predrag terzic catalogue elan vital

ELAN VITAL Predrag Terzić

Galerija savremene umetnosti Smederevo19.04 - 13.05.2013.

Уметник Предраг Терзић већ је показао интерес за кошарку својим радовима из серије “Национална служба” (2008) који се састоје од насликаних портрета наших највећих стручњака овог спорта; оних који су заслужно достигли статус националних хероја након освојених медаља на европским и светским првенствима. Однос његовог рада са кошарком наставља се у низу јавних интервенција у простору, тачније на кошаркашким теренима разних градова широм Србије (Београд, Чачак, Зајечар, Краљево) и иностранства (Херцег Нови у Црној Гори и Вроцлав у Пољској).

Интервенције се састоје из низа визуелно решених кошаркашких напада на кошаркашким теренима. Овакав начин интервенције у простору наговештава начине обликовања и презентовања теоретских оквира у кошарци, које један тренер преноси својим играчима у циљу достигнућа већег броја поена, тј. победе над противничким тимом. Играчи тренерове идеје преносе на терен, Терзић је те идеје пренео користећи се графичким елементима како би дошао до њихове визуализације. Терзић је сам пренео одлуке тренера, тј. покрете и путање играча унутар једне веома дефинисане, такозване “акције” у кошаркашкој терминологији. Интервенције садрже кошаркашку тактику и имају јединствено деловање на особе које на том терену играју кошарку. Другим речима, долази до реаговања на нацртану акцију у којој учесник покушава да понови моменат који се десио на утакмици. Понављајући је све до оног тренутка када се успешно долази до њене реконструкције, појединац се поставља у стање поистовећивања са играчем који је ту исту акцију извео на утакмици. Суштина и циљ кошарке јесте примена стратегије напада и одбране једне целине састављене од петоро играча који треба да изведу одређену “акцију” на терену. Ова “акција” код Терзића представљена је знаковима и симболима како би се поново креирао само одређени тренутак њеног постојања. Знамо да се ради о кошаркашкој “акцији” јер су ти знакови стављени унутар контекста, тј. унутар кошаркашког терена, у коме је могуће њихово тумачење.1 Ако се осврнемо на теорију Ханса Белтинга2 који тврди да слике постоје унутар нашег тела јер је оно још један медиј помоћу којег се стварају слике, онда можемо такође да поново креирамо “акцију” путем сећања или маште. Када посматрамо нацртану “акцију” на терену, њена могућа слика појављује се у нашим мислима након покушаја да је поново створимо или замислимо.

Рад “Животни полет” (Елан Витал) који је представљен у галерији Дома омладине Београда такође је интервенција у простору, овога пута не на кошаркашком терену већ на поду галерије. Разлика јесте та да у галеријском простору нема учесника у “акцији” већ само њених посматрача. Без обзира на то што је сам медиј различит, приступ и тумачење остају скоро исти. Овакав приступ раду приказује снагу тренутка и одлучност тренера да играчи договорену одлуку изведу на кошаркашком терену и самим тиме упућује гледаоце и публику на тај тренутак правећи га јаснијим и упечатљивијим, лакшим за разумевање. У случају интервенција, учесници имају могућност да сопственим телом поново креирају тај 1 Аугуст Фенк, “A view on the iconic turn from a semiotic perspective”, 10 oktobar 2011, http://wwwg.uni-klu.

ac.at/mk0/personal/bedienst/Fenk-iconicturn.pdf

2 Белтинг, Х. “An Anthropology of Images: Picture, Medium, Body”, 09 oktobar 2011, http://press.princeton.

edu/ titles/9550.html

Елан витал Ања Обрадовић

тренутак, док је он у галерији поново креиран само у умовима посматрача. Тај тренутак, када се договорена тактика спроведе у дело, један је од битнијих аспеката довођења једне екипе до победе. Он доводи до сједињавања његових кључних актера и посматрача, због саме непоновљивости истог; односно доводи до појаве сингуларности. Тај тренутак прави разлику, у коме се једна спортска игра преноси на терен уметности, и где се та постигнута сингуларност може читати као уметничко дело.

