praktiène implikacije „postmoderne filozofije“ · pdf filefilozofija i...

Mile Saviæ, viši nauèni saradnik UDK 101.3:316.42Institut za filozofiju i društvenu teoriju Pregledni èlanakBeogradE-mail: [email protected]

PRAKTIÈNE IMPLIKACIJE„POSTMODERNE FILOZOFIJE“*

Apstrakt: U ovom èlanku autor razmatra praktiène implikacije diskursa o

postmoderni. On analizira posmodernu kao sloènu diskurzivnu figuru. U okviru dis-

kursa o postmoderni on razlikuje postmoderno stanje, postmodernizam i refleksiju

postmodernog stanja. Poseban predmet o kome se raspravlja u ovom èlanku jeste

globalizacija i problem primene modernih projekta u istoènoevropskim društvima,

posebno u Srbiji. Ova društva autor naziva objekt-društvima, a njihovu varijantu

moderne – istmoderna. Autorov odgovor na sloènost postmodernog stanja predsta-

vlja koncept politike opstanka.

Kljuène reèi: postmoderna, istmoderna, objekt-društvo, globalizacija, poli-

tika opstanka.

Nekoliko poslednjih decenija dvadesetog veka voðena je širo-ka i kontroverzna polemika oko problema postmoderne. Ona sepostepeno širila na sva podruèja ìvota – od umetnosti, preko politiè-kog delovanja, transformacije društva, buduænosti zapadne tradicije,posledica tehnološke i kibernetièke revolucije, de(kon)strukcije filo-zofije kao metafizike, kraja istorije, globalnog društva do svako-dnevnog ìvota. Iako su se u meðuvremenu izoštrile neke pojmovnerazlike, u trenutku kad intenzitet ove polemike veæ jenjava, ili sepredmet polemike odvija preko drugih figura, sam pojam postmo-derne nije postao odreðeniji nego što je bio na njenom poèetku. Po-red toga, neki autori, koji su bili u samoj ìì postmoderne filozofije(npr. Lyotard i Derrida) istièu da postmoderna ne predstavlja radika-lan raskid, ni sa modernom, ni sa tradicijom evropskog mišljenja.Stoga je sasvim opravdano pitanje da li je „postmoderna“ istrošen

21

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

* Èlanak je raðen u okviru nauènoistraìvaèkog projekta Instituta za filozofijui društvenu teoriju u Beogradu Moguænost primene modernih filozofsko-politièkih

paradigmi na procese društvene transformacije u Srbiji/Jugoslaviji, koji finansiraMinistarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije (br. 2156).

pojam. Uprkos tome, braniæu u ovom radu postavku da ona još uvekima heuristièku vrednost i to baš zbog svoje višeznaènosti. Naime,nepostojanje konaèno utvrðenog korpusa „postmodernih ideja“posmatram kao pozitivan fenomen. Pojmovnu neodreðenost neshvatam kao potvrdu da „postmoderni“ nedostaje znaèenje, negokao simptom koji preko preobilja znaèenja ukazuje na mnoštvopokušaja da se racionalizuje postojeæa kompleksnost društvenogfakticiteta. U tom pogledu ona izraàva faktièki eklekticizam, kakoìvotnih formi, tako i teorijskih obrazaca.

Pojam postmoderne1 prepoznaje se kao razvijena filozofskakoncepcija pojavom knjige La condition postmoderne (Lyotard,1979. godine) u kojoj je postmoderno stanje u zapadnom društvu de-finisano kao stanje nepoverenja prema metanaracijama kakve su pro-svetiteljska naracija o emancipaciji èoveèanstva, idealistièka naracijao teleologiji duha i istorijska naracija o hermeneutici smisla. Nastalakao odgovor na pitanje kakve društvene promene treba oèekivati poduticajima nove informatièke tehnologije, ova knjiga je odmah pokre-nula opse`nu polemiku o praktiènim i politièkim implikacija koje sa-drì. U suštini, zahtev za refleksijom stanja u kome moderna višenema potrebu da programski nagoveštava svoje ciljeve, jer su se oniostvarili, otvorio je pitanje genealogije same moderne. U tom kontek-stu nametnuo se problem odreðenja postmoderne – da li je ona ozna-ka za stanje u zapadnom društvu koje dolazi posle moderne, ili zajednu njenu modifikaciju, radikalizovanu modernu; da li predstavljatemeljan raskid sa modernim konceptima društva, ili upuæuje na

22

MIL

ES

AV

IÆ

1 Inaèe sam pojam „postmoderno“ pojavljuje se jedan vek ranije (oko 1870.godine) u Engleskoj u vezi sa „progresivnom“ kritikom francuskog impresionizma uslikarstvu, zatim u Nemaèkoj 1917. godine u delu Die Krisis der europäischen Kul-

tur (Pannwitz) u kome „postmoderni èovek“ predstavlja parafrazu Nièeovog „nadèo-veka“. Potom se pojavljuje izraz „postmodernismo“ kao oznaka za jedan reaktivniperiod u španskoj knjièvnosti izmeðu „modernismo“ i „ultramodernismo“ (OniŸ,1934). Sledeæe pojavljivanje pojma u Engleskoj odnosi se na savremenu fazu zapad-noevropske kulture, koja zapoèinje 1875. i koju odlikuje preoblikovanje nacional-no-dràvne u politiku globalne interakcije (A. Toynebee: A Study of History,Abridgement of Volumes I-VI by D.C. Somerwell, Oxford, 1947). Pojam „postmo-derna“ pojavljuje se zatim u amerièkoj knjièvnoj kritici, najpre kao oznaka za sla-bljenje modernog avangardizma (1959), a zatim kao afirmacija pluralizma uknjièvnom izrazu. Široka upotreba pojma „postmoderna“ najviše duguje prenoše-nju iz knjièvnosti u arhitekturu, za šta najveæe zasluge ima Jenks (The Rise of

