pravo na rad

Po{tovani ~itaoci,U ovom broju bavi}emo se mogu}nostima koje na{ sistem pruà kada je radnoosposobljavanje i zapo{ljavanje osoba sa smetnjama u razvoju u pitanju, kao iiskustvima koje nam na{e kolege donose iz inostranstva. Prakti~na iskustva iz svetai inostranstva pokazuju da ukoliko ljudi sa smetnjama u mentalnom razvoju dobijuodgovaraju}u podr{ku, mogu da rade. Ukoliko rade, ostali ljudi znaju za njih i cenenjihov doprinos.Nedavno istraìvanje koje su Handicap International i Centar za prou~avanjedemokratskih alternativa sproveli u 12 op{tina u Srbiji pokazuje da je zapo{ljavanjeosoba sa smetnjama u razvoju, zabrinjavaju}e nisko. Svega 13% osoba sa invaliditetom,obuhva}enih istraìvanjem je zaposleno i to 10% radi u udruènjima osoba sainvaliditetom ili drugim NVO, 1% u dru{tvenim ili privatnim firmama, 1% je samozaposleno,a 1% je zaposleno u za{titnim radionicama, ~ija je glavna svrha da pruèprimerene uslove rada i odgovaraju}e poslove ovim osobama. Nezaposlenih osoba sainvaliditetom ima 13%, od ~ega je samo 6% prijavljeno na trì{tu rada, 35% osobasa invaliditetom ~ine izdràvana lica, dok 36% jesu penzioneri. Podaci iz pomenutogistraìvanja pokazuju da ~ak 49% osoba sa invaliditetom ne zavr{i osnovnu ili srednju{kolu, a 11% zavr{e specijalne {kole. Redovne srednje {kole zavr{ilo je 33%osoba sa invaliditetom obuhva}enih istraìvanjem, a 6% anketiranih zavr{ilo je vi{eili visoke {kole. Drugi izvori ukazuju da ve}ina zaposlenih osoba sa smetnjama urazvoju ne radi u svojoj struci, a da je preko 85% odraslih soba sa smetnjama nezaposleno,od ~ega veliku ve}inu ~ine ène.Za ljude sa smetnjama u mentalnom razvoju ili sa kombinovanim smetnjama, kojive}inom ìve u ustanovama, posao ima isti zna~aj i zna~enje kao za nas ostale.Prema sprovedenim istraìvanjima, to je za njih uvek put ka ve}em uklju~ivanju udru{tvo, zna~i za njih i pove}anje primanja, a i rast samopo{tovanja. U ve}inislu~ajeva rad oja~ava ~oveka sa smetnjama u mentalnom razvoju u njegovoj uloziodraslog pojedinca, vodi ka pove}anju kontrole nad sopstvenim ìvotom, donosi novainteresovanja i dru{tvene aktivnosti i razvija prakti~ne sposobnosti, kao npr. putovanje.Raditi posao koji ima smisao, sa sobom tako|e nosi i pozitivno ocenjivanje ~oveka

od strane okoline. Ljudi koji rade doprinose dru{tvu: stvaraju vrednosti, pomaùostalima, pla}aju poreze, kupuju robu i koriste usluge i sl. Posao pove}ava presti`ljudi. Radna delatnost ljudi sa smetnjama u mentalnom razvoju je, stoga, vaàninstrument za promenu negativnog stava dru{tva ka ovoj grupi.Korak ka 04 • Mart 2006. 1Svrha Biltena êKorak ka…" jeste upoznavanje stru~ne javnosti sa razli~itim konceptima vezanim za osobe sa smetnjama urazvoju. Svaki broj je tematski i ima}e za cilj da promovi{e alternativne pristupe i najbolju praksu u radu sa ovim osobama.Bilten svima nudi mesto za diskusiju o razli~itim temama i stoga se nemojte ustru~avati da date svoj doprinosraspravi.

UVOD2 Korak ka 04 • Mart 2006.

Iz ugla stru~njakapreuzeto iz êVodi~a kroz prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji"Ministarstvo rada, zapo{ljavanja i socijalne politike, Beograd 2004.Pravo na rad je pravo kojeomogu}ava svakom pojedincu daunapre|uje svoje sposobnosti irazvije se u kreativnu osobu. Pravona rad zagarantovano je Ustavnompoveljom Dràvne zajedniceSrbije i Crne Gore i Ustavom RepublikeSrbije, i odnosi se i naosobe sa invaliditetom.Profesionalna rehabilitacija iradno osposobljavanje lica sa invaliditetomje oblast koja ima velikizna~aj za pobolj{anje uslova ìvotaosoba sa invaliditetom. U Republici jeoblast radnog osposobljavanja izapo{ljavanja invalida regulisanaZakonom o radnom osposobljavanju izapo{ljavanju invalida iz 1996. godine.Isto tako, Zakon o radu sadrì odredbekojima se {tite osobe sa invaliditetom.Zakonom o radnom osposobljavanjui zapo{ljavanju invalida ure|ujese radno osposobljavanje i zapo{ljavanjeinvalida i osoba ometenih u razvoju.Radno osposobljavanje izapo{ljavanje invalida, obuhvata:‡ decu i omladinu ometenu urazvoju koja ne mogu da steknu obrazovanjei vaspitanje po planovima oprogramima obrazovanja za u~enikeometene u razvoju‡ decu i omladinu ometenu urazvoju koja sti~u obrazovanje i vaspitanjepo planovima i programimaobrazovanja i vaspitanja za u~enikeometene u razvoju‡ invalide rada, po propisima o

penzijskom i invalidskom osiguranju,koja ne mogu da se prekvalifikuju ilidokvalifikuju, odnosno zaposle podop{tim uslovima‡ invalide s preostalom radnomsposobno{}u, koji ne mogu da se obrazuju,odnosno zaposle pod op{timuslovima.Preduze}e za radno osposobljavanjei zapo{ljavanje invalida(u daljem tekstu: preduze}e) moèse osnovati i obavljati delatnost poduslovom da ima :‡ najmanje 40% invalida odukupnog broja zaposlenih‡ odgovaraju}i prostor‡ odgovaraju}u tehni~ku i druguopremu za radno osposobljavanje i radinvalida‡ zaposlena stru~na lica zaradno osposobljavanje invalida u zavisnostiod broja invalida i vrste njihoveinvalidnosti, i to najmanje:‡ jednog zaposlenog koji premapropisima iz oblasti obrazovanjaispunjava uslove za nastavnika prakti~ne nastave za struke i zanimanja zakoje se radno osposobljavaju invalidi‡ jednog zaposlenog koji imajedno od slede}ih stru~nih zvanja:diplomirani sociolog, diplomirani psiholog,diplomirani pedagog ili diplomiranidefektolog.Bliì uslovi za rad preduze}autvr|uju se op{tim aktom preduze}a,zavisno od obima i vrste delatnostikoju obavlja, odnosno zavisno od brojainvalida i vrste njihove invalidnosti.Na op{ti akt saglasnost dajeministarstvo nadle`no za posloverada, uz prethodno pribavljenomi{ljenje ministarstva nadle`nog zaposlove obrazovanja i ministarstvanadle`nog za poslove zdravlja.Preduze}e moè u okviru svojedelatnosti da obavlja poslove prakti~ne nastave za invalide ‡ u~enikesrednjih {kola koja sti~u vaspitanje iobrazovanje po planovima i programimaobrazovanja i vaspitanja zau~enike ometene u razvoju.Preduze}e donosi programradnog osposobljavanja invalida koji,naro~ito, sadrì:‡ opis posla i pojedinih operacija‡ na~in prakti~nog i teorijskogradnog osposobljavanja‡ uslove za prakti~no radnoosposobljavanje‡ trajanje radnog osposobljavanja.Na ovaj program saglasnost daje

ministarstvo nadle`no za posloveobrazovanja. Za vreme radnog osposobljavanjainvalid ne zasniva radniodnos.Me|usobna prava i obavezeizme|u preduze}a i drugog pravnog,odnosno fizi~kog lica koje upu}ujeinvalida na radno osposobljavanje izapo{ljavanje i bliì uslovi i na~in ostvarivanjaprograma radnog osposobljavanja,ure|uju se ugovorom.Ugovor se moè zaklju~iti iizme|u preduze}a i invalida. Preduze}eizdaje invalidu uverenje o zavr{enomradnom osposobljavanju i odre|ujeposlove koje moè da obavlja u zavisnostiod psihofizi~kih sposobnosti.Preduze}a za radno osposobljavanjei zapo{ljavanje invalida mogu seudruìvati me|usobno i sa drugimpreduze}ima i ustanovama radi ostvarivanjainteresa zbog kojih seudruùju.Invalid zasniva radni odnos upreduze}u bez javnog ogla{avanja, uzposredovanje organizacije nadle`ne zaposlove zapo{ljavanja.Invalid moè da obavlja posloveza koje je zasnovao radni odnos kodku}e, pod uslovom da se ti poslovimogu obavljati kod ku}e.

[ta kaè zakon?Kao i mnogi drugi zakoni u na{oj zemlji, i Zakon o radnom osposobljavanju i zapo{ljavanju invalida zvu~i jako lepo.Ipak, potrebno je preduzeti mnogo toga da ovo ne ostane samo êmrtvo slovo na papiru", a realnost nam upravo na toukazuje. Broj zaposlenih invalida je poraàvaju}i, a stvar je jo{ gora kada je re~ o ljudima sa smetnjama u razvoju.Najve}i problem predstavlja {to postoje}i sistem i dalje podràva proces kategorizacije, kojim se velikom broju ljudioduzima radna sposobnost, a time i naru{ava jedno od najva`nijih ljudskih prava ‡ pravo na rad. Ali i osobe koje pro|uproces radnog osposobljavanja, po zavr{enom {kolovanju ostaju zaboravljene i dalje zavisne od drugih i dràve jer nisuu mogu}nosti da se zaposle i osamostale. Ipak, da bismo ne{to promenili moramo po~eti u okviru postoje}ih zakonskihodrednica, a nadamo se da }e primeri dobre prakse u ovoj oblasti doprineti promenama, kako u oblasti zakona, tako iu realnosti. (prim.ured.)Preduze}e je du`no da izve{tavapravno i fizi~ko lice koje je invalidauputilo na radno osposobljavanje,odnosno zapo{ljavanje o rezultatimaradnog osposobljavanja, odnosno zapo{ljavanja.Preduze}u se obezbe|uju sredstvaza radno osposobljavanje invalida,

u skladu sa zakonom.Radni odnosi[to se ti~e ostvarivanja prava izradnog odnosa, Zakon o radu pruàslede}e normative:Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu, bezbednost i za{tituna radu, zdravstvenu za{titu, za{tituli~nog integriteta i druga prava uslu~aju bolesti, smanjenja ili gubitkaradne sposobnosti i starosti, materijalnoobezbe|enje za vreme privremenenezaposlenosti, kao i pravo na drugeoblike za{tite, u skladu sa zakonom iop{tim aktom.Zaposleni mla|i od 18 godina izaposleni invalid imaju pravo naposebnu za{titu. Lice koje traìzaposlenje, kao i lice zaposleni, nemogu se stavljati u nepovoljnijipoloàj u odnosu na druge, bez obzirana pol, ro|enje, jezik, rasu, nacionalnupripadnost, veroispovest, bra~nistatus, porodi~ne obaveze, politi~ko idrugo uverenje, socijalno poreklo,imovinsko stanje, ~lanstvo upoliti~kim organizacijama, sindikatimaili neko drugo li~no svojstvo.Iako je zakonodavac ovde propustioda izri~ito zabrani diskriminacijupo osnovu invalidnosti, pojamêneko drugo li~no svojstvo" moè setuma~iti tako da se odnosi na invaliditet.Invalidna lica zasnivaju radniodnos pod uslovom i na na~in utvr|enovim zakonom, ako posebnim zakonomnije druga~ije odre|eno.Jedan od roditelja deteta kome jeneophodna posebna nega zbog te{kogstepena psihofizi~ke ometenosti, osimza slu~ajeve predvi|ene propisima ozdravstvenom osiguranju, ima pravoda po isteku porodiljskog odsustva iodsustva sa rada radi nege deteta,odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinomradnog vremena, najduè donavr{enih pet godina ìvota deteta.Pravo utvr|uje nadle`ni organza ocenu stepena psihofizi~ke ometenostideteta, u skladu sa propisima odru{tvenoj brizi o deci.Za vreme odsustvovanja sa rada,zaposleni ima pravo na naknaduzarade, u skladu sa propisima odru{tvenoj brizi o deci.Za vreme rada sa polovinompunog radnog vremena, zaposleni imapravo na zaradu u skladu sa op{timaktom ili ugovorom o radu, a za drugupolovinu punog radnog vremenanaknadu zarade u skladu sa propisima

o dru{tvenoj brizi o deci.Roditelj ili staratelj, odnosno licekoje se stara o osobi o{te}enoj cerebralnomparalizom, de~jom paralizom,nekom vrstom plegije ili oboleloj odmi{i}ne distrofije i ostalih te{kih oboljenja,na osnovu mi{ljenja nadle`nogzdravstvenog organa, moè na svojzahtev da radi sa skra}enim radnimvremenom, ali ne kra}im od polovinepunog radnog vremena.Zaposleni koji radi sa skra}enimradnim vremenom ima pravo na odgovaraju}u zaradu, srazmerno vremenuprovedenom na radu, u skladu sazakonom, op{tim aktom ili ugovoromo radu.Zaposlenom invalidu rada, uskladu sa propisima o penzijskom iinvalidskom osiguranju, poslodavac jeduàn da obezbedi obavljanje poslovaprema preostaloj radnoj sposobnosti.Zaposlenom kod koga je, uskladu sa propisima o penzijskom iinvalidskom osiguranju, utvr|eno dapostoji opasnost od nastanka invalidnostina odre|enim poslovima, poslodavacje duàn da obezbedi obavljanjedrugog odgovaraju}eg posla. Poslodavacmoè zaposlenom koji odbije daprihvati posao, da otkaè ugovor oradu.Nezaposleni invalid, moè daostvari pravo na:‡ stru~nu pomo} pri utvr|ivanjupreostale radne sposobnosti i izboruzanimanja‡ procenu radne sposobnostiodnosno utvr|ivanje poslova koje,prema preostaloj radnoj sposobnosti,vr{i ovla{}ena zdravstvena organizacijana osnovu posebnog ugovorazaklju~enog sa Nacionalnom slu`bomza zapo{ljavanje. Nezaposlena osobasa invaliditetom koja je upu}ena naprocenu radne sposobnosti ima pravona nadoknadu tro{kova za sebe i pratiocaako je odobren, od mesta prebivali{ta do sedi{ta ovla{}ene zdravstveneorganizacije.‡ profesionalnu rehabilitaciju(ovo pravo ostvaruje nezaposleniinvalid sticanjem znanja i ve{tinaneophodnih za Zapo{ljavanje invalidaprema preostaloj radnoj sposobnosti.Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanjeupu}uje osobu sa invaliditetom nadodatno obrazovanje i obuku radistvaranja mogu}nosti za zapo{ljavanjei samo-zapo{ljavanje invalida. Nezaposleniinvalid duàn je da prihvati

dodatno obrazovanje i obuku na kojuga uputi Nacionalna slu`ba za zapo{-ljavanje, a radi zapo{ljavanja, stvaranjamogu}nosti za zapo{ljavanje isamo-zapo{ljavanje)‡ u~e{}e u finansiranju programazapo{ljavanja invalida.Zapo{ljavanje osoba sa invaliditetom(na osnovu procene radnesposobnosti osobe) vr{i se posredstvomNacionalne slu`be za zapo{ljavanjeRepublike Srbije odnosno u filijaliove slu`be na teritoriji prebivali{takojoj se prijavljuju za rad (zaposlenje)zainteresovane osobe za invaliditetom.Nadle`ni u Nacionalnoj slu`bi(filijali) uputi}e zainteresovane na kojina~in mogu ostvariti svoja zakonskaprava.Zapo{ljavanje osoba sa invaliditetomrealizuje se kroz tzv. aktivnemere politike zapo{ljavanja, ~ime sestaje na put diskriminaciji osoba sainvaliditetom u proceduri ostvarivanjaprava na rad.Zakonom koji propisuje radosoba sa invaliditetom, obuhva}eni suinvalidi i osobe sa smetnjama u razvoju.Korak ka 04 • Mart 2006. 3Iz ugla stru~njaka

