1.PROMENA KAO PREDUZETNICKI IZAZOV:VRSTE,NOSIOCI I IZVORI PROMENA

Promena je najkorisceniji pojam kojim se opisuje brzo menjajuca stvarnost.Preduzetnistvo uvek podrazumeva i pojam promena.Kada se govori o menadzmentu promena,znaci da se promene moraju planirati,organizovati,voditi i kontrolisati.Kljucni element svakog organizacionog sistema je covek-ljudi,ljudski resurs,kadrovi.O promenama se uvek govori u okviru inovati-vnosti.U prvi plan se istice inovativnost kao osnovno obelezje promene,kao I kljucno obelezje ljudi koji treba da iniciraju I sprovode neku promenu.

Ako je promena drugacije stanje neke predmetnosti ili entiteta(ljudi,sistema,biznisa….),uzroci se mogu pronaci u: 1)organizaciji(endogeni izvori) I 2)u njenom okruzenju(egzogeni izvori).Svaki poslovni sistem ima interes da upravlja svim ili bar najvaznijim izvorima promena,da ih otkriva I usmerava.Kod spoljasnjih izvora promena to najcesce nije moguce,pa je zadatak preduzetnistva I menadzmenta da u potpunosti kontrolisu unutrasnje izvore .

Za svako preduzece je vazno da na vreme prepozna koje promene iz okruzenja ce imati dugotrajan uticaj na njihov rast I razvoj.Sposobnost sagledavanja vizije je najvaznija karakteristika kvaliteta rukovodstva preduzeca u savremenim uslovima brzih promena u okruzenju.Tu sposobnost mozemo razumeti kao rezultat 3 moguce sposobnosti kojima su obdareni zaposleni u preduzecu(glavom/head-znanje,inteligencija;srcem/heart-volja,motiv za rad;rukama/hands-fizicka snaga,zdravlje.Razumevanje cilja koji se zeli postici promenama,je preduslov svake uspesne promene,jer promena po nekad znaci dokaz da I lose moze biti jos gore,jer su se izvrsile promene,ali na pogresan nacin. Teorija E-oslanja se na teske promene I one stite interese deonicara(smanjenje br radnika,I svih drugih tr,radi povecanja profita vlasnika).

Teorija O-podrazumeva lake promene koje su usmerene na jacanje korporativne kulture(ponasanje zaposlenih,na organizciono ucenje I samim tim porast produktivnosti,konkurentnosti profitabilnosti.

1.1NUZNOST PROMENA U SAVREMENOM DRUSTVU I PRIVREDI

Svaka promena sa sobom donosi nesto novo,sto menja postojece stanje stvari,a to je najbolji nacin da covek iskaze svoju kreativnost I inovativnost.Promena je neizbezan rezultat svakodnevnog covekovog traganja za boljim resenjima u svim vidovima ponasanja,pa tako I poslovnog.Preduzetnici su najbolji promoteri novog,jer su najcesce I sami generatori novog ili oni koji ce u novome prepoznati poslovnu priliku.Prema W.Draeger u sadrzinskom I kreativnom smislu,promena moze biti:1)pozitivna,konstruktivna,razvojna,progresivna-tj.ona koja obogacuje kako sam proizvod I proces,tako I ucesnike,narocito korisnike efekata nastalih izvrsenim promenama2)destruktivna I regresivna-ona promena koja unistava I vraca unazad.Svaka promena se mora shvatiti kao viseznacan,visedimenzionalan I slojevit civilizacijski proces kojim se mora efikasno upravljati.

1

1

2.KREATIVNOST LJUDI KAO UZROK PROMENA

Kreativnost znaci stvaranje novih ideja,nezavisno od toga koliko su one primenjive I ostvarljive,dok je inovacija transformacija novih ideja u proizvode I procese.Sto znaci da nema inovacija bez kreativnosti,iako sve ideje ne moraju postati inovacije.Kreativnost je znacajna u analizi odnosa preduzetnistva I inovativnosti,jer I pred. I inovat. Podrazumevaju staranje neceg novog sto ce rezultirati uspesnim preduzetnickim poduhvatom.Sa stanovista preduzetnistva veliki znacaj ima I individualna kreativnost,a ona se ispoljava kroz sl osobine:

Pozitivna slika o sebi Originalnost u razmisljanju i resavanju problema Fleksibilnost i neautoritarnist Vise talenta nego natprosecne inteligencije Dubinska zainteresovanost i motivisanost za prirodu nekog problema Emocionalnost i osetljivost za ljude oko sebe (empatija) Nekonformisti su i cene svoju autonomnost

Postoje 3 perspektive kreativnosti: 1.INSPIRACIONALISTICKA koja stavlja naglasak na momenat inspiracije kada se pojavi neka velika ideja.

2.Drugi pristup kreativnosti jeste STRUKTURALISTICKI-stavlja naglasak na vaznost,analiticnost I

3.SITUACINALISTICKI-stavlja naglasak na socijalni I intelektualni kontekst kao kljucni deo ovog pristupa.

3.OSNOVNE TEHNIKE ZA POVECANJE KREATVNOSTI

Od kreativnosti u svim fazama proizvodno-poslovnog procesa ce zavisiti koliki ce iznos nove vrednosti stvoriti,tj realizovati u procesu trzisne razmene.Za svaku preduzetnicku organizaciju je vazno da razvije efikasne sisteme I metode podizanja ukupnog nivoa kreativnosti.U praksi se primenjuju razlicite tehnike:

1.MOZDANA OLUJA(brainstorming)-je najpoznatiji metod.Oslanja se na stvaranje sto veceg br ideja o kojima se raspravlja,a ne kritikuje(grupe od 6-8 clanova)

2.OBRNUTI BRAINSTORMING-je grupna metoda za dobijanje nove ideje,fokusirajuci njene negativnosti I koristeci se novim komentarima.

3.GORDONOVA METODA-je metoda za razvijanje novih ideja kada osobe nisu svesne problema.

4.METOD KONTROLNOG POPISA-je metod koji razvija nove ideje kroz listu odgovarajucih pitanja ili sugestija.

5.SLOBODNE IDEJE-tehnika korisna za razvoj potpuno novog pristupa problemu.(dodaje se po jedna rec,tako da svaka nova pokusava dodati nesto novo sto rasvetljava odgovarajuci problem).

6.PRISILNO POVEZIVANJE-je metod kod kojeg odredjena rec obuhvata 3 ili 4 relacije ukljucujuci odredjene proizvodne kombinacije.Nove kombinacije I koncept se razvija kroz proces u 5 koraka:izolovati elemente problema,naci povezanost medju tim elementima,registrovati povezanost u odredjenom redu,analizirati rezultate povezanosti I razviti nove ideje na temelju spoznatih uzoraka.

2

2

7.METODA KOLEKTIVNOG BELEZENJA-je metoda koja razvija nove ideje koristeci se zapisivanjem ideja pojedinih clanova grupe.

8.NAUCNI METOD-je metod koji razvija nove ideje kroz pitanja I testiranja.

9.ANALIZA VREDNOSTI-je metod koji razvija nove ideje procenjujuci vrednost pojedinih aspekata ideje.

10.PRIBLIZAVANJE VELIKOM SNU-proizilazi iz nove ideje koja se obicno preduzetniku cini velikom.

11.ANALIZA PARAMETARA-razvija nove ideje fokusirajuci problem na identifikaciju.

Sve ove tehnike I metodi imaju za cilj da doprinesu stobrzem stvaranju ideja koje treba proceniti da li mogu biti dobre poslovne prilike I da li se mogu komercijalizovati.Ovi metodi su bitni za otpocinjanje LANCA STVARANJA NOVE VREDNOSTI kao glavnog cilja svakog preduzetnistva.

4.ZASTO SU INOVACIJE NAROCITA VRSTA PROMENA

Inovacija znaci primenu neceg sasvim novog.Potrebno je uociti najmanje 3 dimenzije:za koga je to zaista novo,koliko je to zaista novo I koliko dugo je to novo.Imamo 3 ugla posmatranja:subject,intezitet I vremenski rok.Ovaj pristup je vazan u ekonomskoj analizi kad se menja stari proizvod stara tehnologija:

• Novi proizvodi koji se proizvode starim tehnologijama

• Novi proizvodi koji se poizvode novim tehnologijama

• Stari proizvodi koji se proizvode novim tehnologijama

Inovacije se javljaju na 3 nacinakao:inkrementalne(maleIpostepene)arhitekturalne(obnavljaju postojecu tehnologiju),diskontinualne(donose potpuno nov pristup).Karakteristike inovacionog procesa su:neizvesnost,intezivnost znanja,kontroverznost,ukrstanje organizacionih granica.

INOVACIJA=INVESTICIJA+IMPLEMENTACIJA

Inovacija predsavlja zbir izuma(invencija) I komercijalizacije.

5.STA PREDSTAVLJA SUSTINU SVAKE INOVACIJE

Pod inovacijom se moze smatrati:• Process stvaranja promene u najopstijem smislu• Organizacija inovira ako nauci da izradi nesto sto do tada nije znala• Inovacija je primena neke promene,nove za organizaciju I za njeno okruzenje• Inovacija je teznja I sposobnost da se usvoji neka nova ideja,praksa ili materijalna cinjenica-Inovacija predstavlja kreativan process u kojem se dve ili vise postojecih cinjenica na novi nacin kombinuju,sa ciljem da se proizvede nova vrednost.

3

3

6.NAVEDITE OSNOVNE VRSTE INOVACIJE

Prema Schumpeteru postoji 5 vrsta inovacija:- 1.uvodjenje novih proizvoda ili novih kvaliteta starih proizvoda- 2.uvodjenje novih proizvodnih procesa- 3.osvajanje I sirenje novih trzista- 4.razvoj novih izvora ponude inputa- 5.promene u industrijskoj organizaciji.

-Sa stanovista nacina na koji nastaju inovacije mozemo podeliti na “potrebama generisane” I “trzisno vucene”-Model “tehnology push” pocinje od naucnog otkrica,prolazi kroz fazu invenci-je,inzinjeringa I tehnoloskih aktivnosti I na kraju kroz komercijalizaciju,-Model ”market pull”-prvo se ispituje trziste,pa tek onda invencija I komercijalizacija.

-Postoje I druge brojne podele zavisno od polaznog kriterijuma.Prema intezitetu dele se na:1.radikalne-zasnivaju se na primeni novog proizvoda,usluga I procesa,ili stvaranje novog proizvoda kombinacijom vec postojece tehnologije.2.inkrementalne-zasniva se na usavrsavanju,poboljsavanju vec postojecih proizvoda.

-Inovacije jos mozemo podeliti :-po uticaju na produktivnost-radno intezivne I kapitalno intezivne-prema obimu promena koje izazivaju u proizvodu-komponentne I arhitekturne-prema ukupnom uticaju na poslovnu aktivnost-odrzive I disruptivne.

7.OBJASNITE EVOLUCIJU INOVACIJA

Pojam inovacije javlja se 30-ih god proslog veka.Nekim autori govore o 5 generacija inovacije:• Prva generacija inovacije-tehnologijom gurane inovacije iz perioda prve industrijske revolucije• Druga generacija inovacija-traznjom vucene inovacije• Treca generacija inovacija-model spajanja tehnoloskih guranih I traznjom vucenih inovacija• Cetvrta generacija inovacija-integrisani model u kojem se tesno spajaju marketind I R&D aktivnost• Peta generacija inovacija-model integrisanja sistema I mreza koji ukljucuje stratesko partnerstvo proizvodjaca I potrosaca.

8.NAVEDITE NAJVAZNIJE PREPREKE INOVATIVNOSTIPostoje brojne prepreke razlicitog porekla koje otezavaju sirenje inovativne prakse.Teznja za no-vim,kreativna radoznalost,I traganje za boljim,lepsim,efikasnijim odnosno drugacijim uvek je sa-vladavala I pobedjivala sve barijere.Moze se govoriti o sledecim preprekama I sirenju inovacija:

Licna nespremnost za inovacije(strah od promena) Neinovativna drustvena klima I nerazvijena svest o o znacaju inovacija Nepostojanje drzavne podrske za inovacije Ekonomske prepreke(malo I zatvoreno trziste I nedostatak kapitala) Poslovne prepreke(nedostatak stimulacije)

4

4

Za savladavanje ovih prepreka potrebno je izgraditi konzistentan sistem I inovacionu politiku na nivou drustva,u kojoj ce centralnu poziciju dobiti talentovani I kreativni pojedinci koje imaju ideje I vizije novih resenja u svim oblastima drustvene prakse.

9.KOJI SU NAJCESCI RIZICI INOVACIJASvako prihvatanje bavljenja necim novim,nedovoljno poznatim,samo po sebi nosi rizik.Zivot sa promenama I inovacijama jeste jedna od najvaznijih karakteristika preduzetnika.Oni su svesni da svaka inovacija podrazumeva odredjeni rizik.Najcesci rizici:

Tehnicko-tehnoloski rizici(naucni rizici,inzenjerski I rizici proizvodnje) Trzisni rizici(smanjena traznja,konkurencija ) Rizik uplitanja(ometanje inovacije od samih radnika,konkurencije,raznih org) Rizik dinamike inovacije(brzina trzisnog lansiranja inovacije I duzina trajanja projekta) Rizik zastarevanja inovacije(konkurenti mogu biti brzi) Subjektivni rizic(sposobnost istrazivaca,marketing strucnjaka)

10.3 PARADIGME INOVACIONIH PRISTUPAPREDUZETNICKA PARADIGMA-je najstarija I nastala je kao pokusaj objasnjenja rasta preduzeca u periodu tzv. velikih osnivaca(poslednje dve decenije 19v I pocetak 20v).Unutar ove pardigme preduzetnik se definise kao osoba koja vidi da na trzistu postoje neiskoriscene mogucnosti koje preduzece moze da iskoristi ako uspesno koordinira internim resursima.

TEHNOLOSKO-EKONOMSKA PARADIGMA dobija svoj oblik 30-ih,40-ih,50-ih god proteklog veka. Tehnoloski razvoj se nametnuo I potvrdio da je presudan cinilac ekonomskog rasta,tako da je zadatak ekonomske teorije I menadzerske prakse bio razviti sto efikasnije modele razvoja tehnologije kao uslova rasta I razvoja firme.Ova paradigma je tesno povezana sa ekonomskom teorijom rasta koja je u tehnologiji videla tzv.rezidualnu velicinu,a koja je kljucni faktor rasta . STRATESKA INOVACIONA PARADIGMA-jos uvek nije kompletan teoretski sistem jer unutar nje ne postoji jedinstveno uverenje da su za firmu prihvatljive I jedino one inovacije,koje imaju trzisnu validnost,a ne I one koje imaju samo socijalni znacaj.

11.ZASTO SU TEHNOLOSKE INOVACIJE POSEBNO VAZNE ZA PREDUZETNISTVO

Tehnologija podrazumeva koriscenje nekih sredstava za rad za odredjenu ciljnu aktivnost. Covek kao inicijator promena u svom okruzenju,aktivno menja prirodu,razvija potrebnu tehnologiju I samim tim menja I drustvo.Promene u tehnologiji su inicijator sveukupnih drustvenih promena I zbog toga su one bitne I za razvoj I promene preduzetnicke prakse.Tehnologiju karakterise procesualnost,koja se ispoljava kao racionalna,prakticna primena naucnih saznanja,sto znaci da je za razliku od tehnike,tehnologija specificna po svom stepenu nastojanja I potreba da se potencijalne mogucnosti realizuju u praksi.Krajnji znacaj promena u tehnologiji,moze se posmatrati kao kao direktna prednost svake nove tehnologije,koja se ogleda u sl cinjenicama:-savremena(moderna)tehnologija je poluga razvoja,posebno za nerazvijene zemlje

-smatra se da su moderne(nove)tehnologije produktivnije od prelaznih oblika tehnologije

-moderne(nove)tehnologije doprinose dugorocnom ekonomskom rastu,jer su akumulativne

-nove tehnologije omogucavaju bolju integraciju u medjunarodnu podelu rada

-nove tehnologije karakterise razvoj komunikacija.

Sve ovo ukazuje na znacaj daljeg izucavanja u domenu tehnoloskog razvoja kao I promene koje on donosi,prvenstveno u okviru novog industrijskog I proizvodnog preduzetnistva.

5

5

12.OBJASNITE PROCES NASTANKA TEHNOLOSKIH INOVACIJA

Tehnolosku inovaciju ne karakterise pojedinacna promena,vec procesualnost,pa ozemo reci da je tehnoloska inovacija dinamican proces,a ne jednokratni dogadjaj.Procesi generisanja,razvoja I realizovanja tehnoloskih inovacija sadrzi slozenu kombinaciju sl procesa:

1.procesi pronalazastva-generisanje pronalazaka

2.procesi razvoja proizvoda/procesa

3.procesi odlucivanja

4.procesi prepoznavanja potreba

5.procesi evolucije(proizvoda/procesa)

6.procesi ispitivanja I usvajanja proizvoda I procesa(patentiranje)

7.procesi prodaje I ubedjivanje potencijalnih kupaca

8.procesi formiranja misljenja o tehnoloskoj inovaciji I procesi promena

9.procesi analize trzista

10.procesi stvaranja potraznje(potrebe)za tehnoloskim inovacijama.

13.NAVEDITE OSNOVNE IZVORE IDEJA ZA RAZVOJ NOVIH PROIZVODA/PROCESA

Koncept razvoja novog proizvoda ili usluge je slozen problem,pocev od samog definisanja pojma novi proizvod,preko organizovanja procesa razvoja novog proizvoda,njegovog proizvodjenja I na kraju komercijalizacije.Najvaznije je resiti tzv.prethodni problem,a to je:pronaci izvore ideja za nove proizvode.U praksi postoji nekoliko osnovnih izvora ideja I to:

-kupci kao kreatori odredjenih proizvoda

-zaposleni u preduzecu kao kreativni I inovativni potencijal koji treba ohrabriti I nagraditi

-sopstvena istrazivanja I razvoj kao sistemski izvor

-spoljasnji eksperti kao eksterni izvor najcesce je dopunski I povremeni izvor specificnih znanja I ideja

-distributeri-u samim trgovackim kanalima I distributivnik tokovima mogu se generisati znacajne ideje za nove proizvode

-ostali izvori:slucajni susreti,zapazanja na sajmovima,u posetama novim sredinama I kulturama.

Sustina ovog “lova na ideje”jeste da se pre konkurencije,generisu novi proizvoda koji mogu imati razlicite varijatete:potpuno nov proizvod,linije novih proizvoda,dopuna linije proizvoda,poboljsanje postojecih proizvoda,prilagodjavanje za nove ciljne grupe kupaca,proizvod sa manjim troskovima.

6

6

14.OPISITE LINEARNI PROCES INOVACIJA

Definisu se 2 modela linearne inovacije:

1)model”technology push”(guranje tehnologije)

2)model”market pull”(privlacenje potreba)

1)Kod TP modela,industrijsko preduzece na osnovu svojih tehnicko-tehnoloskih sposobnosti kreira nov proizvod,koji tek treba da da indukuje trzisnu potrebu za njim.(bez obzira na realne trzisne potrebe)

2)Ovaj model je karakteristican po inovacijama koje su nastale kao potreba trzista.Industrijsko preduzece stvara inovacije koje nastaju kao odgovor na zahteve trzista,pa na taj nacin trziste diktira pravce daljeg razvoja.

15.OBJASNITE KONCEPT 10 i

Model 10i predstavlja 10 kljucnih elemenata za enerisanje I razvoj tehnoloskih inovacija.

1)inovativno drustvo-kao novi ambijent za simultani razvoj drustva

2)individualne inicijative-kao afirmisanje kreativnih potencijala I motivisanost za promene putem tehnoloskog razvoja

3)inventivnost I njeni proizvodi-kao posledica tj.rezultat slobodnog stvaralastva

4)inovacije-kao prvi pokusaj primene invencije

5)intelektualizacija-kao pratilja koja pokrece dalje procese intelektualne radoznalosti

6)informacije I informaciona struktura-kao podrska tehnoloskoj inovativnosti

7)institucije-kao fleksibilni oblici organizovanja formalnih I neformalnih grupa koje prate tehnoloske inovacije

8)investicije-kao izraz kapitalnih ulaganja

9)internacionalizacija-kao nacin trajanja I sirenja u globalnom okruzenju

10)integracija-kao proces koji objedinjuje sve interesne I funkcionalne subjekte.

7

7

16.OBJASNITE SEDAM DRUCKER-OVIH IZVORA INOVATIVNIH MOGUCNOSTI

P.Draker ukazuje na 7 izvora od cega se 4 nalaze u samom preduzecu.

1)neocekivano-neocekivan uspeh,neocekivan promasaj,neocekivan spoljni dogadjaj

2)nepodudarnost-nepodudarnost ekonomske realnosti,nepodudarnost izmedju realnosti I pretpostavke o njoj

3)potreba procesa-shvatanje da moze postojati bolji nacin za odvijanje procesa

4)promene u strukturi privrede ili trzista-varka o stalnosti I postojanosti trzisnih I privrednih struktura.

Izvori iz okruzenja:

1)demografska kretanja-gustina I razmestaj stanovnistva,polna I starosna struktura

2)promene u opazanju-istu stvar razliciti ljudi vide na razlicite nacine

3)nova znanja-neophodnost velikih ulaganja,neophodnost preduzetnickog menadzmenta.

20.OBJASNITI POJAM INTELEKTUALNE SVOJINE

Intelektualna svojina predstavlja nematerijalnu imovinu cija eksploatacija moze biti vazan temelj poslovanja.Neovlascena upotreba ili umnozavanje predmeta intelektualnog vlasnistva predstavlja povredu prava.U cilju zastite ove vrste dobara razvijen je odgovarajuci sistem pravne zastite intelektualnog vlasnistva.

Intelektualno vlasnistvo deli se na 2 velike grupe: industrijsko vlasnistvo,autorska I srodna prava.

*Zastita industrijskog vlasnistva je da je teritorijalno ogranicena,po pravilu pojedine drzave.Drugo ogranicenje u zastiti industrijskog vlasnistva odnosi se na njeno trajanje.Takodje je bitna pravovremenost pokretanja zastite.Za neka prava kao sto je patent ili zasticeni industrijski dizajn zastitu je po pravilu potrebno pokrenuti pre pustanja u promet proizvoda koji su predmet zastite.

*Autorsko pravo je pravo autor na raspolaganjenjihovim delima.Ono pripada fizickoj osobi koja stvori autorsko delo.autori imaju pravo da koriste ili odobre drugim licima koriscenje dela pod ugovorenim uslovima.

*Srodna prava razvila su se u vezi s koriscenjem dela zasticenih autorskim pravom,ali su ogranicenijeg obima I kraceg trajanja.

* Za razliku od industrijskog vlasnistva,za koje je redovno propisan postupak registracije,autorska I srodna prava autorima I nosiocima srodnih prava pripadaju samim nastankom dela ili predmeta zastite,bez posebnog postupka.

8

8

21.KOJI SU NAJPOZNATIJI OBLICI ZASTITE INDUSTRIJSKE SVOJINE

PATENT jeste nacin zastite izuma koga treba registrovati pri nacionalnom ili medjunarodnom patentnom drzavnom organu na bazi strucno I korektno sastavljene prijave patenta.Da bi se neki proizvod patentirao on mora posedovati sl svojstva:

-da resave neki tehnicki problem

-mora biti nov

-mora imati nivo inventivnosti

-mora biti industrijski primenjiv.

Patent vazi samo na podrucjudrzave u kojoj je registrovan.

LICENCA po pravilu ukljucuje I konstruktivnu,radionicku I pratecu dokumentaciju neophodnu za pokretanje proizvodnje I stavljanje objekta u pogon.Ugovor uvek zabranjuje primaocu licence samostalno raspolaganje primljenom dokumentacijom,a narocito davanje dokumentacije trecim strankama bez odobrenja davaoca licence.

ZIG je pravno zasticen znak koji sluzi za razlikovanje proizvoda jednog preduzeca od robe ili usluga drugog preduzeca.Zig moze biti bilo koje slovo,broj,rec,crtez,etiketa ili kombinacija istih.Najvaznija f-ja ziga je individualizovanje robe,koja omogucava kupcima da lako prepoznaju proizvod na trzistu.Zig se moze registrovati,ali ne mora.Ako se ne koristi duze od 5 god,gubi se pravo I zig prestaje da vazi.

PREDUZETNISTVO 1 KOLOKVIJUM

I

1.Objasni sintagmu ,,tiranija novog“

- U tržišnoj privredi, kupac, klijent je centralna figura. Sve se vrti oko kupca: ako se taj ne pojavi ili ne pronađe, to je smrtna presuda proizvođaču i otvorena poruka da taj ne radi dobro. Ostaje da se vidi da li je to samo zbog previsoke cene, neodgovarajućeg kvaliteta, neatraktivnog dizajna, ili nekog sledećeg razloga, ali poruka je jasna: tržište ga ne prihvata. Pa je potrebno preduzeti nešto novi i to stalno tj nema zaustavljanja. Ključna reč savremenog poslovnog ambijenta jeste pridev nov.

- Nova tehnologija je dobar način da se ostane u sedlu, da se razviju sposobnosti brze adaptacije izmenjenim, novim, tržišnim zahtevima. Nova konkurencija je sve jača a nove potrebe sve zahtevnije. Javljaju se novi rizici. Novi organizacioni modeli i novi oblici poslovnog povezivanja, kooperacije, strateških parstava iznuđena su rešenja. Nova znanja nikad nisu dovoljno nova da nas pripreme za nve nalete novog: potrebne su nove vizije, nove ideje, nove strategije.

- Jedino nepromenjeni ostaju bazični ekonomski principi, a pre svega princip efikasnosti i efektivnosti. Važno je da radiomo pravu stvar, a tek onda da to radimo na pravi način.

9

9

U cilju lakšeg sagledavanja složenog poslovnog okruženja podelićemo ga na dva segmenta:

1. MIKROOKRUŽENJE

a) osnovne grupe

-dobavljači

-marketing posrednici

-kupci

b) dodatne grupe

-javnost

-konkurencija

2.MAKROOKRUŽENJE

-demografski

-ekonomski

-fizički

-tehnološki

-društveno-politički

- kulturološki činioci

Konkurencija kao pojam označava suštinu tržišne privrede u kojoj svako želi i mora da bude bolji od onog drugog, iz istog razloga što i taj drugi to želi u odnosu na nas. Konkurentsku okolinu ne čini samo splet konkurentskih firmi, već i druge okolnosti kao što su navike, želje, prohtevi, motivacije i potrebe kupaca, zbog čega se konkurenti moraju na vreme otkriti, pratiti, uticati na njih i po mogućnosti suzbiti njihov uticaj.

2.Definišite pojam ,,konkurentska prednost“

Michael E. Porter kaže da „preduzeće ima konkurentsku prednost ako uspeva da njegova profitabilnost bude veća od prosečne profitabilnosti preduzeća u toj industriji, tokom određenog vremenskog perioda“. Konkurentska prednost se može i mora unapređivati i na makroekonomskom nivou, kao deo razvojne strategije ukupne privrede. Nacionalna konkurentnost može se povećavati primenom 3 osnovne strategije: 1. vođena resursima 2. vođena investicijama i 3. vođena inovacijama. Konkurentska prednost se može definisati kao skup činilaca koji razlikuju preduzeće od njegovih konkurenata zbog čega dobija jedinstvenu poziciju na tržištu. Izgradnja i stalno podizanje konkurentonosti je preduzetnicima ključn zadatak.

10

10

3.Kako se stvara konkurentska prednost

Konkurentska prednost ostvaruje se posedovanjem ili kreiranjem određene sposobnosti koju kupci traže i prihvataju i pomoću koje se neko preduzeće razlikuje od svojih konkurenata. Osim visokom produktivnošću i ekonomičnošću, konkurentska prednost se postiže vrhunskim kvalitetom proizvoda/usluga, intenzivnom inovativnošću, diferencijacijom proizvodnog programa, odličnim postprodajnim servisom, snažnom društvenom odgovornošlu i poslovnom etikom, odličnom organizacijom, timskim radom itd. Uopšteno posmatrano može se govoriti o dve grupe izvora konkurentske prednosti :

1.opipljivi izvori – raspoloživost retkim resursima: mineralna bogastva, energenti, plodno zemljište, voda itd.

2.neopipljivi izvori – inovativnost ljudi, organizaciona kultura, robne marke ird.

Strateški cilj svakog preduzetnika mora biti izgradnja jedinstvene i odbranjive konkurentske prednosti koju je konkurentima teško imitirati i kopirati.

4.Koji su ključni elementi konkurentske prednosti?

Ističu se tri osnovna elementa konkurentske prednosti:

1.superiorno znanje – znanje je trajan izvor mogućnosti postizanja konkurentske prednosti. Ono daje preduzetnicima sposobnost bolje percepcije i efikasnosti te bržeg donošenja kvalitetnijih odluka. Postoji mnogo vrsta znanja – razvojno, proizvodno, marketinško, finansijsko, informacijsko i dr. Postoje i tzv. preduzetnička i menadžerska znanja na osnovu kojih preduzetnik definiše i razvija ciljeve i poslovne strategije svog preduzeća za ostvarivanje i održavanje konkurentskih prednosti.

2.superiorni resursi – preduzetnici treba da sprovedu primerenu analizu resursa na osnovu kojih mogu ostvariti konkurentsku prednost, obaviti poređenje s konkurentima i definisati njihove prednosti i slabosti. Na osnovu takve analize poterbno je graditi konkurentske prednosti pomoću: inovativnosti i razvoja novih proizvoda i usluga; proizvodnje kvalitetnijih proizvoda ili usluga; razvijenije disribucijske mreže; lakšeg pristupa sirovinama i boljih odnosa s dobavljačima; većeg ulaganja u promociju; višeg stepena informatizacije; boljeg finansijskog položaja preduzeća.

3.superiorna kontrola – kvalitetnom kontrolom poslovanja preduzetnici dobijaju informacije o trenutnom stanju svog preduzeća koji im pokazuju smernice i načine udruživanja svih raspoloživih vlastitih resursa i znanja u svrhu postizanja konkurentske prednosti.

Najbolje pokazatelje ostvarenja efikasnosti konkurentskih prednosti predstavljaju tržišni udeo pojedinog preduzeća unutar industrije i profitabilnost poslovanja preduzeća.

Tržišni udeo – veličina tržišnog udela preduzeća pruža jasnu sliku o dominantnosti nekog preduzeća na tržištu, kao i o snazi i veličini njegovih tržišnih konkurenata.

Profitabilnost – profitabilnost je uspešan poslovni rezultat poslovanja preduzeća baziran na konkurentskim prednostima.

11

11

5.Navedite osnovne oblike i izvore konkurentske prednosti

Postoji veoma veliki broj različitih oblika konkurentske prednosti preduzeća koji su specifični za svako preduzeće, delatnost, industriju ili tržište. Konkurentske prednosti se najčešće ostvaruju na sledeće načine:

-odličan proizvod – konkurentsku prednost na tržištu ostvaruju oni preduzetnici koji proizvode bolji proizvod ili uslugu od svojih konkurenata. To se postiće tek onda kad tržište taj proizvod ili uslugu prepozna i na njega povoljno reaguje.

-niski troškovi poslovanja – to se postiže na sledeće načine:

- visokom produktivnošću – povećanje produktivnosti održava se na smanjenje troškova i povećanju profitabilnosti preduzeća.

- nižim režijskim troškovima – smanjenje nepotrebno velikog broja administrativnih slućbi odražava se i na smanjenju ukupnih troškova.

- nižim troškovima radne snage – izbor kvalitetnog i obrazovanog osoblja koje će pomoću svojih znanja i iskustava dovesti do smanjenja troškova poslovanja.

- nižim nabavnim troškovima – pomoću bolje sposobnosti pregovaranja i ugovaranja preduzetnici mogu smanjiti svoje nabavne troškove.

- nićim prodajnim troškovima – putem dobre koordinacije prodaje sa sistemom skladištenja, transporta i distribucije preduzetnici mogu ostvariti znatne uštede.

-veličina preduzeća – zbog svoje male veličune, manjeg broja zaposlenih i fleksibilne organizacione strukture, preduzetnici se mogu brže i kvalitetnije prilagođavati promenama i prilikama na tržištu nego što mogu velika preduzeća.

-primena savremene tehnologije i novih tehnoloških rešenja – putem uvođenja moderne tehnologije i primenom ili razvojem novih tehnoloških rešenja mogu se ostvariti znatne konkurentske prednosti. Preduzetnici stoga nužno moraju pratiti tehnološki razvoj i mogućnost njegovog iskorištenja za postizanje sopstvenih konkurentskih prednosti.

-organizaciona rešenja – uvođenjem dobrih poslovnih odnosa sa svojim kupcima i dobavljačima stiče se konkurentska prednost.

Postoji mnogo izvora za razvoj konkurentskih prednosti proizvoda ili usluge ali su najvažniji sledeći:

• inovacije. Preduzetnik može steći konkurentsku prednost razvojem nekog novog proizvoda ili usluge.

• diferencijacija. Preduzetnici koji se usmere na strategiju diferenciranja i proširenja postojećeg proizvodnog asortimana imaju, zbog smanjenja rizika veću mogućnost uspeha od preduzća koja dugoročno sprovode strategiju kontinuiteta.

• brzina. U savremenim ekonomskim uslovima životni cikljus proizvoda postaje sve kraći.

12

12

6.Objasnite koncept ,,ključnih sposobnosti“

Preduzetnici trebaju imati viziju da identifikuju ona područja u kojima imaju prednost tj u kojima ostvaruju najbolje rezultate. Preduzetnik treba da gradi konkurentsku prednost na osnovu svojih najboljih tzv ključnih sposobnosti koje mu omogućavaju da opslužuje svoje klijente bolje od ostalih konkurenata na tržištu.

Ključne sposobnosti predstavljaju jedinsktveni set sposobnosti koje neko preduzeće poseduje i razvija i koje mu obogućuju opsluživanje svojih potrošaća bolje od konkurenata. Ključne sposobnosti mogu imati izvor u: vrhunskom kvalitetu, organizaciji poslovanja, inovacijama, timskom radu, fleksibilnosti, odgovornosti...

Kao izvor ključnih sposobnosti malom preduzeću može poslužiti njegova mala veličina, agilnost i brzina prilagođavanja tržišnim prilikama i promenama, kao i dobro poznavanje potrošača i njihovih želja i potreba. Upravo njihova mala veličina čini njihovu prednost na tržištu jer im omogućuje da rade stvari koje veliki konkurenti ne mogu. Preduzetnici obično imaju uže proizvodne asortimane, jasno definisanu bazu potrošača te puno manje tržište kojem se zato mogu više posvetiti nego što mogu velika preduzeća.

Izgradnja ključnih sposobnosti ne zahteva nužno posedovanje fizičkog kapitala ni velike finansijske troškove. Preduzetnik ih može supstituisati intelektualnim kapitalom, dakle znanjem i veštinama, iskustvom, jakom motivacijom itd.

7.Zašto nove tehnologije predstavljaju ključnu determinantu savremenog poslovnog okruženja?

U različitim sredinama će različiti faktori biti prepoznati i vrednovani na različit način. Ipak, svetsko iskustvo nepobitno dokazuje i potvrđuje presudan uticaj i doprinos tehničko-tehnološkim činilaca. Pri tome, imamo u vidu širok spektar različitih tehnoloških trajektorija, pravaca, linija, tokova itd. Činjenica je da je tehnologija ključna varijabla preduzetništva svuda u svetu. Još pre nekoliko godina u želji da tada vladajući pristup tzv treće tehnološke revoluje pratimo što obuhvatnije i potpnije, usvojio se pristup po kojem se prati 10 matistralnih i sinhrono odvijajućih tehnoloških tokova. Taj proces je označen akronimom TEKNOBERGS koji sadrži početne reči 10 pojmova koji opisuju najvažnije tehnološke tokove: telekominikacije, elektronika, kompjuteri, novi materijali, optoelektronika, biotehnologija, energija, robitka, genetičko inženjerstvo i svemir. Akronim TEKNOBERGS možemo dopuniti sa tri nova slova I – informatizacija S – sofistikacija i M – medikalizacija, tako da se dobija novi akronim TEKNOBERGSISM.

Telekominikacije predstavljaju skup tehničkih i tehnoloških rešenja koje, principijelno, u sebi nose najveći socijalni i kulturološki naboj jer omogućavaju sve veću povezanost među ljudima kada fizički nisu bliski.

Elektronika je grana tehnike koja se već veoma brzo razvijala i u okviru tzv druge industrijske revolucije. Period posle drugog svetskog rata doneo je nekoliko kolosalnih prodora u oblasti elektronike koj će uskoro omogućiti i pojavu jedne sasvim nove grane – mikroelektronike a zatim i tzv nanoelektronike.

Kompjuteri su po mnogim analitičarima centralna osovina oko koje se vrti sav ,,tehnološki civilizacijski ringišpil“. Pri tome oni će biti sve manji, sve jednostavniji, sve moćniji i sve – jefiniji.

Novi materijali predstavljaju nove tehnološke prodore u izvorne potencijale Prirode. Novi materijali donose novi optimizam a posebno doprinose potiskivanju veoma pristunog straha da se na našoj Planeti povećava deficit gotovo svih ključnih materijala, posebno metala.

13

13

Optoelektronika – radi se o tipičnoj hibridnoj tehnologiji kako u pogledu njenog porekla tako i u pogledu mogućnosti njene primene, što je u procesu sveukupne evaulacije stavalja u slučan položaj kakav imaju novi materijali. Zasniva se na optičkim materijalima.

Biotehnologija – je stara tehnološka disciplina koja odnedavno doživljava potpuni preporod i uspon. Širom sveta prisutan je rastući optimizam povodom mogućnosti koje poseduje biotehnologija zasnovana na genetskom inženjeringu, ali isto tako se je rašireniji strah zbog mogućih zloupotreba ove najmoćnije tehnologije obzirom da zadire u samu suštinu života i tajnu naslednih osobina živih bića uključujući i čoveka.

Energija – kao izvor i simbol sveukupnog materijalnog razvoja i kretanja oduvek je predstavljala ključni preduslov ne samo progresivnih, već i svih promena, uopšte.

Robotika – zbog rastuće robotike kao i samostalne tehnologije i posebno kao komponente fleksibilnih proizvodnih sisitema i kompjuterski integrisanih proizvodnih sistema, robotika izaziva pažnju najrazličitijih istaživača i analitičara.

Genetsko inženjerstvo – je najznačajniji deo biotehnologije budući da tehnikom rekombinovanja gena omogućuje veštačko dizajniranje karakteristika živog sveta.

Informatizacija – je definitivno obogatila fiziku, biološku, psihičku i socijalnu materiju od koje je sazdan čovek i deo Univerzuma u kojem se on realno ili virtuelno kreće, novom veličinom – informacijom.

Sofistikacija – je proces veštačkog ,,opamećivanja“ mrtve prirode, tehnoloških procesa i ljudske prakse koji je omogućen informatizacijom i informatičnkim tehnologijama koje pretvaraju informacije u nova znanja kao faktore promena ne samo povekove prakse, nego i svih područja u kojima se ona realizuje.

Medikalizacija – je poslednji u 13-članom nizu pojmova ,,teknobergističke“ prakse i on označvava pravac onih tehnoloških promena koje se direktno ili indirektno odnose na čuvanje, zaštitu i podizanje zdravstvenog nivoa ljudi svuda u svetu.

8.Navedite najvažnije megatrendova savremenog civilizacijskog razvoja

Među najpoznatije autorske pokušaje mogu se ubrojiti radovi poznatog američkog naučnika i futurologa Johna Naisbitt-a. Još početkom 80-tih godina ovaj bivši savetnih za tehnologijuameričkog predsednika definisao je 10 ključnih megatrendova, koji opisuju osnovne karakteristike civilizacijskog razvoja u drugoj polovini 20. stoleća:

1. od industrijskog ka informatičkom društvu

2. od klasične ka visokoj tehnologiji

3. od nacionalnih ka svetskoj privredi

4. od kratkoročnih ka dugoročnim ciljevima

5. od centralizacije ka decentralizaciji

6. ond institucija ka samopomoći

14

14

7. od predstavničke ka participativnoj demokratiji

8. od hijerarhijske ka mrežnoj organizaciji

9. od severa ka jugu

10. od ili-ili ka višekratnim opcijama

Za kraj prošlog veka, punog najrazličitijih i ne samo tehnoloških, revolucija, isti autor osmislio je 10 novih megatrendova:

1. ekonomski prosperitet je planetarni fenomen

2. umetnost zamenjuje sport kao najvažniji sadržaj slobodnog vremena

3. razvija se tržišni socijalizam

4. globalizacija stila života, uz jačanje kulturnog nacionalizma

5. privatizacija države blagostanja

6. region Pacifika postaje ekonomski centar sveta

7. porast uloge žena u biznisu i politici

8. nastupa ,,vek biologije“ koji zamenjuje ,,vek fizike“

9. uspon novih vrednosti kao što su etičnost, odgovornost, inicijativnost i kreativnost

10. trijumf individualnosti i personalnosti

Naisbitt u okviru svojih ,,osam azijskih megatrendova“ predviđa:

1. od nacionalnih država ka umreženim državama

2. od izvozno vođenih ka potrošačima vođenim

3. od zapadnog uticaja ka azijskom putu

4. od vlade kontrolisanih ka tržišno vođenim

5. od sela ka supergradovima

6. od radno-intenzivnih ka visokim tehnologijama

7. od dominacije muškaraca ka usponu žena

8. od zapada ka istoku

15

15

9.Zašto se može reći da informatička ekonomija predstavlja bazični megaretnd savremenog razvoja?

Porast udela intelektualnog kapitala u strukturi angažovanih proizvodnih činilaca uslovio je i pojavu novih ,,inteligentinh“ proizvoda u kojima je opredmećeno veliko znanje i koji zahtevaju novo i veće znanje za njihovo korišćenje. Budući da je u novoj, visokotehnološkoj i visokoproduktivnoj ekonomiji – koja inače proživljava tranziciju od ekonomije obima ka ekonomiji raznolikosti – sve teže prodati, a lakše je proizvesti, razumljivo je da su kupci najveća imovina svake proizvodne firme. Kupaca je uvek nedovoljno, bez obzira

što se njihov broj (demografski) povećava i što čak kupuju sve veće količine. To je u tome što se brže uvećava broj onih koji nude i što kupci mogu da biraju između sve veće količine, kvaliteta i raznolikosti.

Različiti autori iz različitih delova sveta, u kojima se razumljivo, različito manifestuju u osnovi isti izvori promena, različito opisuju promene u ekonomskoj sferi. Tako npr čuveni američki cyber guru Don Tapskot koristi izraz ,,digitalna ekonomija“ želeči da u prvi plan istakne informatičko znanje, kompjutere, kompjuterske mreže i sl., kao metaforu i simbol nove ekonomske realnosti zasnovane na:

• znanju

• virtualizaciji

• molekularizaciji

• integraciji/umrežavanju

• ukidanju posredovanja

• konvergenciji

• inovacijama

• neposrednosti

• globalizaciji

• neskladu

10. objasnite koncept ,,nove ekonomije“?

Pojava ,,nove ekonomije“ nije posledica samo uzleta tzv visokih tehnologija. Uspon ili uzlet ,,nove ekonomije“ od početka 80-tih a naročito 90-tih godina tek minulog veka ohrabio je nove generacije ljudi koji imaju makar jedan, ili možda dva, a ponekad i sva tri preduslova za otpočinjanje nekog preduzetničkog poduhvata: ideju, motiv, kapital da se oprobaju u toj privlačnoj, kreativnoj i rizičnoj avanturi u okviru novog tipa reduzetništva.