Post-modern Architecture, 1975). (Up. B. Velš: Naša postmoderna moderna, IK Z.Stojanoviæa, Sremski Karlovci – Novi Sad, 2000)

predmoderno stanje; da li se odnosi samo na zapadno, ili i na globalnodruštvo; da li predstavlja pozitivan koncept buduænosti (transmoder-na), ili je koncept èeonog suprotstavljanja moderni (kontramoderna);da li u praktiènom smislu predstavlja koncept „novog prosvetitelj-stva“, ili proboj iracionalizma; da li je postmoderna osoben fenomendruštvene situacije na kraju dvadesetog veka, ili je još jedna od modi-fikacija kapitalizma; da li prihvatanje ovog koncepta uvodi društvo ustanje neobuzdanog anarhizma (agonalizma), ili je reafirmacija kon-zervativnih vrednosti; da li je postmoderna još jedan od oblika zapad-ne dominacije, ili dozvoljava afirmaciju kulturnih razlika; da li jepostmoderna još jedan od oblika avangarde, ili je retrogradna itd.Reèju, „postmoderna“ je apîretièan pojam, a tu aporetiènost mo`danajbolje pokazuje Lyotardova primedba da je postmoderna deo mo-derne, da na primer jedno delo moè postati moderno tek ukoliko jeprvo bilo postmoderno. „Tako shvaæen postmodernizam – kaèLyotard – nije modernizam na svom kraju, nego u svom nastanku, a tostanje je konstantno.“ (Lyotard, J. F, Postmoderna protumaèena deci,A. Cesarec, Zagreb, 1990. str. 26)

U filozofskom pogledu koncept postmoderne nije samoniklapojava, veæ se nastavlja na jednu posebnu tradiciju evropske filozofi-je. Njeni najznaèajniji predstavnici (Lyotard, Derrida, Foucault, Va-timo...) izrièito se pozivaju, na primer, na strukturalizam, destrukcijumetafizike (Heidegger), koncept „jezièkih igara“ (Wittgenstein), ni-èeovsku genealogiju, Kantovu podelu saznajnih moæi, èak na Aristo-tela. S druge strane, koncept postmoderne ne ostaje ukotvljen samo ufilozofiju nego je isprepletan sa teorijom umetnosti i teorijom dru-štva u najširem smislu. Kad je u pitanju teorija društva, postmodernaje, na primer, srodna sa pojmovima kao što su postistorija (Gehlen),„kraj istorije“ (Fucuyama), postindustrisjko društvo (Bell, Turen,Riesman), rizièno društvo (Beck), globalno društvo (Giddens,Held), pozni kapitalizam (Jameson), postkolonijalizam (Said), ki-bernetièko društvo... Nasuprot pokušajima da se postmoderna strogorazdvoji od pomenutih pojmova (Welsh), u ovom radu prihvaæena jepretpostavka da svi pomenuti pojmovi spadaju u sadràj pojma„postmoderna“, da mnoštvo isprepletanih odreðenja predstavljasimptom faktièkog eklekticizma, i to ne neutralnog, nego aktivnogeklekticizma. Shodno tome, sledeæa pretpostavka koja se podrazu-meva u ovom radu jeste ta da je „postmoderna“ pozitivan fenomen,odnosno, oznaka za osobeno istorijsko stanje društva.

23

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

Šta èini osobenost postmodernog stanja? Pre odgovora na ovopitanje, potrebno je uvesti nekoliko razgranièenja. Veæ je istaknutoda je „postmoderna“ pojam razuðenog i èesto neusklaðenog, èakprotivreènog znaèenja. Zbog toga predlaèm razlikovanje izmeðupostmodernog stanja, postmodernizma i refleksije postmodernogstanja. U tom kontekstu, „postmoderna“ bi bila oznaka koja obuhva-ta svu sloènost njihovih modifikacija.

„Postmoderno stanje“ upotrebljavam kao oznaku za specifiè-nu društvenu situaciju nastalu ostvarenjem modernih programa, kojuodlikuje sukobljavanje tih programa, njihovih posledica i razlièitih -

ìvotnih formi u ispunjenom delatnom prostoru, što se moè drugaèi-je oznaèiti kao radikalna meðuzavisnost dogaðaja u svetu. U ovomkontekstu „postmodernizam“ oznaèava razlièite ànrove delovanjakoji nastaju kao ultramoderni oblici izrièitog distanciranja od moder-ne. Tako odreðen postmodernizam predstavlja sastavni deo postmo-dernog stanja, ali ne samo on. Refleksija postmodernog stanja trebalobi da obuhvati i izrazi osobenu strukturu aktivnog eklekticizma upostmodernoj situaciji. Jasno je da se refleksija postmoderne situacijei postmodernizam ne podudaraju, osim u nekim sluèajevima.

Vratimo se pitanju – u èemu se sastoji osobenost postmoder-nog stanja? Svakako ne u tom smislu što postmoderna nema veze samodernom. Postmoderna se znaèajnim delom odnosi na radikalnurealizaciju modernih programa. Meðutim, postmoderno stanje nijesamo to. Pored inercije moderne, ona obuhvata i distanciranje od nje,preispitivanje funkcionalnosti modernih programa u uslovima kojisu nastali upravo njihovim praktikovanjem, i to u uslovima kojeodreðuju posledice razlièite (èak suprotne) od oèekivanih. U tomsmislu refleksija postmodernog stanja moè da se odnosi na preispi-tivanje genealogije moderne, što je svakako potrebno, ali nije do-voljno da se izaðe iz kontroverzi modernih posledica. Refleksijapostmodernog stanja nalazi se pred prilièno paradoksalnim zadat-kom – ona treba da konceptualizuje pluralizam ìvotnih formi u ne-dostatku opšteprihvaæenog principa konceptualizacije. Taj problemse pokazuje još izrazitije kada se ima na umu da postmoderno stanjenije samo oznaka za stanje u zapadnim društvima, nego i za planetar-nu situaciju, koja se konaèno konstituiše globalnim širenjem politiè-kih, ekonomskih, kulturnih i tehnoloških projekata sa Zapada.Upravo kontekstualno premeštanje ovih projekata u nezapadna druš-

