smrti -večitim i neizlečivim ubeđenjem da zaslužuje kaznu koju je uvek

poricala. Pusti me da umrem! Nasledila je taj krik i nikada ništa nećemoći da ga ućutka. Zasluživala ga je. Opustošenim pogledom pratilaje napredovanje gvozdenog šiljka kao da ga jedva čeka. No, pred njom se stvorio Cer. Napola paralisan udlagama na nozi ipovezom oko ramena, nije mogao da je drugačije brani. Bacio senapred i dočekao vrh koplja sopstvenim trbuhom. Udarac ga je odbacio na nju. Zajedno su pali na kemen. Sanomor se divlje okrenuo i slomio stražaru kičmu. Cer je pao preko Lindeninih nogu. Težina njegovog života prikovalaju je u mestu. Krv je pokušavala da mu poteče iz utrobe, ali on jezabio pesnice u ranu. Svuda unaokolo, ostali sadruzi borili su se naživot i smrt, opstajući još nekoliko trenutaka iz čiste tvrdoglavosti dapriznaju poraz. Iz Kemperovog Vrha dopirali su odsjaji užasa. AliLinden nije uspevala da otrgne pogled od Cera. Njegova unutrašnjaagonija rastrzala joj je nerve. Lice mu je bilo lišeno značaja, ali tolikibol oživeo je sećanja u njoj. Prikovao je pogled za njeno lice. Bio je pun potrebe. Mesečina mu jeplamtela u očima kao groznica. Kada je progovorio, glas mu sepretvorio u krvavi, dahtavi šapat. "Pomozi mi da ustanem. Moram da se borim." Čula ga je - i nije ga čula. Pusti me da umrem! Čula je tu molburanije, slušala ju je sve dok joj nije prepustila kontrolu. Okolni kamenbio je prekriven ispuštenim kopljima - neka su bila cela, nekaslomljena. Nesvesno je napipala komad drveta sa gvozdenim vrhom,dugačak koliko njena podlaktica. Kada ju je Gibon-Besomukdodirnuo, nešto u je njoj skočilo od prepoznavanja i pohlepe: njenaneprosvetljena bespomoćnost odgovorila je na moć. A sada je tajodgovor ponovo izvirao iz izvora nasilja. Ionako me nikada nisivolela. Tišina ju je lišila stroge odluke koja je ranije držala podkontrolom crnu pohlepu. Moć! Ščepala je drvenu dršku i pratila odluku koja joj je uobličila život. Cerje podigao pesnicu sa trbuha u pokušaju da je zaustavi. Podigla jeobe ruke i pokušala da mu zarije vrh koplja u grlo. Kail ju je udario nogom. Pogodio ju je u desnu mišicu, gde sumodrice bile najdublje, pa je promašila i pala unazad kao krpenalutka. Kamen ju je ošamutio. Za trenutak nije mogla da diše. Kaomajka. U glavi joj se vrtelo kao da je bačena u nebo. Ruka joj je

utrnula od ramena do vrhova prstiju. Um joj je ispunilo jecanje. No, spoljašnjem sluhu taj bol zvučao jekao oštro, životinjsko cviljenje. Hustini su zavijali uglas - jedan zvuk uhiljadu grla. Borba je prestala. Prva je zadihano upitala. "Je li ga..." Neki stražari su se bacili sa grudobrana prema Peskodržu. Ostali suse teturali kao bogalji prema najbližim ulazima u Peskozid. Niko višenije obraćao pažnju na družinu. "Ne", mirno je odgovorio Kail. "Nije uspela u nameri. Rana će ga lišitiživota." U njegovom glasu nije bilo ni nagoveštaja opraštanja. Linden je osećala kako joj Cerovu površnu težinu dižu sa nogu. Nijeznala šta govori. Posedovala je samo daleku svest o tome da joj uustima postoje reči. "Ionako me nikad nisi volela." Kail ju je povukao na noge. Lice mu je pod mesečinom bilonepopustljivo. Stezao ju je za desnu ruku, ali nije osećala ništa. Džinovi je nisu gledali. Zurili su u Kemperov Vrh kao da su u transu. Visoko pod nebesima, kroz kamen su puzali crvi bele vatre,neumorno ga pretvarajući u šljaku. Vrh tornja već je počeo da seruši. Svakog trenutka odronjavao se novi deo Vrha, ubrzano gapretvarajući u ruševinu. Divlja magija plamtela je pod tamnomkupolom neba. Haos je proždirao Kemperov toranj kao zmija. Prva je dahtala kroz zube. "Tako su hustini izgubili gospodara." Linden je pod nogama osećala udare vatre. Vibracije su bile praćenenovim udarima ogromnih komada kamena koji su padali uVeličanstvo. "A sada", zakašljao se Lupižena, "da hvalimo ime KovenantaDžinoljuba - i da se molimo da izdrži uništenje koje je započeo.Veličanstvo će takođe pasti - a verovatno i Niz Obilja. Mnogo će bitiizgubljeno, i života i bogatstva." Glas mu se pretvorio u pepeo."Žaliću za dvoranima koje je Kasrein držao u okrutnom stisku." "Tako je", tiho je dodao Brusobol. "A ja ću žaliti za samimPeskodržom. Kasrein od Vrtloga u mnogo čemu ga je ispunio zlom,ali kamen je bio dobro obrađen." Sanomor je ostao okovan nemošću, ali je sklopio ruke nad srcem. Uočima mu se odražavalo divlje srebro koje je sukljalo u nebesa. AVain je stajao mirno kao da pozdravlja, gledajući mesto puno

Kovenantove moći uz osmeh koji je ličio na drevnu zlobu pragrdana. Svuda oko njih vazduh je podrhtavao od buke uništenja. A onda se oglasila gospa Alif kroz stalno zavijanje sirena. "Moramoda idemo." Lice joj je bilo napeto od svega što je videla, od uništenjaživota koji je vodila - ali i uzdignuto, obdareno novom vizijom umestostare. "Sa Kasreinom je gotovo - a i sa njegovom stražom. Ipak,opasnost ostaje. Sada niko u Peskodržu ne može da povučenaređenja koja je on izdao. A bojim se da će se noćas povesti ratoko prevlasti u Bhrathairdomu. Morate žuriti ako hoćete dapreživite." Prva je klimnula glavom. Brzo se sagnula da pogleda Cera. Bio jemrtav - iskrvario je kao Lindenin otac, iako nije bilo ništa zajedničkogmeđu njima. Prva mu je umesto pozdrava dodirnula obraz i mračnopogledala Linden. Ali nije progovorila. Brusobolu se i dalje žurilo nabrod. Brzo se prodevajući između mrtvih hustina, pošla je povrhPeskozida žurnim korakom. Brusobol joj se pridružio. Lupižena ih je s mukom pratio.Neartikulisano stenjući duboko u grlu, Sanomor je konačno ostavioCera. A Kail, koji nimalo nije popustio stisak kojim je držao Lindeninubeživotnu ruku, grubo ju je povukao za džinovima. Nije uopšte osećala desnu ruku. Mlitavo joj je visila, prazna uprkosubrzanim udarima srca. Kailov udarac sigurno je zdrobio nerv. Nosilaje krv na savesti, odgovornost koju nikada nikome nije priznala.Pantalone su joj bile natopljene krvlju. Lepile su joj se za noge kaogreh. Praznina se sada brže sklapala, nanoseći joj bolne udaresamosvesti. Kako je mogla da hoda sa Kailovim životom tako bliskovezanim za sebe? To je ista ona moćna krv haručaija kojom je Klavahranila Vatrokob tokom pokolenja; a ona je bila samo nesposobnažena, lišena ruke i duše. Nikada neće izbeći slatkaste, lepljive mrlje iprijanjanje krivice. Zvuci lomljave iz visina Peskodrža su se nastavili, granitna opozicijasirenama; ali divlje svetlo moći počelo je da jenjava. Tama se polakosklapala nad Bhrathairdomom. Mesečina je pokrivala uzvišenjePeskodrža i visoku ivicu Peskozida kao nestanak, naležući nadinama prošaranu pustoš Velike Pustinje kao ljubavno milovanje.Pod varljivim svetlom, pulsirajuća vriska sirena zvučala je fanatično inapušteno.

Družina je prilazila sve bliže cilju. Kada su žurno izišli na ogranakkoji se pružao ka Luci, presekavši zapadno dvorište, vrisak kao da jepromenio ton. Dizao se iz čudovišta koja su čučala kao karijatide nadunutrašnjom kapijom. Sadruzi su nagonski ubrzali korak. Sama kapija izgledala jenapuštena. Hustini su otišli sa dužnosti, a gaddijevi konjanici sigurnosu bili zauzeti negde drugde. No, sirene su i dalje pozivale nastrepnju i borbu. Kasrein je bio mrtav, ali ne i opasnost koju je onpokrenuo. Družina je žurila ka severu koliko god su Linden i gospaAlif mogle da hodaju. Od spoja iza dvorišta zid se spuštao zajedno sa zemljištem - kamoru. Kamen se brzo našao između družine i sirena, prigušujućiurlik. A sadruzi su konačno mogli da pogledaju Bhrathairdom. Ogoljen pod mesečinom, grad se spuštao ka Luci kao mrežapokretnih i nepokretnih svetala. Svetiljke u probuđenim domovima iutvrđenim trgovinama izdvajale su se od ustalasanih baklji koje sunosili pljačkaši, vojnici i odbegli mornari. Bhrathair je izgledao kaovrtlog iskri, kao da će grad svakog trenutka planuti. U luci je požar već počeo. Džinovi su skočili na grudobran, grozničavo gledajući ka pristanu nakome su ostavili Dragulj Zvezdoputa. Brusobol je proklinjaoprigušenim glasom, jer se jedva zadržao da ne padne sa zida. Linden nije bila dalekovida kao džinovi i haručai, ali gotovo sesasvim pribrala. Praznina je i dalje prigušivala sve njene misli ipokrete, kao da joj je mozak obmotan vatom; ali to je nije sprečilo daoseti hitnju svojih saputika. Pošla je za njima do grudobrana,pokušavajući da vidi što i oni. Čitavo područje na kome je bio usidren dromond nalazilo se uplamenu. Šok ju je vratio u telo. Težina sopstvene ruke i Kailovog stiska postalisu preveliki da bi ih podnosila. Zateturala se napred. Haručai ju jesmesta povukao na mesto. Silina njegovog trzaja okrenula ju jelicem ka njemu. Zagledala se u njegovo bezizražajno lice, sa plamenom u očima."Ne mogu..." glas joj je izgledao nepomičan kao i ruka. Bilo je tolikostvari koje je trebalo da mu kaže, koje je morala da mu već kaže. Aline sad. Progutala je knedlu. "Ne vidim. Tako daleko. Šta je bilo sa

brodom?" Kail je začkiljio kada je shvatio promenu u njoj. Polako jojje sklonio prste sa mišice. Izraz lica nije mu se promenio, ali podigaoje jednu ruku da pokaže ka Luci. Lupižena ju je čuo. Spustio joj je ruku na rame kao da je preuzimaod Kaila - ili kao da se preprečuje između njih dvoje - i okrenuo je dapogleda zaliv. Pri tom je pažljivo govorio, kao da su mu plućapovređena od napora. "To je sidromajstorovo delo. Nameravao je da smisli način da nasupozori ukoliko Bhrahtairi ponovo pokušaju napad na DraguljZvezdoputa. Sada je, izgleda, napad zaista ponovo pokušan. Zato jezapalio svoju vatru, u nadi da će nam vest o tome možda dojaviti i daje on u opasnosti." "Ali, gde..." Jedva je uspevala da ga prati. U čitavom pristaništuvidela je samo ogroman plamen. "Gde je brod?" "Tamo." Upravio joj je pogled nešto dalje od pristana. I dalje nijevidela dromond. "Sedmoruk je hrabro postupio." Lupiženin glaspokazivao je da mu se grlo steglo. "Ali sada Dragulj Zvezdoputamora da se bori za život." Tek tada je videla. Mala sa tolike daljine, plamena lopta nemo se izvila preko crnepovršine vode, bacajući jako svetlo i široke odsjaje. Poletela je sanaoružane galije sa katapultom na palubi. Plamena lopta letela je pravo na prepoznatlive kamene katarkeDragulja Zvezdoputa. Sedmoruk je podigao svaki komadić platna koji su mogla da izdržedva preostala jarbola na džinobrodu. Jasno ocrtana u trenutkusvetla, praznina između njih zjapila je kao smrtonosna rana; a samajedra kao da su se pružala ka plamenoj lopti. Bili su tu i ostali brodovi: dve ogromne krstarice sa po pet katarki,velike gotovo kao Dragulj Zvezdoputa; dve trireme, obe okovanegvožđem na pramcu, još jedna galija sa katapultom. Svi su gonilidromond, tražeći načina da ga potope. Ali džinobrod se već okretao. Plamena lopta preletela mu je prekokrme i zarila se u uljastu površinu mora. Lopta je smestaeksplodirala, šireći talase plamena po vodi. Oganj je zapljusnuobokove džinobroda; ali spao je sa kamena, ne pričinivši nikakvuštetu.

Pre no što je plamen zgasnuo, Linden je videla kako jedna triremaskreće, pokušavajući da se zabije pramcem u dromond. Nizovivesala zapenili su more. A onda je svetlo nestalo. Uprkos mesečini,brodovi su nestali. Brusobol je kroz zube izdavao uputstva Sedmoruku koji nije mogaoda ih čuje. Kapetan je očajavao zbog broda. Linden je nehotice zadržala dah. Nisu čuli nikakav zvuk. Huka u Bhrathairu i bitka u Luci nisu mogli dase čuju od sirena. Ali onda se sa druge galije izvila nova plamenalopta. Bila je lansirana na brzinu i loše upravljena. Jedino je uspelada osvetli more. Linden je videla kako Dragulj Zvezdoputa prolazi kroz ostatketrireme. Napadač je bio zdrobljen. Ostaci su nestajali pod kobilicomdromonda. Onda se tama vratila, potapajući Dragulj Zvezdoputa dokse spremao da naleti na najbližu ogromnu krstaricu. Brusobol i Sanomor nisu mogli da otrgnu pogled od bitke. No, gospaAlif povukla je Prvu za ruku. Prva je s naporom otrgla pažnju odLuke. "Morate da požurite do Šiljaka", rekla je gospa. "Pazite - oni sučuvani. Ali samo tamo se možete nadati da se vratite na svoj brod. Aput je dug." "Zar nećeš sa nama?" zabrinuto je upitala Prva. "Tu blizu su stepenice", glasio je odgovor. "Vratiću se mome narodu.""Gospo." Glas Prve je bio pun pobune. "Kakvom životu se možešnadati sa njima? Posle ove noći Bhrathairdom više neće biti isti.Mnogo si rizikovala zbog nas. Dozvoli da te zauzvrat odvedemoodavde. Put neće biti lak ni bezopasan, ali poštedeće te tiranije." Gospa Alif našla je u sebi snagu koja kao da ju je iznenadila."Govoriš istinu", rekla je kao da se čudi samoj sebi. "Bhrathairdomviše nikad neće biti isti. A ja sam zaboravila kako se uživa podtiranijom. Ali sada će biti posla za sve koji više ne vole gaddija, a jaznam neke tajne Peskodrža. To znanje može da posluži onima kojine žele da zamene Ranta Absolena nekim sličnim." Stajala jeuspravno u iscepanoj odeći, žena koja konačno zna šta hoće."Zahvaljujem na ponudi - i na onome što ste noćas učinili. Ali sadaću otići. Šiljci su čuvani. Budite oprezni." "Gospo!" viknula je Prva za njom; ali ova je već nestala u tami i

senke duž grudobrana su je progutale. Prva je tiho uzdahnula. "Idisa srećom. Ima nade i lepote u narodu koji rađa takve kao ti." Niko jenije čuo sem Linden i Lupižene. Drhteći u sebi, Linden se ponovo okrenula ka Luci, taman na vremeda vidi kako se zoroljub pretvara u baklju. Uspela je da nazre džinove na prečkama. Odsecali su jedro,puštajući da odleti u vodu kao ranjena ptica. Pre no što se svetlougasilo već su bili zauzeti pričvršćivanjem novog jedra. Dromond je za sobom ostavio više štete. Jedna krstarica i galijasudarile su se bokovima. Mnoga vesla su izlomljena; na palubi galijezavladao je haos, blokirajući katapult. Dok su se tri preostala brodatrudila da organizuju novi napad, Dragulj Zvezdoputa uhvatio jevečernji povetarac i pošao ka otvorenom moru. "Sad!" uzviknula je Prva, razbijajući ukočeno posmatranje ostalih."Moramo da požurimo ka Šiljcima. Džinobrod će stići do njih savatrom i poterom za petama. Ne sme se zadržavati u čekanju nanas." Brusobolovo lice bilo je prekriveno senkama straha i gneva; ali nijeoklevao. Iako nije uspeo da otrgne pogled od Luke, okrenuo se kaseveru i potrčao. Pretpostavljajući da će je i ostali poslušati, Prva je pošla za njim. Samo je Linden oklevala. Već je bila iscrpljena. Cerova smrtpostepeno joj je otežavala disanje i nije znala šta se desilo daKovenantom. Ono što je počinila ostavilo joj je u ustima metalniukus. Prvo Hergrom, a sad Cer. Kao i njena majka. Lekari su odbilida prihvate odgovornost za smrt njene majke, a sada je ona bilalekar i pokušala je da ubije Cera. Kovenant je nestao. Dok je Prva već trčala, Linden se ponovo okrenula ka Peskodržu,tražeći ma kakav znak moći koji bi joj pokazao da je Kovenant jošživ. Nije bilo ničega. Tvrđava se ocrtravala prema noćnom nebu kaoruševina. Iza bledih zidova bila je puna tame koju mesec nije mogaoda odagna. Jedini vidljivi znak života bio je zvuk sirena. Urlikale sukao da njihov gnev nikada neće minuti. Desna ruka visila joj je kao da je preuzela na sebe Kovenantovulepru. Ukočeno je pošla ka Peskodržu. Kail ju je ščepao za ruku i okrenuo je jednim trzajem, kao da će je

udariti. No, Lupižena i Sanomor nisu je ostavili. Lupiženin pogledplamteo je kada je otrgao od nje Kailovu ruku. Nešto duboko u njojpitalo se hoće li izgubiti ruku. Lupižena je pokretom pozvaoSanomora. Nemi džin istog časa ju je podigao u naručje. Noseći jekao u Sarangravskoj Ravnici, potrčao je za Brusobolom i Prvom. Sirene su postepeno nestajale u daljini. Družina se kretala brže nošto bi Kovenant uspeo da ih prati. Ako je još u stanju da pođe zanjima. Desno rame tupo ju je bolelo, kao u šoku posle amputacije.Kada je podigla pogled, jedino što je videla bio je dugački ožiljak podSanomorovim očima, nalik na mlaz stare mesečine. Položaj u komeju je držao nije joj dozvoljavao da prati napredovanje DraguljaZvezdoputa. Nije imala snage čak ni da se pobuni. Iznenadila se kada se Sanomor naglo okrenuo nazad, ka jugu, istao. Ostali džinovi takođe su stali. Kail je stajao povijenih kolena.Svi su kroz slabo svetlo gledali Vaina - ili nešto iza Vaina. A onda je i ona čula: topot kopita po kamenu Peskozida. Potkovanikonji, mnogo njih. Izvijajući se u Sanomorovom stisku, ugledala jekako se ka njima sliva gust oblak senki. Kao da su menjale oblik ugalopu. "Brusobole", rekla je Prva gvozdenim glasom, "Ti i Sanomor moratenastaviti ka Šiljcima. Ponesite sa sobom Odabranu i Kaila odharučaija. Lupižena i ja učinićemo sve što je moguće da vaszaštitimo." Braća se nisu bunila. Nijedan džin iz čitave Potrage ne bi se protivionaređenju izdatom takvim glasom. Brusobol i Sanomor polako su sepovukli. Kail ih je sledio posle trenutka oklevanja. Vain se pokrenuoda bi ostao uz Linden. Prva i Lupižena ostali su zajedno da dočekajugaddijeve konjanike. No, uskoro su se i Brusobol i Sanomor zaustavili. Linden je osećalakako Sanomorovi mišići teže ka Prvoj. Brusobol se ukočio kao da nezna kako da ostavi druga. Uklješteni između suprotnih potreba,gledali su kako jahači napreduju. Prva je držala mač u rukama i čekala. Lupižena se pogrbio, sarukama na kolenima, duboko dišući i skupljajući snagu za bitku. Podnejasnim, srebrnastim svetlom, izgledali su kao ogromni kipovi,preteći, tihi i moćni. A onda se začulo naređenje na jeziku Bhrathaira. Konji su se naglo

zaustavili. Između gvožđa i kamena poletele su varnice. Dok su se ostali još zaustavljali, jedan zapenjeni konj je,poigravajući, stigao do dvoje džinova. Začuo se poznati glas."Pozdravljam te, Prva od Potrage. Ko bi pomislio da si sposobna daizazoveš haos u čitavom Bhrathairdomu?" Prva je načinila upozoravajući pokret vrhom mača. "Rire Griste",rekla je glasom punim tihe opasnosti, "vrati se odakle si došao. Neželim da prolijem još krvi." Katifinov konj se opirao, ali ovaj je čvrsto kontrolisao uplašenuživotinju. "Pogrešila si." Više nije bilo dvorske učtivosti. Sada jezvučao kao vojnik, a u glasu mu se osećala spremnost. "Da sam biodovoljno mudar da shvatim tvoju pravu vrednost, pomogao bih vam iranije." Prizvuk ambicije. "Kasrein je mrtav. Gaddi je jedva malo boljiod ludaka. Došao sam da vas ispratim do Šiljaka, kako biste makarmogli da se bezbedno ukrcate na svoj brod." Prva nije spuštala mač. "Hoćeš li ti da vladaš Bhrathairdomom,katifine?" tiho je upitala. "Ako ne ja, vladaće neko drugi." "Možda", bila je uporna. "Ali zašto hoćeš da nam pomogneš?" Imao je spreman odgovor. "Želim da priča koju ponesete u drugezemlje bude puna dobre volje. A želim i da brzo odete, kako bihoslobodio svoj posao od moći koje niti razumem niti mogu da ihkontrolišem." Zastao je, pa dodao sa opipljivom iskrenošću. "Osim toga, zahvalansam vam. Da niste uspeli, ni ja ne bih dugo opstao u Kasreinovojmilosti. Verovatno bih bio predat Peščanim gorgonama." Glas mu jeneprimetno zadrhtao. "Zahvalnost mi je veoma važna." Prva se za trenutak zamislila. "Ako govoriš iskreno", zatražila je,"opozovi brodove koji nam napadaju dromond." Konj se trgao. Morao je da se izbori sa njim pre nego što jeodgovorio. "To ne mogu." Bio je sav napet. "Oni slušaju sirene, kojene znam kako da ućutkam. Nema načina da me čuju sa tolikedaljine." Prva je gotovo nehotice pogledala Luku. Brza trirema naterala jeDragulj Zvezdoputa da se okrene. Džinobrod je plovio pravo nagalije, izložen napadu. Krstarica mu se brzo približavala. "Onda tražim dokaz tvoje dobre volje." Za trenutak joj je glas

zadrhtao; ali brzo je strogošću prikrila brigu. "Pošalji svoj odrednazad u Peskodrž, u potragu za Tomasom Kovenantom. Svi koji muse suprotstavljaju moraju biti zaustavljeni. Dajte mu konja, kako biuspeo da nas sustigne. I pratićeš nas samo ti. Ti ćeš se postarati zanašu bezbednost do Šiljaka. A odatle ćeš naći načina da te oni ratnibrodovi nekako čuju." Pretnja u njenom glasu bila je jasna kaooštrica mača. Katifin je za trenutak oklevao. Pustio je konja da se propinje kao daće mu to pomoći da donese odluku. No, otišao je predaleko da bi sesada okrenuo. Pogledao je vojnike i sjahao. Jedan je preuzeo uzdenjegovog konja dok je on izdavao niz naređenja. Odred se smestaokrenuo i odgalopirao uz dugu padinu Peskozida. Kada su otišli, Rire Grist se naklonio Prvoj. Odgovorila mu jeklimanjem glave. Nemo je položila ruku Lupiženi na rame. Zajednosu pošli ka Šiljcima. Ako je i primetila da je ostali sadruzi nisuposlušali, nije to ničim pokazala. Sa Kailom uz sebe kao čuvarem, Rire Grist je žurio da održi korak sadžinovima koji su išli na sever. Nova plamena lopta pokazala je da je Sedmoruk nekako izbegaoklopku ratnih brodova. Dromond je ponovo grabio pravo ka Šiljcima. U blesku plamene lopte koja je letela nad vodom, i sami Šiljci su sejasno videli. Zlokobno su se dizali na obzorju, a prolaz između njihizgledao je suviše mali za ikakav beg. Svaki okret na koji je džinobrod bio primoran usporavao mu jenapredovanje. Kada su se približili zapadnom tornju, družina jeprilično isprednjačila ispred dromonda. Katifin je potrčao napred,praćen Kailom, dovikujući naređenja prema puškarnicama. Brzo sumu odgovorili. Po vrlo određenom drhtaju Sanomorovih mišićaLinden je znala da ovaj razume šta su Bhrathairi rekli - i da Rire Gristnije izdao družinu. No, njegova odanost je nije zadivila. Osećala se potpuno prazna,osim utrnulosti ruke, opasnosti po Dragulj Zvezdoputa iKovenantovog odsustva. Nije slušala Bhrathaire. Sluh joj je bioupravljen nazad, duž Peskozida, ka sirenama i nadi u topot kopita. Iz Šiljka su izišli vojnici i pozdravili Rire Grista. Žurno im je govorio.Okrenuli su se i otrčali u kulu, a katifin za njima. Prva je poslalaBrusobola da zameni Kaila i proveri da se Rire Grist nije predomislio.

Uskoro su se začula glasna naređenja koja je katifin dovikivaoistočnom Šiljku. Džinovi su zajedno pošli ka uglu kule odakle su mogli da gledaju iLuku i Peskozid. Tu su čekali. Linden je, u Sanomorovim rukama,takođe čekala. No, osećala je da nema sa njima ničeg zajedničkogosim ćutanja. Njen pogled nije dopirao daleko kao njihov. Verovatnoni sluh. A dromondov ples opstanka remetio joj je usredsređenost.Nije znala kako da poveruje da će Kovenant i džinobrod opstati. Nešto kasnije, Lupižena je dahnuo. "Ako on zakasni - ako draguljZvezdoputa bude morao da ga čeka u ovom suženju..." "Jeste", zarežalla je Prva. "Nikakav katapult neće promašiti takvumetu. Tada dobra volja Rire Grista neće značiti ništa." Kail nije govorio. Stajao je prekrštenih ruku, kao da je pun nasiljakoje mora da suzdržava. "Sada, Sedmoruče", šapnuo je Lupižena. Udarao je pesnicom pogrudobranu. "Sada." Posle nekoliko trenutaka bez ikakvog zvuka sem udaljenog urlikasirena i tihog zapljuskivanja mora o temelje Šiljka, Peskozid jeiznenada odjeknuo od sudara vesala. Prevareni jednimSedmorukovim manevrom, trirema i krstarica borile su se da izbegnubočni sudar. Plamena lopta razbila se o stenje tik ispod družine,raširivši kroz kamen drhtaje eksplozije. Udar je zaslepio Lindenina čula. Pred očima su joj poigravale bele icrvene mrlje. Nije ga čula kako dolazi. Iznenada su se džinovi okrenuli ka Peskozidu. Sanomor ju je spustiona noge. Nije uhvatila ravnotežu; gotovo je pala. Kail je načinio trikoraka napred, a onda se zaustavio kao da odaje počast. Iz mesečine kao da se zgusnuo konj u trku. Dok su udari i pljuskanjevesala hvatali pravi ritam, kroz buku se začuo udar kopita. Gotovobez prelaza, konj se približio družini. Nespretno se zaustavio, nogudrhtavih od iscrpljenosti. Na njemu je jahao Brin. Pozdravio je džinove. Prebacio je nogu preko jabuke sedla i sjahao.Tek tada se iza njega pojavio Kovenant. Bio je naslonjen haručaiju oleđa kao da se bojao za život - preplašen od brzine i visine konja.Brin je morao da mu pomogne da sjaše. "Dobro došao, Džinoljube", promrmljala je Prva. U glasu joj je biloviše radosti nego u glasnom uzviku. "Dobro došao, zaista."

Iz tame se začuo lepet krila. Sa puta je ka Kovenantu zalepršalasenka. Sova je za trenutak lebdela u vazduhu kao da namerava damu sleti na rame. Ali ptica se uskoro stopila sa sopstvenom senkom,a iz tla se pojavio Findejl u ljudskom obličju. Pod slabim svetlomizgledao je kao da je užasnut i da ne vidi kraja užasu. Kovenant je stajao tamo gde ga je Brin spustio kao da ga jenapustila sva hrabrost. Izgledao je smrknuto i beznadežno. Možda jeponovo pao pod moć Elohima. Linden je bez razmišljanja pošla kanjemu. Zdravu ruku pružila je kao da preklinje. Pogledao ju je očima opustošenim od moći. Zurio je kao da taj prizorprevazilazi sve što je propatio. "Linden..." Glas mu se slomio. Rukesu mu mlitavo visile kao da ih opterećuju saželjenje i potreba. Glasmu je bio kreštav od napora uloženog u govor. "Jesi li dobro?" Preskočila je odgovor. Pritanje je bilo beznačajno u poređenju sabolom koji mu se odražavao na licu. Njegova strepnja i sva ubistvakoja je počinio bili su joj prosto opipljivi. "Morao si", žurno je rekla."Nije bilo drugog načina. Da nisi to učinio, već bismo svi bili mrtvi."Kovenante, molim te! Ne krivi sebe što si nam spasao živote. No, njene reči samo su mu uvećale bol, kao da ga je do sada jedinobriga za nju štitila od onoga što je počinio. "Stotine njih", zastenjaoje; lice mu se urušilo kao Kemperov Vrh. "Nisu imali nikakvihizgleda." Lice kao da mu se rastopilo u suzama, odbijajući svetloplamena u Luci i bitke u zalivu. "Findejl kaže da sam ja taj koji ćeuništiti Zemlju." Oh, Kovenante! Linden je želela da ga zagrli, ali utrnula ruka visila jojje sa ramena kao da je uvela. "Džinoljube", prekinula ih je Prva, obuzeta hitnjom. "Moramo dasiđemo na Dragulj Zvezdoputa." Držao se kao bogalj. Ipak, odnekud je smogao snage da čuje Prvu ida je razume. Ili to nije bila snaga, nego krivica. Prošao je krajLinden i uputio se ka Šiljku kao da ne može da se suoči sa potrebomza njom. Još je pokušavao da je odbije. Nesposobna da razume njegovo odbijanje, mogla je samo da pođeza njim. Disanje joj je postalo plitko i neophodno kao smrt posleCerove poslednje rane. Nije mogla da pomeri ruku. Uostalom,Kovenant je imao pravoda je odbije. Pre ili kasnije, haručai će muispričati za Cera. Onda više nikada neće moći da ga dodirne. Kada

je Lupižena preuzeo Kailovo mesto kraj nje, pustila je da je on uvedeu kulu. Tu se družini pridružio Brusobol. Vođen podacima koje je čuo odRire Grista, poveo ih je kroz nizove stepeništa koja su se završavalana širokoj kamenoj ploči. More je bilo tik ispod njih, manje od visinedžinova. Dragulj Zvezdoputa već je uperio pramac ka Šiljcima. Tek sada su sirene postale nečujne, prigušene odjecima udara vode.Brusobol je uspeo da nadjača i njih, pa je privukao pažnju sadromonda. Nekoliko trenutaka kasnije, čim se Dragulj Zvezdoputapribližio kamenju, dobacili su im užad. Sadruzi su se žurno uzveralina palubu džinobroda. Ogromna krstarica zaletela se za njima, udaljena jedva na strelometod dromonda, No, čim je Dragulj Zvezdoputa krenuo u beg, RireGrist je održao reč. On i njegovi vojnici zasuli su krastaricu plamenimstrelama, jasno pokazujući da će sprečiti svaku poteru zadžinobrodom. Kao i gospa Alif, on je našao svoje poimanje časti urušenju Kasreinove vladavine. Ratni brod još nije bio svestan tog rušenja. No, Rire Grist bio jepoznat kao Kemperov izaslanik. Naviknuta na vlast i kaprice tirana,posada krstarice počela je žurno da vesla unazad. Podigavši jedra u susret vetru, Dragulj Zvezdoputa odlučno jezaplovio na otvoreno more, u pravcu zalazećeg meseca.

21. MAJČINO DETELinden je konačno osetila bol u ruci. Krv joj se pretvorila u kiselinu,

polako izjedajući put od ramena duž nerava sve do lakta. Podlakticai šaka i dalje su joj ostale neosetljive i teške kao mrtvo meso; alisada je znala da će se na kraju sasvim oporaviti. Svaki osetljivicentimetar mišice odmah je počinjao da peče i boli od tuge. Taj bol zahtevao je pažnju i svest, kao kazna. Staro, crnoraspoloženje stalno joj se vraćalo, kao magla, da joj zakloni predeleuma; a bol ga je neprekidno suzbijao. Ionako me nikad nisi volela.Kada je pogledala kroz prozor kabine u sivo jutro razbijeno nadustalasanim morem, oči su joj se zamaglile i zasuzile kao da ju jeošamutila čista osujećenost. Desna ruka ležala joj je u krilu. Masiralaju je levom, grubo, stalno, pokušavajući da utisne neko značenje unepokretne prste. Cere! - ječala je u sebi. Ježila se od pomisli naono što je učinila. Sedela je u kabini, onako kako ju je smestio Lupižena kada ju jedoveo dole. Njegova zabrinutost ispoljavala se mumlanjem i lošimšalama, oklevajućim ponudama tešenja; ali nije znao šta da učini, paju je ostavio samu. Ubrzo posle svitanja - bledog svitanja,zaklonjenog oblacima - vratio se sa poslužavnikom hrane. Nije muništa rekla. Bila je suviše svesna ko je to poslužuje. Lupižena, neKail. Presuda haručaija visila je nad njom kao da je počinilaneoprostive zločine. Razumela je Kaila. Nije znao kako da oprosti. I to je bilo pravo. Niona nije znala. Pečenje joj se širilo duž bicepsa. Možda bi trebalo da skine i opereodeću. No, Cerova krv joj je odgovarala. Nije mogla da spere tusramotu, kao što Kovenant nije mogao da ukloni lepru. Mučeći se naraspeću krivice i očaja, držao se podalje od nje kao da ne zaslužujenjenu brigu; a ona nije imala prilike da ga dodirne. Jedan dodir bio bidovoljan. Njegov izgled kada ga je srela prilikom ulaska u njega,kada mu se otvorila i spasla ga od uticaja Elohima, predstavljao jeunutrašnji bol za koji nije imala lek - slika mila i draga kao ljubav. No,Kail mu je dosad sigurno ispričao o Ceru. Sve što je možda osećaoprema njoj sada će se pretvoriti u mržnju. Nije znala kako to da

podnese. Ipak, morala je da podnese. Suviše je već bežala u životu. Bol se unjoj širio sve dok nije ispunio kabinu. Nikada neće zaboraviti krvkako se cedi, ritmički, smrtonosno, kroz stisak Cerovih pesnica.Ustala je. Pantalone su joj grebale noge i već su joj oderale kožu.Neosetljiva šaka mlatarala joj je kraj boka kao da je treba iščupati.Kruto je prišla vratima, otvorila ih i pošla da se suoči sa svojimteretom. Bilo joj je teško da se popne na zadnju palubu. Već skoro dva dananije ništa jela. Napori prethodne noći su je iscrpli. A DraguljZvezdoputa nije mirno plovio. Talasi su bili visoki i dromond sepropinjao preko njih kao da je posle gubitka srednjeg jarbola postaonesiguran. No, kroz zvuke vetra i mora čula je glasove kako sezabrinuto sudaraju. Taj sukob ju je privukao kao što svetlo privlačinoćne leptire. Naleti vetra su se valjali preko nje kada je izišla preko visokog pragana zadnju palubu. Sunce je bilo jedva vidljivo iza sivih oblaka koji supokrivali more, izlivajući kišu negde drugde, daleko od obaleBhrathairdoma i od Velike Pustinje. Nije se više videla ni obala. Džinobrod je plovio ka severozapadu,sekući zapenušane talase; jedra su prigušeno lepetala, boreći se sanesigurnim vetrovima. Linden se osvrnula po palubi i utvrdila da jeLupižena zaista uspeo da popravi bok broda i mesto gde se nalaziohranohol, ponovo učinivši dromond plovnim. Čak se potrudio da odostataka načini improvizovanu ostavu. I ovako uznemirena, osetila jenalet iznenadne zahvalnosti prema izobličenom džinu. I on je, nasvoj način, bio iscelitelj. No, ipak nije bilo u njegovim moćima da izleči nesigurnost kretanjaDragulja Zvezdoputa bez srednjeg jarbola. Bilo je neverovatno kakoje Sedmoruk uspeo da manevrima nadvlada ratne brodoveBhrathaira. Džinobrod je ličio na Kovenantovu desnu šaku,nepotpunu i nepreciznu. Ipak, Kovenant je ljutito stajao nasred zadnje palube kao da tupripada, kao da ima pravo. S jedne strane stajali su mu Prva iLupižena; Sa druge Brin i Kail. Zaćutali su kada je Linden izišla napalubu. Okrenuli su lica ka njoj, pa je videla da je ona bila predmetmalopređašnje rasprave.