Biti uspešan sada znači da se istovremeno i dugoročno i kratkoročno bude profitabilan, a to je moguće samo ukoliko se ostvari optimalna kombinacija opipljive i neopipljive imovine i upravljanje njome na način koji osim ekonomskih kriterijuma uvažava i mnoge drute. I tu upravo vidimo drugi važan izvor novoga u sadašnjem i posebno budućem poslovanju jer se radi o implementaciji i jačanju, a možda u budućnosti i dominaciji, kriterijuma etičnosti i ekologičnosti. Ništa manju vrednost i perspektivu ima i kriterijum estetičnosti. U tom smislu možemo govoriti o tzv. oktogonu novog menadžmenta.

16

16

11.Šta predstavlja ,,oktogon novog menadžmenta“?

Osam ključnih principa ili stubova-nosača koji predstavljaju polazišta novog načina privređivanja koji treba da znači više od ekonomije, dakle više od profita, bogatstva, moći, materijalnog standarda, blagostanja itd. ,,nova ekonomija“ nije samo novi način odvijanja stare ekonomije; ona nije samo nastavak i tradicionalnog niza: novac – kapital – uvećan novac za odgovarajući iznos profita, već označava novo poimanje ekonomije koje, pored klasičnih principa ekonomske racionalnosti mora da uvažava i neke nove. Ovaj oktogon obuhvata sl.principe:

• efektivnost

• efikasnost

• ekologičnost

• etičnost

• estetičnost

• emocionalnost - empatičnost

• eteričnost – duhovitost, nežnost

• eternalnost – večnost, trajnost

II

1.Koje sve sposobnosti objedinjuje funkcija preduzetništva?

Od početka pa do potpune afirmacije preduzetničke filozovije poprilično je dugo razdoblje u kojem su se javile, na teorijskom području, brojne koncepcije, modeli i škole koje izučavaju ovaj fenomen. Kao praktična delatnost, preduzetništvo pokriva skoro sve oblasti ljudskog delovanja sli se, najčešće odnosi na područje privrede, proizvodne i uslužne.

2 teorijska pristupa: 1.pristup poznat je kao personalno-psihološka škoa koja preduzetništvo tretira kao delatnost ljudi posebnih psiholoških svojstava kao što su kreativnost, sposobnost prilagođavanja i predviđanja, spremnost izlaganja riziku i sl dok je 2.pristup naglašeno ekonomski i ima dva različita aspekta. Prvi je poznat kao neoklasična ekonomska teorija koja polazi od toga da je ljudska delatnost prvenstveno usmerena na korišćenje proizvodnih resursa u cilju maksimalizacije profita a drugi je tzv socio-kulturni pristup koji sklonost preduzetništvu tretira kao ekonomsku delatnost kojom se efektivno koriste svi društveni i ekonomski potencijali zarad opšte dobrobiti.

- Preduzetništvo se javlja kao važan razvojni resurs čija je glavna funkcija uvođenje svih mogućih inovacija, što znači da je i ono samo predmet stalnog inoviranja. Drugim rečima, funkcija preduzetništva objedinjuje sposobnosti:- predviđanja

-prihvatanja rizika investiranja

-inoviranja i učenja radi prilagođavanja.

17

17

U tom slučaju pravi se razlika između preduzetnika i menadžera. Prvi su svom ponašanju ima ugrađeno liderstvo, potrebu i mogućnost da prednjaći, da prvi proveri nove idejei da generiše promene, jer u njima vidi priliku za nove prodore i uspehe. Preduzetnici imaju viziju za koju žele da pridobiju ljude koje žele da inspirišu i motivišu da sa njima učestvuju u stvaranju nečeg novog.

Glavni cilj preduzetništva je stvoriti nove vrednosti pokretanjem i razvojem novih preduzeća, kao i drugih organizacionih formi poslovanja. Na taj način preduzetništvo otvara mogućnost zapošljavanja, oslobađa sposobnost uviđanja poslovnih mogućnosti, inovacije, ulaganja i širenja na nova tržišta, razvoja novih proizvoda i proizvodnih metoda.

2.navedite osnovne uslove za razvoj preduzetništva

Sloboda za ekonomske subjekte znači stimulirajuću i razvojnu politiku koju je država dužna dugoročno srpovoditi i sve to u uslovima dugoročne pravne sigurnosti. U svim vidovima obezbeđivanja slobode za ekonomsku delatsnost vidljivo je da najveći uticaj imaju ekonomski, pravni, politički, sociološki, tehnološki, ekološki, i etički uslovi u kojima preduzeća deluje.

Ekonomski uslovi – imaju suštinski značaj za razvoj preduzetništva.potrebno je razvijeno faktorsko tržište na kojem se cene formiraju dominantno pod uticajem ponude i tražnje a ne nečijom arbitranom voljom (države, krupnih monopola). Slobodno tržište podrazumeva da i sama preduzeća mogu biti predmet prodaje i kupovine, što znači da postoji tržište kapitala. Od posebnog značaja je monetarna i devizna stabilnost posmatrane privrede.

Pravni uslovi – misli se na delovanje pravne države koja svojim zakonima i institucijama stvara opšte uslove za poslovanje, ali ne i hiperregulaciju u kojoj bi ostalo malo ili nimalo prostora za slobodnu inicijativu potencijalnih preduzetnika.

Politički uslovi – ogledaju se kroz stanje demokratskih odnosa, stabilnosti političkih institucija, pravnih institucija, stanja ljudskih prava i sloboda, etničke, rasne, polne i druge ravnopravnosti, građanskih i uopšte političkih sloboda.

Sociološki uslovi – ispoljavaju svoj značaj kroz činjenicu da razvojem preduzetništva jača ukupna snaga privrede. Razvoj preduzetništva i privrede ubrzava razvoj zapošljavanja stanovništva a posebno žena, i tako sa sociološkog stajališa ima značajan uticaj na stabilnost društva i ekonomsku nezavisnost nekih socijalnih kategorija stanovništva.

Tehnološki uslovi – dobijaju sve veći značaj posebno u nekim oblastima preduzetništva gde je komponenta novog znanja dominantan resurs.

Ekološki uslovi - tiču se odnosa biznisa i prirodne sredine u smisli da li poslovanje ugrožaav neki od prirodnih podsisstema, kao što su voda, vazduh, obradivo zemljište, klima itd.

Etinički uslovi – se prosto nameću kao pitanje unutrašnje svest svakog preduzetnika, jer se nikad ne sme zaboraviti na interese svih učesnika u poslovnom procesu.

18

18

3.kako je Timmons definisao preduzetništvo?

Tokom istoije brojni su autori preldagali različite definicije preduzeništva.

- preduzetništvo se uglavnom definiše kao sposobnost da se na osnovu kreativne čovekove ekonomske delatnosti i ograničenih proizvodnih činilaca formira određena efikasna ekonomska delatnost.

- preduzetništvo je dinamičan proces stvaranja uvećane vrednosti.

- preduzetništvo je ljudska kreativna i inovativna delatnost preko koje se kombinuju različitti tipovi resursa da bi se u procesu proizvodnje proizveli potrebni proizvodi i usluge radi zadovoljenja ljudskih potreba.

- modernu definiciju preduzetništva daje Timmons, opisujući ga kao sposobnost kreiranja i stvaranja vizije praktično ni iz čega; kao ljudski kreativan čin; kao primenu energije za iniciranje i izgradnju preduzeća ili organizacije. Prema Timmonsu preduzetnička vizija podrazumeva želju za preuzimanje proračunatih rizika, ličnih i finansijskih, te preduzimanja svih mogućih napora radi smanjenja mogućnosti propasti. Moderno preduzetništvo takođe obuhvata sposobnost stvaranja preduzetičkog tima s komplementarnim indvividualnim veštinama i talentima. To je umeće za ,,osećaj“ poslovne prilike tamo gde drugi vide haos, oprečnost i konfuziju. To je posedovanje know-hova za iznalaženje, upravljanje i kontrolu resursa koji su često u vlasništvu drugih.

4.koji su zejednički elementi svih definicija preduzetništva?

Zajednički elementi u svim definicijama preduzetništva:

• kreativnost i inovacija

• sakupljanje resursa i osnivanje ekonomskih organizacija

• prilika za sticanje profita i rasta u uslovima rizika i nesigurnosti

Mada postoje veoma različiti pogledi i shvatanja preduzetništva ono se svuda u svetu smatra izuzetno naprednom društvenom aktivnošću, i to prvenstveno stoga što je preduzetnička delatnost usmerena na postizanje što je moguće većih ekonomskih učinaka, veće efikasnosti rada ali i zbog toga što je preduzetništvo vrlo elastično na primenu tehnoloških rešenja i patenata u svom prirodnom procesu.

5.navedite najvažnije prilike koje pruža preduzetništvo

Preduzetništvo talentovanim pojedincima omogućava brojne prednosti a najvažnije su:

• prilika za kreiranje sopstvene sudbine – posedovanje sopstvenog preduzeća omogućava preduzetnicima nezavisnost i priliku za postizanje onoga što im je važno

• prilika za različitost – preduzetnici pokreću sopstveno preduzeće jer vide priliku za stvaranje različitosti u stvarima koje su im važne

19

19

• prilika za dostizanje svoga punog potencijala – preduzetnicima njihov posao postaje instrument za igru i samodokazivanje

• prilika za ubiranje visokog profita – profit koji mogu ostvariti svojim poslovanjem važan je motivišući faktor u odluci da pokrenu sopstveno preduzeća

• prilika za doprinos društvru i priznanje za sopstvene napore – vlasnici malih pr-ća često su među najuglednijim članovima u lokalnoj zajednici.

• Prilika zra rad na onom što vole i što ih zabavlja – mnogo je vlasnika malih pr-ća uspeh ostvarilo baš zato što rade ono što vole i što ih zanima

Najprikladnija definicja preduzetništva, jeste ona koja preduzetništvo vidi kao snagu koja mibiliše druge resurse ustvaranju vrednosti, i kao sposobnosti stvaranja i izgradnje nečega gotovo ni iz čega.

6.koje su osnovne faze razvoja porodičnog biznis?

Model životnog cikljusa, koji oponaša tok života ljudi, često se u literaturi koristikao ilustracija razvoja porodičnih preduzeća, ali i kao svojevrstan hodogram koji opisuje nužan rok razvoja svakog člana porodice kao aktera porodičnog biznisa.

Tako npr. u prvoj fazi tzv predposlovnoj fazi dete, slušajući i gledajući šta roditelji rade, postaje svesno izvesnih aspekata porodičnog poslovanja. U toj fazi usmeravanje detena na biznis od stane roditelja je neformalno i nesistemski.

U drugoj fazi, koja se često naziva faza uvođenja, dete se upoznaje sa poslovnim okruženjem, zaposlenima u firmi, poslovnim žargonom,kao i drugim elementima tzv porodične poslovne kulture.

Ovaj proces se intenzivnije i sistematizovanije nastavlja u trećoj ili tzv uvodno-funkcionalnoj fazi kada deca počinju da rade povremeno ili privremeno i kada se uključuju u sestematsko obrazovanje iliobuku za određeni posao.

Četvrta faza je otpuno funkcionalna i tada porodični naslednik, odnosno nastavljač porodičnog biznisa, počinje da radi s punim radnim vremenom na različitim radnim mestima, osim na menadžerskim.

U petoj, naprednoj funkconalnoj fazi nastavljač preuzima menadžerske pozicije, ali još nije spreman da bude predsednik firme.

To će se desiti u šestoj fazi ili fazi rane sukcesije kada nastavljač i formalno dolazi na čelo kompanije.

Time počinje i sedma faza kao faza zrele sukcesije što znači i faktičko vođenje preduzeća sa svim iskušenjima i izazovima s kojima se ono suočava u realnom poslovnom okruženju

7.navedite osnovne karakteristike ženskog preduzetništva

Pojava preduzetnica u proteklih 20-tak godina u razvijenom svetu usko je povazana s demokratizacijom društva, tačnije s izjednačavanjem muških i ženskih prava a pre svega prava na obrazovanje. Mnoge žene

20

20

poseduju kreativnost, potrebna stručna znanja i veštine nužne za pokretanje novih poslova ali često, za razliku od muških preduzetnika, nemaju ravnopravan pristup kreditima i ključnim informacijama, bez čega nema ni uspešnog poslovanja. Preduzetnice o poslu promišljaju svestranije i realnije rasuđuju od svojih kolaga preduzetnika, sklone su uvažavanju tuđeg mišljenja i saveta saradnika. Iskustvo potvrđuje da preduzetnice brže koriste savremena organizaciona rešenja i moderne menadžerske alate, kao što su:delegiranje, decentralizovana i fleksibilna organizacija, timski rad, grupno odlučivanje itd. žensko preduzetništvo u praksi nailazi n a značajne prepreke i teškoće. Najveće su prepreke i poteškoće u pogledu dostupnosti finansijskih sredstava, informacija, tržišta i obrazovanja.

8.objasnite pojam ,,korporativno preduzetništvo“

9.kako dolazi do unutrašnjeg preduzetništva?

Korporativno preduzetništvo vezano je za funkcionisanje velikih preduzeća. Unutar takvih velikih korporacija razdvojene su funkcije upravljanja, vlasništva i preuzimanja rizika. Korporativno (unutrašnje) preduzetništvo, interno ili intrapreduzetništvo pojavljue se sredinom 80-tih godina prošlog veka. Najčešći oblici unutrašnjeg preduzetništva tokom 80-tih godina bili su: decentralizacija firme; corporate venturing:firma razvija nove jedinice unutra firme ili izvan nje; MBI; spin-off; inovativnost; autotomnost delovanja.

U praksi su se izdiferencirala 3.osnovna oblika korporativnog preduzetništva:

Prvi se odnosi na stvaranje nove poslovne mogućnosti unutar postojeće organizacije.

Drugi označava transformaciju ili podmlađivanje organizacije, što ujedno može biti inovacija procesa, uključujući prihvatanje novih rešenja starih problema.

Treći se odnosi na menjanje pravila po kojima posluje konkurencija na posmatranom tržištu.

Primena unutrašnjeg preduzetništva od uprave firma zahteva promenu načina delovanja. Umesto neposrednog upravljanja svim poslovnim funkcijama orijentiše se na:

• trajno podsticanje rađanja novih ideja

• neprestano razmatranje novih ideja i raspoređivanje raspoloživih resursa za njihovu realizaciju

• podršku razvoju novih ideja s alokacijom izvora, vremena i novca

• podsticanje fleksibilnosti

• odgovarajuće stimulativno nagrađivanje preduzetnika

• aktivno vođenje

Unutrašnje preduzteništvo jese proces koji traži vreme, resurse, savremen način upravljanja i organizovanja. Preduzetništvo izrazito doprinosi preporodu korporacija koje su zbog svoje veličine postale prilično trome i spore u reagovanju na promene koje dolaze spolja.

21

21

Omladinsko preduzetništvo – je prelazna ili prolazna forma, u smislu da niko ne može biti dugo omladinac, zbog čega se taj oblik postepeno preoblikuje u porodično, žensko ili korporativno preduzetništvo. ,,omladinsko preduzetništvo“ može ostati mlado, sveže i uspešno samo ako se u njega ubrizgavaju sveže ideje, velika energija i jasne vizije.

Socijalno i političko preduzetništvo – radi se o spedifičnom sadržaju preduzetničkih podihvata koji imaju dominantno sijilani ili politički a ne proizvodni ili uslužni karakter.

10.šta izdvaja Šumpeterov teorijski pristup preduzetništvu?

Kao začetnik modernog razumevanja preduzetništva od 1932. uzima se američki ekonomista Joseph Shumpeter. Šumpeter pridaje preduzetništvu srdnje mesto u kapitalističkoj privredi. Rast indursijskog društva i njego vdinamički karakter Šumpeter objašnjava upravo preduzetničkom aktivnošću. Prema Šumpetereu preduzetnik je vođa koji angažuje i mobiliše krativne snage u procesu tzv kreativne destrukcije kao vida kapitalističkog razvoja. Prema Šumpeteru preduzetnik je inovator, pionir novoga i ključni nosilac promena, koji angažuje menadžera da se brine o tome kako će se inputi što racionalnije iskoristiti da bi se ostvarili što bolji i kvalitetniji outputi. Znatno je uticao na pojavu i dalji razvoj teorije i prakse preduzetništva. Nije prihvatao sva mišljenja svojih savremenika niti starijih autora. Tako npr nije prihvatao Smitovu savršenost tržišta kao preduzetničkog okruženja jer takov tržišta zapravo nikad nije ni bilo.

11.objasnite koncept poslovnog poverenje

U novom poslovnom okruženju 21. veka pojavljuje se - zarad mogućnosti bržeg reagovanja na tržišne promene, ponašanje konkurencije, globalne pritiske i deregulaciju – potreba za prilagodljivim preduzetničkim strategijama i poslovnim savezima. Zbog porasta upotrebe preduzetničkih strategija koje se baziraju na kooperativnom ponašanju preduzetnika, važnost kulture i pover3enja u poslovnim odnosima izuzetno je porasla.

Kategorija poverenja čini generičku multidisciplinarnu formu koja se tiče različitih nauka kao što su: psihologija, sociologija i ekonomija, s posebnim naglaskom na poslovnu kulturu i etiku. Poverenje je nužno u poslovanju koje karakteriše pristutnost rizika i nezvesnost. Poverenje znači oslanjanje na nečiji karakter, spposobnost, snagu i pouzdanost. Prema Mayer i dr. Poverenje je spremnost jedne starne da bude izložena akcijama druge strane, zasnovano na očekivanju da će druga izvesti određenu akciju važnu za prvu starnu.

Postoje različite teorije poverenja koje se mogu primeniti u poslovanju preduzetnika. Većina autora posmatra poverenje s racionalnog ili sa socijalnog aspekta:

- racionalni aspekt poverenja – zasniva se na proceni vlastitih interesa. Prema tom aspektu poverenje uključuje očekivanja od drugih, a zasniva se na kalkulacijama odnosa količine uloženog i dobijenog u određenim oblicima komunikacije među poslovnim partnerima.

22

22

- socijalni aspekt poverenja – pristalice socijalnog aspekta poverenja kritikuju racionalne teoretičare, sagledavajući socijalnu prirodu poslvanja i njen uticaj na mogućnost predviđanja ishoda.

12.objasnite koncept društvene odgovornosti biznisa

Društvena odgovorsnot je odgovorno prihvatanje činjenice da pored nas (našeg pr-ća) postoje i brojna druga koja, takođe imaju legalno i legitimno pravo da posluju. Takođe društvena odgovornost je i osećaj za meru, za dugovečnost, za buduće generacije.

Pojava društvenih pokreta 60-tih i 70-tih godina kao što su pokret za ljudska prava, ekološki pokret, pokret potrošača i dr. Stimulisala je praksu kritikovanja korporativnog menadžmenta. Sve veća pažnja se počela usmeravati ka etičkom ponašanju, socijalnim ulogama i nivou društvene odgovornosti koji korporacije treba da imaju. U međuvremenu se svest mnogih menadžera i svih zaposlenih takođe počeo menjati, tako da oni više ne osećaju odgovornost samo prema organizaciji u kojoj rade, već se javlja i odgovornost perma socijalnom i prirodnom okruženju.

-Piramida korporacijeks društvene odgovornosti-

- Filantropke odgovornosti -Budi dobar korporacijski građanin;doprinosi društvu resursima; poboljšaj kvalitet života

- Etičke odgovornosti - budi etičan; obaveži se da radiš ono što je dobro, pravedno i fer. Izbegavaj da nanosiš zlo.

- Pravne odgovornosti - Povinuj se zakonu. Zakon je društvena kodifikacija dobrog i lošeg. Igraj po pravilima igre.

- Ekonomske odgovornosti - Budi profitabilan. Temelji na kojim se svi ostali odmaraju.

13.objasnite koncept poslovne etike

Opšta definicja etike glasi da je to skup pravila koja definišu dobro i loše ponašanje, odnosno pristup koji uzima u obzir kako ponašanje pojedinca utiče na druge ljude. To je skup prava i dužnosti koje ljudi primenjuju pri donošenju različitih odluka. Pravila etike nam govore kako da se ponašamo moralno tj drugim ljudim prihvatljivo. Prihvatanje etičkog ponašanja preduslov je i zaštite preduzeća od zloupotreba neetički raspoloženih radnika ili neetički usmerne konkuerncije.

14.zašto se javljaju etički problemi u biznisu?

Uprkos svim pozitivnim stranama i prednostima primene etike u poslovnom ponašanju etički problemi se ipak javljaju a neretko i uvećavaju. Postoji više razloga pojave tih problema:

1. lična korist najčešće prouzrokuje etičke probleme. Nisu retki ljudi, zaposleni u preduzećima, koji svoju ličnu korist stavljaju ispred dobrobiti kompanije.

2. konflikt individualnih vrednosti i organizacionih ciljeva

3. menadžerske vrednosti i stavovi

23

23

4. pritisak konkurecniej

5. kulturne razlike i protivrečnosti

razlog Priroda etickog problema

Tipican pristup stav

Lični ciljevii sebični interesi

Sebičnost vs. Interesima drugih

Egoističan mentalitet ,,ja to želim“

Konkurentski pritisak Inteers firma vs. Interesima drugih

Mentalitet bottom-line ,,moramo pobediti po ma kojoj ceni“

Poslovni ciljevi vs. Ličnih prednosti

Interesi šefova vs zajedničkih vrednosti

Autoritarni mentalitat ,,uradi kako ti kažem ili ostavi i idi“

Transkulturalne karakteristike

Kompanijski interesi vs razlikama u kult.tradiciji i vrednos.

Entocentrični mentalitet ,,stranci moraju znati šta je pravo a šta krivo“

Konfliktni raznih ciljeva i interesu su, inače, česta pojava u poslovanju. Na velikoj moralnoj probi se nalazi poverenje na relaciji između poslovnih partnera, a to je najvažnija činjenica etički zdravog i zekonitog poslovanja. Može se govoriti o tri ključne varijable, zapravo 3 grupe osnovnoh varijabli koje definišu činioce etičkog izbora u poslovanju:

1. individualne karakteristike : lične vrednosti, snaga ega, lokus kontrole

2. strukturne varijable: formalna pravila i propisi, ponašanje nadređenih, sistem procene performansi, nagrade, pritisak posla

3. organizaciona kultura: relativno trajan specifičan sistem vrednosti, uverenja, normi i običaja, životni stilovi i karakter pojedinaca i grupa

III

1. kako je P.Drucker opisao preduzetništvo?

P.Drucker, najpoznatiji i najuticajniji analitičar preduzetništva, rekao je: ,, jedni su ekscentrici, drugi konformisti, neki su debeli, a drugi vitki. Jedni su zabrinuti, drugi opušteni; neki često piju, drugi su apstinenti; neki imaju veličanstven šarm i toplinu, a neki su poput ledene štuke“.

2.koje su najvažnije karakteristike savremenog preduzetništva?

Preduzetnika možemo okarakterisati kao osobu spremnu da na lični rizik, uvođenjem novih ideja i tehnologja preuzme i ostvari nove, profitno usmerene ekonomske projekte. Predutenik je i inovator, koji u novom vidi izazov i dobit. Mora da bude hrabar, ali i oprezan, racionalan i vidovit. Odluku da se započne preduzetnička delatnost mora da prati velika energija ali i hrabrost. Pravi preduzetnik je dobro informisan i nepresatno traži neku priliku na tržištu. On je time stalno zaokupljen, svestan da mu je potrebno mnogo više od ideje, da mora da zna bitne stvari o tehnologiji, konkurenciji i tržištu. Posebna razlika između preduzetnika i drugih poslovnih ljudi je njihova spremnost i sposobnost da žive u svetu neizvesnotsti. Preduzetnici po svojoj prirodi moraju da budu vođe, ali ne nužno i u institucionalnom smislu, npr u ulozi direktora/menadžera. Oni su vođe koji znaju da slušaju i koji razumeju stvari, lidere koji se iskreno bave svojm radnicima i saradnicima.

24

24

3.koje su nove funkcije preduzetnika?

Preduzetništvo kao razvojni modalitet usmeravanja i regulacije zajedničkog rada ima različite funkcije. One se mogu sagledati sa različitih stanovništva, ali sa stanovišta zakonitosti u razvoju usmeravanja zajedničkog rada, najvažnije su sl.funkcije:

• da stvara viziju razvoja biznisa i kreira ideje u budućnosti

• da donosi kvalitetnu upravljačku odluku u vezi biznisa

• da dizajnira optimalne organizacione postavke biznisa

• da vrši kreativnu destrukciju

• da udovojlava klijentima i kreira nove potrebe

• da kombinuje i alocira resurse radi veće uspešnosti

Šire i u isto vreme sumarno posmatrano, transformacija vođenja u preduzetništvu je stvorila 3 osnovne funkcije koje treba da obave njeni nosioci i to: funkcija donošenja upravljačke odluke radi postizanja određenih ciljeva, alokacija resursa i raspodelu ostvarenih efekata na učesnike.

4.objasnite 9F koncept uspešnog preduzetnika

W.D.Bygrave poznati teoretičar biznisa ističe devet važnih činilaca. Zbog činjenice da svi ti pojmovi (na eng.) počinju na slovo ,,f“ ovaj koncept je u literaturi poznat i kao ,,9F koncept uspešnog preduzetništva“.

• Osnivači – značaj prvoklasnih osnivača, mudrih i uglednih

• Fokusiranost – usmerenost na odabrane tržišne segmente

• Brzo reagovanje – brzo odlučivanje i brz aprimena donetih odluka

• Fleksibilnost – brzo prilagođavanje promenama

• Neprekidno inoviranje – stalno traganje za novim

• Poravnatost – smanjivanje broja upravljačkih nivoa

• Štedljivost – stalna borba za smanjivanje svih troškova

• Prijateljstvo – biti prijatelj sa svim stejkholderima

• Zabava – zabano je sarađivati sa preduzetničkom firmom

5.objasnite 4 nivoa ponašanja preduzetnika

preduzetničko ponašanje se može i mora posmatarti sa stanovišta sposobnosti preduzetnika da realizuje poslovne prilike i svoje preduzetničke sposobnosti, a pre svega one koje se tiču: artikulacije ideja, starteškog razmišljanja, brzine donošenja kvalitetnih odlika, uticanja i liderskog uveravanja, komuniciranja

25

25

ipregovaranja, stepena samokontrole, tehnološkog i svakog drugog inoviranja, etičnosti, društvenog umrežavanja.

Preduzetničko ponašanje možemo posmatrati na 4 analitička nivoa: ličnom, organizacionom, nacionalnom i globalnom.

Lični nivo podrazumeva pre svega stanje u porodici kao primarnoj društvenoj grupi unutar koje potencijalni preduzetnik dobija primarnu socijalizaciju, bazno vaspitanje i sve druge vrednosne i etičke koordinate svoje ličnosti koje ga više-manje trajno definišu kao ličnost. Samopouzdanje, motivacija, odgovornost, empatija i mnoge druge karakterne osobine dobijaju se i usvajaju upravo u porodici.

Organizacioni nivo je u poslovnom smislu svakako najvažnija scena za ispoljavanje (ne)preduzetničkog ponašanja. Na tom nivou se projektuju sve preduzetnikove veštine, znanja, sposobnosti i sve drugo po čemu se prepoznaje njegovo ponašanje koje daje odgovarajući rezultat, ne samo finansijski, već pre svega onak koji se ogleda u tome koliko firma dugo postoji, koliko je cenjena kod svojih klijenata itd.

Nacionalni/državni nivo odnosi se na brojne spoljne uticaje na preduzetničko ponašanje na koje preduzetnik može vrlo malo ili čak nimalo uticati.

Globalni nivo jeste najširi mogući prostor ispoljavanja preduzetničkog ponašanja, ali i prostor iz kojeg dolaze najneizvesniji uticaji, kako pozitivni tako i oni nepoželjni.

6.objasnite koncept 10D uspešnog preduzetnika

Koncept ,,10D“ čuvenog W.D.Bygrave-a koji navodi sledećih deset karakteristika uspešnog preduzetnika, a koje su dosta drugačije od onih koje su navodili ostali autori. On ustvari ,,prizemljuje“ preduzetnika, pa nam se može učiniti kao da je to preduzetnik, upravo onaj kojeg poznajemo iz našeg komšiluka. Ovaj poznati teoretičaj ističe sl.10osobine uspešnog preduzetnika:

• Sklon je sanjarenju – jer ia preciznu viziju određenog poslovanja u budućnosti, i što je još važnije, spreman je snove pretvoriti u stvarnost

• Uverljiv je jer odluke donosi brzo i to je ključ njegovog uspeha

• Tvorac, jer što odluči vrlo brzo i ostvari u praksi

• Odlučan je, jer retko odustaje pa čak i kad se suoči s najtežim problemom i rešen je da istarje do kraja u realizacij ideje u koju čvrsto veruje

• Posvećen je u potpunosti poslovanju i pod cenu žtvovanja prijateljstva i odnosa u porodici

• Odan je poslovnim prijateljskim odnosima i spreman je pomoći upravo kad je najteže

• Detaljan je jer ne dozvoljava da mu promakne ni najmanja sitnica

• Gospodar je sudbine jer bap sve drži u svojim rukama

• Novac je mera njegovog uspeha ali nije mu cilj zgrtanje bogatstva, već novac vidi samo kao sredstvo za povećanje poslovnog poduhvata

• Distributer je, jer je spreman na delegiranje ovlašćenja kljjučnim saradnicima, čak, pre nego članovima svoje porodice

26

26

7.objasnite 10K+2 model uspešnog preduzetnika

reč je o deset obeležja koje opisuju pojmovi s početnim slovom K, plus još dva obeležja koja su autorski dodata kao prilog ovom modelu.

• Kompetentan

• Kreativan

• Karakteran (moralan)

• Komunikativan

• Kooperativan

• Kulturan

• Konstruktivan

• Kompjuterizovan

• Kuražan (hrabar)

• Kršan (zdrav)

• Kredibilan (poverljiv)

• Kosmopolita

Logično je pretpostaviti da se preduzetništvom niko neće baviti samo jednu sezonu, dakle kratko, već da je to profesionalna orijentacija za duže vreme. U tom smislu treba posmatrati i meriti uspešnost i definisati kriterijume uspeha. Brza i velika zarada ne mora uvek da znači i stvarnu uspešnost poslovanja.

8.navedite najvažnije preduzetničke sposobnosti i veštine

Veštine su potrebne preduzetniku kako bi mogao ideju pretočiti u stvarnost. Znanje mu služi da ideju u potpunosti razume. Pretvaranje ideja u stvarnost zahteva od preduzetnika dve vrste veština: sposobnost upravljanja radi organizovanja fizičkih i finansijskih resursa i veština upravljanja ljudskim resursima radi neophodne podrške drugih. Svaki preduzetnik mora da se oslanja na radadnike, zbog čega su mu važne veštine i sposobnosti timskog rada. Izuzetno je važno da preduzetnik poseduje i sledeće veštine:

• Strategijska sposobnost

• Sposobnost planiranja

• Marketinška sposobnost

• Finansijske sposobnosti

• Sposobnost upravljanja

• Sposobnost upravljanja vremenom

27

27

• Upravljačke sposobnosti

• Sposobnost mitovisanja

• Sposobnost raspoređivanja ili dodeljivanje zadataka i poslova

• Komunikacijske sposobnosti

• Pregovaračke sposobnosti

• Operativna sposobnost

• Kreativnost

• Sposobnost kritičkog posmatranja stanja i odnosa

• Analitička sposobnost

9.navedite Timmonsovih 15 karakteristika uspešnog preduzetnika

Timmons je na uzorku od nekoliko stotina preduzetnika, došao do zaključka da nijedan od njih ne poseduje najpoželjnije kvalitete u maksimalnom obimu. Navodi 15 karakteristika uspešnih preduzetnika i što je važno, utvrdio je da su sve posebno važne i da se sve mogu naučiti. Reč je o:

• Totalna posvećenost poslu

• Potreba za velikim dostignućima

• Orijentacija na ciljeve šanse

• Inicijativnost

• Istrajnost u rešavanju problema

• Svest o svojim dobrim i lošim osobinama

• Verovanje da je on/ona gospodar svoje sudbine

• Spremnost da izdrži stresne i rizične situacije

• Prihvatanje ,,ukalkulisanog“ rizika

• Neiskazivanje svoje snage i moći

• Pouzdanost

• Odlučnost

• Bavljenje budućnošću

• Sposobnost

28

28

• Organizovanja timova ljudi

• Logična odgovornost

*Navodi i neka ponašanja koja se ne mogu tako lako naučiti a potrebna se uspešnom preduzetnika. U tom simslu on posebno ukazuje na:

Veliku energiju za rad i emotivnu stabilnost

Kreativnost i inovativnost

Vizionarske sposobnosti i visok stupanj inteligencije

10.opišite 8 osnovnih tipova preduzetnika

1.Nazovi preduzetnik – početnik, koji se javlja zbog sledećih razloga: gubitka posla, želje da se oproba u samostalnom radu, sukoba ili nezadovoljstva na prethodnom poslu, želja za dodatnom zaradom, dosade, ,,kumovskih, zemljačkih i rodbinskih šema“

2.Jednodimenzionalni preduzetnik – zna da napravi nešto, ali mu fali menadžersko znanje, a naročito sposobnost planiranja i organizovanja

3.Kompromisni preduzetnik – prihvata franšizing sporazum, jer donosi najmanje rizika, kooperira sa drugim jednodimenzionalnim preduzetnikom

4.Osiromašeni preduzetnik – 3M problem: menadžment, marketing, money; nedostaje barem nešto, a ponekad i sve.

5.blistavi preduzetnik – zna ŠTA hoće i zna KAKO da to postigne

6.tehnološki oprezan preduzetnik - sarađuje sa inovatorima, svestan značaja tehnoloških inovacija za konkurentnost

7.ugušeni preduzetnik – trpi pritisak birokratije, poreza, ,,reketa“, visokih kamata, skupih kirija za poslovni prostor i drugih nedaća, ali se ne predaje i radi za mali profit

8.zreli preduzetnik – angažuje menadžere za pojedine poslovne funkcije, razvija naslednika, jača preduzetnički tim, koristi konsultane i eksperte, prodaje biznis kada proceni da je pravi trenutak da pređe u neki novi poduhvat.

*Osim ove tipologije mogu se naći i brojne druge. Posebno je zanimljiva podela preduzetnika prema njihovom pojavnom obliku tokom faza razvoja preduzeća. Sikavica i Novak naglašavaju da, uz sva bitna obeležja preduzetnika, svaka od tih faza zahteva i neke specifične sposobnosti na osnovu kojih se pojavljuju specifične vrste preduzetnika kao što su:

Pioniri – osnivači su malog pr-ća. Pojavljuju se u fazi izgradnje pr-ća. Puni su energije, ideja i odlučnosti. Po pravilu su osobe jakog karaktera, veliki individualisti i egocentrici koji se posvećuju samo svom pr-ću.

Maheri – snažne, autoritativne i ambiciozne osobe koje se pojavljuju u fazi rasta pr-ća. Vrlo su dobro organizovani i uspešno vode svoje pr-će ka uspehu.

29

29

Stratezi ¬– mislioci, vrlo su angažovani i željni uspeha u fazi diferencijacije proizvoda. Svesni su složenosti posla koji obavljaju pa se usresređuju na strateško odlučivanje.

Treneri ¬- osobe s liderskim kaarkteristikama koje oko sebe šire pozitivnu emocionalnu klimu u fazi konsolidacije firme. Komuniciraju sa svojim zaposlenima, nastoje ih motivisati, osluškuju njihove savete i primedbe, te na osnovu toga nastoje da koordinišu poslovanje pr-ća.

11.navedite i objasnite osnovne mitove o preduzetnicima

Ukazivanje na neke rasprostranjene mitove o preduzetnicima i preduzetništvu takođe je u funkciji obuke za preduzetništvo. Najčešće se radi o:

1.preduzetnici se rađaju a ne stvaraju – preduzetnici se rađaju sa manijm ili većim talentom, ali uvek je potrebno da uče i da se usavršavaju, dakle organizovano i sistematski stvaraju. Dobar preduzetnik nije samo onaj koji je ,,rođen za preduzetnika“, nego to može biti svako ko je ,,rođen da uči, kreira, imitira.. puno radi“

2.svako može započeti svoj sopstveni posao – u slobodnom društvu svaki građanin može da otpočne neki preduzetnički poduhvat. Ali nisu baš svi sposobni, makoliko im se to činilo, ili ih neko ubedio da su sposobni. Tržište rigorozno presuđuje: ne preživljavaju najjači ili najveći nego – najprilagodljiviji.

3,preduzetnici su kockari – oni su pragamatični ,,proračunati“ ljudi koji žele ulagati da bi zaradili a ne da bi gubili. Pravi preduzetnici više veruju u analize i poslovne planove, nego u kockarsku sreću i slučajnost.

4.ako preduzetnik ima mnogo novca, ne može ,,promašiti“ – nijedna količina novca nije dovoljna za neodgovorno trošenje, a svaka može biti dovoljna ako se pametno troši.

5.preduzetnici treba da su mladi i energični – biznis nije privilegija ni malih ni starih ljudi, već maštovitih, motivisanih i upornih

6.preduzetnici žele imati sve pod kontrolom – savremeni preduzetnik je svestan prednosti delegiranja funkcija i nadležnosti na članove tima i nije sasvim tačno da žele sve sami da kontrolišu.

7.preduzetnici traže moć i kontrolu nad drugima – prevelika ,,volja za moć“ mnoge je preduzetnike dovela u prevelike probleme, pa i do bankrotstva.

8.preduzetnici su svoji vlastiti šefovi i nezavisne ličnosti – ma koliko preduzetništvo bilo samostalno i stvar ličnog izbora svakog pojedinca, ono se, odvija u realnom društvenom okruženju, u kojem se moraju poštovati interesi brojnih učesnika preduzetničkog procesa.

9.preduzetnici rade više i duže nego menadžeri – ova tvrdja je dosta blizu istine, ali se ne može generalisati. On onda nema poverenja u svoje menadžere ili je zaposlio loše menadžere i ne zma kako da ih zameni boljim.

10.novac je najvažniji resurs za započinjavanje posla – uz novac treba imati i znanje, motive, organizaciju i još mnogo toga da bi se došlo do poslovnog uspeha.

11.preduzetnici su stalno pod stresom – brojna istraživanja pokazuju da su preduzetnici ipak manje izloženi stresu nego npr menadžeri koji rade za drugog. Dokaz tome jeste i činjenica da preduzetnici kasnije ii čak nikad, ne odlaze u penziju, što znači da im ta uloga na izvestan način – prija.

30

30

12.preduzetnike motiviše samo veličina zarade – preduzetnika pokreće veći broj motiva različitog intenziteta, a ne samo veličina zarade.

13.ako je preduzetnik talentovan uspeh je brži – postoje brojni primeri gde preduzetnikov talenat i inteligencija nisu bili na zavidnom nivou, ali uspeh je postignut.

14.ostali mitovi, novi i stari, kojima ne treba verovati, jer su ipak samo mitovi – mitovi su važan deo svačijeg životnog iskustva a za neke i presudan.

12.čime se karakteriše profil savremenog preduzetnika

Suštinski, uloge i zadac preduzetnika ostaće manje-više isti, s tim da će se način ostvarivanja tih uloga i zadataka dosta promeniti. Već sada je vidljivo da se glavna promena ogleda u promeni fokusa preduzetnika sa finansijskih, materijalnih i naročito tehničko-tehnoloških resursa, na ljudske i intelektualne resurse kao ključne komponente svakog preduzetničkog procesa. Nekoliko bitnih obeležja profla savremenog preduzetnika :

- savremeni preduzetnik nije kruti šef, „gonič robova“ koji uliva samo strahopoštovanje, već je i lider i trener koji izaziva poštovanje, jer ume i želi da hrabri, motiviše i razvija kreativnu energiju članova svoga tima na ostvarenju zajedničkih ciljeva

- savremeni preduzetnik je dominantno okrenut stimulisanju kreativnosti i inovativnosti. On ne čeka promene pa da tek onda reaguje, već ih generiše tj predviđa i priprema se za nadolazeće promene.

- savremeni preduzetnik inicira promene jer je svestan da okruženje vrlo brzo kažnjava trome i nefleksibilne preduzetnike

- savremeni preduzetnik podiže moral i radi na poboljšanju poslovne etike u svojem preduzeću.

- zbog jačanja sopstvene sposobnosti, kao i sposobnosti svojih saradnika i nameštenika, savremeni preduzetnik postaje svestan značaja stalnog inoviranja znanja i veština neophodnih za praćenje, predviđanje i generisanje promena.

- sposobnost dobrog komuniciranja postaje imperativ uspešnosti savremenog preduzetnika.

- sve više je okrenut globalnoj poslovnoj sceni

- savremeno poslovanje sve više se zasniva na visokoj tehnologiji, posebno informatičkoj

- savremeno poslovanje zasniva se na pravo regulisanim i sve više međunarodno standardizovanim i harmonizovanim procedurama

13.ko su intrapreduzetnici?

Kako bi bili uspešni u inovacijama na koje su se usresredila, velika pr-ća moraju razviti preduzetnike unutar samoh pr-ća, pounatije pod nazivom intrapreduzetnici. Intrapreduzetnici su najkvalitetniji ljudi svake kompanije koji uspevaju pretvoriti svoje ideje u dodatu vrednost za pr-će. Iako ne moraju biti izvor samoe ideje, često upravo to i jesu. Primarni zadatak jeste u tome da prepozna potencijalnu vrednost usamoj ideji te

31

31

da tu ideju unutar pr-ća uspešno realizuje i time mu pribavi novu vrednost. To je osoba koja preuzima velki lični rizik u smislu propuštenog vremena i plate u nstojanjima da prebrodi prepreke postavljene u samoj organizaciji.

14.sličnosti i razlike izmešu preduzetnika i menadžera

Preduzetnik je svako ko želi da menja stvarnost prema ciljevima koje je jasno definisao, obezbedio potrebne resurse, ali i prihvatio rizik da zamišljeni poduhvat može i da propadne. Znači, preduzetnik je primarno usmeren na efektivnost procesa, dok menadžera primarno interesuje efikasnost poslovanja. Preduzetnik je lider promena, inovator koji se ne miri sa postojećim i koji se ne plaši rizika. S druge strane, menadžer je ličnost koja organizuje posao i koja se brine da se svi uloženi činioci efikasno iskoriste. Preduzetnik je sam stvorio svoje pr-će a menadžer obavlja poslove uprave i rukovođenja za druge preduzetnike i zato je najčešće plaćen u odrešenom procentu od vrednosti ostvarenog rezultata.

preduzetnik MenadžerOrijentisan na korišćenje mogućnosti Orijentisan na rešavanje problemaStvara nove vizije Eksploatiše bivše uspehe i slaveStvara, kombinuje i menja resurse Optimalno koristi postojeće reusreIntenzvino upotrebljava eksterne resurse Upotrebljava isključivo interne resurseNeizvesnost i pormenu vidi kao šansu Neizvesnost i promenu vidi ako nelagoduKoristi intuciciju Koristi se isključivo podacima i procenamaOrijentisan na budućnost i dugoročnu perspektivu Orijentisan na sadašnjost i prošlostIma globalnu sliku perspektivu Parcijalna, tekućim problemima obojena slika i

perspektiva promenanosilac promena Optimizator postojećegUsmeren na inovacije i njihovu komercijalizaciju Usmeren na parvila i efikasnostOrijentisan ciljevima i akciji Orijentisan na obavljanje zadatakaAnticipira buduće događaje Sporvodi proceduruStrateški razmišlja Precizno planiraDinamičnost InertnostPreuzima i toleriše rizik Izbegava rizikBira stručne i talentovane saradnike Preferira prosečnost i zavisnostRazvija motivaciju za uspehe Motivacija podrške i sigurnostiStvara neposredne, interne, neformalne, kružne informacije

Preferiše formalne informacije

Nagrađuje ideje, znanje i timski rad Nagrađuje korektno izvođenje zadataka, kvantitet i poziciju

Orijentisan na uspeh Orijentisan na procesPodstiče konfrontacije i različita mišljenja Traži konformnost i izbegava konflikte

15.opišite ponašanje preduzetnika u kriznim situacijama

Postoje brojni primeri kriznih situacija kao npr: promena vlasništva firme, odavanje poslovne tajne, provale i krađe, eksplozije i požari, dugotrajni štrajkovi, ekološke havarije, terorizam, smrt direktora, medijske afere, gubitak tržišta, nelikvidnost itd.