“Животни полет” (Елан Витал) садржи у себи потребу да овакве тренутке фиксира у покушају њиховог реконструисања, да се овакви мометни забележе и запамте, у циљу сећања и обнављања тренутка који се већ десио. Овакав тренутак остаје забалежен у сећању, и као такав, има потребу да се јавља и да буде поново остварен. Не у оном оквиру и окружењу какав је запамћен, јер је то немогуће, већ у новом окружењу, са новим актерима и са новим освеженим сећањем на моменат из прошлости. Оваква слика ствара се паралелно на два поља, на самом терену и унутар ума који покушава реконструисати тај исти тренутак са његовим актерима. Људски ум служи као живи медиј који нам омогућава перцепцију, пројектовање или чак памћење слика и дозвољава нашој машти да их цензурише или трансформише3.

Након већ реализованих инсталација, Терзићева документација истих, која је постала све популарнија у пољу ликовне уметности и заслужно добила своје место унутар уметничког система4, у виду фотографија као и великог принта на поду галерије, носе са собом још једну могућност реконструкције, тј. реконструисање самог реконструисања “акције” на теренима. Овим подухватом добија се још једна реконтекстуализација и могућност новог читања као и новог сећања. Може се рећи да техника репродукције доводи уметничко дело ближе масовној публици5, али исто тако оригинал и репродукција могу имати једнаку важност. Мичел (Mitchell)6 сугерише да је битно успорити перцепцију слике како би се остварило једно продужено посматрање исте, како би се дошло до једног преокрета перцептивних поља као што су фигура/основа и површина/дубина. Терзићеви радови омогућавају овакву врсту перцепције и дубље анализе једне слике, јер оне могу бити реконструисане више од једног пута и носе у себи вишеструку могућност посматрања.

3 Белтинг, Х. “Image, Medium, Body: A New Approach to Iconology”, http://press.princeton.edu/titles/9550.

html

4 Гројс, Б. 2010, Going Public, e-flux journal, Sternberg Press, Berlin, Germany.

5 Бењамин, В. 2008, The Work of Art in the Age of Mechanical Reproduction, Penguin, London, UK.

6 Мичел, В.Џ.Т. Journal of Visual Culture., “Showing seeing: a critique of visual culture”, 10 oktobar 2011, http://

www9.georgetown.edu/faculty/irvinem/theory/Mitchell-ShowingSeeing.pdf

Акција / Action 01

01 Dallas Mavericks (Stojaković), 3 Hook Out, ČAČAK, 2011.02 Cavaliers vs Orlando, playoff game (LeBron James) Blok 63s, Novi Beograd, 2009.03 SA Spurs vs Memphis, Crunchtime playoff (Gary Neal), Požega, 2012. 04 Curl post Chicago Bulls (M. Jordan) 1996, Kraljevo, 2011.05 Ray Allen (Boston Celtics), Naselje AVNOJ Zaječar, 2010.06 PAO - CSKA 73 71 (finale F4 2009), Zaječar, 2010.07 Duško Vujošević (Partizan) Oslobađanje igrača za šut, Herceg Novi, Crna Gora, 2011.


Artist Predrag Terzić has already shown an interest in basketball with his artworks of the se-ries National Service (2008) which consists of painted portraits of Serbian greatest experts of this sport – those who deservedly gained the status of national heroes having won the medals at the European and World Championships. The relation between his work and basketball continues in a series of public interventions in space, namely on basketball courts in various cities across Serbia (Belgrade, Čačak, Zaječar, Kraljevo) and abroad (Herceg Novi in Monte-negro and Wroclaw in Poland).