Uokviru rada sa nezaposlenima

u potrebi aktivnog traènjaposla izdvaja se kategorija licasa faktorima oteànog zapo{ljavanja.Ova kategorija nezaposlenih je definisanana osnovu klasifikacije oteànihfaktora zapo{ljivosti koji su ustanovljenina osnovu empirijskih podatakau radu sa nezaposlenima. U SL.list br.9/98 utvr|ena je obaveza evidentiranjaovih lica na osnovu Zakona o evidencijamau oblasti rada. Ova listafaktora oteàne zapo{ljivosti primenjujese i do danas.PSIHOLO[KI FAKTORI OTE-@ANOG ZAPO[LJAVANJAPoseban problem za identifikacijupredstavljali su psiholo{ki faktorioteànog zapo{ljavanja jer naj~e{}enisu bili vidljivi kao drugi (telesni ilisenzo-motorni), niti su registrovaniputem zdravstvene dokumentacije(specijalisti~ki nalazi o hroni~nim iakutnim bolestima). Osim toga zbogpredrasuda naj~e{}e su prikrivani odstrane nezaposlenih ili su ~ak nesvesnoodbacivani kao problemi u postupku

zapo{ljavanja.Iz tog razloga u toku 1998.godine istraèni su faktori oteànogzapo{ljavanja na populaciji nezaposlenihna teritoriji Srbije evidentiranihu Nacionalnoj slu`bi za zapo{-ljavanje.I faza istraìvanjaU I fazi istraìvanja pokazalo seda u 26,74 % slu~ajeva postoji zastupljenostfaktora oteànog zapo{ljavanja~ija je osnova telesno o{te}enje ilihroni~na bolest, u 53,80% invalidnost,a psiholo{ki faktori si zastupljeni sa22,50%. Broj registrovanih lica saovim faktorima iznosio je 13.000, {topredstavlja 1,7% populacije nezaposlenihu Srbiji. Ovde se izuzimajuprelazni i objektivni faktori oteànogzapo{ljavanja, kao {to su starost preko40 godina i suficitarnost. Zaklju~ci izovog istraìvanja naglasili su potrebunastavka rada na daljem istraìvanjuovih faktora u cilju verifikacije tih faktorai dono{enja odgovaraju}ih programasa metodolo{kim postupcima iprocedurama za rad na otklanjanjuovih problema kod nezaposlenih. Iztih razloga pristupilo se drugoj faziistraìvanja koja se odnosila nautvr|ivanje i verifikaciju psiholo{kihfaktora oteànog zapo{ljavanja radipredvi|anja radne uspe{nosti ovih licai pobolj{anja njihove zapo{ljivosti.Tabelarni prikaz uzorka uodnosu na: pol, starost, duìnustaà, radno iskustvo, duìnu~ekanja na zaposlenje, veli~inumesta, invalidnost i spremnost zapromenu zanimanja:II faza istraìvanjaU ovoj fazi istraìvanja postavljenisu slede}i ciljevi:1. Otkrivanje osobina li~nosti, vezanihza psiholo{ke faktore oteànogzapo{ljavanja;2. Verifikacija i klasifikacija psiholo{kih faktora oteànog zapo{ljavanja;3. Predvi|anje radne uspe{nosti, naosnovu utvr|enog faktora oteànezapo{ljivostiStrukturu uzorka ~inili su 48ispitanika sa hipotezom o postojanjupsiholo{kih faktora oteànog zapo{-ljavanja, koji ~ekaju na zaposlenjenajmanje tri godine i od savetodavcasu prepoznati kao lica koja pokazujuprobleme u komunikaciji i pona{anju.Uzorak varijabli ~inili su:mesto (7 lokacija), pol, starost, stepenstru~nosti, radno iskustvo, duìna

~ekanja na zaposlenje, radna motivacijai psiholo{ki faktori oteànogzapo{ljavanja (mentalna insuficijencija,neuroze i psihosomatska stanja,bolesti zavisnosti, delikvencija, te{-ko}e u radnoj i socijalnoj adaptaciji,nekomunikativnost i ostali poreme}ajiu socijalnoj komunikaciji, sindromprolongirane nezaposlenosti).Instrumenti ispitivanja su bili:KOG 3 ‡ instrument za merenjekognitivnih sposobnostiKON 6 ‡ instrument za merenjekonativnih komponentili~nostiPIE-JRS ‡ instrument za merenjeemocionalnog pona{anjaPsiholo{ki intervju u cilju ispitivanjaradne motivacijeMetoda istraìvanja ‡ idiografskipristup ‡ analiza slu~aja.Opis uzorka sadrì grafi~kiprikaz prema polu, godinama starosti,godinama radnog iskustva, kvalifikacionojstrukturi, stepenu motivisanostiza rad, duìni ~ekanja na zaposlenjei zastupljenosti psiholo{kih faktoraoteàne zapo{ljivosti.REZULTATI ISTRA@IVANJA1. Evidentno je da 50% uzorka imaneuroti~ne smetnje.2. Uo~ava se da sa porastom stepenastru~nosti postoji trend rasta psiholo{kih faktora oteànog zapo{ljavanja.3. Motivacija za rad raste sapove}anjem duìne radnog staà4. Postignu}e na testu za merenjeop{tih sposobnosti (IQ) je uzna~ajnoj korelaciji sa socijalnopoèljnim odgovorima, tj. {to je IQve}i, ve}i je broj socijalno poèljnihodgovora i obrnuto.5. Koli~nik inteligencije (IQ) ne korelirazna~ajno sa psiholo{kim faktorimaoteànog zapo{ljavanja.6. U zna~ajnoj korelaciji je IQ sa stepenomreprodukcije na testu PIE,{to govori u prilog tome dainteligentniji ispitanici imaju boljusocijalnu komunikaciju.7. Stepen orijentacije na testu PIEopada sa godinama starosti, aza{tita raste.8. Obrazovaniji postiù manje skorovena skalama HI (hipohondrijskereakcije), DELTA (niì stepen disocijativnosti)i ETA (ve}i stepen socijalneadaptibilnosti).4 Korak ka 04 • Mart 2006.

Iz mog ugla

Vi{nja HelajzenpsihologNACIONALNA SLU@BA ZA ZAPO[LJAVANJE

Faktori oteànogzapo{ljavanjaKlini~ka slika verifikovanihfaktora oteàne zapo{ljivostiU okviru psiholo{ke prakse uoblasti zapo{ljavanja pojavljuju seslu~ajevi poreme}aja u radnoj i socijalnojadaptaciji koji poprimajuspecifi~ne karakteristike u pona{anjuli~nosti, koja mogu biti prolazna ilitrajna odstupanja od uobi~ajenihobrazaca pona{anja i realnih ili simboli~kih aktivnosti, kao izraz neuskla|enosti unutra{njih zahteva izahteva spoljne sredine (porodica,{kola, radno okruènje). Naj~e{}isimptomi su: agresivnost, svadljivost,ljutnja, laganje, nezadovoljstvo i lo{radni u~inak.Postoje reaktivni poreme}ajipona{anja sa prolaznim te{ko}ama usocijalnoj adaptaciji. Osim napadabesa, agresivnosti i svadljivosti, moèse ispoljiti povla~enje, negativizam,prikriveno neprijateljstvo. êsto su topona{anja koja predstavljaju na~inodbrane od dublje depresivnosti istrepnje. Sa promenom stava sredinepromene u pona{anju i smetnje neprilago|enosti i{~ezavaju.Osobe sa sindromom prolongiranenezaposlenosti imaju pasivnoanksioznitip reagovanja na problemkoji je uzrokovan nemogu}no{}u individueda mobili{e motivacione snagesvoje li~nosti, da postavi realneìvotne i profesionalne ciljeve i dasvoju energiju usmeri ka njima.Takveosobe imaju ose}anje osuje}enosti,nesigurnosti i nedostatak samopouzdanja.Njihova slika o sebi je nerealisti~na, a ose}anje bespomo}nostidominira.Pomo} u otklanjanju sindromaove vrste postiè se suportativnomterapijom (davanje informacija, savetai socijalne podr{ke), metodama relaksacije,bihejvior i kognitivnom terapijom.PROGNOZA RADNE USPE[-NOSTI NEZAPOSLENIH SA FOZ(faktorom oteàne zapo{ljivosti)Nakon utvr|ivanja problema i

identifikacije faktora oteànog zapo{-ljavanja psiholog vr{i ispitivanje ucilju procene radne uspe{nosti pojedinca.Upotrebom {eme za analizu zanimanjakarakteristike pojedinca seupore|uju sa zahtevima radnog mestau ste~enom zanimanju. Priroda problemapojedinca uti~e na ishod, odnosnona procenu koju psiholog vr{i.Na ovaj na~in moè se utvrditislede}e:1. Radna sposobnost je nepromenjena,a lice se oteàno zapo{ljava zbogsvoje neinformisanosti o potrebamatrì{ta rada i njegovim zahtevima.U takvoj situaciji se pruàju potrebneinformacije koje nedostaju isavetuje se kako da aktivno traìzaposlenje i kako da se pona{a usituaciji traènja posla. Poslednjihpar godina postoje radionice zapruànje pomo}i za aktivnotraènje posla.2. Radna sposobnost je nepromenjena,a lice se oteàno zapo{ljava iz psiholo{kih razloga (pasivnost, nedostataksamopouzdanja i poverenja usvoje sposobnosti i znanja usledeventualne dugotrajne nezaposlenosti),jo{ uvek nedovoljno izra-ènih da bi se utvrdio faktor ote-àne zapo{ljivosti. U tom slu~ajutreba raditi individualno profesionalnosavetovanje sa pruànjemsocijalne podr{ke i po potrebi raditina uklju~ivanju u program iniciranjaznanja.3. Radna sposobnost je izmenjena zbogzdravstvenih kontraindikacija. U timslu~ajevima uputno je savetovati:·‡promenu radnog mesta (rad uistom zanimanju, na radnom mestusa druga~ijim zahtevima);Rad u istom zanimanju na nièmstepenu sloènosti;·Promena zanimanja (prekvalifikacija);Upu}ivanje na Invalidsku komisijuradi dobijanja kategorije invalidnosti;·Odlaganje procene radne sposobnostido zavr{etka le~enja i rehabilitacije;4. Postoje neki od prelaznih i objektivnihfaktora oteànog zapo{ljavanja.U tom slu~aju savetuje seprekvalifikacija iz suficitarnih udeficitarna zanimanja, pronalaènje mogu}nosti zapo{ljavanjana poslovima u kojima je radnoiskustvo prednost, prihvatanje fleksibilnihoblika zapo{ljavanja ili nepsiholo{ka mera kao {to je upu}ivanjena dokup staà.

5. Radna sposobnost je izmenjenausled psiholo{kih faktora oteànogzapo{ljavanja. Razlikujemo slu-~ajeve sa dijagnostifikovanim psihopatolo{kim poreme}ajima kojiposeduju psiholo{ku i/ ili psihijatrijskudokumentaciju o stanju i onekod kojih su prvi put utvr|enete{ko}e u funkcionisanju li~nosti.Kod lica koja dolaze sa dijagnozomneuroza, psihosomatskih stanja,bolesti zavisnosti ili psihoza, sare{enjem o kategorizaciji (mentalnainsuficijencija), ili psihopatije,sociopatije i delinkvencije ({to licekrije, a moè se otkriti tokom intervjuaukoliko na pr. lice nije odsluìlovojni rok, ili se utvrdi neki oblikdru{tveno neprilago|enog pona-{anja u toku psiholo{kog intervjua),moè se posumnjati na umanjenuradnu sposobnost, ili radnu nesposobnost.U tom slu~aju psiholog moèsavetovati:‡ Upu}ivanje na le~enje, ukoliko jele~enje u toku, nastavak le~enja i odlaganjeprocene radne sposobnosti doisteka le~enja i rehabilitacije.‡ Promenu radnog mesta, rad u istomzanimanju sa niìm stepenomsloènosti ili promenu zanimanja(prekvalifikaciju)‡ Upu}ivanje na Invalidsku komisijuradi procene preostale radne sposobnostii dobijanja re{enja o invalidnosti(ukoliko je lice Invalid rada)‡ Upu}ivanje na ekspertiznu procenupreostale radne sposobnosti u okviruInstituta za medicinu rada, radipripreme za zapo{ljavanje u okviruaktivnih mera ( programi za samozapo{ljavanje i novo zapo{ljavanje), ukolikolice nije bilo u radnom odnosu.ZAKLJUÂKNezaposleni sa utvr|enim faktorimaoteànog zapo{ljavanja moguse rehabilitovati i uklju~iti u radniproces ukoliko se preostala radnasposobnost usmeri na pravilno postavljeneprofesionalne ciljeve i razvojprofesionalne karijere.Korak ka 04 • Mart 2006. 5Iz mog ugla1. O{te}enje lokomotornog aparata (multipla skleroza) 1 ispitanik2. Mentalna insuficijencija (laka mentalna retardacija) 2 ispitanika3. Neuroze 20 ispitanika4. Psihosomatska stanja 3 ispitanika5. Psihoze i psihoti~na stanja 2 ispitanika6. Te{ko}e u radnoj i socijalnoj adaptaciji 8 ispitanika7. Sindrom prolongirane nezaposlenosti (pasivno-anksiozni tip) 12 ispitanikaUkupno: 48 ispitanika

