predavanje 5.2.pdf

TF-OHS-431-101

Izdanje: B, Izmena:1 april 2008 Strana 1 od 8

POSTUPAK SISTEMA UPRAVLJANJA ZATITOM ZDRAVLJA I BEZBEDNOU NA RADU OHSAS 18001

IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI I PROCENA RIZIKA

P.S.Telefonija a.d. IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI I PROCENA RIZIKA TF-OH-431-101

Izdanje:B, Izmena:1 april 2008. Strana 2 od 8

1. PREDMET 1.1 Ovim postupkom se utvruje redosled i nain odvijanja aktivnosti identifikovanja opasnosti,

procene rizika i kontrole (upravljanja) rizika. 2. PODRUJE PRIMENE

2.1 Ovaj postupak primenjuju sve organizacione jedinice P.S.Telefonija a.d. u kojima postoje potencijalne opasnosti koje mogu da izazovu povrede i oboljenja.

3. ODGOVORNOST I OVLAENJA

3.1 Za primenu ovog postupka odgovorni su rukovodioci organizacionih jedinica iz take 2.1. 3.2 Za kontrolu primene ovog postupka odgovorno je Referent za bezbednost i zatitu na radu 4. DEFINICIJE

4.1 opasnost je okolnost ili stanje koje moe ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog.

4.2 opasna pojava je dogaaj kojim su ugroeni ili bi mogli da budu ugroeni ivot i zdravlje zaposlenog ili postoji opasnost od povreivanja zaposlenog.

4.3 rizik je verovatnoa nastanka povrede, oboljenja ili oteenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti.

4.4 akt o proceni rizika je akt koji sadri opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili oteenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje rizika u cilju poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu.

4.5 procena rizika je sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oteenja zdravlja i utrvivanje mogunosti, odnosno naina spreavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika.

4.6 radna okolina je prostor u kojem se obavlja rad i koji ukljuuje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu rada.

4.7 radno mesto je prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom i na privremenim i pokretnim gradilitims, objektima, ureajima, saobraajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca.

4.8 upravljake mere su mere koje deluju preventivno na pojavu opasnosti ili smanjuju verovatnou pojave uzroka opasnosti, mere na osnovu kojih se utvruje pojava uzroka opasnosti ili mere na osnovu kojih se utvruje pojava opasnosti.

4.9 LZO Lina Zatitna Oprema.



5. POSTUPAK

5.1 Opte

5.1.1 Identifikacija opasnosti i procena rizika u P.S.Telefonija a.d. vri se radi: ispunjavanja zahteva Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i standarda OHSAS

18001:2007; izmena na opremi i/ili tehnologiji izrade proizvoda; utvrivanja novih opasnosti primenom tehnika:

konsultacije sa radnicima; istorijat povreda i oboljenja; strunih analiza.

5.1.2 U skladu sa lanom 13. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, P.S.Telefonija a.d. je duna da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi nain i mere za njihovo otklanjanje. Akt o proceni rizika zasniva se na utvrivanju moguih vrsta opasnosti i tetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vri procena rizika od nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposlenih.

5.1.3 Za poslove identifikacije opasnosti i procene rizika P.S.Telefonija a.d. angauje eksternu organizaciju TEHPRO EDUKT d.o.o.

5.1.4 Metodologija koju koristi eksterna organizacija obuhvata procedure za identifikaciju opasnosti, ocenjivanje rizika i predlaganje korektivnih mera u cilju eliminacije ili smanjenja rizika.

Tabela 1 Identifikacija opasnosti i procena rizika

Korak Odgovorno lice (Ko radi) Postupak (ta radi)

Vreme (Kada radi)

Izrada Akta o proceni rizika

5.2.1 Eksterna organizacija Identifikacija opasnosti Po potpisivanju ugovora

Eksterna organizacija vri identifikaciju opasnosti po elementima datim u prilogu 6.0. Elementi I metode procene rizika

5.2.2 Eksterna organizacija Procena rizika koji proizilazi iz opasnosti i tetnosti Po izvrenoj identifikaciji rizika

Koristei metodu Kinney, iji su elementi dati u Prilogu 6.0 Elementi i metode procene rizika,, eksterna organizacija procenjuje i vrednuje rizike usled pojave utvrenih opasnosti

5.3 Rukovodioci org. jedinica Preduzimanje mera za otklanjanje ili smanjenje rizika Po izvrenoj proceni rizika

Kada procena rizika pokae da je nivo rizika neprihvatljivo visok, rukovodioc organizacione jedinice moraja preduzeti mere koje omoguuju da se rizik dri pod kontrolom. Zadatak ovih kontrolnih ili upravljakih mera je da se promene posledice ili verovatnoa javljanja posledica na takav nain da se nivo rizika svede na prihvatljiv nivo. Kriterijumi za otklanjanje ili smanjenje rizika dati su u Prilogu 6.0 Elementi I metode procene rizika

Provere, praenje i izmene Akta o proceni rizika

5.4 Referent za bezbednost i zatitu na radu

Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika neprekidno

Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika vri se neprekidno korienjem:

provera efikasnosti sprovedenih mera, procene uspenosti sprovoenja mera u pogledu otklanjanja i smanjenja rizika.