Uspešno upravljanje krizom podrazumeva nekoliko koraka.

32

32

U prvom je neophodno obezbedidi sistematskok i pouzdano praćenje potencijalnih problema i slabostikoje mogu da dovedu do krize koja blokira ili značajno otežava poslovanje.

Drugi korak predviđa izradu tzv situacionih planova kojima se određuju aktivnosti koje će organizacija preduzetikao odgovor na specifične poremećaje i promene činilaca na koje ne može uticati.

Treći korak znači formiranje tzv kriznih timova koji će sprečavati pojavu krize, odnosno efikasno delovati kada se kriza pojavi.

Četvrti korak podrazumeva stalni razvoj i usavršavanje krizni h timova kao posebno važnih delova kadrovske strukture koji će biti osposobljeni ne samo da rešavaju krizu, već pre svega da deluju preventivno.

Na osnovu sopstvenih iskustava poznati autor Heinecke daje savete preduzetnicima kako se treba ponašati u kriznim situacijima:

• Bez obzira na to što se događalo, ne paničiti jer pojedinac obuzet panikom ne može razmišljati i efikasno delovati

• Razmotriti svaki činilac kriznog stanja s posebnom pažnjom

• Proceniti svau mogućnost rešenja

• Angažovati sve raspoložive resurse, intelektualne i finansijske, na pronalaženje izlaza iz krize

• Planirati mere s velikom pažnjom i do najsitnijih detalja, ali ipak biti spreman za alternativne pravce rešenja u slučaju nepredviđenih prepreka

• Proveriti jesu li planovi u skladu s raspoloživim resursima i da li su željeni ciljevi realistični

• Delovati sigurno, odlučno, agresivno i s entuzijazmom

16.da li se nazire profil tzv. balkanskog tipa preduzetnika?

Moguće je govoriti o posebnom profilu tzv balkanskom preduzetniku, pri čemu ipak treba imati u vidu značajne razlike između pojedinih balkanskih država i društava od kojih su neka oduvaek bila kapitalistička, a neka se nalaze duboko u procesima tranzicije ka kapitalizmu.

Nekoliko bitnih manjkavosti balkanskih (srpskih) preduzetnika:

1. pogrešno ili potpuno zanemareno praćenje cash-flowa u većini naših pr-ća

2. nedovoljno poznavanja strukture troškova

3. ne postoji praksa izrade poslovnih planova preduzeća

4. u većini preduzeća nema službe savremenog marketinga

5. ne postoji tradicija, znanje i spremnist za brzo donošenje važnih odluka,

6. postoji neverica prema svim oblicima poslovne saradnje

7. etički standardi i lično poštenje nisu na preterno visokom nivou

8. nepovoljna je starosna struktura preduzetnika.

9. mentalna inertnost i odbojnost premadaljem obrazovanju

33

33

10. uporna orijentacija na čekanje nekakve eksterne pomoći

Kao specifičnost treba uzeti i činjenicu da je veliki broj današnjih preduzetnika sa područja bivše Jugoslavije većinu sopstvenog znanja, iskustva i poslovnih običaja steklo u periodu tzv samoupravnog socijalizma i dogovorne ekonomije. S druge strane, deo preduzetnika na području prethodne države postao je to iz ,,nužde“.

GLAVA 5

1. Zašto se može reći da je znanje najvažniji preduzetnički resurs? (str.171)

Danas više gotovo nikom nije potrebno objašnjavati zašto se vreme u kojem živimo zove "era znanja" i shodno tome zašto sve velike glavne ekonomske i druge procese koji se sada odvijaju najčešće opisuju imenice i sintagme kao što su: "znanje","inteligencija"," ekonomija znanja","društvo znanja","upravljanje znanjem", "intelektualizacija" i sl, ili odgovarajući pridevi ("intelektualni kapital",intaligentni sistemi"). Učenje je, takođe reč koja spada u najfrekventnije tako da se njeno značenje, osim za ljude, sve češće vezuje i za organizacije i za tehničke sisteme ("organizacije koje uče", "mašine koje uče") što je dodatna potvrda da je znanje svojevrsna metafora našeg vremena. Potreban je novi odnos prema znanju,kako odnos prema intelektualnom kapitalu, kao odnos prema najunosnijem ulaganju i kao odnos prema najdragocenijoj imovini koja ima neograničeni potencijal rasta. Znanje je jedini siguran izvor trajne konkurentske prednosti.

2. Objasnite pojmove "eksplicitno" i "tacitno" znanje? (str 171,178)

Dva tipa znanja: a) eksplicitno kao formalno i sistematizovano, koje se može lako prenositi i deliti, i b) "nemo" - tacitno, koje se sastoji od sume svih veština, tehnika, iskustava na bazi pokušaja i grešaka koje je neki pojedinac stekao u svojoj praksi. Nonaka opisuje 4 osnovna procesa kreiranja znanja: a) od "nemog" (tihog) ka "nemom" ; b) od eksplicitnog ka eksplicitnom; c) od "nemog" ka eksplicitnom (artikulacija); d) od eksplicitnog ka nemom (internalizacija, učenje). Podela na eksplicitno i tacitno znanje je posebno značajna sa stanovištva valorizacije ukupne vrednosti imovine neke firme, kao i veličine njenog kapitala. U tu svrhu u svetu su razvijene vrlo uspešne metode procene tzv. neopipljive imovine koja je neretko značajno veća od vrednosti fizičke imovine (zemljište,zgrade,mašine). Neopipljiva imovina inače podrazumeva sve ono što se odnosi na znanje vrednosti, stavove,maštu intuiciju, metafore, analogije itd. Povećanju ovog vida imovine posebno doprinosi tzv nemo (tacitno) znanje koje je u domenu subjektivnog, kognitivnog, i eksperimentalnog učenja, dok je eksplicitno znanje (podaci, informacije, politike, procedure, algoritmi, softver itd.) više objektivizirano, racionalno i pretežno tehničko.

3. Objasnite tipove znanja i njihovo širenje? (str 176,177)

Logički,analitički i praktički je potrebno razlikovati dva vida znanja: eksplicitno implicitno (nemo,tacit). detaljna tipologija znanja (prema M.Zack) poznaje i neke druge podele, kao npr.: deklarativno znanje - znati nešto o nekome ili nečemu; racionalno znanje - znati ko ili što,skime ili čime; kondicionalno znanje - kada

nešto znati; proceduralno znanje - kako nešto znati.

Tipovi znanja i njihovo širenje:kolona 1 i 4 su odgovor na pitanje

34

34

Tipovi znanja Šta učiti Kako se uči Kako se širi znanje Mediji širenjaMeta znanje Znati zašto Refleksivno Komuniciranjem Knjige, baze,

predavanjaEksplicitno znanje Znati šta Slušanjem, čitanjem Komuniciranjem Knjige,baze,

predavanjaTacitno znanje Znati kako Korišćenje, činjenje Brainstormning,

takmičenjePraktično iskustvo, obuka

Skriveno znanje Znati kako da saznjemo

Socijalizacija Preko ciljnih grupa Propitivanje, stvaranje pretpostavki

Znanje o odnosima Znati ko je ko Interakcija Partnerstvo i timski rad Društvene institucije4. Šta je menadžment znanja? (179,180,181)

Znanje i sistemi za upravljan znanjem postali su ključna formula uspeha, jer služe kao osnovni okvir održivog strateškog razvoja firme u svim vidovima poslovanja. Znanje je presudno za rast firme, a u uređenim poslovnim procesima upravljanja znanjem potiče se razvoj inovacionih procesa firme. Takođe deljenjem znanja smanjujemo troškove "otkrivanja tople vode", odnosno čestu pojavu u organizacijama kada zaposleni rešavaju poslovne probleme, a već ih je neko drugi u firmi rešio. Postoji joj nekolliko razloga zbog čega je dobro da se poslovanje oslanja na konceptu znanja i upravljanja znanjem (KM). Pomenućemo nekoliko:

• Povećanje prihoda i profita

• Poboljšanje kvaliteta usluga korisnicima i njihovog zadovoljstva

• Učvršćivanje stabilne pozicije na tržištu

• Smanjenje troškova razvoja novih proizvoda

• Povećanje inovacionih procesa

• Prikupljanje znanja kupaca i zaposlenih

Pogrešno je mišljenje da se znanje jedne organizacije ne može meriti, a čim se nešto ne može izmeriti, to znači da se time ne može ni upravljati. Međutim znanje je resurs čija se vrednost itekako može meriti i samim tim ono predstavlja osnov intelektualnog kapitala firme. Menadžment mora izgraditi povoljne organizacione preduslove za negovanje inovacionih procesa i realizovanja novih ideja zaposlenih, a tehnološka osnova koja to omogućuje je upravljanje znanjem (KM)

Postoji nekoliko važnih organizacionih preduslova za uvođenje KM koncepta: 1. uredjenji poslovni procesi firme, 2. podrška višeg menadžmenta podsticanju inovativne organizacione kulture, 3 spremnost firme da nagradi osobe koji ne samo stvaraju, nego i dele svoje znanje sa ostalim zaposlenima i 4. uspostavljanje informaciono-komunikacione tehničke infrastrukture za širenje znanja (internet ili intranet)

KM se definiše kao niz procesa pomoću kojih se upravlja stvaranjem, širenjem, i jačanjem znanja radi postizanja organizacionih ciljeva.

5. Zašto menadžment znanja ima više značenja? (181,182,183,184)

4 osnovna aspekta:

35

35

• KM kao tehnologija (prakticna primena znanja, koja ima dva osnovna pristupa: humanocentričan i pristup koji se bazira na informacionim tehnologijama)

• KM kao disciplina koja obuhvata veliki broj različitih naučnih područja (od psihologije i kognitivnih nauka, preko ekonomije, informatike do menadžmenta), metodologija i nastavnih pristupa;

• KM kao menadžerska filozofija i praksa

• KM kako društveni i preduzetnički pokret koji se zasniva na ideji "društva znanja"

KM može da pomogne u dve jednako važne ravni:

1. Kako unaprediti proces stvaranja novog znanja

2. Kako postojeće znanje (koje inače stalno zastareva) što bolje iskoristiti

Na nivou tzv nacionalne privrede to je pitanje privredne strukture i alociranja resursa i nvesticija na pojedine grane i delatnosti, zatim pitanje šta proizvoditi, a šta uvoziti itd. U tom smislu KM se može posmatrati na tri nivoa:

1. mikro KM, kada treba da upravljamo sopstvenim znanjem

2. mezo KM, kada se radi o upravljanju resursima znanja na nivou preduzeća

3. makro KM, kada je reč o potrebi upravljanja svim nacionalnim resursima

S druge strane,sve drastičniji i tragično opasni vidiovi zloupotrebe znanja daju sve više povoda da se postavi pitanje: koje znanje treba razvijati i usvajati, dakle "šta valja znati, a šta ne".Zato se u okviru KM osim učenja sve više govori i o zaboravljanju. Znati zaboraviti će možda postati jednako korisno i potreno znanje i veština kao i znati nešto spoznati i naučiti.

KM istovremeno ima operativnu i stratešku dimenziju. KM mora da vrednuje i druge dugoročnije i za opstanak naše vrste daleko važnije ciljeve. Ukratko KM je izuzetno širok koncept ćiji koreni leže u različitim disciplinama i oblastima, što zahteva da se on posmatra u najmanje 4 raličite perspektive:

1, filozofska i psihološka perspektiva 2, organizaciona i siociološka 3. ekonomska i poslovna 4. tehnološka

6. Šta su osnovni ciljevi menadžmenta znanja? (184,185)

Dva važna zaključka:

1. znanje, odnosno primena njegovog sadržaja i način primene (inovacije) jeste najdinamičniji činilac svih najvažnijih preobražaja ne samo sveta biznisa već i čitave naše civilizacije

2. znanje se dominantno utelovljuje u ljude, usađuje se u organizacione procese i procedure,a reflektuje u organizacione strukture i kulture

36

36

Upravljanje znanjem kao sistem znanja i veština i kao proces kojim se unapređuje transformacija informacija u efektivno znanje postepeno doživljava svoju tranziciju ka upravljanju idejama,jer ideje kao proizvid uma čine suštinu ljudske kreatvnosti koja otkriva nove puteve budućnosti, slobode,blagostanja,humanosti,dobrote....

U tome se ogleda smisao odnosa između pitanja ŠTA ZNATI, KAKO ZNATI,a sad mu dodajemo najvažnije pitanje ZAŠTO ZNATI.

Potrebno je sada delovati na način koji se oslanja na najbolje i najnaprednije znanje. Potrebno je da naučimo da stvaramo i upotrebljavamo novo znanje, umesto da ga sve češće zloupotrebljavamo. U okviru koncepta KM mora se voditi računa o etici i društvenoj odgovornosti kao rastuće važnoj dimenziji i komponenti procesa upravljanja. Velika znanja traže i veliku upravljačku kompetentnost i društvenu odgovornost. Znači potrebno je znanje za upravljanje znanjem. U protivnom, naša će vrsta stradati upravo od onoga što ju je uzdiglo na vrh istorijskog razvoja a to je - znanje. Treba nam novo znanje da bi izbegli crne rupe neznanja.

7. Navedite osnovne principe izbora strategije upravljanja znanjem. (187,188)

Dosadašnja analiza najvažnijih aspekata upravljanja znanjem kao strateškim resursom svake organizacije dopušta nam da sublimiramo analiziranu problematiku u nekoliko ključnih principa:

1. Znanje nije samo količina podataka i informacija. Znanje predstavljaju informacije sa značenjem i razumevanjem: znanje su informacije u kontekstu

2. Znanje je potrebno da se svet menja kao celina, a ne samo pojedini njegovi elementi ili segmenti

3. Procesi znanja zahtevaju razumno zaključivanje zasnovano na učenju i iskustvu

4. Znanje je često implicitno (tacit,nemo). Uvek znamo više nego što možemo da kažemo

5. Znanje ne može biti odvojeno od "znalca", tj posednika znanja. Znanje i delovanje su neodvojivo povezani

6. Znanjem se ne može direktno upravljati, već samo preko uticaja na njegovog posednika putem kulture, tehnologije, strukture,sistema,strategije i drugih socijalnih i organizacionih činilaca

Navedeni principi važan su element ukupnog konteksta u okviru kojeg neko preduzeće želi da formuliše svoju strategiju razvoja zasnovanu na znanju

Mintzbergov "5P" pristup razumevanju strategije takođe može pomoći prilikom izbora jedne od pet mogućih na znanju zasnovane strategije:

1. Strategija znanja kao poslovna strategija - naglašava kreiranje znanja, organizaciju, širenje i upotrebu u svim poslovnim procesima i operacijama

2. Strategija upravljanja intelektualnom imovinom - fokusira već postojeću imovinu (patente,tehnologiju)

3. Strategija lične odgovornosti svakog zaposlenog za ulaganje u sopstveno znanje, veštine inovacije i lično usavršavanje i povezivanje sa ostalim zaposlenima

4. Strategija stvaranja znanja - fokusira inovativnost i stvaranje novog znanja putem istraživanja i razvoja i stalnog organizacionog učenja

37

37

5. Strategija transfera znanja - naglašava prenos određenog znanja na mesta gde će se ona najbolje upotrebiti

Izborom odgovarajuće strategije osnažuje se preventivni i proaktivni potencijal organizacije, što je uvek bolje nego naknadno traženje terapeutskih reaktivnih mera.

8. Zašto je organizaciono učenje ključni element procesa upravljanja znanjem? (189,190)

Znanje je brzo menjajuća veličina, što zapravo znači da je podložna brzom zastarevanju, zbog čega može postati neupotrebljivo i disfunkcionalno. Kao takvo, znanje se može čak pretvoriti u činioca koji usporava, otežava - a u ekstremnim slučajevima i u potpunosti blokira usvajanje novih saznanja kao mentalne pretpostavke bilo kakvih promena. Ova potencijalna insuficijencija i saznanjna paraliza može se efikasno sprečiti jedino razvojem i jačanjem sistema organizacionog učenja. Organizaciono učenje u funkciji podrške strategiji razvoja zasnovanog na znanju jeste najjači stub nosač i ključni element čitavog koncepta i sistema KM kao nove upravljačke paradigme. Drugim rečima, učenje obezbeđuje da se menja osnovni subjekt promena - pojedinac kao član organizacije - a to je uglavnom i najteže realizovati. Zato je neophodno stvoriti takve organizacione uslove u kojima će svi zaposleni, uključujući i menadžere svih nivoa,biti motivisani i stimulisani i obavezni da svoje znanje permanentno usavršavaju i uvećavaju,ali i podele i razmene sa drugima. Ne znati nije greh, ali ne hteti učiti svakako jeste.

GLAVA 6

1.STA ODREDJUJE SVAKU POSLOVNU STRATEGIJU

Poslovna strategija preduzeca je odredjena sa 3 kljucna faktora:potrebe kupaca,potrosacke grupe I alternativne tehnologije,na osnovu kojih preduzece odlucuje:sta,koliko,kada I na koji nacin trba da ponudi trzistu.Svaka poslovna stategija mora da se zasniva na objektivnim,sveobuhvatnim I pouzdanim analizama postojeceg stanja,kao I kreativnim sagledavanjima ne samo pozeljnih,nego svih mogucih buducih stanja.Geneza I dosadasnja evolucija procesa modernog menadzmenta prolazilo je kroz razlicite faze.Pri tome su se menjali principi,metodi,sistemi,ali je taj proces bio ciljno orijentisan.

Strategija se moze definisati kao spajanje aktivnosti preduzeca sa okolinom u kojoj deluje.Javlja se na vise organizacionih nivoa u preduzecu,pa se moze govoriti o nekoliko vrsta strategija.

Korporativna strategija-bavi se svrhom I ciljem preduzeca kako bi opravdala ocekivanja vlasnika.

Strategija poslovnih jedinica-nastoji pronaci nacine za konkurentnost u svakom pojedinom trzistu.

Operacionalizacijske strategije-bave se nacinima uskladjivanja resursa,procesa i ljudi,kao I njihovih vestina sa korporativnom I strategijom poslovnih jedinica.

Funkcijske strategije-utvrdjuju ciljeve,nacine I sredstva za optimizaciju sopstvenog djelovanja u okviru jedinstvenog strateskog plana.

Taktika-oznacava specificne akcije I nacine za omogucavanje postizanja strategije.

Misija-opsti izraz za svrhu organizacije.

38

38

Vizija-zeljno buduce stanje organizacije.

Osnovne ili kljucne kompetencije-su temelji na kojima preduzece postize strateske prednosti koji ga razlikuju od konkurencije.

Strateska arhitektura-oznacava kombinaciju organizacionih procesa,resursa I kompetencija kako bi se ostvarila strategija.

Strateska kontrola-prati I nadzire stepen u kojem konkretne akcije postizu ciljeve I misiju preduzeca.

Strateski menadzment-definisemo kao proces koji ukljucuje odredjivanje ciljeva,stratesku analizu,stratesko odlucivanje,oblikovanje I implementaciju strategije I kontrolu realizacije.

Strateska pozicija-definise se kao polozaj preduzeca u odnosu na neposrednu I posrednu konkurenciju.

Strateske odluke-najcesce su povezane ili uticu na dugorocnu usmerenost preduzeca,a direktno su vezane za njegov cilj.

2. KOJA 4 RESENJA NUDI SWOT ANALIZA

SWOT-predstavlja matricu unutrasnjih I spoljasnjih cinilaca.Strenghts(snage),weaknesess (slabosti),Opportunities(sanse,prilike),Threats(pretnje).Postoje 4 grupe strateskih resenja:

1.maksimiranje snage u cilju maksimiranja prilika u okolini

2.minimaziranje slabosti radi iskoriscenja prilika

3.maksimiranje snaga u cilju minimaziranja pretnji

4.minimiziranje slabosti I minimiziranje pretnji.

Iako ova tehnika moze da pruzi koristan pocetni uvid u stvarno stanje svakog preduzeca,za potpunije informacije potrebno je pristupiti detaljnijim analizama koje ce omoguciti donosenje I kvalitetnih I pouzdanih poslovnih odluka.Svako dobro vodjeno preduzece mora da razvija I unapredjuje proces strateskog razmisljanja kao stalni proces koji ukljucuje vise razlicitih sposobnosti:

-analizu svih relevantnih elemenata I cinilaca poslovanja

-sposobnost uocavanja prilika u okruzenju

-suocavanje sa novostima I nejasnocama

-razvijanje novih mentalnih modela za nove situacije

-sposobnost funkcionisanja kad se preduzece nalazi pred brojnim multivarijabilnim I simultanim mogucnostima

-sposobnost analiziranja pomocu analogije I intuicije I razumevanje celine situacije

-sposobnost fokusiranja na proces,a ne na rezultat.

3.NAVEDITE NAJVAZNIJE SKOLE STRATESKOG MISLJENJA

39

39

1.Skola dizajniranja strategiju posmatra kao proces koncipiranja sustinskog nastupa za savladavanje internih slabosti I eksternih pretnji,kao I koriscenje internih snaga I eksternih sansi.

2.Skola planiranja strategiju vidi kao formalizovan proces planiranja koji se moze razbiti na pojedine faze I podrzati razlicitim instrumentima.

3.Skola pozicioniranja razvija se 80-ih godina.Strategija se svodi na utvrdjivanje pozicije preduzeca u grani,a planeri postaju analiticari.

4.Preduzetnicka skola strategiju vidi kao proces stvaranja vizije od strane kreativnog lidera koji ima znacajnu kontrolu I nad sprovodjenjem vizije u zivotu.

5.Kod Kognitivne skole strategija je mentalni model,mapa,sema ili koncept za postizanje ciljeva.

6.Skola ucenja formulaciju I implementaciju strategije vidi kao blisko povezane etape u menadzment procesu.

7.Skola uticaja stvaranje strategije vidi kao proces pregovaranja.

8.Kulturoloska skola strategiju posmatra kao socijalni proces temeljen na sistemu kulturoloskih vrednosti preduzeca I nacije.

9.Skola uticaja okruzenja strategiju ddefinise kao stepen slobode sa kojim preduzece manevrise u okruzenju.

10.Skola konfiguracije preduzeca posmatra kao konfiguraciju,dosledan skup karakteristika I ponasanja.

4.KOJI USLOVI SU POTREBNI ZA IMPLEMENTACIJU STRATEGIJE

* Implementacija strategije ukljucuje razne aktivnosti menadzmenta,neophodne da stave strategiju u pokret,uspostave stratesku kontrolu koja prati napredak I obezbedjenje postizanje ciljeva organizacije.Uslovi koje je potrebno obezbediti za uspeh u implementacju odgovarajuce strategije su:

1.tehnologija

2.ljudski resursi

3.sistem nagradjivanja

4.proces odlucivanja

5.organizaciona struktura.

* Menadzeri moraju imati jasna ovlascenja I odgovornost u procesu strateske kontrole koja ukljucuje:

1.nadzor kritickih spoljasnjih faktora koji mogu da uticu na ostvarljivost strateskih planova

2.predvidjanje efekata akcija koje se preduzimaju u cilju sprovodjenja strateskih planova

3.informacioni sistem koji obezbedjuje povratnu spregu sprovodjenja I efikasnosti strateskih planova

5.KOJE GENERICKE STRATEGIJE POZNAJETE

40

40

Jedini pouzdan nacin opstanka na trzistu je postizanje konkurentske prednosti na bilo koji legalan I poslovno eticki nacin.Da bi se to postiglo preduzece treba se opredeli koju vrstu prednosti zeli da postigne,kao I da izvrsi izbor trzisnog podrucja na kojem zeli da posluje.Rizik se uvek podrazumeva,a i jedno I drugo zahtevaju visok stepen znanja I iskustva.Konkurentska prednost postoji uvek kada je preduzece u necemu delotvornije od suparnika.PORTER je razmatrajuci osnovne konkurentske prednosti u vezi sa sirinom konkurentskog podrucja identifikovao 3 tzv. genericke konkurentske strategije:1)strategija troskovnog vodjstva koja se svodi na izgradnju konkurentske prednosti najnizih troskova u celoj industriji;2)strategiju diferencijacije u celoj industriji I 3)strategiju fokusiranja,sa svoje 2 karakteristike;fokusiranim troskovnim vodjstvom I fokusiranom diferencijacijom.

6.STA SU PREDNOSTI STRATEGIJE NISKIH TROSKOVA

Konkurentska prednost zasnovana na niskim troskovimapostize se usmeravanjem na relativno standardizovane proizvode ili usluge.Jacanje konkurentske prednosti sa niskim troskovima zahteva jasno I nesporno stratesko odredjenje.Troskovi moraju biti srce strategije preduzeca I njen najvazniji sadrzaj.Ostvariti nize troskove od svih industrijskih suparnik imperativ je I osnovni sadrzaj kljucnih poslovnih odluka.Stalno smanjivanje troskova u svim segmentima poslovanja,postize se u miljeu tzv ekonomije obima,a to znaci vecih proizvodnih kapaciteta,vecih serija I outputa u poredjenju sa konkurencijom.Preduzece treba da iskoristi postojece potencijale ekonomije iskustva I da ostvari pristup jeftinijim poslovnim inputima I resursima.Potrebno je u planiranju asortimana teziti izbegavanju marginalnih zahteva kupaca I smanjiti sve vrste troskova.

7. KOJE SU PREDNOSTI STRATEGIJE DIFERENCIJACIJE?

Strategija diferencijacije svodi se na oblikovanje i prilagođavanje poslovnih aktivnosti i asortimanakojima se preduzeće može, na bolji način, razlikovati od svojih konkurencije. Diferencijaciom kupcima treba nudity nešto jedinstveno i posebno vredni za njih, a što drugi ponuđači nemogu ponuditi. Svrha diferencijacije je da se stvori preferencija i odanost kupca kako bi se smanjila njihova osetljivost na cenovne razlike među ponuđenim industrijskim proizvodima.

Diferencijacija se može bazirati: na samom proizvodu, na sistemu isporuke proizvoda, na marketinškom pristupu i drugim činiocima lanca vrednosti. Strategija diferencijacije zasniva se na opažajima kupca i osećaju d aim se nudi nešto drugačije, a ne na stvarnoj razlici među konkurentima. Posedovanje konkurentske prednosti diferencijacije suštinski znači posedovanje povlašćenog položaja prema kupcima, a se to pruža preduzeću nekoliko strateški važnih mogućnosti: postavljanje premijske cene, povećanje nivoa prodaje i/ili lojalnost kupca.

Konkurentsku sposobnost diferencijacije preduzeće gradi uticajem na konkurentske sile i odbranom od njih i to: 1.razvijanjem lojalnosti kupaca koja štiti od akcija industrijskih konkurenata, 2.ublažavanjem pregovaračke moći velikih kupaca i smanjenjem privlačnosti drugih proivoda, 3.pobpljšanjem položaja u odnosu na dobavljače, 4.lojalnošću kupaca što deluje i kao ulazna prepreka za potencionalne pridošlice i 5. pružanjem boljeg položaja u neutralisanju pretnje zamenskih proizvodaputem vezivanja kupaca za činioce diferencijacije.

8. ŠTA JE KARAKTERISTIČNO ZA STRATEGIJU FOKUSIRANJA?

41

41

Pristup izgradnji konkurentske prednosti može se ostvariti na širokopokasni način ili segmentirano, odnosno u uskom konkurentskom području. Fokusiranje je jedan od načina na koji preduzeće pokušava da ostvari vanprosečan profit u zaštićenim industrijskim područjima. Preduzeće bira segment i prilagođava svoju strategiju tako da ekskluzivno uslužuje samo odabrano tržišno područje. Da bi se preduzeću garantovala solidna zarada kupci u tom segmentu treba da imaju posebne zahteve ili jedinstvene potrebe. Poslovanje preduzeća u segmentu mora omogućiti bolje zadovoljenje potreba kupaca u poređenju sa velikim industrijskim konkurentima.

Postoje dve karakteristike fokusiranja:

1. troškovno vođstvo u segmentima (fokusirano troškovno vođstvo)

2. diferencijacija u segmentu (fokusirana diferencijacija)

obe karakteristike su usmerene na razlike između segmenata i ostatka industrije. Kupci u segmentu imaju neuobičajne potrebe ili se proizvodnja i sistem isporuke mora razlikovati od ostalih industrijskih segmenata. Strategija fokusiranog troškovnog vođstva u segmentu iskorišćava troškovnu strukturu, a fokusirana diferencijacija posebne potrebe kupaca u segmentu.

Strategija fokusiranja ima najviše šanse da uspe u onim industrijama u kojima ima puno različitih segmenat,s puno različitih mogućnosti fokusiranja. Konkurentska prednost u strateškom segmentu omogućava preduzeću odbranu i zaštitu od konkurentskih sila. Strategija fokusiranja nosi i značajne rizike. Ustvari nepostoji ni jedna strategija koja garantuje uspeh, koja otklanja sve rizike i lako se sprovodi.

9. OBJASNITE STRATEGIJU IZVORNE INOVATIVNOSTI

Strategija izvorne inovativnosti koju P. Drucker naziva strategijom ko će brže, ko će više, temelji se na pokušaju zauzimanja liderske ili pak dominirajuće pozicije na nekom tržištu.ona je najopasnoja od svih preduzetničkih strategija jer preduzetnicima ne oprašta greške. Ali ako uspe preduzetnika bogato nagrađuje. Ovu strategiju slede samo naručito ambiciozni preduzetnici koji streme visokim razvojnim ciljevima. Ova strategija se bazira na konkretim promenama, na stvaranju novih potreba i lansit+ranju izvorno novih proizvoda i usluga, stvaranju potpuno novih tržišta, stvaranju potpuno novih, drugačijih ili neuobičajnih proizvoda ili uslužnih procesa.ključni aspekt ove strategije je orjentacija na novo, drugačije i neprovereno.

10. OBJASNITE STRATEGIJU KREATIVNE IMITACIJE?

t. Levitt je lansiro ovaj pojam koji u današnje vreme dobija svoj najpotpuniji smisao. Nijedna inovacija koja se lansira na tržište po prvi put nije idealna, tj uvek joj nešto fali. Preduzetnik – stvaralački imitator koji bolje razume dotičnu inovcaciju i od onih koji su je stvorili ima široko polje stvaralačkog oponašanja. Oponašatelj dotičnu inovaciju usavršava do nivoa boljh ekonomskih ili tržišnih performansi te potencijonalnom kupcu nudi proizvod koji su primereni njihovim željama i potrebama.preduzetnik zapravo čeka dok neko drugi na tržište izađe sa nekom nedorađenom novinom i onda se baca na posao. Osmišljava i na tržište izlazi s proizvodom, usligomili procesom koji primernije zadovoljava kupce, od novine stavara ono šta kupci žele i za šta su sprmni da plate.

11. OBJASNI STRATEGIJU PREDUZETNIČKOG DžUDA

42

42

P. Drucker na jednom mestu kaže: Stvaralački inovator koristi se uspesima drugih. Stvaralačko oponašanje nije inovacija u običajnom u običajnom značenju reči. Oponašatelj ne izmišla neki proizvod ili uskugu, on ih samo usavršava i postavlja na pravo mesto.

Sledbenici strategije stvaralačkog oponašanja u središte svoje pažnje postavljaju tržištre i kupca , a manje ih zanima proizvod.dok strategija izvorne inovacije stvara nove potrebe, strategija stvaralačkog oponašanja ih zadovoljava. Strategija stvaralačkog oponašanja zahteva puno opreza, tehnološke i tržišne prilagodljivosti, a najviše kontinuirann i naporan rad.ovo je strategija sa najmanjim rizikom rilikom zauzimanja vodećeg ili dominantnog tržišnog položaja. Ovu strategiju nebrojeno puta su primenili japanski preduzetnici protiv amerikanaca.

P. Drucker navodi 5 loših navika koje omogućavaju korišćenje preduzetničkog džudo-a.

12. OBJASNITE STRATEGIJU EKOLOŠKIH NIŠA

Strategija ekoloških niša nije takmičarska strategija i ne teži vodećem ili dominantnom položaju na nekom tržištu. Ona predpostavlja zauzimanje monopolskog položaja na nekom malom proizvodnom, neproizvodnom ili uslužnom području tako što svoje sledbenike čini potpuno imunim na konkurenciju. Ovo je najuspešnija od svih daosada strategija.

P.Drucker razlikuje tri strategije ekoloških niša:

1. strategija naplatnog mesta

2. strategija specijalizovane veštine

3. strategija specijalizovanog tržišta

Strategija naplatnog mesta. Povoljna prilika naplatnog mesta najčešće se pojavljuje u različitim situacijama nepodudarnosti.ali ova strategija iam svoja ograničenja a to je da se može razviti samo u meri u kojoj se razvijaju firme i njeni kupci. Strategija specijalizovanih veština. Ova strategija najbolje uspeva u situacijama kada dolazi do stvaranja novih ekonomskih branši ili javno uslužnih delatnosti, novog tržišta. Ona je najefikasnija strategija na području novih tehnologija i novih tržišta ui naglom razvoju. Najbolji primer za niše specijalizovanih veština nalazimo u automobilskoj industriji. Strategija specijalizovanih niša. Ova strategija je veoma slična strategiji specijalizovanih veština, s tom razliko sto se ona oslanja na poznavanje nekog tržišta ili ciljnog tržišnog segmenta.

ISPIT

43

43

PREDUZETNICKI PODUHVAT

Preduzetnistvo omogucava stvaranje materijalnog bogatstva,stvaralacke izazove i duhovna i emotivna zadovoljstva njegovim nosiocima (preduzetnicima) i drugim nosiocima preduzetnickog poduhvata. Preduz.je proces kreiranja neceg novog ,sa dodavanjem vrednosti,ulaganjem potrebnog vremena i napora uz prihvatanje rizika (finansijskih,drustvenih,emocionalnih),a zbog ostvarivanja nagrade u vidu monetarnog i licnog zadovoljstva i nezavisnosti. Rec je o novom nacinu razmisljanja,odlucivanja i delovanja koje je izazvano nekom sansom,zasnovano na liderstvu. Izdvajaju se 4 vazna aspekta za preduzetnistvo: Kreiranje nove vrednosti,organizacija (ulaganje vremena i napora),preuzimanje rizika (finansijski,psihicki,drustveni),nagrada (cast)-zadovoljstvo,novac,neizvesnost. Preduzetnicki poduhvat se moze zapoceti na 4 osnovna nacina: osnivanjem novih preduzeca (start up),kupovinom postojecih biznisa,kupovinom fransize,kupovinom licence. Zajednicko za sve vidove poslovanja jeste postojanje jasne poslovne ideje,velike motivacije da se uspe u njenoj realizaciji i posedovanje svog ili tudjeg kapitala tj.sredstava koja su neophodna da se poslovni poduhvat ostvari. Osnovni koraci u otpocinjanju poslovnog poduhvata su: razraditi ideju,napraviti plan poslovanja (biznis plan),formirati organizaciju (preduzece,radnju,ortakluk),obezbediti pocetni kapital,ne odustati. Uspeh ne dolazi preko noci i ne treba racunati na bogatstvo u kratkom roku. Treba biti samokritican i uporan,ali i prilagodljiv na zahteve trzista.Ne smemo tvrdoglavo insistirati na svojoj ideji ako uocimo da se ona moze popraviti i dovesti nas do jos veceg uspeha. Oblici poslovanja mogu biti u vidu individualne svojine,partnerstva ili korporativni. Pocetnici su uvek u dilemi oko oblika:postati nekome partner ko vec ima regrutovanu delatnost,kupiti postojecu firmu,osnovati vlastitu firmu,kupiti fransizu,kupiti licencu. Postoje i nacini koji na zalost mnogi koriste:rad na crno,ilegalni biznis,siva ekonomija,sverc,krijumcarenje.Ova mogucnost je necasna,nezakonita i najskuplja. Najbolje je zapoceti biznis na jedan od nacina:osnivanje novog biznisa,kupovinom postojeceg biznisa,fransizom.

Na ove nacine se moze uci u biznis. Svaki od ovih nacina ima svoje prednosti i nedostatke,a na preduzetniku je da oceni koji je najperspektivniji.

PREDNOSTI I NEDOSTATCI OSNIVANJA NOVOG BIZNISA

Osnovne prednosti:mogucnost pozicioniranja biznisa na zeljenoj lokaciji (npr.butik u glavnoj ulici),fizicki kapaciteti se instaliraju prema definisanim ciljevima u okviru biznis plana,mogucnosti inoviranja su mnogo vece,preduzetnik samostalno stvara imidz preduzeca od pocetka,nova firma se moze osnovati sa relativno malo para. Osnovni nedostatci: visok rizik (novo se nekad tesko probija na trzistu), potrebno je da prodje dosta vremena da bi se zadobilo poverenje potrosaca, problem obezbedjivanja sredstava (tradicionalna skepsa i oprez poverilaca), proces uhodavanja takodje zahteva vreme sto podrazumeva uspostavljanje kanala nabavke, kanala prodaje i kanala kreditnih aranzmana.

PREDNOSTI I NEDOSTATCI KUPOVINE POSTOJECEG BIZNISA

Kada je rec o kupovini postojeceg biznisa (aukcija,tender),potrebno je voditi racuna o prednostima i nedostatcima ovog nacina ulaska u poslovni zivot (privatizacija drustvanih preduzeca). Poslednjih godina je ovo prosirena pojava. Kupovina firmi na berzi jos nije uzela maha,ali i to ce uskoro biti opcija za preduzetnike,da tako udju u biznis. U cilju prikupljanja neophodnih saznanja moramo naci odgovore na pitanja: kakav je imovinski status firme koju zelimo da kupimo (dokaz o vlasnistvu firme,dozvole za rad i rok vaznosti,hipoteke,…), zasto sadasnji vlasnik prodaje svoj biznis (zbog vise sila,kao sto su bolest ili smrt vlasnika,pad profita,nezainteresovanost naslednika da vodi biznis…) Dalje je bitno da postvimo pitanja kao sto su:kakva je sitvacija na trzistu u pogledu prodaje robe ili usluge koje stvara biznis za koji smo

44

44

zainteresovani, u kakvom je finansijskom stanju firma koju zelimo da kupimo (obaveze prema dobavljacima,zaposlenima,drzavi,…),kakva je struktura i kvalitet radne snage, u kakvom su fizickom stanju poslovni kapaciteti,koliko su straktivne lokacije kapaciteta. Nakon dobijanja odgovora na sva ova pitanja donosimo odluku o kupovini preduzeca.

Kljucne prednosti kupovine postojeceg biznisa su: trziste-kupovinom biznisa kupujemo postojece kupce, nizak rizik (biznis je vec uhodan), laksi pristup izvorima finansiranja (postoji poverenje banaka i drugih finansijera), uhodani kanali nabavke,zaposleni koji ne zahtevaju dodatnu obuku

Kljucni nedostatci kupovine postojeceg biznisa: veoma cest razlog prodaje biznisa su upravo razni problemi u poslovanju, kupovinom biznisa nasledjujemo njegov nepovoljan imidz, postojecu organizacionu kulturu nije lako menjati, nema mogucnosti izbora lokacije i gradjevinskih objekata.

VISEZNACNOST CILJEVA PREDUZETNICKOG PODUHVATA

Najvazniji faktor poslovnog uspeha je dobar tim,a zatim i poslovni model. Ideja se mora poklopiti sa prilikama u okolini i karakteristikama preduzetnika i njegovog tima. Za stvaranje uspesne firme neophodno je okupiti kvalitetne ljude, napraviti nesto sto kupci zele i pri tome potrositi sto manje novca.

Znacaj ciljeva poslovnog poduhvata

Nezavisno od izvora kapitala svaki preduzetnik treba da se pridrzava pravila: treba jasno definisati cilj poslovanja-strategija preduzetnistva je nedvosmislena-bez cilja nema ni puta. Ako preduzetnik nema na pocetrku krajnji,dugorocni cilj,bolje da ne rizikuje svoju buducnost. Cilj je neophodan kako bi preduzetnik na neki nacin izmerio svoj uspeh. Vecina njih nerado pise svoje ciljeve i nacine njihovog ostvarenja, jer ih to cvrsce obavezuje iu ostvarivanju napisanih ciljeva. –rocnost ciljeva-ciljevi su kratkorocni i dugorocni,a treba ih prilagoditi okolnostima. Preduzetnik u svom poslovnom planu moze imati jednogodisnje,trogodisnje,…ciljeve,ali dugorocno finansijsko resenje nije moguce bez dugorocnog,a ponekad i strateskog cilja. Do cilja vodi mnogo malih koraka, a svaki preduzetnik treba da postavi sopstvena merila koja vode prema cilju. –benchmarking (procena uspesnosti)-predstavlja metod poredjenja sa najboljima. Ovo je postala tehnika merenja uspesnosti koja doprinosi efikasnijem otkrivanju da li se preduzetnik krece prema zeljenom cilju ili treba da izvrsi promene u svojoj poslovnoj strategiji. –ciljevi moraju biti precizni i konkretni-ciljevi moraju biti neelasticni i ostvarivi,ne smeju biti ni previse skromni ni lako ostvarivi jer to dovodi do preduzetnicke tromosti,ali ne smeju biti ni nestvarni. Oni moraju odgovarati radnim sposobnostima,intelektualnom kapacitetu, spremnosti na zrtvu i viziju preduzetnika. Upornost je jedna od glavnih vrlina ali i neprestano preispitivanje i analiziranje zadatih ciljeva.

IZVORI FINANSIRANJA

Licna sredstva preduzetnika i clanova njegove porodice nije dovoljno za ozbiljnije preduzetnicke poduhvate. Vece izvore treba traziti na trzistu kapitala,u bankarskom sektoru. Malo preduzetnika ima neki obrtni kapital,pa im je novac potreban za brojne namere: kupovinu opreme,materijal za izradu i razvoj svog proizvoda, troskove plata i iznajmljivanje poslovnog prostora. Nijedan kreditor nece uloziti novac ako ne postoji poslovni plan otplate sa investicionom studijom troskova i realno ostvarljivih ocekivanih prihoda. Izvori finansiranja su:

-Krediti-predstavljaju kupovinu robe-novca,ali se za tu robu placa cena upotrebe,a to je kamata. Kamata je osnovni izvor prihoda banke. Pri finansiranju necijeg poslovnog poduhvata jedini dokument na osnovu kojeg banka vrsi procenu je poslovni plan zajmotrazioca.

45

45

Osnove usluge koje su interesantne malim i srednjim preduzecima: -kredit na poslovnom racunu-omogucuje preduzetniku da direktno dobije sredstva (do ugovorenog limita) za finansiranje obrtnih sredstava. Obicno ima fixnu kamatu. –srednjorocni i dugorocni krediti- ove pozajmice se daju u slucaju ulaganja u osnovna sredstva, masine ili prevozna sredstva. Pozajmice su vezane za amortizacioni period finansirane imovine. Srednjerocni krediti imaju fixnu kamatu a dugorocni mogu imati i promenljivu. –hipotekarni krediti-vrsta dugorocnih pozajmicagde je osiguranje banke bazirano na nekretnini. Preduzetnik moze kao osiguranje ponuditi i nekretnine rodbine. –garancija banke- banka nudi preduzetniku kako bi ovaj realizovao svoje operativne aktivnosti. Banke zeli da obezbedi elemente osiguranja kredita kojim ce minimizirati svoj rizik finansiranja buduceg poduhvata. Cesto osiguranje kredita je hipoteka na nekretnine u jednakoj ili vecoj vrednosti od visine trazenog kredita.