Struktura uzorka po verifikovanim psiholo{kim faktorima oteànog zapo{ljavanja:

Svuda u svetu, ljudi spram svojih

mogu}nosti ostvaruju potrebe,izuzev u na{oj zemlji, gde to upotpunosti nije ta~no. Ova ~injenica seodnosi posebno na ljude sa smetnjamau razvoju, kojima su mnoga pravauskra}ena, a jo{ vi{e na ljude kojiimaju smetnje u mentalnom razvoju.Navela sam da ova ~injenica nijeu potpunosti ta~na, ba{ zato, {to sede{avaju pomaci po ovom pitanju.Naravno sve to nije dovoljno i ve}i jebroj onih ljudi, koji nisu u situaciji daostvare svoje potrebe, jer ne nailazena podr{ku u svojoj sredini.Neophodno je da shvatimo, dami ~inimo tu sredinu i da bez podr{kesvakog od nas ponaosob, mnogi ljudiìve}e ìvotom koji je li{en ostvarenjaelementarnih potreba ~oveka, kaodru{tvenog bi}a.Svako od nas, bez obzira na razlike,ima pravo da pokaè svojemogu}nosti i spram njih, da se ose}akorisnim ~lanom ovog dru{tva.Lep primer, gde su dvadeset~etvoro mladih, sa smetnjama u mentalnomrazvoju iz Beograda, dobili prilikuda nam se predstave kao radnokorisni ljudi, jeste, na~in na koji jeUdruènje MNRO KEC u saradnji skompanijom Mekdonalds i podr{komokoline, ulep{ali ìvote ovim mladimljudima i njihovim porodicama.Moja sagovornica, MarinaTrnav~anin, koordinator ovog programaispred Mekdonalds-a, rekla nam jeda ova kompanija pored onoga {to ve}radi, ima za cilj i da pomognedru{tvenoj sredini u re{avanju nekihproblema, u na{em slu~aju, to jepoloàj ljudi sa smetnjama u razvoju,a ne samo da se bavi prodajom. Reklanam je da su restorani ove kompanijepogodni za ovakav vid podr{ke osobamasa smetnjama u mentalnom razvoju,i da je to u svetu razvijenije. Dragojoj je da se i kod nas to pokrenulo.Kada sam je pitala kako su sesna{li radnici ovih restorana u podr{cisvojim novim kolegama, rekla mi je dasu u po~etku imali preza{titni~ki stav,ali da su kasnije po~eli na sve to dagledaju druga~ije i da ih prihvatajukao svoje kolege, kojima su tu, akozatreba.S obzirom na ~injenicu, da na{e

dru{tvo ima razvijene predrasudeprema licima sa smetnjama u razvoju,Marinu sam pitala, kako su reagovaliposetioci restorana na to, da su im nausluzi osobe sa smetnjama u mentalnomrazvoju. Rekla mi je da nije bilonikakvih problema, ali da je u po~etkubilo je saàljenja, pa su mnogi hteli daurade njihov posao. Vremenom sushvatili da to nije cilj, i da im trebapruìti {ansu, kao i da su mnoge predrasudekoje se vezuju za ovu populacijuneosnovane. Posetioci ih sadagledaju sa simpatijama, naravnonakon toga {to im se ukazala prilikada u pravom svetlu upoznaju ljude sasmetnjama u mentalnom razvoju.Marina nam je rekla da se ovajprojekat odvija u tri Mekdonaldsrestorana, na Slaviji, Terazijama iFontani. Njihov rad je jedno~asovan, apodeljeni su po grupama, svih pet radnihdana u nedelji. Od njih dvadeset~etvoro, jedna devojka odgovara u potpunostiuslovima za zapo{ljavanje,tako da }e ona sada imati i pravoradno mesto. Projekat je zapo~et sauklju~ivanjem 12 osoba sa smetnjamau mentalnom razvoju, u aprilu 2005,da bi se ve} u novembru taj brojpove}ao na njih dvadeset ~etvoro.Ko je pokrenuo ovaj projekat?Udruènje za pomo} MNROKEC, ima za cilj da osobe sa smetnjamau mentalnom razvoju uklju~i udru{tvenu sredinu, da edukuje ovupopulaciju, podsti~e njihovu kreativnosti u~ini im ìvot {to kvalitetnijim.Predsednica ovog udruènjaMargareta Kecman, posle dugogodi{njeg bavljenja baletom, nakon {to jeoti{la u penziju, re{ila je da se posvetipodr{ci onih kojima je to najpotrebnije.Pou~ena iskustvom ljudi kojinam dolaze iz inostranstva, njenaèlja je bila, da kod nas pokrene ne{topo prvi put a {to je nesvakida{nje uradu sa osobama sa smetnjama umentalnom razvoju, a {to se svuda usvetu ve} primenjuje. Sre}om nai{la jena odziv kompanije Mekdonalds, itako ovim mladim ljudima omogu}ila6 Korak ka 04 • Mart 2006.

Iz mog uglaTanja Maksimovi}osoba zaduèna za odnose sa javno{}uispred humanitarne organizacije De~je srce i People in Need

Sledite njihov primerKorak ka 04 • Mart 2006. 7Iz mog uglada ostvare pravo na svoje potrebe imogu}nosti, i na najednostavnji na~inpribliìla {iroj javnosti ovu populaciju.Gospo|a Kecman se zahvaljuje svimakoji su podràli ovu ideju a posebnomedijskim ku}ama, bez kojih biovakvi pomaci pro{li neopaèno.Rekla nam je da joj je posebnodrago da su ovi mladi ljudi tolikosre}ni i da su njihove porodice osetile,koliko njihovo dete moè da budekoristan ~lan ovog dru{tva.Koliko su sre}ni?Nema svrhe govoriti o tome, jerosmehe na njihovim licima te{ko jepreto~iti u re~i. Ose}aj ravnopravnostii ~injenica da su postali korisni ~lanovisvoje porodice, je ne{to {to nikada nebismo, kao dru{tvo, smeli da oduzimamoovim ljudima.Kada sam pitala \or|a, u~esnikaovog projekta, koliko voli svojposao, odu{evljenje nije mogao dasakrije, kao ni to, da mu je posao uêMeku" na prvom mestu i da voli {toradi svaki dan. Njegov zadatak je daobri{e tacne, stolove... Njemu to nijeproblem i voli svoje kolege i drugare, aprijateljski odnos sa radnicima ovihrestorana, koji je pun razumevanja iljubavi je ne{to {to bi trebalo ista}i.Svetlana se pohvalila, kakosama dolazi na posao, {to se ranije nijede{avalo, a zadovoljstvo je pokazalatime {to bi nakon zavr{enog radnogvremena, jo{ radila.Sre}na je i Sneàna, koja sadazajedno sa mamom, tatom i bratomradi. Od sada svako u porodici imasvoje obaveze i predstavlja ravnopravnogi korisnog ~lana.Kako ih vide drugi ljudi?Posmatraju}i posetioce restorana,nisam primetila ni jedan pogledkoji bi bio upu}en ovim mladim ljudima,kao znak negodovanja ili ~u|enja,a razgovaraju}i sa njima, samo jepotvr|en stav da su predrasude premapopulaciji sa smetnjama u razvoju,razvijene zarad nemanja prilika danam se predstave onakvima kakvizaista jesu.Mirjana, na{a sagovornica,rekla nam je da je divno, {to se ovako

ne{to pokrenulo kod nas i da je sigurnada drugi ne bi imali ni{ta protiv.Njoj li~no je drago da vidi osobe sasmetnjama u mentalnom razvoju,sre}ne i na javnim mestima, jer i onisu ljudi koji vole sve {to voli svaki~ovek.Za kraj na{eg razgovora,gospo|a Kecman nam je spomenula damnoge organizacije koje se bave ovomproblematikom treba da se ujedine iokupe oko zajedni~ke ideje koja }e bitivodilja za kvalitetniji ìvot ove populacije.Anja ôlovi}prof.defektolog

8 Korak ka 04 • Mart 2006.

Iz ugla prakti~ara

Srednja zanatska {kolaDobrodo{li u Srednju Zanatsku [kolu!Nalazimo se u Beogradu, na Kanarevom brdu, na adresi Vukasovi}eva 21 a.Od osnivanja {kole, 1968. godine, 4.000 u~enika je na{lo mesto za svoju razli-~itost.Vaspitavamo, obrazujemo i radno osposobljavamo mlade sa pote{ko}ama u~enjai razvoja.Na{ tim ~ine nastavnici defektolozi, nastavnici prakti~ne nastave, psiholog i socijalniradnik, administrativno i pomo}no osoblje.Radimo po nastavnim planovima i programima verifikovanim od straneMinistarstva prosvete i sporta.U~enike osposobljavamo za manipulante i pomo}ne radnike u slede}im podru~jima rada: ma{intstvo i obrada metala, hemija, nemetali i grafi~arstvo, trgovina,ugostiteljstvo i turizam, li~ne usluge, poljoprivreda i prerada hrane.[kolovanje zapo~inje poha|anjem Jednogodi{njeg Osposobljavanja Za Rad, tokomkojeg opserviramo i angaùjemo potencijale za budu}e zanimanje.Radnu nedelju ~ine dva dana teorijske, i tri dana prakti~ne nastave, u dobroopremljenim {kolskim radionicama.Afirmi{emo sve umetni~ke i sportske sekcije {kole, pi{emo za êFeniks", {kolskilist, a biblioteka {kole je kutak za poetski trenutak.Sara|ujemo sa svim relevantnim posve}enicima na{oj deci.Kontakt telefoni:011 3594 014011 3594 104011 3594 404

Pokucajte!Mi smo {kola otvorenog srca!Korak ka 04 • Mart 2006. 9Iz ugla prakti~ara

Udru{tvu punom predrasuda

poput na{eg, osobe ometene urazvoju te{ko da mogu dadobiju svoje mesto koje zasluùju. Uvremenu u kojem je ljudski bol deosvakodnevice, ljudski bol i emocijaosobe koja je ometena u razvoju i kojamo`da ne moè i ne zna da komunicirasa spoljnim svetom te{ko da moèda bude prime}ena. U dràvi gde jenezaposlenost jedan od najve}ihdru{tvenih problema, osobe ometeneu razvoju nemaju nikakvu mogu}nostda se zaposle.Predrasude nastaju isklju~ivo izneznanja. Se}am se da kada sam i{la uosnovnu {kolu kako su moji vr{njaci,de~aka sa lakom mentalnom retardacijom,zadirkivali. Moram da priznamda mi tada ni{ta nije bilo jasno ida sam bila zbunjena jer je to zadirkivanjebila êop{te prihva}ena stvar"tako da se nisam usu|ivala nikogni{ta da pitam. Danas iz ove perspektivemi sve nekako izgleda druga~ije.Niko od roditelja a ni nastavnika nijeèleo ili nije znao da nam objasni o~emu je zapravo re~. Od tog vremenapro{lo je 15 godina. Danas kada su namêpuna usta ljudskih prava" ne verujemda bi ista situacija izgledala druga~ije.Uzrok svih predrasuda premaosobama ometenim u razvoju jesteneznanje. Jedna od naj~e{}ih predrasudakoja se odnosi na osobe ometeneu razvoju je da ne mogu da rade. Istinanisu sposobni za rad na svim poslovimaali sa druge strane tako|e istina je ida postoje poslovi koji upravo te osobemogu da rade. Na kraju krajeva zar smosvi sposobni da radimo sve poslove.Nemam puno prilika da sesre}em sa osobama ometenim u razvojuposebno ne na javnim mestima.Znam da ve}ina njih ìvi u izolaciji kaoi da se roditelji ovakvih osoba ~estostide svoje dece. Ne vidim razlogaza{to! Nekako mi se ~ini besmislenimda u 21. veku izgovaram re~enicu kakosmo svi jednaki odnosno ravnopravniu svojim ljudskim pravima ali to ipakmoram da izgovorim. Koliki je brojosoba koja su ometene u razvoju u

ovoj zemlji ne znam ali sigurna sam dasa ovim podacima ne raspolaù ninadle`ne instutucije. Ovaj podatak inije toliko vaàn, va`no je da oni ìvesa nama, a ne izvan nas.Naàlost, sigurna sam da ovomtrenutku na dràvu i njene institucijekoje bi trebalo da pomognu da se oveosobe na {to bezbolniji na~in socijalizujune moèmo da ra~unamo alisam zato sigurna da mogu da ra~unamna nas, na{u ljudskost, emociju i nanjih i nijhovu beskrajnu lepotu.10 Korak ka 04 • Mart 2006.

Iz mog uglaBojana Ba~i}novinarka dnevnog lista Danas

Beskrajna lepotaonih koji ìve izvan nasKorak ka 04 • Mart 2006. 11Iz mog ugla

[ansa za Nata{u i MajuTanja Maksimovi}osoba zaduèna za odnose sa javno{}uispred humanitarne organizacije De~je srce i People in Need

Zaposlenost ljudi u na{oj zemlji je

goru}i problem, ali jo{ ve}i problemje uskra}enost prava naradnu sposobnost i elimisanje osoba sasmetnjama u mentalnom razvoju izgrupe dru{tveno korisnih ljudi.Ovo je ~injenica koja stalnotreba da nas opominje, i navodi daovaj problem svi prihvatamo s odgovorno{}u, a i angaòvanjem na poljunjegovog re{avanja, u okvirima sopstvenihmogu}nosti.Primer za to su partnerskeorganizacije êDe~je srce" i êôvek unevolji", koje se nalaze u zajedni~kimprostorijama i bave se podr{kom ljudisa smetnjama u mentalnom razvoju,kroz razli~ite programe. Ta~nije

zaposleni u ovim organizacijama do{lisu na ideju da svojim primerompokaù kako je mogu}e, uz malo dobrevolje pomo}i mladima sa smetnjama umentalnom razvoju da se ose}ajukorisnim ~lanovima ovog dru{tva.Ovaj primer trebalo bi da posluì kaouzor drugima, jer ovo je prva stepenicapreko koje }e se re{iti problem okom govorimo.Od pre ne{to malo vi{e od mesecdana u kancelarijama ove dve organizacijeotvoren je bife, koji radi svakogradnog dana od 9 do 17 ~asova u dvesmene. [ef prve smene sa ponosom,kaèmo Nata{a, devojka koja ima 23godine i Daunov sindrom. Drugasmena je pod vo|stvom Maje koja ima37 godina i smetnje u razvoju.Njihova obaveza je da svakogdana do|u na posao i sluè sokove ikafu zaposlenima i gostima, a inabavljaju sve {to im je potrebno ubifeu, vode evidenciju prodaje i izdajura~un za svaku porud`binu, a prilikomsmenjivanja jedna drugoj predajunovac sa izve{tajem iz smene.U po~etku je biilo pote{ko}a, jersu i jedna i druga po prvi put uovakvoj situaciji, ali zahvaljuju}iJovanki Radovanovi}, kordinatoruInformativnog centra êNa dobromputu", koja je osmislila ~itav procesnjihovog rada uz podr{ku i pomo}kada to zatreba, Maja i Nata{a su seuspe{no prilagodile svom radnommestu.One pored rada u bifeu imaju jo{jedno zaduènje i dodatnu zaradu, a toje da brinu o higijeni prostora. Dosada su to radili zaposleni i ~lanoviovih organizacija, a od sada oni izdvajajunovac na mese~nom nivou zaMaju i Nata{u koje jednom nedeljnosre|uju prostor.One su sre}ne i svakog dana sazadovoljstvom rade svoj posao.Posebno bih istakla kulturu njihovogopho|enja koja se ogleda utome da pokucaju pre nego {to u|u ukancelariju, zatim poèle nam uzosmeh dobar dan, najljubaznije pitajuda li èlimo ne{to. Usluga je brza, a uisti mah poslovna, uz kafu ili sok ideobavezno i ra~un i neizostavno izvolite.Kafe koje one kuvaju su moèmoslobodno re}i, najlep{e na svetu.Iz razgovora sa Nata{inom iMajinom mamom saznali smo da jeovo za njih dve jako jako bitno jerose}aju korisne, odgovorne i sre}ne.