Ako u postupku provere, referent za bezbednost i zatitu na radu uoi njihovu neefikasnost, predlae



Korak Odgovorno lice (Ko radi) Postupak (ta radi)

Vreme (Kada radi)

poslodavcu korekciju tih mera.

Sprovoenje korektivnih mera vri se po postupku TF-IMS-852-101 Korektivne i prerventivne mere.


Praenje (Monitoring) stalno

Radi potvrde da odreeni oblik kontrole rizika postie eljeni nivo smanjenja rizika nakon to se uspostavi, mora se stalno pratiti rizik i vriti kontrola rizika. Svrha izbora kontrole rizika je da osigura da nivo preostalog rizika bude to je mogue nii i/ili prihvatljiv. Stalno praenje rizika i kontrola rizika obezbeuje da se ispunjava njihova uloga na radnom mestu.


Evidentiranje rezultata identifikacije opasnosti

stalno

Rezultate identifikacije opasnosti i procene rizika eksterna organizacija evidentira u Aktu o proceni rizika.

U skladu sa Pravilnikom o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, P.S.Telefonija a.d. vodi Evidenciju o radnim mestima sa poveanim rizikom (Prilog 1) i Evidencije o zaposlenima rasporeenim na radna mesta sa poveanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih rasporeenih na ta radna mesta (Prilog 2) ;


Izmene i dopune Akta o proceni rizika U sluaju potrebe

Akt o proceni rizika podlee potpunoj izmeni i dopuni nakon svake kolektivne povrede na radu sa smrtnim posledicama. Akt o proceni rizika podlee deliminim izmenama i dopunama (u delu koji se odnosi na odreeno radno mestio i s njim povezana radna mesta) u sluajevima datim u prilogu 6.0. Elementi I metode procene rizika

Akt o proceni rizika podlee potpunoj ili deliminoj izmeni ili dopuni na osnovu naloene mere inspektora rada.

6. DOKUMENTACIJA 6.0 Elementi i metode za procenu rizika 6.1 Prilog 1: Evidencija o radnim mestima sa poveanim rizikom (OHS-431-101.01, OBRAZAC 1) 6.2 Prilog 2: Evidencija o zaposlenima rasporeenim na radna mesta sa poveanim rizikom i

lekarskim pregledima zaposlenih rasporeenih na ta radna mesta (OHS-431-101.02, OBRAZAC 2)



6.0 Elementi i metode za procenu rizika 6.0.1 Identifikacija rizika Identifikacija rizika provodi se kroz sledee faze Prikuplanje informacija o:

- opisu tehnolokog i radnog procesa, opisu sredstava za rad (i njihovo grupisanje) i sredstava i opreme za linu zatitu na radu;

- povredama na radu, profesionalnim bolestima, obolenjima u vezi sa radom, invalidnosti i poremeajima u procesu rada koji su mogli izazvati posledice po bezbednost i zdravlje na radu;

Snimanje organizacije rada; Tehnologija i opis, oprema za rad; Snimanje uslovi radne okoline; Analiza aktivnosti zaposlenog pri radu i psihofiziki zahtevi u radu i napori na radu; Analiza povreda na radu, profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, invalidnost i poremeaja u

procesu rada koji su mogli izazvati posledice po bezbednost i zdravlje na radu.

Identifikovanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini - Opasnosti:

Mehanike opasnosti, Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, Opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije

- tetnosti:

tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada tetnosti koje proistiu iz psihikih i psihofiziolokih napora koje se uzrono

vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja

tetnosti vezane za organizaciju rada Ostale tetnosti.

Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i tetnosti Utvrivanje naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika Utvrivanje radnih mesta sa poveanim rizikom. 6.0.2 Kinney metoda procene i vrednovanja rizika Kinney metoda, koju primenjuje eksterna organizacija za procenu i vrednovanje rizika usled pojave utvrenih opasnosti bazira se na osnovama razmatranja:

Verovatnoe mogueg dogaaja (V), Posledice teina povreda ili oboljenja (P), i uestalosti (vreme izlaganja opasnostima/tetnostima) (U).