The interventions consist of a number of visually resolved basketball attacks on basket-ball courts. This kind of space intervention suggests the methods of designing and present-ing the theoretical frameworks in basketball which a coach transfers to the players with the aim of achieving a higher score, i.e. victory over an opposing team. The players are the ones who transfer the coach’s ideas to the court, whereas Mr. Terzić transferred those ideas using graphic elements in order to come up with their visualisation. Mr. Terzić by himself conveyed the coach’s decisions, i.e. movements and trajectories of the players within a well-defined, so-called “action” in basketball terminology. The interventions include basketball tactics and have a unique effect on the persons playing basketball on that particular court. In other words, there is a reaction to the drawn action in which the participant is trying to repeat the moment that happened during the game. By repeating it until the moment of its successful reconstruction, the individual comes into the state of identification with the player who per-formed the same action during the match. The essence and goal of basketball is the applica-tion of offensive and defensive strategies of a whole composed of five players who should carry out a certain “action” on the court. Mr. Terzić represents this “action” using signs and symbols so as to re-create just a specific moment of its existence. We know that it is a bas-ketball “action” because these signs are placed within the context, i.e. within the basketball court, where their interpretation is possible1. If we look at the theory of Hans Belting2 who claims that the images exist inside our bodies since the body is another medium that produces images, then we can also re-create the “action” using our memory or imagination. When we look at the drawn “action” on the court, its possible picture appears in our minds after trying to re-create or imagine it.

The artwork Élan Vital, which has been presented in the Gallery of the Belgrade Youth Centre, is also a space intervention, but this time, not on the basketball court, but on the gallery floor. The difference is that in the gallery space there are no participants in the “ac-tion”, but there are only its viewers. Regardless of the medium being different, the approach and interpretation remain virtually the same. Such an approach to work shows the power of a moment and the coach’s determination that the players should carry out an agreed decision on the basketball court, and thus guides the spectators and audience to that moment making it clearer, more distinct and easier to understand. In the case of interventions, participants have the opportunity to re-create that moment with their own bodies, while in the gallery the 1 August Fenk, “A View on the Iconic Turn from a Semiotic Perspective”, October 10th 2011, http://wwwg.uni-

klu.ac.at/mk0/personal/bedienst/Fenk-iconicturn.pdf

2 Belting, H. “An Anthropology of Images: Picture, Medium, Body”, October 9th 2011, http://press.princeton.

edu/titles/9550.html

Elan Vital Anja Obradović






moment is re-created only in the viewers’ minds. That moment, when the agreed tactics is put into practice, is one of the most important aspects that lead a team to victory. It results in the union of its key players and spectators due to the very unrepeatability of the same, i.e. it leads to the occurrence of singularity. That moment makes a difference – the moment in which a sports game is transferred to the field of art, and where the achieved singularity can be read as a work of art.

Élan Vital contains the need to capture these moments in an attempt to re-construct them, to record and memorise them for the purpose of remembrance and recovery of the moment that has already occurred. This moment remains recorded in memory, and as such, it has the need to occur and to be re-achieved. Not within the framework and environment it was memorised in, since it is impossible, but in a new environment, with new actors and new, refreshed memory of a moment from the past. Such an image is created simultaneously in two fields, on the very court and in the mind that is trying to re-construct the same moment along with its actors. The human mind serves as a “living medium” that allows us to perceive, project, or even remember images and allows our imagination to censor or transform them3.

After already realised installations, Terzić’s documentation thereof, which has become increasingly popular in the field of visual art and deserved its place within the art system4, in the form of photographs and a large print on the gallery floor, bears another possibility of re-construction, i.e. re-construction of the “action” re-construction on the court. This under-taking results in another re-contextualisation, and the possibility of a new reading and new memory. It can be said that the technique of reproduction brings art objects closer to a mass audience5, but the original and reproduction may be of equal importance, as well. Mitchell6 suggests that it is important to slow down the perception of the image in order to achieve a prolonged observation of the same so as to obtain a reversal of the perceptive fields, such as figure/basis and surface/depth. Terzić’s artworks allow this kind of perception and a deeper analysis of a single image as they can be reconstructed more than once and as they contain the possibility of multiple observations.