24

MIL

ES

AV

IÆ

tva otkriva njihove implikacije koje se ne pokazuju u inicijalnimuslovima. Preuzimanje zapadnih modela u nezapadnim društvima, sjedne strane, pobuðivanje dubinskog otpora prema njima, s drugestrane, i rekonstrukcija inicijalnih modela na samom Zapadu, s treæestrane, èine postmodernu situaciju osobenom u jednom neobiènomsmislu – u tom da faktièka sloènost društava prevazilazi sintetièkuimaginaciju postojeæih teorijskih modela interpretacije društva. Èi-njenica da interpretativni modeli ne obuhvataju stvarnu sloènostdruštvenog fakticiteta nije sasvim nova. Ona se iz sadašnje perspek-tive, dakle naknadno, moè utvrditi za sve postojeæe interpretativnemodele. Meðutim, u vreme njihovog nastajanja postojalo je nesum-njivo poverenje, i to ne samo u njihovu moæ deskriptivne inerpretaci-je, nego i u moæ praktiènog projektovanja buduænosti društva.Meðutim, takvo poverenje više ne postoji ni u jedan interpretativnimodel, bar ne kao opšteprihvaæeni obrazac. Nasuprot tome, suko-bljava se više interpretativnih modela, koji se èesto uzajamno isklju-èuju. U uslovima globalne informatièke mreè njihove razlikepostaju vidljive, i to kao razlike koje ne mogu da se svedu na zajed-nièki imenitelj. Ove disperzivne interpretacije predstavljaju polaznuèinjenicu u refleksiji postmodernog stanja, koja tek treba da naðeprincip njihove sintetièke interpretacije.

Ako je filozofska postmoderna nastala iz pokušaja da se od-govori na pitanje kakve promene u znanju treba oèekivati pod utica-jem novih informatièkih tehnologija, u sledeæem koraku ovo pitanjepreformulisano je u pitanje o tome kakve promene treba oèekivati upraktiènoj, posebno politièkoj ravni u uslovima uspostavljanja glo-balnog društva i šta postmoderna nudi u tom pogledu. Upravo u poli-tièkoj ravni presecaju se razlièite teorijske i praktiène perspektivekritièara postmoderne i njenih predstavnika. Problem politièkog i fi-zièkog nasilja, a time i totalitarni oblici društva u kome se oni prakti-kuju (nacizam i komunizam) postaju središnje figure oko koje sekristališu razlike meðu njima. Na primer, u tom pravcu ide Frankovapolemika sa postmodernom u knjizi Conditio moderna. Uprkos op-se`noj polemici ostaje otvoreno pitanje da li „postmoderna“, ili „mo-derna“ otvaraju put u totalitarizam. Ono što je posebno va`no uoèitiu ovoj polemici jeste èinjenica da se ona vodi preko upotrebe „tradi-cionalnih“ figura („fašizam“, „komunizam“, „totalitarizam“, „kon-zervativizam“...) što u krajnjem ishodu odreðuje polemiku kao

25

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

opredeljivanje – za i protiv moderne, kao opredeljivanje za i protiv„humanizma“. Meðutim, izlaz iz ove polemièke situacije moguæ je urazlièitim pravcima – u pravcu kontramoderne, transmoderne, radi-kalne, ili refleksivne moderne (u kojoj „modernisti“ preuzimaju ele-mente postmodernih strategija, a „postmodernisti“ reinterpretirajumodernu). U svakom sluèaju, oèigledno je da polemika oko praktiè-nog (politièkog) znaèenja odnosa moderna-postmoderna nije proiz-vela neku relativno prihvaæenu konceptualizaciju postmodernogstanja, èak ju je još više komplikovala. U tom smislu izraz „nova ne-preglednost“ (Habermas) sasvim pristaje konceptualizaciji postmo-dernog stanja (s tim da i Habrmasova koncepcija spada u korpus„nove nepreglednosti“). Konaèno, moè se reæi da refleksija post-modernog stanja nije izrodila, niti široko prihvaæenu konceptualiza-ciju tog stanja, niti pozitivan politièki koncept koji bi odgovarao nanjegove implikacije. Svi pokušaji (npr. Lyotard, Derrida) završavalise na apelu na „novu politiku“, ili pozivom na globalno praktikova-nje zapadnog modela politike na osnovu njegove komparativneprednosti (Rorty, Habemas, Giddens...) Meðutim, nedostatak pozi-tivne politièke koncepcije ne diskvalifikuje „postmodernu“. Napro-tiv, taj nedostatak treba uzeti kao pozitivnu èinjenicu koja intenzivirapotrebu za artikulacijom odgovora na pitanje koja politika pristajestanju aktivnog eklekticizma u ispunjenom praktiènom prostoru.Diskurzivna rasplinutost i neodreðenost nije razlog da se napusti re-fleksija postmodernog stanja, nego nasuprot tome razlog da se suoèi-mo sa èinjenicom da postojeæi diskursi ne odgovaraju na faktièkusloènost. Shodno tome, pokušaæu u ovom radu da faktièkoj sloè-nosti postmodernog stanja pristupim polazeæi od èinjenice o mnoš-tvu neusaglašenih diskursa o savremenoj situaciji. Pošto diskurzivneinterpretacije i same konstituišu sadràj postmodernog stanja, pola-zim od pretpostavke da je analizom razlièitih vrsta diskursa, koji susimptom društvenog fakticiteta, moguæe interpretirati sam fakticitet.

Sledeæa pretpostavka na kojoj poèiva ovaj rad sastoji se u to-me da je „postmoderna“ oznaka za jednu èinjenicu, koja svoj izraznalazi u pluralizmu nekoherentnih i iskljuèivih diskursa, a ne norma-tivno odreðenje stanja. Radikalna meðuzavisnost dogaðaja (drugoime za ispunjenost praktiènog prostora u globalnim razmerama) iinsistiranje na raznorodnosti i iskljuèivosti ìvotnih formi izraàvajuosnovnu kontroverzu postmodernog stanja. Diferneciranje auto-