Kovenantova majica još je nosila crne otiske šaka od krvi hustina,kojima ga je isprljala u dvorištu Prvog Uvoja. Povremeno se sa krmene palube čuo Brusobolov glas kako upravljadžinobrodom. Pošto joj hranohol više nije smetao da gleda napred,videla je da je Findejl ponovo zauzeo svoje mesto na pramcu. Vainje ostao da stoji tamo gde je prvi put stupio na palubu kada seukrcao na brod. Sanomora nije nigde bilo. Linden je utvrdila da joj nedostaje. Moždabi on stao na njenu stranu. Kruto je pošla napred. Lice joj je bilo ukočeno, iz straha da ćezaplakati. Vetar joj je bacao davno neopranu kosu na obraze. Poddrugim okolnostima gadila bi se tolike prljavštine. Imala je lekarskinagon za čistoćom; nešto u njoj uvek se ponosilo sjajem njene kose.Ali sada je prihvatila aljkav izgled na isti način kao i tamne mrlje napantalonama. I to je bilo pravo. Iznenada se oglasio Lupižena. "Odabrana", rekao je gotovogrozničavo, "Kovenant Džinoljub opisao nam je obračun saKasreinom od Vrtloga. Ta priča izazvala je veliki broj pitanja, na kojabi Određeni mogao da odgovori ako tako odluči - ili ako se potrudimoda ga ubedimo. On vidi nekakvu neobjašnjivu opasnost u..." Brin je hladno prekinuo džina. Glas mu je bio bezizražajan, aligovorio je oštro kao bič. "A Kail je pričao Prapoglavaru o Cerovojsmrti. Preneo mu je način na koji si htela da je ubrzaš." Linden je nehotice pocrvenela. Zgrčila je šaku kao da će se pobuniti.No, ruka joj je i dalje beživotno visila. "Odabrana." Prva je govorila stegnutog grla, kao da su reči oružjekoje pokušava da kontroliše. "Nema potreba da budeš svedok našegneslaganja. Svima je jasno da si veoma opterećena i umorna. Zaštose ne vratiš u svoju kabinu da jedeš i spavaš?" Brin je nepokretno slušao. Čim je završila, otvoreno joj sesuprotstavio. "Postoji potreba. Ona je ruka Izopačenja među nama, iželela je Cerovu smrt kada je zadobio smrtonosnu ranu namenjenunjoj." Govorio je bezizražajnim glasom, koji je prilično ličio nasarkazam. "Neka odgovara - ako je u stanju." "Hej!" obrecnuo se Lupižena. Izobličeno lice bilo mu je puno gneva.Linden ga još nije videla takvog. "Žurno presuđuješ, haručai. Čuo si,kao i svi, reči Elohima. Kovenantu Džinoljubu je rekao: 'Ućutkana je

kao što si ti bio ućutkan na Elohimfestu.' A primivši na sebe taj teret,spasla nam je živote iz dubina Peskodrža. Zašto je onda optužuješza to što je učinila?" Kovenant je zurio u Linden kao da je gluv za okolne rasprave. Ipak,videlo se da mu se na svaku izgovorenu reč jedva primetno trzajumišići u uglovima očiju i usana. Brada i vreli pogled činili su ganeobično sličnim onom starcu koji joj je nekada davno rekao: Budišto jesi. No, koža mu je bila obojena otrovom; a ispod površineležala je lepra, kao konačno ubeđenje ili ludilo, nepobediva i uporna.Bio je siguran u to - i ni u šta drugo, ni u sebe ni u nju. Zar ti nisi zla? Obuzeta slabošću, želela je da ga zamoli, da ga preklinje daopozove te užasne reči, iako ih nije on izgovorio. No, Brin je bacaona nju optužbe i nije mogla da ga prenebregne. "Ne, džine", odgovorio je haručai Lupiženi. "Ti si prebrz. Razmisli.Dok je na njemu bilo ćutanje Elohima, Prapoglavar Tomas Kovenantnije činio ništa. Nije pokazivao ni znanje ni svest. A ona je bilasposobna da dela, zar ne?" Lupižena je zaustio da odgovori, ali Brin ga je preduhitrio. "I zarnismo čuli šta joj je rekao Gibon-Besomuk? Rekao je 'Posebno siodabrana za ovo obesvećenje'. A od tada, zar nisu sva njena deladonosila zlo na naše glave?" Lupižena je opet zaustio da se pobuni;ali haručai je ponovo bio brži. "Kada je Prapoglavar pao podBesomuka, njeno oklevanje" - zlokobno je naglasio tu reč - "ugroziloje i njega i Dragulj Zvezdoputa. Kada su Elohimi pokušali da ga lišenaše zaštite, naredila nam je da odemo, predajući ga time zlimnamerama tog naroda. Iako je dobila pravo da se uplete, odbijala jeda upotrebi svoj vid kako bi ga spasla od usuda. Dalje, džine", nastavio je Brin, nastavljajući nabrajanje krivica, "nijeni pokušala da održi Prapoglavarovo ćutanje. Zabranila nam je danapadnemo Kasreina u Hergromovu zaštitu, kada nam je Kemperbio sam na dohvat ruke. Navela nas je da se vratimo u Peskodržkada je čak i Određeni savetovao da bežimo. Nije nam ukazalanikakvu pomoć sve dok Hergrom nije bio ubijen i Cer ranjen - dok senismo našli u Kemperovoj tamnici i nije nam ostala nikakva drugapomoć. Slušaj me." Sada se obraćao Prvoj - a reči kao da su bile komadići

leda. "U našem narodu, kazivači često pričaju o Krvnoj gardi koja jeslužila drevnim poglavarima Domaje - i o Kevinu Zemljogubu, koji jeizveo Obred Obesvećenja. Tim ludačkim činom došao je krajdrevnim poglavarima, jer su Obesvećenjem ostali razvlašćeni. I takoje trebalo da završi i Krvna garda. Zar se nisu zarekli da čuvajupoglavare ili umru? A ipak su istrajali, jer ih je Kevin Zemljogubposlao od sebe pre no što je počeo Obred. Poslušali su ga, neznajući šta mu je na srcu. Iz te poslušnosti potekla je sumnja Krvne garde, a sumnjom suotvorena vrata Izopačenju. Greška Krvne garde sastoji se u tome štonisu procenili Kevina Zemljoguba - ili što ga nisu dobro procenili.Stoga je Izopačenje izišlo nakraj sa drevnim poglavarima i saKrvnom gardom. A i novi poglavari bi tako pali, da nije Prapoglavarpreuzeo na sebe teret Domaje. A sada vam kažem: nećemo da ponovimo takvu grešku. Čistotasvake službe leži u onima koji služe, a ne u onima kojima se služi, inećemo da izopačimo sebe poverenjem u one koji su lažni. Čujete li, džinovi?" zaključio je ravnim glasom. "Nećemo da ponovopogrešno procenimo tamo gde treba proceniti. A procenili smo ovuLinden Averi. Ona je lažna - lažna za Prapoglavara, lažna za nas,lažna za Domaju. Pokušala je da ubije Cera u trenutku njegoveposlednje potrebe. Ona je ruka Izopačenja među nama. Moramo seosvetiti." Na to se Kovenant primetno trgao. Prva je prostrelila Brinapogledom. Lupižena ga je užasnuto gledao. No, Linden se usmerilasamo na Kovenanta. Brinov zahtev nije je iznenadio. Van Peskozida,njegova očita ravnodušnost prema Hergromovoj smrti samo jeprikrivala bes dubok koliko i obaveza koju je preuzeo. No,Kovenantovo ćutanje pogodilo ju je kao poslednje odbijanje. Nije jeviše gledao. Od početka je sumnjao u nju. Želela je da mu priđe, daga udara pesnicama sve dok joj nečim ne odgovori. Zar to misliš omeni? No, jedva je mogla da pomeri ruku u ramenu, a lakat i daljenije osećala. Šum jedara još je više naglašavao ćutanje. Linden je osećala da jojvetar lepi košulju za telo. Prva je izgledala zatvoreno, zamišljeno.Kao da je poverovala slici koju je stvorio Brin. Linden je osećala dase i sama koleba. Svi ovi ljudi potiskivali su je ka tami koja je vrebala

kao Besomuk na dnu njenog srca. Tišinu je prekinula Prva. "Ja zapovedam Potragom. Iako vi nistedžinovi - i niste mi podređeni - prihvatili ste naše ortaštvo iprihvatićete i moju presudu u ovome." Nije izgledala preteći. Kazalaje to jednostavno, kao oštrica mača. "Kakvu osvetu želite?" Brin je odgovorio bez oklevanja. "Neka izgovori ime Peščanegorgone." Vazduh kao da se za trenutak zaledio, kao da su se svi vetrovi svetaužasnuli oštrinom Brinove presude. Linden je osetila da joj se palubanaginje pod nogama; vrtelo joj se u glavi. Izgovori... Zar to misliš o meni? Kroz užas su polako prodrle reči. Prva je govorila glasom promuklimod savladanog besa. "Odabrana, zar nećeš da odgovoriš?" Linden se trudila da se pribere. Kovenant nije rekao nijednu reč unjenu odbranu. Stajao je i čekao, kao što su čekali džinovi i haručai.Utrnula ruka mlitavo ju je udarila po butini, ali napor je bio uzaludan.I dalje nije mogla da je oseti. "Ne", promuklo je rekla. Prva je zaustila da se pobuni. Lupižena je iskrivio lice kao da ćekriknuti. Linden ih je oboje ućutkala. "Nemaju pravo." Brin je pomerio usne, ali obrecnula se na njega. "Nemaš pravo." Na zadnjoj palubi vladala je potpuna tišina. Džinovi su je gledali sajarbola, slušajući kroz šum mora i lepet jedara. Brinovo lice zatvorilose pred njom. Uložila je napor i primorala sebe da se suoči sadubokim nemirom u Kovenantovom pogledu. "Jesi li se ikada upitao zašto se Kevin Zemljogub odlučio na ObredObesvećenja?" Drhtala je sve do srži kostiju. "Mora da je bio sjajančovek, ili bar moćan" - izgovorila je tu reč kao da je se gadi - "kada jeKrvna garda bila voljna da se odrekne smrti, pa čak i sna kako bi muslužili. Pa šta mu se desilo?" Uvidela je da će Kovenant možda pokušati da odgovori. Nije mudopustila. "Ja ću ti reći. Desila mu se prokleta Krvna garda. Nije bilodosta što nije uspeo - što nije mogao da spase Domaju. Morao je dase suoči i sa njima. Stajali su tamo kao svemoćni bogovi i služili gadok je gubio sve što je voleo." Glas joj je zvučao sarkastično. To joj

je bilo poslednja odbrana od tamnog mesta ka kome se polakopribližavala. Ionako me nikada nisi volela. "Isuse Hriste! Nikakvočudo što je poludeo od očajanja. Kako bi i mogao da očuva makardelić samopoštovanja kad su ga okruživali takvi ljudi? Sigurno jepomislio da nema drugog izbora do da uništi sve što ih nijedostojno." Videla je šok na Kovenantovom licu, odbijanje na Brinovom.Nastavila je, drhteći. "A sada ti radiš to isto." Usmerila je grozničavumolbu pravo ka Kovenantovom srcu. "Imaš svu moć sveta, a tako sičist. Sve što radiš potpuno je posvećeno." Posvećeno na način kojije činio sve njene odluke kukavičkim i ništavnim. "Sve oko sebenavodiš na ovakvo ponašanje." A ja nemam moći da ti sesuprotstavim. Nije moja... Tu se zaustavila. Uprkos tome što se bedno osećala, nije mogla daka okrivi za ono što je sama učinila. Ozbiljno bi shvatio takvuoptužbu - a nije je zasluživao. Gorka od bola zbog razlike izmeđunjegovih i njenih patnji, kruto je završila. "Nemaš pravo." Kovenant nije odgovorio. Nije više gledao u nju. Zagledao se ukamenu palubu kao da se stidi ili preklinje. No, Brin nije ćutao. "Linden Averi." Glas mu je bio ravan ibezosećajan kao lice usuda. "Da li zaista tvrdiš da je Krvna gardaizazvala očajanje Kevina Zemljoguba?" Nije mu odgovorila. Bila je usmerena na Kovenanta i nije imalavremena ni za koga drugog. Iznenada se nešto u njemu prelomilo. Zamahnuo je pesnicama krozvazduh; divlja magija ostavila je u ćutanju srebrni luk. Plamen jegotovo odmah nestao, ali nije otvorio pesnice. "Linden." Glas mu jezvučao pridavljeno - istovremeno grub i nežan. "Šta ti je bilo sarukom?" Iznenadio ju je. Džinovi su piljili u njega. Kailovo čelo se zatalasalokao da će se namrštiti. No, taj kratki plamsaj vatre privukao je pažnjučitavog skupa. Sukob se smesta izmenio. Više nije bilo raspraveizmeđu Linden i haručaija. Sada je reč bila o Kovenantu i njoj, onjemu i o svakom ko bi se usudio da mu protivureči. A znala je da ćemorati da mu odgovori. Izgubila je svaku drugu odbranu od njegovoggneva. Ipak, samo gađenje od onoga što je uradila učinilo je reči opakim.

"Kail me je šutnuo. Da me spreči da ubijem Cera." Od te otvorene izjave, Kovenant je dahnuo kroz zube kao od naglogbola. Brin je klimnuo glavom. Ako su ga Lindenine optužbe i povredile, nijeto ničim pokazao. Kovenant se za trenutak trudio da shvati. Onda je promrmljao. "Uredu. To je dovoljno." Haručai nije odustajao. "Prapoglavaru, mora biti odmazde." "Ne", odgovorio je Kovenant kao da je čuo neki drugi odgovor. "Onaje lekar. Spasava živote. Zar ne misliš da je već dovoljno propatila?" "Ne znam ništa o tome", uzvaratio je Brin. "Znam samo da jepokušala da ubije Cera." Kovenant je bez ikakvog prelaza počeo da viče. "Baš me briga!"Obrušio se na Brina kao da mu gnev nanosi bol. "Ona me je spasla!Spasla je sve nas! Zar misliš da je to bilo lako? Neću da joj okrenemleđa samo zato što je učinila nešto što ja ne razumem!" "Prapoglavaru..." počeo je Brin. "Ne!" Kovenantov gnev bio je toliko pun nagoveštaja moći da sepaluba zaljuljala pod Lindeninim nogama. "Već si otišao predaleko!"Grudi su mu se grčile od napora da se savlada. "U Andelejnu - saMrtvima - Elena je govorila o njoj. Rekla je 'Čuvaj je, voljeni, kako bina kraju mogla da nas sve isceli.'Elena", ponovio je. "Vrhovnipoglavar. Volela me je, i to ju je ubilo. Ali nije važno. Ne dozvoljavamda se tako ponašate prema njoj." Glas mu je postao hrapav odnapora da se savlada. "Možda joj ne veruješ." Osakaćenom šakomrasipao je po vazduhu nagoveštaje vatre. "Možda ne veruješ nimeni." Nije uspeo da savlada krik. "Ali. boga mi, ostavićeš je namiru!" Brin nije odgovorio. Nepomičnim očima žmirkao je kao da se pita je liKovenant pri sebi. Istog časa iz svakog obrisa Kovenantovog tela sinulo je svetlo naivici vatre. Ožiljci na podlaktici sinuli su kao zmijski zubi. Tako jeviknuo da se sve zanjihalo od udara sile. "Da li me čuješ?" Brin i Kail ustuknuli su za korak kao da ih je zgrozila Kovenantovamoć. Smesta su mu se zajedno naklonili onako kako su mu sedesetine haručaija poklonile kada se vratio sa Zlatosinja noseći u

rukama Lorikov kril i njihovu slobodu. "Prapoglavaru", s poštovanjemje rekao Brin. "Čujemo te." Dahćući kroz zube, Kovenant je suzbio vatru. Sledećeg časa kraj njega se pojavio Findejl. Lice Određenog bilo jeizbrazdano strepnjom i ozlojeđenošću; progovorio je kao dapokušavaa da na neko vreme privuče Kovenantovu pažnju. "Prstenošo, oni te čuju. Čuju te svi koji žive na Zemlji. Samo tinemaš uši. Zar ti nisam govorio i govorio da ne smeš podizati tudivlju magiju? Ti si opasnost po one koje misliš da voliš." Kovenant se okrenuo ka Elohimu. Kažiprstom troprste šake pritisnuomu je grudi kao da označava mesto na kome će ga napasti. "Ako nećeš da odgovoriš na pitanja", zarežao je, "nemoj da mi seobraćaš uopšte. Da ste svi vi imali imalo savesti, ne bi se desilo ništaod svega ovoga." Findejl je za trenutak gledao Kovenantov gnev žutim očima. Onda jetiho upitao: "Zar ti nismo sačuvali dušu?" Nije čekao odgovor. Okrenuo se, pun dostojanstva od starog bola, ivratio se na svoje mesto na pramcu. Kovenant se odmah okrenuo ka Linden. Pritisak je u njemu goreo,vreo kao uvek; primorao ju je da ga jasnije vidi. To nije imalo veze saFindejlom - ni sa haručaijima. Iznenađeno je ustanovila da on odpočetka nije nameravao da dopusti nikakvu odmazdu nad njom. Bioje pun bola zbog Cera i Hergroma - gotovo lud od otrova i moći -zgrožen onim što je počinila. Ali nije ni razmišljao o kažnjavanju. Nije joj dao vremena da razmišlja. "Hodi sa mnom." Glas mu je biobespogovoran kao kod haručaija. Oštro se okrenuo i pošao kanovom spoju prednje i zadnje palube. Izgledalo je kao da je odabraoto mesto kako ih ne bi prisluškivali. Ili da ne bi predstavljao opasnostpo jarbole i jedra. Izobličeno lice Lupižene bilo je puno olakšanja i iščekivanja,neravnomerno raspoređenih. Prva je podigla ruku ka čeluoznojenom od uznemirenosti, ali izbegavala je da pogleda Lindenkao da ne želi da komentariše ono što Džinoljub čini ili želi. Lindense plašila da pođe za njim. Nagonski je znala da joj je ovo poslednjaprilika da odbije - poslednja prilika da očuva poricanja na kojima jezasnovala čitav svoj život. Ipak, njegova napetost stigla je do njepreko sive, zasenčene površine zadnje palube. Ukočeno, grebući

butine pri svakom koraku, pošla je ka njemu. Za trenutak je nije gledao. Okrenuo joj je leđa kao da ne može dapodnese pogled na ono u šta se pretvorila. No, brzo je pogrbioramena, stegao šake zajedno kao davitelj i okrenuo se da se suočisa njom. Glas mu je bio otrovan. "A sada ćeš mi reći zašto si toučinila. " Nije želela da odgovori. Odgovor je bio u njoj. Ležao je u korenimacrnog raspoloženja, nalik na raspeće koje joj je stezalo nerve u laktu.No, potpuno ju je smeo. Nikada nikome nije priznala svoj zločin,nikada nikome nije dala priliku da joj sudi. Dovoljno je bilo i to što jedo sada saznao o njoj. Da je mogla da koristi desnu ruku, njome bisakrila lice od oštre prodornosti i proroštva njegovog pogleda.Naprežući se da ga odbije, oštro je odgovorila. "Ja sam lekar. Nevolim da gledam ljude kako umiru. Ako ne mogu da ih spasem..." "Ne." Glas mu je postao promukao od pretnje divljom magijom."Mani ta jeftina objašnjenja. Ovo je suviše važno." Nije želela da odgovori. Ali odgovorila je. Svi problemi i potrebe izprethodne noći sklopili su se u njegovom pitanju i zahtevali su da seodgovori. Cerova krv stajala joj je na pantalonama kao spoljašnjipokazatelj drugih mrlja, drugih smrti. Šake su joj bile toliko dugopokrivene krvlju da joj se boja upila u dušu. Otac ju je označiosmrću. I pokazalo se da je bio u pravu. Isprva su reči dolazile polako. No, postepeno su jačale kaoopsednutost. Gotovo su je potpuno obuzele. Izdizale su se u njoj,jedna za drugom, dok se nisu pretvorile u dahtanje. Bilo joj jepotrebno da ih izgovori. A Kovenant ju je sve vreme gledao sa licempunim mučnine, kao da se u njemu sve što je ikada osećao za njupretvara u gađenje. "Zbog tišine", počela je - rečima nalik na slabe, gotovo besciljneudarce čekića koji na kraju mogu da probiju i granit. "I udaljenosti."Elohimi su to zabili u njega kao klin, razbijajući neophodnupovezanost osećanja i svesti, delovanja i značaja. "Bilo je u meni.Znala sam šta radim. Znala sam šta se oko mene dešava. Ali kao danisam imala drugog izbora. Nisam znala kako, čak ni zašto jošdišem." Izbegavala je njegov pogled. Vratila joj se prethodna noć, zamračivšidan, i sada je stajala neosvetljena i sama u pustoši koju je načinila

od sopstvenog života. "Pokušavali smo da pobegnemo iz Peskodrža, a ja sam se upirala ida se izvučem iz tišine. Morala sam da počnem sa samog dna.Morala sam da se setim kako je to izgledalo - živeti u staroj kući satavanom, na poljima i pod suncem, sa roditeljima koji su već tražilinačina da umru. Onda je otac isekao vene. Posle toga kao da višenije bilo razlike između onoga što smo radili i onoga čega sam sesćeala. Biti na Peskozidu bilo je isto kao i biti sa mojim ocem." A gorčina njene majke zatrovala joj je i samu krv u venama. Pošto jeizgubila muža, pošto ju je tako sebično napustio, ona je očito izgubilasposobnost za istrajavanje. Muževljeva finansijska propast - iLindenini bolnički računi - primorali su je da proda kuću; a to ju jepogodilo kao konačni poraz. Nije prestala da grozničavo odlazi ucrkvu. Radije je na nju prebacila dobar deo večite zavisnosti. Iako jemogla sasvim lepo da živi od socijalne pomoći, izmolila je da jejedan od pripadnika iste crkve primi na besplatan stan, a drugima senametnula da im obavlja kućne poslove, što je činila uz ogromnosamosažaljenje. Zajedničke molitve i službe božije koristila je kaopriliku da iskuka svaku moguću utehu i pomoć. No, njena gorčinaveć je postala neizlečiva. Procesom čudesnim gotovo kao i uskrsnuće, uspela je da pretvorisvog muža u nežnog sveca, oteranog u smrt okrutnim ineobjašnjivim ponašanjem kćeri koja je zahtevala ljubav, ali je nijepružala. To joj je omogućilo da i sebe predstavi kao sveticu i da kaovrlinu shvati emocionalni vakuum kojim je obavila sopstveno dete. Ito joj još nije bilo dovoljno. Ništa nije bilo dovoljno. Trošila je nahranu bukvalno svaku paru koju bi dobila. Jela je kao da fizička gladpredstavlja simbol i ispoljavanje njenih duhovnih muka, neutešnostinjene duše. Linden često ne bi imala šta da obuče da nije bilodobrotvornih akcija crkve, koje se grozila - čime je samo još višepojačavala majčino gađenje nad sobom. Zgrožena i zadovoljnačinjenicom da njena kćer nosi samo nečiju odbačenu odeću, a ipakne oseća nimalo zahvalnosti, majka je svoju nesposobnostpretvarala u svetačku vrlinu. Priča je bila vrela u Lindeninim ustima - strašno crnilo koje kao da jojje izviralo iz samog srca. Oči su je već pekle, predskazujući suze. Alisada je rešila da plati punu cenu. Tako je bilo pravo.

"Pretpostavljam da sam to i zaslužila. Stvarno nije bilo lako izićinakraj sa mnom. Kada sam izišla iz bolnice, bila sam drugačijaiznutra. Kao da sam želela da svetu pokažem da je moj otac bio upravu - da ga nikada nisam volela. Ni njega, ni ikoga drugog.Recimo, počela sam da mrzim tu crkvu. Sebi sam govorila da je tozato što bi majka bila kod kuće onoga dana kad se otac ubio - danije bila religiozni manijak. Mogla je da mu pomogne. Mogla je dapomogne meni. Ali stvarni razlog bio je taj što ju je crkva odvajala odmene, a ja sam bila samo dete i i bila mi je potrebna. I tako sam se ponašala kao da mi niko nije potreban. A najmanjeona i Bog. Verovatno sam joj bila potrebna koliko i ona meni, ali mojotac se ubio kao da želi da baš mene kazni, a nisam bila u stanju davidim da i njoj nešto treba. Mislim da sam se bojala: ako dozvolimsebi da je volim - ili ako se ponašam kao da je volim - bojala sam seda će se i ona ubiti. Mora da sam je izluđivala. Verovatno se niko nije iznenadio kada jedobila rak." Linden je želela da se obgrli, da nekako umiri duboki bol sećanja; alidesna ruka je nije slušala. Kroz telo su joj puzala sećanja na bolest.Trudila se da uspostavi onu daleku strogost kojom je ranije pričalaKovenantu o ocu; ali bolest joj je bila suviše jasna u sećanju. Kao daje u dnu pluća počela da se guši. Kovenant je zračio predosećanjemstrepnje. "Trebalo je da se leči. Da ide na operaciju. Da je stigla do lekara navreme. Ali lekar je nije ozbiljno shvatio. Bila je samo debelacmizdravica. Kompleks udovice. Do vremena kada se predomislio -kada ju je konačno primio u bolnicu i operisao - melanom je većmetastazirao. Nije više mogla ništa, sem da leži i čeka da umre." Nehotice je jeknula kada se setila tog poslednjeg meseca, majkekako leži i guši se od guste tečnosti koja ju je polako davila. Ležalaje u bolničkom krevetu kao da su joj ostali samo disanje i glas.Nabori kože i sala ležali su na krevetu kao da su odvojeni od nje.Udovi su joj bili uzaludni i nepokretni. No, svakim dahom neumornoje prizivala smrt, a svakim glasom nabrajala je grehe svoje kćeri. Nijepokušavala da je privoli crkvi. Do tada joj je Lindenino odricanjepostalo potrebno, oslanjala se na to. To joj je bila jedina zaštita odužasa. Kako bi inače znala da ima prava na ljubav Božiju?

"Bilo je leto." Opsela su je sećanja. Bila je jedva svesna džinobroda ioblačnog neba koje se zatvaralo nad njom kao lišenost. "Nije biloškole. Nisam imala kuda drugde da odem. A ona mi je bila majka."Reči nisu mogle da prikriju bol petnaestogodišnjakinje. "Imala samjoš samo nju. Ljudi iz crkve starali su se o meni preko noći. Ali prekodana nisam imala šta drugo da radim. Čitav mesec sam provela krajnje. Slušala sam je kako cvili i jeca kao da je to moja krivica. Lekarima i sestrama nije bilo važno. Davali su joj lekove i kiseonik idvaput dnevno su je prali. Ali dalje od toga nisu znali šta da rade sanjom. Nisu dozvolili sebi da mare za nju. I tako sam ja bila sama sanjom. Sedela sam i slušala kako me optužuje. To je bio njen način dapreklinje. Sestre su verovatno mislile da želim da pomognem. Ili nisame nisu mogle da je podnesu. Dale su mi posao. Dale su mi punekutije papirnih maramica i rekle da je brišem kad zatreba. Znoj. I sluzkoja joj je tekla iz usta čak i onda kada nije imala dovoljno snage dase zakašlje. Morala sam da sedim tik pored nje. Pod svim onimsalom pretvorila se u kostur. A dah... u plućima joj je trulila tečnost.Toliko je smrdelo da mi je bilo muka." Zadah nalik na gangrenoznismrad starca kome je spasla život pred farmom 'Utočište'. "Sestre sumi davale jelo, ali ja sam ga bacala u toalet." Budi što jesi. "Nije htela da me gleda. Nisam mogla da je navedem da mepogleda. Kada sam pokušala, zažmurila je i nastavila da cvili." Molim te, Bože, pusti da umrem. Posle mesec dana, devojčica je preuzela u svoje ruke taj krhki život.Bol, sukob i osećanje krivice pokrili su je potpunije nego sadaCerova krv, obeležili su je mnogo teže, razbesneli je mnogo dublje.Bila joj je potrebna moć da preduzme nešto, da stvori neku vrstuodbrane; a pošto u svesnom umu nije imala takvu snagu, u njoj jepodigla glavu tamna glad koju je nasledila od očeve smrti. Ionako menikada nisi volela. Ispuzala je iz tavanskog poda, izlila se kao mržnjačitavog života i njegovih zlobnih, razvučenih usta. Usta koja jetrebalo da se otvore od bola ili ljubavi. Dok je gledala majku, tama jeskočila kao lice noćne more i pojavila se potpuno uobličena, tačna inesumnjiva - ne u umu, nego u rukama. Tako je njeno telo znalo štaće učiniti, a um je mogao samo da gleda i cvili, a ne da spreči,kontroliše, čak ni da odabere. Divlje je plakala, ali bezglasno, ne

dozvoljavajući da joj pobegne i jedan jedini jecaj koji bi čule sestre, akoji bi je izdao. Jedva je videla šta čini dok je vadila iz majčinihnozdrva cevi za kiseonik. Tama u njoj počela je da se meškolji.Smejala se kao pohlepa pred mogućnošću zadovoljenje. Smrt je bilamoć. Moć. Snaga da nagura optužbe niz grlo onima koji je optužuju.Zar ti nisi zla? Prolivajući suze koje je će je bez prestanka pratitičitavog života, nikada ne opraštajući, počela je da gura papirnemaramice, jednu po jednu, majci u usta. "To ju je konačno nateralo da me pogleda." Jedva je videlaKovenanta; ali osećala je da pati zbog nje kao da ga njene reči lome."Popkušala je da me zaustavi. Ali nije imala snage. Nije mogla dapodigne sopstvenu težinu kako bi me zaustavila. A onda je bilo gotovo. Nisam više morala da udišem taj smrad." Nijeviše drhtala. Nešto u njoj se razdvojilo. "Kada sam bila sigurna,nastavila sam kao da sam od ranije imala tačan plan šta ću učiniti.Povadila sam joj maramice iz usta - i bacila ih u toalet. Vratila sam joju nos cevi za kiseonik. Onda sam otišla kod sestara i rekla kako mise čini da majka više ne diše." Paluba joj se naginjala pod nogama; gotovo je pala. No, DraguljZvezdoputa brzo se ispravio, ispravivši i nju. Oči su joj bile jasne kaovatra koja joj se slivala sa desnog ramena, grebući nerve sve dok nebi nestala u praznini ispod lakta. Sada je Kovenant zračio takvomsnagom da nije mogla da je ne vidi. Gledao ju je pun razumevanja ipatnje, kao da su on i džinovi svi zajedno bogalji. Kroz suze jeuvidela da su joj dragoceni čak i njegova lepra i otrov. Predstavljalisu mane, potrebe, činili su ga poštenim i poželjnim. Želeo je dakrikne zbog nje - ili protiv nje, nije tačno znala. Ali još nije završila. "Dala sam joj ono što je želela. Sam Bog nije hteo ništa drugo do daje pusti da pati, ali ja sam joj dala ono što je želela. To je bilo zlo." Zaustio je da se pobuni, kao da oseća više tuge nego što je onaikada sebi dopustila. Prekinula ga je. "Zato nisam htela da verujem u zlo. Nisam htela da tako gledam nasebe. I nisam htela da znam tvoje tajne, jer nisam htela da ti kažemmoje. Ali to je tačno. Ja sam joj oduzela život. Oduzela sam joj priliku dasama nađe svoje rešenje. Priliku da se čudo ipak desi. Oduzela sam

joj ljudskost." Nikada neće završiti. Ne postoji takvo ispaštanje načitavom svetu koje bi joj bilo dovoljno za ono što je učinila. "Zbogmene, poslednje što je u životu osetila bio je užas." "Ne." Kovenant je pokušavao da je zaustavi. "Linden. Nemoj. Nemojtoliko kriviti sebe." Bio je obuzet strepnjom. Čitavim telom ju jepreklinjao, stojeći na kamenoj palubi. "Bila si samo dete. Nisi znalašta drugo da uradiš. Nisi ti jedina. Svi mi imamo u sebi poglavaraKletnika." Zračio je gubavačkim saosećanjem za ranjene i lišene. "Ispasla si me. Spasla si sve nas." Odmahnula je glavom. "Samo sam te opsela. Spasao si se sam."Dozvolio je da ga Elohimi liše volje i uma i sve što je ostalo bila jeodsutna i nepotrebna litanija njegove bolesti. Prihvatio je čak i tajteret u ime svoje ljubavi prema Domaji, svoje odlučnosti da se borisa Opakim. A ona se potpuno predala, izazvala najstrašnije užase izprošlosti, kako bi ga dovela nazad. Ali u tome nije videla nikakvuvrlinu. Doprinela je njegovoj nevolji kao i svi ostali. I pomogla je dase stvore uslovi koji su ga naveli da je povredi. "Čitavog života" -šake su joj se grčile - "držala sam tu tamu pod kontrolom. Ovako ilionako. Ali morala sam da je odbacim kako bih dospela dovoljnoduboko u tebe. Nije mi ostalo ništa za Cera." Oštro je završila."Trebalo je da pustiš Brina da me kazni." "Ne." Njegovo protivljenje bilo je vreli šapat koji kao da je premostiojaz između njih poput udara moći. Trgla je glavu. Jasno ga je videla,zagledanog u nju kao da mu njeno poštenje znači više od svakogkrvoprolića. Iz dubina sopstvenog poznavanja samooptuživanja,nastavio je. "Baš me briga za tvoju majku. Nije me briga jesi li meopsela. Imala si dobar razlog. A to nije čitava priča. Spasla si pohod.Ti si jedina žena koju poznajem, a koja me se ne plaši." Načinio jerukama rastrzani pokret, nalik na trzaj osakaćen osećanjem potrebe israma. "Zar ne shvataš da te volim?" Voliš? Pokušala je da nemo ponovi reč, ali nije uspela. Timpriznanjem promenio je sve. Njen svet se u trenutku promenio.Nesigurno mu je prišla. Bio je bled od iscrpljenosti, povređenpritiskom svog usuda. Stari rez nožem još mu je stajao nasredokrvavljene majice kao udar smrtnosti. No, njegova osećanjaodjekivala su u njenom poboljšanom sluhu; iznenada je oživela,drhteći. Nije nameravao da je odbije. Napori koje je ulagao da se

uzdrži nisu bili usmereni ka njoj. Trudio se da odbije sebe samog.Bio je prepun otrova i lepre; ali to je znala i prihvatala. Pre no što jestigao da se povuče, zagrlila ga je levom rukom, podigavši i desnušto je više mogla. Još trenutak se borio sa sobom, stojeći u njenom zagrljaju kruto inepopustljivo. Ali potom se predao. Sklopio je ruke oko nje i spustiousne na njene kao da pada.