OSTALI IZVORI FINANSIRANJA

predstavljaju razlicite finansijske podrske koje se daju u vidu bespovratnih sredstava od strane drzave ili donatora inostranih. Njihova upotreba se odnosi na sledece ciljeve:obrazovanje preduzetnika pocetnika,razvoj tradicionalnih umetnickih zanata, ucestvovanja na izlozbama,sajmovima, za novonastale zadruge,za izradu ekoloskog plana proizvodnje.

NEFORMALNI IZVORI FINANSIRANJA

preduzetnistva kao sto su razni partneri,porodica,prijatelji. Kod ovih vrsta finansiranja se najcesce razvija prijateljski odnos izmedju preduzetnika i investitora.

–Poslovni andjeli-specifican vid partnerstva u finansiranju preduzetnistva je tzv. Specifican partner ,gde partner svoja sredstva finansira u poslovanje , ali nije zainteresovan da aktivno ucestvuje u radu i upravljanju preduzetnickom firmom u koju ulaze.Takvi partneri se nazivaju poslovni andjeli. Motivi poslovnih andjela su:ocekivanje finansijskih dobitaka od buduceg kapitalnog rasta,ukljucenost u neki preduzetnicki poduhvat,zelja za prenosenjem stecenog iskustva vezanog za pokretanje poslovanja. Nakon ostvarenog cilja poslovni andjeli izlaze iz posla i prodaju svoj udeo. Vecina poslovnih andjela zeli ostati anonimna,pa ih je tesko pronaci. Posl.andjeli su bogati pojedinci ili firme koje su spremne upotrebiti svoje finansijske resurse radi sticanja udela u preduzecima,rukovodeci se svojim znanjem,iskustvom i interesom i tako pomoci odredjenom preduzecu. Najcesce su to penzionisani direktori,uspesni preduzetnici tehnoloskih usmerenja,ljudi koji su prodali svoja preduzeca sa ciljem da ulazu i oplodjuju novac u drugim biznisima.Nakon pocetne faze u kojoj su poslovni andjeli pogodniji investitori,kada nastupi potreba za vecim iznosima,na scenu stupaju fondovi rizicnog kapitala.

FONDOVI RIZICNOG KAPITALA

osnovna karakteristika venture kapitala je da se preduzetnik mora odreci dela svog vlasnistva u korist fonda,a kasnije kada ventura fonda odluci da izadje iz vlasnicke strukture (obicno posle 3-7 god.) mora imati jasnu ideju kome ce svoj udeo da proda: preduzetniku,trecem licu,ili izlazak na berzu. Za venture fond najpovoljnije je da udeo proda preduzetniku jer se tako postize najmanji prinos. Pod venture kapitalom se podrazumevaju delatnosti: finansiranje ideja,finansiranje razvoja u nerazvijenim preduzecima,operacije usmerene na promenu vlasnistva. Fondovi rizicnog kapitala se sastoje od institucionalnih investitora ( penzijskih fondova ili osiguravajucih kompanjia) i od kapitala velikih korporacija, sakupljenih na trzistu kapitala od strane specijalizovanih strucnjaka. Ti strucnjaci kupuju udeo u novim preduzecima,pruzajuci im podrsku sa ciljem da se preduzece razvija i raste. Fondovi rizicnog kap.razlikuju 3 faze finansiranja: -finansiranje semena-pruza mogucnost istrazivanja,procene i razvoja inicijalnog koncepta pre nego sto ideja dodje u fazu realizacije. –finasiranje pocetka real;izacije ideja-pruze sa preduzimacima koja su u procesu nastajanja ili su u poslu tek kratko vreme. Finansije sluze za razvoj proizvoda/usluge ili pocetni marketing. –finansiranje expanzije i razvoja-sredstva se dobijaju kada je preduzece u razvoju ili rastu

46

46

FINANSIJSKA TRZISTA

finansijski berze omogucuju preduzecima da steknu vecu kolicinu dugorocnog kapitala prodajom svojih deonica spoljnim ulagacima.Berze pruzaju najbolji nacin

Preduzetnicima da finansiraju svoj dalji rast,ali prodajom deonica vlastnik gubi deo kontrole nad preeduzecem.

POVREMENI IZVORI FINANSIRANJA

rec je o specificnom ucenju nekih stejkholdera dobavljaca klijenata i zaposlenih.Dobavljaci mogu da finansiraju operativne aktinovsti novog projekta dajuci materijalnu podrzku,snabdevanje bezplatnog materijala za vreme tehnoloskog razvoja ili dajuci preduzetniku razna odlaganja u placanju.

Klijenti mogu afinansirati aktivnosti novog projekta tako sto ce placanje unapred ustvari kreditirati preduzetnika.Klijenti mogu imati poseban interes za neke proizvode pa ce biti spremni da finansiraju deo tehnoloskog razvoja novog proizvoda.Zaposleni mogu da ucestvuju takodjeu kapitalu novog preduzeca.Na taj nacin razvijaju dodatnu motivaciju zbog moguce buduce dobiti,ocuvanja proizvodnje i zaposlenosti,svog radnog mesta,jacanje konkurentnosti.

SPORADICNI I EGZOTICNI IZVORI FINANSIRANJA

su neki nacin obebedjivanja sredstava.Rec je o raznim finansijskim derivatima.Derivati predstavljaju finansijske instrumente cije je ocekivano isplativost u buducnosti izvedeno iz vrednosti neceg drugog,sto ne moraju biti samo vrednosni papiri neke korporacije.Derivati omogucavaju efikasnije upravljanje rizicima na nacin da se osigura odredjena vrednost u buducnosti,ali isti mogu daljim trgovanjem stvarati i samostalne profite na razlici vrednosti.Oni ogranicavaju rizik ali i veliku ocekivanu dobit ulagaca.Postoje dva oblika derivata:Obicni-se odnose na ugovore o kupovini ili prodaji neke vrednosti u buducnosti a zovu se fjucersi.Oni predstavljaju ugovore u kupovini ili prodaji u buducnosti ugovorene kolicine i kvaliteta,ugovorene imovine,ugovoreni datum po ugovorenoj ceni koja je odredjena na dan sklapanja ugovora,a koju odredjuje trziste na dan sklapanja ugovora.Opcije su ugovori koji sadrze ugovorno pravo nekoga da kupi ili proda neku vrednost po ugovorenoj ceni u ugovorenoj buducnosti.Deonice su imovina a opcije i fjucersi su obicni ugovori izmedju dve strane.-Egzoticno derivati-su derivati koji se ne mogu stvoriti spajanjem opcija i ugovora unapred.Isplativost egzoticnih derivata je slozena funkcija vrednosti iz kojih su izvedeni,pa podrazumevaju dobro upucene experte i investitore koji su skloni viskom stepenu rizika.

LIZING

ovaj oblik finansiranja se zasniva na ideji da je objekat lizinga bolje koristiti tj.iznajmiti nego kupiti.Lizing omogucuje korisiniku da neku opremu ili nekretninu dobije na koriscenje na dogovoreno vreme umesto da je kupi.Imamo dva tipa lizinga:finansijski i operativni.Razlika je u pogledu sticanja vlasnistva nad predmetom lizinga,uslovima odobravanja i nacinu obracunu troskova iznajmljivanja i poreskom tretmanu.-Kod operativnog lizinga predmet iznajmljivanja ostaje u vlasnitsvu davaoca najma (lizing firme) za citavo vreme njegovog trajanja,ali se po njegovom isteku moze prodati trecim licima.Vrednost predmeta lizinga se obracunava u neto iznosu ,bez pdv-a,koji se placa u jednakim mesecnim ratama za citavo vreme trajanja najma.Troskovi operativnog lizinga se priznaju kao troskovi poslovanja i umanjuju osnovicu za placanje poreza na dobit.Knjigovodstvena vrednost operativnog lizinga se ne iskazuje u bilansu obaveza cime se ne

47

47

smanjuje vrednost firme.Prilikom ugovaranja obavezna je uplata garancije davaocu najma koja se izkazuje u procentu pocetne vrednosti predmeta lizinga.Po isteku lizing ugovora predmetna oprema ili nekretnina se moze zameniti novom.-Kod finansijkog lizinga predmet koji se iznajmljuje prelazi u potpuno novo vlasnistvo korisnika sa zadnjom otplacenom ratom lizinga.Za citavo trajanje lizinga vodi se u poslovnim knjigama korisinika kao investicja i izkazuje se u sklpou njegovog bilansa zaduzenosti kao obaveza.Vrednost predmeta lizinga se obracunava u bruto iznosu,sa pdv-om,koji se placa ili u jednakim ratama tokom najma ili kao jendokratni iznos po njegovom zavrsetku.Prednosti lizinga:Uravnotezava finansijsko opeterecnje,tako sto se rate lizinga otplacaju iz prihoda koji se ostvarjuju upotrebom predmeta lizinga prema nacelu placaj kako zaradis,-Poreske prednosti-troskovi operativnog lizinga se priznaju u troskove poslova dok se pdv placa u mesecnim ratama-Doprinosi likvidnosti,jer korisniku kapital ostaje na raspolaganju za druge investicije ili kao obrtni kapital-Kreditna sposobnost-lizingom se za razliku od kredita poboljsavaju finansijski indikatori likvidnosti i zaduxenosti-Troskovi i rizi naplate se smanjuju jer se isplata dobavljaca predmeta lizinga vrsi odmah-Po isteku lizinga moguce je postati vlasnik opreme ili zameniti je novom.

FAKTORING

je posao kratkorocnog finansiranja izvoznog ili uvoznog posla preko faktora kao posebne organizacije.Kupci odnosno prodavci se mogu finansirati posredstvom faktora pod uslovom da kupac sve porudzbine pre izvrsenja isporuke od strane prodavca mora dati faktoru na odobrenje i da faktor stalno ispituje kreditnu sposobnost kupaca pre nego sto preuzme bilo kakvu potrazivanje.Osnovu ovog nacina finansiranja cini ugovor o faktoringu.Preduzece koje prodaje svoje potrazivanja zbog hitnih potreba za gotovinom,spremna je da ta potrazivanja prodaje sa odredjenim popustom.Popust zavisi od visine duga,vremena dospeca napalate,stepena rizika i od kolicine rada koji je potrebno uloziti da bi se naplatilo potrazivanje.Za poreduzimanje komercijalnog lizinga i avansiranja placa se posebna naknada.

FRANSIZA

fransizno poslovanje je sistem trgovanja dobrima,usluganom ili tehnologijom koje se bazira na bliskoj i stalnoj saradnji legalno i finansijski samostalnih preduzeca(vlasnika fransize) i njegovih pojedinacnih korisnika fransize,gde vlasnik garantuje svojim korisnicma pravo i namece obavezu da ce voditi posao u skladu sa konceptom fransize.Privredno zakonodavstvo svake zemlje omogucuje i obavezuje svakog korisnika fransize u zamenu za finansijsku kompenzacijuda koristi da zastitno ime vlastnika fransize za proizvod,uslogu poslovne i tehnoloske metode,proceduralni sistem i druga prava na proizvodno ili intelektualno vlasnistvo uz stalno pruzanje pomoci(komercijalne i tehnoloske) u okviru fransiznog ugovora koji se zakljucuje izmedju stranaka.Postoje 2 tipa fransize:

-Fransiza distribucije proizvoda-gde kupac fransize prodaje proizvod koji proizvodi davaoc fransize,pri cemu kupac fransize placa u stvari brend tj.afirmisanu mar.proizvoda.

Davalac fransize daje pravo koriscenje svog trgovackog imena i logotipa ali ne obezbedjuje sistem za poslovanje.

-Fransiza poslovnog formata-gde kupac fransize osim prava koriscenja brenda,kupuje i poslovni model tj.tehnologiju poslovanja sto je vaznije od samog brenda,jer ako je nacin poslovanja imovativan,brend se moze samostalno izgraditi.

Fransiza je trgovacko udruzivanje u kome se uspesni poslovni koncept,koji uspesno deluje na nekom terenu;klonira/presadjuje sa svog maticnog terena na neki drugi,po principu”kljuc u ruke”.Sadrzaj fransize je

48

48

“know how” a to znaci skup nepatentirane prakticne informacije koja je rezultat iskustva i porveze od strane vlasnika fransize pri cemu je on tajan,temeljan i odredjen.

“Tajan”-znaci da know-how- nije opste poznat ili lako dostupan;nije ogranicen u smislu da pojedinacni deo know-how-a treba biti potpuno nepoznat van posla kojim se bavi vlasnik fransize.

“Temeljan”-znaci da know-how sadrzi vazne informacije o prodaji proizvoda krajnjim potrosacima,a posebno o prezentaciji proizvoda za prodaju, obradi proizvoda u vezi pruzanja usluga, know-how mora biti koristan korisnicima fransize tako da omogucuje korisniku poboljsanje konkurentnosti na dan zakljucenja ugovora. “Odredjen”-znaci da know-how mora biti opisan na dovoljno razumljiv nacin tako da je moguce proveriti ispunjavaju li se kriterijumi tajnosti i vaznosti,opis know-how moze biti uzet u fransizni ugovor ili u posebni dokumenat. Fransiza se sastoji od poslovnog paketa koji sadrzi: marku (brend); sistem ili know-how; poslovno iskustvo; stalnu strucnu podrsku; marketing; obuku; prirucnik; robu ili uslugu. Kljucna prednost je koriscenje novca drugih ljudi za otvaranje novih poslovnica.

VREDNOSTI I NEDOSTATCI FRASIZINGA

u najrazvijenijim zemljama fransiza je jedna od najsirih poslovnih strategija. U SAD na poslovima fransize radi ukupno 14 zaposlenih. U Evropi je fransizno poslovanje najrazvijenije u Nemackoj,Francuskoj i Italiji. Postoji veliki broj prednosti koje pruza fransiza kao nacin sirenja poslovanja: -tudji novac- prilikom sirenja posla uvek je tesko doci do novca. Ako se u fransizi tada vam kapital potreban za sirenje posla daje fransizoprimac –Kvalifikovani i motivisani rukovodeci kadar- tesko je pronaci i zadrzati dobre,iskusne menadzere koji su neophodni za sirenje poslovanja. Ljudi u fransizi su dobro pripremljeni za poslovanje,a uz to su vrlo motivisani. –vreme- vreme potrebno da se izgradi uspesan posao na novoj lokaciji ulaze fransizni primac koji to vreme ulaze u svoj preduzetnicki poduhvat a ujedno i vas projekat. –jednostavnost- fransizodavcu je interno potrebno samo kompaktna organizacija koja se sastoji od nekoliko visokospecijalizovanih menadzera za razlicite aspekte poslovanja sa kojima se organizacija bavi i njihovo pomocno osoblje. Sve je jeftinije nego da vodite poslovnice u vlasnistvu. –efikasnost (profitabilnost)- poslovnice u fransizi su bulje vodjene,pa su i efikasnije nego poslovnice u vlasnistvu kompanije iz razloga sto je u njih ulozen kapital,vreme,znanje,a i nekad cela egzistencija fransizoprimca pa su isti zbog tog motivisani za uspeh. –brzo sirenje- danas se trziste brzo i cesto menja pa ako ne delujemo brzo u smislu sirenja koncepta,neko drugi ce nas preduhitriti. Posto fransizodavac koristi tudje resurse i svojim programima obuke obucava druge da nastave njegov poslovni sistem,njegova organizacija ima sposobnost sirenja na nac.i internacionalnom nivou,koristeci min.rizik kapitala i menadzerskih rizika. Danas nema boljeg i brzeg nacina prosirivanja poslocvanja od fransize ( npr.McDonalds) –optimalna velicina-MAX. profit ostvaruje se samo velikim obrtn.U fransiznom poslovanju je malo prepreka rastu.Fransiza nudi mogucnost da imamo hiljadejedin sirom sveta sto nam nijedan model poslovanja ne moze pruziti.

-Velika kupovna moc-veliki broj jedinica u fransizi mogucuju ompaniji da kupuju za citav sistem uz veliku ustedu za sve u lancu.Time se povecava granica zarada a fransizoprimcima daje veliku prednost nad konkurencijom.Nijedan fransizoprimac nema sposobnost ni kapacitet ca pruza usluge sam,dok grupa kao sistem ima.-Osiguranje lokacija-kako sistem fransize raste,pocinje na trzistu stvarati imidz velicine i uspesnosti.Veliki trgovacki centri vole imati poznate,uspesne fransize u svojim lokalima.Fransizodavcu jelakse osigurati dobru lokaciju ,nego sto moze biznis koje mu u fransizi.-Dominacija na trzistu-fransizni sistem u praxi brzo raste i svojom velicinom i uopsnoscu istiskuje konkurenciju na odredjenom trzistu.Radi zajednickog ulaganja u marketing moze sebi priustiti vecu reklamu na tom trzistu,jer se troskovi dele namedju mnogim jedinicama.Kombinacija viskoprofilnih lokacija i velikog reklamnog budzeta,predstavlja konkurentsku prednost koju je tesko nadmasiti.

49

49

RAZVOJ REKLMANOG MATERIJALA

vecina fransizodavaca zahtvea od fransizoprimca da ucestvuju u reklamnoj kampanji na nivou celog lanca.Taj lanac je zajednicko ulaganje kojim se fransizoprimcima omogucava reklamni materijal najviseg kvaliteta.I to je predmost deljenja troskova medju velikim brojem fransizoprimaca tako da svi imaju koristi.Fransize zaradjuju i na druge nacine:Fransizni honorar(ulazna taksa),fransizne tantijeme,prodaja opreme,budzet za marketing,prodaje robe ili usluge;najamnine,rabati.Zbog svega fransizne kompanije su visoko profitabilna preduzeca koja brzo globalizuju trziste.Pored svih privlacnosti fransizni biznis nije idealni model,vec ima i neke slabosti.One se ispoljavaju i na strani fransizoprimaca i na strani davaoca fransize.1.-u prvom slucaju (fransizoprimca) imamo : gubitak poslovne autonomije,i preveliku zavisnost od davaoca fransize;neelasticnost fransiznog sistema;preterano ocekivanja prevelike zarade sto dovodi do veceg broja zainteresovanih koji onda medjusobno konkurisu i tesko ispunjavaju finansijske obaveze prema davaocu fransize.2.-na strani davaoca fransize imamo nedostatke:smanjena mogucnost kontrole svih primaoca fransize;problem obuzdavanja nekih primaoca koji pokusavaju da odstupe od ugovora;nemogucnost uticanja na zaposljavanje kod primaoca fransize sto govori o smanjenoj poslovnoj autonomiji.

KONCEPT PROJEKTA KAO PREDUZETNICKOG PODUHVATA

projekt je”privremeni poduhvat preduzetu svrhu stvaranja jedinstevnog proizvoda,usluge ili rezultata”.Projekt ima sve elemente preduzetnickog poduhvata koji ce se obaviti u buducnosti,pomocu potrebnih resursa(ljudskih,tehnickih,finansijskih) i uz odgovarajuci rizik.Realizaciju svakog projekta odlikuje velika slozenost,veci broj ucesnika,troskovi,vreme,prostor,odnosno upravljanje;pri cemu je fokus na planiranju i programiranju tj. odredjenju cilja delovanja.Projekt je nesto jedinstveno kreativno,resursno i vremenski ograniceno,veoma neizvesno za razliku od svakodnevnog tekuceg posla.Preduzetnicki poduhvat sadrzi sve te elemente uz to daje ciljno jasno odredjen na profit,kao pozitivno finansijski rezultat citavog poduhvata i da treba da traje sve dok ostvaruje profit.Preduzetnicki poduhvat cini niz povezanih projekata(razvoj proizvoda,proizvodnja,lansiranje,prodaja,naplata…)koji se kontinuirano odvijaju sve dok ostvaruju profit.Najcesce se razmatruju sledeci projekti u okviru preduzetnickog poduhvata:projekt razvoja ljudskih resusa,projekt uvodjenja nove tehnologije,razvoj novog proizvoda,projekt povecanja izvoza i konkurentnosti,projekt uvodjenja standarda kvaliteta.Osnovne karakteristike projekta su njegova privremnost,jedinstvenost,i postepenost razrade.Svaki projekt ima svoj odredjeni pocetak i kraj.Zavrsetak projekta nastaje kada se ispune ciljevi projekta ili kada postane jasno da se ciljevi tog projekta nece postici.-Privremenost-je odredjena privremenom potrebom za projektom,privremenom organizacijom,ogranicenim trajanjem koje moze biti i dugotrajno ali ipak ograniceno.-Jedinstvenost je vazno svojstvo projekta.-postepenost ujedinjuje privremenost i jedinstvenost projekta.Postepena razrada projekta podrazumeva razvijanje projekta po koracima uz njegovo postepeni rast.Pouzdanost raste razvojem projekta .Projekt predstavlja sled jedinstvenih ,slozenih i povezanih aktivnosti koje imaju zajednicki cilj koji se mora dovrsiti u odredjnom roku,u okviru budzeta prema odredjenoj specifikaciji.Sastoji se od niz aktivnosti u koje se izvrsavaju po definisanom redosledu.Veliki projekti mogu biti podeljeni u podprojekte,koji su takodje projekti za sebe.Time se ulaksava upravljanje projektima i postizanje njihovih ciljeva.-Medjunarodni standardi kvaliteta definisu projekt kao “niz koordiniranih aktivnosti,sa odredjenim pocetkom i zavrsetkom,vodjenih za postizanje specifinog cilja,u ogranicenom troskovima i resursima.Karakteristika projekta su :-projekat je jedinstveni poduhvat ogranicenog obima,-sastoji se od medjusobno zavisnih i povezanih aktivnosti-projekat je uspesno zavrsen tek kada rezultat,proizvod ili usloga postigao trazeni kvalitet,-u projekt su ukljuceni raznovrsni resursi(ljudiski,materijalni),-projekt se ne sme poistovetiti sa rezultatom,-realizacija projekta ima ogranicenja:vreme trajanja,resurse,velicinu ili obim rezultata-proizvoda ili usluge.-Tokom realizacije projekta,razni unutrasnji i spoljni faktori uticu na promene nekih parametara projekta,a ne mogu se predvideti.-Svaki projekt ima odrednji nivo nesigurnosti tj. postoji odredjeni rizik za ostvarivanje projekta,zbog toga projektom treba upravljati kroz njegov zivotni ciklus.

50

50

RIZIK U PREDUZETNISTVU

Savremeno poslovanje svuda u svetu karakterisu rastuci rizici raznih vrsta(komercijalnih,ekoloskih,politickih).Zbog toga se svi subjekti moraju obezbediti da sto lakse prezive nestabilne situacije,ali i osposobiti da sto efikasnije iskoriste prilike kojim se u takvim situacijama pruzaju.-Rizik je koncept koji oznacava moguci negativni uticaj na imovinu ili neku vrednost koja proizilazi iz nekog trenutnok ili buduceg dogadjaja .U svakodnevnoj upotrebi”rizik”se koristi kao sinonim za verovatnocu pojave nekog poslovnog gubitka.Nema niceg u zivotu sto u sebi ne sadrzi odredjenu kolicinu rizika.U poslovnom zivotu se to podrazumeva.Preduzetnici ni ne ocekuju da ce njihovi poduhvati i projekti biti oslobodjeni rizika.Pitanje je koji stepen rizika su spremni da prihvate.Rizik ne mora nuzno biti los,sa obzirom da je rizik zajednicka karakteristika za sve projekte.Rizici ne mogu biti potpuno eliminisani,ali se mogu mnogi predvideti i njima se moze upravljati u napred.-Rizik se odnosi na njegov negativan uticaj na poduhvat.Pod rizikom se podrazumeva mogucnost pojave ne zeljenih dogadjaja koji otezavaju sprovodjenje poduhvata a karakterisu ga osobine: neizvesnot,potencijalni gubitak i vremenska komponenta.Rizik podrazumeva mogucnost nekog oblika gubitka,pa i kada u konacnosti rezultira dobitkom,rizik se posmatra kao gubitak.-Rizik poduhvata je kumulativni ucinak neizvesnih dogadjaja koji bi mogli da ozbiljno ugroze ciljeve poduhvata.-Rizik nekog dogadjaja ima dve primarne komponente:-verovatnocu nastanka rizicnog dogadjaja,-velicinu njegovog uticaja ako do njega dodje.Rizik je funkcija verovatnoce (L) i uticaja (I).Rizik=f(L,I). –Nepoznavanje buducnosti je okusnica rizika.Pozeljni buduci dogadjaji se nazivaju prilikom,a dok se rizicima misli na ne pozeljne buduce dogadjaje.-Rizik je u funkciji:izlozenosti izvora opasnosti(hazard) i zastite u slucaju pojave opasnosti(safeguard)Rizik je=F(H,S).Rizik se povecava sa povecanjem izlazenosti izvorima opasnosti,a smanjuje efikasnom zastitom od njihovih ne povoljnih uticaja.Da bi se uspesno upravljalo rizima treba poznavati UZROKE DOGADJAJE I EFEKTE.-Rizik se definise kao mogucnost trpljenje stete ili gubitka.Rizik je mogucnost da se ocekivani prihodi od ulaganja ne ostvare,jer ce npr. vrednostnim papirima (akicjama)pasti vrednost ili ce se desiti mozda neki gori slucaj (unistenje fizicke imovine usled pozara,rata,itd.)-Rizike preduzetnickog poduhvata je ne siguran dogadjaj ili stanje koje moze da ima pozitivan ili negatvian uticaj na bra jedan od ciljeva poduhvata:rokove,troskove,kvalitet,predmet projekta.Rizik moze imati jedan ili vise uzroka a njegova pojava jednu ili vise posledica.Rizik se shvata kao pretnja uspehu poduhvata,ali i kao prilika za povecanje sansi za uspesnu realizaciju poduhvata.

VRSTE RIZIKA U POSLOVANJU

pod rizikom se podrazumeva verovatnoca nastupa dogadjaja u buducnosti.Upravljanje rizima se temelji i na analizi poslovnih scenarija,kao zamisljenih varijanti neke buduce situacije koje ce nastati pod uticajem nekog od sledecih rizika:-rizik likvidnosti je verovatnoca da se u buducem poslovanju nece posedovati dovoljno novca za nesmetano obavljanje poslovnog procesa.Novcani deficit je posledica raznih uzroka:kasnjenja naplate potrazivanja od kupaca,povecanje operativnih troskova,itd..-finansijski rizik- na njega utice strukutra izvora finansiranja,investicije i vrsta ugovorene kamatne stope.U koliko na trzistu dodje do povecanje kamatne stope obaveza po kreditu ce se povecati,a finansijki rezultat ce se smanjiti.-Ekonomski rizik-po zavrsetku investicije iako se poslovanje odvija po planiranom budzetu,postoji opasnost da potraznja za robom ili uslogom nece biti dovoljno za ostvarivanje planiranih novcanih tokova,za vracanje kredita i ostvarivanje planiranog povracaja ulaganja.Ovo se moze dogodti ako: prodajna cena na trzistu prodaje padne;cena sirovine ili nabavljenje robe poraste,smanji se trzisni udeo,smanji se potraznja za proizvodima ili uslugama te vrste i tako se smanjuje verovatnoca ostvarivanja planiranih budzeta.Vazan element ekonomskog rizika je efikasnost poslovonaja.-Rizik zavrsetka izgradnje –se odnosi na mogucnost da investicija nece biti zavrsen au planiranom roku.U monetarnom smisliu podrazumeva povecanj estope inflacije iznad planirane,nastup neocekivanih dogadjanja izgradnje ne planirano povecanje troskova izgradnje sto dovodi u pitanje ukupnu

51

51

profitabilnost projekta.Manja prodajna cena proizvedenih proizvoda od planirane i veca cena nabavljene robe takodje dovodi u pitanje profitabilnost projekta.U tehnickom smislu se odnosi na tehnicke komponente izgradnje i eksplatacije poduhvata.Uspeh projekta se meri ispunjenjem tri osnovna cilja:dovrsetka poduhvata u planiramo vremenu,u okviru planiranog budzeta,u okviru planiranog kvaliteta.-Valutni rizik-nastaje kada su prilivi ili odlivi denominovani u vise valuta tj. kada su prilivi u jednoj a odlivi u drugoj valuti npr. prihodi koje ostvaruje poduhvat denominovan u dinarima a obaveze u evrima;a odnos dinara i evra se promeni tako da za jedan evro treba isplatiti vise dinara,servisiranje duga uz istu prodajnu kolicinu je otezano.Rizik se smanjuje tako da se obaveze ugovaraju u istoj valuti u kojoj se ostvaruju prihodi.-Politciki rizik- je rizik promena odluka i aktivnosti lokalnih i regionalnih vlasti.Moze nastupiti na dva nacina:uvodjenjem novih ili povecanjem postojecih poreza i tako povecati poresko opterecenje kupaca proizvoda,povecati trosak inputa ili opterecenje finansijkog rezultata.Ekonomski ili valutni rizik moze se pretvoriti u politicki.-Operativni rizik-podrazumeva rizik upravljanja poslovnim poduhvatom od faze projektovanja,izgradnje,eksploatacije do zavrsetka poduhvata.-Rizik osiguranja dozvoljenih izvora finansiranja-ovaj rizik se moze opisati kao verovatnoca da ce se u odredjenom roku uspeti osigurati potrebna kolicina izvora finansiranja,prihvatljive mogucnosti i cene.Ovaj rizik dolazi do izrazaja kada se radi o sindikatu(grupi) kreditora.-Socijalni rizici-obuhvataju mogucnost promene raspolozenja potrosaca prema odredjenim preduzetnicima ili delatnostima,koja moze nastati na razne nacine(kao posledice delovanja ekoloskih pokreta).Takva klima moze dovesti do gasenja grupa preduzeca ili grana koje se nisu prilagodile novim trendovima.

KVALITET KAO DIMENZIJA POSLOVNOG PODUHVATA

kvalitet se razlicito dozivljava i opaza. Do skoro se pod kvalitetom podrazumevao tehnicki kvalitet proizvoda (cvrstoca,trajnost…). Proizvod je trebao da zadovolji odredjene standarde zakonom propisane.Mali procenat neispravnih proizvoda na kraju proizvodnje ili mali broj kvarova tokom upotrebe je bila dovoljna potvrda kvaliteta proizvoda npr.u proizvodnji prehrambenih proizvoda neki proizvodjeci smatraju da je zadovoljavanje zakonskih propisa o sastojcima,vrsti i kolicini konzervansa,aditiva dovoljna garancija kvaliteta njihovih proizvoda sto nije dovoljno jer treba voditi racuna i o belancevinama,masnocama,energetskoj vrednosti…Kvalitet znaci prilagodljivost,odnosno udovoljavanje zahtevima kupaca,klijenata. Predstavlja :skup svih karakteristika proizvoda ili usluga koje se odnose na njegovu mogucnost da zadovolji iskazane potrebe i potrebe koje se podrazumevaju. Orijentacija prema kvalitetu predstavljaju sustinske promene u preduzecima iskazane kroz 4 dimenzije:-napustanje koncepta potrosackog drustva:maximalni izlaz –min.vreme i troskovi(Tejloristicki prilaz) –promena koncepta od kratkorocnog ka dugorocnom ostvarenju povecanja profita firme. –“za kvalitet su odgovorni svi”-odgovornost za kvalitet se od menadzmenta ka menadzerima,strucnjacima i svim izvrsiocima kompanije. –Timski rad i odgovornost. –Ekoloski kvalitet je “kvalitet svih kvaliteta”. Ove promene preduzeca imaju za cilj povecan kvalitet proizvoda. Postizanje i odrzavanje visokog nivoa kvaliteta proizvoda i usluga rezultira sledecim ucincima: stvaranje povoljnog imidza preduzetnika i njegovih proizvoda,usluga,-poboljsanje polozaja konkurentnosti na trzistu,jer povecanje kvaliteta predstavlja dodatnu vrednost proizvoda/usluga,-postizanje visih cena proizvoda/usluga,-opste snizavanje troskova marketinga,-povecanje lojalnosti potrosaca… Jedan od temeljnih principa poslovanja postaje “totalno upravljanje kvalitetom”.Svaki preduzetnik mora imati u vidu da njegova egzistancija zavisi od njegovih potrosaca,a ne obrnuto.Broj kupaca je sve veci,ali su i sve zahtevniji,pa se kvalitet proizvoda/usluga mora regulisati putem medjunarodnih normi i procedura. –Standardizacija kao nacin medjunarodnog utvrdjivanja jedinstvenih kriterijuma normiranja i kontrole kvaliteta proizvoda/usluga je jedan od vrlo delotvornih nacina utvrdjivanja donjeg nivoa kvaliteta na trzistu,dok gornji nivo ne postoji. U cilju standardizacije kvaliteta,uvedene su i norme standarda ISO 9000,koje predstavljaju jednostavne i logicne zahteve,elemente i smernice koje svaki preduzetnik mora postovati u svom poslovanju. _Standardi sistema kvaliteta imaju za cilj dobijanje vrhunskog kvaliteta rezultata rada preduzetnika,odnosno uspeha njihovog poslovnog poduhvata. ISO 9000 se odnosi na standardizaciju ponude,nabavke,proveru svih aktivnosti radnih procesa u proizvodnji i usluznim delatnostima,a ISO9000 ukljucuje i razvoj.

52

52

TQM KONCEPT

Potpuno upravljanje kvalitetom (TQM) nalaze da se kvalitetom moraju baviti svi clanovi organizacije,od top menadzmenta koji koordinira procesom upravljanja,preko poslovodja koji poducavaju i kontrolisu zaposlene do samih radnika koji planove sprovode u delo. Totalno znaci kvalitet ukljucuju sve clanove i sve aktivnosti u organizaciji. Upravljanje znaci da je kvalitet predmet upravljanja tj.da se njime moze upravljati. Kvalitetom znaci da se kvalitet uskladjuje sa potrebama i zahtevima potrosaca.Polazeci od opstih principa i kriterijuma koji su standardizovani,tyreba kreirati i sopstveni sistem TQM i mora se poci od principa: kvalitetom se moze i treba upravljati;svaka organizacija ima korisnike i potrosace;problem su procesi a ne ljudi;svaki zaposleni je odgovoran za kvalitet;probleme treba sprecavati a ne samo ispravljati;kvalitet se treba meriti;standard kvaliteta treba da bude bez gresaka;ciljevi su bazirani na potrebama a ne dogovaranju;za poboljsanje kvaliteta bitni du planiranje i organizacija;menadzment treba biti ukljucen i prednjaciti. Pitanje kvaliteta nije samo stvar vlasnika,uprave preduzeca ili radnika,vec svih zajedno. TQM mora da zapocne sa razumevanjem potreba potrosaca. Zajedno sa ostalim informacijama i koriscenjem procesa planiranja,organizacija upravlja svojim aktivnostima i postize svoje ciljeve.. Proces planiranja drzi zajedno sve TQM aktivnosti. Organizacije su svesne da kupce mogu zadovoljiti samo ako im konstantno nude proizvode i usluge koje oni traze i kada ih traze i sve to po optimalnoj ceni. Organizacije koriste tehnike upravljanja procesima kako bi ispunili ocekivanja potrosaca. Procesima treba upravljati u cilju njihovog poboljsavanja. To podrazumeva: -definisanje procesa,-merenje perfornansi procesa,-proveru perfornansi procesa,-otkrivanje mana procesa,-analizu problema procesa,-izmene procesa,-merenje efekata izmene procesa,-komentare promena od strane poslovodja i korisnika. Organizacija treba da bude svesna da neka karakteristika proizvoda koja je danas znacajna,sutra ne mora da bude zbog cega je potrebno uvesti poboljsanje procesa.Zavrsni element TQM modela je ucestvovanje jer sav posao realizuju ljudi. Menadzment i zaposleni deluju zajedno u skladnom okruzenju gde su ljudi uvazavani i postovani. Da bi se postigli rezultati vazno je da svi elementi TQM modela cine celinu. Pri implementaciji TQM modela vazno je da se ucine sledeci koraci: postavljanje nove strategije, poznavanje potrosaca, prepoznavanje pravih zahteva potrosaca, koncentrisanje na prevanciju a ne na ispravljanje, smanjenje skarta, postavljanje strategije konstantnog napredka, poboljsanje procesa, smanjenje varijacija, koriscenje uravnotezenog pristupa, o.primena na sve poslovne funkcije.

BITNI ELEMENTI MODELA TQM

Za uspeh modela TQM potebno je obezbediti etiku,integritet,povaranje,usavrsavanje,timski rad,vodjenje,vrenovanje,komunikaciju. Madjutim temelje TQM-a cine: etika.integritet,poverenje. Ovaj prikaz kvaliteta ca postati najvaznioja poluga poslovanja i faktor trzisne konkurencije. Treba razumeti nove uloge menadzera,a posebno menadzera kvaliteta kao elementa poslovnog poduhvata.Sa stanovista odnosa prema TQM imamo 3 osnovne menadzerske orijentacije: -razvojna orijentacija-u njoj se nalaze menadzeri koji su potpuno okrenuti buducnosti i koji TQM shvataju kao sredstvo za podizanje uspesnosti firme,stavljajuci akcenat na potrosace kao potencijalne ili vec stvarne partnere. –Takticka orijentacija-u njoj su menadzeri koji TQM vide sredstvo za zadovoljavanje sadasnjih potreba potrosaca gledajuci u njima samo kupce. –Defanzivna orij.-u njoj su menadzeri opsednuti potrebom prezivljavanja u tzv.”neprijateljskom okruzenju”. Oni su zaokupljeni prosloscu i brigom kako firmu da zastite od hirovitih potrosaca koje treba drzati na distanci a ne sa njima saradjivati.

53

53

POSLOVNA INTELIGENCIJA

Svi preduzetnici kao bitan preduslov moraju da osim dobrih ideja kapitala i drugih resursa moraju da obezbede i najbolje informacije koje su potrebne za poslovanje. Danasnje poslovanje je vrlo dinamicno i zahteva brzo donosenje odluka koje se baziraju na pravim informacijama(tacnim,pouzdanim,blagovremenim) –Konkurencija postaje sve vise globalna,potrosaci sve zahtevniji i obavesteni (internet),tako da konkurentska prednost krace traje,proizvodjeci se na razne nacine povezuju,dolazi do saradnje do najzescih rivala.. Zatko je za svakog preduzetnika vazno da na vreme sazna sta rade konkurenti kako bi mogli na vreme da donesu odgovarajuce odluke o daljem poslovanju. U svetu preduzetnistva i i menadzmenta sa poslednjih godina razvijaju sistemi pribavljanja ovih bitnih informacija.Ti sistemi su poznati kao poslovna inteligencija.Posl.inteligencija preduzetnicima i menadzerima treba da obezbedi konkurentsku prednost koja se moze ostvariti posedovanjem sledecih informacija:-polozaj firme u odnosu na konkurenciju,-promeni u ponasanju kupaca i njihovoj kupovnoj moci,-promene sklonosti kupaca,-objektivne mogucnosti nase firme,-opste stanje na trzistu,-buduci trendovi tehnologije,-demografske informacije,-ekonomske i investiciopne informacije,-politicka sitvacija,-sta radi konkurencija. Preduzetnik mora proceniti tacnost,relevantnost i pouzdanost informacija,odrediti vaznost svake pojedine informacije i na osnovu njih doneti odluke. Ni jedan preduzetnik sebi ne moze dozvoliti da bude neobavesten ili sa kasnjenjem saznaje nesto sto se tice njegovog poduhvata. Poslovna inteligencija omogucava poslovnim subjektima potpuno upravljanje informacijama i postizanje vece fleksibilnosti na trzistu. Posl.inteligencija predstavlja proces sakupljanja raspolozivih i znacajnih externih podataka i njihovo pretvaranje u korisne informacije koje pomazu poslovnim korisnicima pri donosenju odluka.

POJAM I KARAKTERISTIKE POSLOVNE INTELIGENCIJE

uz pomoc alata posl.int.preduzeca uspesnije povezuju ljude sa njihovim poslovanjem,kupcima,dobavljacima i operaterima. Osnovna karakter.alata posl.int.je da omogucava poslovnim korisnicima uvid u ogromnu kolicinu kompleksnih podataka. U alate posl.int.ubarajamo: -Alati za upite-predstavljaju programske pakete koji omogucavaju koriskicima postavljanje upita o matricama ili detaljima o podacima,-Alati za rudarenje podataka-pomocu kojih se sprovodi automatsko pretrazivanje karakteristicnih matrica ili koleracija medju podacima. –Softver za multidimenzionalne analize-omogucava korisnicima uvid u podatke sa razlicitih aspekata. Primena koncepta posl.int.omogucava poslovnim sistemima koriscenje samo onih informacija koje su im u odredjenom vremenu potrebne zz donosenje poslovnih odluka,a iskazane su na nacin koji im najvise odgovara. Ako se koncept primenjuje na pravi nacin smanjuje se kolicina podataka i informacija kojima se zaposleni izlazu u pioslovnim sistemima uz istovremeno povecanje kvaliteta tih informacija. –Glavna namena koncepta poslovne inteligencije generisanje sto kvalitetnijih informacija potrebnih poslovnim sistemima za donosenje pravih poslovnih odluka. Tako se jaca pozicija preduzetnika da efikasno i efektivno menja svoje okruzenje.

KOJE SU OSNOVNE KARAKTERISTIKE MARKE

Kretanja na svetskom trzistu svakodnevno potvrdjuju zvacaj prestiza,kvaliteta i ugleda proizvoda koji su presudni cinioci konkurentnosti i opstanka na trzist. Neko uspe da se odrzi a neko mora da ustupi mesto nekom drughom. Pored kvaliteta proizvoda,razlog za to je i marka (brend) proizvoda. Marka (brend) postaje najcenjenija imovina preduzeca.Marka se ranije razvijala kao sredstvo identifikacije nekih proizvoda/usluga za koje je proizvodjac dao garanciju za nivo kvaliteta.Marka predstvalja ime,izraz,znak,simbol ili dizajn ili njihovu kombinaciju u cilju identifikacije roba/usluga jednog ili grupe proizvodjaca i njihovoj diferencijaciji od robe ili usluga konkurenata. Ovaj prilaz sluzi za razlikovanje,identifikaciju i zatitu. U potrebi za zastitom

54

54

pojavljuje se izraz trade mark R(predstavlja registrovanu trgovacku marku). Ipak ime,dizajn,…nije jos uvek brend.Marka se pojavljuje kao odnos medju ljudima,odnos sa potrosacima. Marka postaje ideja,simbol,obelezje identiteta,jer se u poistovecivanju sa njom moze procenjivati kakvi smo,kakve su nam vrednosti,… Proizvod i kategorija su usmereni na potrebe a marka se stvara u glavi potrosaca.Ime i oblik ne znace nista sami po sebi ako se ne uspostavi emocionalna veza sa potrosacem. Nije dovoljno imati dobru izlozenost,distribuciju,oglasavanje,prezentaciju,ako nema tog emocionalnog linka. Nije dovoljno potrosacima slati poruke vec se mora uspostaviti dvosmerni tok kojim ce komunicirati sa markom. Mora se stvarati njen identitet a bez toga ostaje samo proizvod za koji se opredeljuje poredjenjem cena koja je kod nepoznatih marki delotvorna kada je niza bar 30% od poznatih marki.Emocionalnost je postala najveci adut lojalnosti marki i njene diferencijacije a pogotovu kada su dva proizvoda vrlo slicna ili cak ista (pivo). Potrosaci vremenom pocinju da se vezuju za odredjene proizvode/usluge. Oni prema njima osecaju odredjenu vrstu emocionalnosti,pa ce svojoj marki oprostiti ako ona neko vreme zaostane u inovacijama. Sa vremena na vreme treba proveriti stepen te lojalnosti jer se dugorocne vrednosti grade na navikama potrosaca i njihovoj lojalnosti prema marki. Emocionalni link je glavni generator dodatne vrednosti marke. Marka je cenjenija kada je osim prepoznavanja izrazena i posebnost,lojalnost,a iznad svega emocionalna povezanost koja moze uticati na kulturu grupe ili cak populacije. Savremene marke su postale deo kulture i svakodnevice.