Istakla bih na{ odnos premanjima, a to je da od njih o~ekujemopotpunu odgovornost za ono {to rade,i da ih podràvamo, a ne pomaèmo.Mi{ljenja smo da je takav odnos jakodobar u procesu njihovog osamostaljivanja,koji }e se usled takvog tretmanaodvijati mnogo brè. Ta~nijeèlimo da one dostignu maksimumsvojih mogu}nosti.Sve ovo njih dve ispunjava, aliono {to su doìvele kada su dobileprvu platu, te{ko je opisati.Njihovoj sre}i nije bilo kraja jerse njihov trud i rad isplatio, a one supostale korisni ~lanovi svojih porodica.U ovome treba da napravimo ikorak dalje, a to je da postanu korisni~lanovi dru{tva.Kada govorimo o tome koliko je inama olak{ala njihova pomo}, a dasmo time napravili pomak u njihovomìvotu, apelovali bi smo na sve ljude,kako bi razmislili o ovom primeru, ipoku{ali da prona|u osobama sa smetnjamau razvoju mesto na kome }e seose}ati, ba{ kao na{e Nata{a i Maja.Sigurni smo da mnogi ljudi sasmetnjama u razvoju zavre|ujuovakvu {ansu, koju }e opravdati, i kojuim niko od nas ne sme uskra}ivati.12 Korak ka 04 • Mart 2006.

AktuelnostiDru{tvo za pomo} deci sa posebnim potrebamaêNa{i snovi" iz Valjeva 2. decembra sa po~etkom u17 ~asova u prostoru kafea BOOKVA, naDesankinom trgu, odràlo je izlo`bu radova dece saposebnim potrebama.Dru{tvo za pomo} MNRO op{tine Srbobran êBiser",povodom Svetskog dana invalida, 03. decembra2005. godine, organizovalo je u Domu kulture uSrbobranu, sa po~etkom u 10.00 ~asova izlo`buradova svojih ~lanova i javnu tribinu o pravimainvalida i mogu}nostima njihovog zapo{ljavanja.U ponedeljak, 26.12.2005. godine povodomNovogodi{njih praznika odràno je zajedni~kodruènje svih ~lanova Dru{tva za pomo} osobamasa Daunovim sindromom. Uz prigodan programpodeljeni su paketi}i. Druènje se odràlo uKulturnom centru êRex"', ulica Jevrejska 16 sapo~etkom u 17.00h.U subotu, 24.12.2005. u 12 i 30 h u sali orkestraêDu{an Skovran" u okviru êSava centra", odràn jeKoncert za osobe sa autizmom i njihove porodice.U organizaciji Dru{tva za pomo} osobama ometenimu razvoju op{tine Stari grad, Beograd,Studentski Trg 18, tel 011/26-29-787, povodomDana invalida, odràna je sve~anost sa programom:1. Pozori{na predstava êAnalfabeta" od BranislavaNu{i}a u izvo|enju dramske sekcije dru{tva2. Tekstovi novinarske sekcije dru{tva

3. Starogradske i latino igre u izvo|enju plesne sekcijedru{tva.U holu ispred sale postavljena je izlo`ba radovakorisnika dru{tva,,Stari grad"Sve~anost je odràna 02.12.2005. sa po~etkom u 12~asova u sali Jevrejske op{tine, Kralja Petra 71a.Asocijacija za podr{ku ê@iveti bez razlike", In|ija,Du{ana Jerkovi}a 17a, dana 22.12.2005. organizovalaje zajedni~ku Novogodi{nju MASKENBALùrku od 18 do 24 ~asa u diskoteci êPegasus",Kralja Petra Prvog br. I u centru In|ije.ê{ka organizacija êôvek u nevolji" i Specijalnizavod za decu i omladinu êDr Nikola [umenkovi}"iz Stamnice otvorili su tri objekta namenjena:Za{ti}enom stanovanju u PetrovcuU okviru programa êPodr{ka transformacijiustanova za sme{taj lica sa smetnjama u razvoju isistema socijalne za{tite u Srbiji i Crnoj Gori" 12korisnika iza{lo je iz zavoda i zapo~elo samostalanìvot uz podr{ku u lokalnoj zajednici. Kupovinuobjekata kao i stru~nu pomo} u pravljenju programaobezbedila je ê{ka organizacija êôvek unevolji" u saradnji sa Specijalnim zavodom za decui omladinu êDr Nikola [umenkovi}". Projekat jepodràn od strane Ministarstva za socijalna pitanjaRepublike ê{ke u okviru programa ~e{ke razvojnepomo}i i Ministarstva rada, zapo{ljavanja i socijalnepolitike Republike Srbije. Otvaranje objekatabilo je zakazano za utorak, 13. decembar 2005, sapo~etkom u 12 ~asova.GODI[NJA IZLO@BA Dnevnog boravka êNa{aku}a" odràna je u sredu 28.decembra od 17 ~asova,i bila je otvorena za sve posetioce koji su hteli davide radove sa radionica korisnika ovog dnevnogboravka (likovne radionice, kreativne, radionice zaprofesionalno osposobljavanje...). Dnevni boravakêNa{a ku}a" nalazi se u Malom Mokrom Lugu, uulici Narodnog fronta br. 28.Korak ka 04 • Mart 2006. 13AktuelnostiUdruènje gra|ana êNa{a deca" odràlo je izlo`bu iaukcijsku prodaju radova sa radionice za osobe sasmetnjama u razvoju êRe~ slikana srcem". Izlo`baje odràna u Diplomatskom klubu, Bulevar JNA317, 10.decembra 2005.godine sa po~etkom u 17h.Aukciju je vodio gospodin Nikola Kusovac.U programu je u~estvovala Muzi~ka {kolaêSlavenski" pod vo|stvom Irene Simonuti ima|ioni~ar Du{an Pavlovi}.Udruènje distrofi~ara Beograda, organizacijaêVelikiMali" iz Pan~eva i Handicap Internationalodràli su konferenciju za {tampu u Velikoj SaliS.O. Vra~ar Beograd, ulica Njego{eva 77, u ~etvrtak,02. februara 2006. godine, povodom dodelenagrada za 2005. godinu za lokalne organizacije ‡primere pozitivne prakse u pruànju usluga osobamasa invaliditetom u Jugoisto~noj Evropi, kojuHandicap International dodeljuje svake godine.Inner Wheel Club Beograd, proslavio je svoju drugugodi{njicu u februaru 2006. Za proslavu ro|endanaorganizovano je DOBROTVORNO VEÊ sa

ve~erom i prigodnim muzi~kim programom. Ciljove dobrotvorne akcije bilo je sakupljanje pomo}i zalikovnu radionicu êPohvala ruci" koja okuplja decusa Dawn-ovim sindromom.U ovoj radionici deca se bave raznim umetni~kimaktivnostima ‡ slikanjem, grn~arstvom, izradomtapiserija. Izdràvaju se prodajom ovih radova idonacijama. Za na{e DOBROTVORNO VEÊ,radionica êPohvala ruci" organizovala je izlo`busvojih radova.Pored muzike, obezbe|en je i prostor za igru te jeDOBROTVORNO VEÊ proteklo i u pravomro|endanskom raspoloènju.Ova dobrotvorna akcija i proslava odràna je u~etvrtak, 23. februara 2006. u 19.30 ~asova urestoranu SAVA CENTRA, Milentija Popovi}a 9,Beograd.27.02. u 17 sati u [ekspirovoj bb odràna jeSkup{tina Dru{tva za pomo} osobama sa Down sindromomSrbije. Na njoj je zna~ajno mesto biloposve}eno êZajednicama stanovanja uz podr{ku".Od 22. januara, svake no}i izme|u nedelje iponedeljka, u terminu od 1 do 4 sata, na talasimaradio Beograda 202, emituje se emisija posve}enaosobama sa smetnjama u razvoju êLjudi oko nasrazli~iti".Emisija se bavi problemima ljudi sa smetnjama urazvoju, podràvaju}i ih u borbi za kvalitetniji ilep{i ìvot. Kao podstrek tome su gosti koji }e ihmotivisati da to i ~ine za sopstvene ìvote.Moète se javiti i predloìti temu o kojoj èlite da~ujete ne{to vi{e. Tako|e moète da se prijavite dabudete gost u emisiji, kao i da predloìte gosta.Autor emisije Tanja Maksimovi}.U okviru projekata Dru{tva za pomo} osobama saDown sindromom Srbije ìvi i radi ukupno petzajednica stanovanja sa svojim asistentima.Poslednje useljena zajednica je otvorena 09.02.Time je projekat ostvaren po pitanju iseljenja 23ljudi iz na{e partnerske organizacije êDom zasme{taj dece i omladine ometene u razvoju" ‡Srem~ica.Uz sve potrebne poslove, u ovoj prvoj faziprilago|avanja ljudi u stanovima, asistenti supreokupirani svojim obaveznim aktivnostima.Stoga smo mislili da bi za sve ljude u stanovima bilodobro angaòvati zainteresovane pojedince kaovolontere na privremenim zadacima u drustvu~lanova zajednica. Ti zadaci se odnose na izlaske ukra}e {etnje sa ~lanovima zajednica, pisanje dokumenataza ~lanove zajednica, odlazak na dalje destinacijeu slu~aju potrebe i sli~no. Time bi se,izme|u ostalog, omogu}ilo asistentima da obavljajusvoje poslove pod manjim pritiskom.Svi zainteresovani se mogu javiti podpredsednicidru{tva Jadranki Novak [email protected] ili SuzaniLini} [email protected] i na telefon 064/15-95-604.

ORGANIZOVAN BORAVAK U GR^KOJ‡ LETOVALI[TE PARALIA ‡

31. maj ‡ 10. jun 2006.PROGRAM ‡ Hotel êErato"‡ 10 polupansiona (doru~ak ‡ {vedski sto + ve~era kontinentalna) sa sme{tajem u dvokrevetnim,trokrevetnim i ~etvorokrevetnim sobama. Hotel êErato" (kapaciteta 80 le`ajeva) se nalazi ucentru Paralie, pored parka, na 170 m od mora. Svaka soba ima kupatilo (tu{ kabina i toalet), telefon,TV i terasu.U sastavu hotela nalazi se recepcija, TV sala, restoran, mini bar i garden kafe, lift.‡ Autobuski prevoz (turisti~ki autobus, klima, TV, video. Autobus polazi 30. maja u 18:00~asova sa parkinga kod Kalemegdana i Sava Centra).‡ Gr~ka grupna viza.CENA ARAN@MANA SA SVIM GORE NAVEDENIM USLUGAMA JE 165 EURA PO OSOBI,KOJI JE PLATIV U DINARIMA PO ZVANI^NOM KURSU NARODNE BANKE.PROGRAM ‡ Sme{taj u vilama‡ 10 polupansiona u hotelu êERATO" (doru~ak ‡ {vedski sto + ve~era kontinentalna) sasme{tajem u dvokrevetnim, trokrevetnim i ~etvorokrevetnim studijima / apartmanima u vilama ublizini hotela Erato ili u blizini pla`e.‡ Autobuski prevoz (turisti~ki autobus, klima, TV, video. Autobus polazi 30. maja u 18:00~asova sa parkinga kod Kalimegdana i Sava Centra.‡ Gr~ka grupna viza.CENA ARAN@MANA SA SVIM GORE NAVEDENIM USLUGAMA JE 145 EURA PO OSOBI,KOJI JE PLATIV U DINARIMA PO ZVANI^NOM KURSU NARODNE BANKE. CENA BEZISHRANE JE 110 EURA.Obavezna doplata:Me|unarodno zdravstveno osiguranje u iznosu:10 Eura za odrasle5 Eura za maloletne20 Eura za osobe starije od 65 godinaPla}anje u IV rateI rata do 1. marta (rezervacija)II rata do 15. martaIII rata do 15. aprilaIV rata do 15. majaZA STRANKE KOJE NE KORISTE AUTOBUSKI PREVOZ, CENA SE UMANJUJE ZA 35EURA, A STRANKE SU DU@NE DA LI^NO PODNOSE ZAHTEV ZA INDIVIDUALNU VIZU.USLUGE TRAVEL & SERVICE OBEZBE\UJE AGENCIJA ATLANTIC SA KOJOM SMOPREDHODNE DVE GODINE BORAVILI U GR^KOJ.PRIJAVE I OSTALE INFORMACIJE KOD PANTELI] SINI[E tel. 21-80-346, 063 1033525I U DRU[TVU ZA POMO] STAROG GRADA NA TELEFON 26-29-787Beograd 02. 02. 2006. Predsednik Dru{tvaDejan Kozi} (064 14 15 407)14 Korak ka 04 • Mart 2006.