22. "I LJUBAV NA SVETU"Kasno narednog jutra, posle duge noći punog meseca, probudila

se u svojoj ležaljki. Osećala se duboko udobno, osvežena snom.Desna ruka bila joj je topla i sanjiva sve do vrhova prstiju, kaoostatak njene ranije ličnosti, deteta koje ne poznaje smrt - lišenautrnulosti kao da joj je krv postala lekovita. Oklevala je da otvori oči.Iako je znala da je iza očnih kapaka kabina okupana sunčevimsvetlom, nije želela da dan počne, nije želela da se noć završi. Ipak, čitavom dužinom tela - sveže okupanog prethodne noći iželjnog milovanja - setila se pritiska Kovenantovog prisustva i znalaje da je otišao. Nekako je uspeo da napusti ležaljku, a da je neprobudi. Počela je da se sanjivo buni, ali gotovo odmah je nervimana obrazu osetila slabo golicanje divlje magije. On je još bio sa njom,u kabini. Zadovoljno se nasmešila dok je podizala glavu da prekoivice ležaljke pogleda ka njemu. Stajao je, bos i jasan pod svetlom, na podu ispod nje. Njegovoodelo, kao i njeno, visilo je na naslonima stolica, onako kako su ihharučai ostavili posle pranja da se osuše - zadatak koji su Brin i Kailpreduzeli prethodnog popodneva, odazivajući se svom osećanjudužnosti. No, Kovenant nije ni pokušao da se obuče. Pokrio je licedlanovima kao da nesvesno pokazuje žaljenje. Po malom plamenuna prstenu videla je da skida čekinje sa obraza i vrata. Ćuteći da mu ne bi poremetila usredsređenost, pažljivo ga jeposmatrala, trudeći se da ga zapamti pre no što postane svestannjenog ispitivanja, pre no što postane svestan sebe. Bio je vitak,gotovo mršav, jer stalni plamen u njemu sagoreo je sve viškove. No,sviđala joj se delotvornost njegovog tela. Nije ni znala da je

sposobna da se tako neprofesionalno zainteresuje za nečije telo. A onda je brada nestala i Kovenant je spustio vatru. Okrenuo se ivideo je kako ga posmatra. Za trenutak je zbunjenost prikrila sveostalo u njegovom pogledu. Načinio je ovlašan pokret kao da seizvinjava. "Stalno mislim da bi trebalo da je kontrolišem. I daljepokušavam da naučim." Gorko se nasmešio. "Osim toga, brada mesvrbi." Potom se uozbiljio. "Ako je dovoljno mala - i ako ne dozvolimda se razljutim - onda je sve u redu. Ali čim pokušam da učinimnešto iole važno..." Nastavila je da se smeši, sve dok nije primetio njen izraz. Odmah jeslegnuo ramenima i zaboravio pitanja o moći. I sam se napolanasmešio i dotakao svoj bledi, čisti obraz. "Jesam li sve dohvatio?Nisam siguran - dlanovi su mi suviše neosetljivi." Odgovorila je klimanjem glave. No, njegov glas skrenuo joj je pažnjuna složen izraz lica. Dok ju je gledao, u očima je imao nešto više odobičnih sećanja na proteklu noć. Nešto ga je uznemiravalo. Niježelela da prekine ovako retko i prijatno raspoloženje, ali nijeoklevala. "Šta je bilo?" nežno je upitala. Oborio je pogled, a onda ga vratio uz vidljiv napor. "Suviše toga."Gledao ju je kao da ne zna kako da prihvati njenu brigu. "Divljamagija. Pitanja. Čista sebičnost što uzimam tvoju ljubav, kad..."Progutao je knedlu. "Kada te toliko volim, a opasan sam i moždaneću dočekati kraj." Po licu mu se videlo koliko se muči da bude takootvoren. "Možda nećemo stići nazad na vreme da ti učiniš nešto saonim nožem što mi je u grudima. Hoću napolje. Ne želim da višebudem odgovoran. Već je pobijeno suviše ljudi i postaje sve gore." Čula ga je i razumela je. Bio je kao izgladneo čovek koji je konačnookusio hranu za kojom mu je čeznula duša. A ni ona nije biladrugačija. Ali mogućnost koje se užasavao - nož u grudima - njoj nijebila stvarna. Stari ožiljak bio je jedva vidljiv. Utopio se u njegovubledu kožu. Nije mogla da zamisli da to isceljenje nestane kao danikada nije ni postojalo. Ipak, to je bio samo deo njenih osećanja. Bila je zadovoljna što je tugde je - sa njim, na Dragulju Zvezdoputa, u potrazi za JedinimDrvetom, praćena džinovima i haručaijima, Findejlom i Vainom. Bilaje spremna da se suoči sa budućnošću koju je poglavar Kletnikspremio za njih. Prenela je to Kovenantu što je jasnije mogla.

"Nije me briga. Možeš da budeš opasan ili sebičan, ako želiš."Opasnost u njemu bila joj je privlačna od samog početka. Asebičnost nije mogla da se razdvoji od ljubavi. "Ne bojim se." Na to mu se pogled smračio. Zatreptao je kao da je ona postalasjajnija od sunca. Pomislila je da će se ponovo popeti u ležaljku izagrliti je; ali nije. Lice mu je bilo otvoreno i ranjivo, puno detinjastogiščekivanja. Grlo mu se steglo, pa opustilo dok je ponavljao. "Findejlkaže da ću uništiti Zemlju." Tada je uvidela da mu je od nje potrebno više od odobravanja. Želeoje da s njom podeli svoje strepnje. Predugo je bio sam. Nije mogaoda joj otvori samo jedna vrata. Umesto odogovora, uspravila se uležaljci, napuštjući udobnost, i sela da ga bolje vidi. Findejl, pomislilaje. Smračila se od sećanja. Elohim je pokušao da je spreči da uđe uKovenanta. Jesi li poludela? To je uništenje! Usud Zemlje je namojim ramenima. Glas joj je postao strog. "Šta mu je to značilo - 'Zarti nismo sačuvali dušu'? - kada ste juče razgovarali?" Kovenant je iskrivio usta. "To je jedna od stvari koje me plaše." Idalje je gledao ka njoj, ali pogled mu je bio usmeren ka onome štomu se dešavalo. "U pravu je. Na neki način. Oni su me spasli. Kadasam bio sam sa Kasreinom - pre no što me je Hergrom spasao."Glas mu je bio oivičen gorčinom. "Bio sam bespomoćan. On jemogao da učini sve što poželi. Ali nije mogao da se probije kroz toćutanje. Čuo sam svaku reč koju je rekao, ali nisam mogao ništa daučinim, a on nije mogao da me natera da pokušam. Da nisam bioonakav, verovatno bi dobio moj prsten. Ali to ne objašnjava zašto." Ponovo ju je pogledao, a lice mu je bilobolno od pitanja. "Zašto su mi to uopšte učinili? Zašto me se Findejltoliko boji?" Pažljivo ga je gledala, pokušavajući da proceni složenost onoga štoje znao, čega se sećao se i što je želeo. Imao je tvrdoglavo lice -usne čvrste kao naredba, oči sposobne za plamen. Ipak, u njemunije bilo ničeg čvrstog: sve je bilo u suprotnostima. Neki delovinjegove ličnosti bili su joj van domašaja čula, verovatno i vanrazumevanja. Odgovorila mu je što je odlučnije mogla. "I sam se bojiš sebe." Za trenutak se namrštio kao da je u iskušenju da odgovori: 'Misliš,da sam uobražen ili neiskusan ili možda samo dovoljno glup me se

ne bi trebalo plašiti?' Ali brzo je opustio ramena. "Znam", promrmljaoje. "Što više moći imam, sve sam bespomoćniji. Nikada nije dovoljno.Ili je nešto pogrešno. Ili ne mogu da je kontrolišem. To me užasava." "Kovenante." Nije želela da mu govori grube stvari, ni da postavljabolna pitanja. Ali još ga nije videla da izbegava nešto što bi se moglopokazati grubo i bolno; i želela je da se izjednači sa njim, da pokažeda će mu biti dobar par. "Pričaj mi o neophodnosti slobode." Blago se ukočio i podigao obrve, čudeći se neočekivanom tokunjenih misli. Ali nije se pobunio. "Pričali smo o tome ranije", polako jerekao. "Teško je objasniti. Sve mi se čini da je glavna stvar u tomejesi li ličnost - imaš li volju i možda malo tvrdoglavosti ili makarsposobnost, ako već ne rešenost, da učiniš nešto iznenađujuće - ilisi alatka? Alatka samo služi onome ko je koristi. Dobra je koliko jedobra veština onog ko je koristi i ne valja ni za šta drugo. I zato, akohoćeš da postigneš nešto naročito - nešto više nego za sebe - nemožeš da koristiš alatku; moraš da koristiš ličnost i da se nadaš daće sva iznenađenja ići u tvoju korist. Moraš da koristiš nešto što imaslobodu da se ponaša drugačije nego što si ti zamislio. I tako je sa obe strane. Tvorac hoće da zaustavi Kletnika. Kletnikhoće da sruši Svod Vremena. No, nijedan od njih ne može da koristialatke, pošto je alatka samo produžetak onoga što sami jesu, a da tomogu da učine sami, alatke im ne bi ni bile potrebne. Zato obojicapokušavaju da koriste nas. Jedina razlika koju ja vidim jeste to štoTvorac ne pokušava da manipuliše. On nas je odabrao i sadarizikuje. Ali Kletnik je drugačiji. Koliko smo slobodni?" "Ne." Linden se trudila da ga mirno gleda u oči. "Ne mi." Nije želelada ga povredi; ali znala je da bi ljubav ispala lažna kada bi pokušalada ga poštedi. "Ti imaš prsten. Koliko si ti slobodan? Kada si zauzeoDžoanino mesto..." Zaustavila se. Nije imala srca da završi rečenicu.Razumeo ju je. Njene neizgovorene reči bile su odjek njegovihstrahova. "Nisam siguran." Ponovo je prestao da je gleda, ne da bi jeizbegao, nego da bi pratio svoje sećanja. No, ona još nije završila i nije imala strpljenja da čeka sa najtežimrečenicama. "Posle Elohimfesta. Kada sam pokušala da se probijemu tebe." Govorila je u delovima, jer nije bila sigurna da bi uspela daih pravilno sklopi. Drhteći od sećanja, pokušavala je da bude jasna."Istog dana kada se pojavio Findejl. Čekala sam - nadala sam se da

ćeš se oporaviti sam od sebe. Ali onda više nisam mogla da čekam.Ako ništa drugo, mislila sam da ćeš ti moći da mu iznudiš odgovore."Zatvorila je oči da ne bi videla njegov pogled. "Ali uspela sam samotoliko." Tamna i gladna moći, pokušala je da uspostavi vlast nadnjim. A sada joj se vratio vrtlog posledica. Počela je da se nesvesnonjiše u ležaljki, pokušavajuči da se uteši, da prevede sećanja u jezik."Bila sam izbačena. Ili sam izbacila samu sebe. Da pobegnem odonoga što sam videla." Obuzeta bolom, opisala je kako ga je videlakao žrtvu Kobi Sunca, užasnog i čudovišnog kao Marid. Smesta je potražila njegovo lice, kao da će time razagnati strepnje.Oštro ju je gledao; u pogledu su mu se sukobljavali gnev i strah.Obrecnula se na njega, grublje nego što je nameravala, ali nijeuspela da se uzdrži. "Možeš li da mi kažeš da se nisi već prodao?Da nisi oruđe Opakog?" "Moda nisam." Lice mu je postalo izdvojeno, kao da ga je odgurnulavan domašaja, primorala ga da se povuče u granintne temelje svogbola i izolacije. Glas mu je bio hladan kao lepra. "Možda Elohimimisle da jesam. Možda je ono što si ti videla njihova predstava omeni." Lice mu se zgrčilo. Odmahnuo je glavom, pokušavajući da serazuveri. "Ne. To je samo još jedan jeftin izgovor." Lice mu je polakoomekšalo kao da se odlučio na ranjivost, izlažući se pred njom."Možda je Findejl u pravu. Trebalo je da mu dam prsten. Ili da gadam tebi. Pre no što bude prekasno. Ali proklet bio ako se samo takopredam. Neću, sve dok budem imao nade." Nade? ponovila je u sebi. Ali on je već odgovarao. "Ti si jedna. Onaj starac na farmi te je odabrao. Rekao ti je Budi štojesi. Još si tu, i voljna si, i to je jedno. Ono što si mi upravo reklanešto je drugo. Ako je ono što si videla tačno - ako sam zaista alatkaili žrtva Opakog - onda ne mogu da ga zaustavim. Ali neće moći dame upotrebi da bi došao do onoga što želi." Grubo se zaustavio, dajući joj priliku da razmotri značenje onoga štojoj govori. Da se ciljevi poglavara Kletnika zapravo okreću oko nje.Da jezgro opstanka Zemlje počiva na njoj, na način koji još nije nipočela da shvata. Da se i njome manipuliše kako bi postiglauništenje Zemlje. Za trenutak ju je uhvatila jeza, vraćajući strah u osunčanu kabinu. AliKovenant je ubrzo ponovo progovorio, odgovarajući na njena

iščekivanja. "I ima još jedna. Još jedna nada." Glas mu je sada bio blaži, gotovonežan - prigušen tugom i priznanjem. "Rekao sam ti da sam već triputa bivao u Domaji. Zapravo, to nije bilo tri, nego četiri puta. Prva triputa nisam imao nikakvog izbora. Prizvali bi me, želeo ja da dođemili ne. Posle prvog puta uopšte više nisam želeo. Ali treći put je bilo najgore. Bio sam u šumi iza moje farme i videosam devojčicu koju samo što nije ujela zvečarka. Pokušao sam da jespasem. Ali pao sam. Sledećeg trenutka bio sam na pola puta zaVeselkamen, a Mhoram se upravo trudio da završi prizivanje. Odbio sam. Devojčica je bila u stvarnom svetu, a zmija bi je ubila. Tomi je bilo važnije od svega ostalog, bez obzira na to šta se desilo saDomajom. Kada sam to rekao Mhoramu" - glas mu se pretvorio u grč gubitka -"pustio me je." Napete ruke i ramena ponavljali su kao odjek.Mhoram. Ipak, prisilio se da nastavi. "Vratio sam se prekasno da zaustavimzmiju. Ali devojčica je još bila tamo. Uspeo sam da isisam deootrova, a onda sam je nekako vratio roditeljima. Do tada je četvrtoprizivanje već počelo. I prihvatio sam ga. Otišao sam svojom voljom.Ništa više nisam želeo sem još jedne prilike da se borim sapoglavarom Kletnikom." Sada je otvoreno gledao Linden, dozvoljavajući joj da vidi u njemusve nerazrešene sukobe, mučne i nedorečene odgovore. "Jesam lise prodao Kletniku time što sam odbio Mhorama? Ili sam se prodaoTvorcu, prihvativši to poslednje prizivanje? Ne znam. Ali mislim dase nijedno ljudsko biće ne može pretvoriti u alatku protiv svoje volje.Može se navesti da uništava, možda. Može se zavesti ili slomiti. Aliako učinim ono što Kletnik želi, biće to zato što sam negde pogrešio- što sam nešto pogrešno razumeo, što sam se predao momunutrašnjem Opakom, izgubio hrabrost, zavoleo moć ili uništenje,nešto." Izgovarao je svaku reč kao potvrdu. "A ne zato što samnečije oruđe." "Kovenante." Posegnula je ka njemu iz zanjihane ležaljke. Sada gaje videla ovakvog kakav je bio kada su se prvi put sreli: punog snagei cilja, kada je uspeo da je ubedi da mimo volje prihvati nerazumljivuviziju Džoane i opsednutosti, a onda ju je povukao kao ljubavnicu za

sobom kada je pošao u susret krizi Džoaninog izbavljenja - kaouspravno oličenje moći i bola kada je razorio pola Klave da jeoslobodi, a kasnije je običnu logorsku vatru u Leleju pretvorio ukamoru za odavno mrtve Bezemljaše. Izgovorila je njegovo ime kaoda iskušava njegov ukus. I odala mu je svoju poslednju tajnu,poslednji delić informacije koji je svesno skrivala od njega. "Nisam ti sve rekla o onom starcu. Na farmi. Rekao mi je Budi štojesi. Ali to nije sve." Posle toliko vremena još je pamtila reči kao dasu joj urezane u mozak. "Rekao je 'Ah, kćeri moja, ne plaši se.Nećeš pogrešiti, ma kako te napao'." Pogledala je Kovenanta u oči,trudeći se da pogledu da lakoću koja joj je nedostajala u glasu. "'Nasvetu postoji i ljubav'." Kovenant je za trenutak nepokretno stajao, upijajući otkriće. Onda jepružio ka njoj troprstu šaku. Telo mu je svetlelo na sucu koje jeprodiralo u kabinu kroz otvoren prozor. Gorak osmeh sukobio se samračnom verlinom očiju dok je govorio. "Možeš li da poveruješ? Biosam impotentan. Dok sam još mislio da je lepra čitava priča." Umesto odgovora, prevrnula se preko ivice ležaljke i spustila stopalana lestvice. Uzela ga je za ruku i on ju je povukao pod svetlo. Kasnije su zajedno izišli na palubu. Nisu nosili svoju odeću, negogrube košulje od sive, grebenane vune koje su im sašili džinovi -ostavili su za sobom staru odeću kao da su oljuštili bar jedan slojsvojih nekadašnjih ličnosti. Košulje su bile skromne i udobne; a ipakse u Kovenantovom pogledu videlo da je svestan njenog tela.Bosonogi na kamenu kao da su se srodili sa džinobrodom, izišli su iznjene kabine i popeli se na zadnju palubu. Linden je neko vreme osećala da crveni kao devojčica. Trudila se dadeluje nemarno; ali nije mogla da spreči priliv krvi koji joj jezapljusnuo lice. Svaki džin koga bi sreli kao da je gledao nju iKovenanta sa razumevanjem, smehom i otvorenim odobravanjem.Lupižena se toliko široko nasmešio da se gotovo nije ni videlo kolikomu je lice izobličeno. Brusobolu su oči sinule ispod nadnesenihobrva, a brada mu se kostrešila od zadovoljstva. Uobičajena setasidromajstora Sedmoruka popustila je pred osmehom punim tuge izadovoljstva - osmehom čoveka koji je izgubio svoju ljubav tolikodavno da više nije ni zavideo onima koji su je upravo stekli. Čak iVedrognevino grubo lice prekrilo se boricama osmeha. A Prva ih je

pogledala iznenada ublaženog dostojanstva, nagoveštavajući da i unjoj postoji sposobnost džinova da se raduju. Na kraju su ih svi tako otvoreno gledali da je Linden poželela da seokrene i vrati. Da je progovorila, možda bi zvučala grubo, toliko joj jebilo neprijatno. Ali Kovenant ih je sve odmerio, šaljivo se podbočivši,i zarežao. "Pa zar svi na ovoj prokletoj stenčugi znaju šta smoradili?" Na to je Lupižena prsnuo u smeh; i začas su se svi džinovi od srcasmejali. Kovenant je pokušao da se namršti, ali nije uspeo. Lice muse nehotice izvilo u osmeh. Linden je ustanovila da se smeje kao danikada ranije nije to učinila. Jedra su bila zategnuta na vetru, izazivački spremna pod potpunovedrim nebom. Osećala je životnost kamena i posade kao blagogolicanje pod tabanima. Dragulj Zvezdoputa jedrio je mirnim moremkao da se potpuno oporavio. Ili se možda Linden oporavila. Ona i Kovenant proveli su popodne dokono lutajući po dromondu,pričajući sa džinovima i odmarajući se u prijatnom ćutanju naosunčanoj palubi. Brzo je primetila da se Vain nije pomerio odograde; stajao je kao crni kip, savršen i prelep; crnilo su razbijalisamo iscepana tunika i gvozdeni prstenovi oko desnog doručja ilevog članka. Izgledao je kao da je stvoren da bude suprotnostFindejlu, koji je i dalje stajao na pramcu, a bledi ogrtač mu je lepršaona vetru kao da je tkanina promenljiva poput njega samoga,sposobna da se pretopi u bilo kakav oblik ako poželi. Izgledalo jenemoguće da Određeni i demonokot imaju išta zajedničko. Linden iKovenant raspravljali su neko vreme o njihovoj tajni; ali nisu imalilništa novo da saopšte jedno drugom. Brin i Kail stalno su im bili na raspolaganju, ali držali su se malodalje, kao da ne žele da smetaju - ili im je bilo neprijatno u Lindeninojblizini. Misli su im ostale skrivene iza večite bezizražajnosti; ali onaje već shvatila da je to samo senka preko dubokih osećanja. Kao daje osećala nešto nerazrešeno u njima. Kovenant je zahtevao i dobionjihovu pokornost. Očito nisu spremni da tako lako menjajupoverenje u nepoverenje ili obratno. Smetao joj je njihov nepromenljivi stav, ali smirivala ju jeKovenantova blizina i otvorenost. Povremeno bi prešla prstima prekoožiljaka na njegovoj podlaktici, kao da ih proverava. Inače je

dozvolila sebi da se potpuno opusti. Dok su se izležavali na velikom smotku konopca, došao je Lupiženada im se pridruži. Posle malo neobaveznog razgovora, Linden jepomenula da nigde ne vidi Sanomora. Osećala se vezana za nemogdžina posebnim prijateljstvom i zabrinula se za njega. "Ah, Sanomor", uzdahnuo je Lupižena. "Brusobol ga razume bolje odmene - a ipak ga uopšte ne razume. Sada smo snabdeveni ipopravljeni. Dok ovaj vetar traje, jurimo ka odredištu kao strela.Stoga razlog za nadu ne treba nadaleko tražiti ni skupo platiti. Ipak,u njemu se sakuplja tama koju ne može da imenuje. On na mestoJedinog Drveta gleda kao na brlog smrti." Lupižena je za trenutakpodigao glas. "Kad bi bar mogao da govori! Srce džina nije stvorenoda u samoći i ćutanju nosi takve priče." Onda se ponovo utišao."Stalno je u svojoj kabini. Čini mi se da želi da nas poštedi vizija kojene može da izgovori." Ili možda, nadađala je Linden, naprosto ne može da podnese da gadrugi gledaju kako pati. Zaslužio je bar toliko dostojanstva. Od svihljudi na Dragulju Zvezdoputa samo je ona mogla da iskusi neštoslično onome što on oseća. Ipak, njena osetljivost nije Zemljovid inije mogla da premosti jaz između njih. Zasad je ostavila pitanja oSanomoru i pustila da se raspoloženjem uklopi u vedrinu džinova. Dan je polako prošao; uveče je Brusobol skratio jedra i oslobodionajveći mogući deo posade za zajednički skup. Ubrzo posle večere,gotovo četrdeset džinova okupilo se oko prednjeg jarbola,ostavljajući na dužnosti samo Sedmoruka za brodosrcem i trojedžinova na straži. Linden i Kovenant su im se pridružili kao da ihprivlači smeh, veselost i predosećanje priča. Prednja paluba bila je umraku, osim jedne svetiljke; ali tama je bila topla od drugarstva iiščekivanja, prijatna zbog bistrookog prisustva džinova. Visoko iznadsporog plesa jarbola, zvezde su osvetljavale nebesa. Kada je počelapesma, Linden se udobno smestila pored prednjeg jarbola i pustilada je ponese čvrsto zdravlje posade. Pesma je imala ritam nalik na nepromenljive pokrete mora; alimelodija se izdizala nad njim u lukovima spremnosti i smeha,uživajući u svim radostima i tugama, zaboravljajući napore. Reči nisuuvek bile radosne, ali duh iza njih jeste - radostan i pun života,spajajući setu i vedrinu sve dok se nisu stopili u jednu dušu -

neuništivo živu, posvećenu životu. A kada je pesma završena, istupio je Brusobol da se obrati skupu. Uopštim crtama, priča je bila o Bhrathairdomu; ali posebno je pričao oharučaijima, kako bi svi džinovi saznali kako je živeo i umroHergrom. Time je odao počast mrtvima i osokolio žive. Nijezanemario ni Cerovu ulogu; njegov narod još je dugo posle pričeostao nem, u tišini koju ni Brin ni Kail ne bi mogli da protumačedrugačije do kao poštovanje. Potom su usledile druge priče. Veza Vedrogneva je sa dobroodglumljenom tugom pričala o dvoje tvrdoglavih i usamljenih džinovakoji su se sukobljavali iz ljubavi za koju su pogrešno mislili da jeneprijateljstvo. Lupižena je otpevao drevnu baladu sa ukusom soli, uznak sećanja na Bezemljaše. A Kovenant je potom ustao da ispričaskupu o Bereku Troprstu, drevnom junaku Domaje koji je osetioZemnu Moć u buđenju Ognjenih lavova na Planini Groma, stvorioŽezlo Zakona da bi vladao i pomagao tu moć i osnovao Većepoglavara da joj služi. Kovenant je pričao tiho, više za sebe, kao dase trudi da razjasni svoje osećanje dužnosti; ali priča je spadalameđu onakve kakve džinovi cene i kada je završio, nekoliko ih mu senaklonilo, priznajući senovitu i duboku vezu između njega iDomajinog pradavnog spasitelja. Malo kasnije oglasio se Lupižena. "Voleo bih da znam više o tojretkoj Domaji. Životi takvih kao što je Berek čine sluh ponosnim." "Da", promrmljao je Kovenant. "A slava sveta postaje sve manja",rekao je kao da navodi, ali nije to objasnio niti je ponudio novu priču. Nastupila je tišina dok su džinovi čekali novu priču ili pesmu.Iznenada se tama ispred Linden i Kovenanta uskovitlala i pojavio seFindejl kao produžetak svetlosti svetiljke. Njegov dolazak izazvao jenekoliko iznenađenih uzvika; ali gotovo smesta se vratila tišina.Njegova neobičnost zahtevala je pažnju skupa. Kada je tišina bila potpuna, osim tihih pokreta jedara i zapljuskivanjatalasa o kamene bokove dromonda, progovorio je tihim glasom. "Jaću ispričati priču, ako smem." Prva mu je dozvolila krutim klimanjem glave. Izgledalo je da nijesigurna u njega, ali nije oklevala da sasluša sve što bude želeo dakaže. Možda će im pružiti nekakvo saznanje o prirodi ili pobudamasvog naroda. Linden se napela i usmerila sva čula ka Određenom.

Kovenant je, sedeći kraj nje, ispravio leđa kao da očekuje nekineprijateljski čin. No, Findejl nije odmah počeo priču. Podigao je urušeno lice kazvezdama, raširio ruke kao da otkriva srce i izvio pesmu u tamu. Pevao je drugačije od svega što je Linden ikada čula. Pesma je bilamelodična na neki čaroban način, prosto joj dražeći osećanja. A bilaje harmonizovana na nekoliko nivoa istovremeno, kao da jepredviđena za više pevača. Kao što se povremeno pretvarao ukamen, vetar ili vodu, tako se sada pretvorio u pesmu; melodija seizvijala ne iz ljudskog tela koje je odabrao da nosi, nego iz sržinjegovog bića. Bila je toliko čudna i divna da se Linden iznenadilašto može da razume reči.

Neka se poklone svi na Moru; neka se pognu koji idu tlom: jer nema mira i nema ni sna tamo kud se Određeni sprema.

Neka se poklone svi na Moru; jer nikada ugledali nisu kako Zemlje pod zvezdama nema i uništenje kako se sprema.

Smrtnost ima smrtonosne oči. Neka se pognu koji idu tlom, jer su prazni pod udarom moći a ne znaju šta im se sve sprema.

Cena vida strava je opasna gubitak života vaskolikog, jer nema mira i nema ni sna kada Zemlja počinje da pada.

I zato neka se poklone svi koji ne vide, koji ne čuju; jer pošteđeni su putovanja tamo kud se Određeni sprema.

Pevao je bez napora, a kada je završio, ostavio ih je u nečem nalikna zanos. Uprkos nagonskom nepoverenju, razlozima za bes,Linden je uhvatila sebe kako razmišlja da su možda Elohimi ipakpošteni. Bili su iznad svake procene. Kako bi mogla da razume - akamoli da proceni - etiku naroda koji učestvuje u svemu oko sebe,deleći osnovnu materiju Zemlje? Ipak se oduprla. Imala je suviše razloga za sumnju. Jedna pesmanije dovoljan odgovor. Pazeći da ostane izdvojena, čekala je pričuOdređenog. Počeo je tiho, jedva nadglasavajući prigušeno disanje džinova. Zapriču je odabrao ljudski glas, prihvativši ograničenja smrtnog grla sasmišljenim razlogom, kao da ne želi da mu se slušaoci zanesu izpogrešnih razloga. Ili mu je, pomislila je Linden, možda pričačemerna, pa mora da održi distancu. "Elohimi se razlikuju od drugih naroda na Zemlji", rekao je podsvetlošću svetiljke, okružen tamom. "Mi smo od Zemlje i Zemlja je odnas, mnogo dublje i potpunije no ijedan drugi oblik života. Mi smonjen Gmra. Nema drugog tačnog i potpunog imena za nas. I zatosmo postali usamljen narod, povlačeći se iz okolnog sveta, ukazujućipažnju samo uljezima koje puštamo k sebi iz spoljašnjosti. Kakodrugačije da postupamo? Imamo malo razloga i želje da se mešamosa drugim životima. A često se pokaže da oni koji nas potraže izvukumalo koristi iz onoga što nađu. Ipak, nije oduvek bilo tako. U vreme koje nama nije daleko, ali koje jeodavno zaboravljeno među vašim najdaljim sećanjima, nismo setako povučeno držali. Iz doma i središta Elemesnedena putovali smoširom Zemlje, tražeći nešto da naučimo kao što sada tražimo unutarsebe. Mi ne starimo po merilima Zemlje. Ali po našim merilima, bilismo mlađi nego sada. A u toj mladosti obišli smo mnogo mesta umnogo vremena, učestvujući u svemu što smo videli, možda ne bašuvek veoma mudro. Ali o tome neću da govorim. Radije bih da pričam o Određenima. Oonima koji su otišli pre mene, prevazišavši ime, izbor i vreme da bipomogli ugroženoj Zemlji. Plod vida i znanja, poneli su teret od kogaje zavisio dobar deo Zemlje, ako ne i cela. Ipak, i u njihovim delima bila je važna mladost. U ranijim dobima

povremeno smo prihvatali - neću da kažem sitnije - ali manje životneopasnosti. Primećujući potrebu koja bi nam dirnula srca, skupilibismo se i Odredili nekoga da udovolji toj potrebi. Imenovaću jednutakvu, kako biste razumeli prirodu potrebe o kojoj govorim. U davnozaboravljenoj prošlosti mesta koje vi zovete Domajom život nisuživeli ljudi nego drveće. Prostrane šume pune razuma i osećanjapokrivale su čitavo područje - jedno srce i jedan um u svakom listu isvakoj grani svakog drveta među bezbrojnim hiljadama mnoštva iveličina šuma. I taj život su Elohimi voleli. Ali pojavila se mržnja prema šumi, želja za uništenjem. I to je bilostrašno, jer drvo može da oseti ljubav ili bol ili da krikne, ali ima malonačina da se odbrani. Nedostajalo mu je znanje. Stoga smo seokupili i odredili jednu među nama da da svoj život toj šumi. To jeučinila tako što se stopila sa drvećem, koje je preuzelo potrebnoznanje od nje. To znanje šuma je upotrebila da je veže za kamen, koristeći njenoime i biće da stvori prepreku nad onom mržnjom. Stoga je izgubljenaza svoj narod i za sebe - ali prepreka je ostala sve dok je u šumi bilosnage da je drži. "Kolos", dahnuo je Kovennt. "Kolos Oborine." "Da", rekao je Findejl. "A kada su u Domaju počeli da pristižu ljudi, kada su stali da sekudrveće kao da predstavlja samo građu i problem, šuma je onim što jenaučila stvoila Šumnike da je zaštite. Samo, to je trajalo predugo, aljudi je bilo previše, dok Šumnika nije bilo dovoljno, nisu mogli dastignu svuda, nisu mogli da zaustave mnogo slepih i okrutnih iliprosto bezobzirnih sekira i vatri. Sreća je što su uspeli da sačuvajusvest šume i toliko koliko su uspeli." "Da", ponovo je rekao Findejl. "Vatru mu paklenu!" dreknuo je Kovenant. "Zašto niste učinili nešto?""Prstenošo", odvratio je Elohim, "nismo više bili tako mladi. A teretOdređenog bio je užasan nama, koji nismo stvoreni za smrt. Stogasmo bili sve nespremniji da prihvatamo brige koje nisu naše. Sadamnogo manje lutamo, ne zato što manje saznajemo - jer sve ono štoZemlja zna mi smo odavno saznali - nego zato što ćemo manje bitivođeni u ljubav koja se završava smrću. Ipak", nastavio je bez pauze, "još nisam ispričao moju priču. Želim

da govorim o Kastenesenu, koji je jedini od svih što su bili Određeniželeo da odbije teret. U vreme mladosti Elohima, on je bio mlađi od ostalih - mlad kao štoje danas Napev, tvrdoglav i nagao, ali potpuno drugačije. Međuonima koji su putovali, on je išao najdalje i najčešće. U vreme kadaje odabran, nije ga bilo u Elemesnedenu. Odlučio je da se nastani u zemljama na istoku, gde se za Elohimenije znalo, čak ni slutilo. I tamo je učinio nešto što Elohimi nikadanisu činili. Odao se ljubavi prema smrtnoj ženi. Hodao je međunjenim narodom kao čovek iste krvi. Ali u njenom domu bio jeElohim, uništavajući predstave šta sve može, a šta ne može smrtnotelo. Tog čina smo se zgrozili i zgrozili bismo se ponovo, iako ga nenazivamo zlom. U tome je ležala cena za ženu koja je nije nirazumela ni odbila. Obdarena, ili bolje zaslepljena čitavom Zemljom iljubavlju i mogućnostima u obliku jednog muškarca, izgubila je dušu- pre u ludilu ili u opsednutosti nego u smrtnoj ljubavi. Voleći je,osudio ju je na propast, a nije to znao. Odlučio je da ne sazna. Stoga je on određen da zaustavi štetu. Jer u to vreme Zemlja senašla u opasnosti pred kojom nismo mogli da zatvorimo oči. Nanajdaljem severu sveta, gde su koreni zime u ledu i hladnoći, rodilase vatra u temeljima nebeskog svoda. Ne govorim o uzrocima tevatre, nego samo o opasnosti koju je predstavljala po Zemlju. Bila jetako jaka i na takvom mestu, da je pretila da razrije ljusku sveta. Ikada su se Elohimi okupili da razmotre ko da bude određen,Kastenesen nije bio među nama. Čak i da je došao da govori u svojuodbranu, opet bi on bio određen, jer je naudio ženi koja nije moglada naudi njemu, a on je to zvao ljubavlju. Ali snaga onoga što je on nazvao ljubavlju bila je tolika da je, kadamu je stigla reč o izboru, poveo tu ženu sa sobom i pobegao,pokušavajući da izbegne teret. Zato je meni i ostalima sa mnom zapalo da idemo u poteru. Ponašaose kao da je poludeo, jer sigurno je znao da nema na Zemlji mestagde se može sakriti od nas. A da je i bilo moguće da izađe vannašeg domašaja, da se pretopi u oblik koji mi ne bismo prepoznali,nije mogao to da učini dok ga je pratila žena. Njeno smrtno telo ga jevezivalo. A nije hteo da se odvoji od nje i tako smo ga našli i uzeli.

Ponegovali smo ženu kako smo god umeli, iako joj je ljubav naudilapreko naših moći. A njega smo odneli do vatre koje je gorela naseveru. Za nas je on ostao Elohim i nismo ga mogli osloboditi tereta.Ali on je smatrao da više ne spada među nas, ni na Zemlju, nego dapripada samo ženi koju je izgubio. Pretvorio se u ludilo među nama.Nije hteo da prihvati da bude Određeni ni da je potreba Zemljeneizbežna. Opirao se nama i nebesima i Gmrau. Mene je naročitoproklinjao, obećavajući mi usud koji će prevazići sve moje strepnje -jer ja sam mu bio bliži od svih Elohima, a nisam hteo da ga slušam.Zbog tolikog njegovog očajanja bili smo primorani da ga vežemo namesto, lišivši ga imena, izbora i vremena da bi postao kamentemeljac ugroženog temelja na severu. Tako je vatra obuzdana,Zemlja spasena, a Kastenesen izgubljen" Findejl je zaćutao. Za trenutak je ostao nepomičan međunepomičnim džinovima; svi slušaoci su nemo sedeli, izgubljeni kaoKastenesen u priči Određenog. Potom se okrenuo ka Linden iKovenantu i pogledao ih kao da je sve to ispričao da bi odgovorionjihovom stalnom nepoverenju; u glasu mu se osetio drhtajprilježnosti. "Da smo imali ikakvog drugog načina da se borimo sa vatrom, nebismo odredili Kastenesena kao što jesmo. On nije izabran radikazne za zlo, nego iz neophodnosti." Žute oči kao da su sakupljalesvetlost svetiljke, blistajući iz tame neprirodnim sjajem. "Cena vida jestrava i opasnost. Želim da me razumete." Istopio se i nestao sa skupa, ostavljajući za sobom ćutanje kaoneugasivu i neizlečivu usamljenost. Kada je Linden podigla pogled ka zvezdama, više joj nisu imalesmisla. Findejl je isto tako mogao reći i: To je uništenje.