ZNACAJ BRENDIRANJA U BIZNISU

U savremenuo pristupu definiciji i ulozi marke,sve se vise upotrebljava izraz brand kojim se izrazava dinamican odnos prema potrosacima,a trgovacka marka (trade mark) se vezuje za klasicnu identifikaciju prema obelezjima. Iz izraza brand dolazi branding koji govori o stvaranju marke koju ce potrosaci prihvatiti,postati im bliska na osnovu diferenciranih obelezja i obecanja u koja se oni moraju uveriti,kao i u njihovu superiornost i prikladnost za njihov zivotni stil,kupovnu moc i status,svet sa kojim ce se poistovecivati. U preduzecima takva superiorna marka i proizvod donose dodatne vrednosti. Radi se o izgradnji vrednosti marke (brand equity) koja postaje sve vaznija stavka u bilansu stanja uspesnih preduzeca. Koncept brndiranja se ne odnosi samo na proizvode i usluge. Njime mogu biti obuhvaceni i ljudi,mesta,institucije koje daju potrosacima argumente koji su za njih relevantni,koji se ukrstaju sa njihovim potrebama,,zeljama,navikama,stilom zivota. Ono sto cini marku je njen emocionalni odnos,ali i njena kulturna relevantnost. Marka se gradi kao odnos sa ljudima ali ujedno i kao lojalnost klijenata i potrosaca. Emocionalnost oprasta funkcionalno zaostajanje do odredjene granice pa se od aktuelne marke stalno traze inovacije koje joj daju konkurentsku prednost i jedinstvenost. Npr. Nike mora predvoditi u trendovima i inovativnosti .To potrosaci ocekuju,ako posustanu neko vreme ce im se to tolerisati,ali moreju da budu uvek pri vrhu u inovacijama. Oni koli ne menjaju recepturu (piva) moraju naci cvrst emocionalni izvor,stvoriti dozivljaj koji se odnosi na citav socijalni sklop. Mnoge kompanije angazuju institucije za istrazivanje marketinga radi merenja zrdavlja marki u zelji da saznaju vrednost marke.Ta vrednost je rezultat ulaganja u marku i moralo bi uci u bilans kao dragocena imovina preduzeca. Medjunarodni knjigovodstveni standardi preporucuju da se vrednost marke kao imovina stavi u bilans stanja narocito ako je stacana kupovinom preduzeca. Vrednost se ne amortizuje vec se menja vremenom. Zdravlje marke je povecanje vrednosti marke na trzistu. Marka predstavlja imovinu iz koje se dugorocno generise dobit,prihod,rast i razvoj. Marka se stvara u glavi potrosaca i to je jedna od glavnih svrha marketinga. Ono sto potrosaci misle o marki,kako je dozivljavaju,to predstavlja vrednost za njene vlasnike. Vrednost marke se odredjuje na osnovu elemenata koji znace odnos sa potrosacima: svesnost o marki,u kojoj meri ih ona privlaci i kako su joj oni lojalni. To se ogleda u cinjenici da potrosaci bezuslovno kupuju odredjenu marku proizvoda,cak i kada njegova cena poraste svakom preduzetniku se stalno poveca vernost potrosaca prema svojim markama proizvoda,jer tako dugorocnije ostvaruje jak krug stalnih potrosaca. Obezbedjuje konkurentski polozaj i stvara povoljnu trzisnu poziciju.

55

55

POSLOVNO PREGOVARANJE

Pregovaranje kontrolisani komunikacijski proces sa ciljem resavanja sukoba interesa dveju ili vise razumnih pregovarackih strana. Ako jedna strana ne moze blokirati postizanje ciljeva druge strane tada nije rec o pregovaranju. Smatra se da je za ishod pregovora presudno kakav smo utisak ostavili u prvih 30 sekundi. Cinioci pregovaranja su: predmet(sadrzaj)pregovora,ucesnici u razlicitim ulogama(kupac-prodavac,investitor-izvodjac,vlasnik-menadzer,uprava-strajkaci),cilj koji se zeli postici,ambijent(prostor)u kojem se pregovori vode,opste klime(atmosfere)… U zavisnosti od toka o cemu se pregovara treba uvek planirati pregovaracki pohod,naoruzati se srgumentima,podacima,pa i smicalicama ali ne treba biti nepopustljiv po svaku cenu da rezultat pregovora bude po nasoj volji,jer to vodi neuspehu pregovora. Pregovori se smatraju uspesnim samo kada su obe pregovaracke strane zadovoljne ishodom. Treba primeniti strategiju u kojoj su jasno razdvojeni ciljevi koji se zele postici od pojedinosti koje se mogu zrtvovati suprotnoj strani u skladu sa nacelom “uvek spreman prihavtiti kompromis” Svaki iskusni pregovarac zna da svoje ciljeve i mogucnosti i tako odredjuje svoja ocekivanja. Pregovaranja nije nametanje svoje volje nego niti je cilj iskljucivo ispunjenje vlastitih ciljeva. Osnovni cilj pregovaranja treba da bude zajednicki dogovor. Samo saradnjom i kompromisom se moze doci do zakljucka prihvatljivog za sve ucesnike pregovaranja. Pregovaranje je umetnost prilagodjavanja,umetnost davanja da bi se dobilo vise.Radi postizanja cilja potrebno je napustiti razna predubedjenja koja se odnose na pol,rasu,nacionalnost,imovinsko stanje,versko,politicko i drugo pripadanjemjer to moze da ogranici nase mogucnosti lakse komunikacije sa sagovornicima. Ka cilju nas mogu dovesti samo racionalni pristupi i elasticnost. Svi ljudi imaju neke svoje psiholoske i mentalne karakteristike(urodjene ili stecene)koje ih cine vise ili manje podesnim za uspesno pregovaranje. Postojeci ljudski resursi su reslnost svake organizacije i to se ne moze preko noci promeniti,ali je to donekle moguce na duzi rok. Sve ljude kao pregovarace mozemo podeliti na 7 psiholoskih tipova:-Dominantni pregovaraci-su oni koji nastoje da dominiraju pregovorima.Koriste grubu taktiku,skloni su zapovedanju,pate od kompleksa inferiornosti,pobijaju tudje argumente galamom.Njihovo pregovaranje se u stvari svodi na nagovaranje. –Ekstrovertni pregovaraci-imaju slican pristup kao dominantni,ali su povrsniji,nastoje da brzim i kratkim pregovorima ostvare samo svoje ciljeve,pridaju veliku paznju ugledu i materijalnom okruzenju. –Introvertni pregovaraci-se ne poveravaju jer nemaju poverenja ni u koga,oni retko pristaju na pregovore ,jeko tesko se otvaraju pa im treba posvetiti vise vremena i strpljenja. –Nevinasca-su ugodni,pristojni pregovaraci,izgledaju kao da bi sve ucinili samo da se pregovor okonca u miru. Ali ako pregovor traje vise od 5 min.naisli ste na opasnog pregovaraca koji stvara osecaj da ce pristati na sve,a u stvari vas je doveo u podredjeni polozaj.U pregovoru sa njima bicete svesni da ste postigli sta ste zeleli,ali cete znati da je dogovor vise odgovarao njima. –Glumci-su pregovaraci koji koriste sve vrste glume. Izgleda da im je vaznije da sve dobro izgleda,forma,nego sam ishod pregovora,ali drazi su im njihovi ciljevi od forme. –Filozofi-njih prepoznajemo po nepredvidivosti. Cas su za nesto,a cas protiv necega. Izgledaju kao da ne znaju sta hoce,ali oni odlicno znaju sta hoce. –Cuvari-su konzervativni pregovaraci,zdravog razuma,veruju u tredicionalne vrednosti. Njihov cilj je da rezultat pregovora bude pozitivan,da obe strane budu zadovoljne i no vole nagovaranje.

MOBING

je specifican oblik ponasanja na radnom mestu u kojem sef ili kolege zlostavljaju i ponizavaju drugu osobu sa ciljem da ugroze njen ugled i dostojanstvo,sto na kraju dovodi do ugrozenog fizickog i psihickog zdravlja zrtve.Tegobe na koje se ugrozeni na poslu zale su bezvoljnost,povlacenje u sebe,glavobolja i povisen krvni pritisak. Zbog straha od posledica,ugrozena zaposlena lica se najcesce plase da potraze pomoc od nadleznih u svojoj firmi. Kada psihicki problemi dostignu vrhunac,jedino resenje je odlazak kod psihijatra. Aktivnosti maltretiranja su ceste,najmanje jednom nedeljno,a traju naj manje 6 meseci i duze. Postoji veliki broj aktivnosti,u kojim zaposleni mogu biti izlozeni nekoj vrsti zlostavljanja: -napadi na mogucnost adekvatnog komuniciranja-nadredjeni ili kolege ogranicavaju mogucnost izrazavanja zrtve,zrtva se prekida u razgovoru,izbegavaju se pogledi,ne primecuju se znakovi(npr.dizanje ruke). –Napadi na mogucnost odrazavanja socijalnih odnosa-zrtva se stalno izoluje,niko joj se ne obraca,svi se ponasaju kao da zrtva ne postoji,zrtva je premestena u kancelariju daleko od kolega,ne poziva se na zajednicke sastanke. –Napadi na

56

56

licnu reputaciju-izmisljanje prica o zrtvi i njegovom privatnom zivotu;ogovaranje;ismevanje;negativni komentari licnih karakteristika zrtve. –Napadi na kvalitet profesionalne sitvacije-stalne kritike i ptigovori,vredjanja;preterana kontrola,stalna kaznjavanja i niska ocena rada;oduzimaju se sredstva za rad(kompjuteri,telefoni…) –Napadi na zdravlje-zrtva se prisiljava da obavlja zadatke koji narusavaju njeno zdravlje,ne dopustaju godisnji odmori i slobodni dani,preti se fizickim napadima,zrtva se sexualno zlostavlja…Mobing je daleko vise odpovremenih konflikata i kancelarijskih svadja. Cilj mobinga je da se zaposleni prisili da napusti radno mesto i tako ekonomski jos vise degradira. Radna sredina u kojoj prevladava ovakvo pionasanje se prepoznaje na osnovu odlika: takmicarska sredina sa kultom karijerizma,strogo hijerarhijska struktura,naglasena briga o ekonomskoj dobiti umesto medjuljudskim odnosima,nedostatak medjusobnog postovanja i nedostatak profesionalnosti.

VRSTE MOBINGA

s obzirom na smer skcija mobing delimo na:vertikalni i horizontalni. Vert,mobing se odnosi na sitvacije u kojima-pretpostavljani zlostavlja jednog podredjenog radnika,-pretp.zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne unisti citavu grup(strateskimobing),-jedna grupa radnika (podredjenih) zlostevlja jednog pretpostavljenog. Horiz.mobing se javlja izmedju radnika koji su u jednakom polozaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osecaj ugrozenosti,ljubomora i zavist mogu podstaci zelju da se eliminise neki kolega,pogotovu ako postoji uverenje da takva aktivnost vodi napretku u karijeri.

ZRTVE MOBINGA

zrtva psihickog zlostavljanja moze postati bilo koji zaposleni bez obzira na zivotnu dob,pol,izgled,socijalni status,stepen obrazovanja. Zrtva moze postati svako,cak i sposoban,besprekoran,strucan,vredan i svestan pojedinac.Medjutim,sto je nizi polozaj u organizacijskoj strukturi,to je veca mogucnost iskustva zrtve mobinga. Karakteristicne zrtve mobinga su:postenjacine-osobe koje su uocile i prijavile neku nepravilnost u radu –telesni invalidi,-fizicki hendikepirani ljudi,-mlade osobe tek zaposlene i starije osobe pred penzijom-osobe koje traze vise samostalnosti u radu ilo bolje uslove rada.-osobe koje nakon godine besprekornog poslovanja traze priznavanja polozaja na poslu i povecanje plate,-tzv.tehnoloski visak radne snage koji ce uskoro dobiti otkaz,-pripadnici raznih manjinskih grupa:razlicite religije,rezl.etnicke grupe,razl.pola,ekscentricne osobe,bolesne osobe,ljudi razlicite sexualne orijentacije… Ljudi koji duze vreme trpa bilo kakav vid ugrozavanja na poslu posle odredjenog vremena provalaze neki ventil za te frustracije. Verovatno ce takva osoba pokusati da isprazni negativna osecanja u krugu svoje porodice,cesto se desava da takva osoba posle izvesnog vremena postaje i sama nasilnik u porodici.Posledice mobinga u porodici ne zavise smo od intenziteta pritiska koji osoba trpi;vec i od toga koliki znacaj ona pridaje svom profesionalnom zivotu. Kolateralne zrtve mobinga su upravo porodice onih ljudi koji se bave vrlo prestiznim zanimanjem.

FAZE MOBINGA

1 nereseni sukob medju saradnicima koji narusava medjuljudske odnose.,2-prisutna agresija prerasta u psihoteror.Zrtva gubi svoje profesionalno i ljudsko dostojanstvo,posinje se osecati manje vrednom;u radnom okruzenju gube oslonac,ugled,pravo glasa 3-obelezena i stalno zlostavljana osoba postaje dezurni krivac za sve propuste i neuspaha kolektiva 4-zrtve u “borbi za opstanak”pojavljuje se sindrom izgaranja na poslu 5-nakon visegodisnjeg terorisanja zrtve obolevaju od hronicnih bolesti,napustaju posao ili pocine samoubistvo. Sindrom sagorevanja na poslu se odnosi na dugotrajnu izlozenost stresu,koji je prouzrokovan prirodom posla koji obavljamo(lekar,psiholog,studija,policajac),dok moralno zlostavljanje proizilazi iz poremecenih medjusobnih odnosa i nedostatka komunikacije medju zaposlenima.

Znaci SSNP su: osecaj iscrpljenosti,gubitak osecaja licne urednosti,negativizan vezan za sebe i ciljeve preduzeca,cinizam,pesimizam,srdzba,sumnjicavost,cesti sukobi,agresivni ispadi i povecana upotreba alkohola,duvana,lekova kao i glavobolja,teskoce disanja,spavanje.

57

57

ZAKONI O PSIHICKOM ZLOSTAVLJANJU

psihicko zlostavljanje je zakonski kaznjivo u mnogim evropskim drzavama,a najbolje zakone nalazimo u svedskoj,Norveskoj,Francuskoj,Svajcarskoj.U propisima ovih zemalja psihicki zlostavljac mober je krivicno odgovoran a zrtva moze traziti odstetu za nanesenu biolosku stetu-ministarstvo sa zaposlavanje i socijalne poslove EU je odrzalo sastanak o psihickom zlostavljanju. Raspravljalo se o ucestalosti mobingu u zemljama slanicama unije i naglasila se potreba za definisanjem zajednickih zakona koji bi omogucili prevenciju mobinga. _Mobing u srbiji je dostigao razmere epidemije. Srbija nema zakon u toj oblasti. Srbija mora da ispuni direktivu EU ida odgovarajuce zakone ugradi sankcije protiv mobinga.

KORUPCIJA

rec korupcija dolazi od latinskog “con-rumpere”-slomiti,razbiti;sto ukazuje na razbijanje odredjene celine,nekog reda,sto znaci prekid korektne drustvana veze i odnosa. Korupcija se ne tice samo odnosa gradjana sa javnim vlastima,nego i odnosa izmedju samih gradjana u svakom poslu. Korupcija je pojava kod koje se uz pomoc obecanja,nudjenja koristi ili novca navodi drugu osobu koja ima neku odgovornost ili ovlascenje da deluje protivno pravu i svojoj duznosti.Korupcije ima najvise u javnoj sferi koja se odnosi na drzavu i javne ustanove,ali je ima ui u privatnoj sferi; privatnim proizvodnim i usluznim delatnostima (trgovini, sportu,medijima, umetnosti,civilnom drustvu…) –kod javne korupcije neki javni sluzbenik ili izabrani predstavnik (gradonacelnik,ministar) u privatnom interesu raspolaze ovlascenjima ili sredstvima koja nisu njegova vec javna (drzavna). Svaka korupcija ukljucuje 2 strane:necasnog sluzbenika i necasnog gradjanina. Korupcija ugrozava mnoge odnose,javne poslove i privatne postupke. Cesto se pojavljuje u poslovima:jevne nabavke i konkursa;kod dodeljivanja razlicitih prava,dozvola;pri placanju poreza,carina i kazni;pri pruzanju zdravstvenih usluga,pri zaposljavanju.Te poslove nesavesni sluzbenik prodaje onome ko na njih nema pravo ili predanost;umesto da ih dodeljuje besplatno onoma ko ima pravo na njih.Umesto da postupaju u opstam interesu u skladu sa zakonom,javni sluzbenici mimo zakona i propisa u vlastitom interesu prodaju ono sto ne smeju prodavati nego bi trebali svesno dodeljivati. Korupcija je ostvarivanje licne koristi na stetu drustvene. Korupcija je nezakonita radnja u kojoj potkupitelj nudi mat. Ili nematerijalna dobra da bi uticao na odredjenu odluku javnog karaktera. Korup.je nezakonita trgovina u kojoj prodavac stvalja na prodaju ovlascenja koja su mu drugi poverili i tako krsi zakon.Sa druge strane kupac protivzakonito pokusva postici nesto sto nije mogao na posten nacin,jer nije imao prava na to.Kor.je zloupotreba javne sluzbe u svrhu licne koristi.Neki od uzroka korupcije u tranzicijskim zemljama su: odnos prema zajednickom i drustvenom kao tudjem,zelja bivsih komunistickih kadrova da zadrze vlast i povlastice,raspad drustvenog vlasnistva tokom privatizacije,nejasna i cesto protivrecna pravna pravila i rupe u zakonu,previse pravnih pravila(hiper regulacija)nepostojanje javnog mnjenja i njegove nadzorne uloge, nepostojanje tradicije postovanja pravnih normi,nepostojanje otvorenot trzista kao mere i regulatora konkutrencije,nepostojanje protivmonopolskigh zakona.-U razvijenim demokratskim zemljama postoje okolnosti koje pogoduju korupciji:-globalizacija ekonomije i internacionalizacija finansijskog trzista,-pojava novih proizvoda kojih ranije nije bilo na trzistu,-privatizacija nekih javnih sluzbi,-decentralizacija koja u javne poslove uvlaci veci broj ljudi nego ranije,-finansiranje politickih stranaka i izbornih kampanja. Korupcija donosi brojne posledice:ekonomske,drustvene,kulturne,politicke. –Ekonomske su korupcija sprecava nacionalno investiranje,usporava razvoj i ogranicava trgovinu,dovodi do rasipnickog koriscenja jevnog budzeta,sodstice sivu ekonomiju,…-Drustvene posledice-korupcija povecava siromastvo,pogadja slabe i nezasticenje,povecava nejednakost gradjana,podstice organizovani kriminal,koci napredak jer legitimise individualno prisvajanje javnih dobara. –Kulturne posledice-najteze jer deluju dugorocno na formiranje izopacenog i nemoralnog stila ponasanja koji pruza los primer potomstvu. Korupcija obeshrabruje preduzetnike koji zele posteno raditi. –Politicke posledice-korupcija unistava poverenje izmedju gradjana i politicara koji bi trebalo pravedno i jednako zastupati sve gradjane i osigurati njihovu slobodu i jednakost.Treba izgraditi isacuvati autoritet pravne drzave i ideju jednakosti svih gradjana pred zakonom Treba uklanjati sve uzroke korupcije.

58

58

Uspesna antikorupcijska borba treba da zahvati 5 podrucja:-politicku odgovornost,-jacanje drzavnih institucija(parlamenta,sudstva,vlade i javne uprave),-ucestvovanje civilnog drustva u javnom zivotu i uloga medija u javnim poslovima,-stvaranje uspesnog privatnog sektora privrede,-reforma javne uprave. Potrebno je i edukovanje najsire javnosti i medijska kampanja u cilju jacanja osecanja javnosti na pojavu korupcije kako u privredu tako i u svim javnim sluzbama(obrazovanju,zdravstvu,upravi,policiji…)

1. KOJA SU DVA OSNOVNA NAČINA ORGANIZOVANJA BIZNISA?

U pravnom smislu svaki biznis može da se organizuje na dva osnovna načina:

1. Kao individualni vlasnički poduhvat i kao 2. Prevredno društvo koje može da ima sledće načine prevne forme: OD ortačko društvo, KD

komanditno društvo, DOO i AD (kompanije, korporacije) koje može biti otvorenog i zatvorenog tipa.

2. Definišite pojam preduzeća, Osnovne karakteristike preduzeća

Osnovni organizacioni oblik predvrednog života u modernoj tržišnoj prevredi je preduzeće. Kao osnovni privredni subjekt i kao pravno lice preduzeće ima osnovnu ciljnu funkciju- sticanje i masimiziranje profita. Preduzeće obavlja funkciju od opšteg društvenog interesa.

Osnovna misija preduzeća kao organizacijonog entiteta jeste da trasformise inpute (faktore proizvodnje) u autpute (proizvode i usluge). Ono se osniva, deluje i razvija uvke u nekom konkretnom ekonomskom, pravnom i uopšte kulturnom okruženju. Dve vrste preduzeća: društva lica i društva kapitala. Svako od ovih formi organizuje privredne aktivnosti ima prednosti i ograničenja. Najviše je učesnika u društvu kapitala, mada je ukupna ekonomska snaga malih i srednjih statistički gledano veća.

3. Opišite tzv. Vlasnička preduzeća

Kod vlasničkog preduzeća postoji samo jedan vlasnik preduzeća koji istovremeno donosi sve poslovne odluke. Funi cilja upravljanja i prisvajanja profita su sjedinjene u istom licu. Prednostu su da vlasnik zadržava punu vlasničku i poslovnu kontrolu nad preduzećem i da se ova preduzeća relativno brzo i lako osnivaju. Vlasnik je takođe naposredno nagarđen za ličnu inicijativu, preduzimljivost i uspešnost u poslovanju. Mane, vlasnik teško dolazi do novog kapitala neophodnog za proširivanje privredne aktivnosti, Vlasnici zajmovnog kapitala nemaju kontrolu nad njegovom upotrebom i zato zahtevaju relativno visoke garancije (hipoteke, razne uloge…) Vlasnik neograničeno odgovara svoj svom imovinom za obaveze preduzeća.

4. Šta je ortakluk i kako funkcioniše

U ovom obliku dolazi do udruživanja imovine više pojedinačnih lica koji saglasno donose poslovne odluke, upravljaju preduzećem i dele profit. Predmet udruživanja osim novca mogu biti: stvari, prava, rad ili usluge, što se sve obračnava i izražava u novcu. Ovaj oblik preduzeća omogućava formiranje veće mase kapitala, koji nije dovoljan za finansiranje aktivnosti većih razmera. Ortaci donose odlike zajedno sto predstavlja dug i mukotrpan proces.

Ortaci neograničeno i solidarno odgovaraju svojom ličnom imovinom za obaveze preduzeća. Prednosti OD, veći izbor talenata, veči ulog novca, lakoća osnovanja, moguće poreske olakšice… Nedostaci neograničena odogovornost, pomanjkanje kontinuiteta, teškoća prenosa vlasništva, razmirice….

59

59

5. Koje oblike društva kapitala poznajete

Društva kapita: DOO i AD

AD (korporacija) je najrazvijeniji oblik kapitalističkog preduzetnistava. Jedan od pravnih oblika privrednog društva, ima brojne prednosti u odnosu na druge pravne oblike privrednih društava. Korporacija je uspela otkloniti sve slabosti ortačkih društava, posebno one koje se odnose na rizik, budući da u slučaju bankrota korporacije vlasnik deonica gubi samo što je uložio. Korporacija kao društvo kapitala do sredstava za osnovanje i poslovanje dolazi izdavanjem deonica (akcija) Novčani iznos potreban za osnivanje i rad korporacije zove se osnovna glavnica, koja se deli na određene broj deonica. Deonice se nalaze u rukama deoničara (akcionara), vlasnika korporacije. Korporacija je jedan od najsavršenijih oblika prikupljanja kapitala. Dividenda predstavlja udelo akcionara u dobiti akcionarskog drustva.

DOO mogu osnivati fizička i pravna lica koji odgovaraju za obaveze društva do visine svojih uloga. Ovaj vidi registracije veoma je čest kod nas i veoma je pogodan za mala preduzeća koje mogu osnovati jedno ili više lica. Ulozi ne moraju biti jednaki i mogu se sastojati iz novca, stvari i materijalnih prava. Društvo odgovara celokupnom uloženom imovinom za obaveze društva. DOO je takvo društvo u kome svaki od ulagača učestvuje sa određenim ulogom. Oni potpuno slobodno mogu da prenose uloge između sebe ako žele da ih prodaju nekom licu izvan društva, ostali članovi imaj pravo preče kupovine.

6. Šta je holding društvo

Holding društvo je pravni subjekt koji trajno učestvuje u vlasništvu drugih, pravna samostalnost preduzeća. U širem značenju to je društvo koje je u druga društva uložilo svoj kapital, tako da drži sve ili većinu deonica tj. Udela tih društava, što mu omogućava da upravlja njima i stiče profit. U užem smislu holding je društvo čija sse osnovna poslovna delatnost sastoji u osnivanju, finansiranju i upravljanju drugim društvima. Sedište takvih holding društava je najčešće u tzv. Poreskim oazama tj. Državama (sejšelska ostrva,andora, luksemburg) koje ima pruža poreske olakšice. U poslovnim finansijama holding društvo označava društvo koje je osnovano sa svrhom investiranja u vrednosne papire drugih društava i održavanja nadzora nad tim društvima. Ako se holidng .društvom, ako društvo ima druge delatnosti toje mešovito holding društvo.

7. Zadruge: vrste, osnovači prednost i nedostaci

Zadruge ne pripadaju u formalnom smislu u mali biznis ali su po mnogim obeležjima njemu veoma slične. U Evropi predstavljaju veoma popularan način pokretanja raznih preduzetničkih inicijativa. Kao poslovne organizacije one se osnivaju u dva osnovna tipa: proizvodne i potrošačke, sa velikim brojem modaliteta. Posebno se smatra važnim osnivanje zemljoradničkih zadruga kao važnog instrumenta obnove naše poljoprivrede i sela. Zadruga je dobrovoljno udruživanje zadrugara u kojem svaki član učestvuje neposredno i koje zajedničkim poslovanjem po načelu uzajamne pomoći, odnosno solidarnosti, unapredjuje i štiti svoj ekonomski i drugi pofesionanli interes. Zasniva se i na sledećim principipa: dobrovoljnost i otvoreno članstvo, demokratsko upravljanje, ekonomska saradnja članova, autonomija i nezavisnost, briga o zajedništvu…. Zadruge imaju dugu tradiciju u Srbiji. Zadruge čine društvo koja se formiraju udruživanjem članova. Zadrugar je fizičko lice koje u celosti ili delimično posluje preko zadruge, on je lice koje preko zadruge prodaje svoje proizvode. Zadruga kao oblik udruživanja nudi najveću stabilnost i sigurnost proizvodjaču. Uloga zadruge je otkup i osiguranje plasamna proizvoda poljoprivrednih proizvoda.

60

60

8. Šta su posnovni inkubatori

Prelazak sa planse ekonomije na tržišnu, suština ovoh procesa je razvoj preduzetništva. Značajna faza je osnivanje poslovne infrastrukture da bi se stimulisao razvoj preduzetništava. Važan element te infrastrukture su poslovni inkubatori. Inkubatori su startni podsticajni poduhvati čija je svrha razvoj drugih kompanija. Inkubatori imaju cilj da snabdevaju nova mala i srednja preduzeća potrebnim resursima da bi se povećale njihove poslvne šanse za uspeh. Inkubatori su poslovne organizacije koje ubrzavaju i pomažu proces stvaranja novih uspešnih preduzeća, naročito u početnim fazama njihovog razvoja i tako doprinose smanjenju stope smrtnosti novih preduzetničkih poduhvata.

9. Mala preduzeća: karakteristike, vrste, prednosti, nedostaci

Postoje dva kriterijuma za klasifikaciju malih preduzeća: prvi kriterijum je kvantitativni i tu se polazi od bilansa uspeha, obima prihoda i broja zaposlenih. Drugi kriterijum je kriterijum osnivanja preduzeća pri ćemu se posamtraju dve osnovne grupe malih i srednjih preduzeća. Osnivanje prve grupe potaknuto je činiocima na strani ponude, dok drugu grupu čine preduzeća čije osnivanje je potaknuto činjenicom na strani tražnje. Mala preduzeća osnvama pod uticajem ponude prestavlja osnovu osnovu za reltivno nekvalitetan razvoj. Ovakva preduzeća su neuspeh privrede neke zemlje i javljaju se u dobu recesije. Kao osnovni motiv za osnivanje preduzeća novodi se nezaposlenost, što treba da bude posledica, a ne uzrok njihovog osnivanja. Primarni cilj osnivanje malog preduzeća treba da bude neka dobra poslovna ideja.

Treći kriterijum malih preduzeća čini zapravo grupu kvalitativnih kriterijuma kao što su: oblik vlasništva, kvalitet organizacijske strukture, adaptabilnost poslovnog programa.

10. Značaj Evropske povelje o malim preduzećima

U mnogim važnim dokumentima EU često se ponvalja stav da su mala preduzeća bazični oslnonac evropske privrede. Smatra se da su glavni izvor zaposlenja, i da u njima nastaju mnoge poslovne ideje, a u najnovijim nastajanjima Evrope da poveća svoju konkuretnost čije se zalaganje za uvedjenje nove ekonomije. Mala preduzeća su najosetljivija su na promene u poslovnom okruženju. Posebno ih pogadja preterana birokratija, smatra se da će medju prvima doživet procvata kad se ukinu birokratske prepreke ili uvede sistem nagradjivanja uspešnosti.

Zasto je poslovni plan vazan preduzetnicki alat?

-Poslovno planiranje pa tako I izrada poslovog plana, deo je sire problematike planiranja. Planiranje je aktivnost koja ukljucuje donosenje odluka o ciljevima, sredstvima, ponasanjima I rezultatima. Ono uvek podrazumeva izbor izmedju vise alternativa.

Zbog stalnih promena u poslovnom okruzenju u kojem obavljamo biznis, planiranje se ne zavrsava donosejnem plana jer njega stvarna vrednost lezi u njegovom sprovodjenju.

Sve zamke koje se ticu poslovnog planiranja mogu se otkloniti ako mozemo da odgovorimo na sledeca pitanja:

-da li su ciljevi usaglaseni sa misijom

-da li smo izdvojili nase glavne vrednosti

61

61

-da li smo spremni da se suocimo s mogucim iznenadjenjima

-da li smo identifikovali nase kupce/potrosace… I drugo.

Treba naglasiti da je poslovni plan najvazniji korak u realizaciji poslovne ideje, to je pocetni korak od kog zavisi dosta toga u buducnosti. Moze nam pomoci da otkrijemo kakve poslovne korake treba da ucinimo. Takodje, predstavlja sistematski prikaz planiranih ciljeva I aktivnosti preduzetnika u odredjenom periodu.

Biznis plan je dokument u kome je definisana nasa poslovna ideja I nacini njene realizciji. Osnovna funkcija biznis plana jeste dobijanje neophodnih finansijskih sredstava.

Ko su sve moguci korisnici poslovonog plana?

Postoji veliki broj mogucih korisnika biznis plana:

Preduzece – na osnovu biznis plana sagledava viziju, strategiju poslovanja, postavlja ciljeve.

Banke I ostale finansijske org. – na osnovu njega procenjuju koliko smo sposobni da zapocnemo I vodimo posao.

Menadzment tim – radi pracenja realizacije, kontrole I razumevanja buducih akcija kompanije.

Zaposleni - da bi razumeli sta se od njih ocekuje.

Strateski partneri – da bi procenili da li se nase ideje poklapaju sa njihovim planovima I misijom.

Biznis plan moze da ima vise zadataka odjednom ali I da definise sve faze poslovanja I u kaze na eventualne nedostatke. Zato prilikom izrade biznis plana treba voditi racuna o tome ko sve to moze da procita te iz tog razloga on treba da bude citljiv, napisan razumnim jezikom I bez koriscenja zargona, jer cesto od toga moze da zavisi da li ce osoba koja ga cita (npr. Investitor)

Zeleti da stupi u dalju saradnju sa nama.

Da li mozemo sami da uradimo svoj poslovni plan?

Odgovor na ovo pitanje je da, mozemo,a uz pomoc nekoliko saveta evo I kako mozemo to da izvedemo.

Mada se stice utisak da poslovni plan veoma komplikovan dokument I da ga mogu napisati samo eksperti, to nije u potpunosti tacno. Mnoge kvalitetne I uspesno realizovane planove su upravo napisali sami preduzetnici.

Cak je I veoma korisno da svoj prvi biznis plan uradimo potpuno sami, sa osnovnim podacima, projekcijama I procenama a zatim ga finalizirati uz pomoc strucnjaka.

Potrebno je samo malo odvaznosti I upornosti I spremnost da se uci na greskama. Potrebno je samo da koristimo brojne izvore pomoci koji su tu pored nas, u lliteraturi, na internetu, u raznim dokumentima… mozemo nesto I sami da zapisujemo pa da I to iskoristimo.

Mnoge od tih stvari posle mozemo I da odbacimo. Upravo u tom procesu mi sprovodimo svojevrstan ``brainstorming``, a mi sami postajemo sve jaci, inventivnijii rigorozniji..

62

62

Nakon toga treba sve podatke da oblikujemo u smislen tekst. Tako da imamoo sve uslove da nappisemo prvu verziju plana.

U drugoj fazi pocinjemo da razmisljamo kao advokat I prikupljamo dokaze u korist naseg plana. U sledecoj fazi preporucljivo je poceti sastavljati formalne finansijske proracune I predvidjanja. Ako te podatke unapred pripremimo mnogo je verovatniji da ce brojke I proracuni koje dobijemo biti realni I ici u korist naseg plana.

Na samom kraju treba povesti racuna da izbegnemo veoma cestu gresku, a to je da obavezno svoj plan nekoliko puta procitamo kako bi izbegli pravopisne I gramaticke greske, vizuelno doterali tekst I otklonili sve nelogicnosti.

Kako nam plan ne bi ostao nedovrsen treba da postavimo rok koji ne smemo ignorisati.

Osnovna struktura poslovnog plana:

Uvodne informacije:

1.naslovna strana 2.sumarni sazetak 3.sadrzaj

Opis posla:

1.opis proizvoda ili uslluge 2.analiza trzista I marketinska strategija:– trziste – konkurencija -marketinski plano

Menadzment: - menadzemnt tim

-pomocno osoblje

- predpostavke buducih potreba za osoblje

-planovi za trening (edukacija) osoblja

-plate/budzet-rezime

Operativne procedure:- poslovni prostor

-oprema

-radno vreme

-planovi informacione tehnoligije

-knjigovodstvo/racunovostvo

-vremenski raspored dana

Pravni zahtevi

Finansijski podaci

63

63

Finansijski zahtevi

Operativni profit I gubitak

Izjava o protoku gotovine

Zavrsni racu

Analiza prelomne tacke

Sta su kljucni elementi sumarnog sazetka

Sumarni sazetak jedan je od najkracih delova poslovnog plana, ali I najvazniji deo plana. Pocinje na drugoj stranici, I na jasan I koncizan nacin predstavlja osnovne informacije u vezi biznisa. Ako investitor procita sazetak I bude impresioniran, imace pozitivan stav kada nastavi da cita ostatak plana. U suprotnom, ako sazetak nije dovnoljno dobar investitor moze odustati od ideje o poslovnoj saradnji bez da procita ostatak teksta.

Iako se nalazi na pocetku plana, sumarni sazetak se pise nakon sto zavrsimo ceo plan, iz prostog razloga sto ona treba u kratkim crtama da oslikava ceo plan.

Iako je vazno da u sumarnom sazetku predstavimo nas biznis jedinstvenim, ipak postoje neki kljucni elementi koje mora da sadrzi:

• Koji proizvod ili uslugu nudi org.

• Koja je vizija biznisa ili org.

• Koje je ciljno trziste

• Ko su konkurenti

• Kakva finansijska podrska treba org.

• Sta ce investitori dobiti zauzvrat za svoju investiciju

• Koji deo razvoja biznisa ce podrzati finansiranje

• Kada ce preduzece biti profitabilno

• Koji je operativni vremenski tok (kratkorocni I dugorocni)

OPIS POSLA(BIZNISA) KOJIM ZELIMO DA SE BAVIMO

Ovaj deo pretstavlja srž poslovnog plana u kojem naša poslovna ideja detaljno opisana, u nekim poslovnim planovima ovo poglavlje se može nazvati i "opis posla". Ovo je mesto u kojem ćemo u potpunusti opisati naš poslovni plan tako da bismo čitaocu prodali ideju.

64

64

1.1.1. Opis našeg proizvoda ili usluge

Ovo je prva stavka koju moramo opisati u našem biznis planu. Treba da odgovorimo na pitanje "Kakvoj se vrsti biznisa bavimo?" pri odgovaranju na to pitanje treba čitaocu da pružimao što bolje objašnjenje. Kada odgovorimo na to pitanje treba se sastati sa svojim menadžerima ili poslovnim partnerima da bi smo odgovorili na sledeća pitanja koja će zanimati našeg čitaoca.

1.1.1.1. Šta je naša konkurenska prednost?

Kada imamo konkurensku prednost tada nam je lakše da se takmičimo na tržištu. Ali i druge stvari mogu da nam pomognu u tome:

• Naš biznis je jedini proizvođač određenog proizvoda ili usluge (posebno ako biznis ima patent).

• Naš biznis može ponuditi uslugu po mnogo nižoj ceni nego ostali konkurenti.

• Naš biznis je napravio poboljšanja na postojaćem proizvodu ili usluzi na način koji nijedan od konkurenata nije koristio.

• Naš biznis je jedan jedini u regionu.

Takođe treba da odgovorimo i na sledeća pitanja:

• Šta mi nudimo što drugi nemaju?

• Zašto smo mi bolji od drugih?

• Da li je to slično bilo čemu što se trenutno nudi?

• Da li smo napravili neke važne izmene ili poboljšanja na starim proizvodima ili uslugama?

• Kakve će koristi imati potrošač od tih poboljšanja?

Ove stavke treba da čitaoca uvere da taj biznis može efektivno da se takmiči sa konkurencijom, u cilju stvaranja profita i opstanka u poslu.

1.1.1.2. Zašto je potreban ovaj proizvod ili usluga?

Naš biznis je možda stvorio zadivljujući proizvod ili uslugu ali je to upotpunusti beskorisno ako ga potrošači ne koriste. U prethodnom poglavlju smo se bavili šta mi možemo da ponudimo kupcima, sada čitaocu treba da objasnimo zašto kupci treba da koriste naš proizvod ili uslugu, i to treba da uradimo na zaista ubedljiv način.

1.1.1.3. Kako i zašto smo oformili menađment tim naše organizacije?

Treba ukratko opisati istoriju menađment tima u inicijalnom delu biznis plana, tako da čitalac ima u vidu ko je od početka osnivanja i čije su ideje. Treba da se pripremi pun opis menađment tima i kratak opis vodećih menađera u tom timu , to jest u nekoliko rečenica da opišemo iskustvo menađment tima.

65

65

1.1.1.4. Na koji način ćemo proizvesti svoj proizvod ili uslugu?

Čitaocu treba da objasnimo proces proizvodnje, prodaje i ponude proizvoda ili usluge. Treba imati u vidu da je velika razlika u proizvodu ili usluzi. Naš glavni cilj jeste da ubedimo čitaoca da mi razumemo operativnu proceduru potrebnu za prenošenje naših ideja sa papira u stvarnost.

Kako ćemo da proizvedemo svoj proizvod?

Ako proizvodimo neki proizvod na primer opisaćemo ceo postupak proizvodnj ekoristeći jasne termine tako da čitalac ili bilo ko ko čita može da razume postupak proizvodnje. U pisanju proizvodnje proizvoda treba navesti sve elemente: dizajn proizvoda, koji materijal je potreban za proizvodnju (potrebno je navesti kako i odakle nabavljamo materijal), proces i planove stručnog tima koji je učestvovao u procesu planiranja, planove za kontrolu proizvoda, proces pakovanja i na kraju proces distribucije. Poželjno je uvrstiti i dijagrame i slike tog proizvoda u proizvodnji.

Kako prodati svoj proizvod?

Treba objasniti na koji način ćemo prodati svoj proizvod, koje ćemo metode za prodaju koristiti, kome ćemo taj proizvod da prodajemo.

Kako ćemo nudity usluge?

Ukoliko se bavimo stvaranjem uslugama u ovom delu ćemo opisati naše tehnike za nuđenje tih usluga. Naš cilj je da čitaoca ubedimo da smo svesni koliki broj ljudi je potreban da se ta usluga pruži i koje vreme je za to potrebno, takođe treba navesti i same korake u procesu obezbeđivanja usluge.

1.1.1.5. Na koji način se posao razvio i promenuo?

Ako naš poslovni plan opisuje i planove za proširenje postojaćeg biznisa ili promenu pravca promene organizacije koja već postoji, važno je napomenuti faktore koji su se promenuli u poslu ili u seredini.

1.1.1.6. Koji su vaši poslovni ciljevi?

Treba da znamo koji su naši ciljevi. Treba da sa našim menađerima sastavimo prioritetan plan našeg rada. Kasije taj plan treba da napišemo za čitaoca ali u sažetom obliku.

1.1.1.7. Lokacija poslovnog poduhvata

Treba napisati lokaciju naše poslovne ideje tako što ćemo odgovoriti na sledeća potanja:

• Zašto smo izabrali ovu lokaciju?

• Dali je lokacija u strateški važnom regionu?

• Da li može služiti kaoefektivno mesto?

• Da li je cena prihvatljiva u odnosu na mesto gde se posao može obaviti?

• Da li je infrastrukturaodabranog mesta odgovarajuća?

66

66

Ovo će čitaču pokazati kojiki je naš uticaj na taj region i dali smo mi sa našim planom preuzali tu lokaciju od nekog ili kako utičemo našim poslom na određenu zajednizu.

Ključni elementi u opisu proizvoda/usluge

• Koju vrstu proizvoda ili usluge će biznis ponuditi?

• Koja je naša prednost u odnosu na druge konkurente?

• Zašto je ova usluga ili proizvod potreban?

• Kada, gde i zašto je naš organizacioni tim menađera formitan?

• Zašto je uopšte bio formiran?

• Na koji naćin se posao razvio i promenio?

• Koji su naši poslovni ciljevi?

• Na koji način smo odabrali našu poslovnu lokaciju?

1.1.2. Analiza tržišta i marketinška strategija

Pošto smo opisali svoj posao moramo da opišemo i:

• Tržište na kojem želimo da pristupimo.

• Konkurenciju na tržištu.

• Marketinški plan koji ćemo koristiti na tržištu tako da postanemo deo tog tržišta.

1.1.2.1. Tržište

Sada je potrebno opisati naše buduće kupce. U tome ce nam pomoći sledeći činioci:

Opis potreba tržišta

• Ke su potrebe naših korisnika?