Posle identifikacije opasnosti i formiranja zapisa o identifikovanim opasnostima pristupa se rangiranju rizika.

Kriterijumi za rangiranje Kinney metoda za rangiranje rizika dati su u sledeoj tabeli:



VEROVATNOA MOGUEG DOGAAJA - V 0.1 Jedva pojmljivo

0.2 Praktino neverovatno

0.5 Postoji, ali malo verovatno

1 Mala verovatnoca, ali mogua u ogranienim sluajevima

3 Malo mogue

6 Sasvim mogue

10 Predvidivo, oekivano

POSLEDICE - TEINA POVREDA ILI OBOLJENJA (P)

1 Male (lake) - Povreda ili bolest koja zahteva prvu pomo i nikakav drugi tretman

2 Znatne - medecinski tretman od strane doktora

3 Ozbiljne Invalidnost, pojedinana ozbiljna povreda sa hospitalizacijom i izgubljenim danima

6 Veoma ozbiljne - Pojedinana nesrea sa smrtnim ishodom

10 Katastrofalne - Viestruki smrtni ishod

UESTALOST ( VREME IZLAGANJA OPASNOSTIMA/TETNOSTIMA) (U)

1 Izlae se retko (godinje)

2 Izlae se meseno

3 Izlae se nedeljno

6 Izlae se dnevno

10 Izlae se trajno, kontinualno

Na osnovu utvrene verovatnoe, posledica i uestalosti nivo rizika se rauna kao proizvod verovatnoe, posledica i uestalosti.

RANG NIVO RIZIKA (R)

I R20 Prihvatljiv

II 20



Na osnovu utvrene verovatnoe, posledica i uestalosti nivo rizika je izraunat i definisan kao proizvod verovatnoe, posledica i uestalosti. Metoda KINNEY stepenuje rizik kao:

I prihvatljiv (R20);

II mali (20



Zamena je poeljna mera kontrole rizika, jer smanjuje stepen ozbiljnosti opasnosti. Ova mera ne zahteva da ljudi razumeju i koriste postupke (procedure) i ne iziskuje upotrebu odreenih delova LZO. Ova vrsta kontrole menja ili utie na nain na koji zaposleni i opasnost mogu da dou u kontakt, odnosno njenom primenom se postavlja zid izmeu zaposlenog i opasnosti.

Inenjerska kontrola - je mera ija primena menja ili utie na nain na koji opasnost i zaposleni dolaze u kontakt. Ovom merom se postavlja barijera izmeu zaposlenog i opasnosti i na taj nain se spreava kontakt zaposlenog i opasnosti.

Inenjerske kontrole:

ne prave fundamentalne promene u prirodi opasnosti; efektivne su u podruju u kome se primenjuju; zahtevaju stalni monitoring (praenje) i, kada je potrebno, odravanje radi osiguranja da je

kontrola stalno prisutna i da stalno ostvaruje eljenu funkciju.

Administrativna kontrola - odnosi se na nain kojim se rizici kontroliu postupcima (procedurama) ili normativnim dokumentima (zakoni, propisi nastali na osnovu zakona, pravila, uredbe, naredbe ...). Administrativna kontrola zahteva saradnju i ukljuenje zaposlenog, odnosno da su zaposleni svesni potrebe za kontrolom i da poseduju odgovarajue vetine, znanje i iskustvo za primenu kontrolne mere.

Sredstva line zatite mera se odnosi na korienje line zatitne opreme (LZO). Ovo je nain kontrole rizika izborom odreenog tipa opreme koji e stvoriti prepreku izmeu opasnosti i zaposlenog. Primena LZO ne menja ni na koji nain prirodu opasnosti koje postoje na radnom mestu.

Koja kontrola e se koristiti zavisi od prirode opasnosti, prirode radnog mesta i raspoloivosti i adekvatnosti razliitih tipova kontrole. Kod procene rizika, moraju se razmatrati tipovi kontrole rizika koji su na raspolaganju. 6.0.4 Sluajevi koji nalau delimine izmene i dopune Akta o proceni rizika Akt o proceni rizika podlee deliminim izmenama i dopunama (u delu koji se odnosi na odreeno radno mestio i s njim povezana radna mesta) u sledeim sluajevima:

smrtne povrede na radu, teke povrede na radu, pojave svake nove opasnosti ili tetnosti, odnosno promene nivoa rizika u procesu rada, kada mere koje se utvrde za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajue ili

ne odgovaraju procenjom stanju,

kada je procena zasnovana na podacima koji nisu aurni, kada postoje mogunosti i naini za unapreenje, odnosno dopunu procenjenih rizika.

predavanje 5.2.pdf

Documents