Vreme je ostalo isto još tri dana, noseći Dragulj Zvezdoputa brzo idelotvorno. No, petog dana od odlaska iz Bhrathairdoma vazduh kaoda se naglo zgusnuo, pa je čak i vetar delovao lepljivo i ukočeno.Nebo se prekrilo oblacima nalik na pukotine, pa je izgledalo kao dase ruši pod sopstvenom težinom. Nagli udari vetra i pljuskovi bacalisu džinobrod na sve strane. Ponekad bi, bez ikakve najave, svi drugizvuci bili prigušeni pucketanjem jedara ili vrlim šištanjem kiše. Tople,svojeglave i divlje, oluje su ih bacakale izmeđi obzorja. Nije bilo

opasnosti po dromond; ali toliko su sporo napredovali kao da suhodali, kao da su se teturali, bacani sa strane na stranu. Obogaljengubitkom srednjeg jarbola, Dragulj Zvezdoputa tvrdoglavo je hramaoka odredištu, ali nije uspevao da se izbavi iz kraljevstva oluja. Posle čitavog dana nepravilnih trzaja i teturanja, Linden je pomisilada će dobiti morsku bolest. Talasi su narušavali postojanost koju jepo navici očekivala od kamena pod bosim nogama. Osećala je kakokroz prošarani granit vibrira nestrpljenje posade, osećala je kakopramac dromonda uranja u more pod svakim uglom osim onogpotrebnog. A Kovenant joj nije bio od pomoći; njegovo raspoloženjezahtevalo je što veću žurbu džinobroda. Ispod površine prijateljstvabio je grozničavo obuzet svojim ciljem. Nije mogla da savladamučninu sve dok joj Lupižena nije dao razblaženo alem-vino da timeumiri želudac. Te noći ona i Kovenant napravili su postelju na podu njene kabinekako ne bi morali da trpe pojačano njihanje ležaljke. No, narednogdana oluje su postale još bešnje. Posle zalaska sunca, kada mu jepukotina u oblacima omogućila da proceni zvezde, Brusobol jeobjavio da je pohod prešao jedva dvadeset milja od prethodnogjutra. "Sudeći po ovom tempu", promumlao je kroz Bradu, "OstrvoJedinog Drveta potonuće u more pre no što stignemo do njega." Lupižena se nasmejao. "Zar to govori jedan džin? Kapetane, nisamznao da si ljubitelj žurbe." Brusobol mu nije odgovorio. Po pogledu je ličio na Sanomora, agledao je Kovenanta. Kovenant je odgovorio trenutak kasnije. "Nekoliko stoleća posleObreda Obesvećenja jamnik po imenu Drul Stenotočac našao jeŽezlo Zakona. Koristio ga je za razne stvari, a jedna od njih je bila dase igra vremenom." Linden ga je oštro pogledala. Zaustila je da pita - Misliš li da nekoizaziva...? Ali on je već nastavio. "Lutao sam već jednom krozovakvu malu oluju. Sa Atiaran." Glas mu je ogrubeo od sećanja."Razbio sam je. Pre no što sam i stigao da poverujem da postojestvari kao što je divlja magija." Sada su svi zurili u njega. Tišina je bila puna neizgovorenih pitanja.Prva je oprezno upitala: "Džinoljube, nameravaš li da razbiješ ovovreme?"

Neko vreme joj nije odgovorio. Linden je videla po položaju njegovihramena, po grčenju prstiju, da želi da preduzme nešto. Čak i dok jespavao, kosti su mu bile ukočene od sećanja na žurbu. Kod Jedinogdrveta mogao je da se oslobodi nepoverenja u samog sebe. Ali kadaje progovorio, iznenadio ih je. "Ne", rekao je i pokušao da senasmeši. Više je ličilo na keženje. "Kakve sam sreće, verovatno bihnapravio novu rupu u brodu." Te noći ležao je potrbuške na postelji kao sopstvena praznagrobnica, a Linden je morala dugo da mu masira leđa pre no što jebio u stanju da se okrene i pogleda je. A oluje nikako nisu jenjavale. Trećeg dana bile su još brojnije ibešnje. Linden je provela veći deo vremena na palubi, čkiljeći krozvetar i kišu i tražeći neki znak da će se vreme promeniti.Kovenantova napetost upijala joj se u sva čula. Jedino Drvo. Nadaza njega. Za Domaju. A za nju? Pitanje ju je uznemirilo. Rekao je dabi uz pomoć Žezla Zakona mogao da je pošalje nazad, u njennormalan život. Tokom delića vedrog neba sredinom popodneva, dok su stajali uzogradu na sredini desnog boka i gledali kako se oblaci crni kaopropast prelivaju u ružičasto i prolivaju kišu po moru, odjeknuo jeuzvik sa prednjeg jarbola. Uzvik upozorenja. Brusobol je odgovoriosa krmene palube. Kroz kamen se širilo upozorenje. Po palubama suzatutnjala brojna stopala. Prva i Lupižena dotrčali su do Linden iKovenanta. "Šta...?" zaustio je Kovenant. Mačomoćnica je stala uz ogradu kraj Linden i pokazala ka pučini.Pogled joj je bio oštar kao u sokola. Lupižena je stao tačno iza Nevernika. Iznenada se pojavio i Sanomor. Linden je za trenutak došla doneverovatnog zaključka da su stigli do Ostrva Jedinog Drveta. No, uSanomorovom pogledu nije bilo onog izrazitog užasa koji jeodražavao njegov Zemljovid. Izgledao je više kao da gleda kako sena njega obrušuje nešto opasno i divno. Uzdrhtalog srca, okrenula se ka moru. Usmerila je čula za ispruženom rukom Prve. Stresla se kada jeosetila neku natprirodnu moć kako plovi prema džinobrodu. Nervima na licu osećala je neku neobičnu čaroliju pre nego što ju je

otkrila i pogledom. Ali tog časa pojavila se nova oluja i smesta serazbila, kao da je naišla na neku vrstu gromobrana za svojuogromnu energiju. Linden je ugledala potpuno mirno područje kakoim se približava preko mora. Bilo je šire od dužine džinobroda i na ivicama nije bilo mirno. Uvazduh su štrcali mlazevi vode, nalik na gejzire. Šikljali su pravonaviše, kao da ih vetar ne dodiruje, dostizali visinu prečkidžinobroda, a potom se pretvarali u izmaglicu i dugine boje i vraćalise nazad u more. Naizmenično su se, nekad na bližoj, a nekad nadaljoj ivici, ka nebu izvijali vodoskoci nalik na trijumfalne kapije,označavajući mirnu zonu svojim ogromnim lukovima. Ali unutarnjihovog kruga more je nepomično ležalo, ravno i uglačano - melemna srcu dubina. Vodoskoci i mirno more kretali su se polako i blistavo, tačno premaDragulju Zvezdoputa. Kovenant je ponovo pokušao. "Šta...?" Glas mu je bio pun napetosti iznoja, kao da oseća približavanje moći jednako jasno kao i Linden. Prva je kruto odgovorila. "Samožene." A Lupižena je dodao mekimšapatom. "Plesačice mora." Linden je zaustila da pita šta su one, ali Lupižena je već odgovarao.Stojeći Kovenantu iza leđa, gotovo je šaputao. "To je nadalekopoznata priča. Nisam mislio da ću doživeti da ih vidim." Vodoskoci su se približavali. Linden je okusila njihovu snagu kaopenu na obrazima, iako osećanje nije imalo nikakvog ukusa semsame snage - i sem tihog bola koji kao da se izdizao, kao čežnja, izgornjih slojeva vode. No, Brusobol i Dragulj Zvezdoputa nisu nipokušali da ih izbegnu. Svi džinovi bili su obuzeti čuđenjem istrepnjom. "Neki kažu", nastavio je Lupižena, "da su one ženska duša mora,koja zauvek po okeanima traži muško srce dovoljno čvrsto da ihupije. Drugi kažu da su to izgubljene žene nekog naroda koji jedavno živeo u dubinama i da sada traže svoje muževe koji su izginuliili pobegli ili zalutali. Ne znam šta je tačno. Ali sve priče govore da suone opasne. Njihovoj pesmi nijedan muškarac ne može da seodupre. Odabrana, čuješ li njihovu pesmu?" Linden nije odgovorila.Pretpostavio je kakav bi bio njen odgovor. "Ni ja je ne čujem. Moždasamožene nisu zainteresovane za džinove, kao što nisu ni za žene.

Našem narodu nikada nisu naudile." Glas mu se nehotice izvio kadasu prvi vodoskoci pokvasili bokove džinobroda. "Ali drugimuškarci...!" Linden je nagonski ustuknula. No, to je bila samo slana voda. Snagasamožena nije je dotakla. Nije čula pesmu, iako je razabrala da seoko nje kreće nekakvo osećanje, dajući vazduhu svojstvo dalekogpucketanja. Potom su prvi vodoskoci prošli pored dromonda i DraguljZvezdoputa se našao u mirnom području, nepokretno počivajućiunutar niski duginih boja i sunčanih dijamanata i plesa. Jedra sumlitavo visila, lišena života. Džinobrod je počeo da se polako okreće,kao da se tišina pretvara u srce vrtloga. "Ako im niko ne odgovori", završio je Lupižena, gotovo vičući, "proćiće dalje." Linden je čula napor u njegovom glasu, krutu tišinu kraj sebe. Trglase i pogledala ka Kovenantu. Otimao se i izvijao da oslobodi ramena Lupiženinog čvrstog stiska.

23. POVLAČENJE IZ SLUŽBEZov samožena prošao je kroz Kovenanta kao šilo, tako oštar i

probojan da ga ne bi prepoznao kao muziku da mu srce nijeposkočilo. Nije osećao da se opire Lupiženinom stisku, nije znao dazija i dahće kao da više nema vazduha, kao da želi da udahne vodu.Pesma ga je obuzela. Smišljena lepota i želja prodrle su u njega dosrži kostiju. Prizori veličine i bogatstva otvarali su se tik iza ograde,kao da je muzika imala i reči - Hodi kod nas da zaceliš srce i okrepiš dušu, da izgubiš telo - kao da je osunčani i ljupki ples vodoskoka bio poziv na jeziku koji jemogao da razume. Samo su ga Lupiženine ruke sprečavale daodgovori zaranjajući u dubine mora. Pred njim se pojavilo Lindenino lice, obuzeto panikom. Vikala je, alinije je čuo od pesme. Samo su mu one ruke smetale da je odgurneustranu i dospe u more. Srce je prestalo da mu kuca - ili moždavreme nije prolazilo. Samo da nije ruku...! U trenutku je prikupio vatru. Divlja magija mu je suknula kroz kosti danjome odgurne Lupiženu. No, moć i otrov pretvorili su pesmu samožena u vrisak u njegovomumu. Zapljusnulo ga je gađenje - gađenje Plesačica ili njegovo, nijemogao da razlikuje. Nisu želele takvog muškarca - a Lupižena mu jebio prijatelj, nije želeo da povredi prijatelja, ne opet, već je povredioviše prijatelja no što je u stanju da podnese. Uprkos sposobnostidžinova da otrpe vatru, Lupiženi bi u najmanju ruku polomio prste.Ne opet! Oslobođen pesme, Kovenant se zateturao i sudario se sa Linden. Ščepala ga je kao da još pokušava da se baci u more. Trudio se dase oslobodi. Prolazak muzike ostavio je u njemu neugasivi tragrazumevanja. Samožene nisu želele opasnost koju je onpredstavljao. Ali želele su muškarce - potentne i snažne muškarce,muškarce koji će ih zadovoljiti. Linden se trudila da ga zadrži,koristeći iste veštine koje je jednom upotrebila protiv Sundera.Pokušao je da vikne. Pusti me! Ne žele one mene! Ali grlo mu je bilostegnuto od sećanja na muziku. Da izgubiš telo. Uspeo je daoslobodi jednu ruku i divlje pokaže.

Prekasno. Brin i Kail su već trčali ka ogradi. Svi su pazili na Kovenanta. Sanomor i Prva pošli su ka njemu da gauhvate ako Linden popusti. A svi su naučili da se oslanjaju naneranjivost haručaija. Niko nije stigao da reaguje na vreme. Brin i Kail zajedno su skočili na ogradu. Za delić sekunde su ostaliizloženi pod suncem, povijeni i spremni da glavačke skoče u radost.A onda su zaronili u more kao da se ovo pretvorilo u srž njihovihnajdubljih želja. U toku jednog zgranutog otkucaja srca niko se nije pomerio. Jarbolisu stajali uspravno i nepomično, kao da su prikovani za nepokretnivazduh. Jedra su landarala na prečkama kao da se čude. Dromondse ipak okretao i dalje. Čim mirno more prikupi dovoljno ubrzanja,brod će potonuti u vrtlog. Haručai nisu ostavili za sobom ni talasićkoji bi pokazivao da su uopšte postojali. Kovenantova usta izvila su se u poslednji krik. Dahtao je u sebi.Brine. Brine. Toliko je nade polagao u haručaije, toliko su mu bilipotrebni. Zar su i njihova srca ipak krhka i smrtna? Banor mu jenaredio: Izbavi moj narod. Opet je zakazao. Grčevitim naporom odgurnuo je Linden. Čim se zateturala, ispustioje krik plamena. Erupcija ognja trgla je posmatrače iz ukočenosti. Prva i Brusobolizvikivali su naređenja. Džinovi su se pokrenuli. Linden je pokušala da ponovo uhvati Kovenanta. Lice joj je bilo belood straha za njega. No, njegov oganj ju je zadržao. Pošao je kaogradi kao talas plamena. Sanomor i Lupižena stigli su pre njega. Borili su se kao dušmani:Sanomor je pokušavao da skoči u more, Lupižena ga je zadržavao.Dok se borio, Lupižena je počeo da dahće. "Zar nisi muško? Akookrenu pesmu protiv tebe, kako ćeš odbiti?" Kovenant je pružio plamenu ruku i cimnuo Sanomora tako da je ovajpao na zadnju palubu. Potom se sam našao kraj ograde. Plamen muje lio niz ruke kao da priziva katastrofu protiv Opakog. Svi oko njega su vikali - Linden, Findejl, Prva. Nije znao šta da uradiako samožene ponovo uprave pesmu na njega - i nije mu bilo stalo.Bio je obuzet gnevom zbog Brina i Kaila. Haručai su ga pouzdanoslužili kada je bio u tako velikoj nevolji da nije mogao čak ni da

zatraži pomoć. Iznenada ga je neko uhvatio za rame i naterao da se okrene. Prva jestajala pred njim, ruke spremne za novi udarac. "Džinoljube, slušajme!" povikala je. "Zadrži svoju moć, inače će naći načina da jeokrenu protiv tebe!" "Oni su mi prijatelji!" Glas mu se pretvorio u kipreći bes. "I moji!" odgovorila je, stavljajući gvožđe pred njegov gnev. "Ako imse može ikako pomoći, ja ću to učiniti!" Nije želeo da stane. Otrov u krvi bio mu je probuđen zlobnomradošću. Za trenutak je bio u iskušenju da je prosto gurne u stranu;predstavljala je uvredu za njegovu moć. Ali tada im je prišla i Linden, preklinjući ga pogledom i otvorenimdlanovima. Lice joj je bilo obuzeto bolom, učinivši je iznenadačemernom. Kosa joj se presijavala na ramenima kao čežnja. Setiose ko je - gubavac sa ozbiljnim razlozima za strah od divlje magije."Oni su mi prijatelji", promuklo je ponovio. Ali da je ponovo čuopesmu Plesačica, ne bi mogao da je odbije. Nije bilo načina daspase Kaila i Brina, sem nasilja tako ogromnog da bi verovatnouništilo i Dragulj Zvezdoputa. Okrenuo se od ograde i podigao lice ka nepromenljivom nebu, kaoda hoće da prema njemu krikne svoja osećanja. Ali nije to učinio.Klonuo je, pustio da mu vatra istekne iz kostiju. Prsten kao da mu jeokivao kažiprst leve ruke. Čuo je Findejlov napeti uzdah olakšanja, ali nije obratio pažnju naElohima. Zurio je u Sanomora. Možda je povredio nemog džina. No, Sanomor kao da mu je bio rođak, neosetljiv na vatru ako ne i nabol. Već se pribrao i sada je uzvratio Kovenantu pogled kao daobojica imaju razloga za stid. Kovenant se nemo trgao. Kada mu je prišla Linden i spustila mudlanove na mišisu kao da ga teši, sklopio je neosetljive prste okonjenih i okrenuo se da posmatra pripreme džinova. Prvoj se pridružila i Vedrogneva. Posada je žurila oko njih kanajbližem ulazu u potpalublje. Prva je mračno i svečano skinula mači oklop. Držala je pogled uperen u nepomičnu vodu kao da se tupriprema nešto smrtonosno. Džinovi su ubrzo doneli dve dugačke,platnene cevi, nalik na konopce. Jedan kraj se nalazio na zadnjojpalubi, a drugi je ostao pod palubom. Odozdo je dopro uzvik; cevi su

počele da se migolje i sikću kao zmije kada je kroz njih potekaovazduh. Suviše dugo je trajalo. Kovenant je toliko stegao Linden za ruku dasu joj prsti pobeleli, ali nije uspevao da se opusti. Nije mogoa daproceni koliko već nema Kaila i Brina. Sigurno se već dave. Vrelinase ponovo podigla u njemu. Od napora da se kontroliše zavrtelo muse u glavi, kao da se obrtanje dromonda ubrzalo. Prva se obratila okolnim džinovima. "Upozorite kapetana. Kažu dasamožene nisu nimalo prijatne kada im otmu plen. Ako uspemo,napašće džinobrod." Neko je odjurio da prenese poruku. Prva je za trenutak pogledalaKovenanta, pa Linden. "Nadajte se", napeto je rekla. "Nenameravam da ne uspem." Kreni, poželeo je da se prodere na nju. Kreni! Linden se odvojila od njega i zakoračila ka Prvoj. Usme su joj bilestrogo stegnute; lice joj je bilo oštro kao Brinove optužbe. Kovenantje učio da raspozna njena raspoloženja toliko duboko da se to većgraničilo sa njenim čulima. Čuo je u njenom glasu želju za osvetom."Povedi me sa sobom. Mogu da pomognem." Prva nije oklevala. "Odabrana, u ovoj nevolji mi smo brži i sposobnijiod tebe." Vedrogneva i ona uzele su bez oklevanja cevi, popele se na ogradu iskočile u vodu. Lupižena ih je gledao kao da se plaši. Kovenant je pošao za Lindenka pogrbljenom džinu, privučen žurnim odmotavanjem cevi. Kao iharučai, Prva i skladomajstor su nestale, ne ostavljajući ni talasić nanepomičnoj vodi. No, cevi su se brzo odmotavale za njima u dubinu,a na površinu su stizali mehurići vazduha. Vodoskoci se nisu smanjivali. Kao da su postajali još žustriji, kao dasu uživali u odgovoru na dugu glad. Iza njih su se vetrovi i daljesudarali. Popodne je prelazilo u veče. Samo su se mehurići dizalikao znakovi nade. Pod palubom su džinovi prionuli na pumpe,potiskujući vazduh kroz cevi. Napetost je glodala Kovenantovo strpljenje, zahtevajući vatru.Bespomoćno je stezao i opuštao pesnice. Naglo se odgurnuo odograde. "Moram da učinim bar nešto." Ukočen od samokontrole,pošao je ka pramcu dromonda.

Linden ga je pratila kao da se još boji da će ga svakog trenutkaobuzeti ludilo ili samožene. Njeno prisustvo ga je smirivalo. Kada jestigao na pramac, bio je u stanju da se suoči sa Određenim bezočajničke vike. Findejl je začkiljio žutim očima, kao da očekuje patnju; Kovenant gaje odmerio ljutitim pogledom. "Hoćeš da ti verujemo", grubo je rekao."Ne, ne da ti verujemo. Ti si Elohim. Ne treba ti nešto tako smrtno inepouzdano kao što je poverenje. Hoćeš da te razumemo. Evo tiprilike. Pomozi mojim prijateljima. Učinili su sve što telo može učinitida me održe u životu. I ne samo mene. I Linden. Sunozbora. Tomora nešto da ti znači." Ruke su mu bile opuštene, ali stegnutihpesnica. Između prstiju kapao mu je plamen, suviše moćan ineophodan na bi zgasnuo. Ožiljci na podlaktici žigali su ga kaosećanje na zmijske zube. "Pakla mu, moraš učiniti nešto dapomogneš mojim prijateljima." "A ako ne učinim?" U Findejlnovom glasu nije bilo besa, samo težinei strepnje. "Hoćeš li me primorati? Hoćeš li razoriti Zemlju iz temeljada me primoraš?" Kovenantova ramena su drhtala. Nije uspevao da ih umiri. Izgovorioje reč po reč. "Molim te." U grlu mu je krvarila opasnost. "Pomozimojim prijateljima." U Findejlovom pogledu pojavilo se nešto nalik na poštovanja. Ali nijese pokolebao. Polako je progovorio. "Istina je da ima mnogo priča osamoženama, Plesačicama mora. Jedna od njih kaže da su onepotomci i naslednici žene koju je voleo Kastenesen - da je onaponela sa sobom moć i znanje koje je zadobila od njega i povelakćeri svih žena koje su muškarci izdali i da zajedno vrše odmazdunad svim muškarcima koji zanemare svoje domove u ime mora.Haručai su pošli u susret opsnosti koja nastaje samo iz neugasivesiline njihovih srca, jer samožene ne čine ništa sem što pevaju... aliharučai su odgovorili. Neću da se dalje sukobljavam sa nečim što jenastalo iz Kastenesenove ludačke ljubavi." Polako mu je okrenuo leđa kao da čika Kovenanta da ga napadne. Kovenant je osetio da mu niz ruke teče gnev, čeznući za nasiljem.Findejl je odbio da učini išta što bi možda popravilo štetu koju jenačinio njegov narod. Kovenant je morao da stegne zube kako bizadržao proteste koji bi se plamenom ocrtali duž džinobroda. No, sa

njim je bila Linden. Njen dodir hladio mu je vrelu podlakticu. "Ne bi koristilo", prosiktao je kroz zube. "Čak ni da mu golim rukamaiščupam srce." Ali verovao je u uzdržavanje. Krvožednost ga jeužasavala, njegova sopstvena pojanviše. Zašto bi inače ostavio uživotu poglavara Kletnika? Njene meke oči posmatrale su ga kao da će reći: 'Kako se drugačijemožeš boriti'? Ogorčena ranjivošću, jednom ranije je rekla: Nekeinfekcije se moraju iseći. Taj bol se još video u tragovima smrti istrogosti oko njenih usana; ali sada je zadobio drugačiji oblik,iznenadivši ga. Jarosno je progovorila. "Pošto te je Hergrom spasao- kada je ubio onog stražara - neko vreme smo ostali sami saKasreinom. Brin je tada hteo da ga ubije. I ja sam želela da to učini.Ali nisam mogla... nisam mogla da mu dozvolim. Čak i ako samznala da će se Hergromu dogoditi nešto strašno. Nisam mogla dabudem odgovorna za novo ubijanje." U pogledu joj se videla majka."Možda je Brin u pravu. Možda sam zbog toga odgovorna za sve štose dogodilo. Ali ne bi ništa značilo. Ionako ne bismo mogli da gaubijemo." Zaćutala je. Nije bilo potrebe da nastavi. Kovenant ju je razumeo. Onnije mogao da ubije poglavara Kletnika. Opačija nije nešto što semože oterati u smrt. Ipak, u nečemu je grešila: bilo bi značaja. Istog značaja kao i ubistvonjene majke. Želeo je da joj kaže kako mu je drago što nije pustila Brina naKasreina, ali bio je obuzet drugim potrebama. Za trenutak je ostaonepomičan, odajući joj poštovanje. A onda je žurno pošao nazad, kaskupini džinova koji su nadzirali spuštanje cevi preko ogradedromonda. Pribio se uz ogradu i zagledao u mehuriće. Prečka mu je pritiskalagrudi. Prošlo je užasno mnogo vremena. Kako su Kail i Brin mogli daostanu u životu? Mehurići su se dizali u grozdovima, ko da sudžinovi stigli do dubine gde im je pritisak ugrožavao pluća. Cevi supulsirale i zujale od napetosti, ponavljajući pokrete pumpi. Uhvatio jesebe da diše u istom ritmu. Otrgao je pogled od mora. Neprekidna igra vodoskoka senastavljala, polako vukući Dragulj Zvezdoputa ka plavoj grobnici.Mač Prve ležao je u kanijama nasred palube kao napuštena stvar,

lišen upotrebe i imena. Linden se nemirno osvrtala po mirnompodručju, primećujući neprimetne stvari. Nesvesno je pomeralausne, ponavljajući šikljanje i pljuskove stranog jezika. Iznenada su cevi prestale da se kreću. Istog časa se atosfera zgusnula kao da se svi guše. KrozKovenantov mozak suknuo je zvuk kao da se pesma samoženapretvorila u bes. Oluje su počele da udaraju kao pobesnele pesnice,spremne za osvetu. Džinovi su reagovali na nekakav znak i počeli da vuku cevi naviše,brzo i spretno ih prebacujući iz ruke u ruku. Kovenant je pokušao da potrči ka njima, ali zadržao ga je pogled naLinden. Prebledela je kao da ju je obuzela panika. Pokrila je ustadlanovima; prazno je zurila u daljinu. Zgrabio ju je za ruke i zario joj neosetljive prste u kožu. I dalje jezurila kroz njega. "Linden!" proderao se, obuzet strahom inesposobnim vidom. "Šta je bilo?" "Oluje." govorila je više za sebe, naizgled jedva svesna da i izgovarareči. "One su deo Plesa. Samožene ih podižu da uhvate brodove.Trebalo je ranije da shvatim." Naglo kao u iznenadnom predosećanju, uspela je da usmeri pogled.Zaletela se pravo u njega. "Oluje!" žurno je zadahtala. "Moram daupozorim Brusobola! One će nas napasti!" Čim je shvatio, pustio ju je. Zateturala se unazad, uhvatila ravnotežu,potrčala ka krmenoj palubi. Gotovo je pošao za njom. Njeno napeto, užurbano telo vuklo ga jeza sobom. Ali Prvu i Vedrognevu dizali su ka površini. Sa Brinom iKailom? Zašto bi inače Plesačice htele da napadnu? Džinovi su vukli cevi. Zgrčene u iščekivanju, Lupiženine ruke stezalesu ogradu. Sanomor je stajao spreman da zaroni ako Prvoj iliVedrognevoj zatreba pomoć. Ožiljak pod očima bio mu je željan biločega što nije Zemljovid. Sve se zgusnulo u iščekivanju eksplozije. Sa krmene palube doprli su glasovi - prvo Lindenin, pa Brusobolov.Kapetan je dovikivao naređenja čitavom džinobrodu. Svi članoviposade koji nisu bili potrebni kod cevi potrčali su na jarbole. Nagnut daleko preko boka uprkos vrtoglavici, Kovenant je ugledaokako se podižu nejasni obrisi. Lupižena je nepotrebno zatražio

konopce; već su bili pri ruci. Čim su se glave pojavile na površini,dobacili su im ih. Prva je bacila pogled naviše i slobodnom rukom dohvatila jedankonopac. Vedrogneva je učinila isto. Odmah su ih izvukli iz mora. Prva je jednom rukom stezala Brina uz grudi. Vedrogneva je nosilaKaila prebačenog preko ramena. Obojica haručaija mlitavo su visila kao da spavaju. Lupižena i Sanomor ispružili su ruke da im pomognu da se popnu napalubu. Kovenant je pokušao da se progura pored njih i boljepogleda Brina i Kaila, ali nije uspeo. Čim su Mačomoćnica i skladomajstor stigle na palubu, nebesa su sezatresla. Vodoskoci i tišina su nestali u deliću sekunde. Na džinobrod su se sasvih strana obrušile oluje. Po palubi je pljusnula kiša; obzorja sunestala u gnevu. Usred okreta, Dragulj Zvezdoputa se zateturao usudaru talasa. Kamen je uzdrhtao od kobilice do jarbola. Kovenant je naleteo na Sanomora i uhvatio nemog džina da sezadrži. Da Brusobol nije bio upozoren, dromond bi ostao bez jedarau strašnom besu vetra. Možda bi i sami jarboli bili istrgnuti iz ležišta.No, posada je počela da opušta jedra pre no što je oluja udarila.Dromond se propinjao i trzao, divlje se naginjući s boka na bok.Jedra su se splela sa konopcima u potpunu zbrku; sudareni vetrovipoigravali su se njima. Ali Dragulj Zvezdoputa je ostao nepovređen. A onda su se sve oluje stopile u jednu i zbrka se pretvorila u udarnalik na urlik slomljenog srca. Zahvatio je džinobrod s boka i opasnoga nagnuo u stranu. Kovenant bi pao preko ograde da ga Sanomornije zadržao. Kiša ga je šibala po licu. Kapetan se više nije čuo odurlika i pljuskanja oluje. Ipak, džinovi su znali šta treba činiti. Nekako su uspeli da oslobodejedro na prednjoj katarci. Platno se napelo pod vetrom: DraguljZvezdoputa se propeo i okrenuo. Za trenutak je drhtao od krme dopramca, opirući se pritisku sopstvene ogromne mase. A onda seoslobodilo još jedara i dromond je poleteo niz vetar. Kovenant se oteturao od Sanomora do Prve. Zgrabio je Brina,tražeći u njemu neki znak života. No, haručai je mlitavo visio, licaokrenutog ka kiši, i nije se micao. Možda nije ni disao. Kovenant nijeznao. Pokušao je da upita Prvu, ali reči mu nisu dolazile. Još dve

smrti na ramenima - dvojica ljudi koji su ga služili verije od svakogZaveta. Uprkos moći, nije mogao da im pomogne. Vetar je brisao palubom. "Slanomirsoba!" uzviknula je Prva. Brzo jepošla ka najbližem ulazu u potpalublje. Kovenant ju je pratio kao da nikakva oluja, nikakav vetar i kiša,nikakvo propinjanje i talasanje pod nogama ne mogu da ga odvojeod nje. Potop ga je pratio kroz prolaz i pokušao da ga strgne sa lestvica dokje nespretno silazio. A onda je nestao, jer je Sanomor zatvoriopoklopac. Istog trenutka, granit je prigušio zvuke oluje. Ipak, hodnikse naginjao zajedno sa dromondom koji se propinjao po moru.Svetiljke obešene duž zidova divlje su se ljuljale. Opasnost poDragulj Zvezdoputa mnogo se jače osećala u tesnom potpalublju -nerazumljiva i neizbežna. Kovenant je žurio za Prvom iVedrognevom, ali nije ih sustigao sve dok nisu stigle do prostranogzaklona slanomirsobe. Prostor je bio širok kao u pećini - tu je gotovo četrdeset džinovamoglo da okači ležaljke, a da ne smetaju jedni drugima. Svetiljke suvisile sa svih stubova na koje su bile pričvršćene ležaljke, dobroosvetljavajući slanomirsobu. Bila je potpuno prazna. Posada je blazauzeta borbom za dromond, ko na pumpama ko na jedrima. U sredini prostorije iz poda se podizao dugačak sto. Prva iVedrogneva požurile su ka njemu i tu pažljivo spustile Brina i Kaila. Kovenant je prišao stolu. Dopirao mu je do sredine grudi. Dok ježmirkao zbog vode koja mu je kapala iz kose, pruženi haručai su idalje izgledali mrtvi. Smeđi udovi bili su im savršeni, ali lišeni života. No, tada je video da ipak dišu. Grudi su im se polako dizale ispuštale. Pri svakom udisaju širili su nozdrve. Kovenant je osetio da mu oči peče druga vrsta soli. "Brine", rekao je."Kaile." Blagi Bože. Ležali su kao utonuli u san prokletnika, ne pomerajući se. Odnekud iz daljine začuo je Prvu. "Donesi alem-vino." Lupižena ježurno poslušao. "Skladomajstore", nastavila je, "možeš li da ihprobudiš?" Vedrogneva je prišla stolu. Pažljivo je razgledala haručaije, podiglaim očne kapke, protrljala im doručja. Pošto im je oslušnula disanje,izjavila je da u plućima nemaju vode. Uz dozvolu Prve, udarila je

Kaila po licu - prvo blago, potom jače, pa još jače, dok glava nijepočela da mu leti tamo-amo. No, na licu mu se nije pojavio ni tračaksvesti. I on i Brin ležali su kao u zanosu. Odstupila je, namrštenog čela. "Samožene", promrmljala je Prva. "Kako smo mogli pomisliti da ćetako čvrsti ljudi kao ovi haručai postati njihov plen?" Lupižena se žurno vratio, noseći u ruci mešinu. Prva ju je preuzela.Dok je Vedrogneva pridržavala Brina u sedećem položaju, Prva muje prinela do usana kožni pipac. Miris alem-vina ispunio je vazduh.Brin je refleksno progutao, ali nije se probudio. Kail je takođeprogutao tečnost koju su mu usule u usta. Ništa se nije desilo. Kovenant je nesvesno udarao pesnicama po butinama, pokušavajućida suzbije hitnju. Nije znao šta da učini. Džinovi su se zbunjenomrštili. "Linden", rekao je kao da su mu se obratili. "Potrebna nam jeLinden." Kao da odgovaraju na njegovu molbu, vrata na daljem krajuslanomirsobe su se otvorila. Odabrana je ušla u odaju, teturajući sezbog propinjanja dromonda. Sa njom je ušao Magloval, čuvajući jeumesto Kaila. Bila je prokisla i produvana - raščupane kose, sakošuljom koja joj se lepila za butine. Ali odlučno je išla napred. Kovenant se nije usudio da progovori. Ćutao je, očajan, dok je onaprilazila stolu. Trenutak kasnije, Prva je smogla glas. "Kamena mi i mora,Odabrana", promuklo je šapnula, "Nisi došla prerano. Ne znamokako da ih probudimo. Alem-vino su popili, ali nije im koristilo.Nemamo melema za ovakvo stanje." Linden se zaustavila i zagledala u Prvu. Mačomoćnica je grubonastavila. "Plašimo se da ih još drže ruke samožena - i da jeopasnost po njih istovremeno i opasnost po Dragulj Zvezdoputa.Možda nećemo moći da izbegnemo gnev Plesačica sve dok oneovako drže haručaije. Kako drugačije da povrate ono što žele, negoda razbiju dromond svojim olujama?" Linden se na to trgla. Pogled joj je blesnuo od nesigurnog svetlasvetiljki. "I hoćete da uđem u njih." Kovenant je video kako joj naslepoočnici pulsira krvni sud, kao mali merač straha. "Da razbijemvezu. Je li tako?" U pogledu joj se videlo još jedno pitanje: Zar opet?Šta mislite, koliko ću još moći da podnesem?

Kovenant je osetio da se duboko protivi. Ranije je i sam iskusio čuloza zdravlje koje ju je sada plašilo, iako ga nikada nije tako izoštriokao ona. A haručai su pokazali toliko nepoverenje prema njoj.Zaslepljen oštećenim nervima, on nije mogao da koristi svoju beluvatru ni za šta drugo sem za uništenje. Brin i Kail su ležali pred njimbeživotniji od Vaina. Uhvatio je Lindenin vreli pogled i načinioslomljen pokret ka haručaijima. "Molim te", promuklo je ponovio. Ona se za trenutak nije pomerila. Lupižena i Prva nepomično sustajali. Linden je ubrzo slegnula ramenima kao da uzmiče, kao da jeramena bole. "Ne može biti gore od onog što sam dosad učinila."Polako je prišla stolu. Kovenant ju je gladno posmatrao dok je pregledala Brina i Kailarukama i poledom. Čim je prihvatila rizik, u njemu se probudilorazumevanje. Svaki pokret bio joj je pažljiv i opasan. Osećao je moćsamožena i znao je šta sve mogu da učine. I sećao se kako jeizgledala u tamnici Peskodrža, pošto ga je spasla od ćutanjaElohima. Iza ukočenih usana i mučne prošlosti, iza svog straha igorčine, imala je sposobnost samožrtvovanja koja ga je postiđivala. No, dok je pregledala haručaije, pokreti su joj omekšali. Kao da jekroz dlanove upijala njihovu čvrstoću. Tiho je mrmljala za sebe. "Akoništa drugo, samožene umeju da prepoznaju zdravlje." Potom jeodstupila. Nije gledala sadruge. Glasom oštrog naređenja rekla je Lupiženi dauhvati Brina za levu ruku i prikuje haručaija za sto. Lupižena je poslušao, očiju punih čuđenja. Prva nije ništa rekla.Vedrogneva se namrštila, ne uplićući se. Sanomor je preletaopogledom između Linden i Brina kao da pokušava da pogodi šta onanamerava. Nije oklevala. Uhvatila je Brina za desnu ruku, povukla je preko ivicestola i naslonila se na nju svom težinom kao da će mu je iščupati.Kada je bila sigurna u tom položaju, primakla je usne tik do njegovoguha. Polako i jasno je izgovorila: "Sada ću da ti slomim ruku." Brin je reagovao toliko brzo i grubo da se istrgao iz Lupiženinogstiska. Džin nije uspeo da mu zaustavi pesnicu koja je u čvrstomluku poletela ka Linden i pogodila je u lice. Udario ju je pravo u čelo. Zateturala se unazad i udarila o stub.Držeći se za uši kao da svetiljke urliču, skljokala se na pod.

Kovenantov život se tog časa zaustavio. Prva je, proklinjući, požurilaka Linden. Brin se skotrljao sa stola i lako se dočekao na noge. Prednjega se postavila Vedrogneva i pružila ogromnu pesnicu da muprepreči put do Linden. Kail je seo kao da će poći Brinu u pomoć.Lupižena i Sanomor su ga brzo ščepali za ruke. Linden je privukla kolena uz grudi, obema šakama stegla glavu inesigurno se ljuljala levo-desno kao da su je opsele sve Plesačiceistovremeno. Kovenant je odnekud izdaleka čuo preteće režanje. "Proklet bio,Brine! Ako je povređena, sam ću ti slomiti tu prokletu ruku!" To morada je bio njegov glas, ali nije obraćao pažnju. hitao je ka Linden.Nekako je uspeo da ogurne Prvu u stranu. Čučnuo je kraj Linden,podigao je sebi u krilo, čvrsto je zagrlio. Uvijala se u njegovimrukama kao da je poludela. U umu mu se pojavio uzvik, sve jači i jači: Pusti je! Njegova snaga kao da je doprla do nje. Spustila je ruke sa glave iokrenula lice ka njemu. Usnama je uobličila reč koja je najviše ličilana: "Ne!" Bio je potpuno nepomičan dok se trudila da uperi pogled u njegovolice. Mišići su joj se opuštali jedan po jedan. Bila je grozničavo bleda;dah joj je zviždao u grlu. Ali uspela je da istisne iz grudi šapat."Mislim da mi je dobro." Svetla oko Kovenanta kao da se se povinovala ritmu gneva oluje.Sklopio je oči da ne bi izgubio kontrolu. Kada ih je ponovo otvorio, Prva i Lupižena su čučali kraj njih, pratećiLindenin lagani oporavak. Brin i Kail su stajali malo dalje. Iza njih jevrebao Sanomor, kao da se sprema da obojici slomi vrat.Vedrogneva je čekala da mu pomogne. No, haručai nisu obraćalipažnju na džinove. Izledali su kao da su upravo doneli odluku. "Nema potreba da nas proklinjete", rekao je Brin ravnim glasom. Nion ni Kail nisu gledali Kovenanta u oči. "Već smo videli lice našegusuda. Ipak, izvinjavamo se. Nije mi bila namera da nanesem zlo." Izgledalo je kao da ga sopstveno izvinjenje ne zanima. "Povlačimosve optužbe protiv Odabrane. Ona nas je pravilno procenila. Moždaje ona zaista ruka Izopačenja među nama. Ali ima i drugihIzopačenja kojih se više grozimo.