Korak ka 04 • Mart 2006. 15

Iz ugla prakti~ara

Napisa}u Vam ukratko koja su

moja zapaànja kod na{ihkorisnika, sve promene i njihovosnalaènje sa postoje}imma{inama. Trenutno imamo samojednu ma{inu za {ivenje ‡ endlericu,sa kojom su rukovanje nau~ili korisnici:Danijela, Dana, Zorica, Sr|an itrenutno u~i novi korisnik Sr|an. Od13-oro korisnika ohrabruje ~injenicada je za kratko vreme na jednoj ma{inipored ostalih aktivnosti nau~ilo da {ijepetoro dece. Ovih dana o~ekujemo jo{ve}i broj ma{ina za {ivenje, endlanje,iberdek, kompjuterske ma{ine za vez i{trikanje pa sam uverena da }e korisnicijo{ bolje savladati {ivenje, krojenje,{trikanje, vez. Jedno je sigurno, svioni vole da RADE i jako nas po{tuju islu{aju jer su èljni novih saznanja iimaju èlju kao i svi mi da sepokaèmo i dokaèmo. Ja sam po zanimanjumedicinska sestra ali znam da{ijem, {trikam,vezem na kompjuterskojma{ini, i to i radim sa njima. Poprvi put se sre}em i radim sa ovompopulacijom i jako me ispunjava rad sanjima, jer imam dovoljno ljubavi da impruàm a oni mi to uzvra}aju istommerom. Mo`da nisam stru~njak daprocenim njihovo psihi~ko stanje alijako sam ih dobro upoznala u du{i imogu da ocenim koji korisnik moè{ta da uradi. Povremeno ih pustimsame za ma{inom i iz prikrajka posmatram{ta rade. Bitno je da ne zaboravljajuono {to prakti~no nau~e.êsto me iznenade idejom da sa{ijune{to novo, pa tako jedan od njihsa{ije malu torbicu, drugi nov~anik,tre}i futrolu za nao~are i to sve nama{ini endlerici, ali se snalaze {to memnogo raduje. Ube|ena sam da ve}inatih lica moè da se profesionalnoosposobi, samo treba na}i na~ina daim se pri|e sa puno ljubavi i saznati{ta ih najvi{e interesuje i strpljivoraditi sa njima uz povremene pohvale.[to se tkanja ti~e trenutno suzainteresovane samo dve devoj~ice.Dana je toliko zavolela razboj da je zajedan dan nau~ila sve delove razboja isre}na zbog toga svima koji do|u ucentar ona ponosno objasni od ~ega sesastoji razboj.Za rad na ra~unaru zainteresovano

je vi{e korisnika. I ovde se Danapokazala najbolja i za samo jedan dannau~ila najosnovnije radnje u radu nara~unaru, i to sam joj obja{njavala {taradim i kako kucam dok sam kucalajedan izve{taj. Nakon toga ona je selaza ra~unar, po prvi put, i napisala nekolikore~enica o sebi i svojoj porodici.Sve korisnike koje osposobimoza neku delatnost, poku{a}emo dazaposlimo u vladinim ili nevladiniminstitucijama ili da im pomognemo daregistruju samostalnu delatnost kakobi ostvarili pravo na penziju.

VivereBranka Risti}Asistent Direktorasocijalna kooperativa êVivere"


Iskustva iz inostranstva

Radna delatnost je usko povezana

sa temom socijalnogu~lanjivanja i sa prevencijomsocijalnog isklju~ivanja. Za shvatanjeove veze je va`no da se razumeju uvedenipojmovi.Madridska deklaracija (Madrid2003.), koja je bila prihva}ena odstrane Evropskog kongresa o osobamasa zdravstvenim smetnjama 2003.godine, defini{e socijalno u~lanjivanje(integraciju) re~ima: êNediskriminacijaplus pozitivna akcija". A.Giddens karakteri{e socijalno u~lanjivanjene{to {ire êzna~i tako|e i prilikei uklju~ivanje u javni prostor."U skladu sa politikom socijalnogu~lanjivanja, zadatak socijalnih slu`bije da izjedna~e prilike ljudi sa smetnjamai da ih podràvaju prilikomkori{}enja uobi~ajenih izvora, kao {tosu npr. slu`be za zapo{ljavanje iliobrazovanje. Izjedna~avanje prilikanosi sa sobom i {ansu preuzimanjaodgovornosti za svoj ìvot uklju~uju}ii mogu}nost zapo{ljavanja. Ovajzadatak postoji u sadràju Standardakvaliteta socijalnih slu`bi, koji suizdati od strane Ministarstva za rad isocijalna pitanja, konkretno u kriterijumu1.2 (cilj socijalnih slu`bi je daomogu}i ljudima u nepovoljnoj socijalnoj

situaciji da êostanu sastavni deoprirodnog lokalnog stanovni{tva, damogu da ìve na uobi~ajeni na~in, dakoriste lokalne institucije, kojepruàju javne slu`be"). Kriterijum 8.1.(êUstanova ne zamenjuje institucijekoje pruàju uobi~ajene javne slu`be,kao {to su: {kole, biroi za zapo{ljavanje,poslodavaci, zdravstvene ustanove...")razgrani~ava ulogu socijalnihslu`bi od zadataka institucija kojepruàju druga~ije javne slu`be.Iz koncepta socijalnog u~lanjivanjai prevencije socijalnog isklju-~ivanja proisti~e da bi gra|anska ipoliti~ka prava i du`nosti trebalo daimaju i osobe sa smetnjama, dakle ione od njih koje ìve u ustanovamasocijalne za{tite. Ispitivanjima, formomupitnika, koja su se odvijala2004. godine, bilo je utvr|eno da samo1% stanovnika ustanova radi naosnovu ugovora o radu, 5 % na osnovudrugih sporazuma. Ostali rade ili kaodobrovoljci ili uop{te ne rade. Ukolikouzmemo kao merilo socijalnog u~lanjivanjameru radne delatnosti, potvrdi}e se da stanovnici ustanova pripadajugrupi ekstremno socijalnoisklju~enih ljudi (nezaposlenost 99%).Za ljude sa smetnjama u mentalnomrazvoju ili sa kombinovanim smetnjama,koji ve}inom ìve u ustanovama,posao ima isti zna~aj i zna~enjekao za nas ostale. Prema sprovedenimistraìvanjima to je za njih uvek putka ve}em uklju~ivanju u dru{tvo,zna~i za njih i pove}anje primanja, a irast samopo{tovanja. U ve}ini slu~ajevarad oja~ava ~oveka sa smetnjamau mentalnom razvoju u njegovoj uloziodraslog pojedinca, vodi ka pove}anjukontrole nad sopstvenim ìvotom, donosinova interesovanja i dru{tveneaktivnosti i razvija prakti~ne sposobnostikao npr. putovanje. (Triangl,1999.)Zapo{ljavanje je klju~ ka socijalnomu~lanjivanju: ê…to je jedan od va`nihputeva ka prevenciji socijalnog isklju-~ivanja i ka podr{ci nezavisnom ìvotui dostojanstvu". (Madridska deklaracija,2003.)Raditi posao koji ima smisao, sasobom tako|e nosi i pozitivno ocenjivanje~oveka od strane okoline. Ljudikoji rade doprinose dru{tvu: stvarajuvrednosti, pomaù ostalima, pla}ajuporeze, kupuju robu i koriste usluge isl. Posao pove}ava presti` ljudi. Radnadelatnost ljudi sa smetnjama u mentalnom

razvoju je vaàn instrumentza promenu negativnog stava dru{tvaka ovoj grupi ljudi.Prakti~na iskustva iz sveta iinostranstva pokazuju da ukoliko ljudisa smetnjama u mentalnom razvojudobiju odgovaraju}u podr{ku, moguda rade. Ukoliko rade, ostali ljudiznaju za njih i cene njihov doprinos.Podr{ka radne delatnostistanovnika ustanovaPrilikom razmi{ljanja o tomekako ustanove mogu da doprinesu dase pove}a mera radne delatnostistanovnika, neophodno je ostati uskladu sa razgrani~avanjem ulogesocijalnih slu`bi (gde se svrstava institucionalnaza{tita ljudi). Socijalneslu`be ne bi trebalo da zamenjujuuobi~ajene slu`be pruàne javnosti,{to zna~i ni slu`be za zapo{ljavanje, niradne rehabilitacije. Zadatak socijalnihslu`bi je da pruè ljudima sa smetnjamapomo} koja }e im omogu}iti dakoriste uobi~ajene slu`be i izvore kojeimaju i ostali ljudi, nikako ne bi trebaloda pruàju te slu`be (npr. radnurehabilitaciju), niti da budu ti izvori(poslodavac). Za razgrani~avanjeuloge ustanove je korisno biti svestanuslova u kojima ustanove pruàjusvoje slu`be.Zna~aj rada za ~ovekaZna~ajan uslov za pove}anjemere radne delatnosti stanovnika ustanovaje shvatanje zna~aja rada za~oveka. Moèmo po}i od npr. konceptabritanskog sociologa A. Giddense, kojirazlikuje {est glavnih karakteristikapla}enog posla, koje imaju klju~ni zna-~aj za ìvot ~oveka (A. Giddens, 1999.):Novac ‡ primanja sa posla je za ve}inuljudi glavni izvor izdràvanja, visina

Politikasocijalnog u~lanjivanjaMr Milena JohnovaMr Katerina Bene{ováaMr Alena Schlegelováaêskaá unie pro podporovane zamestváani êQUIP" spole~nost pro zmenu êRytmus"Pravo na rad je osnovno ljudsko pravo.Posao je vaàn instrument za socijalno u~lanjivanje.Posao ima isti zna~aj za ljude sa smetnjama u mentalnom razvojukao i za ostale.Socijalno u~lanjivanje je uslovljeno jednakosti prava i prilika.Zadatak socijalnih slu`bi je da izjedna~e prilike ljudi sa smetnjama.

Zadatak socijalnih slu`bi nije pruànje usluge zapo{ljavanja ilistvaranje radnih mesta za svoje klijente, ve} pripremanje klijenataza radnu delatnost.Korak ka 04 • Mart 2006. 17Iskustva iz inostranstvaprimanja uti~e na meru socijalnogu~lanjivanjaMogu}nost sticanja i razvijanja svojihsposobnosti i ume}a i njihovokori{}enje ‡ Nezaposleni ljudi gubeovu mogu}nost.Promena ‡ rad omogu}ava ~ovekuulazak u novu sredinu, koja se razlikujeod ku}ne sredine.Struktuirano vreme ‡ redovan posaodaje red: ustajemo ujutru, na vreme i sl.Socijalni kontakti ‡ ljudi na poslunalaze prijatelje (~esto i ìvotne partnere)i u~estvuju zajedno u istimaktivnostima.Li~ni identitet ‡ pronalaènje iproìvljavanje toga ‡ ko sam.Iz navedenih stvari je o~iglednoda je novac dodu{e na prvom mestu,ali ni iz daleka nije jedini razlog za{toljudi idu na posao. Izostavljanje ostalihzna~aja posla za ~oveka vodi kapojednostavljenoj predstavi, da onajko ima invalidsku penziju, nemapotrebu da radi. Sa ovom predstavommoèmo veoma ~esto da se susretnemoi to u biroima za zapo{ljavanje ikod onih koji pruàju socijalne usluge.Mogu}nosti radne delatnostiStanovnici ustanova imaju, ukolikoim je pruèna odgovaraju}apodr{ka, niz mogu}nosti za radnudelatnost. Ove mogu}nosti mogu da seposmatraju iz razli~itih uglova, jedanod njih je mera kojom podràvaju socijalnou~lanjivanje klijenata u institucijalnojza{titi.Forme radne delatnosti mogu dase podele prema razli~itim kriterijumima.U svrhu procenjivanja merekojom pojedina~ne forme doprinosesocijalnom u~lanjivanju koristi}emogledi{ta:1) Radno pravnog odnosa2) Pozicije radnog mesta u odnosuprema ustanovi3) Mere za{ti}enosti radne sredine1) Sa gledi{ta radno pravnogodnosaa) Posao za sopstvene potrebeRadi se o aktivnostima koje~ovek oko sebe uobi~ajeno radi ‡ npr.raspremanje kreveta, spremanje svojesobe ili svog dela grupne spava}e sobei sl. Ovde ne spada ~i{}enje zajedni~kogkupatila, posao u ve{ernici ili u kuhinji

ustanove. Posao od kojeg imaju korist iostali stanovnici ustanove ili personalnije posao za sopstvene potrebe.b) Priprema za budu}u radnudelatnostU pripremi za budu}e zanimanjeje va`no i to, da klijent stekne sposobnostikoje u budu}nosti moè da iskoristina trì{tu rada. Za ovu formu radje uvek neophodno jasno odvojiti odtzv. êdobrovoljnog rada", kada ~ovekbez finansijske nadoknade radi ukorist nekog drugog. Ukoliko se radi oposlu u ustanovi, neophodno je da sedobrovoljan rad shvata kao sastavnideo pruène slu`be. Sistematski(redovan) posao klijenata u koristustanove ili njegovih stanovnika iliradnika je uvek osetljiva stvar. Nikadane moèmo biti sigurni da li klijent,koji vr{i sistematski rad u koristustanove bez plate, zaista radi tajposao iz zadovoljstva, iz svoje potpunoslobodne volje. Verovatnije je da je nanjegovu odluku imala uticaj zavisnostod slu`be koja je pruàna od straneustanove i da ukoliko ne bi bio zavistan,ne bi radio posao bez plate.Zbog navedenih razloga jepotrebno:‡ Definisati smisao: ste}i ubudu}nosti pla}eni posao‡ Odrediti konkretne ciljeve: sticanjekonkretnih sposobnosti, iskustava‡ Obezbediti za{titu od zloupotrebe‡ Odrediti pravila: gde, kakavposao, koliko sati, za koliku finansijskuili neku drugu nadoknadu i sl.Sli~no, ukoliko klijent vr{idobrovoljan rad za lokalnu firmu,potrebno je da se brine o tome da nedo|e do zloupotrebe nepovoljnogpoloàja klijenata.c) Posao u reìmu radno pravnihpropisaRadi se o poslu, na osnovu ugovorao radu ili sporazuma, koji se vr{iizvan radnog odnosa prema zakonikuo radu.2) Sa gledi{ta poloàjaradnog mesta u odnosu premaustanovia) Posao u ustanoviJedna od mogu}ih formi radnedelatnosti stanovnika ustanova jekori{}enje poslovnih prilika koje nudirad same ustanove ili mesta uza{ti}enoj radionici sme{tenoj u arealuustanove. Moè da se radi opla}enom poslu (u reìmu radnopravnih odnosa) ili o nepla}enom, kao

{to je navi{e opisano. Druga formarada za ustanovu moè da bude rad uza{ti}enoj radionici ustanove (uradionici koja je u zgradi ili u arealuustanove).Posao u ustanovi klijentimauglavnom donosi:‡ Razvoj nekih radnih ume}a (uzavisnosti od prisutnosti ovihaktivnosti u ustanovi)‡ Ukoliko je ovaj posao redovan,donosi i ìvotni ritam i redSa stanovi{ta socijalnog u~lanjenja,rad u ustanovi pripada onimposlovima koji manje podràvaju socijalnou~lanjenje: ~ovek je u toku daname|u istim ljudima, sa kojima stanuje,provodi slobodno vreme i koji se sviodlikuju ometeno{}u u mentalnomrazvoju (personal ustanove ne moèmoda ra~unamo).b) Posao izvan ustanovePrednost posla koji je izvan arealaustanove je pre svega to {tostanovnici imaju vi{e prilika da sesusre}u sa drugim ljudima izvan okviracimera i personala. Sa stanovi{tapodr{ke socijalnog u~lanjenja, posaoizvan ustanove je vredniji.3) Sa gledi{ta mere za{ti-}enosti radne sredinea) Za{ti}ene radioniceZa{ti}ene radionice mogu daimaju poslovni karakter, to zna~i daljudi ovde rade na osnovu ugovora oradu ili sporazuma, a za odra|enposao dobijaju novac. Ovde se radi oreìmu radno pravnih propisa. Drugitip za{ti}enih radionica su radioniceterapeutskog usmerenja. Ljudi kojiovde rade su u stvari klijenti slu`bekoja se zove radna rehabilitacija. Zaposao ne dobijaju nikakvu ili samosimboli~nu, motivacionu finansijskunadoknadu. Nasuprot tome, u nekimza{ti}enim radionicama se jo{ pla}a iodre|ena suma za boravak.Za{ti}ene radionice se uglavnombave jednom ili sa nekoliko karakteristi~nih vrsta aktivnosti ‡ npr. kompletiranje,proizvodnja sve}a, proizvodnjadrvenih predmeta i sl. Ograni~ena oblast aktivnosti u radionicamaima za posledicu da za{ti}ene radionicesamo nekome donose profesionalnudelatnost i razvoj ‡ ne}e se svaki stanovnikustanove radno realizovatiupravo u ovoj struci ‡ npr. kompletiranje.Za{ti}ena radionica je ~esto jedina{ansa za ljude sa zdravstvenimsmetnjama da dobiju posao i da budu u

kontaktu sa drugim ljudima. Uglavnomse u za{ti}enoj radionici moèmosusresti sa ljubaznim pona{anjem odstrane nadre|enih, radni usloviuglavnom mogu da se prilagode potrebamai mogu}nostima radnika.18 Korak ka 04 • Mart 2006.