• Koji proizvodi ili usluge nisu trenutno na raspolaganju u našoj sredini?

• Koji su proizvodi ili usluge raspoložive u našoj sredini, ali su slabo dizajnirane, ili su preskupe ili je do njih teško doći ili kupiti ih?

67

67

Ovo su pitanja koja mogu da nam pomognu da odredimo tržište na koje bi mi trebalo da poslujemo. Ali naj važnije pitanje koje treba da postavimo jeste:"koje proizvode i usluge bismo lično želeli da imamo na raspolaganju?" isto tako ovo može biti početak u razvijanju neke poslovne ideje.

Opis svog cliljnog tržišta

Ta bismo odredili naše tržište moramo znati koga sačinjava, to jest naša ciljna populacija koja će koristiti naš proizvod. Moguće tržište sačinjavaju:

• Muškarci / žene

• Deca (ispod 12 godina)

• Mladi ljudi (13-18 godina)

• Stariji ljudi/penzioneri

• Pojedinci /kompanije

• Bogati ljudi

• Ljidi sa zdravstvenim potrebama ili onesposobljeni

• Studenti/đaci

• Sportisti

• Ostali

Veličina i izvodljivost tržišta

Treba da obavimo istraživanja koja će da utvrde koliko je poslovno tržište na koje poslujemo ili ćemo poslovati. Takođe treba da ispitamo kakva je izvodljivost našeg poslovnog plana na tom tržištu. Podaci koje domijemo treba da budu pouzdani, što su naši podaci pouzdaniju to je bolji naš poslovni plan.

Kako naš proizvod može zadovoljiti potrebe tržišta

Kada smo objasnili korisnike naših proizvoda treba da objasnimo kako ća naš proizvod da zadovlolji potrebe tržišta. U 2-4 rečenice treba da ubedimo čitaoca da je naš posao u poziciji da ima prednost nad potrebama tržišta.

Sta su kljucni elementi u opisu proizvoda/usluge?

o ovom problemu vec je dosta receno, a sada je potrebno razmisliti o karkteristikama koje ce navesti ljude da kupe nas proizvod ili uslugu. Zbog toga je bitno pozabaviti se nekim pitanjima vezanima za proizvod ili uslugu:

- da li je nas proizvod sezonski?

-da li je to neophodan proizvod ili luksuz?

-da li nas proizvod moze biti zamenjen drugim?

68

68

Cena: sama cena nije samo jos jedan element koji se treba razmotriti, vec moze biti I deo marketinskog plana.

Treba razmisliti o sledecim pitanjima prilikom odr. Cene:

-da li nasa cena utice na vrednost proizvoda/usluge

-da li je nasa cena konkurentna?

-da li je nasa cena primamljiva potencijalnim korisnicima?

-da li imamo cenovnik?

-da li cemo nuditi snizenje cena ukoliko korisnik bude zainteresovan za vecu kolicinu proizvoda/usluga?

Obezbedjivanje:proizvodi moraju biti proizvedeni I distribuirani tako da budemo sigurni da ce ih ljudi kupiti. Ovo mozemo uraditi na sled. Nacin, otvoriti svoju radnju ili da napravimo ugovor sa nekim radnjama koje ce prodavati nas proizvod.

Proizvodi mogu biti distribuirani kroz postojecu mrezu za distribuciju, da se prodaju preko kataloga, TV, radia ili interneta. Iz tog razloga je potrebno u obzir uzeti sl. Pitanja:

-gde ljudi mogu kupiti nas proizvod?

-kako cemo privuci nove klijente?

-koje usluge distribucije su dostupne u nasem regionu?

Stanovnistvo:sada cemo razmotriti razlicite nacine na osnovu kojih ce razliciti ljudi da:

-koriste nas proizvod

-nauce o nasem prroizvodu

-kupe nas proizvod.

Promocija/reklamiranje: veoma je bitno razmotriti I isplanirati strategiju promocije I reklamiranja koji su usko povezani sa istim ciljem-privlacenje korisnika ka nasem proizvodu/usluzi.

Postoji sirok spektar nacina na koje mozemo reklamirati nas posao: novine/stampani oglasi, televizija, radio oglasavanje, posteri, web stranice… potrebno je odabrati najbolje metode za promovisanje I reklamiranje da bi smo sto bolje privuklu paznju nasih klijenata.

69

69

Kljucni elementi trzista

• Opis trzista I trzisne privrede

• Opis naseg ciljnog proizvoda

• Opis velicine trzista

• Analiza izvodljivosti na trzistu

• Opis direktne I indirektne konkurencije

• Opis bilo koje nase prednosti

• Opis marketinskih planova zasnovanih na proizvodu, ceni, promociji, proviziji I populaciji

• Opis nasih reklamnih I promocionih planova

Kljucni elementi opisa menadzmenta

• Opis strategije ljudskih resursa

• Opis glavnog osoblja u menadzment timu

• Opis relevantnog pomocnog osoblja

• Razmotriti I resiti eventualne slabosti osoblja

• Ocekivane potrebe osoblja u buducnosti I planova osoblja

• Planovi za obucavanje osoblja

• Plate/sazetak beneficija

Menadzment/vodjstvo: ljudi su centar svakog biznisa, menadzmet tim predstavlja vazan faktor za bilo kog potenccijalnog investitora.

Nas poslovni plan treba imati u sebi nekoliko faktora koji se ticu strategije osoblja:

• Menadzment tim

• Pomocno osoblje

• Ocekivane potrebe osoblja u budocnosti I planovi zaposljavanja

• Planovi za obucavanje osoblja

• Plate/beneficije sazetak

70

70

Menadzment tim:

U poslovni plan treba da unesemo osnovne inf. Vezane za iskustvo I proslost svakog clana naseg trenutnog menadzment tima. Opisacemo njihova radna iskustva, kao I njihove odgovornosti I zaduzenja u poslu. Kompletna biografija/CV, svakog clana.

Pomocno osoblje:

Ukoliko postoji pomocno osoblje sa vaznim vestinama takva inf. Moze pojacati I sam plan. U poslovni plan je dovoljno da se ukljuci sazetak inf. A kompletnu biografiju uvstiti kao prilog.

Ocekivane potrebe osoblja u buducnosti I planovi zaposljavanja:

Makoliko bili svesni jacine svog menadzmenta oni ipak imaju I neke slabe strane. Mozda nemamo iskusnog racunovodju, ili nam mozda osoblje nema iskustva u vodjenju itd.

U poslovnom planu ovo je najbolje navesti u poglavlju gde nudimo resenja za ove slabe strane.

Planovi za obucavanje osoblja:

Opis planova za obucavanje osoblja nije obavezan u poslovnom planu. Ukoliko postoje takvi planovi to je korisno pomenuti.

Plate/beneficije sazetak:

Sazetak nasih planova vezanih za naknade za nase osoblje, ukljucujuci plate I ostale beneficije, treba pomenuti u poslovnom planu, jer ovakve inf. Mogu biti vazne donatorima.

Kljucni elementi operativne procedure

• Opis lokacije I prostorije mesta gde nameravamo otvoriti biznis

• Pregled planova za kupovinu opreme, kao I planovi za njeno odrzavanje

• Naznaciti vreme delovanja

• Pregled planova za informaticku tehnologiju

• Pregled planova za vodjenje knjigovodstva I racunovodstva

• Projektovan vremenski raspored

* U poglavlju u kom se nalaze operativne procedure treba opisati citaocu na koji nacin mozemo voditi posao.

Lokacija/prostorije: poslovni prostor je veoma vazna stavka za uspesno obavljanje buduceg posla. U poslovnom planu potrebno je opisati prednosti I mane nase lokacije.

Oprema: potrebno je opisati I navesti svu opremu koja ce nam biti potrebna u poslu.

Radno vreme:treba opisati radno vreme naseg delovanja.

71

71

Planovi za uvodjenje informacione tehnologije (IT): Kako IT postaju sve vazniji deo naseg svakodnevnog zivota, isto tako je vazno da u nasem poslovanju raspolazemo sa IT.

Knjigovodstvo/racunovodstvo:Ukratko treba opisati planove vezane za vodjenje knjigovodstva I racunovodstva kroz kombinovanje vodjenja knjiga na kopjuteru kao I u pisanoj verziji.

Vremenski raspored:Veoma je bitno pomenuti I ovaj deo u nasem poslovnom planu kako bi citaoc razumeo nase dugorocne I kratkorocne planove.

Navedite kljucne elemente pravnih zahteva:

• Navesti poslovne-organizacione zahteve za registraciju

• Naznaciti relevantne regulacije uvoz/izvoza

• Naznaciti bankarske opcije I planove

• Naznaciti razumevanje relevantnih poreskih zakona

• Naznaciti bilo koje zahteve za osiguranje ili dozvolu

Objasniti smisao I strukturu zavrsnog racuna:

Izjave o zavrsnom racunu ukazuju na poslovnu sveukupnu finan. Situaciju. Ovaj dokument se zove zavrsni racun jer ukupna imovina kompanije mora biti jednaka ukupnom iznosu kapitala koji kompanija poseduje.

Koncept:

Sta: zavrsni racun daje sliku fin. Zdravlja biznisa, sumirajuci ukupnu imovinu I obaveze

Zasto:da bi se dobio sazetak finansijskog statusa biznisa

Kako:koriscenjem sled. Formule:

Imovina=obaveze + neto vrednost

Imovina: je sve ono sto biznis poseduje, a sto ima novcanu vrednost. Imovina ukljucuje:gotovinu, deonice, obligacije, inventar, racuni koji ce biti placeni biznisu, unapred placeni troskovi.

Zaduzenja:su dugovi biznisa. Ona ukljucuju: racuni koje biznis treba da plati, porezi koji ce se platiti, troskovi ucinjeni do datog datuma I kreditne obaveze.

Neto vrednost: je ukupno pravo nad imovinom biznisa. Ona je originalna investicija vlasnika, kao I profit I gubici koji se javljaju u biznisu.

Neto vrednost=imovina – zaduzenja

72

72

Analiza prelomne tacke:

Ova analiza je bazirana na proracunu ukupnog fiksiranog budzeta, prodajnoj ceni, kao I varijabilnog troska. Vazno je proracunati analizu tacke preloma zato sto ce nam ona dati inf. Koliko moramo prodati proizvoda/usluga da bismo pokrili svoje troskove

Koncept:

Sta: analiza pokazuje ukupni broj jedinica koje moraju biti prodate po odr. Ceni kako bi pokrili svoj ukupni fiksni trosak

Zasto: ova analiza je korisna u odr. Ciljeva prodaje po jedinici ili u odredjivanju varijabilne cene u cilju pokrivanja fiksnih troskova

Kako: koriscenjem sl. Formule

Tacka preloma = ukupni fiksni tr./prodajna cena po jedinici – varijabilni trosak

Kljucni elementi u finansijskom planu:

• Odrediti svoje troskove

• Odrediti svoj prihod

• Odrediti svoj pocetni budzet

• Naznaciti svoje fin. Zahteve

• Ukljuciti operativni dobitak I gubitak

• Ukljuciti izjave vezane za protok novca u kesu

• Ukljuciti izjve o trenutnom stanju

• Ukljuciti analizu prelomne tacke

U cemu je znacaj dobre prezentacije poslovnog plana?

Zainteresovani investitori mogu od nas da traze da im prezentiramo svoj poslovni plan. To znaci da smo pronasli zainteresovane citaoce koji zele da saznaju nesto vise o nama. To je dobra prilika da predstavimo sebe kao I svoj menadzment tim.

Saveti vezani za prezentaciju:

• Uraditi plan za dodavanje priloga

• Zamolicemo svog kolegu ili partnera da ponovo pregleda plan pre nego ga posaljemo investitorima

• Obraticemo paznju na pravopis

• Odabrati profesionalna I jasna slova, kao I jasan oblik za razumevanje

• Koristiti profesionalni printer za stampanje I povez

• Odabrati ciljnu grupu za distribuciju plana

• Biti spreman za drzanje prezentacije

73

73

DRZAVA I BIZNIS

Drzava je svoje delovanje uvek bazirala na cvrstom oslanjanju na realne izvore materijalnog i drustvenog bogatstva i dohodka tako sto je ucestvovala u nihovom stvaranju i trosenju. Ona je to cinila preko razlicitih institucija,organa,mehanizama i pravnih normi,formirajuci odredjeni red stvari,poredak koji ima teznju da se otudji od onih kojima treba da sluzi,a to su gradjani,a medju njima i preduzetnici i svi akteri privrednog zivota. Drzava je potrebna privredi jer bes nje nebi imala realne izvore moci,tako da je nuzno naci balans izmedju realizacije drzava-biznis.

MISIJA DRZAVE U BIZNISU

ogleda se u stvaranju sto boljih uslova za poslovanje svima koji su za to spremni i imaju poslovnu ideju,visoku motivaciju makar bili i bez kapitala. Drzava treba da ostvari nekoliko kljucnih ciljeva u sklopu podrske biznisu,a to su:jacanje konkurentnosti svih privrednih subjekata,ravnomeran regionalni razvoj,podizanje kvaliteta preduzetnicke infrastrukture,obrazovanje Za preduzetnike,smanjenje administrativnih prepreka,jacanje preduzetnicke klime u drustvu i elektronsko poslovanje. Drzava ytreba da podstice,pospesuje,olaksava i pomaze svim subjektima koji doprinose opstim ciljevima ekonomije kao sto su:rast drustvenog bogatstva,rast zaposljavanja,povecanje produktivnosti i izvoza,tehnoloska modernizacija i nivo obrazovanja.

Modeli drzavnog podsticanja preduzetnistvu:

najvise sto drzava mora i moza da ucini je da obezbedi pravnu sigurnost za svakoga svog gradjanina,pa i za svakog poslovnog coveka tj.preduzetnika koji trazi slobodu i sigurnost ulaganja. Ona mora unapredi i olaksa svoje administrativne procedure,da razvije pravican poreski sistam i da stane na stranyu svakog invetora i inovatora,i na taj nacin da stimulise domace i strane investitore da ulazu u nasu privredu.

Kako drzava podstice konkurentsku prednost privrede:

najcesce se koriste mere kao sto su: povecanje udela malih i srednjih preduzeca koje se zasnivaju na visokim tehnologijama povecanjem ukupnih ulaganja u mala i srednja preduzeca,povecanje izvoza,permanentno i strukovno obrazovanje,podsticanje razvoja brzo rastucih delatnosti,stvaranje razvojnih uslova za produktivnije poslovanje preduzetnika. Mere drzave koje su usmerene na jacanje ravnomernog regionalnog razvoja su: povecanje broja malih isrednjih preduzetnika,izgradnja preduzetnickih zona,povecanje nivoa trzisno odrzivih klastera,povoljno finansiranje preduzetnistva na regionalnom nivou i mere za vece zaposljavanje.

Znacaj obrazovanja za preduzetnistvo

obrazovanje je od velikog znacaja za produktivnost rada i ukupne ekonomske efekte. Obrazovanje u funkciji konkurentnosti privrede treba da polazi od principa ucenje do kraja zivota jer se kolicina novih znanja ubrzano povecava. U vreme sve vece intelektualizacije poslovanja znacaj dobijaju nacini kako da se zastite vlasnici inelektualne svojine,zato sto efikasno koriscenje patenata doprinosi stvaranju novih proizvoda,povecanju konkurentnosti i ukupnom ekonomskom razvoju. Na makroekonomskom nivou to znaci poboljsanje platnog bilansa zemlje,,povecanje zaposlenosti,bolje koriscenje domacih resursa i razvijanje tehnologije. Na mikroekonomskom nivou to znaci jacanje poslovne konkurentnosti,povecanje materijalne i nematerijalne imovine i maksiomiziranje profita. Svrha zastite intelektualnog vlasnistva je njegova primena i koriscenje u industriji i svakodnevnom zivotu.

74

74

KONCEPT JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA (JPP)

javno-privatno partnerstvo se odnosi na saradnju organa drzave (javne) vlasti i preduzetnika na razlicitim nivoima organizovanja u cilju zadovoljavanja neke javne potrebe. Postoji vise modela i podmodela JPP,a to su:1)model cistog ugovornog odnosa npr.koncesija-koncesionar naplacuje pruzanje usluge od korisnika 2)institucionalna kooperacija janvog i privatnog sektora u okviru neke odredjene institucije. Danas je JPP koristi u svim podrucjima gde se pruza javna usluga,izvode javni narodi ili koristi javno dobro. JPP se moze izgraditi kao spajanje javnog i privatnog sektora u zajednicko drustvo.

Partnerstvo

je pojam koji naglasava novi kvalitet odnosa izmedju preduzetnika i drzave jer se deli i nagrada tj.uspeh i rizik tj.eventualni neuspeh. Partnerstvo je dobrovoljni sporazum o saradnji izmedju zainteresovanih aktera iz 2 razlicita sektora koji zajedno rade na ostvarenju zajednigkog cilja i dele rizik odgovornosti,resurse,sposobnosti i koristi. Medjusektorsko partnerstvo je dobrovoljni strateski savez organizacija iz javnog,privatnog i neprofitnog sektora koji uvecava kapacitet svake od organizacija za poistizanje zajednicke svrhe kroz podeli rizika,resursa,odgovornosti i nagrada. Partnerstvo donosi prednosti kao sto su:smanjenje ukupnih troskova projekta,poboljsanje kvaliteta usluge,brza realizacija potrebne infrastrukture. PROCESI U JPP javna uprava obavlja javne poslove u vlastitoj reziji,ali ponekad to nije moguce zbog nedovoljne strucnosti radnika uprave i visokih troskova izvodjenja javnih poslova. U tim slucajevima se koriste tradicionalni modeli za obavljanje javnih poslova a to su:-javni konkursi,-formalna ili organizxaciona privatizacija,-outsourcing,-materijalna privatizacija,-potpuna privatizacija,-funkcionalna priv.,-neformalno partnerstvo,-koncesija,-dugorocni ugovori,-delimicna privatizacija,-drustveno-pravna kooperacija.

SADRZAJ JPP JPP

je komercijalna saradnja javne institucije i privatnog partnera pod uslovima u kojima privatni partner:-dobija imovinu javnog sektora na komercionalno koriscaenje,-preuzima znacajna finansijske,tehniocke i operativne rizike u vezi sa koriscenjem imovine javnog sektora,-ima korist od koriscenja imovine javnog sektora uz uslov maximiziranja ekonomsko-finansijske koristi za javni sektor. Postoje 3 uslova koja idu u prilog stvaranja partnerstva,a to su: kriza,pojavljivanje ukljucivanje pokretaca i nekog ko sluzi kao katalizator.

FAKTORI USPESNOSTI MODELA JPP –kompatibilni ciljevi-u javnom i privatni sektor zele poboljsati veze na rastucim trzistima. Poslovni sektor to zeli u cilju rasta principa,a vlasti u cilju promovisanja razvoja i razmene ideja. –podrzavajuca okolina-podrzavajuca regulatorna,pravna i politicka okolina predstavlja kamen temeljac za ukljucivanje privatnog sektora. Privatna preduzeca radije zele da ugovor sluzi kao glavni regulatorni mehanizam. Pravni okvir je bitan jer je vrlo vazno uvesti odgovarajuce mehanizme kako bi se smanjila mogucnost za korupcijom u bilo kom procesu nabavke. Politicko okruzenje losom politickom klimom moze stvoriti barijere za pocetak ili odrzavanje javno-prviatne saradnje.

NAJVAZNIJI EKONOMSKI CINIOCI KOJI OBLIKUJU SAVREMENE OBLIKE POSLOVANJA

1)Porast dohodka i pojava novih proizvoda i usluga najvazniji dugorocni cinilac u oblikovanju potraznje je rast potrosacevog dohodka. Kako raste potraziocev dohodak raste i raste i potrosnja i dolazi do promena u samoj strukturi potrosnje. Dolazi do porasta potraznje za proizvodima i uslugama,intenzivnim znanjem.Preduzetrnistvo XXI veka zasnovano je na takvim novim proizvodima i zamenjuje konkurenciju baziranu na masovnoj proizvodnji pri tome usko grlo koje ogranicava sposobnost preduzetnika jeste sposobnost dizajniranja i kreiranja novih proizvoda i usluga.

75

75

2)Porast znacaja vremena Sposobnost brze obrade i protoka informacija,konvergencije kompjuterskih mreza i telekomunikacijska tehnologija omogucava preduzetnicima geografsku koordinaciju i na taj nacin sticanje snazne konkurentske prednosti. Povecanje realne zarade dovodi i do povecanja vrednosti vremena.

3)Globalizacija sustina globalizacije je pojava globalnog trzista,proizvoda standarda i nastajanje globalne potrosacke kulture. Gliobalizacija dovodi do medjuzavisnosti nacionalnih privreda,regija i gradova. Ona nastaje iz 3 procesa: modernih informacionih tehnologija,konzumerizma,neoliberalnih ekonomskih politika.

4)umrezivanje pruza brojne i konpleksne mogucnosti sticanja i kombinovanja poslovnih resursa. Omogucava prosirenje poslovne saradnje,bolji pristup resursima,povecava fleksibilnost,brzinu i kvalitet poslovanja.

5)Virtuelizacija poslovanja pojavljuje se kao rezultat upotrebe novih znanja,informacijske i komunikacijske tehnologije. Omogucava povecanje obima poslovanja,efikasnosti i profitabilnosti. Osnovna nacela virtuielizacije su:-identifikacija trzisnih nisa i prilika,-posedovanje jasne vizije,-fokus na kljucne sposobnosti,-izgradnja strateskih saveza sa poslovnim partnerima,-elektronsko poslovanje Virtuelizacija poslovanja donosi korenite promene koje se najbolje vide preko 3 dimenzije poslovanja: prostora,vremena i strukture.

6)Promene poimanja radnog mesta i vremena Virtualnost dovodi do toga da je klasicna fizicka kancelarija zamenjena virtuelnom kancelarijom,a poslovne jedinice virtuelnim timovima. Informaciona tehnologija stvara novu tipologiju funkcija,a to su:visi menadzeri,istrazivaci,dizajneri,intergratori,operatori,izvrsioci pomocnih poslova.

RAD NA DALJINU

kao zamena tipovanja na radno mest putem telekomunikacione tehnologije je veliki preduzetnicki izazov imajuci u vidu nacionalne razlike u ceni rada,nivou radnickih prava…Zaposljavanje na ovakav nacin je ekonomicno,udobno,prostorno i vremenski neograniceno,vecina poslova se obavlja kod kuce na vlastitom racunaru,a rezultati rada se salju poslodavcu. Poslodacvcima se smanjuju rezijski troskovi kao sto su struja,kirija za poslovni prostor,troskovi prevoza. Rda na daljinu je fleksibilniji jer poslodavcima pruza mogucnost biranja izmadju veceg broja potencijalnih radnika.

2ELEKTRONSKO POSLOVANJE

osim brzine poslovanja i direktnih poslovnih efekata postoje drugi razlozi za pojavu elektronskog poslovanja kao sto su: teznja ka sto boljem iskoriscenju svih raspolozivih poslovnih resursa,nastojanje da se ostvari sto bolja trzisna pozicija,veci komfor u radu radnika,bolja obucenost i teznja za odrzanjem koraka sa opstim tehnoloskim razvojem. Glavni tipovi elektronske trgovine su: B2B-e-trgovina izmedju kompanija bavi se odnosima izmedju i unutar poslovanja, B2C-e-trgovina izmedju firmi i klijenata,bavi se skupkljanjem informacija,kupovanjem fizickih i informacijskih dobara, B2G-e-trgovina izmedju kompanija i vlade, C2c-e-trgovina izmedju privatnih lica tj.potrosaca,karakterise rast elektronskih trzista i online akcija. Elektronsko poslovanje je onaj oblik organizacije poslovanja koji u velikoj meri zavisi od primene informacione tehnologije i podrske informacionih suistema.

3VIRTUELNA ORGANIZACIJA

predstvalja ciljno orijentiosanu super strukturu geografski dislociranih clanova od kojih je svaki specijalizovan za odredjeno podrucje poslovanja. Sve se to nalazi pod vodjstvom metamenadzmenta. Ima karakteristike:-povecanje konkurentske sposobnosti,-povecanje fleksibilnosti i adaptivnosti prema okolini,-povecanje kvaliteta proizvoda,-povecanje kvaliteta poslovne komunikacije,-smanjenje troskova poslovanja i uprabvljanja. U svetu deluje nekoliko tipova virtuelnih organizacija kao sto su one sto su bazirane na hoteliranju,na okruzenju i virtuelni tipovi. Virtuelni projekti okupljaju vise virtuelnih timova pa mozemo nazvati projektna virtuelna organizaciuja.

76

76

4KLASTERI:

su skup ekonomskih aktivnosti poslovnih subjekata,instiotucija,geografski koncemtrisanih,koji su uspostavili formalne i neformalna odnose izmedju sebe,horizontalne i vertikalne kao i naklonost industrijskog sektora preko kojeg razmenjuje informacija,znanje i robu radi izrade zajednickog proizvoda. Aktivnost klastera se zasniva na principima:zajednistvo,koncentracija,povezanost. Tri glavna efekta klastera koji uticu na ekonomske subjekte u poglredu konkurentskih prednostui su:-povecanje produktivnosti,-povecanje kapaciteta i podsticanje sirenja i fleksibilaizacije poslovanja.

Prednosti klastera:bolji pristup zaposlenima,dobavljacima i specijalizovanim informacijama,dopunjavanje kao rezultat klastera,pristup institucijama i javnim dobrima,bolja motivacija.

Nedostatci klastera: shvatanje klastera kao resenje svih ekonomskih problema,pokusaj vlade da razvije klastere,smanjuje rznolikos nacionalnoj ekonomiji,usmereni su na mikronivo,mogu biti izostavljeni iz vladinih programa.

TRI STUBA-NOSACA PREDUZETNICKOG DRUSTVA

1Uklanjanje prepreka za rast i razvoj preduzeca- potrebno je raditi na smanjenju birokratije iznalazenju finansiranja i zaposljavanja kvalifikativnih radnika,poboljsati raspolozivost finansiranja,ispitati koji cinioci najvise sprecabvaju medjusobno priznavanje pravila EU,podici nivo svih vrsta obrazovanja kako bi se osdigurao visok kvalitet poslovanja.

2Ujednjacavanje rizika i prednosti preduzetnistva- ulazenje u rizik bi trebalo nagradjivati i veoma je vazno proceniti sta mogu uciniti drzave clanice EU kako bi ravnoteza izmedju rizika i prednosti bila sto povoljnija za podsticanje preduzetnistva,i da se preduzeca-kceri ucine privlacnijim.

3Svako savremeno drustvo trba da ceni preduzetnistvo-nuzno je omoguciti da obrazovanje pomogne razvijanju svesti i vestina koje su potrebne za razvoj preduzetnistva i preduzetnickih vestina. Poslovne organizacije,mediji i drzavni organi za promociju preduzetnistva deluju sistematski u sirenju svasti o znacaju preduzetnistva kao okosnice buduceg ponasanja svakog od nas.

PREDUZETNISTVO

„Preduzetništvo je delatnost usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja preduzeća, sa osnovnim ciljem stvaranja novog tržišta i ostvarivanja dobiti. Ono je vezano za sve aspekte ljudskog ponašanja i delovanja - razvija kreativnost, pospešuje rađanje ideja i obogaćuje ljudske potrebe". (Dr Nenad D. Penezić, ''Kako postati preduzetnik'', Beograd, 2003.)

Preduzetništvo obuhvata zbir znanja, veština i sposobnosti, ali i kreativnost, pokretački duh, hrabrost, odgovornost, dinamičnost, posvećenost, upornost.

Zašto su važna preduzetnička znanja i veštine?

• Zbog lakšeg snalaženja u oblasti poslovanja

• Kao preduzetnik, možete da birate čime ćete se baviti, na koji način i kada

• Preduzetnička znanja i veštine možete primeniti u svim oblastima života

• Razvoj ljudskog potencijala kroz obrazovanje iz oblasti preduzetništva ključni je element zapošljavanja i ekonomskog razvoja u celom svetu

77

77

Ako imate ideju koja „obara sa nogu" i dosadilo vam je da lutate sa jednog radnog mesta na drugo jer smatrate da je ideja koju vi imate perspektivnija ili prosto ne vidite sebe kako pod tuđom palicom postižete uspeh - preduzetništvo je vaš cilj. Ukoliko ste definitivno zaključili da je najbolji korak za vas privatna praksa tj. da svoju budućnost vidite kao preduzetnik, odlučno stupite u realizaciju svojih ideja ili bar dobro razmislite o svojim mogućnostima. Evo šta morate da znate.

Osnova uspešnog preduzetništva se temelji na tri stavke:

1. poznavanje - tržišta, kupaca, potreba, tehnologije, neke delatnosti

2. sam preduzetnik - iskustvo, strast, upornost i istrajnost, ogroman rad

3. ideja - san, cilj, neiskorišćena tržišna prilika

Obrazloženje ove tri stavke ćemo krenuti obrnutim redosledom kako bismo pokušali da vam ukažemo na proces kroz koji je neminovno proći.

Dakle, treće mesto pripada ideji - od nje sve kreće, ona predstavlja temelj vašeg uspeha i prvu lestvicu na koju se morate popeti kako biste dosegli uspeh. Da biste koraknuli u svet preduzetništva morate da imate ideju jer - ideja je ta koja pokreće. Ona je podložna promenama i adaptacijama i ne mora biti konačna, na njoj možete raditi i dograđivati je, ali mora postojati makar i u vidu sna za koji vam se pružila prilika da ga ostvarite.

Drugo mesto pripada vama samima. Uspeh svakako zavisi od vas, a u tome vam mogu pomoći iskustvo i upornost kao motiv i pokretač da svoju ideju ostvarite. Međutim, ono čega morate biti svesni je da, ukoliko ne bude upornosti i predanosti poslu i želji da se vaš plan ostvari (a to je veoma obiman posao koji zahteva puno truda i ulaganja), velike su šanse da ste ga osudili na propast i pre nego što se razvio. Dakle, vi predstavljate centralni deo uspeha sa idejom kao vodiljom ka cilju i znanjem kao oruđem na tom putu. Ovako organizovani možete realizovati sve ono što ste planirali.

Na prvom mestu je znanje. Da biste bili uspešni u nečemu i da biste uopšte imali mogućnosti u realizaciji svojih ideja, morate posedovati znanje. Kako bi ideja bila konkretizovana i kako bi imala mogućnost realizacije, morate poznavati tehnologije koje se koriste, poznavati kanale distribucije, dobavljače, kupce i njihove potrebe, troškove proizvodnje i distribucije, marže, monopol, dominantne igrače i njihove jake i slabe strane. Podržavamo stav da se "niko nije naučen rodio", te isto važi i za preduzetništvo. Postoji mogućnost obuka i kurseva koji će vam pomoći da neka od ovih znanja naučite ali veliku većinu ćete steći iskustvom, konstatnim kontaktima sa kupcima i dobavljačima, sa mašinama i tehnologijama. Tu stičete i znanje i iskustvo.

Ova znanja će vam pomoći i da unapredite svoje ideje i da unapređujete već postojeće segmente svog preduzeća. Tek sa tim znanjem ste u stanju da razmišljate o tržištu i pronalazite nove, bolje i efikasnije načine da zadovoljite potrebe tog tržišta. Da promenite i unapredite stvari. Da preduzmete nešto novo na tržištu. Da budete preduzetnik.

78

78

Glava 7

1. Definišite preduzetnički poduhvat

Preduzetništvo je pogonski motor i generator ekonomske dinamike i progresa svake zemlje i njene ekonomije. Ono omogućuje stvaranje materijalnog bogastva, ali i mnoge životne radosti, stvaralačke izazove i duhovna i emotivna zadovoljstva njegovim nosiocima, preduzetnicima ali i svim drugim brojnim učesnicima preduzetničkog procesa.

Društvo mora razumeti značaj i domete preduzetničkog ponašanja kojim se profiliše određena kultura rada, stratifikacijaljudi prema njihovom doprinosu stvaranju društvenog proizvoda i uopšte prema etici života koja će primarno zavistiti šta, kako i koliko čini svaki pojedinac u svom socijalnom okruženju, počev od porodice, mesta stanovanja, regiona, perko države, pa sve do globavlnih okvira.

4 aspekta preduzetništva: kreiranje nove vrednosti, organizacija, preuzimanje rizika i nagrada. Preduzetnički poduhvat može započeti na 4 osnovna načina: osnivanjem novih pr-ća, kupovinom postojećih biznisa, kupovinom franšize i kupovinom licence. Zajedničko svim ovim vidovima poslovanja jeste postojanje jasne poslovne ideje, velike motivacije da se uspe u njenoj ralizaciji i posedovanje kapitala, odnosno sredstava neophodnih da se ostvari poslovni poduhvat.

2. Na koje se sve načine može ući u biznis?

Otpočinjenje poslovnog poduhvata se sastoji od 5 poslovnih poduhvata:

razraditi ideju napraviti plan poslovanja (biznis plan) formirati organizaciju (pr-će, radnju, zadrugu, ortakluk itd) obezbediti početni kapital ne odustati

Početnici se uvek nalaze u dilemi kojoj od sledećih oblika da izaberu:

1. postati partner nekome ko već ima registruvanu delatnost

2. kupiti postojeću firmu, radnju, zadrugu

3. osnovati vlastitu firmu, radnju, zadrugu

4. kupiti franšizu

5. kupiti licencu

Biznis je najbolje započeti na jedan od sledeća tri načina:

1. osnavanje novog biznisa

2. kupovina postojećeg biznisa

3. fransizingom

4. lizing

Svaki od ovih načina sadrži i prednosti i nedostatke, a na preduzetniku je da proceni šta mu se čini najprivlančnijim, odnosno najperspektivnijim u svim mogućim značenjima.

79

79

3. šta su prednosti a šta nedostaci osnivanja novog biznisa?

Osnovne prednosti osvnivanja novog biznisa:

- Mogućnost pozicioniranja biznisa na željenog lokaliciji

- Fizički kapaciteti se instaliraju prema definisanim ciljevima u okviru biznis plana

- Mogućnosti inoviranja su mnogo veće

- Preduzetnik samostalno stvara imidž preduzeća od početka

- Nova firma se može osnovati sa relativno malo para

Nedostaci osnivanja novog biznis plana su:

- visok rizik (novo se ponekad teško probija na tržištu)

- potrebno je da prođe dosta vremena da bi se zadobilo poverenje potrošača

- problem obezbeđivanja sredstava

- proces uhodavanja takođe zahteva vreme, što podrazumeva uspostavljanje kanala nabavke, kanala prodaje, i kanala kreditnih aranžmana

4.prednosti i nedostaci kupovine postojećeg biznisa

Ključne prednosti kupovine postojećeg biznisa su:

- tržište – kupovinom biznisa kupujemo postojeće kupce

- nizak rizik – biznis je već uhodan

- lakši pristup izvorima finan. – postoji poverenje banaka i drugih finansijera

- uhodani kanali nabavke

- zaposelni koji ne zahtevaju dodatnu obuku

osnovni nedostaci kupovine postojećeg biznisa su:

- veoma čest razlog prodaje biznisa su upravo razni problemi u poslovanju

- kupovinom biznisa nasleđujemo njegov nepoželjan imidž

- postojeću organizacionu kulturu nije lako menjati

- nemamo mogućnost izbora lokalicije i građevinskih objekata

80

80

5. objasnite višeznačnost ciljeva preduzetničkog poduhvata

Nezavisno od izvora kapitala svaki preduzenik, naročito novi, treba da se pridržava osnovnih pravila:

1. treba jasno definisati cilj poslovanja – strategija preduzetništva je ne dvosmislena, bez cilja nema ni puta. Ukoliko preduzetnik na početku nema krajnji, dugoročni i uz to kratkoročni cilj, s čitavom paletom ciljeva u hodu, neka ne rizikuje svoju, a možda i sudbinu svoje porodice i prijatelja. Cilj je potreban kako bi preduzetnik na određeni način i izmerio svoj uspeh

2. ročnost ciljeva – ciljevi su kratkoročni i dugoročni, a treba ih prilagoditi okolnostima. Preduzetnik u svom poslovnom planu može imati jednogodišnje, 3-godišnje, itd ciljeve, ali pravo finan nije moguće bez dugoročnog ponekad i strateškog cilja.

3. „BENCHMARKING PROCENA USPEŠNOSTI“ – među tehnikama procenama uspešnosti poslovanja koristi se i tehnika tzv benchmarkinga, kao metod poređenja sa najboljima. Doprinosi efikasnijem okrivanju da li se preduzetnik kreće prema željenom cilju ili treba da izvrši promene u svojoj poslovnoj strategiji.

4. ciljevi moraju biti precizni i konkretni – ciljevi moraju biti vrlo određeni, definisani, ne preterano široko pojasni i nikako sve obuhvatni. Najvažnije je da ciljevi moraju biti realistični, daleko ostvarljivi, niti previše skromni i lako ostvarivi, jer to dovodi do tzv preduzetničke tromosti i lenjosti, niti megalomanski i nestvarni.

6. navedite sve izvore finansiranja biznisa

Postoje brojni izvori i načini pribavljanja novca, tog nezamenljivog pogonskog goriva svakog biznisa. Lična sredstva preduzetnika i članova njegove porodice, rodbine, prijatelja i sl obično nisu dovoljna za iole ozbiljne preduzetničke poduhvate. Stoga izdašnije izvore, najčešće treba tražiti na tržištu kapitala, pre svega u bankarskom sektoru.

Problem preduzetničkih finan može se posmatrati na tri različita spektra:

1. novo preduzetništvo

2. kupovina postojećeg biznisa

3. proširenje postojećeg biznisa

ni jedan ulagač ili kreditor neće uložiti ni dinara ukoliko ne postoji osnovni plan otplate s investicionom studijom troškova i realno ostvarivih očekivanih prihoda.

7. koje sve vrste kredita banke odobravaju preduzetnicima?

* Banke nude veliki broj finansijskih usluga osnovne usluge koje su interesantne malim i srednjim pr-ćima i posebno firmama u nastajanju, su sledeće:

- kredit na poslovnom računu – omogućuje preduzetniku da direktno dobije sredstva za finan obrnih sredstava. Obično ima fiksnu kamatnu stopu.

- Srednjoročni i dugoročni kredit – ove pozajmice obično se daju u slučaju ulaganja u osnovna sredstva, mašine, prevozna sredstva. Srednjeročni krediti imaju fiksnu kamatnu stopu, a dugoročni mogu imati i promenljivu.

81

81

- Hipotekarni krediti – su vrsta dugoročnih pozajmica gde osiguranje banke bazirano na nekretnini. Ako preduzetnik ima u posedu nekretninu, može je koristiti kao osiguranje u banci, koja u tom slučaju stavlja nekretninu u hipoteku.

- Garancija banke – je garancija koju banka nudi preduzetniku da bi realizirao neke svoje operativne aktivnosti ili ulaganja.

* Preduzetničke kredite daju sve poslovne banke, plasirajući vlastita sredstva ili plasirajući udružena državna sredstva, sredstva jedinica lokalne samouprave i vlastita sredstva putem državnih programa. Pri odabiru kredita po meri preduzetnika treba voditi računa o nekoliko činilaca:

- nameni kredita

- uslovima kreditiranja

- troškovima kredita

8. šta su fondovi rizičnog kapitala?

Nakon početne faze u kojoj su poslovni anđeli pogodniji investitori, kada nastupi potreba za većim iznosima, na scenu stupaju fondovi različitog kapitala, kojima je takođe draže ući u takvu firmu, nego u tek osnovani start-up projekt. Osnova je karakteristika venture kapitala da se preduzetnik mora odreći dela svojeg vlasništva u korist fondova a kasnije kada venture fond odluči da izađe iz vlasničke strukture, što se obično događa nakon 3-7 godina, moraju imati jasnu ideju kome će svoj udeo da proda. Opcije su prodaja udela preduzetniku, 3 licu ili izlazak na berzu. Za venture kapital fond daleko je najnepovoljnija je 1 varijanta - jer se tako postiže najmanji prinos.

Fondovi rizičnog kapitala se sastoje od institucionalnih ivestitora i od kapital velikih korporacija, sakupljenih na tržištu kapitala od strane specijalizovanih stručnjaka. Ti stručnjaci kupuju udeo u novim pr-ćima, pružajući im podršku s ciljem da se preduzeće razvije i raste.

Fondovi rizičnog kapitala razlikuju 3 faze finansiranja

1. finansiranje semena – pruža mogućnost istraživanja, procene i razvoja inicialnog koncepta pre nego ideja dođe u fazu realizacije

2. finansiranje početka realizacije ideje – pruža se preduzetnicima koji su u procesu nastajanju ili su u poslu tek kratko vreme. Finansije služe za razvoj proizvoda ili usluge ili početni marketing.

3. finansiranje ekspanzije i razvoja – sredstva se dobijaju kada je pr-će u razvoju ili raste.

9. šta su ,,poslovni anđeli“ ?

U poslednje vreme u svetu se brzo razvija jedan specifičan jedan vid partnerstva u finan preduzetništva, na taj način da partner ne mora biti osoba koja zajedno sa preduzetnikom obavlja poslovanje, već to može biti tzv. tihi partner koji svoja sredstva investira u poslovanje a istovremeno nije zainteresovan da i aktivno učestvuje u radu i upravljanju preduzetničkom firmom u koju ulaže. Takvi tihi partneri se nazivaju i poslovni anđeli ili venture kapital, a većina njih su i sami stekli bogastvo pokretanjem vlastitog posla. Motivi poslovnih anđela su različiti, ali preovladavaju tri:

82

82

1. očekivanje finan dobitaka od budućeg kapitalnog rasta

2. uključenost u neki preduzetnički poduhvat

3. želja za prenošenjem stečenog iskustva vezanog uz pokretanje poslovanja

Nakon ostvarenog cilja poslovni anđeli izlaze iz posla i prodaju svoj udeo. Poslovni anđeli su za razliku od fondova bogati pojedinci čiji se motivi uglanom svode na očekivanje finan dobitaka od budućeg kapitalnog rasta, te želje da budu uključeni u neki preduzetnički poduhvat i prenesu stečeno iskustvo iz prethodnog poslovanja

10. objasnite lizing

Ovaj obli finansiranja se zasniva na ideji na je objekt lizinga bolje koristiti tj iznajmiti nego kupiti. Lizing omogućuje korisniku da neku opremu ili nekretninu dobije na koršćenje na dogovoreno vreme, umesto da je kupi. Razlikuju se dva tipa osnovna lizinga: finasijski i operativni. Razlika nastaje u načinu obračuna troškova iznajmljivanja kao i poreskom tretmanu.

Kod operativnog lizinga predmet iznajmljivanja ostaje u vlasništvu davaoca najma za čitavo vreme njegovog trajanja, ali se po njegovom isteku može prodati 3 licima. Troškovi operativno lizinga priznaju se kao troškovi poslovanja i umanjuju osnovicu za plaćanje poreza na dobit. Prilikom ugovaranja obavezna je uplata garancije davaociu najma koji se iskazuje u procentu početne vrednosti predmeta lizinga. Po isteku lizinga ugovora predmetna oprema ili nekretnina može se zameniti drugom, novom i modernijom.

Kod finansijskog lizinga predmet koji se iznajmljuje prelazi u potpuno vlastništvo korisnika sa zadnjom otplaćenom ratom lizinga. Prednosti lizinga su brojne zbog čega je veoma popularan među preduzetnicima naročito početnicima.