Ne govorimo u ime našeg naroda u planinama niti u ime onihharučaija koji možda žele da se oduže za izbavljenje od Klave. Ali miti više nećemo služiti." Na to je Kovenanta obuzelo zaprepašćenje. Više nećemo služiti...?Jedva je razumeo reči. Grlo mu se steglo od strepnje. Osetio je damu se Linden ukočila u rukama. O čemu oni govore? Šta su vam to učinile? Utom se Prva našla na nogama. Sva od čvrste, gvozdene lepote,prekrstivši ruke na grudima kao oklop, nadnela se nad haručaije. "Viste opsenjeni nečim." Govorila je kao da drži uperen mač. "Pesmasamožena unela vam je ludilo u srce. Govorite o usudu, ali Plesačicenude jedino smrt, ništa drugo. Zar ne shvatate iz kakve ste opasnostiizbavljeni? Malo je nedostajalo da vas Vedrogneva i ja ne izbavimo,jer smo vas našle u dubinama koje gotovo prevazilaze naše snage.Ležali ste tamo kao žrtve gluposti. Ne znam kakav ste san o sreći ilepoti vudeli u onoj pesmi - i nije me briga. Nepokretni kao mrtvaci,niste ležali u nečijem naručju, već u granju korala koji vas je slučajnozadržao da ne padnete u još veće dubine. Kakva god da vam jeiluzija ispunjavla pogled, bila je plod zanosa i soli. To je istina. Zarnameravate da se u ime opsene vratite tim samoženama?" Ruke sujoj nabrekle od besa. "Kamena mi i mora, neću dozvoliti...!" Brin ju je prekinuo, ni ne pogledavši je. "To nam nije namera. Neželimo smrt. Nećemo ponovo odgovoriti na pesmu Plesačica. Alinećemo više ni služiti Prapoglavara i Odabranu." Glas mu je bionepokolebljiv. Govorio je kao da ne namerava da ukaže sebi nimalomilosti. "Ne možemo." "Ne možete?" Kovenantovo pitanje bilo je prigušeno oprezom. No, Brin je nastavio kao da govori Prvoj i nikom drugom. "Nesumnjamo u ono što si rekla. Ti si jedna od džinova, o kakvimaodavno govore stari pripovedači haručaija. Rekla si da je pesmasamožena opsena. Shvatamo da govoriš istinu. Ali takva opsena..." glas mu je omekšao; Kovenant ga nikada ranije nije čuo takvog."Prapoglavaru, zar nećeš ustati da nam se suprotstaviš? Nećemoudariti na tebe. Ali nije dostonjo da ovako stojimo iznad tebe." Kovenant je pogledao Linden. Lice joj je bilo napeto od napora daprikupi nešto nalik na čvrstinu; ali klimnula je glavom i nesigurnoposegnula ka Lupiženi. Džin ju je smesta preuzeo iz Kovenantovih

ruku, oslobađajući ga da se suoči sa haručaijima. Kruto se uspravio. Bio je sav drvenast od osećanja koja nije smeo daprizna. Zar će izgubiti haručaije? Haručaije koji su mu od početka biliverni kao Ranihini? Šta vam to čine? No, tada ga je Brin prvi put pogledao u oči; zadrhtao je od osećanjau tom bezosećajnom pogledu. Dragulj Zvezdoputa se probijao krozpobesnelo more kao da će se granit svakog trenutka slomiti. Zaustioje da izgovori svaku reč koja bi mu pala na um. Nije želeo da čujeono što Brin ima da kaže. "Dao si obećanje." Grudi su mu se dizale i spuštale, vođene grubomsnagom saznanja da nema prava da za bilo šta optužuje haručaije."Nisam hteo da ga prihvatim. Nisam hteo da budem odgovoran zaslužbu kakvu mi je jednom Banor uporno pružao. Ali nisam imaoizbora." Bio je više nego napola obogaljen gubitkom krvi, mogao jeda umre od čistog žaljenja i uzaludnosti na visoravni iznadVeselkamena da mu Brin nije pomogao. "O čemu to, do đavola,govoriš?" "Prapoglavaru." Brin nije skretao sa puta koji je izabrao. "Zar nisi čuopesmu samožena?" "Kakve to veze ima?" Kovenantova ratobornost bila je šuplja, ali nijesmeo da odustane. To mu je bila jedina odbrana. "Uzele su vasjedino zato što nisu htele nekoga osakaćenog i opasnog kao što samja." Brin je odmahnuo glavom. "Osim toga", nastavio je , "zar nije samNevernik pričao da je neko vreme, obuzet strahom, tvrdio da jeDomaja samo san - lažna i zavodljiva, nedopustiva?" To je ostavila Kovenanta bez reči. Kao da se sve što bi mogao dakaže grčilo u njemu, izmučeno strepnjom. Zaista je rekao Linden naKevinovom Vidikovcu: Sanjamo isti san - tvrdnja koja mu je nekadabila potrebna, da bi je kasnije prevazišao. Postala je nevažna. Svedo ovog trenutka smatrao je da je nevažna. Hoćeš li me optužiti i zbog toga? Haručai je mirno nastavio. "Prva je rekla da je pesma Plesačicaopsena. Možda smo i mi duboko u srcu to znali dok smo je slušali.Ali mi smo haručai, a pesma nam je dala odgovor. Možda premalo znaš o nama. Život našeg naroda u planinama je

strog i skup, jer vrhovi i sneg nisu nežno okruženje. Stoga smoveoma plodni, kako bismo opstali iz naraštaja u naraštaj. Vezaizmeđu muškarca i žene je kao vatra u nama, i duboka. Zar ti Banornije pričao o tome? Za one koji su postali Krvna garda, gubitak sna ismrti malo je značio i lako su ga podnosili. Ali gubitak žena... to ih jenavelo da završe Zavet kada je Izopačenje položilo ruku na njih.Svako može da posrne i umre. Ali kako može jedan haručai, koji jeostavio ženu u ime odabrane vernosti, da podnese pomisao da mu ita vernost može biti oteta? Bolje da Zavet nikada nije ni dat i daslužba nije ni ponuđena. Prapoglavaru." Brin nije skretao pogled. Jedva da je i treptao. Ipak,nehotičan prizvuk blagosti u njegovom glasu bio je jasan. "U pesmisamožena čuli smo plamen svoje čežnje za onim što smo ostavili izasebe. Sigurno smo bili opsenjeni - ali opsena je bila slatka. Oko nassu se podigle planine. Vazduh je postao oštar dah kojim vrhovi dišupreko snega. A po padinama su se kretale žene, dozivajući nas učežnji za vatrom, semenom i potomstvom." Za trenutak je prešao napevni jezik haručaija; taj jezik kao da mu je izmenio lice, dajući mupoetski izgled. "Zato smo skočili da odgovorimo, zanemarujućislužbu i bezbednost. Udovi naših žena bili su smeđi od sunca irađanja. Ali videla se i belina, oštra kao led koji krvari iz planinskihstena i koji peče kao što peče najčišći sneg u najvišim vrhovima, nanajvetrovitijim prevojima. Zbog te beline predali smo se Plesačicamamora." Kovenant više nije mogao da podnosi Brinov pogled. Banor jenagoveštavao sve to - sve što je moglo da nekako objasni haručaije.Njihovo kruto i procenjivačko držanje spram celog sveta poticalo jeodatle, jer je svaki njihov udisaj bio pun želje i gubitka. Pogledao je sadruge, tražeći pomoć; ali niko nije mogao da jeponudi. Lindenin pogled bio je zamagljen od bola ili razumevanja.Lupižena je zgrčio lice od saosećanja. A Prva, koja je razumelapreterivanje, stajala je kraj Brina i Kaila kao da se slaže. Brin je nepokolebljivo nastavio. "Time smo se pokazali kaonepouzdani. Izdali smo obećanu vernost radi opsene. Nismodostojni. Stoga više nećemo da te služimo. Naša glupost sada morada se okonča, inače će obećanja veća od naših postati takođelažna."

"Brine", pobunio se Kovenant kao da se guši. "Kaile." Morao jenekako da izrazi osećanja. "Ne morate to da činite. Niko vas neokrivljuje." Glas mu je bio promukao, kao da želi da bude grub.Linden je nesigurno pružila ruku ka njemu, kao da ga moli za milost.Oči su joj zračile razumevanjem za bol haručaija. Ali nije je gledao.Hladni stisak gneva sprečio ga je da govori drugačije. "Banor je učinio isto to. Isto kao što vi sada činite. Stajali smo naDomajinom Sunovratu - sa Penosledom. Odbio je da pođe sa nama,kada mi je bilo potrebno..." Grčevito je progutao pljuvačku. "Pitaosam ga čega se stidi. Odgovorio je 'Ne stidim se, ali sam tužan što jebilo potrebno toliko stoleća da shvatimo granice naše vrednosti.Obuzeti ponosom i glupošću, otišli smo predaleko. Smrtni ljudi nesmeju da ostave žene, san i smrt ni zbog kakve službe - inače liceporaza postaje nepodnošljivo užasno.' Isto što i ti sada govoriš. Alizar ne razumeš? Nije to tako jednostavno. Svako može da posrne.Ali Krvna garda nije samo posrnula. Oni su izgubili veru. Šta misliš,zašto bi inače Banor izišao pred mene u Andelejnu? Ako si u pravu,zašto nije pustio da i dalje plaćate cenu svoje nedostojnosti?" Kovenant je želeo da sabije svoju osujećenost u Brina. Mračno seobuzdao i potrudio se da haručai uprkos tvrdoglavosti osete njegovereči. "Reći ću ti zašto. Možda nikakav Zavet ni obećanje ne mogu daprkose Opačiji - ali ne može ni odustajanje. On mi nije davaoobećanja, ni poklone. Samo je rekao 'Izbavi moj narod. Njihovasudbina je užasna. A oni će ti dobro služiti'." Tu je stao. Nije mogao da nastavi; suviše dobro je razumeo krajnostičoveka pred kojim je stajao. Slanomirsoba za trenutak je bilapotpuno tiha, osim tutnjave dromondovih pumpi, škripanja jarbola,prigušenog besa mora i vetra. Svetiljke su se i dalje ranjivo njihale.Sanomorove oči plamtele su iza haručaija kao da je osetio čudnunadu u njihovom nepokolebljivom kajanju. Brin je konačno progovorio. Zvučao je gotovo nežno. "Prapoglavaru,zar ti nismo dobro služili?" Kovenantovo lice grčilo se od lišenosti. No, uložio je ogroman napor iprimorao sebe da odgovori. "Znaš da jeste." Brin nije oklevao. "Onda, dozvoli da završimo." Kovenant je pogledao Linden. Pružio je ruke, tražeći dodir sa njom.

No, prsti su mu bili neosetljivi. Nije našao u njoj neki drugi odgovor.

Kasnije te noći, kad su ostali sami u njenoj kabini, dok je olujabesnela nad džinobrodom, trljao joj je bolne mišiće na vratu i leđima.Njegovi prsti bavili su se njome kao da su očajni zbog gubitka. Alem-vino je postepeno počelo da deluje u njoj i da je vodi u san; ali nijeprestao da je masira sve dok mu ruke nisu bile preumorne danastave. Nije znao šta drugo da radi sa svojim očajanjem.Odustajanje haručaija kao da je podrivalo sve njegove nade. Još kasnije, Dragulj Zvezdoputa je podigao sva jedra u sivompraskozorju i pojurio dalje od bola samožena. Kiša je prestala kaosuze koje su predugo prolivane; vetar je odlutao ka drugim delovimamora. Brusobolu je bila potrebna samo mala popravka pravca dausmeri dromond pravo ka cilju. Ali haručai se nisu pokolebali.

24. OSTRVONebo je još dva dana ostalo oblačno i mutno, odražavajući sivu

boju mora sa dostojanstvom, kao da je Dragulj Zvezdoputa uljez kojinarušava nešto. No, potom se digao vetar kao oproštaj i dromond jeujedrio u razdoblje vedrih dana i jasnih noći. More se pod suncemspajalo sa nebesima bez spoja i granice; a noću je sjaj zvezdaoznačavao put pohoda, otvoren svakom iskusnom oku. Mrkotrag Brusobol postajao je svakim danom sve nestrpljiviji.Besprekorni vetar kao da je gurao i Prvu i Lupiženu u groznicuiščekivanja. Ponekad bi, sasvim neočekivano, njegova izobličenagrotesknost i njena gvozdena lepota izgledali neobično slično, kaoda napredovanje ka Jedinom Drvetu produbljuje njihovu prisnost.Sve troje neprestano je proučavalo daljinu, pretražujući obzorje iispitujući izbore koji su ih odveli iz Domaje uprkos jasnomSanomorovom Zemljo-vidu. Njihovo raspoloženje širilo se džinobrodom, utičući na čitavu posadu.Čak i grubo lice Veze Vedrogneve zadobilo je izoštren izgled.Sedmorukova stara tuga prolazila je kroz razdoblja osunčanosti nalikna nadu. Linden Averi ih je posmatrala kao što je posmatrala sam brod iKovenanta, pokušavajući da nađe svoje mesto među njima.Razumela je džinove i znala je da mnogo njihovog nestrpljenjapotiče od brige za Sanomora. Njegov nemi jad svakome je bio jasan.Njegovi sunarodnici želeli su da postignu cilj i upute se natrag uDomaju, gde će moći da nađe olakšanje u krizi Kobi Sunca, vrhunacsvoje vizije. Ali ona nije delila tu njihovu čežnju. Plašila se da džinovine shvataju pravu prirodu njegove vizije. A Kovenantovo raspoloženje samo joj je pojačavalo strepnju.Izgledalo je da gotovo grozničavo iščekuje Jedino Drvo. Ako nefizički, onda se emocionalno odvajao od nje. Odbijanje haručaijaodvelo ga je u stanje krute branjivosti. Kada je govorio, glas mu jezvučao izmučeno; u pogledu je nosio odsjaje krvoprolića. Videla muje po licu da se seća Klave, ljudi pobijenih da nahrane Vatrokob,nepoverenja u sebe; sećao se moći i otrova nad kojima nemakontrolu. Čak i ljubav je počeo da vodi grozničavo, kao da uprkos

zagrljajima veruje da ju je već izgubio. Nije mogla da zaboravi da mu je namera da je pošalje u raniji život.Grozničavo je čekao Jedino Drvo iz svojih razloga, nadajući se da ćenjime moći da se bori protiv poglavara Kletnika još nečim, a ne samovatrom i uništenjem. Ali želeo ga je i zbog nje. Da je pošalje nazad. Strepela je od toga, strepela je od Jedinog Drveta. Sanomorovonemo i nedodirljivo užasavanje bolelo ju je kao otvorena rana. Kadgod bi joj došao nadomak čula, osećala je da krvari u sebi.Povremeno se jedva obuzdavala da ne počne da nagovaraKovenanta, Prvu, bilo koga ko bi je slušao, da se ostave pohoda - dazaborave Jedino Drvo, da se vrate u Domaju, da se bore protiv KobiSunca bilo kakvim drugim raspoloživim oružjem i da prihvate ishod.Verovala je da Sanomor tačno zna šta poglavar Kletnik čini. I niježelela da je pošalju nazad. Kasno jedne noći, kada je Kovenant konačno pao u dubok san, punnoćnih mora, ostavila ga je u kabini i popela se na palubu. Nosila jesvoju vunenu košulju. Iako je vazduh postao primetno svežiji tokomnekoliko proteklih dana, ustručavala se da nosi staru odeću kao dapredstavlja greške i promašaje kojih ne želi da se priseća. Nazadnjoj palubi utvrdila je da Dragulj Zvezdoputa nepogrešivo juri podvetrom i mesecom u poslednjoj četvrti. Uskoro više ništa neće stajatiizmeđu dromonda i tame, sem višeznačnih zvezda i nekolikosvetiljki. No, barem ove noći na nebesima se nalazio otisak svetla. Sedmoruk ju je tiho pozdravio, stojeći za kormilom; ali nije pošla kanjemu. Iza vetra, iza dugog kamenog pokreta dromonda, iza snadžinova koji nisu na straži, osećala je Sanomorovo prisustvo kaoruku bola pritisnutu uz obraz. Umotala se čvršće u košulju i pošlanapred. Našla je nemog džina kako sedi leđima oslonjen o prednji jarbol,okrenut ka krmi i Findejlovim obrisima. Mišići oko očiju trzali su muse i grčili dok je gledao Findejla - i kroz Findejla ka Jedinom Drvetu -kao da preklinje Određenog da kaže stvari koje on, Sanomor, nemože. Ali Findejl je izgledao otporan na molbe džinova. Ili su takvemolbe bile deo tereta koji je određen da ponese. I on je očekivaoJedino Drvo kao da se boji da skine pogled sa njega. Linden je ćutke sela kraj Sanomora. On je sedeo prekrštenih nogu,sa rukama u krilu. Povremeno je okretao dlanove naviše kao da

pokušava da se otvori u noći, da prihvati svoj usud. Ali uvek jeponovo stezao pesnice, grčio ramena i pretvarao se u otelotvorenjeotpora. "Pokušaj", šapnula je posle nekog vremena. Krhki srp meseca nijemu osvetljavao lice, osim belog ožiljka koji mu je podvlačio pogled;ostatak se gubio u tami. "Mora postojati neki način." Toliko naglo da se trgla, ruke su mu poletele naviše. Korenom dlanagorko se udarao po čelu. No, trenutak kasnije uvukao je vazduh krozstegnute zube i počeo da šakama ocrtava oblike u noći. Isprva nije bila u stanju da prati njegove pokrete: obrisi koje jepokušavao da stvori izmicali su joj. Pokušao je ponovo, trudeći se daiščupa oblik iz praznog vazduha. Ovaj put ga je razumela. "Jedino Drvo." Kruto je klimnuo glavom. Potom je pokazao oko sebe. "Brod", šapnula je. "Dragulj Zvezdoputa." Opet je klimnuo glavom. Ponovio je isti kružni pokret, a onda uperioruku ka pramcu. Ponovo je pokazao oblik drveta. "Brod ide ka Jedinom Drvetu." Sanomor je odmahnuo glavom. "Kada brod stigne do Jedinog Drveta." Ovog puta klimanje glave bilo je ukočeno od bola. Jednim prstomkucnuo se po grudima, pokazujući srce. Potom su mu se ruke spojilei izvile se - u pokretu divljem kao čupanje. Preko ožiljka potekle sumu kapi srebra. Kada više nije mogla da ga gleda, Linden je sklonila pogled - iugledala Findejla, koji je došao da prisustvuje džinovoj pantomimi.Mesec mu je visio iznad levog ramena; čitavo lice bilo mu je u tami. "Pomozi mu", tiho je zatražila. Pomozi meni. "Zar ne vidiš kroz štaprolazi?" Elohim se za trenutak nije ni pomerio ni odgovorio. Ali potom jezakoračio ka nemom džinu i pružio ruku ka Sanomorovom čelu.Vrhovima prstiju utisnuo je nežnost u sudbinu tamo urezanu.Sanomor se skoro odmah skljokao. Mišić po mišić, pritisak je isticaoiz njega kao da ga Findejlov dodir upija. Spustio je bradu na grudi.Zaspao je. Findejl se ćutke okrenuo i uputio do mesta koje je odabrao napramcu dromonda.

Pažljivo, da ne uznemiri zaspalog džina, Linden je ustala i vratila sekao nemi jad da legne kraj Kovenanta i zuri u tavanicu sve dok nijezaspala. Sledećeg jutra iznela je pitanje Sanomora pred Prvu, Lupiženu,Brusobola i Kovenanta. No, kapetan nije imao da kaže ništa novo. ALupižena je ponovio svoju nadu da će Sanomoru biti lakše kadazavrše pohod za Jedinim Drvetom. Linden se nije slagala. Oštro je opisala razgovor sa nemim džinomprotekle noći. Lupižena nije ni pokušao da sakrije svoju strepnju. Prva se podbočilai zagledala preko pramca, poluglasno mrmljajući duge kletvedžinova. Brusobolovo lice se zgrčilo, nalik na zamršenu bradu. Kovenant je stajao među njima kao da je sam; ali govorio je u imesvih. Pogledom je lutao po kamenu, izbegavajući Linden. "Misliš li dabi trebalo da se okrenemo?" Želela je da odgovori: Da! Ali nije mogla. On je sve nade polagao uJedino Drvo. Neko vreme su Brusobolova naređenja posadi bila pomalonesigurna, kao da negde u njemu glas odricanja viče da dromondtreba smesta okrenuti i punom brzinom upraviti što dalje od ovogsmrtonosnog odredišta. Ali zadržao je strah za sebe. Put džinobrodapreko mora nije se promenio.

Jasni vetar duvao je pet dana. Polako, ali sigurno postajao je hladnijikako je brod prodirao na sever; ali ostao je suv, čvrst i jak. A tokomtri od tih dana pohod je brzo preletao talase bez ikakvih događaja,opasnosti i pretnji. No, četvrtog dana, sa osmatračnice je odjeknuo uzvik zaprepašćenjai upozorenja. Kamen pod Lindeninim nogama počeo je da vibrira kaoda je more puno drhtaja. Brusobol je skratio jedra i pripremio brod zanevolje. Posle još jedne milje, Dragulj Zvezdoputa našao se upodručju punom nikora. Njihova ogromna tela promaljala su se kroz vodu uvek na nekolikomesta; svi zajedno preplavili su more. Njihov podvodni govor tutnjaoje u Lindeninim čulima. Setivši se onog nikora koga je ranije videla,plašila se za dromond. No, ova stvorenja, izgleda, nisu obraćalapažnju na Dragulj Zvezdoputa. U njihovim glasovima nije bilo drhtaja

opasnosti. Kretala su se bez žurbe i gladi, polako se njišući kao dasu obuzeta setom, dosadom ili zadovoljstvom. Povremeno bi nekood njih podiglo ogromnu njušku, a potom zaronilo uz ogromanpljusak vode nalik na uzdah ravnodušnosti. Brusobol je mogao davodi svoj brod između njih, ne privlačeći im pažnju. "Kamena mi i mora!" tiho je rekao Lupižena, "nisam mislio da svamora Zemlje sadrže toliko ovih bića. Priče o njima tako su oskudneda ih sve može pokriti i jedan nikor. U kakav smo to okean zašliovako puni neznanja?" Prva je stajala kraj njega i Linden. Pogledao ju je dok je završavao."Ovo će svakako biti priča koju će deca rado slušati." Nije muuzvratila pogled, ali osmeh od koga joj je pogled omekšao bio je istotako ličan kao i osećanja u njegovom glasu. Brusobol je pažljivo vodio džinobrod između nikora; sredinompopodneva ostavili su stvorenja za sobom i Dragulj Zvezdoputa jeponovo poleteo. Te noći, džinove je zahvatila nekakva prenapetaveselost. Galamili su i pevali pod nepromenljivim zvezdama kaogrozničava deca, neosetljivi na cilj pohoda i Sanomorov bol;Lupižena ih je vodio zaogrnut nametnutim veseljem, kao da je odsvih njih najbliži histeriji. No, Linden je znala kakva su im istinskaosećanja. Ovim su se očvršćivali pred sopstvenim strepnjama,ispuštajući višak napetosti u opštoj galami. A Lupiženini divlji naporipodizali su atmosferu do usijanja, konačno oslobodivši prostor zahumor koji je bio manje očajnički, a više utešan - topao, pročišćen,neizbežan. Da je Kovenant poželeo da im se pridruži, Linden bipošla sa njim. Ali nije poželeo. Ostao je izdvojen, kao da ga je odbijanje haručaijapotreslo do srži snage, učinivši ga neosetljivim na tešenje. Ili semožda izdvajao, jer je zaboravio kako da bude sam, kako da sesuoči sa svojim usudom, a da ne prezre usamljenost. Kada sespustio sa Linden u njenu kabinu, sklupčao se na ležaju kao dajedva podnosi otvorenu udobnost njenog tela. Jedino Drvo bilo jeblizu. Još noseći u ušima prigušenu galamu džinova, bila je uiskušenju da ga zamoli. Ne čini to. Ne šalji me nazad. No, urođenistrahovi su je zaustavili i nije ni pokušala da rizikuje. Čitave noći osećala se kao da ponovo oživljava stare noćne more.Ali kada se probudila, nestali su joj iz sećanja.

Kovenant je stajao kraj viseće ležaljke, okrenut leđima. Držao jestaru odeću kao da namerava da je obuče. Gledala ga je sa bolom uočima, nemo ga preklinjući da se ne vrati u ono što je bio, u ono štosu bili jedno prema drugom. Kao da je osetio njen pogled; okrenuo se i pogledao je u oči. Imao jegrimasu punu žuči. No, nije se povukao od onoga što je video. Iakoje iščekivao Jedino Drvo sa više straha nego nestrpljenja, ipak je biosnažan i opasan kao i u njenim sećanjima. Trenutak kasnije, bacio jeodeću u ugao. Kleknuo je kraj Linden i uzeo je u naručje.

Kada su kasnije izišli na palubu, nosio je vunenu košulju koju su mudali, kao da ga je lepra učinila neosetljivim na svežinu kasne jeseni.Takva odluka donela joj je olakšanje; a ipak je izgledao neobičnonespreman u takvoj odeći, kao da mu je ljubav prema njoj oduzelaviše odbrane nego što bi ona mogla da proceni ili nadoknadi. Čitavog dana koračali su palubom, čekajući. Svi su čekali, i ona iKovenant i džinovi sa njima. Povremeno je viđala kako članoviposade prekidaju posao da bi se zagledali preko pramca. No,čitavog jutra nisu videli ništa sem širokog mora kako se proteže svedo ivica sveta. Posle podnevnog obroka nastavili su da čekaju, idalje ne videći ništa. No, sredinom popodneva konačno se začuo uzvik - krik objave kojije ipak pogodio Lindeninu napetost kao vrisak. Džinovi su poskakalina jedra da vide ono što je izviđač video. A Sanomor je izišao izpotpalublja i mračno se popeo i sam. Kovenant je za trenutakpritisnuo grudi o ogradu prednje palube, kao da će time prisiliti sebeda vidi dalje. Potom se obratio Linden. "Hajde." Pošao je kaizdignutoj krmenoj palubi. Kao i on, jedva je mogla da se uzdrži odtrčanja. Prva i Lupižena bili su tamo, sa Brusobolom i džinom koji je pazio nabrodosrce. Sedmoruk i Vedrogneva ubrzo su pristigli. Sadruzi suzajedno gledali napred, tražeći pogledom Ostrvo Jedinog Drveta. Tokom čitave milje, ili čak i više, obzorje je ostalo nepromenjeno inejasano. A tada je Brusobol podigao ruku da pokaže gotovo tačnopreko pramca. Linden nije bila dalekovida kao džinovi; ali posle jošjedne milje i ona je ugledala Ostrvo. Maleno u daljini, stajalo je kaosmrtonosna tačka na spoju neba i mora - tačka oko koje se okreće

Zemlja. Dok je vetar brzo nosio Dragulj Zvezdoputa napred, Ostrvoje raslo kao da će ispuniti sva očekivanja pohoda. Pogledala je Kovenanta; ali on joj nije uzvratio pogled. Svu pažnjuusmerio je napred: izgledao je kao da je na ivici vatre. Iako nijegovorio, oštre i duboke bore na licu jasno su pokazivale da će seovde odlučivati o njegovom životu i smrti. Ostrvo se polako otkrivalo pred brodom koji se približavao. Stajalo jekao piramida od starog manena nagomilanog na površini mora.Vetrovi i vode umekšali su i isprali sivo, zbijeno stenje, pa jeizgledalo gotovo čisto belo tamo gde ga je sunce doticalo, a gotovocrno tamo gde je ležalo u senci. Predstavljalo je ostrvo dana i noći -iskrzano, slano, neosporivo. Daleko je nadvisivalo džinobrod; poobliku gornje ivice videlo se da je nekada bilo vulkan, ili barem da jesada šuplje u sredini. Kasnije se dromond dovoljno primakao da vide kako Ostrvo počivaokruženo brojnim grebenima. Podizali su se u vazduh kao zubi, samonog pukotina između; ali nijedna nije bila dovoljno velika daDragulj Zvezdoputa prođe. Dok se sunce spuštalo, Brusobol je poveo džinobrod kružnomputanjom da zaobiđu uzvišenje, kako bi potražio prolaz dok ostalitraže neki trag Jedinog Drveta. Lindenin pogled bio je prikovan zaostrvo; svim čulima je posmatrala svaku promenu igre svetlosti itame od vrha do obale. Ali nije našla ništa. Ostrvo se sastojalo samood golog kamena, otpornog na svaku vrstu života sem svogsopstvenog. Čak ni među stenjem koje su zapljuskivali talasi nije bilomorske trave ni drugog rastinja. Samo kamenje bilo joj je jasno, masivno i čvrsto kao zbijeni granit -istureni deo kostura Zemlje. No, možda upravo zato nije primalonijedan oblik života. Dok ga je gledala, ustanovila je da se čak niptice ne gnezde na njemu; možda u vodi oko grebena nije bilo ribe. "Gde je?" mrmljao je Kovenant, obraćajući se svima i nikome. "Gdeje?" Trenutak kasnije, Lupižena mu je odgovorio. "Na vrhu. Zar to nijeprirodno mesto za ono što tražimo?" Linden je zadržala sumnje za sebe. Kada je sunce počelo da zalazi,bacajući po padinama narandžaste, zlatne i neprozirno purpurneprelive, Dragulj Zvezdoputa završio je krug oko Ostrva; a ona nije

videla nikakav znak da je Jedino Drvo na njemu - niti da je ikadapostojalo. Na znak Prve, Brusobol je naredio da se skupe jedra i da sedromond usidri ispred severnih grebena. Neko vreme niko nakrmenoj palubi nije govorio; veličanstveni prizor Ostrva sve ih jeopčinio. Pod ovim svetlom videlo se da stoje pred mestom moći.Sunce se povuklo kao da se oprašta od Zemlje. Osim mrmljanjazaposlenih džinova, cviljenja užadi i jedara, vlažnog udara talasa ogrebene, vladala je potpuna tišina. Nijedan galeb nije se oglasio daosveži strogost Ostrva. Stajalo je unutar zaštitnih zuba kao da jetako stajalo oduvek i nikada neće nestati. Prva je tiho progovorila. "Džinoljube, zar nećeš čekati novi dan prenego što posetiš ovo mesto?" Kroz njega je prostrujao drhtaj nalik na iznenadnu jezu. Odgovorio jepromuklim glasom. "Ne." Prva je uzdahnula, ali nije se protivila. Obratila se Sedmoruku; ovajje pošao da nadgleda spuštanje čamca. Onda se ponovo obratila Kovenantu. "Dalek smo put prešli do ovogOstrva. Zbog tvoje moći - i zbog onoga što si učinio u Leleju za našeizgubljene sunarodnike - nismo te ispitivali o cilju koji te vodi. Alisada te pitam." Sunce na zapadu kao da je umiralo iza dugačkekrivine mora. Kovenantov pogled bio je kao odjek vatre. "Jesi lirazmislio kako ćeš stvoriti to Žezlo Zakona koje želiš?" Linden je odgovorila umesto njega, zahtevajući mesto u družini jernije znala kako drugačije da ga odvrati od namera prema njoj. "Zatosam ja ovde." Oštro ju je pogledao, ali ona je prikovala pogled za Prvu. "Mojačula", rekla je, nespretna što je u središtu pažnje. "Stvari koje vidim iosećam. Zdravlje. Ispravnost. Poštenje. Šta drugo mogu da znače?Ja sam osetljiva na Zakon. Mogu da kažem kada se sve slaže - akada ne. Mogu da ga vodim." No, čim je izrekla svoju tvrdnju, znala je da to nije dovoljno. Njegovazračenja bila su jasna. Računao je na njenu pomoć. I nije sepredomislio, nego ju je gledao kao da je izrazila želju da ga napusti.Nada i bol bili su nerazlučivo povezani u njemu. Nesvesna Kovenantovih unutrašnjih suprotnosti, Prva je prihvatilaLindenin odgovor. Otišla je sa krmene palube zajedno sa Lupiženom

i Brusobolom i prišla ogradi kraj koje se spuštao čamac. Vedrogneva je preuzela zapovedništvo na Dragulju Zvezdoputa.Kada se uverila da je dromond u redu, obratila se Kovenantu iLinden. "Idite sa srećom." Kovenant nije odogovorio. Zurio je u Ostrvo kao da vidi svoj usud ujenjavanju lepote sunca. Linden mu je prišla bliže i spustila mu ruku na rame. Kruto seokrenuo i dozvolio joj da vidi sve sukobe na njegovom licu. Bio jeličnost svetlosti i tame, kao i Ostrvo. Ponovo je pokušala da ga navede da je razume. "Sanomor se boji.Mislim da on zna šta čini poglavar Kletnik." Lice mu se zgrčilo, pa opustilo kao da namerava da joj odgovoriosmehom kakav je jednom uputio Džoani. "To nije važno." Lice mu jepostajalo sve nežnije. "Kada sam bio u Andelejnu, Mhoram je rekao:'Ne vredi izbegavati njegove klopke, jer su uvek ispunjene drugimklopkama, a život i smrt su suviše prepleteni da bi naškodili jednodrugom. Ali neophodno je razumeti ih kako bi vladao njima.'" Potomse ponovo ukrutio. "Hajdemo. Hajde da vidimo u kakvoj smo tonevolji." Nije žežela da ga pusti. Želela je da ga zagrli i zadrži, da ga naterada prekine to što čini. Ali nije. Zar ga nije upravo zato volela - zatošto se nije povlačio od sopstvenog bola? Stegla je zube, prikupilahrabrost i pošla za njim niz stepenice koje kao da su je vodile u noć. Sunce je još obasjavalo jarbole, ali zadnja paluba pala je u senku.Bio joj je potreban trenutak da prilagodi vid pre nego što je uspela darazabere Sanomora kako stoji kraj ograde sa Brusobolom, Prvom iLupiženom. Bio je tu i Vain, crn kao nadolazeća tama. Findejl jetakođe prišao; njegov ogrtač stvarao je svetlu mrlju pored Vainovogabonosnog crnila. Ali nisu govorili i Kovenant je brzo prošao kraj njih."Jesmo li spremni?" upitao je kada je stigao do Prve. "Spremni koliko možemo biti", odgovorila je, "kada ne poznajemosudbinu koja nas čeka." Odgovorio je kao tama koja se zgušnjavala oko dromonda. "Onda,hajdemo." Findejl se smesta upleo glasom upozorenja i preklinjanja."Prstenošo, zar nećeš promisliti? Odustani od tog ludačkog cilja dokjoš imaš izbora. Otvoreno ti kažem da si ti igračka u rukama moći

koja će te uništiti - i Zemlju sa tobom. Ovo približavanje JedinomDrvetu ne sme se učiniti." Sanomor je nemo klimnuo glavom kao da nema drugog izbora. Kovenant se naglo okrenuo i pogledao Određenog. Šaptao je vrlotiho, gotovo za sebe. "Trebalo je da znam da se toga bojiš. JedinogDrveta. Žezla Zakona. Bojiš se da bih mogao da uspem. Zašto bisteinače pokušali da zarobite Vaina? Zašto ste tako uporno nastojali danas sprečite da verujemo u sebe? Izgubićete nešto ako uspemo. Neznam šta je to, ali strašno se bojite da ga izgubite. E pa, pogledaj", mračno je nastavio. "Vain je još sa nama. Još imaokove starog Žezla." Govorio je kao da mu više nije važno što je isam sumnjao u demonokota. "Ja sam još tu. Još imam prsten.Linden je još tu." Iznenada mu se glas pretvorio u šapat kao dasuzbija bes. "Pakla mi, ako hoćeš da odustanem, moraš mi rećirazlog." Određeni je nemo gledao Kovenanta. Očito nije nameravao daodgovori. Trenutak kasnije, Kovenant se ponovo okrenuo ka ostaloj družini,besno gledajući kao da očekuje da se i oni raspravljaju s njim. No,Brusobol je bio napet od saosećanja. Nije bilo nimalo oklevanja učvrstoj rešenosti Prve i u Lupiženinom iščekivanju čuda. A Sanomornije ni pokušao da ubedi Nevernika. Vođen svojim ličnim demonima, Kovenant je prišao ogradi i spustiostopala na lestvice od konopca koje su se spuštale do čamca. Linden je smesta pošla za njim, ne želeći da neki džin sedne porednjega. Kail i Brin bili su tik iza nje. Sada je već čitavo Ostrvo palo u senku osim samog vrha, koji jezadržavao boje zalaska kao steg koji će biti progutan dugom noćiZemlje. Ali dok je svetlo trajalo, davalo je vrhu izgled mesta gde bi sezaista moglo naći Jedino Drvo. Kada je okrenula leđa predelu kakobi sišla niz lestvice, Linden se setila da će ove noći biti mladi mesec.Nagonski je zadrhtala. Iznenada joj je košulja izgledala nedovljnapred hladnom tamom koja se izdizala iz vode kao iznenadni dah.Njihanje talasa zapljusnulo je dromond i čamac baš u trenutku kadaje pružila nogu sa lestvica; voda joj je opekla kožu kao da je snažnapoput kiseline. No, prigušila je nehotični uzvik i spustila se na dno