26

MIL

ES

AV

IÆ

nomnih oblasti moderne, na razlièite naèine iskazano, na primer, kodWebera i Wittgensteina, dovedeno je u postmodernom diskursu dotaèke u kojoj se naglašava neuporedivost logika tih oblasti, kojeuprkos tome dele jedan jedinstven ìvotni prostor. Upravo jedinstve-nost prostora, uspostavljena širenjem evropskih planetarnih projeka-ta, koja obuhvata razlièite i èesto neuporedive ìvotne forme, otvaramoguænost njihovog uzajamnog sukoba. Dovoljno je podsetiti da jeu dvadesetom veku, po verodostojnim procenama, samo u ratovimaubijeno 187 miliona ljudi. Sve izrazitija tendencija stradanja civil-nog stanovništva upotrebom sve razornijih sredstava uništenja, mo-

è se oèekivati i ubuduæe, a to samo po sebi izazivaja strah pred bu-duænošæu. Uzme li se u obzir nepredvidljivost posledica modernostiu svim sferma ìvota (Giddens) i projekcija „riziènog društva“(Beck), ne moè se izbeæi oseæanje straha kao osnovna odlika post-modernog stanja. Pokušaj da se to oseæanje otkloni tako što bi seuspostavio „novi svetski poredak“ izaziva, meðutim, nova àrištastraha i disperzivne taèke otpora koje vode latentnoj subverziji togporetka. Da bi se odgovorilo na latentnu subverziju, intenzivira seprimena nasilja i tako produàva spirala sukoba za koju ne postojipripremljen racionalan odgovor.

Insistiranje na principu razlike u diskurzivnoj ravni, što senajèešæe istièe kao odlika postmoderne, pretvara se u ravni praktiè-nih odluka i politike u svoju suprotnost – praktièno stapanje auto-nomnih oblasti razvijenih u modernim viskorazvijenim društvima.Naime, autonomne oblasti sa svojom posebnom i neuporedivomlogikom (Lyotard) u stanju radikalne meðuzavisnosti u ispunjenompraktiènom prostoru ne mogu više da se razvijaju kao neuporedive usvojim izolovanim sferama. Nasuprot tome, posledice u jednoj obla-sti, na primer, u genetskom inènjeringu, odraàvaju se na sasvimrazlièite oblasti ìvota, na primer, u politici. (U vreme kad se nago-veštava praktièna moguænost kloniranja ljudi, ne moè se izbeæi pita-nje kakva politika odgovara generaciji novih biæa.)

Pluralizam ìvotnih formi artikulisan u postmodernom diskur-su, ne zadràva se samo na slavljenju principa razlike, nego ukazuje navaàn praktièni (politièki) problem – kakva politika odgovara plurali-zmu diferenciranih sfera ìvota i kulturnih razlika? Drugim reèima,kako je moguæe racionalno urediti radikalni pluralizamm ìvotnih for-mi i u èemu bi se sastojala praktiènu svrsishodnost tog ureðenja?

27

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

Pitanje praktiène svrsishodnosti tièe se u krajnjoj liniji proble-ma opstanka. U uslovima radikalne meðuzavisnosti dogaðaja u pla-netarnim razmerama, oèigledno je da moguænost globalnog ilielementarnog opstanka postaje kljuèna praktièna norma. Upravo ovaambivalentnost – radikalni pluralizam heterogenih ìvotnih formi imonizam pitanja opstanka – predstavljaju kljuèni praktiènu teškoæukoju treba rešavati u postmodernom stanju.

Iako je „postmoderna“ oznaka za stanje u visokorazvijenimdruštvima Zapada, ona se ne tièe samo zapadnih društava, nego imaplanetarni znaèaj. Planetarni znaèaj postmoderne predstavlja posle-dicu globalnog širenja, nametanja i prihvatanja modernih zapadnihprojekata širom sveta. Shodno tome, došlo je do dubokih struktural-nih promena i u društvima koja nisu zapadna, što je pored preuzima-nja zapadnih modela dovelo i do stvaranja taèaka otpora Zapadu. Pritome treba imati na umu da se otpor izraàva upravo sredstvima kojasu nastala na Zapadu, na primer, primenom savremene tehnologije isimuliranjem zapadne politike. Praktikovanje ovih modela izvanZapada pokazalo je da se oni mogu preuzimati i u nezapadnim tradi-cijama, i to prevashodno u interesu tih tradicija. Meðutim, samenezapadne tradicije našle su se pred izazovom unutrašnje rekon-strukcije, tako da je teško govoriti o tome da se „tradicionalna druš-tva“ odràvaju u doslovnom smislu. Svako od njih proìvljavaspecifièan oblik modernizacije u kome nije primetno samo ujedna-èavanje globalnog poretka koji se širi iz zapadnog centra, nego tako-ðe suprotstavljanje globalizaciji zapadnog poretka.

Globalizacija moderne stvara u nezapadnim društvima speci-fièan oblik društvenog poretka koji ukazuje na mnoštvo modifikaci-ja moderne. S druge strane, moguænost unošenja modernih projektau nezapadne tradicije ukazuje na to da konstitucija istorijskog tokapo obrascu predmoderna – moderna – postmoderna nije univerzalnopravilo. Naime, ne moè se tvrditi da su savremena nezapadna dru-štva predmoderna u smislu u kome su to istorijski bila zapadna druš-tva. Proces socijalnog uèenja modernizacije ne podrazumeva da semora preæi istovetan istorijski put koji su prešla zapadna društva.Specifièan spoj moderne i tradicije stvara osobene društvene struk-ture, koje se mogu posmatrati, s jedne strane, kao modifikacija mo-derne, a s druge strane, kao modifikacija unutrašnje tradicije.

28

MIL

ES

AV

IÆ

Širenje zapadnih modela društva na evropskom Istoku uslo-valjava, takoðe, osobene modifikacije moderne, razlièite od one naZapadu, koje se ne mogu iskazati samo kategorijama predmoderne,moderne ili postmoderne, razvijenim iz potrebe za konceptualizaci-jom praktiènih problema zapadnih društava. Preuzimanje modernihprojekata na evropskom Istoku, posmatrano kao praktièno-hermenu-tièki problem kontekstualnog premeštanja moderne u specifiène tra-dicije, ozaèavam u ovom radu imenom istmoderna. Istmodernapredstavlja, s jedne strane, specifiènu modifikaciju moderne, a sadruge strane, jednu od komponenti postmodernog stanja. Samo imene sugeriše da se stanje u svim zemljama evropskog Istoka moèizjednaèiti, nego više ukazuje na potrebu da se u kompleksu postmo-dernog stanja fokusira jedan njegov element koji se razlikuje i odklasiènog odreðenja moderne i od dominantnog tumaèenja postmo-derne. (Ali ne u tom smislu da bi bilo shvaæeno kao da je sasvimizvan njihovog domena.)