3 Belting, H, “Image, Medium, Body: A New Approach to Iconology”, http://press.princeton.edu/titles/9550.html

4 Groys, B., 2010, Going Public, e-flux journal, Sternberg Press, Berlin, Germany

5 Benjamin, W., 2008, The Work of Art in the Age of Mechanical Reproduction, Penguin, London, UK

6 Mitchell, W.J.T., Journal of Visual Culture, “Showing Seeing: A Critique of Visual Culture”, October 10th 2011,

http://www9.georgetown.edu/faculty/irvinem/theory/Mitchell-ShowingSeeing.pdf

Предраг Терзић

Рођен 1972. године у Београду.

Дипломирао 2000. године на Факултету ликовних уметности у Београду, одсек сликарство,

у класи професора Чедомира Васића. Магистрирао 2004. године, код истог професора.

Члан УЛУС-а од 2001. године. Докторирао на Интердисциплинарним студијама, студијски

програм Теорија уметности и медија, на Универзитету уметности у Београду под

менторством проф. др. Дивне Вуксановић.

Након завршетка магистарских студија почиње да интензивно излаже у земљи и иностранству.

Радови му се налазе у више приватних колекција у земљи и иностранству. Излагао на15

самосталних и више од 30 групних изложби у земљи и иностранству (Немачка, Словенија,

Белгија, Канада, Аустрија, УС, Италија, Грчка, БиХ, Црна Гора, Шведска, Пољска).

Predrag Terz ić

Born in Belgrade in 1972.

Graduated from the Faculty of Fine Arts in Belgrade, Department of Painting in 2000, in

Professor Čedomir Vasić’s class. Master’s degree at the same Academy. Member of the

Association of Fine Artists of Serbia (ULUS) since 2001. He obteined his PhD degree in the

Interdisciplinary Studies of Theory of Art and Media, under the mentorship of Professor

Divna Vuksanovic, PhD, at the Univeristy of Arts, Belgrade.

After attaining his Master’s degree he starts to exhibit intensively, in the country and abroad.

His works are a part of several private collections in the country and abroad. He had 15 solo

exhibitions and participated in more than 30 group exhibitions in the country and abroad

(Germany, Slovenia, Belgium, Canada, Austria, USA, Italy, Greece, Bosnia and Herzegovina,

Montenegro, Sweden, Poland).

Контакт / Contact : +381 64 22 90 429

predrag . terz [email protected] ic . com

Уметнички савет / Art Council:Мр Габриел Глид / Gabriel Glid, MAПрофесор Милорад Младеновић / Professor Milorad MladenovićМр Наташа Радосављевић Кузмановић / Nataša Radosavljević Kuzmanović, MAМр Власта Филиповић / Vlasta Filipović, MA

Издавач / Publisher:Музеј у Смедереву / Museum in Smederevo

Организација изложбе / Exhibition Organisation: Галерија савремене уметности Смедерево / Contemporary Art Gallery Smederevo

Кустоси / Curators: Мр Наташа Радосављевић Кузмановић / Nataša Radosavljević Kuzmanović, MAМилан Марковић / Milan Marković

Текст / Text:Ања Обрадовић / Anja Obradović

Превод / Translation:Драгана Рашић / Dragana Rašić

Фотографије / Photos: Нина Тодоровић / Nina Todorović

Дизајн и прелом / Design and page layout:Нина Тодоровић / Nina Todorović

Техничка поставка / Technical support:Марко Лазић / Marko Lazić

Штампа / Print: Графички центар Интерагент, Крагујевац / Graphic center Interagent, Kragujevac

Тираж / Circulation: 300

ГАЛЕРИЈА САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ СМЕДЕРЕВОCONTEMPORARY ART GALLERY SMEDEREVOТрг Републике 5 / Trg Republike 5Смедерево / SmederevoTel. +381 26 614 [email protected] www.mus.org.rs/gsus

Република СрбијаМинистарство културе, информисања

и информационог друштва

ГАЛЕРИЈА

САВРЕМЕНЕ

УМЕТНОСТИ

СМЕДЕРЕВО

predrag terzic catalogue elan vital

Documents