čamca, a onda pošla da sedne pored Kovenanta na pramcu. Vodajoj je, sušeći se, zategla kožu na nogama, golicajući joj nerve. Za haručaijima je pošao Brusobol. Dok se spuštao, sunce jenapustilo vrh Ostrva i potpuno zašlo za obzorje. Sada se Ostrvovidelo samo kao senka nad dubinama, ocrtano zvezdama koje su sesporo pojavljivale. Linden uopšte nije mogla da razabere ivicegrebena. No, kada su Brusobol i Sanomor seli za vesla, na njihovimogromnim ramenima nije bilo sumnje da će naći put. Kapetan jegovorio nešto bratu, ali pljuskanje vode prigušilo je reči. Lupižena i Prva ćutke su sišli u čamac. Iz mraka se na dno čamcaiza Sanomorovih leđa spustila senka, a potom se zgusnula ipretvorila u Findejla. Vain se smestio u drugoj polovini čamca saBrinom i Kailom, blizu krme gde su sedeli Prva i Lupižena. Linden je uhvatila Kovenanta za ruku. Prsti su mu bili ledeni;neosetljivost se pretvorila u opipljivu hladnoću. Prva je mahnula u znak pozdrava džinovima na DraguljuZvezdoputa. Ako su Sedmoruk ili Vedrogneva i uzvratili pozdrav, nijese čuo zbog ledenog zvuka vode. Brusobol je ćutke otkačio čamac iveslom se odgurnuo od dromonda. Okruženi samo pljuskanjemtalasa, drugovi su zašli u noć. Neko vreme niko nije govorio. Kovenant je sedeo zagledan u tamu,stežući Linden za ruku kao da predstavlja sidro. Gledala je kakoOstrvo postepeno postaje sve jasnije kako su zvezde oko njegapostajale jače; ali i dalje nije mogla da vidi greben. Tama koja sedizala iz vode izgledala je neprobojna. Ipak, vesla su mirno pljuskala,zaranjajući i izranjajući iz nemirnog mora; čamac je napredovao kaoda ga nešto privlači pravo ka neznanom kraju. Ostrvo se nadvijalo iznoći, opasno kao ulaz u pakao. Linden je osetila da je obuzima iznenadna i nerazumna panika da ćečamac udariti o neki greben i potonuti. Tog časa tiho se oglasilaPrva. "Malo levo." Čamac je malčice promenio pravac. Par otkucajasrca kasnije nazubljeni koralni grebeni pojavili su se sa obe strane,toliko neočekivano da se Linden trgla. No, čamac je bezbednoprošao između njih i zašao u mirnije vode. Sa tog mesta - blizu mora, u mraku od obzorja do obzorja - Ostrvo jeizgledalo mnogo udaljenije nego sa Dragulja Zvezdoputa. No,družina je brzo napredovala. Vođen vizijom, Sanomor je upirao o

vesla, udarajući o viljuške pri svakom zamahu; Brusobol je pratioritam, ako ne i žurbu svog brata. Stoga je Ostrvo polako postajalosve više i čvršće, posežući ka nebu kao da na njemu stoje temeljizvezda. Linden je poverovala da će padine u mraku biti nesavladive- da možda uopšte neće moći da se penju njima, naročito akoKovenant ne bude savladao vrtoglavicu. Ruka mu je u njenoj bilaledena kao da su mu se i kosti smrzle. No, ubrzo je zaboravila tu strepnju, zaboravila je čak i da stežeKovenantove prste. Zurila je u promenu koja se desila sa Ostrvom. Prva i Lupižena su ustali. Čamac je klizio po vodi dok se nijezaustavio. Brusobol i Sanomor su podigli vesla kako bi pogledalipreko pramca ka odredištu. Niz padine ostrva počeli su da se spuštaju pramenovi i potoci magle.Magla se, izgleda, dizala kao para iz nevidljivih pukotina izmeđustenja. Deo se penjao naviše i rastvarao se u oštroj noći. Ali većinase slivala ka moru, nakupljajući se i zgušnjavajući kako su se potocispajali. Magla je bila osvetljena. Kao da nije svetlela sama od sebe. Više je ličila na običnu maglupod punim mesecom. Ali meseca nije bilo. Svetlo je padalo samo namaglu. Ponosni stegovi i tokovi vaduha spuštali su se kao zgusnutamesečina, ne osvetljavajući ništa do sebe samih. Kada se izmaglica rasula kao inje oko obala ostrva, magla je prešla ina more. Postpeno je nestalo čitavo Ostrvo, osim samog vrha.Srebrnasta i avetinjska, svetlucava magla se širila ka čamcu kao danamerava da ispuni čitavu oblast unutar grebena. Linden je morala da suzbije želju za bekstvom. Bila je dubokosigurna da ne želi da je dodirne taj jezivi i neobijašnjivi vazduh. Alipohod je morao napred. Neobično čvrstim i tihim naređenjem, Prvaje vratila Brusobola i Sanomora za vesla. "Dosta mi je čekanja",rekla je. "Ako nam je ovo budućnost, hajde da je makar dočekamopo svom izboru." Zaranjajući i izranjajući, vesla su odmeravala napredovanje čamcaka sve bližoj magli. Zvezde su svetlucale kao upozorenje; ali čamacje išao dalje, pravo u vlažno isparenje. Magla je nastavila da se slivaka moru. Već je postala toliko gusta da se strane ostrva više nisuvidele i toliko visoka da je i vrh gotovo iščezao. Zbog osvetljenja

delovala je kao izgrižena i prozračna pod mesečinom. Zbog njenogpribližavanja izgledalo je da se čamac kreće brže; kao da je lidačkijurio preko tamne podršine vode. Prva je promrmljala naređenje. Brusobol i Sanomor podigli su vesla.Čamac je nemo klizio u iščekivanju magle. Nebo je iznenada nestalo. Linden je osetila dodir vlažnog svetla nalicu i trgla se, očekujući opasnost ili bol. Ali čula su joj odmah reklada je moć magle suviše neodređena, suviše nalik na mesečinu, da biizazvala štetu - ili da bi je razumela. Jasno je videla sadruge, alimore je nestalo pod gustim, srebrnim tepihom, a krajevi vesalanestali su sa vidika kao da su odgrizeni. Uz novi grč strepnje, upitala se kako će pohod naći pravi put. No,utom se Prva ponovo oglasila i Brusobol i Sanomor su opet prionulina posao. Njen glas bio je pun gvozdene odlučnosti; nalagala jemale promene kretanja, kao da joj je osećanje pravca neosetljivo nazbunjenost. Zbog kretanja čamca, magla im je išla pravo u lice. U Kovenantovojkosi stvarale su se kapi nejasnog svetla, nalik na sedefasti znojpotrebe i moći. Posle nekoliko trenutaka magla se uskovitlala,pružajući im priliku da vide vrh Ostrva. Pre no što se pukotinazatvorila, Linden je utvrdila da Prva dobro drži pravac. Začuo se Lupižena. Kao da je govorio s mukom, kao da su muiskrivljena pluća bila puna magle i vlage. Čestitao je Brusobolu iSanomoru na veslanju, hvalio Vainovu smirenost, opisivao drugemagle koje je video na svojim putovanjima. Same reči nisu imalenikakvo značenje: bilo je važno da ih izgovara. Radi svojih saputnika- i radi sebe samog - pokušao je da magli da prizvuk ljudskog. No,svaku reč pratio mu je čudan odjek, kao da magla predstavljapećinu. Prva se konačno obrecnula na njega. Zaćutao je. U tišini prekidanoj samo pljuskanjem vesala, čamac je išao napred. Magla je postepeno počela da liči na san u kome ogromna razdobljaprolaze nezaustavljivom brzinom. Neobično osvetljenje svemu jedavalo hipnotički izgled. Kapi vode nalik na malene kugle padale susa Kovenantove vilice, ostavljajući tragove sitnog svetla na njegovojkošulji. Lindenina odeća bila je prekrivena umirućim draguljima.Kosa joj je visila oko lica, mokra i tamna. Kada se magla dovoljno razišla da bi ponovo bacili pogled na

Ostrvo, jedva je primetila da stenje nije nimalo bliže. Brusobol i Sanomor nastavili su da veslaju; ali disali su sve teže, aleđa i ramena zračili su im naporom. To je pomoglo Linden da osetiproticanje vremena. Hipnotička isparenja kao da su progutalapolovinu noći. Pokušala je da odbaci neosetljivost, da izbriše saobraza vlažnu otupljenost. U sledećem otvoru magle jasno je videlaOstrvo. Čamac nije nimalo napredovao. "Vatru mu paklenu", zarežao je Kovenant. "Pakla mu i krvi." "Sada sam zaista zbunjen", počao je Lupižena. "Ova atmosfera..."Ali nije našao potrebne reči. Findejl je stajao zagledan u Ostrvo. Lice i kosa bili su mu suvi,nedirnuti maglom. Držao je ruke prekrštene na grudima, kao da jestegao more u laktove. Pogled mu je bio nepomičan, kao da nekomnameće volju. "Findejle", počela je Linden. "Šta nam to, pobogu, činiš?" Tog časa se iza Određenog prolomilo nasilje. Brin je pokušao da skoči između Brusobola i Sanomora. Sanomor jepružio ruku ka njemu i zadržao ga. Sudarivši se, obojica su pala nadno čamca. Brusobol je podigao svoja vesla i uhvatio Sanomorovapre no što su isklizla iz držača. Lupižena je brzo prišao da ihpreuzme. Brusobol se okrenuo i pokušao da razdvoji Brina iSanomora. Kail je pošao ka gužvi. Prva je ustala i uhvatila ga, grubo ga bacivšiiza sebe. Sledećeg trenutka u rukama je držala mač. "Dosta!" Brusobol joj se sklonio sa puta. Sanomor je prestao da se bori. Preno što je Brin uspeo da je izbegne, uperila mu je vrh mača u grlo. Kail je pokušao da mu pođe u pomoć. Brusobol mu je preprečio put. "A sada", rekla je Prva, "reći ćeš mi šta ovo znači." Brin nije odgovorio njoj. Upravio je glas ka Kovenantu."Prapoglavaru, dozvoli mi da govorim sa tobom." Sanomor je istog časa počeo gozničavo da trese glavom. Kovenant je zaustio da odgovori. Linden ga je zaustavila. "Samotrenutak." Dahtala je kao da je teško udisati maglu. Brzo je prišlaSanomoru, zgrčenom na dnu čamca. Pogledao ju je u oči kao dapreklinje.

"Video si nešto", rekla je. "Znaš šta se ovde dešava." Lice mu je bilo vlažno od kondenzovane magle. Zato mu je ožiljakpod očima izgledao kao krik. "Ne želiš da Brin govori sa Kovenantom." Sanomor je razrogačio oči. Pogrešno je nagađala. Pokušala je ponovo. "Ne želiš da Brin učini to što namerava. Neželiš da ubedi Kovenanta da mu to dopusti." Na to je nemi džin žurno zaklimao glavom. Intuicija ju je pretekla. Sanomorova hitnja sadržala je i ličnu strepnjuslične logike. "Ako Brin to učini - to što hoće da učini - desiće se svestrašne stvari koje si video. Nećemo moći da ih zaustavimo." Pripogledu na njegov užas grlo joj se steglo. Ovo je jedina prilika da sespaseš. Trudeći se da povrati glas, pogledala je Kovenanta preko prednjegdela čamca. "Nemoj..." Drhtala je. "Nemoj ga pustiti da učini to.Posledice..." Kovenant nije gledao u nju. Zurio je u Brina sa tolikom mučninom daju je prosto primorao da se i sama okrene na tu strnu. Haručai je jednom rukom uhvatio oštricu mača Prve. Uprkos njenojogromnoj snazi, trudio se da odgurne šiljak od grla. Krv mu je teklaniz podlakticu, jer mu je oštrica parala meso; ali nije odustajalo. Akose Prva ne povuče, osakatiće sebi prste. "Brine!" pobunila se Linden. Haručai ničim nije pokazao da ju je čuo. Poluglasno proklinjući, Prva je povukla mač. "Poludeo si." Bila jepromukla od osećanja. "Neću da primim na sebe teret takve tvojesmrti. Brin je nije ni pogledao dok se uspravljao i išao ka Kovenantu. Rukamu je i dalje krvarila, ali nije obraćao pažnju - samo je stegao prsteoko rane i pustio je da krvari i dalje. Držao je pesnicu nekakopovijeno, kao da namerava da napadne Nevernika. No, zaustavio se blizu Kovenanta. "Prapoglavaru, molim te da mesaslušaš." Kovenant je zurio u Haručaija. Klimnuo je glavom nekako krhko;izgledao je loman od dubine osećanja. Svuda unaokolo magla jetekla i spuštala se kao da ih nikada neće osloboditi. "Haručai imaju priču", počeo je Brin ravnim glasom, "legendu koju su

stari pripovedači sačuvali iz najdaljih prošlosti, davno pre no što jenaš narod uopšte sreo Kevina Zemljoguba i poglavare Domaje. Pričakaže da na ivici Zemlje i na kraju vremena stoji usamljeni čovek kojisadrži značaj haručaija - čovek koji mi nazivamo ak-Haru KenaustinArdenol. Priča kaže da je on savladao sve veštine i junaštva koje miželimo, svo uzdržavanje i smirenost, da je postao savršen - osećanjai veštine nalik na veličanstvenost planina. I priča kaže da, ako ikadajedan haručai potraži ak-Haru Kenaustin Ardenola i odmeri snage sanjim, možemo saznati meru naše vrednosti, u porazu ili pobedi.Stoga smo mi, haručai, narod koji traga. U svakom našem srcuudara čežnja za tim oprobavanjem i znanjem koje nam ono nudi. No, put ka ak-Haru Kenaustin Ardenolu nije poznat, nikada nije bioznan. Priča kaže da put ni ne može biti poznat - da ga može naćisamo onaj ko bez znanja zna i koji nije pošao da traži ono što traži."Uprkos bezosećajnosti, u Brinovom glasu osećalo se narastanjeuzbuđenja. "Ja sam taj. Na ovo mesto došao sam u tvoje ime, a ne umoje, tražeći ono što nisam tražio. Prapoglavaru, mi smo se povukli iz tvoje službe. Ne želim da te sadaslužim. Ali ti imaš beli prsten. Imaš moć da sprečiš moju želju. Akouzmeš na sebe taj teret, za mene će biti izgubljen - a verovatno i zasve haručaije za sva vremena. Molim te da mi dozvoliš. Ja nerazumem Zemljovid Palamara Sanomora. Jasno mi je da moguuspeti ili propasti. Ako propadnem, zadatak će pasti na tebe. A akouspem..." spustio je glas kao da je to jedini način da izdrži snagusvoje čežnje. "Prapoglavaru." Stegnuta kao da cedi sopstvenu krv,njegova pesnica podigla se kao da moli. "Nemoj me sprečiti danađem značenje našeg postojanja." Linden nije imala pojma o čemu to Brin govori. Čitav govor bio jenepovezan kao u noćnoj mori. Samo su Sanomor i Findejl pokazivalinekakvo razumevanje. Sanomor je sedeo sa dlanovima preko lica,kao da ne može da podnese to što čuje. A Findejl je stajao sam, kaoda zna sve odgovore i da ih se gadi. Kovenant je grubim pokretom skinuo magleni znoj sa čela. Usnamaje uobličio nekoliko različitih odgovora pre nego što je reagovao. "Očemu to, do đavola, govoriš?" zastenjao je na kraju. Brin nije odgovorio, nego je podigao ruku i pokazao ka Ostrvu. Pokret mu je bio toliko siguran da je povukao za sobom sve poglede.

Negde ispred pramca u magli se otvorio prozor, otkrivajući ravnukamenu ploču. Stajala je malo uzdignuta nad morem. Zbog varljivihsedefastih isparenja bilo je teško proceniti razdaljinu; ali vlažni, crnikamen izgledao je mnogo bliži nego što je bilo Ostrvo još maločas.Zapravo, ploča uopšte nije mogla da bude deo Ostrva. Izgledalo jeda postoji samo u okviru magle. Na njoj je prekrštenih nogu sedeo prastari čovek u ofucanom,bezbojnom ogrtaču. Glava mu je bila napola pognuta, kao da meditira. Ali oči je držaootvorene. Oči su mu bile prevučene mlečnobelom skramomkatarakte ili slepila. Ipak, zračio je jezivom i neiskazivom snagom. Brin ili Kail mogli bi da tako izgledaju kada bi im buran način životadozvolio da dostignu toliko duboku starost. Magla se gotovo smesta ponovo sklopila, kovitlajući se u avetinjskojtišini. "Da", rekao je Findejl kao da nije očekivao da će ga iko čuti. "ČuvarJedinog Drveta. Moramo proći pored njega." Kovenant je zurio u Određenog. No, Findejl mu nije uzvratio pogled.Nevernik se naglo okrenuo ka Brinu. Magla mu je osvetljavala licekao odsjaj straha. "Jesi li to hteo da učiniš?" Glas mu je zvučao kreštavo u sedefnojtišini. "Da se boriš sa Čuvarem? Da se boriš?" Brin je tiho odgovorio. "Elohim je rekao da moraš proći pored njegakako bi stigao do Jedinog Drveta. A ja mislim da je on ak-HaruKenaustin Ardenol. Ako uspem, obojici će biti dobro." "A ako ne uspeš?" Kovenant je zavitlao reč u Brinovu staloženost."Već veruješ da nisi dostojan. Šta misliš, koliko još možeš daizdržiš?" Brinovo lice ostalo je nepomično. "Znaću istinu. Biće koje ne možeda podnese istinu zbilja je nedostojno." Kovenant se trgao. Bolnim pogledom potražio je pomoć od Linden. Jasno je videla njegov sukob. Bojao se da rizikuje sebe - svojusposobnost uništenja - u sukobu sa Čuvarem. Ali nikada nije naučioda pusti druge da preuzmu njegovo mesto kada se plašio; strah gaje pokretao više od hrabrosti. I nije želeo da odbije Sanomora. Nemidžin još je krio lice, kao da je prešao preko granica izdržljivosti svojeduše.

Linden se kolebala, uhvaćena u sopstvene suprotnosti. Nagonski jeverovala Sanomoru; ali potreba koja je navela Brina da odgurne mačPrve takođe ju je dirnula. Razumela je strogost haručaija i želela jeda se srodi sa njom. A ipak nije mogla da zaboravi Sanomoroverazdiruće napore da joj prenese viziju. Prva i Lupižena stajali su zajedno, gledajući u nju. Brusobol jestegao Sanomora za ramena; ali pogled je isto uperio ka njoj. SamoBrin nije čekao njen odgovor. Gledao je pravo u Nevernika. Nesposobna da kaže da ili ne, pokušala je da nađe drugi izlaz izdileme. "Veslali smo pola noći" - obratila se Brinu, trudeći se daodagna drhtaje iz glasa - "a nismo se nimalo primakli. Kako misliš dadospeš do tog čoveka da bi se boio sa njim?" Kriknula je istog časa; prekasno. Brin je prihvatio njeno pitanje kaodozvolu. Ili je odlučio da ne čeka Kovenantovo odobrenje. Prebrzoda bi ga zaustavili, skočio je na pramac i zaplivao prema Ostrvu. Magla ga je progutala. Linden je čula pljusak kada je pao u vodu, alinije videla trag kuda je plivao. Jurnula je napred sa Kovenantom i Brusobolom, ali haručai je biovan domašaja. Čak je i plivao bešumno. "Proklet bio!" povikao je Kovenant. Glas mu je odjeknuo i zamro upećinastoj magli. "Nemoj pokleknuti!" Za trenutak niko nije govorio. Onda se oglasila Prva. "Brusobole."Glas joj je bio gvozden. "Sanomore. Sada ćete veslati kao što nikadaranije niste veslali. Ako je to u moći džinova, doći ćemo do Ostrva." Brusobol je požurio na veslačku klupu, ali Sanomor je sporijereagovao. Linden se plašila da uopšte neće odgovoriti, da je suvišeobuzet užasom. Ali potcenila ga je. Spustio je ruke sa lica, zgrčene upesnice. Posrćući, vratio se do sedišta i uzeo vesla. Stežući drškekao da će ih zdrobiti, prosto je napao vodu. Linden se zateturala od naglog pokreta, ali se pridržala za klupu iokrenula se da pored Kovenanta gleda napred. Brusobol za trenutak nije mogao da prati brzi ritam bratovljevogveslanja. A potom su zaveslali kao blizanci. Magla se ponovo otvorila. Pogled na nebo i zvezde iza vrha Ostrvapokazao je da čamac i dalje ne napreduje. Trenutak kasnije para se uskovitlala i ponovo su ugledali kamenuploču.

Izgledala je mnogo bliža od ostrva. I bila je prazna. Starac ju jenapustio. No, ovog puta magla se nije odmah sklopila. Iz nje se pojavio Brin i stupio na kraj ploče. Zvanično se nakloniopraznom prostoru kao da je suočen sa dostojnim protivnikom. Lakose postavio u stilizovani položaj za borbu. Potom se zgrčio kao da gaje pogodio udarac toliko brz da se nije mogao izbeći. Dok je padao, magla se uskovitlala i zatvorila. Linden je jedva primetila da su džinovi prestali da veslaju. Izvivši sena sedištima, Brusobol i Sanomor napeto su gledali napred. Učamcu je vladala tišina, osim Lupiženinog mrmljanja i Kovenantovihprigušenih kletvi. Uskoro se magla ponovo razdvojila. Ovog puta pokazala je hrpukamenja na visini većoj od ploče. Brin je bio tamo; skakao je i okretao se između stenja kao da vodismrtonosnu bitku sa praznim vazduhom. Posečena ruka bila mu jepokrivena krvlju; krv mu je pulsirajući tekla iz rane na slepoočnici. Alikretao se kao da to ne primećuje. Pesnicama i stopalima zadavao jenizove udaraca koji kao da su završavali u vazduhu - i kao da sudelovali. Ipak, u okretu je dobio udarac tolike siline da je savladaozaštitu. Ispod jednog oka pojavile su mu se posekotine, u uglu usanatakođe; tunika mu se procepila, otkrivajući modrice na grudima ibutinama. Bio je potisnut unazad i nestao je sa vidika kada se maglaponovo zgusnula. Kovenant je grozničavo čučao na pramcu. Bio je pokriven prugamasvetlosti kao nagoveštajima divlje magije. Ledeni odsjaj kože kao daga je razdirao iznutra, otupljujući mu nagon za vatrom. Kosti su mudelovale otvoreno i krhko pod Lindeninim čulima. Prestao je daproklinje kao da su i bes i protest uzaludni. Kail je pošao napred i sada je stajao zureći u maglu. Svaka crta licabila mu je oštra od gneva; vlaga mu se taložila na čelu kao znoj.Linden je prvi put videla jednog haručaija da teško diše. Posle duge pauze kroz maglu se pojavio novi prizor. Bio je viši odprethodnih, ali ne i dalji. Ogromno kamenje se sudaralo, stvarajućibojno polje šljunka i odbojaka oštrih kao noževi. Sekli su Brinustopala dok se pomerao u borbi, zadajući i presrećući udarce divljomsilinom čoveka koji se potpuno zaboravio. Odeća je vitlala oko njega

u krpama. Ni delić tela nije mu bio pošteđen rana. Ali sada je i Čuvar bio pomalo vidljiv. Njišući se između udaraca kaosopstvena senka, starac je izmicao i kretao se između kamenihcepki kao da je nedodirljiv. Ipak, izgledalo je da ga mnogi Brinoviudarci pogađaju, a svaki dodir ga je činio čvršćim. Brin je svakimudarcem stvarao svog neprijatelja iz ništavila. No, na Čuvaru se nisu videle nikakve povrede; a Brin je zauzvratdobijao straše udarce. Čim je Linden pomislila da sigurno više nećeizdržati, haručai je nestao pod nizom složenih udaraca. Morao je dase baci ničice na stenje, razdirući kožu na komade, kako bi izbegaostarčev pokušaj da mu slomi kičmu. Nije uspeo da dovoljno brzo pobegne. Čuvar je skočio za njim, a nadprizorom se sklopila magla, zaklanjajući ih vlažnom svetlošću. "Moram..." Kovenant je nesvesno udarao pesnicama o kamenipramac. Krv mu je kapala iz rasečene kože na zglobovima. "Moramda mu pomognem." No, položaj svakog mišića na rukama iramenima pokazivao je da ne zna kako. Liden je stegla srce, trudeći se da suzbije nagonske suze. Brin nećepreživeti još mnogo. Već je bio tako ozbiljno povređen da će iskrvaritido smrti. Kako može da nastavlja borbu kada mu svakog trenutka iztela ističe snaga? Kada se magla poslednji put otvorila, pokazala je uzvišicu visokonad morem. Morala je da izvije vrat kako bi razabrala blagu padinukoja je vodila do naglog ponora. A iza ponora nije bilo ničega semgladne praznine. Trenutak kasnije pojavio se Brin. Bio je potiskivan niz padinu, ka litici- teturajući se kao da mu je život nestao iz nogu. Sva odeća bila muje rastrgnuta; bio je pokriven samo gustim mrljama i mlazevima krvi.Jedva je uspevao da podigne ruke kako bi blokirao udarce koji su gaprimoravali da se povuče. Čuvar je sada bio potpuno vidljiv. Mlečnobele oči svetlucale su muna maglovitoj svetlosti dok je udarcima nogu gonio Brina ka ponoru.Svaki napad odvijao se u potpunoj tišini strašnijoj od svakog zvukapovređenog tela. Ogrtač mu je lebdeo oko tela kao da je bezbojnostsrž njegove snage. Na licu nije imao ni nagoveštaj osećanja dok jegonio Brina u smrt. Utom je Brin stigao do ivice ponora. Odnekud je smogao dovoljno

očajanja da uzvrati napad. Nekoliko udaraca protreslo je Čuvara,iako nisu ostavili nikakav trag. Starac je za trenutak morao daodstupi. No, izgledalo je da postaje sve veštiji i jači kako zadobija čvrstinu.Gotovo smesta je savladao Brinov protivnapad. Udarcima nalik nableske mesa i kostiju, ponovo je saterao Brina do provalije. Načinioje lažni pokret ka Brinovom trbuhu, na šta je ovaj nagonski spustioruke. Starac ga je smesta udario snagom čekića pravo u čelo. Brin se zanjihao na ivici, povodeći se. Počeo je da pada. Kovenantov krik rascepio je maglu kao očajanje: "Brine!" U deliću sekunde kada je izgubio ravnotežu Brin je pogledaoužasnute gledaoce. Onda je pomerio stopalo tako da je morao dapadne. Ali dok je već leteo naniže, pružio je ruke. Zgrabio je starcaza ogrtač. Predajući se ponoru, povukao je Čuvara sa sobom. Linden se pribila uz klupu. Nije čula Sanomorovo zagrcnuto ječanje,Lupiženin užasnuti bol, Kailov uzvik pohvale. Brinov pad palio joj jesva čula, odvajajući je od svega ostalog. Pad se ponavljao u njoj kaootkucaji srca. On je odabrao. Bok čamca zastrugao je o stenu; pramac je udario u pukotinuizmeđu kamenja. Voda je zapljuskivala mesto dodira. Linden iKovenant su se pribili jedno uz drugo. Istovremeno su se zateturali ipali na dno čamca. Kada su ustali, sve unaokolo se promenilo. Magla je nestala, a sanjom i većina zvezda; jer sunce je počelo da izlazi i njegovopostojano svetlo već je pokrilo nebesa sivilom. Dragulj Zvezdoputanazirao se u daljini, usidren iza prepreke grebena. A nad čamcem seuzdizalo Ostrvo Jedinog Drveta, nalik na planinu počasti svimhrabrim mrtvima Zemlje. Brusobol je prošao kraj Linden i Kovenanta i popeo se uz kamenituobalu da priveže čamac tamo gde je sam pristao. Potom se sagnuo iponudio Linden i Kovenantu pomoć da iziđu. Lice mu je bilo praznood neočekivanog gubitka. Mogao je da predstavlja i priliku iz sna. Kail je prišao Linden kao da likuje, uhvatio je oko struka i predaoBrusobolu. Kapetan ju je spustio na stenje iza sebe. Kruto se popelapreko nekoliko stena, zaustavila se i osvrnula kao da je izgubila vid.

Kovenant se dobatrgao do nje. Svitanje je bacalo svetlost na vrhOstrva. Nedostatak dromondovog srednjeg jarbola bio je bolno očit.Sanomor se teturao po kamenju kao da ga je Zemljovid učiniostarim. Prva, Lupižena i Brusobol popeli su se za njim kao pratnja.Vain i Findejl pratili su džinove kao ožalošćeni. Ali sve je bilopovršinsko. Ispod svega nalazio se strašni trenutak Brinovog pada.Progonjeni onim što su videli, sadruzi se nisu gledali u oči dok su seodmicali od čamca. Samo Kail nije bio uznemiren. Iako mu je lice bilo nepomično kao iuvek, oči su mu blistale kao da se u sebi smeši. Da je smogla glas,Linden bi se izderala na njega. No, nije nalazila reči ni snage da ihizgovori. Brin je dočekao Kovenantov krik poštovanjem - i pao je.Nikakve reči nisu bile dovoljne. Nikakva snaga nije bila dovoljna. Lupižena je prišao Kovenantu i nežno mu spustio ruku na rame.Prva je zagrlila Sanomora kao da pokušava da ga podigne iz samogsebe. Vain je zurio u prazno sa uobičajenim dvosmislenimosmehom. Findejl nije pokazivao nikakvu reakciju. Samo je Kailovpogled poigravao pod izlazećim suncem, blistav od oduševljenja.Trenutak kasnije, prekinuo je tišinu: "Ne bojte se. On nije pokleknuo."I Brin se pojavio kao da je prizvan Kailovim rečima. Lako koračajućipreko kamenja, silazio je ka družini. Koraci su mu bili laki i zdravi;mahanje ruku nije pokazivalo nikakav bol. Tek kad je stao tačno predLinden, videla je da je zaista bio ozbiljno ranjen. Ali sve rane su sezacelile. Po čitavom telu imao je mrežu svežih, bledih ožiljaka, alimišići su mu se napinjali i klizili pod kožom kao da su puni radosti. Umesto izgubljene tunike, nosio je bezbojni ogrtač Čuvara. Linden je zurila u njega. Kovenant je micao usnama, izgovarajućinjegovo ime, ponovo i ponovo, ali nije odavao nikakav glas. Brusoboli Prva delovali su ošamućeno. Lupiženinim licem polako se razlioosmeh, odgovarajući na svetlost u Kailovom pogledu. Sanomor jestajao uspravan pod svitanjem i klimao glavom kao da priznajesudbinu. Ali niko nije mogao da progovori. Brin se poklonio pred Kovenantom. "Prapoglavaru", čvrsto je rekao,"prilaz Jedinom drvetu leži pred tobom." Pokazao je ka osunčanomvrhu Ostrva. U glasu mu se osećao nagoveštaj radosnog drhtaja."Otvorio sam ti ga." Kovenantovo lice zgrčilo se kao da ne zna da li da se smeje ili da

plače. Linden je znala. Oči su je pekle kao rađanje jutra. Nemi džin i dalje je klimao glavom kao da ga je Brinova pobeda lišilasvakog drugog odgovora. Kovenant će je poslati nazad.

25. DOLAZAK POHODAKovenant je zurio u Brina, osećajući da se oko njega skuplja

uništenje. Čitavo ostrvo bilo je ruševina, mesto smrti. Zašto nije bilotrulih leševa, izbeljenih kostiju? Znači, ne smrt, nego istrebljenje. Izsveta je jednostavno nestala nada. Svitanje je ležalo po stenju,ružičasto kao laž. Gubim um. Nije znao šta da učini. Svaka staza ka ovom Ostrvu bila je oivičenanadgrobnim kamenjem. Samo Ostrvo izdizalo se nad družinom kaomasiv, iskrzano i opasno. Stenje na padinama se pokretalo,izazivajući vrtoglavicu. A on je ipak već doneo odluku, uprkosčinjenici što ju je mrzeo - i plašio se da je pogrešna, užasavao se daće saznati da je pogrešna, da će posle svega što je izdržao i jošnameravao da izdrži jedino moći da koristi Domaji time što će umreti.Da je logika starog ožiljka od noža iznad srca ipak neopoziva. Sopstveni glas zvučao mu je udaljeno i piskavo, nerazumnoizdvojen. Bio je lud kao i haručai. Nemoguće je razgovarati o takvimstvarima kao da nisu grozne. Zašto nije zvučao zgroženo? Put kaJedinom Drvetu leži pred tobom. Znači, Drvo je ipak ovde, na ovommestu nagomilane smrti. Čak ni ptica nije bilo na ogromnom nebu daga razgale svojim kukavnim životom; ni vlat morske trave ni mrljališaja nisu se videli na stenju. Bilo je nerazumno stajati ovde i govoritikao da se to može podneti. "Ti nisi Brin." rekao je. Poludeo od daljine i odvojenosti. "Jesi li?"Njegovo grlo nije prihvatalo ono drugo ime. Brinovo lice ostalo je nepomično. Možda mu se uočima naziraoosmeh; bilo je teško videti pod svetlom praskozorja. "Ja sam kojijesam", rekao je ravnim glasom. "Ak-Haru Kenaustin Ardenol. ČuvarJedinog Drveta. Brin od haručaija. I mnogo drugih imena. Tako seobnavljam od vremena do vremena, sve do kraja." Vain se nije pomerio, ali Findejl mu se naklonio kao da se Brinpretovrio u osobu koju čak i Elohimi moraju da poštuju. "Ne", rekao je Kovenant. Nije mogao da se zaustavi. Brine. "Ne."Prva, Lupižena i Brusobol zurili su u haručaija onemelim očima.Sanomor je i dalje klimao glavom, kao lutka slomljenog vrata.

Brinova pobeda na neki način je zapečatila Sanomorovu sudbinu.Otvorivši put ka Jedinom Drvetu? Brine. Brinov pogled bio je potpun i pun znanja. "Nemoj strepeti,Prapoglavaru." U glasu su mu se sukobljavali gnev i samokontrola."Iako više ne mogu da putujem u tvojoj službi, nisam mrtav za život ikorist. Iz toga će proizaći dobro, kada zatreba." "Ne pričaj mi to!" Iz Kovenanta se nehotice oteo protest. Umreću. Iliće mi srce prepući. "Zar misliš da ću podneti da te izgubim?" "Izdržaćeš", odgovorio je smireni glas. "Zar nisi Tomas Kovenant,Prapoglavar i Nevernik? To je milost koja ti je data, da podneseš svešto treba podneti." Brinovo lice se promenilo, kao da više nijeneosetljiv na gubitak. "Kail će preuzeti moje mesto kraj tebe sve dokreči Banora od Krvne garde ne budu ispunjene. Potom će poći zasvojim srcem." Kailovo lice dvosmisleno se osvetlilo. "Prapoglavaru,ne odlaži", zaključio je Brin, pokazujući ka osunčanom vrhu. "Putnade i sudbine otvoren je pred tobom." Kovenant je u sebi opsovao. Kao da nije imao snage da glasnoproklinje. Hladna, neosetljiva magla noći ušla mu je u kosti,pobeđujući sunčevu toplotu. Želeo je da pobesni, da se ponaša kaoludak. To bi bilo odgovarajuće. Činio je to i ranije - naročito Banoru.Ali sad nije mogao. Banor je samo žudeo. Kovenant je iznenada seo,udario leđima o stenu i pokušao da odvoji svoj bol od brzog ugljevljau venama. Pred njim je neko čučao. Za trenutak se uplašio da je Linden gotovoizgubila kontrolu. Ne bi mogao da podnese njenu ponudu utehe.Izgubiće je ma šta učinio, i ako je pošalje nazad i ako ne uspe utome. Ali ona je i dalje stajala leđima okrenuta suncu i pokrivenoglica kao da ne želi da je jutro vidi kako plače. Jedva je primorao sebeda pogleda Lupiženu u oči pune zebnje. Izobličeni džin držao je kožnu mešinu alem-vina. Nemo ga jeponudio Kovenantu. U trenutku nalik na nalet ludila, Kovenant je ugledao pred sobomPenosleda, jasno koliko i Lupiženu. Penosled je mračnoobjašnjavao. Neki stari vidovnjaci kažu da oskudica oplemenjujedušu - ali ja kažem da je kasno oplemeniti dušu kada telo nemadrugog izbora. Na to je čvor u Kovenantu malo popustio. Uz dubokuzdah, prihvatio je mešinu i otpio nekoliko gutljaja moćnog napitka.