Usmeravanje pa`nje na istmodernu istovremeno je analizajednog tipa društava u kojima glavni tok njihove transformacije i re-konstrukcije identiteta nije presudno odreðen elementima njihovesuverenosti, nego njenom destrukcijom. Takav tip društava oznaèa-va se u ovom radu objekt-društvima, jer je njihovo unutrašnje stanjeodreðeno kao politièko nepunoletstvo što i uslovljava da je njihovpoloàj u odnosu na širenje zapadnog poretka odreðen prevashodnointeresima tog poretka, a ne njihovim unutrašnjim interesima.

Ova društva su pre svega optereæena dilemama sopstvenogopstanka, dok je njihov udeo u odluèivanju o pitanjima globalnogopstanka beznaèajan. Meðutim, rešenje teškoæa pojedinaènog op-stanka u uslovima radikalne planetarne meðuzavisnosti odvija se usenci problema na koje ova društva nemaju uticaj, što ne znaèi da seglobalni problemi ne odraàvaju na njihov opstanak. Naprotiv. Utom pogedu u njima se koncentrišu radikalne posledice postmoder-nog stanja, ali bez potrebne konceptualizacije. Nedostatak adekvatnekonceptualizacije nadoknaðuje se reprodukovanjem konceptualnihobrazaca koji su nastali u zapadnim društvima i koji odgovaraju po-sebnim prilikama u tim društvima. Time se, meðutim, ne pojašnjavadruštvena situacija, nego još više zamagljuje. Zbog toga je pristupdruštvenom fakticetu moguæe prokrèiti tek posredstvom razlaganjauhodanih obrazaca interpretacije društva i njihove reprodukcije.

29

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

Drugim reèima, postojeæu diskurzivnu nepreglednost treba posma-trati kao simptom društvenog stanja u kome neodostaje ozbiljnapraktièna reflesija. Meðutim, nedostatak samorefleksije u objekt--društvima nije znak da su ona analitièki nezanimljiva. Nasuprottome, moè se primetiti da ona predstavljaju primere radikalnogeklekticizma i na pojedinaènim primerima objekt-društava ispolja-vaju se krajnje konsekvence postmodernog stanja.

Objekt-društva pokazuju na koji naèin se vrši modifikacijaklasiènih politièkih obrazaca prilikom njihove primene izvan izvor-nog konteksta. Ova modifikacija je znak dublje rekonstrukcije samihklasiènih modela, a ne samo posledica nepripremljenosti objekt-dru-štava za njihovo praktikovanje. Tome u prilog moè se navesti èinje-nica rekonstrukcije tih modela u okviru zapadnih društava zboguslo`njavanja društvenih okolnosti, kako na unutrašnjem, tako i naplanetarnom planu. No, uprkos rekonstrukciji klasiènih politièkihmodela na samom Zapadu, u objekt-društvima najèešæe se diskur-zivno reprodukuju klasiènni modeli u pojednostavljenom obliku.Ali, ako se u diskurzivnoj ravni i vrši pojednastovljeno reprodukova-nje klasiènih politièkih obrazaca preuzetih sa Zapada, to još uvek neznaèi da oni faktièki tako funkcionišu, ni na samom Zapadu, niobjekt-društvima, ni na globalnoj ravni. „Nezrelost“ objekt-društavapredstavlja samo jedan od razloga modifikacije zapadnih politièkihobrazaca, ali kljuèni razlog predstavlja izmena društvenog kontekstau odnosu na poèetni kontekst. Naime, uspostavljanje klasiènih poli-tièkih modela nije inicijalno imalo u vidu sloènost globalnog kon-teksta u kome se sada nalazi. Ako je va`no pitanje „koja politikaodgovara postmodernom stanju na globalnom nivou“, takoðe je va-

`no i pitanje „koja politika odgovara stanju u objekt-društvima“?Drugim reèima, naèin primene modernih politièkih obrazaca uobjekt-društvima treba posmatrati kao jedan od pravaca njihove mo-difikacije, što je i jedan od razloga njihove redefincije na samom Za-padu. Meðutim, povod za redefinisanje klasiènih modela politike uobjekt-društvima èešæe se nalazi u faktièkoj, nego diskurzivnoj rav-ni, i to upravo zbog praktikovanja diskurzivnog imitiranja i simulaci-je zapadnog politièkog diskursa u njima. Zbog toga je i potrebnoprilikom analize istmoderne praviti razliku izmeðu posebnih tipovadiskursa i socijalnog fakticiteta. Preovlaðujuæi istmoderni diskurs nemoè se uzeti kao opis funkcionisanja klasiènih politièkih obrazacau objekt-društvima, nego kao jedan od naèina praktikovanja politike.

30

MIL

ES

AV

IÆ

Stoga suoèavanje sa socijalnim fakticitetom zahteva distanciranje odinterpretativne inercije koja se ogleda u beskonaènom i pojednosta-vljenom reprodukovanju vladajuæih interpretativnih matrica. U su-protnom, moè se oèekivati da æe jedan tip diskursa o kljuènimpraktièkim topoima, kao što su demokratija, sloboda, pojedinac, na-cija, Evropa, tradicija, pravo, moæ... prerasti u diktat tog diskursa.