Iskustva iz inostranstvaSa stanovi{ta podr{ke socijalnogu~lanjivanja, za{ti}ena sredina donosinove socijalne kontakte, ve}inom izkruga ljudi sa smetnjama. [anse zaupoznavanje sa êneometenim" ljudimasu ovde veoma ograni~ene. Druginedostatak je ograni~eni krug aktivnostisa kojima uglavnom moèmo dase susretnemo u za{ti}enoj sredini(npr. ène koje vole da rade sa decom,verovatno ne}e na}i posao u za{ti}enojradionici i sl.).b) Otvoreno trì{te radaPod otvorenim trì{tem rada sepodrazumevaju radna mesta sa kojimamoèmo ina~e da se sretnemo: upo{ti, u kancelariji, u stakleniku, ubanci i sl. Moè pri tom da se radi omestima ~ija se egzistencija finansijskipodràva iz sredstava za aktivnu politikuzaposlenosti.Lo{a strana radnih mesta naotvorenom trì{tu rada je to {to jemesta te{ko dobiti ‡ ljudi sa smetnjamamoraju da se takmi~e sakonkurencijom ostalih interesenata zaposao koji su bez smetnji. Poslodavciuglavnom nemaju iskustvo sazapo{ljavanjem ljudi sa smetnjama,sredina ima barijere i sl.Sa druge strane ovde posao imaniz prednosti, otvoreno trì{te radaomogu}ava najve}u meru socijalnogu~lanjenja:‡ Donosi najve}u meru socijalnogu~lanjenja, zato {to se ovde~ovek sa smetnjama sre}e sa drugimljudima koji su bez smetnji‡ Donosi najve}u mogu}nostsamo-realizacije u struci, ljudi moguda koriste celu skalu profesija‡ Rad na otvorenom trì{tu radanudi tako|e i ve}u mogu}nost daljegrazvoja ~oveka ‡ profesionalnog i li~nog‡ Plate radnika sa smetnjama naotvorenom trì{tu rada su ve}e upore|enju sa istom grupom ljudi uza{ti}enim radionicama‡ Rad u uobi~ajenoj sredinitako|e zna~i i socijalni statusPovezanost socijalnih slu`bii slu`bi za zapo{ljavanjeCilj pruànja socijalnih slu`bi je

podr{ka socijalnom u~lanjivanju ljudisa smetnjama. Pod socijalnim u~lanjivanjemse misli na situacije u kojima~ovek moè da koristi javne slu`be i dakoristi svoja prava. Jedne od najosnovnijihjavnih slu`bi su slu`be zazapo{ljavanje. Ljudi u ^R ~ak imajupravo na pruànje ovog tipa slu`bi.Posebna vrsta slu`be zazapo{ljavanje je tzv. radna rehabilitacijakoju defini{e zakon o zapo{ljavanju(ovoj temi se vi{e posve}ujepoglavlje Zapo{ljavanje osoba sazdravstvenim smetnjama).Iz obavljenih ispitivanja proisti~e da klijenti institucionalne za{titeovaj tip javne slu`be ne koriste. (Zna~ipripadaju grupi socijalno isklju~enihljudi).Iz vi{e navedenih ~injenicaproisti~e da: je uloga ustanove kaosocijalne slu`be da pomaè ljudima sasmetnjama da koriste javne slu`be zazapo{ljavanje; posredstvom javnihslu`bi za zapo{ljavanje bi stanovniciustanova mogli da steknu daljupodr{ku prilikom traènja posla,ustanova ne bi morala da se bavi ovomaktivno{}u i mogla bi da se usredsredina zadatke koje ima kao institucijasocijalnih slu`bi; ustanove, za sada,ne koriste dovoljno nadovezuju}eslu`be iz objektivnih ili subjektivnihrazloga.Nudi se pitanje zbog ~egaustanove ne kontaktiraju lokalnenadle`ne biroe za zapo{ljavanje i nezahtevaju pruànje slu`bi za zapo{ljavanje(konkretno radne rehabilitacije)za svoje klijente. Jedan od mogu}ihrazloga je sigurno nedostatak radnikakoji bi mogli klijente da prate prilikomodlaska u biro. Ovde se nudi jo{ jednamogu}nost kako ova situacija moè dase re{i.Organizacija specijalizovanaza podr{ku radne delatnostiNeke ustanove koriste mogu}-nost saradnje prilikom posredovanjaza posao i slu`bi za zapo{ljavanje sadrugim organizacijama koje pomaùljudima sa smetnjama na polju radnedelatnosti. U uslovima u kojima je ^Rradi se pre svega o za{ti}enim radionicama,agencijama za zapo{ljavanje sapodr{kom ili privremenog zapo{ljavanja.Saradnja sa agencijama zazapo{ljavanje sa podr{komAgencije za zapo{ljavanje sapodr{kom nude individualnu i dugoro~nu podr{ku za ljude sa smetnjama

na otvorenom trì{tu rada. Podr{ka sepruà kako prilikom traènja odgovaraju}e radne delatnosti, tako i poslezaklju~enja radno pravnog odnosadirektno na radnom mestu sa radnomasistencijom.Uslov za pruànje slu`bi je da~ovek sa smetnjama èli da radi (nenpr. da se dalje obrazuje) i da èli daradi na otvorenom trì{tu rada (ne uza{ti}enim radionicama).Slu`ba zapo{ljavanje sa podr-{kom je vremenski ograni~ena na dvegodine, ali na osnovu obrazloènja jemogu}e produènje ove slu`be.Kontakt u ^R }ete na}i na adresiwww.unie-pz.cz ili u prilogu ovog priru~nika (situacija u septembru 2005).Aspekti KOJI PODR@AVAJUsocijalno u~lanjenjeRad je izvan ustanove. ôvek ujutruide na posao i posle podne se opetvra}a; uzput i na radnom mestu imamogu}nost da sretne druge ljude.Rad je u uobi~ajenoj sredini. ôvek seu toku radnog vremena sre}e sa saradnicimaili mu{terijama, sa ljudima bezmentalnih ili zdravstvenih smetnji.Za obavljen posao radniku pripadaodgovaraju}a plata. Plata postavlja~oveka sa smetnjama na isti nivo nakojem su drugi radnici.Radnik vr{i posao na osnovu radnopravnog odnosa, koji je zaklju~endirektno sa poslodavcem. Ovaj tip sporazumapostavlja radnika sa smetnjamana isti nivo na kojem su i ostaliradnici poslodavca i tako|e ga {titi(pravo na godi{nji odmor i sl.).Aspekti koji NE PODR@AVAJUsocijalno u~lanjenjePosao je u ustanovi. ôvek ne mora danapu{ta zgradu ili areal ustanove, naposlu sre}e samo druge stanovnikeustanove ili personal.Posao je u za{ti}enoj sredini. ôvek seu toku radnog vremena sre}e naj~e{}esa drugim ljudima koji su isto tako samentalnim ili zdravstvenim smetnjama.Dobrovoljni rad bez finansijske nadoknade:Posebno u sredini, gde ostalirade za platu postavlja ~oveka u posebnusituaciju i u neravnopravni poloàjsa ostalima.Radnik vr{i posao na osnovu ugovorazaklju~enog izme|u poslodavca i agencijekoja posreduje. Sa ovom agencijomradnik zaklju~uje sporazum opruànju slu`bi.Radnik sa smetnjama ima na radnom mestu priliku za razvijanje prijateljstva iza u~e{}e u aktivnostima firme.

Korak ka 04 • Mart 2006. 19Iskustva iz inostranstva

Ucentru Praga, od 2002.

godine, nalazi se kafi}êVesmirna" ili êUniverzum".Ako samo malo pro{etate od glavnogtrga nai}i}ete na vrlo simpati~an prostorkoji vrlo lako moè postati va{eomiljeno mesto za izlaske. Vrlo interesantani topao enterijer, interesantnaponuda i opu{tena atmosfera (bezpu{enja) ~ine va{ boravak veoma prijatnim.Pored ove, naizgled tipi~ne spolja{njosti za jedan kafi} postoji i ne{to{to je druga~ije, a {to daje dodatnu ~arovom mestu.Prvo }ete primetiti da se nasvakom stolu ispod stakla nalazerazli~iti predmeti, a na meniju vas~eka uputstvo za naru~ivanje, gde semolite za strpljenje i gde vam seobja{njava {ta ti razni predmeti zna~e.A kada do|e konobar da vasusluì postaje vam potpuno jasno da jeovo mesto zaista posebno.Pored tipi~nog kafi}a ono predstavljai atipi~ni trening centar zaljude sa smetnjama u razvoju. Sve {tovam se do tada ~inilo kao neobi~andetalj ina~e uobi~ajenog êkafi}kog"enterijera, zapravo tu postoji sasvrhom da ovim ljudima olak{asnalaènje u tako velikom objektu i sabrojnim gostima. I nemojte se iznenaditi(poput mene) kada vam ovi ljudi,kada vide da se mu~ite sa ~e{kim,neposredno kaù: êPa, moèmo mi ina engleskom", i kada vam naodli~nom engleskom objasne kako danaru~ite i {ta da kaète kada do|etena kasu da platite.U kafi}u moète naru~iti najboljimarinirani sir koji prave osobe sasmetnjama iz zajednice stanovanja naSlapima i moète kupiti raznesuvenire, ~ime direktno pomaète ovemlade ljude, koji }e nakon {est mesecitreninga zapo~eti rad u nekom drugomêpravom" kafi}u ili restoranu.U Pragu ima preko 10 ovakvihmesta, koja mlade ljude sa smetnjamau razvoju ili psihi~kim smetnjamaosposobljavaju za rad i pomaù im daprona|u zaposlenje na otvorenomtrì{tu rada, sa jednakim {ansama kaoi svi ostali.Pitam se kada }e se kod nas

otvoriti makar jedno mesto gde }emomo}i da odemo da uìvamo i osetimose korisnim u isto vreme pruàju}ipodr{ku hrabrim ljudima koji samoèle svoje mesto u svetu.o.s. M†ame otevreno? (OSMO) ‡ u prevodu Nevladina organizacija êJesmo liotvoreni?" podràva decu i odrasle sa posebnim potrebama, uglavnom osobesa smetnjama u mentalnom razvoju i autizmom, u procesu re-socijalizacije iintegracije u dru{tvo. Ova organizacija pomaè ljudima sa smetnjama dasteknu potpunu samostalnost. Ona im, tako|e, omogu}ava kontakt sa ljudimabez pote{ko}a. I, na kraju, tako|e poku{ava da uti~e na ~ove~anstvo, takoda za ve}inu ljudi ìvot postane êotvoren".Organizacija je usmerena na ~etiri glavna cilja:‡ integracija dece i mladih ljudi sa posebnim potrebama u slobodne vreme‡ realizacija uklju~ivanja ljudi sa smetnjama u mentalnom razvoju naotvoreno trì{te rada‡ razvoj volonterizma u oblasti socijalnih slu`bi za osobe sa smetnjama urazvoju‡ informativne i edukativne humane aktivnosti.Kafi} Vesmíirna (u prevodu: êUniverzum") (Ve Sme~kách 5, Praha 1) je objekatnamenjen poslovnom osposobljavanju sa programom za osobe sa smetnjamau mentalnom razvoju. Ovaj program omogu}ava individuama sa smetnjamada steknu najrealnije radno iskustvo. On tako|e uve`bava njihove radne isocijalne mogu}nosti i ve{tine. Oni se, tako|e, u~e efikasnim radnim navikama,uglavnom tome kako da upoznaju svoju radnu sredinu.