11. objasnite faktoring

Je posao kratkoročnog finan izvoznog ili uvoznog posla preko faktora kao posebne organizacije. Prodavci, odnosno kupci mogu se finan posredstvom faktora pod uslovom da kupac sve porudžbine pre izvršenja isporuke od strane poslodavca mora dati faktoru na odobrenje, te da faktor stalno ispituje kreditnu sposobnost kupca, pre nego što preuzme bilo kakvo potraživanje. Osnovu ovog finan aranžmani čini ugovor o faktoringu, odnosno globalna cesija budućih potraživanja dobavljača.

12. šta je franšiza

pojam franšiznog poslovanja ima mnogo definicja, zbog čega možemo reći da skoro svaka zemlja ima svoju definicuje o tome šta je franšiza.

Franšizno poslovanje je sistem trgovanja dobrima ili uslugama ili tehnologijom koja se bazira na bliskoj i stalnoj saradnji legalno i finansijski samostalnih preduzeća vlasnika franšize i njihovih pojedinačnih korisnika korisnika franšize gde vlanik garantuje svojim korisnicima pravo i nameće obavezu da će voditi posao u skladu sa konceptom franšize.

Postoje dva osnovna oblika:

1. franšiza distribuje proizvoda

2. franšiza poslovnog formata – kao i različite varijante i kombinacije ova dva tipa

83

83

U prvom tipu franšize primaoc franišize prodaje proizvod koji proizvodi davaoc franšize, pri čemu kupac franšize plaća zapravo brend, odnosno afirmisanu marku proizvoda. U drugom slučaju kupac franšize osim prava korišćenja brenda kupuje poslovni model, odnosno tehnologiju poslovanja.

Franšiza se sastoji od poslovnih paketa koji sadrži marku, sistem ili know-how, poslovno iskustvo, stalnu stručnu podršku, marketing i public relations, obuku, priručnik, robu ili uslugu. Za ulazak u preduzetništvo kupovina franšize je sigurniji način započinjanje sopstvenog privatnog posla jer je u interesu obeju strana, davaoca franšize i primaoca da posao uspe. Kupovinom franšize prodaje roba i usluge koje su odmah prepoznate na tržištu jer već uspešno deluju.

13. prednosti i nedostaci franšiznog poslovanja

Postoji značajan broj prednosti koje pruža franšiza kao način širenja poslovanja:

1. tuđi novac. Prilikom širenja posla uvek je teško doći do novca. Ako ste u franšizi, tada vam kapital potreban za širenje posla daje franšizoprimac.

2. kvalifikovani i motivisani rukovideći kadar – u franšizi imate ljude koji su dobro pripremljeni za poslovanje u sistemu franšize jer ste ih sami pripremili, a uz to su i vrlo motivisani, jer je to njihov preduzetnički poduhvat.

3. vreme – vreme potrebno da se izgradi uspešan posao na novoj lokaciji ulaže franošizoprimac koji to vreme ulaže na prvom mestu u svoj preduzetnički projekt, a ujedno u vaš.

4. jednostavnost – franšizodavcu je interno potrebna samo kompakta organizacija koja se sastoji od nekoliko visoko specijalizovanih menadžera za raličite aspekte poslovanja s kojima se organizacija bavi, te njihovo pomoćno osoblje.

5. efikasnost – profitabilnost. – poslovnice u franšizu su po pravilu bolje vođene, pa stoga i efikasnije, nego poslovnice u valsništvu kompanije iz jednostavnog razloga što je u njih uložen kapital, vreme, znanje a često i celokupna egzistencija franšizoprimca pa su isti stoga vrlo motivisani za uspeh.

6. brzo širenje - danas se tržište vrlo brzo i često menja, pa ako ne delujemo brzo u smislu širenja koncepta, neko drugi će nas preduhitriti.

7. optimalna veličina – maksimalni profit ostvaruje se samo velikim obrtom. Franšiza nudi mogućnost da imamo stotiten i hiljade jedinici širom sveta što nam nijedan drugi model poslovanja ne može da pruži.

8. velika kupovna moć – veliki broj jedinica u franšizi omogućuje kompaniji da kupuje za čitav sistem uz veliku uštedu za sve u lancu. Time se uveliko povećava granica zarade, a franšizoprimcima daje veliku prednost nad konkurencijom

9. osiguranje lokacija – kako sistem franšize raste počinje na tržištu stvarati imidž veličine i uspešnosti. Veliki trgovački centri vole imati poznate, uspešne franšize u svojim lokalima.

10. dominacija na tržištu – franšizni sistem u praksi vrlo brzo raste i samom svojom veličinom i uspešnošću istiskuje konkurenciju na određenom području. Franšizni lanac radi zajedičkog ulaganja u marketing može sebi priuštiti znatniju reklamu na tom tržištu jer se troškovi dele među mnogim jedinicama

11. razvoj reklamog materijala – prednost deljenje troškova među velikim brojem franšizoprimaca, tako da svi imaju prednost

84

84

franšizni biznis nije nikakav idealni model, već i on ima slabosti. One se ispoljavaju kako na strani franšizoprimaoca, tako i na strani davaoca franšize. U prvom slučaju radi se o neprijatnom gubitku poslovne autonomije, odnosno o prevelikoj zavisnosti od davaoca franšize; zatim o neelastičnosti franšiznog sistema; o preteranom očekivanju prevelike zarade što inspiriše širenje kruga zainteresovanih koji onda međusobno konkurišu i teško ispunjavaju finansijske obaveze prema davaocu franšize. Na strani davaoca franšize takođe postoje izvesni nedostaci franšiznog poslovanja kao npr: smanjena mogućnost kontrole svih primaoca franšize uz rizik da se neki ne pridržavaju stroge procedure korišćenja franšize; problem obuzdavanja nekih primaoca koji pokušaju da odstupe od ugovora; nemogućnost uticanja na zapošljavanje kod primaoca franšize; što sve govori, takođe o smanjenoj poslovnoj autonomiji.

14. objasnite koncept projekta kao preduzetničkog poduhvata

Projek je jedinstveno, kreativno, resursno i vremenski organičeno, veoma neizvesno, za razliku od svakodnevnog tekućeg posla. Prema definiciji američkog Project Management Instituta projekt je „privremeni poduhvat preduzet u svrhu stvaranja jedinstvenog proizvoda, usluge ili rezultata“. Osnovne karakteristike projekta su njegova privremenost, jedinstvenost i postepenost razrade. Svaki projekt ima svoj određeni početak i određeni kraj. Privremenost je određena privremenom potrebom za projektom, privremenom organizacijom i strukturom vođenja projekta te ograničenim trejanjem. Jedinstvenost je važno svojstvo projekta. Ponavljanje nekih sastavnih elemenata ne menja osnovno svojstvo jedinstvenosti svakog pojedinog projektnog ostvarenja. Postepenost ujedinjuje privremenost i jedinstvenost projekta. Postepena razrada projekta podrazumeva razvijanje projekta po koracima uz njegov kontinuirani rast. Wysocky i McGary definišu projekt kao „sled jedinstvenih, složenih, i povezanih aktivnosti koje imaju zajenički cilj ili svrhu koja mora biti dovršena u određenom roku, u okviru budžeta i prema određenoj specifikaciji“. Svaki projekt ima određen nivo nesigurnosti, odnosno postoji određeni rizik da se pretpostavljeni parametri neće ostvariti. Da bi se izbegli ili ublažili negativni uticaju takvih rizičnih događaja, projektnom treba upravljati kroz njegov životni ciklus.

15. kako se definiše rizik u preduzetništvu

Osnovna svrha upravljanja rizicima je identivikovanje faktora rizika za poduhvat/projekt, a zatim izrada plana upravljanja rizicima kako bi se minimizirala verovatnoće pojave rizičnog događaja i njegovog lošeg uticaja na poduhvat/projekt. Smith i Merritt pod rizikom podrazumevaju mogućnost pojave neželjenih događaja koji otežavaju sprovođenje poduhvata, a karakterišu ga tri osnovne osobine: neizvesnot, potencijalni gubitak i vremenska komponenta.

Rizik se povećava s povećanjem izloženosti izvorima opasnosti, a smanjuje efikasnom zaštitom od ljihovih nepovoljnih uticaja. Da bi se rizicima u poduhvatu uspešno upravljalo, potrebno je dobro poznavati osnovne komponente rizika:

• uzroke

• događaje

• efekte

rizik je najnepouzdaniji i nepredvidljiv koncept u svakom vidu ljudskog ponašanja. Rizik preduzetničkog poduhvata je nesiguran događaj ili stanje koje može da ima pozitivan ili negativan uticaj na barem jedan od ciljeva poduhvata – na rokove, troškove, kvalitet ili predmet projekta. Rizik može imati jedan ili više uzroka, a njegova pojava jednu ili više posledica. Rizik se shvata kao pretnja uspehu poduhvata, ali i kao prilika za povećanje šansi za uspešnu realizaciju poduhvata.

Tabela 2. strana 259 važno!! I 260

85

85

16. vrste rizika

=opste vrste rizika=

1. rizik raspoloživosti – rizik da će dobijena usluga kvantitetom biti manja od ugovorene

2. poslovni rizik – rizik da organizacija ne može ispuniti svoje poslovne obaveze

3. rizik građenja – građevina nije završena na vreme, u okviru budžeta i prema ugovorenoj specifikaciji

4. rizik pretakanja – rizik prilagođavanja poduhvata prema potrebi premeštanja zaposlenih/klijenata s jednog mesta na drugo

5. rizik zahteva – zahtev za uslugom ne odgovara planiranom projektovanom ili procenjenom nivou usluge

6. rizik projektovanja – projektant ne može isporučiti ulusgu po traženim karakteristikama i standardima kvaliteta

7. ekonomski rizik – kada je realizacija poduhvata osetljiva na ekonomske uticaje

8. rizik okoline – priroda poduhvata ima glavni uticaj na neposredno okruženje i postoji velika verovatnoća prigovora od starne javnosti

9. rizik finansiranja – kada su kašnjenja projekta ili promene obima projekta posledica (ne)raspoloživosti finansijskih sredstava

10. pravni rizik – promene zakonodavstava povećavaju troškove

11. rizik održavanja – troškovi održavanja imovine premašuju budžet

12. rizik korišćenja – troškovi korišćenja premašuju budžet, kvalitet odstupe od standarda

13. rizik planiranja - projekat nije supešan zbog grešaka i propusta u planiranju

14. politički rizik – političke promene koje utiču na poduhvat

15. rizik nabavke – nedovoljan kapacitet dobavljača, sporovi između ugovorioca

16. rizik informacija o poduhvatu – kvalitet prikupljenih relevantnih informacija u fazi pokretanja poduhvata može dovesti do neočekivanih problema

17. rizik reputacije – loš glas učesnika u poduhvatu u percepciji javnosti klijenata

18. tehnološki rizik – promene u tehnolpogiji imaju za rezultat uslugu koja ne uključuje optimalnu tehnologiju

19. rizik obima – stvarni obim varira oko predviđenog

86

86

prema metodologiji poznatoj pod nazivom Method 123 , rizike nekog poduhvata je moguće podeliti u kategorije:

1. zahtevi nsiu jasno definisani, specifikovani zahtevi ne zadovoljavaju potrebe klijenata, zahtevi nisu merljivi

2. poslovna očekivanja – nisu identifikovana poslovna očekivanja, poslovne koristi nisu merljive, konačno isporučeno rešenje ne ispunjava poslovna očekivanja

3. planiranje – planirani rok je prekratak, nisu isplanirane sve potrebne aktivnosti ni zadaci, nisu tačno isplanirane međuzavisnosti aktivnosti

4. budžet – troškovi poduhvata premašuju dodeljena sredstva, postoje neplanirani izdaci na poduhvatu

5. isporuke – nisu jasno definisani zahtevi za isporukama, nisu precizno definisani zahtevi za kvalitetom, isporučeni proizvodi ne zadovoljavaju zahtevani kvalitet

6. obim poduhvata – granice poduhvata nisu jasno određene, poduhvat se ne sprovodi u okviru dogovorenih granica, promene u poduhvatu negativno utiču na poduhvat

7. problemi – problemi tokom poduhvata nisu na vreme rešavani, slični problemi se kontinuirano ponavljaju kroz poduhvat, nerešeni problemi postaju novi rizici za poduhvat

8. dobavljači – nisu definisana očekivanja prema dobavljačima, dobavljači ne zadovoljavaju očekivanja, problemi s dobavljačima negativno utiču na poduhvat

9. prihvatanje isporuka – kriterijumi za prihvatanja isporuke nisu jasno definisani, klijenti ne prihvataju isporuku poduhvata, kupac je nezadovoljan procesom promopredaje

10. komunikacija – nekontrolisana komunikacija stvara probleme u projektu, ključne interesne grupe nisu upoznate s napredovanjem poduhvata

11. resursi – osoblje dodeljeno poduhvatu nema odgovarajuću kvalifikaciju, za sprovođenje poduhvata nema dovoljno opreme, manjak materijala u trenutku potrebe za njegovom ugradnjom

Vrste rizika

1. rizik likvidnosti

2. finansijski rizik

3. ekonomski rizik

4. rizik završetka izgradnje

5. valutni rizk

6. politički rizik

7. ekološki rizik

8. operativni rizik

9. rizik osiguravanja dovoljnih ivzora finansiranja

10. socijalni rizik

87

87

17. Definišite kvalitet kao dimenziju poslovnog poduhvata

Komleksnost pojma kvaliteta proizilazi iz intezivnog trenda promene odnosa kupaca prema kvalitetu. Za relativno kratko vreme pređen je put od obične inspekcije, preko kontrole kvaliteta, statističke kontrole proces, obezbeđenja kvaliteta, obezbeđenja proizvoda, totalne kontrole kvaliteta, sve do savremenog koncepta upravljanja totalnim kvalitetom (TQM). Kvalitet je složen pojam, sastavljen od više elemenata ili kriterijuma. Elementi ili kriterijumi kvaliteta proizilaze iz suštine kvaliteta različitih vrsta proizvoda, usluga, aktivnosti, zavisno o njihovoj upotrebi, korisnosti, važnosti za kupca – potrošača.

Svetski priznati autoritet, Crosby, iznosi jednostavan stav da kvalitet znači prilagodljivost, odnosno udovoljavanje zahtevima kupaca, klijenata. On tvrdi da „... moramo definisati kvalitet kao udovoljavanje zahtevima ako njime nameravamo upravljati.“ Osim ovog postoje i pokušaji sasvim preciznog pojmovnog određivanja kvaliteta i to na tri načina:

1. kaoopšta definicaj kvaliteta

2. kao „stara“ službena definicaja kvaliteta

3. kao „nova“ službena definicija kvaliteta

opštom definicijom kvalitet se pojmovno određuje kao mera ili pokazatelj koji pokazuje obim, odnosno iznos upotrebne vrednosti nekog proizvoda ili usluge za zadovoljenje tačno određene potrebe na određenom mestu i u određenom trenutku, upravu u času kada se taj proizvod ili usluga kroz društveni proces razmene potvrđuje kao roba.

18 Objasnite TQM koncept

Potpuno upravljanje kvalitetom nalaže da se kvalitetom treba da bave apsolutno svi članovi organizacije, od top menadžmenta koji kooridinira procesom upravljanja, preko poslovođa koji podučavaju i kontrolišu zaposlene, do samih radnika koji strategiju i planove neposredno sprovode u delo.

Potpuno upravljanje kvalitetom vuče poreklo iz istraživanja američkih profesora Deminga i Jurana koji su još ranih 50-tih razmatrali kontinuirano unapređenje i strateško planiranje kvaliteta. To je zapravo bio odgovor na kaizen, japansku poslovnu koncepciju koja se pokazala vrslo uspešnom.

Totalno upravljanje kvalitetom je filozofija upravljanja koja se usmerava na identifikovanje i proizvodnju proizvoda/usluga koji ispunjavaju očekivanja korisnika, a u takvom okruženju koje potiče međusobnu saradnju osposobljenih izvršilaca koji su ovlašćeni i motivisani za kontinuirano poboljšanje i proizvoda i procesa unutar organizacije. Trorečna sintagma totalno upravljanje kvalitetom može se rasčlaniti i svaka reč posebno objasniti:

Totalno – znači da kvalitet uključuje sve članove i sve aktivnosti u organizaciji

Upravljanje – znači da je kvalitet predmet upravljanja tj da se njime može i treba upravljati

Kvalitetom – znači da se kvalitet usklađuje s potrebama i zahtevima potrošača

88

88

19 Navedite osam bitnih elemenata modela TQM

Proces planiranja je svojevrsno vezivno tkivo, ,,lepak“ koji drži zajedno sve TQM aktivnosti. Organizacije su svesne da kupce mogu zadovoljiti samo ako im konstantno nude proizvode i usluge koje oni traže i kada ih traže i sve to po optimalnoj ceni. Organizacije koriste tehnike upravljanja procesima kako bi ispunili očekivanja potrošača. Procesima treba upravljati u cilju njhivog neprestanog poboljšavanja. To podrazumeva:

- definisanje procesa

- merenje performansi procesa

- proveru performansi procesa

- otkrivanje mana procesa

- analizu problem procesa

- izmene procesa

- merenje efekata izemene procesa

- komentare promena od starne poslovođa i korisnika

za uspeh modela TQM uvek je potrebno obezbediti sledećih 8 bitnih elemenata:

1. etiku

2. integritet

3. poverenje

4. usavršavanje

5. timski rad

6. liderstvo

7. vrednovanje

8. komunikaciju.

* Ipak temelje TQM-a čine etika, integritet i poverenje.

Sa stanovišta odnosa perma TQM mogu se razlikovati tri osnovne menadžerske orijentacije: razvojan, taktička idefanzivna. U prvoj se nalaze menadžeri koji su potpuno okrenuti budućnosti i koji TQM shvataju kao sredstvo za podizanje uspešnosti firme. U drugoj grupi su oni menadžeri koji TQM vide tek kao sredstvo za zadovoljenje sadašnjih potreba potrošača gledajući u njima samo i jedino – kupce. Treća kategorija menadžera opsednuta je potrebom preživljavanja u tzv. neprijateljom okruženju.

89

89

20 Šta podrazumeva koncept poslovne inteligencije

Poslovna inteligencija se grana na dva pojma. Prvi je vezan uz kognitivnu inteligenciju gde se pokušava poboljšati odlučivanje firme raznim metodama i tehnikama poboljšanog odlučivanja ili se pokušava kreirati tzv veštačka inteligenicja na nivou podržavanja odlučivanja firme raznim sistemima za podršku odlučivanju zasnovanim na ekspretnim sistemima, modelima neuronskih mreža itd. drugi fokus poslovne inteligencije se odnosi na prikupljanje, analiziranje, obradu, čuvanje i prenos informacija važnih za kvalitetnije i brže odlučivanje.

Poslovna inteligencija predstavlja osnovnu tehnološku infrastrukturu koja omogućava poslovnim subjektima potpuno upravljanje informacijama i time postizanje veće fleksibilnosti u tržišnoj utakmici.

Prema definiciji Larisse T. Moss i Atrea poslovna inteligencija predstavlja arhitekturu i kolekciju integrisanih operativinh aplikacija, zatim aplikacija za podršku odlučivanju i baza podataka koje poslovnim sistemima omigućavaju lak pristup podacima. Poslovna inteligencija predstavlja proces prikupljanja raspoloživih internih i značajnih eksternih podataka i njihovo pretvaranje u korisne informacije koje pomažu poslovnim korisnicima pri donošenju odluka. U alate poslovne inteligencije se ubrajaju: alati za ispite, alati za rudarenje podataka, softver za multidimenzionalne analize.

Iz svega navedenog jasno se može zaključiti da primena koncepta poslovne inteligencije omogućava poslovnim sistemima korišćenje samo onih informacija koje su im u određenom vremenu potrebne za donošenje poslovnih odluka, a iskazane su na način kojim im najviše odgovara.

21.22 objasnite značaj brendiranja u biznisu; koje su najvažnije karakteristike trgovačke marke

marka (brend) postaje najcenjenija imovina preduzeća. Definicija marke Amerčkog udruženja za marketing potiče iz početka 60-tih, ali se još uvek nalazi u mnogim udžbenicima marketing enadžmenta: ,,marka predstavlja ime, izraz, znak, simbol ili dizajn, ili njihovu kombinaciju u cilju identifikacije roba ili suluga jednog ili grupe proizvođača i njihovoj diferencijaciji od robe i usluga konkurenata...“.

emocionalnost je danas postala najveći adut lojalnosti marki i njene diferencijacije, a pogotovo kada su dva proizvoda vrlo slična ili čak ista. Potrošači vremenom počinju da se vezuju za određene proizvode/usluge i teško im je da se od njih odviknu. Oni premanjima osećaju određenu vrstu emocionalnost. Kada prevladavaju emocionalnielementi, tada će potrošač svojoj marki i oprostiti neke greške, ili ako ona neko vreme zaostane u inovacijama.

Emocionalni link je glavni generator dodatne vrednosti marke. Marka je cenjenija i vrednija kad je, osim svesti o njoj ili poznavanja, izraženija diferencijacija, posebnost, relevantnost, lojalnost ali iznad svega emocionalna povezanost koja ček može uticati i nakulturu grupe, segmenta ili čitave populacije. U savremenom pristupu definiciji i ulozi marke sve više se upotrebljava izraz „brand“, kojim se izražava dinamični odnos prema potropačima, a trgovačka marka vezuje se za klasični pristup identifikacije prema obeležjima.

Iz izraza brand dolazi branding koji govori o stvaranju marke koju će potrošači prihvatiti, postati im bliska na temelju diferenciranih obeležja i obećanja u koja se onimoraju uveriti, kao i njihovu superiornosti ili prikladnost za njihov životni stil, status, kupovnu moć, verovanja, ideje, svet s kojim će se poistovećivati itd. ono što čini marku jeste njen emocionalni odnos, ali i njena kulturna relevantnost.

Važna svojstva marke: marka proizvoda mora biti laka za izgovaranje i lako zapamtljiva, a po mogućnosti treba stvarati i određene pozitivno usmerene asocijacije vezane za prozvod. Marka proizvoda treba biti

90

90

individualna, što je u stvari, vrlo teško postići na domaćem, a posebno na svetskom tržištu, zbog čega je marke proizvoda, potrebno zaštititi.

Samo oni preduzetnici koji budu znali, umeli i hteli da uvaže sva analizirana svojstva marek proizvoda biće u prilici da ostvare značajen prednosti u odnosu na svoje konkurente a pre svega ostvariće sledeće efekte:

1. povećaće vernost svojih potrošača

2. povećaće broj stvarnih potrošača

3. olakšaće segmenatciju tržišta

4. olakšaće lansiranje i promociju proizvoda

5. povećaće ponavljanje kupovina

6. povećaće uočljvost proizvoda

7. stvoriće povoljniji imidž proizvoda i preduzetnika

8. povećaće doživljaj kvaliteta proizvoda

9. omogućiće bolju pravnu zaštitu proizvoda

23Objasnite proces poslovnog pregovaranja: učesnici, ciljevi, metode

Opšta definicija pregovaranja polazi od stava da je to kontrolisani komunikacijski proces s ciljem rešavanja sukoba interesa dveju ili više razumnjih pregovaračkih strana. Zavisno od toga o čemu se pregovara, treba planirati pregovarački pohod uvek naoružanih argumentima, podacia pa čak i smicalicama, ali ne biti nepopustljiv da po svaku cenu rezultat pregovora bude isključivo vama po volji. Pregovori se mogu smatrati uspešnim samo onda kada su obe pregovaračke strane zadovoljne ishodom. Svaki iskusni pregovarač mora znati svoje ciljeve i svoje mogućnosti da bi mogao odrediti i svoja očekivanja. Pregovaranje nije nametanje svoje volje, nije cilj isključivo ispunjenje vlastitih ciljeva.

Osnovni cilj pregovaranja treba da bude zajednički dogovor. Samo saradnjom i kompromisom može se doći do zaključka prihvatljivog za učesnike pregovaranja. Pregovaranje je umetnost prilagođavanja. To je zapravo umetnost davanja da bi se dobilo više. Radi postizanja navedenog cilja potrebno je napustiti razna predubeđenja koja se odnose na pol, rasu, nacionalnost, telesna obeležja, imovinsko stanje itd. ka cilju nas mogu dovesti samoracionalnipristupi i elastičnost.

Sa stanovišta pregovaranja, sve ljude kao pregovarače možemo podeliti na 7 psiholoških tipova:

- dominantni pregovarači – su oni koji nastoje da dominiraju pregovorima

- ekstrovertni pregovarači – imaju sličan pristup kao dominantni, ali punos u površniji, brzim i kratkim pregovorom nastoje da ostvare samo svoje ciljeve, pridodajući prekomernu pažnjuu izgledu i materijalnom okruženju

- introvertni pregovarači – se ne poveravaju, jer nemaju poverenja ni u koga, oni uopšte retko pristaju na pregovore

- nevinašca – su ugodni, pristojni pregovarači, izgledaju kao da bi sve učinili samo da se pregovor okonča u miru

91

91

- glumci - su pregovovarači koji koriste sve vrste glume, od prepoznatljvog imidža, do nesvakidašnjeg ponašanja

- filozofa – prgovarača prepoznaćemo po nepredvidivosti

- čuvari – su konzervativni pregovarači, zdravog razuma, veruju u tradicionalne vrednosti, cilj im je da rezultat pregovora bude pozitivan, da obe strane budu zadovoljen i ne vole nagovor.

24. kako se stvara ambijent za supešn poslovno pregovaranje

Samim tim što proces pregovaranja nije obična i rutinska komunikacija, on podrazumeva određene pripreme pregovarača, ali i dizajniranje određenog ambijenta i ukupne atmosfere za pregovore.

Na sledeće momente treba obratiti posebnu pažnju:

- stvaranje poverenja – uverite sebe u snagu svojue pouzdanosti i uverićete i druge da ste osoba kojoj se može verovati

- stvarane osećaj važnosti – neko to može nazvati hvaljenjem, neko laskanjem a neko i ulizivanjem. Hvalite druge ljude u njihovom prisustvu, hvalite lepe kako su pametni a pametne kako su lepi.

- Stvaranje opuštene atmosfere i zadovoljstva – osećaj poverenja i lične važnosti mogu dovesti do opuštanja i zadovoljstva. Opušten i zadovoljan čovek lakše će pristati na uslove pregovora i dovesti vas do cilja.

- Stvaranje zagonetki i očekivanja

- stvaranje pritiska - pritisak može biti naizgled pristojan, a može biti i grub. Najčešći oblik pritiska je sila. Pretnja poslovnom partneru, unošenje ulice kolegi, i ostali oblici sile stvar su prošlost.

- Stvaranje nelagodnosti – nelagodnost je vrsta pritiska kojom se služe neki pregovarači da bi naterali sagovornika da što pre prekine neugodnu situaciju pristajući na najčešće nepovoljno rešenje.

- Stvaranje teskobe – nezadovoljstvo mišljenjem drugih o sebi, preterana zavisnost od mišljenja drugih, strah i nesigurnost, mogu vas naterati da se povlačite u sebe ili sukobljavate s okolinom.

- Stvaranje zavisnost – zavisnost od mišljenja drugih ljudi i očekivanje njihovog prihvatanja stvara strah od osobe od koje zavisimo, što dovodi do nesigurnosti.

- Stvaranje straha – starh utiče na ponašanje, blokira nervni sistem i čini nas osetljivijim za tuđe ciljeve.

- Stvaranje stresa – sters je poslecia pritiska na vreme i rokove koji osećate, bez obzira jeste li sami odredili taj pritisak ili vam je neko nametnuo.

- Stvaranje i podsticanje agreisvnosti – agresivnost u pregovorima najčešće najstaje kao posledica straha i nesigurnosti. Sagovornici kojim imaju velika očekivanja a male mogućnosti njihovog ostvarenja, pribeći će agresivnosti da ostvare svoje ciljeve.

- Na pregovore dođite odlično informisani – dobar pregovarač treba pre pregovora prikupiti sve podatke o tematici pregovora, o sagovornicima, o metaforama i citatima kojima se mogu služiti.

92

92

- Na pregovore ne nosite poklone – ili ako smatrate da to može obradovati vaše sagovornike, onda neka to budu samo simbolički znaci pažnje

- Na pregovore nemojte nikad da kasnite – pregovori započinju u onom trenutku kad ste se pojavili u vidnom polju svojih sagovornika.

25. mobing kao devijantno ponašanje i način ugrožavanja poslovnog poduhvata

Mobing ili psihološki teror u poslovnom životu odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je usmerena na sistemetičan načina od strane jednog ili više pojedinca,a uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani i držan u njoj pomoću stalnih maltretirajućih aktivnosti. Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja, to maltretiranje dovodi do značajne mantalne, psihosomatske i socijalne patnje. Postoji veliki broj aktivnosti u kojima zaposleni mogu biti izloženi nekoj vrsti zlostavljanja, ako npr:

1 napadi na mogućnost adekvatnog komuniciranja

2 napadi na mogućnost održavanja socijalnih odnosa

3 napadi naličnu reputaciju

4 napadi na kvalitet profecionalne situacije

5 napadi na zdravlje

* Obzriom na smer akcija mobing delimo na vertikalni i horizontalni. Vertikalni se mobing odnosi na situacije u kojima:

- pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika

- pretpostavljeni zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu grupu

- jedna grupa radnika zlostavlja jednog pretpostavlenog

horizontalni mobing se javlja između radnika koji su u jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu podstaći želju da se eliminiše neki kolega, pogotovo ako postoji uverenje da njegova eliminacija vodi napretku u karijeri

Mada su svi zaposleni, dakle menadžeri i radnici, potencijalne žrtve mobinga, istraživanja su pokazala da postoje karakteristične grupe mobinga:

- ,,poštenjačine“ – osobe koje su uočile i prijavile neku nepravilnost u radu

- Telesni invalidi, fizički hendikepirani ljudi

- Mlade osobe tek zaposlene i starije osobe pred penzijom

- Osobe koje traže više samostalnosti u radu ili bolje uslove rada

- Osobe koje nakon godina besprekornog rada traže priznavanje radnog položaja i povećanje plate

- Tzv tehnološki višak radne snage koji će uskoro dobiti otkaz

- Pripadnici raznik manjinskih grupa

93

93

26. zašto je korupcija najveća opasnost za preduzetništvo?

Ona je opasna jer uništava odnos poverenja, kako u javnu vlast i državu tako i u mogućnost poštenja građanskih i poslovnih odnosa. Ona ruši ono što je osnovno za demokratiju, a to je poverenje građana u njihove izabrane predstavnike. Uništava i ono što je presudno važno i potrebno u biznisu, a to je poverenje u poslovanju. Korupcija je prastara pojava i teško je tačno odrediti kada i gde se prvi put pojavila.

Reč koripcija dolazi od latinskog „con-rumpere“, a znači doslovce ,,slomiti“, ,,razbiti“, što ukazuje na razbijanje određene celine, nekoga reda, što znači prekid korektne društvene veze i odnosa. U tom smislu korupcija se ne tiče samo odnosa građana s javnim vlastima, nego i odnosa između samih građana, u svakom poslu, odnosno poduhvatu. O korupciji treba javno govoriti, i zato što je korupcija negacija prava i pravne države i št bitno ugrožava jednakost, motivaciju,solidarnost i sigurnost građana.

Standardno pravno određenje korupcije može se izraziti u sl 5 tačaka:

1. direktno ili indirektno traženje ili primanje od strane javnog službenika ili lica koje obavlja javnu funkciju, bilo kakve novčane vrednosti ili druge povlastice, kao što je poklon, usluga, obećanje ili pogodnosti, u razmenu za neki adut ili propust u obavljanju javne dužnosti

2. ponuda ili jamčenje, neposredno ili posredno, javnom službeniku ili osobi koja obavlja javnu funkciju, bilo kakve novčane vrednosti ili druge povlastice, kao što je dar, usluga, obećanje ili pogodnost za njega ili neku drugu osobu u razmenu za neki akt ili propust u vršenju javne dužnosti

3. akt ili propust u obavljanju svojih dužnosti od strane javnog službenika ili osobe koja vrši javnu funkciju u svrhu dobijanja nezakonite pogodnosti za njega ili treću stranu

4. zloupotreba ili pridobivanje imovine koje se izvodi iz nekog akta

5. učestvovanje kao pokretač, podstrekač, saučesnik, pomagač, ili prikrivač nakon počinjenog dela, ili na bilo koji način, u zamenu za uzvrat ili u očekivanju uzvrata, za svake saradnje ili zavere da bi se počinilo neko delo.

Korupcija je pojava, kod koje se uz pomoć obećanja, odnosno nuđenja koristi ili novca, navodi drugu osobu, koja ima neku odgovornosti ili ovlašćenje da deluje protivno pravu i svojoj dužnosti.

Često se javlja u poslovima javne nabavke i konkursa, pri plaćanju poreza, carina i kazni, kod dodeljivanja različitih prava, dozvola ili povlastica, pri zapošljavanju, pružanju zdravstvenih usluga...

Korupcija je nezakonita radnja, u kojoj potkupitelj nudi materijalna ili nematerijalna dobra da bi uticao na određenu odluku političkog, odnosno javnog sektora.

27. uzroci korupcije

Brojni su uzroci korupcije i oni se razlikuju od zemlje do zemlje. Oni preoisitču iz lokalnog okruženja i istorijskih prilika, upravne tradicije, kultrunog i političkog razvoja. Korupcija se u tranzicijsko vreme javlja u mnoštvu oblika, ali i u naročitim prilikama, u kojima se u janom sektrou najviše – krade, u privatnom najčešće – vara, a u susretu privatnog i javnog – podmićuje ili iznuđuje.Među uzrocima i okolnostima, koje pogođuju korupciju u tranzicijskim zemljama mogu se navesti sledeći:

- stari odnos prema svemu zajedničkom i društvenom kao tuđem

- raspad sistema državnog vlastništva

- želja bivših, ,,komunističkih“ kadrova da zadrže vlast i povlastice

94

94

- nejasna, često protivrečna pravna pravila i ,,rupe“ u zakonu

- previše pravnih pravila

- previše mogućnosti za diskrecionu ocenu od strane političkih i upravnih lica

- nepostojanje javnog mnjenja i njegove nadzorne uloge

- nepostojanje civilnog tj građanskog duga i tradicije poštovanja pravnih normi

- nepostojanje otvorenog tržišta kao mere i regulatora konkurencije

- nepostojanje protivmonopolskih zakona

postoje i druge okolnosti i uzroci koji pogoduju korupciji, a koji su karakterističniji za razvijene demokratske zemlje, ali koji se pojavljuju relativno brzo i u tranzicijskim, ,,novim demokratijama“ :

- globalizacija ekonomije i internacionalizacija finansijskog tržišta

- pojava ,,novih proizvoda“ kojih ranije nije bilo na tržištu (sport, narkotici)

- privatizacija nekih javnih službi

- decentralizacija, koja uvlači u javne poslove veći broj ljudi nego ranije

- finansiranje političkih stranaka i izbornih kampanja, koje u mnjogim zemljama nije jasno regulisano

29. kako se boriti protiv korupcije

Uspešna anti-korupcijska borma mora da zahvati pet osnovnih područja:

• političku odgovornost, s pomoću javnosti i transparentnosti političkih odluka, te stvarno, fair takmičenje stranaka

• jačanje državnih institucija: parlamenta – kroz odgovornost i javne revizijske postupke korišćenja budžetksih sredstava; sudstva – kroz jačanje nezavisnosti sudova i sudija, te mogućnost ispitivanja budžetskih nepravilnosti; kroz nezavisno javno tužilaštvo i kroz striktno izvršavanje mera i kazni; vlade i javne uprave – kroz nadzor nad javnim konkursima, budžetskim novcem i javnom imovninom

• učestvovanje civilnog društva u javnom životu i uloga medija u javnim poslovima: udruženja građana i ostali oblici civilnog društva treba da šire informacije o korupciji, predlažu akcije, organizuju javna svedočenja

• stvaranje uspešnog privatnog setkrora privrede: gde pripada kako pojednostavljenje i racionaliziranje uslova osnivanja i delovanja firmi, tako i transparentnost vlasništva nad njima kao i njihovog poslovanja

• najzad, za uspešnost borbe protiv koripcije nužna je reforma javne uprave: ona se mora bazirati na razdvajanju funkcija privređivanja i donošenja propisa; na strogom računovodstvenom i revizijskom nadzoru upotrebe javnih sredstava; na načelu ,,meriokratije“, tj sposobnih, visoko stručnih, motivisanih i pristojno plaćenih javnih službenika.

Borbu protiv korupcije treba prilagoditi kako preovlađujućem tipu korupcije tako i specifičnim uslovima napretka, ili nazadovanja, u tranziciji.

95

95

GLAVA 8

1) Dva osnovna nacina organizovanja biznisa

U strogo pravnom smislu svaki biznis moze da se organizuje na dva nacuna:

1. Kao individualni vlasnicku poduhvat i kao privredno drustvo koje moze da ima sledece pravne forme

• Ortacko drustvo – partnerstvo

• Komanditno drustvo –

• Doo – drustvo sa organic. odgovornoscu

• Akcionarsko drustvo koje moze biti otvorenog ili zatvorenog tipa.

2. Kao oblik poslovnog organizovanja postoje i zadruge.

Pet osnovnih tipova vlasnika malih biznisa:

1. Idealisti

2. Optimizatori

3. Radoholicari

4. Opsenari

5. Odrzavaoci

2) Osnovne pravne i statusne karakteristike inokosnih preduzetnika

• Inokosni preduzetnik vrsi odredjenu privrednu delatnost za sebe i za svoj racun

• Inokos.pred. nema status pravnog lica

• Za sve obaveze koje preuzima u poslu odgovara celokupnom svojom licnom imovinom

• Svoj posao moze obavljati pod svojim ili drugim imenom ili nazivom

• Duzan je da ukoliko poslove ne obavlja pod svojim imenom izvrsi sudsku registraciju izabranog imena ili naziva

• Treba da raspolaze poslovnim prostorim za obavljanje poslovnih delatnosti svojim ili zakupljenim prostorom

• Ima pravo na regulisani radni staz, penzijsko, zdravstveni i invalidsko osiguranje

• Placa poreze i doprinose u skladu sa zakonom, akontaciono ili pausalno

96

96

Kada je rec o prednostima treba posebno istaci sledece:

1. Sloboda izbora posla

2. Lakoca osnivanja

3. Mali troskovi pokretanja poslovanja

4. Poreske olaksice i pogodnosti

Nedostaci:

1. Neogranicena odgovornost

2. Pomanjkanje kontinuiteta

3. Teskoca dobijanja kredita

4. Predodzbene nestanilnosti

3) Pojam preduzeca

Osnovni organizacioni oblik privrednog zivota u moderoj trzisnoj privredi svuda u svetu jeste preduzece. Kao osnovni privredni subjekat i kao pravno lice pr-ce ima osnovnu ciljnu funkciju – sticanje i maximiziranje profita. Pr-ce koja obavljaju delatnost od opsteg drustvenog interesa kao sto su komunalne usluge, javni medijski servisi isl, mogu imati i sekundarnu ciljnu funkciju. U literature se koriste razliciti sinonimi za oznacavanje pojma pr-ca. cesto se koristi firma, koji potvrdjuje da neko stoji iza svega sto pr-ce cini. U tom smislu postoje 3 vrste firme: vlasniceke, partnerske i korporativne.

4) Sva pr-ca imaju nekoliko osnovnih obelezja:

• Pr-ca su tehnoloski i poslovno finansijski entiteti

• Imaju vlasnika; inokosnog ili akcionare

• Poseduju imovinu

• Imaju organizacionu i kadrovsku strukturu

• Slozeni i dinamicki otvoreni i upravljani sistemi (menadzment)

Sa stanovista osnivanja pr-ca se dele na :

1. Vlasnicka

2. Nevlasnicka (drustvena pr-ca, javna pr-ca u javnoj sredini)

* Kao samostali poslovni subjekti pr-ce na trzistu prodaju svoje proizvode i usluge i tako ostvaruju prihod kao primarni finans. Rezultat koji treba da obezbedi opstanak pr-ca u konkurentskom okruzenju. Pr-ce je najvise zainteresovano za onaj finans.rezultat koji se javlja kao pozitivna razlika izmedju ukupnog prihoda i ukupnih troskova u posmatranom obracunskom period, a to je profit (dobit). Negativne razlike izmedju ukupnog prihoda i ukupnih troskova jeste gubitak. Finansijski izvestaji koji utvrdjuju prodaju profita ili gubitka naziva se bilans uspeha pr-ca. finans. Izvestaj koji utvrdjuje stanje imovine i obaveza pr-ca naziva se bilans stanja.

97

97

Sva pr-ca prema obliku prisvajanja prinosa mozemo podeliti na privatna i kolektivna pr-ca.

Osnovni oblici privatnih:

1. Vlasnicka sopstvena

2. Drustvena lica ili ortakluci

3. Drustveni kapital, gde spadaju Doo i AD

Kod kolektivnih pr-ca razlikujemo:

1. Drustvena i kooperativna pr-ca

2. Javna pr-ca

5)6)7) Osnovni oblici pr-ca

Postoje 2 oblika :

Drustva lica Drustva kapitala

Drustva lica dele se na:

a) vlasnicka pr-ca – u okviru ove vrste pr-ca radi se o pr-cima u kojima postoji jedan jedini vlasnik, koji istovremeno donosi sve poslovne odluke. Funkcija upravljanja i prisvajanja su sjedinjeni u istom licu. Krajnji vlasnik je ujedno i neposredni vlasnik stvari sa kojima pr-ce obavlja svoju poslovnu aktivnost. Prednosti – vlasnik zadrzava punu vlasnicku i poslovnu kontrolu nad pr-cem id a se ona relativno brzo i lako osnivaju. Nedostaci – vlasnik tesko dolazi do novig kapitala neophodnog za prosirivanje privredne aktivnosti, vlasnik odgovara neograniceno svom svojom imovinom za obaveze pr-ca, slabo razvijena inovativan i istrazivacka funkcija sto ih cini ne dovoljno konkurentnim.

b) Ortakluk – dolazi do udruzivanja imovine vise pojedinacnih lica, koji saglasno donose poslovne odluke. Predmet udruzivanja osim novcane imovine mogu bit ii stvari, prava, rad ili usluge. U svetu se obicno ortakluci obrazuju kod profesionalnih delatnosti kod kojih su lucne sposobnosti i kvalifikacije ortaka vaznije od kolicine kapitala kojom raspolazu. U pogledu imovinske odgovornosti, pojedinacni vlasnici udruzeni u ortacko pr-ce u celini odgovaraju svojom imovinom. Ortaci mogu biti fizicka i pravna lica, koja udruzuju svoj rad i ili svoju imovinu u celini ili delimicno radi postizanja nekog zajednickog cilja, bez stvaranja novog subjekta. Imovinu cine – ulozi, stecena imovina tokom polsovanja. Udeli se utvrdjuju ugovorom, ako nisu utvrdjeni svaki ima jednak udeo u gubitku/dobitku. Prednosti – veci izbor talenata, veci ulog novca, lakoca osnivanja, moguce poreske pogodnosti. Nedostaci – neogranicena odgovornost, omanjkanje kontinuiteta, teskoca prenosa vlasnistva, razmirice.

8) Drustva kapitala : su AD i DOO.

AD – ovaj oblika je najpovoljniji za velike privredne organizacije. Kao pravno lice jeste pravni vlasnik svih stvari koje sluze za obavljanje poslovne aktivnosti, kao i nosilac potrazivanja koja ulaze u njegovu imovinu. Akcionari kao krajnji vlasnici nemaju pravo neposrednog upravljanja ili raspolaganja imovinom pr-ca. dividende predstavljau udele akcionara u dobiti akcionarskog drustva. Njihova visina i uplata zavisi od ostvarene dobiti. Iako je u korporaciji izvrseno odvajanje neposredne funkcije upravljanja od vlasnice

98

98

funkc.prisvajanja dividend to ne znaci da je prekinuta kontrola vlasnika nad svojim ulozenim kapitalom. Sada umesto neposrednog nadzora nad radom pr-ca akcionari ostvaruju svoju kontrolu posredstvaom trzista akcija.