Suoèavanje sa modifikovanjem klasiènih politièkih obrazacau objekt-društvima posmatra se, dakle, u ovom radu kao jedan odoblika njihove opšte transformacije u posebnim istorijskim uslovimaplanetarne meðuzavisnosti nepredvidljivih posledica radikalizovanemoderne, a ne kao deformacija, degenracija ili degradacija osnovnogmodela. U tom pogledu u ovim društvima odvija se faktièko izvoðe-nje praktiènih implikacija modernog projekta (projekata), kojimameðutim nedostaje odogovarajuæa konceptualizacija u samim timdruštvima. Èak se moè reæi da se specifiènost socijalnog fakticitetainterpretativno tabuizuje pojednostavljujuæim reprodukovanjem do-minantnih praktièno-normativnih naracija. Zbog toga je socijalnifakticitet objekt-društava i njihovo mesto u globalnom poretkuznaèajniji primer koji ilustruje postmoderno stanje, nego što je to po-stojeæa diskurzivna konceptualizacija. Meðutim, otkrivanje nedi-skurzivne, faktièke scene zahteva „desakralizaciju“ dominantnereproduktivne matrice tumaèenja.

Ako se poðe od toga da su objekt-društva najizratiji primerikoji otkrivaju praktiène implikacije uspostavljanja globalnog poret-ka u postmodernom stanju društva, onda sledi da se znaèenje inici-jalnog zapadnog poretka ne nalazi samo u okviru sopstvenograzumevanja i definisanja, nego i u tome koje posledice proizvodeprilikom kontekstualnog premeštanja u nezapadne svetove ìvota(tradicije). Drugim reèima, uspostavljanje unutrašnje strukture u za-padnom svetu nije samo rezultat unutrašnjeg samoodreðenja, negotakoðe i odnosa prema ne-zapadnom svetu/svetovima. Meðutim,odnos prema „drugom“ ne konstitutiše se nikad jednostrano, jer nitipostoji jedinstven „drugi“, niti je zapadni svet jedinstven. Višestrukipluralizam ìvotnih formi sa disparatnim unutrašnjim logikama de-lovanja uslovljava stvaranje mnoštva „scenarija“, pri èemu je odlukaza davanje prvenstva jednom od njih uvek odreðena ogranièenompraktièno-istorijskom perspektivom, a ne sasvim verodostojnim sve-doèanstvom ili univerzalnim naèelima.

31

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

Radikalna meðuzavisnost raznorodnih segmenata društvenestvarnosti i dogaðaja u razlièitim društvima uslovljava to da dispa-ratne logike delovanja ne mogu da se odvijaju u izolovanim domeni-ma. U skladu sa tim, promene u jednom domenu izazivaju lanèanureakciju u drugim domenima, i to tako da se tok tog odvijanja nemoè unapred predvideti, niti se njim moè pouzdano upravljati.Znaèajna posledica takvog stanja, koje nazivamo postmodernim,jeste disperzija polja u kome se donose politièke odluke. Naime,„politièko“ ne figuriše samo u javno imenovanoj politièkoj sferi,nego èesto presudnije u sferama koje su u tradiciji moderne bile obe-leène kao ne-politièke (ekonomija, tehnologija, kriptopolitika).Disperzija politièkog polja u sve sfere društva ukazuje na još jednuva`nu èinjenicu – konstituisanje jedinstvene ravni u kojoj se suèelja-va pluralitet ìvotnih formi, ravni koja ne dozvoljava njegovo funk-cionisanje u oblasti izolovanih autonomnih podruèja. Ovu ravanobeleàvamo kao osnovnu praktiènu ravan koja se u osnovi tièe pita-nja opstanka. Politika postmodernog stanja je „politka opstanka“.

Pošto problem opstanka (globalnog ili elementarnog) pred-stavlja kljuènu normu u postmodernom stanju, potrebno je pokazatida je do kraja dovedena rekonstrukcija politièkog polja u kojoj mestopolitièkih utopija i problema njihovog ostvarenja zauzimaju politiè-ke strategije. U tom pogledu i globalizacija, kao jedan aspekt post-modernog stanja, predstavlja jednu od strategija opstanka, uprkostome što u doktrinarnom obliku lièi na novi oblik utopijsko-norma-tivnog projekta. U doktrinarnom pogledu globalizacija se moè in-terpretirati kao zamena za neodostatak poverenja u modernefilozofije istorije. Meðutim, od razlièitih oblika filozofija istorije onase razlikuje po tome što „vertikalnu“ istorijsko-dijahronijsku per-spektivu zamenjuje „horizontalnim“, prostornim ureðivanjem sveta,kome u osnovi stoji problem opstanka najrazvijenije, zapadne civili-zacije. Proces globalizacije je èinjenica i sporovi koji se vode o glo-balizaciji tièu se njenih posledica, a ne njene stvarnosti (Giddens).Ali isto tako, stvarnost je i otpor progresiji globalizacije, i to baš po-vodom tih posledica. Zbog toga globalizacija predstavlja ambiva-lentnu pojavu u postmodernom stanju èiji ishod nije istorijskipredodreðen, nego kontingentan. Pogotovu zbog toga što ona inten-zivira pitanje opstanka, kako u pogledu oèuvanja posebnih tradicija,tako i u pogledu prava na ureðivanje globalnih uslova opstanka.

32

MIL

ES

AV

IÆ

U svakom sluèaju, globalizacija ne predstavlja jednoznaèan iz-laz iz kontroverzi postmodernog stanja, ali u zaoštrenom obliku otkrivaproblem opstanka kao kljuènu praktiènu temu. U tom pogledu ona nijerešenje problema, nego jedna od njegovih moguæih definicija, koja naspefièan naèin prevodi pluralizam ìvotnih formi na „jezik“ u kome seodvija diskurs o redefinisanju uloge visokorazvijenih zapadnih društvau svetu. Pošto se èinjeniènost globalizacije ne tièe samo ovih društava ipošto ne postoji njeno jednoznaèno odreðenje, ona se moè posmatratikao jedan od va`nih, ali ne i jedini problem postmodernog stanja.

Konaèno, refleksija postmodernog stanja obelodanjuje kon-troverzni odnos izmeðu pluralizma ìvotnih formi i njihove radikal-ne meðuzavisnosti. Disparatnost diferenciranih logika posebnihìvotnih formi ipak nije neogranièena – ona se zakljuèuje u ravnimoguæeg praktikovanja. Pošto se podruèje izolovane automije sveviše suàva, razvijeni pluralizam moderne svodi se na staro pitanje omoguænosti opstanka razlièitih ìvotnih formi u posebnom istorij-skom kontekstu postmodernog stanja. „Politika opstanka“ se ujednonameæe i kao kljuèna tema refleksije postmodernog stanja prekokoje bi bilo moguæe doæi do odgovora na pitanje koja politika odgo-vara postmodernom stanju u kome je opstanak razlièitih ìvotnihformi ujedno i kljuèni praktièni problem i kljuèna praktièna norma.