êPa, moèmo mii na engleskom"Dragana ]iri} Milovanovi}êPeople in Need"Koordinator programa u SCG


Dodatak

Stimulativni program u inkluzivnom

modelu rada obuhvatanekoliko faza od kojih su nekepripremne a ostale se odnose na prakti~an rad u vrti}u (dete ‡ vaspita~) ikod ku}e (dete ‡ roditelj).U P.U. êNa{a radost" stimulativniprogrami se izra|uju prema Portagemodelu rane stimulacije razvojadeteta, za koji su vaspita~i i stru~nisaradnici pro{li petodnevnu edukaciju.Nakon uklju~ivanja deteta saposebnim potrebama u inkluzivnugrupu, upoznavanja roditelja ostaledece sa ciljem i zadacima inkluzije, {toim pruà mogu}nost da pojasne eventualnenedoumice, po~inje prakti~anrad u vrti}u i kod ku}e. Formira sesaradni~ki tim (stru~ni saradnik vrti}a,

vaspita~ i roditelj) koji ispunjava ~eklistu. êk lista obuhvata pet oblastirazvoja deteta od ro|enja do 7 godine:samopomo}, motorika, kognitivnirazvoj, razvoj govora i socijalizacija.Nakon popunjavanja ~ek listedobijaju se podaci na kom stepenurazvoja se dete nalazi i tada se timdogovara koje }e oblasti biti prioritetnei koje }e se sposobnosti stimulisatii razvijati kod deteta sa posebnimpotrebama. Pri tome se posebno vodira~una {ta dete moè i u ~emu se moèo~ekivati uspeh. Prioritet se dajesposobnostima koje su u za~etku (npr.dete poku{ava samo da se obu~e).Prvo se utvr|uje trenutni statusdeteta, npr. NN uzima majicu ipoku{ava da je navu~e preko glave.Trenutni status govori {ta dete radi idefini{e se pozitivno, a ne u smislu: onne uspeva, ne moè, ne zna i sl. Zatimse odre|uje dugoro~an cilj, npr. NN }esamostalno obla~iti majicu pravilnoodre|uju}i prednju stranu ( da bi bilolak{e predlaè se da majica na prednjojstrani ima neku aplikaciju).Da bi se postigao dugoro~ni ciljon se razra|uje u korake koji }e nakraju predstavljati ceo zahtevani postupak.Npr.I korakNN }e uz pomo} vaspita~a iliroditelja pravilno obu}i majicuII korakNN }e uz verbalnu pomo} vaspita~a ili roditelja samostalno obu}imajicuIII korakNN }e uz verbalnu pomo} vaspita~a ili roditelja obu}i majicu tako daje aplikacija spredaIV korakNN }e samostalno obu}i majicutako da je aplikacija spredaSvaki korak se osmi{ljava takoda se odredi i kriterijum uspe{nosti,npr. od 2 poku{aja 1 uspe{an (2/1).Zadatak se moè uslo`njavati na vi{ena~ina: pove}ati kriterijum uspe{-nosti, smanjivati pomo} odraslog,uslo`njavati zadatak. Stimulativniprogrami se rade u vrti}u ali i kodku}e. Uspe{nost i zapaànja se beleèu GRAFIKON AKTIVNOSTI. Osmi{-ljavanje zadataka koji }e postepenodoprineti ostvarenju dugoro~nog cilja,odre|ivanje kriterijuma i uslova suaktivnosti kojima se bave stru~nisaradnik i vaspita~. Vaspita~ imamogu}nost da po potrebi prilagodi ili

promeni postupak ukoliko prona|ena~in koji vi{e odgovara detetu i koji}e doprineti da se zadaci efikasnijeostvare, a na osnovu svog iskustva,znanja i kreativnosti.Kada se ostvari prvi korak beleìse datum postignu}a i prelazi nadrugi. Ukoliko se rezultat ne postigneu predvi|enom periodu ili se zapazi daje zadatak zahtevniji od mogu}nostideteta ili se smanjuje kriterijum ili seolak{ava zadatak, ili se druga~ije defini{e odre|eni korak.Na osnovu iskustva utvr|eno jeda je u vrti}u mogu}e raditi paralelnona realizaciji ciljeva iz dve razli~iteoblasti (npr. motorika i socijalizacija).Ukoliko se pojave te{ko}e ilinedoumice ponovo se sastaje tim idogovara {ta i kako dalje.Realizacija postavljenih zadatakai ciljeva stimulativnog programa uinkluzivnim grupama odvija se ugrupi, a ~esto se u aktivnosti uklju~ujui ostala deca. Zadaci su osmi{ljeni takoda se uklapaju u svakodnevne aktivnostii program rada u vrti}u.Veoma je va`no da i roditelji kodku}e paralelno sa vaspita~em u vrti}uêkora~aju" zajedno. Ukoliko do|e doêraskoraka" potreban je duì vremenskiperiod da bi se èljeni cilj ostvario.Pored Grafikona aktivnosti vaspita~vodi i Dnevnik vanrednihdoga|aja. U njega upisuje sve doga-|aje koji bilo pozitivno bilo negativnoodstupaju od uobi~ajenog pona{anjadeteta sa posebnim potrebama a to sudragoceni podaci koji se koriste prilikompostavljanja dugoro~nih ciljevajer pruàju mogu}nost predvi|anjapona{anja deteta u odre|enim situacijama,otkrivaju se de~je potrebe i pratipromena pona{anja deteta u razli-~itim situacijama, utvr|uju uzroci iposledice i sl.Svakog meseca vaspita~i pi{uizve{taj o realizaciji stimulativnih programa,o saradnji sa roditeljima i uòmokolinom, o svojim zapaànjima u vezideteta i njegovog odnosa sa drugomdecom i sl. Na kraju {kolske godinesumiraju se rezultati i pi{e godi{njiizve{taj.Ovi izve{taji sluè kao trajnizapis o postignutim rezultatima iste~enim iskustvima. Njihova analizapomaè osmi{ljavanju daljih stimulativnihkoraka, otkrivanju pa samimtim i izbegavanju tzv. okida~a kojidovode do uznemirenosti, povla~enja

deteta ili odbijanja rada, kao i otkrivanjupodsticajnih elemenata za svakokonkretno dete. Tako se stvaraju optimalniuslovi za boravak i podsticaj razvojadeteta u prijatnoj atmosferi kojaopu{ta i otvara dete za u~e{}e, uspeh izadovoljstvo cele vaspitne grupe.Dragica D`muravaspita~P.U. êNa{a radost" Subotica

Stimulativni programu inkluzivnim grupamaKorak ka 04 • Mart 2006. 21Dodatak

Smetnje u razvoju kod dece mogu

biti uslovljene te{ko}ama senzorneprirode, problemima uoblasti komunikacije, pona{anja, intelektualnomi fizi~kom razvoju. Te{ko-}e u razvoju mogu rezultirati marginalizacijomi isklju~ivanjem deteta i celeporodice iz aktivnosti zajednice u kojoj`ive. Uobi~ajena reakcija premaosobama ometenim u razvoju u svimkulturama uklju~uje negativne stavove,diskriminaciju i isklju~ivanje, aove reakcije mogu nekada biti u ve}ojmeri ometaju}e od primarne te{ko}ekoju dete ima.U Srbiji je uklju~enost dece ometeneu razvoju u redovne grupe vrti}aizuzetno mala i jo{ nije razvijena kaosistematska aktivnost u oblasti za{titei stimulacije razvoja dece na ranomuzrastu kada adekvatna intervencijadaje najbolje rezultate. Jedna od retkihpred{kolskih ustanova koja je uvekobuhvatala i decu ometenu u razvojuje P.U. êNa{a radost" u Subotici.Me|utim, pozitivni efekti boravka ovedece u redovnim vaspitnim grupamasu nekada bili umanjeni zbog nizate{ko}a. Naime, nekada su vaspita~iukazivali na postojanje sopstvenenesigurnosti u pristupu detetu ometenomu razvoju kao i u dono{enjuodluke kako reagovati u situacijamakada ono pokazuje asocijalno a ponekadi agresivno pona{anje premasebi i vr{njacima. Problem je predstavljala~injenica da su deca bila prostointegrisana u vaspitne grupe bez

posebne pripreme samog deteta, njihovihroditelja, dece u grupi u kojutreba da se uklju~i pa i samog vaspita~a. Pored toga, vaspita~i nisu imalidodatnu edukaciju koja bi imolak{ala rad sa detetom sa posebnimpotrebama. Sve su to bili oteàvaju}ifaktori za realizaciju vaspitno-obrazovnograda. Razu|enost objekata(pred{kolska ustanova obuhvata 41objekat) i veliki broj dece dodatnooteàva rad i kontinuirano pra}enjemali{ana ometenih u razvoju kao ipodr{ku vaspita~ima od stranestru~nog tima u meri koja je njimaneophodna.To su bili razlozi za pronalaènjena~ina da boravak ove dece u redovnimgrupama bude kvalitetniji {to bipodrazumevalo upoznavanje vaspita~a sa karakteristikama dece ometeneu razvoju u cilju postizanja ve}esigurnosti u radu, formiranje pozitivnogstava prema njima pa samimtim i ose}anja zadovoljstva u radu kaoi dobitak za sve: za dete sa posebnimpotrebama, za ostalu decu u grupi, zavaspita~a, roditelje, stru~ne saradnike,samim tim i kompletno okru-ènje. Tako je P.U. êNa{a radost" od{kolske 2000/01. godine po~ela sauvo|enjem inkluzivnog programa kojise jo{ zove êVrti} po meri deteta".Ono ~ime smo se rukovodili uradu je bilo slede}e:1. Potrebe deteta i razvijenost njegovihsposobnosti, kao i osobenost de~jeli~nosti su osnovni kriterijumi zaizbor programa koji su namenjenidetetu;2. Vrti}i su dostupni svakom detetu,bilo da ima ili nema te{ko}e u razvoju,pod uslovom da je to u najboljeminteresu deteta;3. Vaspita~i su dodatno osposobljeniza rad sa svakim detetom (znaju daprepoznaju o~uvane sposobnostideteta, da razviju programe za njihovoaktiviranje i da pri|u svakomdetetu kao osobenoj li~nosti);4. Programi su tako pripremljeni daomogu}uju aktivan odnos detetaprema vaspitno obrazovnom sadr-àju i stalnu komunikaciju i interakcijusa vaspita~em i vr{njacima;5. Roditelji su partneri vaspita~ima istru~nim saradnicima vrti}a u podsticanjurazvoja i daljem usmeravanjudeteta tokom obrazovanja;6. U inkluzivnom programu svoj decije pruèna potrebna pa`nja. Kada se

iz jedne krajnosti (zanemarivanjedece ometene u razvoju) pre|e udrugu krajnost (preterano bavljenjedecom ometenom u razvoju i zanemarivanjedruge dece) to nijeinkluzija. Prilago|eni vaspitnoobrazovniplanovi i metodi~kepromene u na~inu njihove realizacije(interakcija i komunikacija uokviru grupnih modela rada) moguda pomire ove suprotnosti;7. Vaspita~i i ostali saradnici se dodatnoosposobljavaju za stvaranje prijatneatmosfere u vaspitnoj grupi,za podsticanje komunikacije isaradnje me|u svom decom;8. Izbegavaju se individualne takmi-~arske aktivnosti da bi se izbeglorazvijanje ose}anja inferiornostikod deteta sni`enih sposobnosti.Od 2000.-te do danas programomsu bila obuhva}ena deca sarazli~itim te{ko}ama u razvoju ‡ lakai umerena mentalna zaostalost,disharmoni~an razvoj, cerebralna paraliza,socio ‡ kulturna deprivacija,te{ko}e u govornom razvoju, kombinovanesmetnje, hiperkinetski sindrom,slabovidost, nagluvost, deca saDown sindromom, deca sa elementimaautizma.O USTANOVI[kolske 2004/05 u Ustanoviboravi 3703 dece, uzrasta od 1 do 7god. raspore|enih u 166 grupa i to26,5 jaslenih, 93,5 obdani{nih i 46zabavi{nih grupa. Ustanova ima kompletnustru~nu slu`bu ‡ 4 pedagoga, 2psihologa, 1 logopeda i 1 defektologa.U vaspitnim grupama radi 182 vaspita~a, 38 vaspita~a ‡ saradnika u grupii 48 medicinskih sestara. Pred{kolskaustanova ima 41 objekat i obuvatadecu iz op{tine i prigradskih naselja.Rad se odvija na srpskom, ma|arskomi hrvatskom jeziku i u dvojezi~nimgrupa. Vaspita~i rade po principu A i Bmodela.Od po~etnih 10 grupa inkluzivniprogram se sada realizuje u 13 vaspitnihgrupa, obuhva}eno je 24-voro decesa posebnim potrebama u kojima radedodatno edukovani vaspita~i. Eksperimentalno,uz saglasnost Ministarstvau jednom objektu organizovanje rad po Montesori principu gdeje i jedna grupa koja realizuje iinkluzivni program.Spec. Dijana Kopunovi}psihologP.U. êNa{a radost", SuboticaKoordinator inkluzivnog programa u Subotici

Motivi uvo|enja i efektiinkluzivnog programa22 Korak ka 04 • Mart 2006.

DodatakREZULTATI ISTRA@IVANJANa kraju prve godine prakti~neprimene programa uradili smoistraìvanje kako bi utvrdili njegoveefekte. Primenjene su dve grupeinstrumenata:(1) za procenu statusa deteta u vaspitnojgrupi i za stimulaciju razvoja i(2) za evaluaciju programa od straneu~esnika (roditelja dece sa i bezrazvojnih te{ko}a, vaspita~a istru~nih saradnika).Rezultati pokazuju da su decau inkluzivnim grupama dobro adaptirana,ostvarena je dobra socijalnaintegracija i socijalizacija u grupi,stimulativni programi se zasnivaju napodsticanju razvoja preko o~uvanihsposobnosti korak po korak kako bidete doìvljavalo uspeh a taj doìvljajdeluje motivaciono na decu. Decapokazuju ve}u sigurnost i zadovoljstvo.Kada su u pitanju deca bez te{ko}au razvoju, zapaà se ve}a tolerancijaprema razli~itosti i prihvatanje decesa posebnim potrebama u igri i zajedni~kom radu. Zna~i,1. Svi raspoloìvi numeri~kipodaci (dobijeni testovima, skalama iupitnicima) kao i ocene u~esnika uprogramu ukazuju da je mogu}euklju~iti decu ometenu u razvojuu pred{kolske vaspitne grupezajedno sa vr{njacima bez razvojnihte{ko}a. Samo izuzetno te{kerazvojne te{ko}e (duboka mentalnazaostalost, teì oblici autizma, teèkombinovane smetnje i sl.) te{komogu biti uklju~ena u vrti}. Takvomehani~ko uklju~ivanje nije u interesudeteta, stvara velike problemevaspita~ima i podsti~e negativnestavove prema inkluziji.2. Tokom trajanja ovog programani roditelji dece sa razvojnimte{ko}ama, ni vaspita~i, ni stru~nisaradnici nisu opazili znakoveregresije u razvoju koji bi moglipoticati iz ose}anja inferiornosti,{to je jedno od ~esto navo|enih opravdanjaza izdvajanje dece ometene u

razvoju u specijalne vaspitne grupe.Ni u jednoj oblasti razvoja (intelektualnoj,emocionalnoj, socijalnoj ifizi~koj) nije bilo nazadovanja.3. Kada su u pitanju oblastide~jeg razvoja koje je mogu}e znatnijepodsta}i, te{ko je dati jedinstvenodgovor. U zavisnosti od vrste i teìnerazvojnog poreme}aja varirali surazvojni pomaci u pojedinim oblastima.Kod prakti~no sve dece utvr|enoje zna~ajno napredovanje uuspostavljanju emocionalne stabilnostii u socijalizaciji.Razvoj sposobnosti, jezi~ko-govornirazvoj i razvoj psihomotornihsposobnosti je varirao od slu~aja doslu~aja, ali ni u ovim oblastima razvojanije do{lo do regresije. Duèpra}enje efekata stimulacije razvoja bimoglo dati odgovor na ovo pitanje, alije izvesno da i ostvareni rezultati uemocionalnoj i socijalnoj oblasti razvojaopravdavaju inkluzivni pristup upred{kolskom periodu. Jedan od argumenatakoji ne treba zanemariti jesteda uspostavljanje emocionalne ravnoteè i socijalizovanog pona{anja bitnosmanjuje nivo napetosti kod deteta iêosloba|a" detetove o~uvane sposobnostina duì rok.4. Ni procene roditelja, a niprocene vaspita~a i stru~nih saradnikane ukazuju na postojanje negativnihposledica inkluzivnog programaza decu bez razvojnih te{ko}a. Vaspitnegrupe koje rade po inkluzivnomprogramu su, po pravilu, bolje snabdeveneigra~kama, vaspita~i su dodatnoprofesionalno osposobljeni, kod dece serazvijaju empatijski stavovi, tako da jei odgovor na ovu dilemu ohrabruju}i.5. Jedan od najzna~ajnijih otporavaspita~a da prihvate decu sa te{-ko}ama u razvoju poticao je od njihovihstrahova da }e biti neuspe{ni akoprihvate ovu decu i da }e vaspitna grupau celini biti time o{te}ena. Pokazalose da obrazovanje za osnovni identitetvaspita~a sadrì u sebi dovoljanbroj osnovnih znanja za ovu vrstu radai da dodatno obrazovanje (u trajanjuod oko 5 kra}ih seminara tokom pripremnegodine), zatim podr{ka stru~-nog tima (pedagoga i psihologa koji radeu vrti}u), dobra saradnja sa roditeljimai saradnja sa razvojnim savetovali{tem ili srodnom medicinskom ustanovompredstavlja garanciju za pozitivanodgovor na postavljeno pitanje.@elimo da napomenemo da je