Put nade i sudbine, mračno je pomislio. Vatru mu paklenu. No, alem-vino mu je milovalo izmučene nerve, napete i zamorenemišiće. Uzbrdica Ostrva obećavala je vrtoglavicu; ali već sesuočavao sa vrtoglavicom. Da podneseš sve što treba podneti. O,Bože. Vratio je Lupiženi mešinu i ustao. Onda je pošao ka Linden. Kada joj je dotakao ramena, trgla se kao da ga se boji - kao da seboji cilja koji je sigurno osećala u njemu jasno kao da mu je ispisanna čelu. Ali nije se povukla. "Moram..." zaustio je da objasni. Želeo jeda objasni. Moram da to učinim. Zar ne razumeš? Ali znao je da gane razume. A nije mogao da okrivi nikoga do samog sebe. Nikadanije smogao hrabrosti da joj objasni zašto mora da je pošalje nazad,zašto njegov život zavisi od njenog povratka u zajednički raniji svet.Umesto toga, rekao je: "Moram da pođem tamo gore." Smesta se okrenula kao da će ga zasuti protestima, kletvama,molbama. Ali oči su joj bile odsutne i usmerene nekuda drugde, kaoElenine. Reči su izlazile iz nje kao da prisiljava sebe da ga sažaljeva."Nije tako strašno kao što izgleda. Nije zaista mrtvo." Grčevitimpokretom pokazala je Ostrvo. "Ne kao one ruševine oko KamenmoćiDrvograda. Moćno je - suviše moćno da bi nešto smrtno opstalo krajnjega. Ali nije mrtvo. Više kao zaspalo. Ne baš tako. Nešto ovako" -tražila je reči - "ovako večito ne može da spava. Počiva, možda.Duboko počiva. Šta god da je, ne verujem da nas je primetilo." Kovenantu se steglo grlo. I posle svega je pokušavala da ga osokoli- nudeći mu svoje opažanja jer nije imala šta drugo da mu pruži. Ili jemožda ipak želela da se vrati, želela svoj stari život više nego njega. Morao je da proguta ogroman bol pre no što je pogledao ostatakdružine. "Idemo." Gledali su ga sa jasnim iščekivanjem i nadom. Sanomorovo lice biloje zgrčeno oko bledog ožiljka. Prva se obuzdavala čvrstinom; aliLupižena nije ni pokušavao da prikrije pomešano žaljenje iuzbuđenje. Brusobolovi ogromni mišići grčili su se i opuštali kao daje spreman da se bori sa svime što bi zapretilo njegovom bratu. Svisu bili spremni za vrhunac pohoda, za zadovoljenje ili odricanjepotreba koje su ih dovele ovako daleko preko mora. Svi sem Vaina. Ako je demonokot i imao nekog jasnog razloga danosi okove sa Žezla Zakona, nije ih pokazivao. Crno lice ostalo mu

je neprozirno kao umovi pragrdana koji su ga načinili. Kovenant im je okrenuo leđa. Sve je bilo na njemu. Svi su bili ovde unjegovo ime - vođeni kroz opasnosti i izdaje sve dovde njegovimnepoverenjem u sebe, njegovom izdvojenom potrebom za oružjemkojim neće uništiti ono što voli. Nada i sudbina. Divlje se zaleteo kauzbrdici. Lupižena i Prva smesta su isprednjačili. Bili su džinovi, navikli nakamen i bolje opremljeni od njega da nađu podnošljivu stazu. Brin jekoračao kraj njega; ali Kovenant je odbio Čuvarevu učtivu ponudupomoći i ostao je nekoliko koraka dalje. Kail je pridržavao Lidnen dokse verala naviše. Za njima su išli Brusobol i Sanomor, rame uz rame.Vain i Findejl ostali su na začelju kao senke tajni onog drugog. Iz nekih uglova i nekih položaja vrh je izgledao nedostižan. Neravnepadine Ostrva nisu imale staze; a ni Kovenant ni Linden nisu bili ustanju da savladaju strme stene. Kovenant je savladavao vrtoglavicukoja mu je čupala um samo vezujući pažnju za stene neposrednopred sobom. No, Prva i Lupižena su, izgleda, razumeli načinspajanja stenja i znali su šta svaka formacija govori o terenuneposredno nad sobom. Penjali su se kružnom putanjom, pa jedružina bez problema išla za njima oko grubo kupastog uzvišenja. Ipak, Kovenant je uskoro počeo da dahće kao da je vazduh suvišečist za njega. Život na Dragulju Zvezdoputa nije ga pripremio zatolike napore. Svaki korak naviše bio je teži od prethodnog. Sunce jepržilo svetlo i tamno kamenje sve dok svaka senka nije postala oštrakao nož, a svaka izložena površina se usijala. Uskoro je košuljavisila na njemu kao da je, ostavivši za sobom staru odeću, uzeonešto teže no što je u stanju da nosi. Samo ga je neosetljivost bosihstopala spasavala da ne hramlje kao Linden zbog malih modrica iogrebotina od kamena. Možda bi trebalo da bude pažljiviji premasebi. No, u srcu više nije imao mesta za lepru i samozaštitu. Pratio jePrvu i Lupiženu kao što je pratio svog prizivača u šumu iza farme,prema Džoani i vatri. Uspon je potrajao pola jutra. Mučno i polako, družina se penjala sveviše i više nad besprekornom površinom mora. Dragulj Zvezdoputajasno se video na severu. Sa zadnjeg jarbola visila je zastavica,pokazujući da je sve u redu. Povremeni odblesci sunca sa okeanazasenjivali su mu oči, kao podsećanje na beli plamen koji ga je

proneo kroz Peskodrž da se suoči sa Kasreinom. Uskoro je ugledao vrh Ostrva. Sunce je gorelo na vedrom nebu. Znojmu je tekao niz lice, vazduh mu je krčao u plućima, a on se vukao uzposlednju padinu. Jedino Drvo nije bilo tu. U drhtavim mišićima nadao se da će na vrhuostrva naći komadić tla na kome bi drvo raslo. Ali nije ga bilo. Sa ivice vrha, u središte Ostrva spuštao se crni ponor. Kovenant je jeknuo nad njim dok su ga Linden i Kail sustizali.Trenutak kasnije stigli su i Brusobol i Sanomor. Svi zajedno zagledalisu se u mračnu dubinu. Ponor je bio toliko uzak da se na drugu stranu moglo dobacitikamenom; a zidovi su bili strmi, gotovo glatki. Spuštali su se kaostranice bunara, dalje no što doseže pogled. Vazduh koji se dizao izotvora bio je taman i leden kao dah noći. Nosio je miris koji jeKovenantu pekao nozdrve. Kada je pogledao Linden da vidi njenureakciju, primetio je da žmirka kao da je vazduh preoštar od moći, pajoj nanosi bol. "Tamo dole?" Glas mu se pretvorio u kreštanje. Morao je da sepridrži o Brinovo rame kako bi se odbranio od mučnog, vrtoglavogprivlačenja ponora. "Aha", oprezno je promrmljao Lupižena. "Nema drugog pravca.Dovoljno smo upoznali ostatak Ostrva da bismo znali da Jedino Drvonije negde iza nas." Brin je tiho potvrdio. "To je put." Uspon ga nije zamorio, kao ni noćborbe. U poređenju sa njim, čak je i Kail izgledao krhko i slabo. Kovenant je iskezio zube. Morao je da se bori za dah pred tamnimisparenjima ponora. "Kako? Očekuješ li da skočim?" "Ja ću te voditi." Brin je pokazao ivicu jame nešto dalje. Čkiljeći utom pravcu, Kovenant je ugledao usek koji se spuštao u ponor,stvarajući strmu zavojnicu duž zida, nalik na grubo stepenište. Zurioje u njega, zgrčene utrobe. "Ali moram ponovo da kažem", nastavio je Brin, "da više ne mogu date služim. Ja sam ak-Haru Kenasutin Ardenol, Čuvar Jedinog Drveta.Neću da se uplićem." "Sjajno", zarežao je Kovenant. Postao je gorak od strepnje. Kada jedopustio sebi da pokaže bes, kroz njega se proneo drhtaj plamenanalik na nagoveštaj daleke munje. Uprkos svemu što ga je plašilo,

žalostilo i obuzdavalo, nervi su mu bili spremni za divlju magiju.Želeo je da pita: U šta to nećeš da se uplićeš? No, Brin je bio suvišepotpun da bi ga ispitivao. Kovenant se za trenutak osvrtao kao životinja u klopci. Prsti su mupoigravali na pojasu košulje. Boreći se sa nesigurnošću neosetljivihprstiju, osakaćene ruke, stegao je pojas kao da predstavlja užespasa. Linden je sada gledala u njega. Nije mogla da osuši oči. Lice joj jebilo bledo od straha. Izgledala je suviše krhka da još dugo izdržiudisanje vazduha iz ponora. Trgao se i naglo pošao ka ivici stepeništa. Uhvatila ga je za ruku kao da je počeo da pada. "Kovenante..." Kadaje preneo besni pogled na njeno lice, ustuknula je. Ali nije dopustilasebi da obori pogled. Napetim glasom, kao da pokušava da saopštinešto što se ne može izgovoriti, ipak je progovorila. "Izgledaš kaoonda na Kevinovom Vidikovcu. Kada si morao da se spuštaš nizstepenice. Bio si jedino što sam imala, a nisi me pustio da tipomognem." Otrgao je ruku. Ako sada pokuša da ga nagovori da se predomisli,slomiće mu srce. "To je samo vrtoglavica", oštro je rekao. "Znamkakav je odgovor na nju. Samo mi je potrebno malo vremena da gaponovo nađem." Njen izraz prostrelio ga je kao krik. U jednom strašnom trenutkuuplašio se da će početi da viče na njega. Ne! Nije to vrtoglavica.Toliko se bojiš da išta podeliš, da pustiš nekoga da ti pomogne - jermisliš da uništavaš sve što voliš - da ćeš me zato poslati nazad!Gotovo se zgrčio dok je čekao da reči dođu. Odjeci gneva goreli su iu njenom pogledu, ali nije ga okrenula protiv njega. Strogost ju jeučinila starom i iznurenom kada je progovorila. "Ne možeš načinitiŽezlo bez mene." Čak i to je bilo nepodnošljivo. Mogla je i da kaže: Ne možeš spastiDomaju bez mene. Značaj toga gotovo mu je oteo ono malopreostale hrabrosti. Je li to tačno? Je li stvarno toliko zabrazdio usebičnost da će prodati Domaju kako bi uspeo da preživi? Ne. To nije tačno. Nije želeo život koji bi morao da živi bez nje. Alimorao je da živi u svakom slučaju, morao je, inače neće imati prilikeda se bori protiv poglavara Kletnika. Obična ljudska ljubav nije bila

previsoka cena. Ipak, i sam pogled na nju bio je dovoljan da mu izobliči lice ugrimasu želje i gubitka. Morao je da se smiri psovkama u sebi kakobi uspeo da joj odgovori. "Znam. Računam na tebe." Potom se okrenuo ostatku družine. "Šta još čekamo? Hajde dazavršimo sa ovim." Džinovi su se međusobno zagledali. Sanomorove oči bile suoivičene crvenilom kao ranama; ali klimnuo je glavom na nemopitanje Prve. Lupižena nije oklevao. Brusobol je načinio pokret kojimje pokazao da su mu ruke prazne. Prva je mračno stegla usne. Izvukla je mač i podigla ga pred sebekao osovinu svoje odlučnosti. Linden je mračno zurila niz liticu kao da ova vodi u potpunu prazninuu koju se bacila kako bi izbavila Kovenanta i družinu od Kasreina. Sigurnim pokretima, kao da je čitav život proveo tu, Brin je prišaouseku. Uprkos grubim ivicama i opasnoj strmini, usek je bio dovoljnoprostran i za džinove. Prva je pošla za Brinom, a Lupižena je bio tikiza nje. Stežući neosetljivim šakama Lupiženina grbava leđa, Kovenant jepošao sledeći. Pogled unazad, kojim je gotovo poremetio ravnotežu,pokazao mu je da je Kail odmah iza njega, postavljen između njega iLinden kako bi ih oboje štitio. Vain i Findejl išli su iza Linden. Potomje privlačenje ponora postalo suviše jako i počelo da mu palacaumom. Stežući Lupiženin kožuh uzaludnim prstima, tražio je mirnutačku jasnoće u srcu svoje vrtoglavice. Ali kada je delom već prošao prvu krivinu, Linden ga je tiho pozvalapo imenu, odvlačeću mu pažnju unazad. Preko ramena je video daBrusobol i Sanomor nisu počeli da se spuštaju. Gledali su se licem ulice tik kraj ivice, sukobljeni kao u nemoj svađi o životu i smrti.Sanomor je sada tresao glavom, odbijajući ono što je video naBrusobolovom licu. Malo kasnije, kapetan je opustio ramena. Skloniose ustranu i pustio da Sanomor pre njega pođe niz usek. Tako raspoređeni, polako su se spuštali u tamu. Posle dve krivine ostavili su sunčevo svetlo za sobom. Dosezalo jesve dublje kako se sunce podizalo ka zenitu; ali pohod je silaziobrže. Kovenant nije uspevao da prilagodi vid; senka mu je smetala.Želeo je da pogleda naviše, da vidi makar nešto jasno - a bio je

siguran da će pasti ako to učini. Tama se okupljala oko njega iusisavala ga u dubinu, upirući se da ga potopi. Dubine su bilevrtoglave i stvarne, kao oruđe vrtoglavice i očaja. Glodale su mu srcekao kiselina počinjenih grehova. Negde u dubini nalazilo se srceokretanja, mirna tačka snage između suprotnosti na koje se jednomoslonio da bi porazio poglavara Kletnika, ali nikada je nije dosegao.Ovaj usek predstavljao je put svih manipulacija Opakog. Sanomor seboji. Mislim da on zna šta čini poglavar Kletnik. Pogrešan koraktoliko ga je približio panici da je zamalo pao. Bacio se kaLupiženinim leđima i privio se uz njega, uzdrhtalog srca. Čak injegovim slabim čulima vazduh je zaudarao na moć. Kao da otrov nije bio dovoljan, ovde je bila još neka sila koja ga jevukla ka uništenju. Koža mu se ježila, a znoj mu je gamizao nizobraze i rebra kao trag divlje magije. Kail je pružio ruku otpozadi da ga umiri. Lupižena je preko ramenamrmljao nešto umirujuće. Posle nekog vremena, Kovenant je opetbio u stanju da se kreće. Nastavili su spuštanje. Debeli ogrtač dobro mu je došao da ga sačuva od drhtanja. Kao daje ulazio u oblast koju sunce nikada nije dodirnulo - mesto takvetame i uspavane sile da čak ni otvoreno zračenje sunca ne bi mogloda umanji drevnu hladnoću. Možda nikakva vatra ne može bitidovoljno snažna da rastvori ponoćnu tminu ispod njegovih stopala.Možda niko od družine, sem Brina, nije imao pravo da zađe ovamo.Smanjivao se pri svakom koraku. Tama ga je izolovala. OsimLupižene i Kaila, prepoznavao je prijatelje samo po zvuku koraka.Slabo šuškanje tabana pojačavalo se unutar bunara, nalik na lepetkrila šišmiša. U toj tami nije bilo načina da izmeri vreme, nije mogao da brojinačinjene krugove. U trenutku ludila podigao je pogled ka malenomoreolu neba. Potom je morao da pusti da ga Kail pridržava dok nijepovratio ravnotežu. Vazduh u jami postajao je sve hladniji, sve zasićeniji slabimisparenjima, sve nepodnošljiviji. Ko zna zbog čega, učinilo mu se dajama postaje sve šira dok se spuštala u dubine Ostrva. Uprkosneosetljivosti, svako zračenje zidova bilo mu je opipljivo kao pesnica- i tajanstveno kao neobeleženi grob. Gušio se od moći koja nijeimala izvora ni oblilka. Čuo je Linden iza sebe. Disala je drhtavo, kao

na ivici histerije. Vazduh mu je davao osećanje ispunjenostiludačkom vatrom. Mora da joj je stravično dražio nerve. Ipak, želeo je da krikne jer nije osećao isto što i ona, jer nije imaonačina da proceni opasnost po sebe i posledice onoga što čini.Neosetljivost je postala suviše smrtonosna - opasnost po svet, ponjegove prijatelje, po Linden. Ali nije se zaustavljao. Ne vredi izbegavati njegove klopke...Nastavio je kao da se probija u Vainovo crno srce. Kada je došao do kraja, ništa ga nije upozorilo. Iznenada je Prvarekla: "Tu smo", a glas joj je odjeknuo naviše kao lepet uplašenihptica. Položaj Lupiženinih leđa se promenio. Kovenantov sledećikorak naišao je na kamen na istoj visini. Počeo je divlje da drhti od reakcije i hladnoće. Ali čuo je Liden kakogotovo jeca duboko u grlu dok je pružala ruke ka njemu. Zagrlio ju jei privio uz sebe kao da nikada neće naći durgi način da se oprosti. Samo prigušeno disanje ostalih govorilo mu je da on i Linden nisusami. Čak i taj tihi zvuk odjekivo je kao buđenje nečeg smrtonosnog. Pogledao je uvis. Isprva nije video ni trag neba. Bunar je bio takodubok da je otvor na vrhu bio nevidljiv. No, trenutak kasnije svetlomu se zarilo u oči, jer sunce se našlo nad ivicom ponora. Iznenadasu se kraj njega pojavili prijatelji kao da su iskočili iz tame, ponovo sestvorivši iz ledene hladnoće ponora. Prva je stajala stežući obema rukama odlučnost. Lupižena je bio krajnje, iskrivljenog lica. Oslonjen o Brusobola, Sanomor je stezao zubeu očajanju i prazno zurio oko sebe. Vain je delovao kao simbol tameponora. Findejlov svetli ogrtač izgledao je blistav kao baklja. Kail je stajao blizu Kovenanta i Linden sa odsjajem sunca u očima.Samo Brina nigde nije bilo. Čuvar Jedinog Drveta napustio je pećinu,držeći se obećanja da se ne upliće. Ili možda nije hteo da gleda štaće se dogoditi ljudima koje je nekada služio. Dosegnuvši dno bunara, sunce se kretalo laganije; ali i dalje seprimetno širilo od zapadnog zida kraj koga je družina stajala.Kovenantu su oči zasuzile. Svetlo kao da se njihalo izmeđunejasnosti i snage, nade i sudbine. Niko nije govorio. Atmosfera ih jedržala u ćutanju i nepokretnosti. Bez ikakvog upozorenja, vrh drveta se naprosto pojavio kada ga jesunce dotaklo. Blistajući kao prsti vatre nad glavama posmatrača,

grančice su tekle i spajale se u grane. Grane su se spajale i spuštaledalje. Polako navirući kao tok goruće krvi, sve grane su se spojile;stablo Jedinog Drveta slilo se ka korenu na dnu ponora. Osvetljeno i jasno na pozadini senke, ogromno Drvo stajalo je preddružinom kao predak sveg drveća sveta. Izgledalo je džinovsko. Bunar se zaista proširivao pri dnu, stvarajućiprostor veliki kao pećina u kome se nalazilo Drvo. Tama koja je kriladalje zidove usmerila je sve sunčevo svetlo u središte poda, tako daje Drvo dominiralo prostorom svakom linijom i uglom blistavih grana.Bilo je veličanstveno i drevno, obavijeno debelom, čvornovatomkorom nalik na ogrtač starosti i neverovatno moćno. A ipak nije imalo lišće. Možda je oduvek bilo bezlisno. Na golomkamenu nije bilo ni traga humusa ili tkiva koje je moglo poticati odJedinog Drveta. Svaka grana i grančica bila je savršena i prava.Izgledale bi mrtve da ih svetlo nije tako oživljavalo. Ogromno korenjedrveta probilo se u tlo divovskom snagom, razbijajući kamen uiskrzane gromade oko kojih se korenje obavijalo kao u ljubavnomzagrljaju. Drvo kao da je izvlačilo snagu, bezlisnu izdržljivost, izpodzemnih izvora neugasivih kao lava i nesavladivih kao granit. Kovenant i njegovi sadruzi za trenutak su prosto stajali i zurili. Nije nipomislio da bi mogao da se pokrene. Bio je suviše blizu cilja koji ježeleo i prezirao preko širokih mora. Uprkos svetlom naglašenestvarnosti, drvo je izgledalo nestvarno. Ako ga dodirne pretvoriće seu priviđenje i ludilo. No, sunce se i dalje kretalo. Oblik bunara činio je da to kretanjeizgleda preteće brzo. Jedino Drvo sada je bilo potpuno osvetljeno;družina je padala nazad u senku. Uskoro će sunce stići do istočnogzida; tada će Drvo polako početi da nestaje. Možda će prestati dapostoji kada mu sunčev plamen više ne bude goreo duž grana.Iznenada se uplašio da nema još mnogo vremena. "Sada, Džinoljube", šapnula je Prva. Glas joj je bio promukao oddivljenja. "To mora biti učinjeno sada. Dok traje svetlo." "Da." Kovenantu je glas zapeo u grlu i izišao nalik na trzanje. Bio jezgrožen onim što je nameravao. Linden je bila prva žena koju je sreood početka bolesti, a koja je bila u stanju da ga voli. Da je sadaizgubi...! Ali Brin je rekao: Nada i sudbina. Podnećeš sve što trebapodneti. Umreće ako to ne učini, sigurno će uništiti sve što voli ako

to ne učini. Naglo je podigao desnu ruku i pokazao ka Drvetu. Par malih ožiljakana podlaktici slabo je svetlelo. "Tamo." Iznad čvornovatog stablaDrvo se široko granalo, gotovo ukrug. Sa jedne od najbližih granaodvajao se dugačak, prav ogranak debeo koliko njegovo doručje.Završavao se zadebljanjem kao da je ostatak bio odsečen. "Uzećutu." Obuzela ga je napetost. Otvorio je ustavu u umu i pustio zrak moći.Na prstenu mu se pojavio plamičak. Pojačavao se dok nije sinuo kaooštrica. Tu ga je zaustavio, u nameri da njime odseče granu. U polumraku je nejasno nazro Vaina kako se smeši. "Čekaj." Linden ga nije gledala. Nije gledala ni u šta. Na licu je nosilaizraz bespomoćne nepokretnosti koja ju je učinila tako ranjivom predDžoanom, pred Maridom i Gibonom. Izgledala je sitna i izgubljena,kao da nema prava da bude ovde. Rukama je nesvesno činilamolbene pokrete. Odmahivala je glavom. "Tu je još nešto." "Linden..." zaustio je Kovenant. "Budi brza, Odabrana", zahtevala je Prva. "Vreme leti." Linden je slepo zurila kroz družinu i Drvo i svetlost. "Tu je još nešto."Bila je ispunjena strahom i samoprisiljavanjem. "Povezani su - alinisu isto. Ne znam šta je to. To je previše. Niko ne može da pogledau to." Glas joj je zvučao divlje od paralize ili užasa. Kovenant je ponovo, žurno pokušao. "Linden." Prestala je da gleda Jedino Drvo, dotakla ga je i zgrčila se kao da nemože da podnese pogled na ono što on namerava. Reči kao da sujoj se zgušnjavale ka tišini dok ih je izgovarala. "Drvo nije razlog štoovde nema ničeg živog. Ono ne daje vazduhu smrad kao na krajusveta. Ono nema takvu vrstu moći. Ovde ima još nečega." Pogled jojje bio usmeren ka unutra kao da, poput Elohima, traga zaodgovorima unutar sebe. "Počiva." Kovenant se predao. Bio je raspet između mnogih osećanja. Prstenmu je goreo kao otrov i moguće Obesvećenje. Srce mu se grčilo odkrika koji nije mogao da izgovori. Pomozi mi! Ne znam šta da radim! Ali već je doneo odluku. Jedinu odluku za koju je bio sposoban. Idinapred. Vidi šta se dešava. Šta je važno. Ko si. Linden će svakakorazumeti. Nije mogao da se povuče od poriva sopstvenog straha i

gubitka. Kada je pogledao Prvu, ova je načinila pokret kao da ga gura kaJedinom Drvetu. Trzavim pokretom pošao je napred. Istog časa iz senke se pojavio Sanomor. Praćen Brusobolovimgunđavim protestom, nemi džin skočio je pred Kovenanta i preprečiomu put. Grčevito je mahao glavom. Pritiskao je pesnice oslepoočnice kao da će mu se mozak rasprsnuti. "Ne", zarežao je Kovenant - upozorenje gneva i saosećanja. "Ne činito." Prva se već stvorila kraj njega. "Jesi li poludeo?" proderala se naSanomora. "Džinoljub mora da deluje sada, dok je put još otvoren." Sanomor se za trenutak upustio u nerazumljivu pantomimu. Onda seobuzdao. Nesigurno je disao kao da se primorava na laganepokrete, kako bi mogli da ga razumeju. Gestovima jasnim kaostrepnja, pokazao je da Kovenant ne sme dodirnuti Jedino Drvo. Toće biti katastrofa. On, Sanomor, pokušaće da uzme granu. Kovenant je zaustio da se pobuni. Prva ga je zaustavila. "Džinoljube,to je Zemljovid." Lupižena se pridružio Mačomoćnici. Stajao je kaoda je spreman da se rve sa Kovenantom u ime Sanomorovih želja."U celoj dugoj istoriji džinova nijedan Zemljovid nas nije pogrešnopoveo." Iz tame se začuo Brosobolov uzvik. "On mi je brat!" Glas mu je biopun suzbijenih suza. "Zar ćete ga poslati u smrt?" Vrh mača Prve je zadrhtao. Lupižena ju je napeto posmatrao,čekajući odluku. Kovenant je preletao pogledom sa Brusobola naSanomora i nazad. Nije mogao da se odluči između njih dvojice. A onda se Sanomor bacio ka Jedinom Drvetu. "Ne!" Krik se oteo iz Kovenantovih grudi. Ne ponovo! Ne još jednažrtva umesto mene! Pošao je za džinom sa plamenom koji mu jepulsirao u venama. Brusobol je proleteo kraj njega. Urliknuvši, kapetan je jurnuo upoteru za bratom. No, Sanomor se kretao očajničkom odmerenošću, kao da je i ovotačno predvideo. U tri koraka okrenuo se da dočeka Brusobola.Ukopao se stopalima u kamen; zamahnuo je pesnicom. Udarac je pogodio Brusobola kao ritanje honja. Ovaj je poletao

unazad, pravo na Kovenanta. Samo Kailova je brza reakcija sprečilada kapetanova težina zdrobi Nevernika o kamen. Haručai je gurnuoBrusobolovo telo u jednu stranu, a Kovenanta u drugu. Kovenant je ugledao Sanomora kako se približava Drvetu.Naređenje Prve i krik Lupižene zajedno su ga pratili, ali nisu gazaustavili. Jasan pod iznenadnim svetlom, skočio je na odlomljenustenu obavijenu korenjem. Odatle mu je grana koju je Kovenantodabrao bila nadohvat ruke. Za trenutak je nije dodirnuo. Pogledao je ka družini kao da se nalazina ivici žrtvenika. Patnja koja nije mogao da izgovori užasavala sumu lice duž ožiljka. A onda je uhvatio granu pri osnovi i pokušao da je otkine.

26. OSTVARENJEU zamrznutom deliću vremena Linden je videla sve. Sanomorove

ruke sklapale su se oko grane. Kovenant se naginjao napred kao daoseća smrt u Sanomorovim očima jednako jasno kao ona. Kail jepridržavao Prapoglavara. Prva, Lupižena i Brusobol bili su u pokretu;ali kretnja im je izgledao spora i beskorisna, usporena hladnom moćiu vazduhu. Sunčeva svetlost činila je da izgledaju istovremeno živo iuzaludno. Bila je sama u zapadnoj senci, sa Vainom i Findejlom. Osetljivost iodbijeno svetlo učinili su ih potpuno ocrtanim pred njom. Demonokotse kezio divlje kao životinja. Findejl je zračio talasima straha. U pećini je vrebala propast. Bila je spremna da udari. Osećala je to -sve manipulacije poglavara Kletnika bile su pred ostvarenjem, prednjenim očima. Atmosfera je bila zgusnuta od posledica. Ali Lindennije mogla da se pomeri. Sanomorove ruke su se sklopile. Tog trenutka družinu je pogodio udar nalik na krik gneva iz sameutrobe Zemlje. Džinovi i Kovenant su popadali. Kamen se podigao izbacio Linden kada je pala napred. Prestala je da diše. Nije se sećala da je udarila glavu, ali čitavaunutrašnjost lobanje bila joj je ošamućena, kao da je udarcem sveizravnato. Želela je da diše, ali vazduh je bio bolan kao munja.Pretvoriće joj pluća u ugljevlje. Morala je da diše, morala je da sazna šta se dešava. Grčevitouzdahnuvši, podigla je glavu. Vain i Findejl su stajali u blizini, odražavajući jedan drugog upolumraku kao antiteza. Bunar je bio pun zvezda. Otkos nebesa pao je preko pećine i preko Jedinog Drveta. Izasunčeve svetlosti zvezde su plamtele u ledenom besu. Prostoriizmeđu njih bili su crni kao bezdani ponori neba. Nisu bile veće odLindeninog dlana, nisu bile svetlije od iskri vrtoglavice. Ipak, svaka jebila moćna kao sunce. Zajedno su prevazilazile svaku moć koju biživot i Vreme mogli da sadrže. Kovitlale su se kao galaksija upreviranju, pretvarajući vazduh u mešavinu uništenja.

Dvadesetak ih je letelo ka Sanomoru. Kao da su udarale ieksplodirale bez dodira; ali njihova sila začela mu je u telu plamenagonije. Vrisak je zaparao grlo onoga ko nije izgovorio ni reč odzačetka svog Zemljovida. I pojavila se divlja magija kao da je Sanomorovim krikom oslobođenasvakog uzdržavanja. Kovenant je stajao raširenih ruku kao naraspeću, sipajući srebrni plamen. Otrov i ludilo izlivali su se iz njegadok se trudio da pobedi Sanomorovu smrt. Penosled je već umrozbog njega. Njegov gnev odbijao je ili upijao zvezde, iako bi svaka od njih moralabiti suviše močna da bi je dotakla ikakva smrtna moć. Ali već je biloprekasno. Sanomorove ruke spustile su se sa grane. Skljokao sekraj stabla Jedinog Drveta. Duboko dahćući, zgrabio je svoj životobema šakama i uobličio ga u poslednji krik: "Nemoj!" Sledećeg časa u grudima mu je eksplodirala prevelika sila. Pao jekao pokošen i tupo se sručio na pod. Brusobolov krik zario se među zvezde, ali nije imao značaja.Kovitlale su se kao da nameravaju da unište čitavu družinu. Kovenantov izliv je slabio. Plamen mu je lizao uz i niz telo kaootkucaji srca, ali nije više posezao napolje. Lice mu je bilo zgrčenood užasa, od saznanja šta je izbegao i dopustio. Linden je u srcupošla ka njemu; ali telo joj je i dalje klečalo, napola ukočenu, nakamenu. Nije mogla da nađe ključ za svoje suprotnosti. Prva iLupižena još su držali Brusobola za ruke, sprečavajući ga da pođeza Sanomorom. Kail je stajao kraj Kovenanta kao da smera da štitiNevernika od gneva zvezda. A zvezde su se i dalje kovitlale, veličanstvene pred kamenom ivazduhom i jenjavajućim sunčevim svetlom, sevajući sa strane nastranu i sve bliže glavama družine. Kail je iznenada gurnuoKovenanta ustranu da izbegne brzu iskru. Prva i Lupižena cimnuli suBrusobola ka srazmernoj bezbednosti zida, pa su i sami skočili zanjim. U pećini se rojilo uništenje kakvo nikakvo telo ni kost ne moguda izdrže. Findejl se pretopio u nešto van domašaja zvezda. No, Vain nije nipokušao da izbegne opasnost. Oči su mu bile upravljene u prazno.Dvosmisleno se smešio kada mu je jedna zvezda naletela na ruku i

tu sagorela. Pećinu je pogodio novi potres. Ebonosni plamen suknuo je kaoraspeće iz demonokotovog tela. Kada se završilo, podlaktica mu se izmenila. Od lakta do doručjanestali su i koža i mišići i kosti, pretvorivši se u drvo grube kore.Lišena nerava i tetiva, šaka mu je visila sa zgloba obavijenoggvozdenim prstenom. A zvezde su se i dalje rojile, tražeći uništenje. Moć koja je počivala utemeljima Ostrva sada se budila. Svi Lindenini nervi vrištali su odukusa sile koja će rastrgnuti svet. Prva je očajnički kriknula. "Izginućemo!" Dok je krik još odjekivao, Kovenant se okrenuo da pogleda nju, paLinden. Za trenutak je izgledao lud od neodlučnosti, kao da veruje daopasnost potiče iz samog Jedinog Drveta, da će morati da uništiDrvo kako bi spasao prijatelje. Linden je pokušala da mu dovikne:Ne! Nije tako! Ali ne bi mogao da je čuje. Kada ju je video kako ošamućeno kleči na kamenu, opasnost sepodigla u njemu. Plamen je ponovo buknuo. Sunce je već napuštalo Jedino Drvo. Svetlost kao da je puzala kaistočnom zidu, a potom je jurnula naviše kao da ju je nasilje izbacilo.No, divlja magija odagnala je svu tamu. Kovenant je plamteo kao daokušava da spali svaku stenu na Ostrvu. Divlje srebro gotovo je zaslepilo Linden. Uskovitlane zvezde ispunilesu joj oči kao mrlje ošamućenosti. Moćne kao sunca, trebalo bi danadvladaju svaki plamen koji bi se mogao dići iz Kovenantovog tela.Ali on je sada bio tako moćan da je prešao granice smrtnosti. Ognjeni lakom, sijao je kao da je u stanju da raznese same temelje Zemlje. Snaga njegovog plamena pogodila je ostale sadruge kao ruka oluje;svi sem Vaina popadali su uz zidove. I Kail je bio otrgnut od njega.Lupižena i Prva ležali su preko Brusobola, rešeni da ga zaštite posvaku cenu. Linden se našla uspravno priljubljena uz stenje i stajalaje tako kao da su joj ruke još okovane u Kasreinovoj tamnici. UKovenantu je besneo otrov divalj kao avet. Palio ga je i uznosioiznad svih uzdržavanja i izbora. Zvezde su se zarivale u njega inestajale kao da su upijene. Jasan, proždrljiv plamen sukljao mu jeiz ožiljaka, tragova Maridovih zuba. Oganj je besneo kroz narastaućeuništenje kao zlobna radost.

Pokušavao je da krene napred, da se probije do Jedinog Drveta.Svaki delić volje i svesti kao da je usmerio ka grani koju je Sanomordotakao. Suviše smrtonosan da i dalje živim. Linden ipak nije mogla da se pomeri. Ništa u dosadašnjem životunije je pripremilo za ovo. Zvezde su se kotvitlale oko Drveta, okoKovenanta. Kamen je ključao kao da će poskočiti, uobličiti se da seodbrani. Divlja magija raskidala joj je krhko telo, pogađajući jevatrom kao što ju je Gibon-Besomuk jednom ispunio zlom. Nije znalakako da se pomeri. A onda su je nečije ruke uhvatile i protresle. Bile su sigurne kaognev. Otrgla je pogled od Kovenanta i ugledala Findejlove mahnitežute oči. "Moraš ga zaustaviti!" Elohimove usne nisu se micale. Glas mu jeodzvanjao samo u njenom mozgu. "Mene neće čuti!" Zurila je u Određenog. U čitavoj pećini nije bilo reči kojima biuobličila svoju paniku. "Zar ne razumeš?" Kleknuo je pred nju. "On se sukobio sa Crvom saKraja sveta! Njegovo zračenje štiti Jedino Drvo! Već ga je doveoblizu buđenja! Jesi li konačno oslepela?" Glas mu je odzvanjao kao zvonik uagoniji. "Upotrebi svoj vid! Moraš da vidiš! Zbog ovoga je Opakikoristio zlo protiv tebe! Zbog ovog! Crv štiti Jedino Drvo! Zar ništanisi razumela? Ovde Opaki ne može da pogreši! Ako se Crv probudi,biće to kraj Zemlje, Opačija će biti slobodna da se raširi po Vaseljeni.A ako prstenoša pokuša da odmeri snage sa Crvom, uništiće SvodVremena. Svod ne može izdržati takvu bitku! Zasnovan je na belomzlatu i belo zlato će ga razoriti! Zato ga je Opaki ispunio otrovom!" Findejlnova zvonjava mučila jesvaki delić njenog bića. "Da mu poveća moć, da ga osposobi darazbije Svod! To je bespomoćnost moći! Moraš ga zaustaviti!" Linden i dalje nije reagovala, nije mogla da se pomeri. Samo su jojčula plamtela, kao da je Findejl racepio veo, i ugledala je istinu.Ključanje kamena oko Jedinog Drveta nije bilo izazvanoKovenantovom vrelinom. Poticalo je od istog izvora kao i zvezde.Izvor je bio ukopan u najdublje kosti Zemlje - izvor koji je do sadamirovao.