Polazeæi od prethodnog obrazloènja, istraìvanje æe imatisledeæu strukturu:

I. Odreðenje praktiènih implikacija diskursa o postmoderni

– Vrste postmodernog diskursa (B. Welsh)– Radikalna moderna (A. Giddens)– Rizièno društvo (U. Beck)– Politika prijateljstva (J. Derrida)– Politièko nasilje i postmoderna (M. Frank)– Postmoderna, politika i filozofija (J.F. Lyotard)

II. Istmoderna – objekt-društvo u postmodernom stanju

– Postmoderna kao kontramoderna– Tradicija i postmoderna– Desupstancijalizacija politike– Dekonstrukcija kritièko-normativnog diskursa

III. Globalizacija i postmoderno stanje

IV. Postmoderno stanje i politika opstanka

33

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

Bibliografija

Angehrn, E. and B. Baertschi (1999). Demokratie und Globalisierung.Bern: P. Haupt.

Apel, K.-O., V. Hösle, et al. (1998). Globalisierung: Herausforderung fürdie Philosophie: Erste Philosophie heute? Von der zeitgemössenLetztbegründung der Philosophie zur Antwort der Philosophie aufdie Herausforderung der „Globalisierung“. Bamberg: Universitäts--Verlag.

Appignanesi, R. and C. Garratt (1995). Introducing Postmodernism. NewYork: Totem Books.

Arac, Jonathan, (Ed). (1986). Postmodernism and Politics. Minneapolis:University of Minnesota Press.

Armitage, J. (2000b). „From Modernism to Hypermodernism and Beyond:An Interview with Paul Virilio“, pp.25-56 in J. Armitage (ed) PaulVirilio: From Modernism to Hypermodernism and Beyond. Lon-don: Sage.

Armitage, J. (2001a). „The Kosovo War Did Take Place: An Interview withPaul Virilio“, in J. Armitage (ed). Virilio Live: Selected Interviews.London: Sage.

Armitage, J. (2001b). „The Military is the Message“, in J. Armitage and J.Roberts (eds.) Living With Cyberspace: Technology & Society inthe 21st Century. London: The Athlone Press.

Ashley, D. (1990). „Habermas and the Project of Modernity“. In: Theoriesof Modernity and Postmodernity. Bryan Turner (ed). London: Sage

Axtmann, R. (1996). Liberal Democracy into the Twenty-first Century:Globalization, Integration and the Nation-state. New York: Manche-ster University Press.

Bamyeh, M. A. (2000). The Ends of Globalization. Minneapolis: Universityof Minnesota Press.

Baudenbacher, C. and E. Busek (2000). Europa im Zeitalter der Globalisie-rung. Vorträge des 1. DDr. Herbert Batliner Symposiums. Wien:Manz.

Bauman, Z. (1998). Globalization: the Human Consequences. New York:Columbia University Press.

Bauman, Z. (1997). Postmodernity and its Discontents. New York: NewYork University Press.

Beck, U. (1997). Was ist Globalisierung: Irrtümer des Globalismus, Ant-worten auf Globalisierung. Frankfurt am Main: Suhrkamp.

Beck, U. (1998). Politik der Globalisierung. Frankfurt am Main: Suhrkamp.

34

MIL

ES

AV

IÆ

Beck, U. (1999). What is Globalization?. Cambridge: Cambridge PolityPress.

Bell, D. (1973). The Coming of Post-industrial Society. New York: BasicBooks.

Bertens, H. (1995). The Idea of the Postmodern: A History. London andNew York: Routledge.

Best, S. and D. Kellner. (1991). Postmodern Theory: Critical Interrogations.New York: Guilford Press.

Best, S. and D. Kellner. (1997).The Postmodern Turn. New York: GuilfordPress

Biotechnologie – Globalisierung – Demokratie: politische Gestaltung tran-snationaler Technologieentwicklung. (2000). Berlin: Edition Sigma.

Böttcher, S. (1999). Kulturelle Unterschiede, Grenzen der Globalisierung:ein Vergleich zwischen dem Westen und Ostasien. Berlin: Duncker& Humblot.

Brown, R. H. (1995). Postmodern Representations. Chicago: University ofIllinois Press

Bryan, S. T. (ed). Theories of Modernity and Postmodernity. London: Sage.88-107.

Bürger, P. „The decline of Modern Age“, Telos 62/1984-1985.Christopher, N. (1992). Uncritical Theory: Postmodernism, the Intellectuals

and the Gulf War. London: Lawrence and Wishart.Claussen, B. and W. Donner. (2001). Krise der Politik – politische Bildung

in der Krise?: Diskurse im Kontext von Globalisierung undOst-West-Perspektiven. Materialien aus der Zusammenarbeitzwischen der Akademie fur Politik, Wirtschaft und Kultur Mecklen-burg-Vorpommern und dem Verband der Politiklehrenden. Glienic-ke/Berlin: Galda – Wilch.

Derida, @. (1997). Sila zakona. Novi Sad: Svetovi.Derida, @.. (2001). Kosmopolitike. Beograd: Stubovi kulture.Derida, @. (2001). Politika prijateljstva. Beograd: Beogradski krug.Derida, @. (2001). Vera i znanje. Novi Sad: Svetovi.Dreyfus, H. and P. Rabinow (1983). Michel Foucault, Beyond Structuralism

and Hermeneutics. 2nd. ed Chicago: University of Chicago Press.Eagleton, T. (1996). The Illusions of Postmodernism, Blackwell.Europa im Zeitalter der Globalisierung: Vorträge des 1. DDr. Herbert Batli-

ner Symposiums. (2000). Wien: Manz..Fukuyama, F. (1992). The End of History and the Last Man. New YorkFrank, M. (1983). Was ist Neostrukturalismus. Frankfurt/M: Suhrkamp.

Frank, M. (1995). Conditio moderna. Novi Sad: Svetovi.