nu`an uslov pozitivnog odgovora napostavljena pitanja trajan partnerskiodnos sa roditeljima dece sa razvojnimte{ko}ama. Od zna~aja je i partnerskiodnos sa roditeljima ostale dece (njihovouklju~ivanje u programe vrti}akada god iska`u spremnost i kada toima smisla) kako bi se izbegla dodatnastigmatizacija dece sa razvojnimte{ko}ama upadljivim anga`manomnjihovih roditelja.U svakom slu~aju, ne sme sesmetnuti sa uma da je najbolje ono {toje u najboljem interesu deteta.Ocena inkluzivnog programaod strane roditelja dece bezte{ko}a u razvojuRoditelji dece bez razvojnihte{ko}a su obave{teni o programu napo~etku. Ni jedan roditelj nije izraziorezerve, niti je osporio akciju. Nakraju je anketirano 200 roditelja izsvih 10 vaspitnih grupa. Gotovo svi suznali da }e u vaspitnu grupu u kojoj senalazi njihovo dete biti uklju~eno idete ometeno u razvoju, smatrali suda je to u redu, gotovo svi bi i narednegodine uklju~ili dete u inkluzivnuvaspitnu grupu (99%), nisu imali utisakda je njihovo dete bilo zapostavljenoi smatraju da je za njihovo detebila dobit to {to je imalo priliku daupozna i decu ometenu u razvoju.Interesantan je podatak da su decabez razvojnih te{ko}a ili govorila ovr{njacima ometenim u razvoju sasimpatijom (oko polovine) ili ih nisu nipominjala.Roditelji dece bez razvojnihte{ko}a su, uglavnom, veoma pozitivnoocenjivali program i isticali da jeprogram human i dobro zami{ljen.Posebno su ovakvim programima bilinaklonjeni roditelji koji u porodiciimaju nekog bliskog srodnika ometenogu razvoju (êMislim da je odli~no{to su zajedno. Imam brata sa posebnimpotrebama koga nikad nismo izdvajali").Neki roditelji su veoma jasnonagove{tavali da je uslov njihovepodr{ke ovakvim programima povezansa odnosom prema njihovomvlastitom detetu (êMom detetu nije{tetio, a deci ometenoj u razvoju jekoristio", êNemam ni{ta protiv, svedok ne {teti mom detetu"). I roditeljidece sa i roditelji dece bez razvojnihte{ko}a su isticali izuzetno zalaganje iljubav prema deci koju su ispoljavalivaspita~i.Ocena de~jeg razvoja i programa

u celini od strane roditeljadece sa razvojnim te{ko}amaIskustvo tokom realizacije ovogprograma je pokazalo da su roditeljiveoma motivisani za saradnju, ali dasu ostale navike da budu pasivni êposmatra~i". Tome svakako doprinose iprofesionalne obaveze i porodi~nasituacija koja ve}ini roditelja ne dajemogu}nost da sara|uju u meri kolikobi stvarno èleli. U svakom slu~ajupokazalo se da vredi uloìti napor zauspostavljanje partnerskog odnosa saroditeljima i da obrazovni modulnamenjen roditeljima i saradnji sanjima treba da ostane sastavni deoKorak ka 04 • Mart 2006. 23Dodataksvakog narednog programa inkluzivnogtipa.Naj~e{}a o~ekivanja roditeljabila su slede}a: da se dete prijatnoose}a, da zadovolji potrebu zadruènjem sa drugom decom, da seemocionalno smiri, da razvije svojesposobnosti i ve{tine, da razvijenavike i da fizi~ki oja~a. Interesantanje podatak da su roditelji najvi{e o~ekivalida njihovo dete razvije intelektualnesposobnosti (svih 17 roditelja) ida 76% njih opaà stvarni pomak usposobnostima. Naàlost, instrumentimaobjektivnog tipa (testovima iskalama) taj napredak nije potvr|en.Od 18 roditelja samo 3 se nisuuklju~ila u rad tima. Ve}ina od onihkoji su sudelovali u timu (13 od 15 ili87%) su izjavili da su se ose}ali kaoravnopravni partneri u timu, da susposobnosti njihovog deteta bile realnoprocenjene, da su sudelovali u analizii primeni plana rada sa detetom (uformulisanju i realizaciji kratkoro~nihi dugoro~nih ciljeva), da su radili kodku}e i da su zadovoljni postignutimnapretkom. Interesantno je da je samo6 od 17 anketiranih roditelja razgovaralosa detetom o tome kako seose}a i {ta su radili u vrti}u.Na pitanje o tome kako je njihovodete prihvatilo drugu decu naj~e{}iodgovor je bio da je dete u po~etkusamo posmatralo, a da se kasnijeuklju~ilo u igru (procena koja jesaglasna i sa mi{ljenjem vaspita~a).Roditelji su procenili da su druga decaprihvatila njihovo dete. Roditelji suizneli i zapaànje da su njihova decanaj~e{}e rado sudelovala u grupnimigrama sa vaspita~em, ali da je znatanbroj (tre}ina) vi{e volela individualni

rad u kome vaspita~ posve}uje pa`njusamo njihovom detetu. Roditelji suprocenili da je njihovo dete postalodru{tvenije (~e{}e se igra sa drugomdecom, nego ranije smatra dve tre}ineroditelja). Tako|e, roditelji su izjavilida bi idu}e godine ponovo upisali deteu inkluzivnu grupu (naravno, osimonih ~ije dete polazi u {kolu).Ocena programa i li~nogu~e{}a u programu od stranevaspita~aNa pitanje {ta li~no o~ekuju odprograma naj~e{}e su navodili dao~ekuju nove i raznovrsnije sadràjerada (90%) i da èle da se upoznaju sanovim metodama rada sa decom.O~ekivanja vezana za decu subila saglasna sa podacima dobivenimdrugim izvorima podataka. Na prvommestu je êbolja saradnja sa drugomdecom" (70% vaspita~a). Sledi: êsocijalizacija"(60%) i êusvajanje novihve{tina" (55%) i êrazvoj samopo{tovanja" (50%). Znatno manji optimizamje ispoljen kod kriterija: êboljeizraàvanje vlastitih misli", êgovornaekspresija" i êgovorna recepcija", kao iêusvajanje novih znanja". Procene psihologaiz Razvojnog savetovali{ta, kaoi procene stru~nih saradnika su ucelosti saglasne sa navedenim procenamavaspita~a.U proceni odnosa deteta saposebnim potrebama i druge dece,vaspita~i su ocenili da je taj odnos biozadovoljavaju}i. Povremeno su se javljaliproblemi (pasivno pona{anje,agresivnost) koji su brzo sanirani. Uodnosu deteta sa posebnim potrebamai vaspita~a nije bilo problema, kako pooceni vaspita~a, tako i po oceni roditeljadece. Ve}i problem je bilo to {tosu ova deca ispoljavala êlepljivost"(preteranu vezanost za vaspita~e).Zabeleèni su i problemi sa organizacijompa`nje, pasivno{}u i povremenimisklju~ivanjem iz grupnihaktivnosti dece ometene u razvoju. Ucelini, svi vaspita~i su svoje u~e{}e uprogramu ocenili kao vredno i novo profesionalnoiskustvo (svih 20 vaspita~a).Vaspita~i su bili zadovoljni svojimu~e{}em u timu koji je pratio dete,kao i kvalitetom programa koji sunastali kao rezultat timskog rada(vaspita~, stru~ni saradnik, roditelj).U~e{}e u programu ocenjeno je kaodragoceno profesionalno iskustvo,pozitivno je ocenjena spremnostustanove da i ubudu}e prima decu sa

posebnim potrebama.Ocene programa i vlastitogu~e{}a od strane stru~nih saradnikaStru~ni saradnici su imali nizzna~ajnih zadataka. Kao ~lanovi timovabili su zaduèni za izradu programarada i njihovu primenu, zajedno savaspita~ima. Tako|e su bili zaduènida roditeljima pokaù kako se realizujuindividualni programi za dete uku}nim uslovima. Kao i vaspita~i, profesionalnao~ekivanja bila su, uglavnom,vezana za upoznavanje sa novimsadràjima i metodama rada.I procene mogu}ih efekata programaza decu bile su sli~ne onima kojesu dali vaspita~i. Optimizam je bioispoljen za efekte kao {to su emocionalnastabilnost i socijalizacija, azna~ajne rezerve su ispoljili za efektekao {to su razvoj govora (svi aspekti:artikulacija, recepcija, boga}enjefonda re~i i iskazivanje misli).Timski na~in i efekti timskograda su, od strane svih stru~nih saradnikadobili pozitivnu ocenu. Kod deceometene u razvoju me|u pozitivnimefektima programa istakli su pove-}anu dru{tvenost i ispoljavanje zadovoljstva,a me|u negativnim efektimanaj~e{}e je pominjana nezainteresovanostpojedine dece za u~e{}e u programima.Kod dece bez razvojnihte{ko}a stru~ni saradnici su isticaliispoljavanje empatijskih stavova premadeci sa te{ko}ama u razvoju kao pozitivanefekat programa, a kao nedostatakna kome bi trebalo jo{ raditiistakli su spremnost malog broja decena pomaganje i podsticanje druènjadece sa razvojnim te{ko}ama.Umreàvanje institucijakoje se bave decom sa posebnimpotrebamaNa inicijativu Centra za socijalnirad i uz pomo} humanitarne organizacijeêSave the children" 2004.godinepokrenuta je akcija umreàvanja institucijakoje se bave decom sa posebnimpotrebama. Cilj je kontinuirano pra-}enje i stimulacija razvoja dece ometeneu razvoju tokom njihovog odrastanjapa i kasnije, povezivanje prekozajedni~ke baze podataka koja }eomogu}iti da odre|eni podaci o deci ipreduzetim koracima budu dostupniustanovama koje trenutno rade sakonkretnim detetom. Pored toga,pripremljena je i bro{ura za roditeljekoja sadrì osnovne podatke i informacijeo delatnosti svih ustanova,

institucija i udruènja u gradu kojimase mogu obratiti.Mreà za podr{ku dece ometeneu razvoju obuhvata 26 ustanova, institucijai udruènja: Centar za socijalnirad, Razvojno savetovali{te, Patrona`na slu`ba, Zdravstveni centar(odsek za genetiku, odsek za neonatologiju,odsek za fizikalnu medicinu irehabilitaciju, de~je odeljenje), Dom zadecu êKolevka", PU êNa{a radost",OIS[ ê@arko Zrenjanin, [kolski centarza vaspitanje i obrazovanje slu{noo{te}enih lica, O[ êSonja Marinkovi}",Crveni krst, Skup{tina op{tine Subotica,Republi~ki zavod za zdravstvenoosiguranje Beograd ‡ filijala zaSevernoba~ki okrug Subotica i brojnaudruènja (Udruènje distrofi~araSevernoba~kog okruga, Op{tinskoudruènje paraplegi~ara i kvadriplegi~ara, Dru{tvo za pomo} mentalnonedovoljno razvijenim osobama...)Poslednjih godina do{lo je do zna~ajnih promena u sferi socijalnih slu`bi, naro~ito kada je re~o pristupu u pruànju usluga i metodama koje se koriste u pruànju stru~ne podr{ke osobama sasmetnjama u razvoju. Alternativni na~ini rada predstavljaju primenu novih metoda rada sa osobamasa smetnjama u mentalnom razvoju, van-institucionalne aktivnosti kao i van-institucionalnozbrinjavanje. Cilj alternativnih socijalnih slu`bi je da omogu}e ljudima u nepovoljnoj socijalnojsituaciji da koriste lokalne insitucije koje pruàju javne usluge i prirodne mreè koje su u vezi satim, da ostanu deo prirodnog lokalnog dru{tva, da ìve na uobi~ajen na~in. Dostupne socijalneslu`be ~uvaju i razvijaju dostojanstven ìvot onima koji koriste njihove usluge, sigurne su istru~ne.Pri realizaciji ovog cilja alternativne socijalne slu`be zasnivaju svoj rad na osnovnim ljudskimvrednostima, me|u kojima su:Ljudska pravaNa klijente ovih slu`bi se odnose ista ljudska prava koja se odnose na svakog gra|anina udru{tvu.DostojanstvoSve slu`be i njihov sadràj stvaraju uslove koji garantuju i po{tuju dostojanstvo svakog klijenta.Mogu}nost izbora i samoopredeljenjaTraè se na~ini i mogu}nosti razvijanja samostalnog odlu~ivanja svih klijenata o de{avanjimaoko njih. Mera podr{ke je takva da omogu}ava klijentima da u maksimalnoj mogu}oj meripreuzmu dono{enje odluka u svoje ruke.Po{tovanje privatnostiPri pruànju usluga brine se o po{tovanju privatnosti klijenata u svakom smislu.Individualni pristupPostoji svest da su klijenti ovih slu`bi individualne li~nosti i da se usluge moraju formiratitako da se nadovezuju i elasti~no reaguju na potrebe pojedina~nih klijenata.U narednom periodu prezentova}emo razli~ite alternativne, savremene metode u radu sa

osobama sa smetnjama u razvoju. Pozivamo vas da se i vi priklju~ite i po{aljete nam tekstove ometodama koje smatrate korisnim i vrednim pomena, a o kojima se malo zna ili govori. Tako|e}emo objaviti i va{e komentare i reakcije na objavljene sadr`aje. Tekstove nam mo`ete slati nae-mail adresu [email protected] ili po{tom na adresu Ma~vanska 6a, 11 000 Beograd, sanaznakom êza bilten".24 Korak ka 04 • Mart 2006.

Najava slede}eg broja

pravo na rad

Documents