Ovo je bio ključ njenog života: nesposobnost da se izdigne iznadsebe. Zato je poglavar Kletnik odabrao baš nju. Ova paraliza bila jesamo drugi oblik bekstva. Nesposobna da razreši paradoks svoježudnje za moći i mržnje prema zlu, želje i gnušanja nad tamnimmoćima Besomuka, bila je uhvaćena i vezana. Gibon-Besomuk ju jedotakao i naučio je istini. Zar ti nisi zla? Iza svih njenih napora iodlučnosti ležalo je ovo odricanje, odbacivanje života i ljubavi. Akosada ostane nepokretna, potpuno će poreći svoju ljudskost. A Kovenant će platiti cenu - Kovenant, zaveden da uništi ono štovoli. Zgrozila se od neizrecivog savršenstva mahinacija poglavaraKletnika. Pun moći, Kovenant nije postao izbavitelj Zemlje, nego njenusud. On, Tomas Kovenant - čovek zbog koga je odustala odusamljenosti. Čovek koji se nasmešio Džoani. Njegova opasnost izbrisala je sve druge obzire. Ovde nije bilo zla. Uhvatila se za tu činjenicu i učvrstila se njome.Nema Besomuka. Nema Opakog. Crv je neshvatljivo moćan - ali nepredstavlja zlo. Kovenant je pobesneo od otrova i patnje - ali nijezao. Nije bilo zla da joj uslovi odgovore, da kontroliše ono što čini.Sigurno može da oslobodi nagon za moći. Da spase Kovenanta. Kriknula je i odgurnula se od Findejla, počela je da se probija kaNeverniku kroz potpuno i neizlečivo srebro nalik na lavu. Pri svakom novom sukljaju i blesku divlje magije, svakom novomudaru zvezda, osećala se kao da joj je koža spržena do kostiju; alinije zastajala. Oluja joj je urlala u ušima. Nije dozvolila da je omete."Odrabrana!" kriknuo je neki džin za njom, ali nije ga čula. Pećina sepretvorila u haos odjeka i nasilja; ali savladavala je buku kao danjena volja nadjačava svaki drugi zvuk. Prisustvo tolike moći ju jepodizalo. Nagonski je upotrebila tu silu da se zaštiti, preuzela ju jesvojim čulima kako je zvezde ne bi spržile, kako je oluja ne biodnela. Moć. Neverovatno uspravna u plamenu koji je pretio da razori Ostrvo,preprečila se između Kovenanta i Jedinog Drveta. Plamen je besneo oko njega u vrtlozima i blesku. Izgledao je kao beliznamen oca svih noćnih mora. Ali video ju je. Temelji stenja zadrhtalisu od njegovog urlika kada ju je zgrabio divljom magijom i povukaoje unutar svoje zaštite.

Zagrlila ga je i primakla lice uz njegovo. Divlja ekstaza izobličavalajoj je vid. Mora da je Kevin tako izgledao prilikom ObredaObesvećenja. Pribravši svu prodornost čula, usmerila je svu svojuhitnju, svu ljubav, čitavu svoju ličnost kako bi ga dosegla. "Moraš da prestaneš!" Bio je otelotvorenje vatre. Zračenje njegovih kostiju bilo je vangranica smrtnosti. Ali prodrla je kroz plamen. "To je previše! Srušićeš Svod Vremena!" Kroz požar ga je čula kako vrišti, ali i dalje je stajala pred njim.Posegnula je čulima ka plamenu, sprečila ga da udari. "Kletnik upravo to želi!" Nošena snagom koju je preuzela od njega, uspela je da ga dosegneglasom. Videla je šok kada je istina doprla do njega. Videla je kako mu se odrzumevanja licem šire panika i užas. Pred njim su se propelenjegove najgore noćne more; ispinjavali su se najgori strahovi.Nalazio se na ivici ponora pobede Opakog. U jednom užasnomtrenutku nastavio je da vrišti od moći kao da će u uočajanju smrvitinebesa. Svaka zvezda koju bi upio predstvaljala je još jedno izgubljeno svetloVaseljene, novo mesto tame u pokrivaču neba. Ali dosegla ga je. Lice mu se izvilo u kriku kao da je upravo videokako se ruši sve što je voleo. Potom mu se lice steglo kao pesnicaoko novog cilja. Iz njega je plamtelo očajanje. Osećala je da mu semoć menja. Povlačio ju je, usmeravajući je u novom pravcu. Isprva nije razmišljala šta on čini. Videla je samo da uspostavljakontrolu. Čuo ju je. Očajnički se držeći za njega, osećala je dasuprotstavlja volju otrovu i uništenju. Ali nije umirio svoju moć. Izmenio ju je. Iznenada je divlja magijapotekla kroz zagrljaj u nju. Ukočila se od strepnje i nagonskograzumevanja, pokušala je da se odupre. Ali bila je sastavljena samood mesa, krvi i osećanja; a on se u trenutku pretvorio iznekontrolisane kužnosti u otelotvorenje vladanja divljom magijom.Suviše je slabo razumela divlju magiju da bi ga odbila. Njegova moć ju je ponela. Nije je fizički dodirnuo. Nije sklonio njeneruke sa sebe. Nije naudio njenom telu. Ali promenio je sve. Slio se unju kao bujica, otrgao je od same sebe, razneo je kao što more

raznosi pesak, bacio je ka zvezdama. Sa svih strana opkolila ju je noć. Nebesa su se kovitlala oko nje kaoda je ona središte sveopšteg usuda. Ponori usamljenosti protezali suse na sve strane kao potpuni bol, uprkos činjenici da je i daljeosećala Kovenanta u naručju, da je i dalje videla zidove bunara. Svaosećanja su bledela. Grčevito ih se držala; ali divlja magija pretvorilaih je u pepeo i oduvala je. Odlebdela je u potpuni mrak. Kovenantov glas odjekivao je za njom bez zvuka i nade. "Spasi mi život!" Letela je ka vatri koja je postala žuta i zlobna kako joj se približavala.Određivala je noć, povlačeći tamu ka sebi tako da ju je sa svihstrana štitilo crnilo. A potom je oganj počeo da bledi kao da je potrošio gorivo. Kako seplamen smanjivao, našla se pružena na zemlji, poleđuške nakamenoj površini. Bila je na dva mesta istovremeno. Divlja magijanastavila je da teče kroz nju, vezujući je za Kovenanta, za pećinuJedinog Drveta. Ali istovremeno se nalazila i na drugom mestu.Glava ju je bolela kao da ju je neko udario iznad uha. Kada jepokušala da ustane, bol je gotovo raskinuo krhke ostatke veze. Smrtonosno polako, uspela je da usmeri pogled. Ležala je na gruboj kamenoj ploči pored ostataka vatre. Kamen senalazio na dnu plitkog, pustog udubljenja. Ništa joj nije zaklanjalopogled na noćno nebo. Zvezde su bile daleke i nerazumljive. Ali okoivica udubljenja videla je šiblje, grmlje i drveće, usukano i avetinjskou tami. Znala je gde je, znala je šta joj Kovenant čini. Poričući bol, uspela jeda sedne i pogleda telo pruženo kraj nje. Njegovo telo. Ležao je kao raspet na kamenu. Ali nije imao rane na rukama,nogama i boku; rana je bila na grudima. Nož je štrčao, kao molba, izspoja rebara i grudne kosti. Žitka, umiruća barica njegovog životaispunjavala je krvavi trougao nacrtan na kamenu. Osećala je da je prošlo užasno mnogo vremena, iako je bila samo triotkucaja srca udaljena od pećine Jedinog Drveta. Veza je još bilaotvorena. Kovenant je još sipao divlju magiju ka njoj, još se trudio daje gurne u njen stari svet. A ta veza održavala je njeno čulo zazdravlje. Kada je pogledala njegovo telo kraj sebe - telo naruženo

približavanjem smrti - znala je da je još živ. Krv je curila oko noža, unutrašnje krvarenje, gubitak tečnosti, gotovosmrtonosan; ali ne još, ne još. Oštrica je nekim čudom promašilasrce. Iskre života još su ostale kao bol u plućima, drhtaji u mišićusrca, čežnja u prolazima unutar mozga. Bilo je nade. Još je bilomedicinski moguće spasti ga. Ali pre no što je njeno rođeno srce počelo da udara, novo opažanjeizmenilo je sve. Ništa ga neće spasti ukoliko ne učini sebi isto što je učinio njoj - akone preuzme svoje umiruće telo. Sve dok je odsutan njegov duh, deonjega koji želi život, telo neće izdržati. Bio je predaleko od svakedruge pomoći, predaleko čak i od njene lekarske torbe. Samo voljaza životom može ga održati. A njegova volja još je plamtela u pećinijedinog Drveta, trošeći se da nju sačuva od usuda. Poslao ju je odsebe kao što je nekada poslao Džoanu, kako bi njegov život biožrtvovan umesto njenog. Prvo njen otac. Potom njena majka. A sada Kovenant. Tomas Kovenant, Nevernik i nosilac belog zlata, gubavac i ljubavnik,koji ju je nauočio da voli opasnost ljudskosti. Umirao je pred njenim očima. Srce joj se divlje zgrčilo. Veza je zatreperila. Zaustila je da sepobuni. Ne! Ali pre no što je stigla da izgovori reč, pretvorila ju je unešto drugo. Kada se podigla na noge, zgrabila je vezu moći koja juje povezivala sa Kovenantom. Posegnula je čulima duž toka divljemagije. Samo je to imala. Morala je nekako da je upotrebi, da jeotme od njega ako treba, bilo šta, samo da ne dozvoli njegovu smrt.Upirući svakim delićem snage, kriknula je kroz daljinu. "Kovenante!" Zvuk je mrtvo pao u šumu. Nije znala kako da ga navede da je čuje.Držala se za vezu, ali nije mogla da se služi njome. Kad bi odmahimala na raspolaganju kompletno osoblje i aparature savremenebolnice, ne bi uspela da ga spase. Suviše čvrsto se držao divljemagije. Napor da je savlada učinio ga je snažnim. Očajanje ga jeučinilo snažnim. A ona nikada ranije nije koristila moć. U otvorenomsukobu oko kontrole nad moći nije mogla da se meri sa njim.

Ali čula su joj i dalje bila živa. Zato ga je dublje poznavala nego štoje ikada poznavala sebe samu. Osećala je njegov dubok bol i krajnjunuždu i kroz jaz između svetova. Znala je... Znala je kako da ga dosegne. Nije ni pokušala da razmisli koliko će je to koštati. Nije bilo vremena.Divlje se bacila u poluzgasnutu vatru kao da je to njena ličnakamora. U deliću trenutka, žuti plamen skočio je ka njenom telu. Duž neravapotekli su joj nagoveštaji razaranja. A onda je Kovenant video opasnost. Nagoski je pokušao da jepovuče nazad. Smesta se uhatila za vezu svakim delićem svog očajanja. Vođenačulima, počela je da se probija ka izvoru povezanosti. Šuma je postala nestvarna kao magla, a potom se raspala kao da juje razneo vetar između zvezda. Kamen na kome je stajala nestao jeu tami. Počela je da pada, blistava kao kometa, u beskrajni bezdannebesa. Dok je padala, trudila se da prikupi reči. Moraš poći sa mnom!Jedino te ja mogu spasti! Ali moć je iznenada slabila kao da je i samKovenant oduvan. Duhovni let kroz zvezde pretvorio se u fizički pad,survavanje sa visina koje nikakvo ljudsko telo ne može da izdrži.Želela je da vrisne, ali nije imala vazduha, nikada nije ni postojaovazduh, pluća nisu mogla da udahnu etar kroz koji je padala. Otiša jepreko granice svoje sudbine. Nije joj ostao krik kojim bi išta izmenila.Neposobna da se zaustavi, zateturala se i pala na lice, na podpećine. Srce joj je ludački udaralo, grčevito je disala. Ostaci vatrezapljuskivali su joj kožu. Tek trenutak kasnije uspela je da shvati daje nepovređena. Nečije ruke su joj došle u pomoć. Bila joj je potrebna pomoć. Mozakjoj je bio zahvaćen vrtoglavicom straha. Kamen kao da se propinjaopod njom. Ali ruke su je uspravile. Pročitala je prirodu njihove snage:bile su to ruke haručaija, Kailove ruke. Jedva ih je dočekala. Ali bila je slepa. Pod se i dalje pokretao. Ostrvo je počelo da drhtikao pred grč. Nije bilo svetla. Zvezde iz oreola Crva su nestale.Kovenantova vatra je nestala. Ošamućena moćima i očajanjem, nijeuspevala da prilagodi vid tami. Svi sadruzi bili su joj nevidljivi. Moždasu i izginuli.

Borila se da prozre nemirnu okolinu Crva; ali kada je pogledala izaKaila, videla je samo Sanomorovo telo. Ležao je u Brusobolovomzagrljaju kraj korena Jedinog Drveta kao da su mu valjane kostispržene do ugljevlja. Prizor ju je zaboleo. Palamar Sanomor, nehotična žrtva Zemljovida inemosti. Sve što je učinio u životu bilo je da se žrtvuje u naporu daspase ljude koje je najviše voleo. I njega je izneverila. Ali onda je postala svesna samog Brusobola. Kapetan je disaodubokim, teškim dahovima gubitka. Bio je živ. To opažanje kao da jezavršilo njen prelazak, potpuno je dovevši nazad, prijateljima. Tamase polako razmicala kako su joj se oči usmeravale. "Ah, Odabrana, Odabrana", tiho je rekao Lupižena. Glas mu je biopromukao od jada. Malo dalje od Brusobola i Sanomora, Kovenant je sedeo na kamenupruženih nogu. Kao da nije bio svestan nasilja koje je narastalo utemeljima Ostrva. Gledao je nedostižno Drvo, leđa povijenih kao daje slomio kičmu. Prva i Lupižena stajali su zajedno, uhvaćeni između Kovenanta iBrusobola i nesposobni da pomognu ijednom od njih u bolu. Ona je idalje stezala mač, ali sada je bio beskoristan. Lice njenog muža biloje puno nemog plača. Vain je ostao udaljen nekoliko koraka; zadržao je crni osmeh kao damu drveni ostaci desne ruke ne znače ništa. Samo Findejla nije bilo.Pobegao je od vrhunca Kovenantove vatre. Linden nije marila hoće lise ikada vratiti. Ukočeno je pošla ka Kovenantu. Klekla mu je između nogu,zagledala se u njega i pokušala da istisne reči iz grla. Moraš da sevratiš. Ali nije mogla da govori. Bilo je prekasno. Njegov pogled,izmučen zbog moći, jasno joj je rekao da već zna šta je želela dakaže. "Ne mogu." Glas mu je odlebdeo u tamu kao padanje pelela. "Čak ikad bih mogao da podnesem. Da napustim Domaju. Da pustimKletnika da bude po njegovom." Lice mu je bilo samo obris u tami,bleda mrlja sa koje je izbrisana sva nada. "Potrebno je suviše moći.Razorio bih Svod." Oh, Kovenante! Nije mogla ništa više da mu pruži.

27. DUGI JADLinden je u polutami jedva uspevala da razabere sadruge:

Brusobola i mrtvog Sanomora; Prvu i Lupiženu; Vaina i Kaila. Stajalisu oko nje kao dublje senke u opštoj tami. Ali gledala je samoKovenanta. Grudi joj je pritiskala slika njega kako ničice leži na ivicismrti, sa nožem u grudima, toliko jasna kao tragovi kiseline. Videla jeto lice - crte ispunjene agonijom, koža voštana i bleda - jasnije odnapetog lica pred sobom. Njegov nejasni obris izgledao je smrtnoneodređen, kao da su kosti koje ga podržavaju slomljene - slomljenekao Domaja kakvu mu je vratio poglavar Kletnik, slomljene kaoDžoana. Iz njega je nestala sva opasnost. No, družina nije mogla duže da ostane. Kroz kamen se proneo oštrijigrč, kao da je Crv gotovo budan. Sa zidova je pala kiša šljunka,ispunjavajući vazduh lakim odjecima. Ostalo je malo vremena.Možda ne i dovoljno. Kail se nežno sagnuo ka Kovenantu."Prapoglavaru, hodi. Ovo Ostrvo neće izdržati. Moramo požuriti daspasemo živote." Linden je razumela. Crv se vraćao na počinak; ali i ovi mali pokretimogli su svakog trenutka da razore Ostrvo. U svemu ostalom jepromašila; ali ova žurba bila joj je dostupna. Ustala je i pružila rukeda pomogne Kovenantu. Odbio je ponudu. Tama mu je za trenutak zaklonila lice. Kada jeprogovorio, a glas mu je bio prigušen porazom. "Trebalo je da prekinem vezu. Pre no što si imala vremena da vidiš.Ali nisam imao hrabrosti da te pustim. Ne mogu to da podnesem." Ipak se pokrenuo. Uprkos svemu, razumeo je potrebu družine.Izmučen i gubav, uz Kailovu pomoć, uspeo je da se uspravi. Pećinu je potresao novi udar, ali Linden je uspela da sama održiravnotežu. Prva i Lupižena prišli su Brusobolu. Pažljivo i odlučno su ga podigli.Nije hteo da pusti mrtvog brata. Noseći Sanomora u naručju,dozvolio je da ga povedu ka zavojitom useku, za Kovenantom iLinden. Družina se ćutke penjala iz grobnice svojih snova. Drhtaji su im stalno pretili tokom napornog uspona. Ispust se

propinjao kao da će ih zbaciti u ponor. Vibracije su činile da kamendrhti kao ranjeno telo. Povremeno bi otpadalo komađe stenja,ostavljajući oštre odjeke koji su se peli naviše kao krici lišenih. AliLinden se nije plašila toga. Bila je jedva svesna napornog uspona.Osećala je da može da broji poslednje kapi krvi kako kaplju oko nožau Kovenantovim grudima. Kada je stigla na vrh i osvrnula se po Ostrvu i debelom moru, bila jenejasno iznenađena što je sunce stiglo tek do polovine silaska. Zarnije za uništenje pohoda bilo potrebno više vremena? Izgleda danije. Ogromna šteta bila je nagla kao srčani udar. Iznenadna kao padstarca nasred puta prema farmi 'Utočište'. Polako i nezaustavivo, snaga stenja je rasla. Kada je pošla nizbrdo,utvrdila je da se na padinama nalaze novi ožiljci - tamo odakle suotpale gromade i lavine stenja. Drevno more progutalo je sve beztraga. Poslednji drhtaji Ostrva su narastali. Iako je jedva mogla da hodabez spoticanja, požurivala je družinu. To je bila njena odgovornost.Kovenant je bio toliko rastrgan Obesvećenjem, slep od očaja, da bipao ničice bez Kailove pomoći. I njoj je bio potreban oslonac; ali Brinje nestao, Prva i Lupižena su se bavili Brusobolom, a Kail je imaosvoju dužnost. I tako je sama nosila svoju težinu i promukloopominjala ostale da požure. Nespretno kao bogalji, trudili su se daprestignu meškoljenje Crva. Vain ih je pratio kao da se ništa nije promenilo. Ipak, desna šaka muje mlatarala sa mrtvog drveta u koje mu se podlaktica pretvorila.Prsten sa Žezla Zakona na doručju stezao je vezu između tkiva ikore. Konačno su stigli do čamca. Nekim čudom izbegao je udarcepadajućeg stenja. Svi su žurno poskakali u njega kao da su ubekstvu. Kada je Prva odgurnula čamac u vodu, čitavo ostrvo je poskočilo.Ogroman deo prevoja na vrhu urušio se u ponor. More se pretvorilou visoke telase, na kojima je čamac poigravao. No, uspeo je danedirnut iziđe iz grčeva. Potom su Prva i Lupižena seli za vesla iuzeli pravac ka Dragulju Zvezdoputa. Sledeći drhtaj srušio je novi deo vrha. Nestali su široki delovi okolnihgrebena. Potom su drhtaji postali gotovo stalni, podižući ogromne

oblake prašine nalik na dim iz grotla na ostrvu. Podstican teškimmorem, čamac je brzo prišao boku džinobroda. Družina se začasnašla na palubi. Svi su se skupili kraj leve ograde da gledaju kako seplanina Jedinog Drveta urušava. Potonula je u poslednjem ogromnom grču. Komađe Ostrvaposkakivalo je kao plamen dok su se temelji tresli. Potom se savkamen smirio oko novog počivališta Crva; a u otvor je jurnulo more.Voda se podigla kao ogromni gejzir i raširila se u širokim talasimazbog kojih se dromond ozbiljno zaljuljao. I to je bio kraj. Čak je igreben nestao. Nije ostalo ništa da označi mesto, osim mehurića kojisu neko vreme probijali površinu pa nestali, ostavljajući za sobomazurnu tišinu. Gledaoci su se polako okrenuli ka brodu. Kada je Linden pogledalakraj Vaina ka Kovenantu, videla je da pored njega stoji Findejl. Želelaje da bude besna na Elohima, jedva bi dočekala svako osećanje kojebi je održalo. Ali vreme za to je prošlo. Nikakve rasprave nećeKovenantu vratiti nadu. Bore urezane u lice Određenog bile suduboke kao i uvek; ali sada su izgledale kao ožiljci sažaljenja. "Ne mogu da ti umanjim tugu", rekao je, govoreći tako tiho da ga jeLinden jedva čula. "Takav pokušaj je učinjen, ali nije uspeo. Alipoštedeću te jednog straha. Jedino Drvo nije uništeno. To je misterijaZemlje. Dok Zemlja traje, trajaće i ono. Možda su tvoje krivice zaistabrojne kao što ti misliš - ali ovu ne moraš da nosiš." Findejlova neočekivana osećajnost ispunila joj je oči suzama. No,bolno povijena Kovenantova ramena, tama u njegovom pogledu,pokazivali su da je van domašaja utehe. Odgovorio je glasom nalikna kapi krvi. "Trebalo je da me upozoriš. Gotovo sam..." Grlo mu sesteglo od vizije onog što je umalo učinio. Progutao je knedlu kao daželi da proklinje, a više nema snage. "Muka mi je od krivice." Brusobol je ostao pognut nad Sanomorom. Sedmoruk i Vedrognevasu ga gledali, očekujući uputstva; ali on nije odgovorio, nije ih uopšteprimetio. Posle kratke pauze, iz poštovanja, Prva je reklasidromajstoru šta da čini. Obuzet starom setom, Sedmoruk je pokrenuo posadu. Digli su sidra,podesili jedra. Ubrzo se Dragulj Zvezdoputa okrenuo od grobnicenestalog Ostrva i uputio se na sever preko otvorenog mora. No, Kovenant nije ostao da gleda. Lišen van svih granica, napustio

je saputnike i oteturao se u svoju kabinu. Umirao je sa nožem ugrudima i više nije imao načina da se bori protiv Opakog. Linden gaje razumela. Kada joj je okrenuo leđa, nije se pobunila. Ovo je ipak bio njen život - istinski za nju, za ono što je bila i što ježelela da postane, kao i postojanje koje je ostavila na farmi'Utočište'. Starac kome je tamo spasla život rekao joj je: Nećešposrnuti, ma kako te napao. Niko joj nije mogao oduzeti odluke kojeje donela. I to nije bilo sve. Sećala se šta joj je Kovenant pričao o svojim Mrtvimu Andelejnu. Njegov prijatelj, Vrhovni poglavar Mhoram, rekao mu je:Ne daj da te obmane potreba Domaje. Ono što tražiš nije ono štoizgleda da jeste. Isto proročanstvo važilo je i za nju. Kao i Brin, našlaje nešto što nije tražila. Sa Kovenantom posle bekstva izBhrathairdoma, nešto svetlosti prodrlo je u tamu njenog srca. A upećini jedinog Drveta našla je svrhu tog dela sebe - svrhu koja nijebila zla. Pošto Kovenant nije više mogao da ga nosi, primila je od njega teretnade. Nećeš posrnuti... Ne, sve dok još veruje u njega - i dok znakako da ga dosegne. Ipak, nije ni pokušala da zadrži suze. Previše toga je izgubljeno. Dokje prilazila da stane kraj Brusobola, prekrstila je ruke preko srca idopustila da joj se dugi jad pohoda usadi u kosti.

REČNIKAk-Haru - vrhovni časnik kod haručaija

Alem-vino- napitak džinova Aliantha - blagovnjače Alif, gospa - gaddijeva Omiljena žena Andelejn - oblast Domaje van uticaja Kobi Sunca

Bagun Nepodnošljivi - lik iz predanja džinova Banor - nekadašnji Krvni gardista Belo zlato - metal pun moći, koji inače ne postoji u Domaji Bent, gospa - gaddijeva Omiljena žena Berek Troprst - drevni junak, Poglavar-rodilac Besomuci - tri drevne sluge poglavara Kletnika Bezemljaši - nekadašnji džinovi iz Primorja Bhrathairdom - zemlja Bhrathaira Bhrathairi - narod koji živi na ivici Velike Pustinje Brin - vođa haručaija; Kovenantov zaštitnik Brodosrce - kormilo džinobroda

Cer - jedan od haručaija Crv sa Kraja sveta - mitsko biće za koje Elohimi veruju da se nalazi utemeljima Zemlje

Čelan Čvoropest - džin; otac Prve od Potrage Čuvar Jedinog Drveta - mitska figura koja čuva prilaz JedinomDrvetu; takođe ak-Haru Kenaustin Ardenol

Dafin - jedna od Elohima Davilja - Velika Močvara; područje Domaje Demonokot - Vain Divlja magija - moć belog zlata; smatra se ključnim elementomSvoda vremena Dom - postojbina džinova Domaja - ključno područje Zemlje Domajin Sunovrat - ogromna litica koja razdvaja Gornju i Donju

Zemlju Donja Zemlja - područje Domaje istočno od Domajinog Sunovrata Dragulj Zvezdoputa - džinobrod na kome putuje Potraga Dromond - džinobrod Drul Stenotočac - nekadašnji jamnik Drvobreg - šumovito područje koje okružuje maidan Elemesnedena Dušogriz - opasni okean iz legendi džinova

Džinobrod - kameni brod kakvog prave džinovi Džinoljub - titula data najpre Damelonu, a kasnije Kovenantu Džinovi - pomorski putnici Zemlje

Elemesneden - dom Elohima Elena - nekadašnji Vrhovni poglavar; kći Lene i Kovenanta Elohimfest - sabor Elohima Elohimi - vilinski narod

Findejl - jedan od Elohima; Određeni

Gaddi - vladar Bhrathairdoma Garotin Čestar - nekadašnja šuma u Domaji Gibon - na-Mhoram; predvodnik Klave Gmra Zemlje - izraz kojim Elohimi opisuju sopstvenu prirodu, priroduZemlje i svoje etičke principe; može se čitati kao Gmaz, Gral i Glas Golostrvo - ostrvo kraj obala Elemesnedena Gornja Zemlja - oblast Domaje zapadno od Domajinog Sunovrata Grim - uništavajuća oluja koju Klava šalje kao kletvu

Hail Troj - nekadašnji čovek, poreklom iz Kovenantovog sveta;kasnije postao Šumnik Haručai - narod koji obitava u Zapadnik Planinama Herem - Besomuk; takođe i turiya Hergrom - jedan od haručaija Holian - kći Amitina; eh-zublja Kamendol Kristala Honji - zveri koje je stvorila Klava pomoću moći Kobi Sunca Hranohol - trpezarija na džinobrodu Hustin - delom ljudski vojnici koje je stvorio Kasrein da budu

gaddijeva straža

Istinozbor - obred prorokovanja u Klavi Ivica Raukraja - planine oko Elemesnedena Izgubljeni - ovako ostali džinovi nazivaju Bezemljaše Izopačenje - ime koje su haručai dali poglavaru Kletniku

Jahači Klave - pripadnici Klave Jedan Čisti - izbavitelj u legendama jeherina Jedino Drvo - mitsko drvo od koji je načinjeno Žezlo Zakona Jutarnje Svetlo - jedan od Elohima

Kaer-Kaveral - Šumnik Andelejna; nekada bio Hail Troj Kaeroil Divogornik - nekadašnji Šumnik Garotinog Čestara Kail - jedan od haručaija; zaštitnik Linden Averi Kamen Zlozemlja - zeleni kamen; izvor zle moći Kamendolac - stanovnik Kamendola Kamendol Mithil - selo u Južnim zaravnima Domaje Kamendol Tokom - dom Hamakov; nekadašnje selo uništeno podgrimom Kamenmoć - ime za delić Kamena zlozemlja Kamenmoć Drvograd - selo u Južnim zaravnima Kamora - obred tuge džinova uz pomoć vatre Kapetan Luke - glavni službenik u luci Bhrathairdoma Kapljana Penoskočna - džin; majka Prve od Potrage Kasrein od Vrtloga - čarobnjak; gaddijev Kemper Kastenesen - jedan od Elohima; nekadašnji Određeni Katifin - kapetan oružanih snaga Bhrathairdoma Kemper - gaddijev prvi ministar Kemperov Vrh - najviši nivo Peskodrža Kenaustin Ardenol - lik iz legendi haručaija; uzor i mera svih vrlinaharučaija Kevinov Vidikovac - planinski vrh nadnesen nad Kamendol Mithil Kevin Zemljogub - sin Lorikov; nekadašnji poglavar; izvršilac obredaObesvećenja Klahan - obitavalište Elohima Klava - vladari Domaje

Kletnikov Tabor - nekadašnji dom Opakog; Kovenant ga je srušio Kob Sunca - moć koju je poglavar Kletnik stvorio kroz izopačenjeprirode Koerkri - Lelej; nekadašnji dom džinova u Primorju Kolos Oborine - drevna kamena figura koja je nekada čuvala GornjuZemlju Kril - nož moći koji je stvorio Lorik Zloupokojitelj Kroyel - tajanstveno biće sa kojim se može sklopiti pogodba za moć Krvna garda - raniji čuvari Veća poglavara

Lelej - Koerkri Lena - kćer Atiaranina; majka Elenina Lorik Zloupokojitelj - sin Damelonov; drevni poglavar Lupižena - džin; član Potrage; muž Prve od Potrage

Mačomoćnik - džin obučen za ratnika Magloval - džin Maidan Elemesnedena - otvoreno područje oko Elemesnedena Marid - čovek iz Kamendola Mithil; žrtva Kobi Sunca Mesecophod - vetar pletisrce Mhoram - nekadašnji Vrhovni poglavar Veća Močvarbol - reka koja izvire u Elemesnedenu More Novorođenog Sunca - okean na istoku Domaje Mrkotrag Brusobol - džin; kapetan Dragulja Zvezdoputa

Na-Mhoram - predvodnik Klave Na-Mhoram-vint - srednji čin u Klavi Napev - jedan od Elohima Nazik - otac Sunderov, sin Jousov; naslednik poslanstvaNeomeđenih Nevernik - titula data Tomasu Kovenantu Nikor - ogromna morska čudovišta; po predanju potomci Crva saKraja sveta Niz Obilja - izložba gaddijevog bogatstva; treći nivo Peskodrža Nom - jedna od Peščanih gorgona

Oblučak - oganj-kamenovi

Obred Obesvećenja - čin očajanja kojim je Kevin Zemljogub Obzorgled - osmatračnica na vrhu prednjeg jarbola džinobroda Odabrana - titula data Linden Averi Određeni - Elohim izabran da podnese izvesni teret Ognjeni lavovi - ognjene struje Planine Groma Okrilje - gaddijev presto Omiljena - gaddijeva ljubavnica Opačija - zlo; ime dato tvorevinama poglavara Kletnika Opaki - poglavar Kletnik Ostrvo Jedinog Drveta - mesto na kome se nalazi Jedino Drvo

Palamar Sanomor - džin; član Potrage, brat Brusobolov; opsednutZemljo-vidom Paučina Vodosvetla - džin; Prva od Potrage Peskodrž - gaddijev dvor u Bhrathairdomu Peskozid - veliki zid koji štiti Bhrathairdom Pesmamora - pokojna Sedmorukova žena Peščane gorgone - čudovišta iz Velike Pustinje Planina Groma - vrh u središtu Domajinog Sunovrata Plesačice mora - samožene Pletisrce - vetar, mesecophod Poglavari - nekadašnji vladari Domaje Poglavar Kletnik - Opaki Potraga - pohod džinova za ranom Zemlje Pragrdani - demonokot; zla i moćna stvorenja Prapoglavar - titula data Tomasu Kovenantu Primorje - područje Domaje; nekada nastanjeno džinovima Prstenoša - titula koju su Elohimi dali Tomasu Kovenantu Prva od Potrage - vođa džinova koji prate Zemljovid Putnimi - demonokoti, ali protivnici pragrdana

Rant Absolen - gaddi Ranihini - ogromni konji; ranije živeli u ravnici Ra Rau - fjord koji vodi u staništa Elohima Rire Grist - katifin gaddijevih konjanika uništio veći deo Domaje Rukh - gvozdeni talisman koji daje moć Jahačima Klave

Samožene - Plesačice mora Santonin - Jahač Klave Sarangravska Ravnica - područje u Donjoj Zemlji Sedmoruk - džin; sidromajstor na Dragulju Zvezdoputa Sidromajstor - drugi po starešinstvu na džinobrodu Sivit - Jahač Klave Skladomajstor - treći po starešinstvu na džinobrodu Slanomirsoba - spavaonica za posadu džinobroda Srdosolja Penosled - nekadašnji džin Starkin - jedan od Elohima Stražar - hustin; vojnik u službi gaddija Sunder - sin Nazikov; oblar Kamendola Mithil Sunozbor - titula koju su Elohimi dali Linden Averi; onaj koji može dautiče na napredovanje Kobi Sunca Sur-jeherini - stanovnici Sarangravske Ravnice Svod Vremena - simbol postojanja i strukture vremena

Šiljci - stražarski tornjevi na ulazu u luku Bhrathaira Šumnik - zaštitnik šuma u Domaji

Talasoples - brod na kome je Čelan Čvoropest bio kapetan Telma Dvopest - lik iz predanja džinova Trageda - vladarka Elohima Triok - nekadašnji stanovnik Kamendola Mithil koji je voleo Lenu Turiya - Besomuk; takođe i Herem Tvorac - po predanju, onaj koji je stvorio Zemlju, neprijatelj poglavaraKletnika

Usud gorgona - oluja koju je stvorio Kasrein od Vrtloga da u njojzatvori Peščane gorgone Uvoj, Prvi i Drugi - prva dva nivoa Peskodrža

Vain - demonokot; stvorili su ga pragrdani sa nepoznatim ciljem Vatrokob - vatra pomoću koje Klava stvara Kob Sunca Veće poglavara - nekadašnji vladari Domaje Veličanstvo - prestona dvorana gaddija; četvrti nivo Peskodrža Velika Močvara - Davilja; područje Domaje

Velika Pustinja - područje Zemlje; dom Bhrathaira i Peščanihgorgona Veselkamen - planinska prestonica Klave Veza Vedrogneva - džin; skladomajstor na Dragulju Zvezdoputa Vrhovni poglavar - nekadašnji predvodnik Veća poglavara

Zakon - prirodni red stvari Zavet - zakletva Krvne garde da služi poglavarima Zemljovid - sposobnost džinova da opažaju daleke opasnosti ipotrebe Zemna Moć - izvor sve moći u Domaji Zlatosinj - jezero u podbrđu nad Veselkamenom Zlokot Sarangrava - čudovište iz močvare Zoroljub - najviše jedro na prednjem jarbolu džinobroda

Žezlo Zakona - oruđe moći koje je Berek stvorio od Jedinog Drveta

SadržajPrvi deo: RIZIK

1. DRAGULJ ZVEZDOPUTA2. CRNO RASPOLOŽENJE3. POVRATAK GROZNICE4. NIKOR IZ DUBINA5. OČEVO DETE6. MESECOPHOD7. ELEMESNEDEN8. ELOHIMFEST9. ŠUMNIKOV DAR

Drugi deo: IZDAJA10. BEG OD ELOHIMA11. UPOZORENJE ZMIJA12. MORSKO ZLO13. LUKA BHRATHAIRA14. PESKODRŽ15. "NE DODIRUJ ME"16. GADDIJEVA KAZNA17. KRAJ IGRE18. PREDAJA

Treći deo: GUBITAK19. ČAROLIJA20. VATRA U BHRATHAIRDOMU21. MAJČINO DETE22. "I LJUBAV NA SVETU"23. POVLAČENJE IZ SLUŽBE24. OSTRVO25. DOLAZAK POHODA26. OSTVARENJE27. DUGI JADREČNIK