35

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

Gellner, E. (1980). Society and Western Anthropology. New York: Colum-bia University Press.

Genosko, G. (1999). McLuhan and Baudrillard: The Masters of Implosion.London: Routledge.

Giddens, A. (1998). The Third Way: the renewal of social democracy. Cam-bridge: Polity Press.

Giddens, A. (2001). The Global Third Way Debate Polity.Giddens, A. (with U. Beck and S. Lash). (1994). Reflexive Modernisation,

Cambridge: Polity Press; Palo Alto: Stanford University Press.Gidens, A. (1998). Konsekvence modernosti, Beograd: Filip Višnjiæ.Harvey, D. (1989). The Condition of Postmodernity. Oxford: Blackwell.Hassan, I. (1985). „The Culture of Postmodernism“. Theory, Culture, and

Society, V 2, pp. 123-4.Hassan, I. (1987). The Postmodern Turn: Essays in Postmodern Theory and

Culture. Columbus: Ohio State University Press.Held, D. et al (1999). Global Transformations : Politics, Economics and

Culture. *Hoesterey, I. (ed). (1991). Zeitgeist in Babel: The Post-Modernist Contro-

versy. Bloomington: Indiana University Press.Höffe, O. (1999). Demokratie im Zeitalter der Globalisierung. München: Beck.Hutcheon, L. (1989) The Politics of Postmodernism. London, New York:

Routledge.Huyssens, A. (1984). „Mapping the Postmodern.“ New German Critique

33. pp. 5-52.Kaiser, K. and H.-P. Schwarz (2000). Weltpolitik im neuen Jahrhundert. Ba-

den-Baden: Nomos.Kearney, R. (1986). Modern Movements in European Philosophy. Manche-

ster: Manchester University Press.Kellner, D. (2000). „Virilio, War, and Technology: Some Critical Reflecti-

ons“, pp.103-126. in J. Armitage (ed). Paul Virilio: From Modern-ism to Hypermodernism and Beyond. London: Sage.

Laclau, E. (1988). „Politics and the Limits of Modernity.“ Universal Aban-don? The Politics of Postmodernism. Ed. Andrew Ross. Minneapo-lis: University of Minnesota. pp. 63-82.

Lash, S. (1990). Sociology of postmodernism. London: Routledge.Liotar, @.F. (1988). Postmoderno stanje. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo.Lyotard, J.F. (1985). Grabmal des Intellektualen, Gratz – Wien.

Lyotard, J.F. (1987). Widerstreit. München.Lyotard, J.F. (1987). „On the Postmodern.“ Eyeline 6. pp. 3-22.

36

MIL

ES

AV

IÆ

McGowan, J. (1991). Postmodernism and Its Critics. Ithaca, NY: Cornell UP.McLuhan, M. (1994 [1964]). Understanding Media: The Extensions of

Man. Cambridge, Mass: MIT Press.Menzel, U. (1998). Globalisierung versus Fragmentierung. Frankfurt am

Main: Suhrkamp.Norris, C. (1990). What’s Wrong with Postmodernism. England: Harvester

Wheatsheaf.Norris, C. (1992). Uncritical Theory: Postmodernism, Intellectuals, and the

Gulf War. Amherst: University of Massachusetts Press.Norris, C. (1993). The Truth about Postmodernism. Oxford/Cambridge:

Blackwell.Rorty, R. (1991). „Cosmopolitanism without Emancipation: A Response to

Jean-Francois Lyotard“, in Objectivity, Relativism, and Truth: Phi-losophical Papers, Volume I. Cambridge. pp. 211-222;

Said, E. (1978) Orientalism. New York: Routledge.Said, E. (2000). Orijentalizam. Beograd: XX vek.

Said, E. (1983). The World, the Text, and the Critic. Cambridge, MA: Har-vard University Press.

Sarup, M. (1993). An Introductory Guide to Post-Structuralism and Post-modernism. Atlanta: University of Georgia Press.

Scheil, S. (1999). Logik der Machte: Europas Problem mit der Globalisie-rung der Politik. Uberlegungen zur Vorgeschichte des Zweiten Wel-tkrieges. Berlin: Duncker & Humblot.

Schmidt-Glintzer, H. (2000). Wir und China – China und wir: kulturelleIdentitat und Modernitat im Zeitalter der Globalisierung. Gottingen:Wallstein.

Schreiber, W. (2000). „Vom Imperium Romanum zum Global Village: ‘Glo-balisierungen’“. im Spiegel der Geschichte. Neuried: Ars Una.

Schweppenhäuser, G. and J. H. Gleiter (1999). Paradoxien der Globalisie-rung. Weimar: Bauhaus-Univerität Weimar.

Turner, B. S. (1990). Theories of Modernity and Postmodernity. London:Sage.

Vatimo, Ð. (1991). Kraj moderne. Novi Sad: Jedinstvo.Velš, V. (2000). Naša postmoderna moderna. Novi Sad-Sremski Karlovci:

IK Z. Stojanoviæa.Virilio, P. (2000a [1998]). The Information Bomb. London: Verso.White, S. (1992). Political Theory and Postmodernism. Cambridge: Cam-

bridge University PressZurbrugg, N. (1993). The Parameters of Postmodernism. London: Routledge.

37

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XIX

–X

X

Mile Saviæ

PRACTICAL IMPLICATIONSOF “POSTMODERN PHILOSOPHY”

Summary

The article examines the implications of the discourse about Postmodernity.Postmodernity is analyzed as a complex discursive figure. Within the discourseabout Postmodernity three levels are distinguished: the postmodern condition, post-modernism, and reflection of the postmodern condition. Special attention is paid toglobalisation and the problem of the enforcement of modern projects in East-Euro-pean societies, particularly Serbia. These societies are termed object-societies, whiletheir modification of Modernity is called Eastmodernity. The author’s answer to thecomplexity of the posmodern condition is a conception of the politics of subsistence.

Key words: postmodernity, eastmodernity, object-society, globalisation pol-itics of subsistence.

38

MIL

ES

AV

IÆ

praktiène implikacije „postmoderne filozofije“ · pdf filefilozofija i...

Documents