Slabosti – konflikt izmedju onih koji snose rizik i onih koji tim rizikom upravljaju. Dele se na otvorena (izlazu svoje akcije ne javnu prodaju na berzama) i zatvorena (ne iznose akcije na javnu prodaju, niko nema ulog veci od polovine kapitala, nema upravnog odbora, niko izvan komp. Ne moze da utice na njenu poslovnu politiku).

9) Prednosti korporacija

U korporacijama se sve vise razvija unutrasnje preduzetnistvo – process formiranja malih, relativno autonomnih pr-ca u okviru korporacije kojima se dodeljuju potrebana sredstva, ljudi i organizaciona samostalnost da bi svi pojedinci koji imaju preduzetnicke ideje, talenat i sposobnost, a u velikim sistemima su sputani, mogu realizovati svoje ideje, otvaranjem novih firmi u okviru postojeceg pr-ca. na taj nacin korporac.moze sacuvati najtalentovanije i najkreativnije ljude, a takodje moze id a ravnopravno konkurise u pogledu preduzetnistva i inovativnosti malim preduzetnickim firmama.

10) Holding drustvo

Holding drustvo – je pravni subjekat koji trajno ucestvuje u vlasnistvu drugih pravno samostalnih pr-ca. u sirem znacenju to je drustvo koje je u druga drustva ulozilo svoj kapital, tako da drzi sve ili vecinu deonica tih drustava, sto mu omogucava da upravlja njima i stice profit nastao njihovim poslovanjem. U uzem znacenju holding je drustvo cija se osnovna poslovna delatnost sastoji u osnovanju, finansiranju i upravljanju drugim drustvima. U poslovnim finansijama HD ozacava drustvo koje je osnovano sa svrhom investiranja u vrednosne papire drugih drustava i odrzavanja nadzora nad tim drustvima. Kada se imovina holding sastoji iskljucivo od deonica drugih pr-ca tada je rec o cistom holding drustvu. A ako drustvo ima i druge delatnosti to je mesovito HD. Ako je cilj HD vlasnistvo industrijskog karaktera rec je o industrijskom HD. Ako je u HD cilj samo ulaganje sredstava, tu je rec o finansijskom HD. To su zapravo drustva koja svojim osnovnim kapitalom ucestvuju u osnovnom kap. Drugog drustva, koje opet moze ucestvovati delom svoje aktive u osnovnom kapitalu trecih drustava. Prednosti – smanjena potreba kapitala za kontrolu produznica i izloacija rizika, nedostaci leze u mogucnosti visestrukog oporezivanja i lakom razduzivanju, zbog cega holdinzi mogu biti veoma nestabilni.

11) Zadruge

Kao poslovne organizacije one se osnivaju u 2 osnovna tipa proizvodne i potrosacke, sa velikom brojem modaliteta. Sustinski formalno zadruga je dobrovoljno udruzenje u kojima svaki clan ucestvuje neposredno i koje zajednickim poslovanjem po nacelu uzajamne pomoci, unapredjuje i istiti svoj ekonomski i drugi profesionalni interes. Osim navedenog principa postoji jos nekoliko principa na kojim pociva zadruzno poslovanje: Dobrovoljnost i otvoreno clanstvo, demokratsko upravljanje clanova, ekonomska saradnja clanova, autonomija i nezavisnost, obrazovanje, osposobljavanje i informisanje, medjuzadruzna saradnja, briga o zajednistvu. Zadrugu cini drustvo koje se formira udruzivanjem clanova, zadrugar je fizicko lici koje u celosti ili delimicno posluje putem zadruge. svojstvo zadruge stice se osnivanjem zadruge ili pristupanjem zadruzi. Zadrugu mogu osnovati najamnje 3 poslovna sposbne fizicke osobe. Zadruge su poslovne firme. Seljak se udruzuje u zadrugu radi trzista. Zadruga kao oblik udruzivanja nudi najvecu stabilnost i sigurnost proizvodjaca. Uloga zadruge je otkup i osiguranje plasmana proizvoda poljoprivrednih proizvodjaca. Ako zakonom nije drugacije propisano, na zadruge se primenjuje propisi kojima se uredjuju odnosi u ortakluku.

99

99

12) Poslovni inkubatori

Inkubatori su startni podsticaji poduhvati cija je svrha razvoj drugih kompanija. Inkubatori imaju za cilj da snabdevaju nova mala i srednja preduzeca potrebnim resursima da bi se povecala njihova poslovna sansa za uspeh. Znaci inkubatori su poslovne organizacije koje ubrzavaju i pomazu process stvaranja novih uspesnih preduzeca, narucito u pocetnim fazama njihovog razvoja i tako doprinosi smanjenju stope smrtnosti novih preduzetnickih poduhvata. Inkubatori su relativno nov concept nastao 1959 god. Njihove prve poslovne usluge sastojale su se u izdavanju poslovnog prostora,pruzanja raznih administrativnih usluga. Vremenom njihova aktivnost se prosirila in a nove sadrzaje kao sto su: konsakting, istrazivanje i razvoj poslovanja, istrazivanje trzista pa sve do mproizvodnje. Savremena preduzetnicka praksa poznaje vise vrsta inkubatora: klasicni inkubatori rizika, industrijski posedi, izvozno proizvodne zone, naucno tehnoloski parkovi, virtuelni inkubatori rizika itd.

13) Mala preduzeca

Postoji vise kriterijuma za razlikovanje malih od srednjih preduzeca.

- Prvi kriterijumi su kvantitativni i tu se posebno polazi od: bilansa uspeha, obima prihoda i broja zaposlenih.

- Drugi kriterijum je kriterijum osnivanja pr-ca pri cemu se posmatraju 2 osnovne grupe malih (i srednjih) pr-ca.

- Treci kriterijum definisanja malih pr-ca cini grupa kvalitativnih kriterijuma kao sto su: oblik vlasnistva, kvalitet organizacijske strukture, adaptabilnos poslovnog programa.

Tri osnovna kvantitativna kriterijuma:

1. Godisnji prosek zaposlenih

2. Zbir bilansa nakon odbitka/dobitka

3. Godisnji prihod od prodaje

* Kao najvaznija karakteristike malih pr-ca mogu se izdvojiti sledece:

• Mala pr-ca zadovoljavaju onaj deo traznje za robom i uslugama koja velika pr-ca tesko mogu podmiriti

• Zbog svoje velicine mnogo su fleksibilnija, sto im omogucuje vrlo elasticnu ponudu i brzo prilagodjavanje kretanjima potraznje na trzistu te brzo i agilno prilagodjavanje novonastalim uslovima

• Mala pr-ca traze relativno univerzalan tip radnika i opreme kojom mogu obavljati raznorodne poslove u procesu proizvodnje

• Tehnoloski proces u malim pr-cima obelezava relativno visok stepen zamenjivosti radnog resursa i sredstava za rad sto proizilazi iz odlika tehnologije

• Oruzaju sire mogucnosti inovativnosti i uvodjenja novih tehnoloskih resenja i brzu primenu novih znanja i poslovnih modela u svakodnevnom poslovanju

• Ekonomska samostalnost i spremnost na snosenje rizika u poslovanju podstice mala pr-ca da se elasticno povezuju i umnozavaju radi ostvarivanja uspesnijeg zajednickog poslovanja, ali lakseg snosenja rizika

100

100

Prednosti:

• Nezavisnost – pokretanje malog pr-ca preduzetnicima omogucava gotovao u potpunosti autonomno delovanje

• Trzisna prilagodljivost – zbog svoje velicine u mogucnosti su da se brzo prilagode trzisnim promenama i novonastalim prilikama, te bez vecih potresa mogu svoju delatnost preorjentisati u skladu sa zahtevima potrosaca

• Mogucnost ostvarivanja finansijskog uspeha – jedan od vaznih razloga osnivanja malog pr-ca je mogucnost ostvarivanja bitno vece zarade u samostalnom poslu od one koju je preduzetnik mogao ostvariri kao zaposlen u nekoj kompaniji

• Sigurnost posla – kad preduzetnik osnuje malo pr-ce sigurnost posla mu je zagarantovana sve dok se pozitivno posluje

• Porodicno zaposljavanje – jedan od prednosti zaposljavanja clanova porodice, prenosenje iskustva sa oca na sina, stvaranje tradicije porodicnog posla

• Izazov – kod vlasnika je snazno razvijena potreba za samoaktuelizacijom, tj. Svest o mogucnosti ostvarivanja velikog uspeha, ali su svesni rizika pri izgradnji samostalne poslovne karijere.

Nedostaci

• Porast odgovornosti – sirok raspon odlucivanja koji ima preduzetnik u malom pr-cu, u velikoj meri povecava odgovornost za poslovni uspeh

• Mogucnost propasti – rizik propadanja je velik jer preduzetnik raspolaze oskudnim finansijskim i kapitalnim resursima pa ima malu mogucnost ublazivanja neuspelih poslovnih poteza

• Podloznost fluktacijama na trzistu – mala pr-ca teze podnose sezonske ili druge oscilacije u prodaji

• Zavisnost od konkurencije – na uspeh malog pr-ca naglo moze narusiti pojava konkurencije u okruzenju

• Finansijske slabosti – bez obzira na uspesno upravljanje finans.sredstvima ona su podloznija finansijskim krizama i nelikvidnosti

• Nedostatak znanja i strucnosti – zbog svojih ogranicenih finans.mogucnosti obicno oskudevaju kvalitetnim strucnjacima specijalizovanim za pojedinacne preduzetnicke funkcije.

14) Znacaj evropske povelje o malim pr-cima

U mnogim vaznim dokumentima EU cesto ponavlja stav das u mala pr-ca bazicna osnova evropske privrede. Takodje smatra se das u glavni izvor zaposljavanja, id a u njima nastaju mnoge poslovne ideje. U Lisabonu je jos 2000. God. EU sebi postavila cilj da postanje najkonkurentnija i najdinamicnija privreda na svetu, koja se temelji na znaanju, koja je sposobna za odrziv ekonomski razvoj, za otvaranje veceg br.kvalitetnijih radnih mesta, kao i za jacu socijalnu koheziju. U tom smislu usvojen je vazan document poznat pod imenom “Povelja o malim preduzecima”. Mala su pr-ca glavni pokretac inovacija, zaposlenja, te socijalne i lokalne integracije u Evropi. Stoga tek treba stvoriti najpogodnije okruzenje za mala pr-ca i preduzetnistvo. Ova povelja kao i mnogi drugi dokumenti EU pokazuju nam sta je sve potrebno uraditi u nasoj zemlji na tzv. Putu Evropskih integracija, od kojih se tako mnogo ocekuje.

101

101

GLAVA 9

1. Poslovni plan

Može nam pomoć da otkrijemo kakve korake treba da učinimo ili da možda ne krenomo u biznis putovanje.Nije dovoljno samo da imamao dobru ideju za biznis, moramo biti sposobni da sprovedemo istraživanje potrebno da bi se dokazalo da naša poslovna ideja može biti uspešna. Postoje neki uopšti izvori informacija i tehnike koje ćemo morati da koristimo kao što su npr.:

-privredni izveštaj, istraživanje (formalno i neformalno), opšti ekonomski podaci, vodiči poslovnog planiranja i istraživanja na internetu, životno iskustvo...

Moramo biti spremni da razgovaramo sa mnogo ljudi i da puno čitamo tokom istraživanja za poslovni plan. Poslovni plan je sistematski prikaz planiranih ciljeva i aktivnosti preduzetnika u određenom najčešće višegodišnjem periodu. On je jedan od najvažnijih dokumenata, odnosno struktuiran elaborat koji sadrži celovito i precizno obrađeno obrazloženje o ulaganjima koje preduzetnik planira, definisanim očekivanjima i alternativama u slučajevima kada se situacija menja. Biznis plan je dokument u kome je definisana naša poslovna ideja i načini njene realizacije. Dobar biznis plan omogućava vlasniku malog biznisa da prati napredovanje svoje firme i poslovanja, kao i da spreči propadanje firme ako nešto pođe kako netreba. Pisanje biznis plana je neophodno i prilikom podnošenja zahteva za dobijeanje finansijskih sredstava. Na osnovu čega će se potencijalni investitori bliže upoznati sa prirodom našeg biznisa. Osnovna funkcija biznis plana jeste dobijanje neophodnih finansijskih sredstava. Pored ove biznis plan ima i niz drugih funkcija: omogućava preduzetniku da poslovnu ideju izoštri pre izlaska na tržište, biznis plan pomaže preduzetniku da unapred sagleda neizvesnost budućih događaja i smanji rizik grške, služi kao vodič za merenje ostvarenja poslovnih ciljeva preduzeća. Neophodnost izrade biznis plana je u tome da se pre otpočinjanja realizacije određene ideje oceni opravdanost njene realizacije i na taj način bitno smanji rizik ulaganja. Na taj način biznis plan omogućava preduzetniku da ostane na pravom putu i zaposlenima da razumeju kuda biznis treba da ide. Biznis plan može biti neophodan i u situacijama kada je posao već uhodan i razrađen a želimo ga još više unaprediti i raširiti.

2. Moguci korisnici biznis plana.

Postoji veliki broj mogućih korisnika biznis plana:

- Preduzeća – na osnovu biznis plana sagledava viziju, strategiju poslovanja i postavlja cijeve

- Banke i ostale finansijske organizacije – na osnovu njega procenjuju koliko smo sposobni da započnemo i vodimo posao

- Menažment tim – radi praćenja realizacije, kontrole i razumevanja budućih akcija kompanije

- Zapolseni – da bi razumeli šta se od njih očekuje

- Strateški partneri da bi procenili da li se naše ideje poklapaju sa njihovim planovima i misijom.

Poslovni plan je pisani dokument koji sadrži detaljno razrađenu analizu o ulaganju u posao, a o budućim rezultatima poslovanja, i o varijantnim rešenjima za moguće rizične situacije koje donosi buduće vreme. Nikad se ne smeju zanemariti činjenice da:

- Izrada poslovnog plana traži i vreme i novac, ali se to uvek višestruko vraća

- Poslovni plan nam pomaže u jasnom sagledavanju poslovne prilike

- Pomaže nam u lakšem usmeravanju i vođenju poslovnih aktivnosti

102

102

- Ukoliko zatreba, pomoći će nam za dobijanje kreditnih sredstava

- Pomaže nam u privlačenju potencijalnih partnera koji će nas shvatati ozbiljnije

- Omogućava bržu i jednostavniju komunikaciju sa okruženjem, poslovnim partnerima, finansijskim i državnim institucijama

- Što je naš poslovni plan bolje razrađen i očekivani uspeh našeg poduhvata biće izvesniji

Da bismo došli do tako korisnog dokumenta potrebno je da se pridržavamo sledećih principa: - da je poslovni plan lako čitljiv i razumljiv, da je orijentisan prema tržištu a ne prema tehnologiji rada ili kapacitetu preduzetnika, da sadrži procenu uticaja konkurencije i da ima uverljivu i realnu razvojnu viziju. Iskustvo govori da poslovni plan ne bi trebalo da bude duži od dvadeset stranica.

3. Kako samostalno uraditi svoj biznis plan

Mnoge veoma kvalitetne i uspešno realizovane poslovne planove napisali su upravo sami preduzetnici koji su se posredstvom poslovnog plana predstavljali i sebe potencijalnim investitorima i uspeli da ubede i sebe i te investitore da vredi ulagati u planirani objekat. Najbolje da sami izradimo nacrt svog biznis plana, sa osnovnim podacima, projekcijama i procenama a zatim ga finalizovati uz pomoć stručnog lica koji će izvršiti dodatne analize i provere i konačnu redakciju plana. Inicijalni korak proističe iz naše namere da krenemo u neki posao ili da postojeći osnažimo nekim novim elementima kao što su uvođenje novog proizvoda ,usluge, uvođenje nove tehnologije, proširenje postojećeg posla... O svemu tome moramo da napišemo kraće obrazloženje u stvari misiju svog poslovnog plana, koja će nas motivistati i pomoći nam da razjasnimo poruku koju želimo da prenesemo čitaocu plana. Pre nego što ispišemo stranice i stranice raznih podatka i poslovnih informacija, pogladećemo svoj poslovni plan u celini i uporediti ga sa nekim planom koji se može naći u brojnim priručnicima o sastavljanju poslovnog plana. U ovoj fazi naš cilj je dobijanje slike o tome kako bi poslovni plan trebao da izgleda. Najzad treba da krenemo u pisanje, koristeći brojne izvore pomoći, literaturu , internet, razna dokumenta i ostali lako dostupni materijal. Sledeća faza je oblikovanje svih naših informacija u smislen tekst. To su prvi uslovi da napišemo prvu verziju plana. U ovoj fazi naš plan je još uvek prilično nedorečen i neprecizan, ali na pravom smo putu da on postane odličan. U sledećoj fazi počinjemo da razmišljamo kao advokat i prikupljamo dokaze u korist svog plana. Cilj je pronaći informacije, istraživanja i citate koji će podupreti premise i zaključke našeg poslovnog plana. U sledećoj fazi počinjemo sastavljati formalne finansijske proračune i predviđanja. Ako pripremimo finansijske podatke u ovom koraku, mnogo je verovatnije da će brojke i proračuni koje dobijemo biti realni i u korist našeg plana. Približili smo se samom kraju kada treba povesti računa da treba da izbegnemo, inače veoma čestu grešku preduzetnika, a to je da svoj plan nekoliko puta pročitamo kako bismo otkrili sve pravopisne i gramatičke greške, vizuelno doterali tekst i tabele, i otkrili i poslodnje nelogičnosti. Bankari i investitori veruju da će neko upravljati poslom i novcem sa jednakom pažnjom koju posvećuje svom planu. Zbog toga je bitno da napravimo dokument koji će poslati upečatljivu poruku o kvalitetu našeg rada. U sklopu čitavog posla izrade poslovnog plana veoma su važni i rokovi. Mišljenje probnih čitaoca pomoći će nam da doteramo ključne delove svog poslovnog plana. Treba uneti sve dodatne informacije koje nedostaju, uključiti ideje svojih čitalaca i razjasniti delove koji nisu dobro razrađeni. Ukoliko je potrebno treba pripremiti rezime od maksimalno jedne stranice koji će sadržavati najvažnije podatke i ciljeve našeg poslovnog plana. Tu stranicu stavićemo odmah iza stranice sa sadržajem, a na početku plana. Poslovni plan odštamšaćemo na laserskom štampaču kako bi izgledao što profesionalnije, zatim ga lepo ukoričiti. Postali smo ponosni vlasnik kvalitetnog poslovnog plana, i ništa nas nije koštao.

103

103

OSNOVI POSLOVNOG PLANA

Poslovni plan predstavlja rezime ili CV nekog preduzetnika ili organizacije. On opisuje poslovne ciljeve, iskustvo, planove i sposobnosti. Svrha poslovnog plana je da identifikuje i obezbedi finansijske izvore za biznis, tražeći direktne investitore, preduzetnički kapital, donatorsku pomoć, komercijalne i privatne kredite ili aranžmane zajedničkih resursa. Traženje investicija može se sprovoditi u bilo kojem periodu razvoja životnog ciklusa biznisa – na početku kao plan za početak, u toku faze ekspanzije, ili u toku promene poslovnih ciljeva ili fokusa. Poslovni plan se takođe može koristiti za zapošljavanje posebno u cilju privlačenja novih visoko kvalitetnih menadžera ili eksperata. Poslovni plan je koristan i za samu poslovnu organizaciju. Može poslužiti kao plan aktivnossti lii kao smernica za rast i ekspanziju, na taj način pomažući menadžmet timu da ostane fokusiran u poslovnim ciljevima. Sposobnost da razvijemo sveobuhvatan kompletan i profesionalan poslovni plan odslikava i našu sposobnost da vodimo i realizuejmo posao. Preduzetnici moraju demonstrirati sposobnost da artikulišu poslovni koncept, istraže tržište i konkurenciju, kao i da prognoziraju finansijske promene i poslovne mogućnosti. Dobro pripremljen PP će učiniti da čitalac stekne poverenje u menadžment tim, a loše urađen PP ostaviće utisak da su planeri neiskusni, nekvalifikovani ili neprofesionalni. PP je ključni deo provog utiska našeg biznisa na zajednicu i privredu u kojoj delujemo

U čemu je razlika između PP i predloga projekta

PP je različit u nekoliko ključnih aspekata. On opisuje opštu i generalni svrhu biznisa ili organizacije, kao i operativno polje rada u stalni fokus na proizvodu ili usluzi koja se nudi. PP imaju mnogo više kratkoročnih i dugorčnih fin. podataka koji pokazuje planirano fin. zdravlje organizacije. Predlozi projekata predstavljaju projekte koji imaju definisan početak i kraj, i nezahtevaju tako sveobuhvatnu finansijsku sliku. Organizacije koje se finansiraju projektima imaju budžete projekata koji se završavaju kada i projekat, poslovni planovi koriste operativni budžet koji pokriva sve troškove samoodrživog biznisa. Predlozi projekta pišu se kao direktan odgovor na poziv za finansiranje, dok se poslovni planovi pišu nezavisno od poziva za finansiranje. Predlog projekta se koristi kada organizacije koja ima novac traži kvalifikovanu organizaciju da realizuje projekat. Sa poslovnim planom, biznis koji ima solidne ideje za preduzetništvo traži investitore.

Zašto je našoj organizaciji potreban poslovni plan?

Naš biznis plan može biti u jednom od sledećih stadija:

- Potpuno novi biznis

- Širenje postojećeg biznisa

- Preuzimanje drugog biznisa

- Udruživanje, saradnja sa drugim biznisom

- U tranziciji od donatorskog finansiranja ka samofinansiranju

- U tranziciji od neprofitnog ka profitnom preduzeću

Koje je naše ciljno tržište?

Moramo da shvatimo i predvidimo ponašanje kupaca i njihove kupovne navike tako da naš biznis može odgovoriti na njihove potrebe. Treba napraviti spisak od 3 ciljne grupe kupaca i napišemo zašto mislimo da će baš te grupe biti zainteresovane za ponude našeg posla.

104

104

Šta je naš poslovni cilj?

Treba razmisliti o ciljevima organizacije za sledeću godinu. Razmisliti šta naš menadžment tim može postići, uzimajući u obzir lokalno i regionalno poslovno okruženje i odredimo razuman cilj. Moramo znati da su ovi ciljevi vodilja ali se mogu menjati jer je poslovno okruženje promenljivo, a i neki drugi faktori mogu voditi novim ciljevima

Koje su glavne jake strane naše organizacije?

Treba da znamo da smo mi i naša organizacija sposobni da obezbedimo dobar proizvod ili uslugu zahvaljajući našem iskustvu, inovacijama i poboljšanjima u procesu rada. Ove interne sposobnosti su jake strane naše organizacije i one će nam pomoći da budemo konkurentni: naš menadžment tim je ukomponovao 45 godina iskustva u ovoj industriji, naša istraživanja pokazuju da nema druge organizacije ili biznisa u državi koji vode brigu o potrebama dece sa govornim problemima, članovi našeg poslovnog tima poseduju znanje engleskog,francuskog, ruskog jezika..

Najveće slabosti naše organizacije?

Pored jakih strana našeg biznisa, vrlo je važno da identifikujemo i njegove slabosti. Identifikovanjem i spoznavanjem svojih slabosti počećemo razmišljati o tome kako da ih popravimo ili otklonimo. Primer slabosti organizacije: u timu nemamo članova sa iskustvom iz oblasti računovodstva i finansija, do tada smo radili samo uz pomoć donatorskih sredstava, nemamo urađen primerak proizvoda...

Koji su glavni izazovi sa kojima će se naša organizacija suočiti?

Identifikovanje izazova sa kojima će se organizacija suočiti pomoći će da se razjasne faktori internog i eksternog okruženja, a koji će biti ključni za poslovno okruženje organizacije. Identifikovanje izazova sa kojima će se organizacija suočiti razlikuje se od određivanja slabih strana organizacije. Slabe strane odražavaju interne karakteristike organizacije na koje treba obratiiti pažnju, dok izazovi mogu odražavati poslove u poslovnom okruženju na koje možemo da utičemo, ali koji se mogu razumeti i minimizirati.

105

105

4. Navedite osnovnu strukturu poslovnog plana

Uvodne informacije:

Naslovna strana Sumarni sažetak Sadržaj

Opis posla:

Opis proizvoda ili usluge Analiza tržišta i marketinška strategija

o Tržite

o Konkurencija

o Marketinški planovi

Menadžment

o Menadžment tim

o Pomoćno osoblje

o Predpostavka budućih potreba za osobljem

o Planovi za trening (edukaciju) osoblja

o Plate, budžet – rezime

Operativne procedure

o Poslovni prostor – lokacija

o Oprema

o Radno vreme

o Planovi informacione tehnologije

o Knjigovodstvo, računovodstvo

o Vremenski raspored rada

Pravni zahtevi Finansijski podaci Finansijski zahtevi Operativni profit i gubitak Izjava o protoku gotovine Završni računi Analiza prelomne tačke

Ova skica daje samo okvirni prikaz, odnosno kostur elemenata – informacija koje moraju biti uključeni u poslovni plan.

106

106

5. Šta su ključni elementi sumarnog sažetka

Sumarni sažetak je jedan od najkraćih delova poslovnog plana, ali i najvažniji deo plana. Sumarni sažetak počinje na drugoj stranici i na jasan i koncizan način predstavlja osnovne informacije u vezi biznisa. Sumarni sažetak iako se nalazi na samom početku, ćemo napisati na kraju, zato što je nemoguće napraviti sažetak ako nismo napisali čitav plan. Iako je važno da u sumarnom sažetku predstavimo naš biznis jedinstvenim, postoje i određeni elementi koji obavezno moraju biti uključeni.

• Koji proizod ili uslugu nudi naša organizacija – napravićemo sažetak svrhe biznisa služeći se vežbom samoprocene. Čime se naš biznis bavi, zašto i kako mi to radimo bolje od ostalih?

• Koja je vizija biznisa ili organizacije – U dve tri rečenice opisaćemo ciljeve, kratkoročnu i dugoročnu viziju organizacije.

• Koje je ciljno tržište – Ukratko ćemo objasniti okruženje u kojem delujemo i ciljno tržište, gde ćemo delovati.

• Ko su naši konkurenti – Sažeto ćemo predstaviti konkurenciju koja postoji na tržištu. Postoji li neko drugi ko nudi isti ili sličan proizvod, uslugu?

• Kakvu finansijsku podršku treba naša organizacija – Većina poslovnih planova je napisana da bi tražila investicije i važno je jasno naznačiti iznos i vrstu investicije. Da li tražimo parcijalnu investiciju iako je tražimo koji su ostali izvori finansiranja. Ako primamo investicionu podršku iz drugih izvora, treba naznačiti tu činjenicu. Ako smo zainteresovani da ponudimo investitoru partnerstvo u poslu u zamenu za investiciju, investitoru treba staviti do znanja šta on može da dobije investiranjem u našu ideju.

• Koji deo ili nivo razvoja biznisa zahteva finasijsku podršku- Finansijsko investiranje se može tražiti za različite nivoe u razvoju biznisa ili organizacije. Orgnaizacija može tražiti podršku za razvoj proizvodnje, gradnju objekata, razvoj marketinga, ili reklamne kampanje sa ciljem povećanja broja kupaca.

• Kada preduzeće biti profitabilno – Nakon što smo se izjasnili o vrsti finansijske podrške koja nam je potrebna, jasno ćemo naznačiti kada se očekuje da biznis postane profitabilan. Ovo je važno da se uključi u sumarni sažetak zato što čitaocu i potencijalnom investitoru pokazuje kada će biznis početi da isplaćuje.

• Koji je operativni vremenski rok (kratkoročni od 3 do 12 meseci i dugoročni od 1 do 5 godina) – U dve tri rečenice treba predstaviti vremenski raspored za početak ili širenje našeg biznisa. Obezbedićemo informacije i za kratkoročni i za dugoročni plan.

Uključiti i standardnu izjavu o tome da biznis plan ne nudi nikakve garancije potencijalnom investitoru – Ova izjava se uvrštava jer investitor treba da shvati da je ovo poslovni plan, a ne ugovor koji garantuje određene finansijske koristi za uzvrat.

6 i 7. Kako možemo opisati posao kojim želimo da se bavimo

- 6.Ovo poglavlje predstavlja srž poslovnog plana u kojem je poslovna ideja objašnjena. Ovo je mesto gde ćemo u potpunosti opisati naše planove da bismo prodali ideju čitaocu odnsosno finansijeru.

- 7. Šta su ključni elementi u opisu proizvoda, usluge

Ovo je prva stvar koju moramo da opišemo u biznis planu i u samoj poslovvnoj mogućnosti. Poćićemo od same procene u kojoj odgovaramo na pitanje „u kakvoj sam vrsti biznisa“.

107

107

• Koji proizvod ili uslugu će naš biznis ponuditi – U prvim pasusima treba jasno opisati biznis, objasniti ključne karakteristike proizvoda, usluge.

• Šta je naša konkurentska prednost – Kada biznis ima konpetitivnu prednost, sposoban je za efektivnije takmičenje na tržištu. Nekoliko faktora mogu stvoriti kompetitivnu prednost za biznis: Naš biznis je jedini proizvođač određenog proizvoda, naš biznis može ponuditi uslugu po mnogo nižoj ceni nego ostali konkurenti, naš biznis je napravio poboljšanja na postojećem proizvodu na način na koji nijedan od konkurenata nije koristio, i naš biznis je jedini dobavljač u regiji. Treba dobro razmisliti o svojoj poslovnoj ideji i razlozima zašto bi ljudi hteli da kupe naš proizvod. Nijedan preduzetnik ne bi trebao da ulazi u neki posao dok nije potpuno uveren da će biti sposoban za efektivan takmičenja sa konkurentima, u cilju stvaranja profita i opstanka u poslu.

• Zašto je potreban ovaj proizvod ili usluga – Uspešan biznis mora biti u stanju da identifikuje potrebu za njegovim proizvodom ili uslugom. U najkraćim crtama moramo da ubedimo čitaoca da postoji realna potreba za proizvodom ili uslugom, i to da uradimo na zaista ubedljiv način.

• Kada i zašto smo ofirmili menadžment tim naše organizacije - Korisno je predočiti kratak opis istorije menadžment tima u inicijalnom opisu biznisa tako da se odmah mogu videti osnivači i preduzetnici biznisa koji stoje iza ideje.

• Na koji način ćemo proizvesti svoj proizvod ili uslugu – Nakon opisa svog proizvoda potrebno je dati više informacija vezanih za način na koji će naš proizvod biti proizveden ili prodat. Informacije koje ćemo uključiti u ovom delu se razlikuju u odnosu na to da li nudimo proizvod ili uslugu, ali glavni cilj jeste da ubedimo čitaoca da razumemo operativnu proceduru potrebnu za prenošenje naših ideja sa papira u stvarni proizvodni proces. Ukoliko proizvodim o neki proizvod objasnićemo proces proizvodnje koristeći jasne termine, tako da ih svaki čitalac može razumeti. Objasnićemo dizajn proizvoda, materijal potreban za proizvodnju istog. Ukoliko prodajemo proizvod koji sami ne proizvodimo, treba da opišemo taj proces. Ukoliko smo uključeni u uvoz i izvoz objasnićemo ko su naši dobavljači i distributer i navesti njihova imena. Ukoliko stvaramo usluge u ovom delu poslovnog plana opisaćemo naše tehnike o nuđenju usluga. Ukoliko naša usluga uklučuje izum, bilo u procesu ili rezultatu to ćemo posebno naznačiti.

• Na koji način se posao razvijo i promenio – Ukoliko naš poslovni plan opisuje i planove za proširenje postojećeg biznisa, ili promenu pravca organizacije koja već postoji, važno je pomenuti faktore koji su se promenili u poslu ili u sredini u kojoj se vrši vođenje tog posla.

• Koji su vaši poslovni ciljevi – Opis našeg posla mora da sledi naše glavne ciljeve. Zbog toga moramo da pažljivo analiziramo svoju situaciju i jasno identifikujemo glave ciljeve posla.

• Lokacija poslovnog poduhvata – Veoma je bitno opisati lokaciju naše poslovne ideje. Treba uzeti u obzir sledeća pitanja:

- Zašto smo izabrali ovu lokaciju

- Da li je locirana u strateški važnom regionu

- Da li može služiti kao efektivno mesto

- Da li je cena prihvatljiva u odnosu na mesto gde se posao može obavljati

- Da li je infrastruktura odabranog mesta odgovarajuća

Ovaj deo poslovnog plana će čitaocu pokazati da smo uzeli u obzir uticaj potencijalnih regiona na naš posao, kao i uticaj našeg posla u odabranoj zajednici.

108

108

8. Šta su ključni elementi tržišta

1. Opis potreba tržišta – Da bismo stvarno identifikovali naše tržište moramo sebi postaviti pitanje koje su potrebe naših korisnika, što znači da treba pokušati identifikovati određene i opšte potrebe. Koji proizvodi ili usluge nisu trenutno na raspolaganju u našoj sredini, odnosno lokalnoj ili široj zajednici? Koji su prizovodi ili usluge trenutno na rapolaganju ali su slabo dizajnirani ili su možda preskupi ili je teško do njih doći i kupiti ih.

2. Opišite svoje ciljno tržište – Nakon što smo opisali potrebu tržišta opisaćemo i svoja ciljna tržišta, razmislićemo o ljudima za koje smatramo da će kupiti naš proizvod ili kojima očekujemo da pružio svoje usluge. Faktori – religija, profesija, godište, pol, obrazovanje, zanimanje i sl. Moguće tržište sačinjavaju muškarci-žene, deca mladi ljudi, stariji ljudi, penzioneri, pojedinci, komapnije, preduzeće, pojedincij sa završenim fakultetom, ljudi sa zdravstvenim problemim,bogati ljudi, studenti, đaci, sportisti...

3. Veličina i izvodljivost tržišta – Koliko je veliko tržište koje smo identifikovali? – moramo da odredimo određeno istraživanje jer određivanje veličine potencijalnog tržišta jeste ključni faktor u određivanju potencijalnog tržišta. Informacije o veličini tržišta možemo pribaviti na različite načine koristeći različite sisteme poslovne intaligencije. Što su pouzdaniji naši podaci to će naš poslovni plan biti bolji. Ukoliko je poznato koliko je uspešnost posla zavisna od tržišta koje mora podržavati ono što naš posao donosi na to tržište, to se naziva tržišna izvodljivost. A da bismo to ustanovili moramo se oslanjati na različite ekonomske i demografske trendove jer promena demografskih trendova može uticati na veličinu tržišta.

4. Kako naš proizvod može zadovoljiti potrebe tržišta – Treba objasniti kako će nš posao efektivno zadovoljiti potrebe ovog tržišta u 2 do 4 rečenice ubedićemo čitaoca da je naš posao u poziciji da ima prednosti nad potrebama tržišta.

5. Konkurenicija se javlja u mnogim aspektima života. U poslovnom svetu postoje 2 tipa konkurencije: direktna i indirektna. Ukoliko smo u direktnoj konkurenicji sa nekim drugim biznisom, tada nudimo isti proizvod na istom tržištu. Indirektna konkurencija dolazi od biznisa koji nudi slične proizvode ili usluge na sličnom tržištu. U svakoj fazi razvoja biznisa važno je znati ko su naši konkurenti.

o Ko su naši direktni konkurenti?

O postojanju konkurencije moramo stalno razmišljati, čak i kad ona nije na pomolu jer se može iznenada pojaviti. Stalno moramo da inoviramo tj da poboljšavamo svoj proizvod i usluge, a istovremeno i sebe i sve zaposlene usavršavamo u pogledu novih znanja i veština. Što se tiče neposrednih koraka u praćenju ponašanja konkurenata, korisno je sačiniti listu svih konkurenata kojih se možemo setiti i pratiti njihove korake kako bismo na vreme mogli da reagujemo. Treba prikupiti što više informacija o njihovim poslovnim aktivnostima koristeći sledeća pitanja: Koliko dugo vode svoj biznis na tom području? Koliko ljudi radi za njih? Ko su njihovi konkurenti? Koja je njihova ciljna populacija? Da li zarađuju profit?...

o Ko su naši indirektni konkurenti?

Osim spiska direktnih konkurenta treba napraviti i spisak indirektnih konkurenata, potrebno je sagledati koje kompanije ili biznisi bi, uz minimalne napore, mogli nuditi proizvode ili usluge slične našim. Moramo biti spremni da imenujemo naše direktne i indirektne konkurente i detaljno istražiti i proučiti konkurenciju u našoj sredini

109

109

o Šta mogu da naučim od svojih konkurenata?

Iz uspeha i padova naših konkurenta možemo mnogo da naučimo, pa je vrlo korisno pratiti njihov posao kao i njihovu strategiju. Kada analiziramo ponašanje konkurenata treba razmisliti o sledećim pitanjima: Po čemu je njihov proizvod ili usluga sličan ili drugačiji od našeg? Koja je cena njihovog proizvoda ili usluge? Kako oni reklamiraju svoje proizvode ili usluge? Ko su njihove glavne mušterije? Na kojem su oni tržišti i kakva im je prodaja?

o Prednost kad smo prvi u određenom poslu?

Prednost prvog u poslu je od velike pomoći u osnivanju i građenju posla. Pokretač može iskoristiti prednost nad celim potencijalnim tržištem dok se njegov konkurent ne razvija kao jaka konkurencija u istom poslu. Uspešni pokretači nekog posla uspevaju da naprave svoj posao sinonimom sa drugim proizvodima ili uslugama koje nude, čime otežavaju situaciju konkurentima da ih stignu ili prestignu. Ukoliko smo mi jedini koji se bavimo tom vrstom usluge ili jedini u prouzvodnji tog prizvoda koji je ljudima potreban i za koji su spremni da plate, postoji velika šansa da povećamo cenu toliko da naš profit bude maksimalan. Ukoliko se pojavi konkurencija na tržištu trebali bi sniziti cene da ne bi izgubili kupce.

9. Objasnite ključne elemente opisa, menadžment

Marketinški planovi

Reklamiranje je ključni elemenat bilo koje marketinške strategije. Treba poći od tzv 4P koncepta u marketingu: proizvod,cena, promovisati, obezbediti. U ova 4 pojma često se dodaju i još 2 a to su : plasman i stanovništvo i na taj način se kompletira efektivna marketinška tehnologija radi zadovoljavanja populacije kojima nameravamo da prodajemo naš proizvod ili uslugu.

- Proizvod, usluga – Treba razmisliti o karakteristikama koje će navesti ljude da kupe naš proizvod. Razmisliti o dodatnim pitanjima kao što su: Da li je naš proizvod neophodan proizvod ili je lukuz? Da li je naš proizvod sezonski i da li lako može biti zamenjen drugim

- Cena – Sama cena našeg proizvoda ili usluge može biti deo marketinškog ili promocionog plana. Treba postaviti pitanja: Da li naša cena utiče na vrednost proizvoda? Da li je naša cena konkurentna? Da li je primamljiva potencijalnim korisnicima... Odeđivanje cene za proizvod ili uslugu ne sme biti proces koji se dešava samo jednom. Zavisno od okolnosti sigurno ćemo želeti ili morati da samnjimo ili povećamo cene svojih proizoda ili usluga.

- Obezbeđivanje – Proizvodi moraju biti proizvedeni i distribuirani tako da budemo sigurni da će ih ljudi kupiti. Posao koji nudi proizvod može ili otvoriti svoju radnju ili sklopiti ugovor za prodavanje proizvoda sa lokalnim radnjama. Novi proizvod mora biti uočljiv korisnicima, i postavljen na police koje su upadljive. Ne smemo zaboraviti da svi naši planovi vezani za nuđenje usluga, ili distribuciju proizvoda moraju biti uključeni u finansijski plan. Ono što još treba napomenuti u poslovnom planu jeste i veoma složena distributerska mreža, ili web stranica za prodaju preko interneta.

- Stanovništvo – Treba razmotriti različite načine na osnovu kojih će različiti ljudi da koriste naš proizvod, da nauče o našem proizvodu, kupe naš proizvod. Posle ovog razmatranja bolje i lakše ćemo doći do naših ciljnih korisnika kroz razne promocije i reklame.

- Promocija i reklamiranje – Nakon što smo odredili ciljnu populaciju, identifikovali potrebe tržišta, odabrali strategiju cena i razmotrili pitanja distribucije, treba isplanirati i strategiju promocije i reklamiranja našeg proizvoda ili usluga. Postoji širok spektar načina na koji možemo promovisati ili reklamirati naš posao: Novine, štampani oglasi, televizija, posteri... Treba odabrati najbolje metode za promovisanje i reklamiranje da bismo što bolje privukli pažnju naših klijenata

110

110

Menadžmet

Ljudi su centar svakog posla, a iskustvo i kvalitet našeg menadžment tima biće veoma važan faktor za bilo kojeg potencijalnog investitora. Naš poslovni plan treba imati u sevi nekoliko faktora koji se tiču strategije osoblja:

- Menadžmet tim

- Pomoćno osoblje

- Očekivane potrebe osoblja u budućnosti i planovi zapošljavanja

- Planovi za obučavanje osoblja

- Plate,beneficije,sažetak

- Menadžment tim – U poslovni plan treba uneti osnovne informacije vezane za iskustvo i prošlost svakog člana našeg trenutnog menadžement tima. Počećemo od naviše pozicije u timu, opisaćemo njihova radna iskustva, kao i njihove odgovornosti i zaduženja u poslu. Opisi mogu biti kratki, po jedan pasus za svakoga i biografija u prilogu.

- Pomoćno osoblje – Mada ovo nije obavezno, ukoliko postoji pomoćno osoblje sa važnim veštinama, takva informacija može pojačati i sam plan.

- Očekivane potrebe osoblja u budućnosti i planovi zapošljavanja – Bez obzora na jačinu svog menadžmet tima ili pomoćnog osoblja oni ipak imaju neke slabe strane. Bitno je da priznamo i identifikujemo slabosti. U poslovnom planu to je najbolje navesti u poglavlju gde nudimo rešenje za ove slabe strane. Treba misliti na buduće potrebe našeg osoblja. Kako se projekat bude širio tako će odgovornosti nas i našeg osoblja se povećati i dodatna pomoć će biti potrebna. Zato treba uneti planove o novom zaposšljavanju.

- Planovi za obučavanje osoblja – Ovaj plan nije obavezan u poslovnom planu, ali je korisno pomenuti, jer će korisnik time dobiti dodatne informacije o našem celokupnom planu za menadžment kao i našu viziju.

- Plate, beneficije, sažetak – Sažetak naših planova vezanih za naknade za naše osoblje, uključujući plate i ostale beneficije, treba pomenuti u poslovnom planu, jer će to uticati na početne troškove navedene u poglavlju za finansijske podatke.

111

111

10. Objasnite ključne elemente operativnih procedura

Operativne procedure

U ovom poglavlju u kome se nalaze operativne procedure treba opisati na koji način ćemo voditi svoj posao. Može biti kratko ali je važno jer ukazuje na naše sposobnosti da uspešno vodimo organizaciju kao i ljude i procese unutar nje.

Lokacija

Poslovni prostori uključujući i upravnu zgradu, regionalne filijale, razne prodavnice... veoma su važna predpostavka za uspešno obavljanje budućeg posla. U poslovnom planu je potrebno opisati prednosti i mane naše lokacije.

Oprema

Potrebno je opisati i navesti svu opremu koja će nam biti potrebna u poslu. Ovo uključuje i kancelarijsku opremu.

Radno vreme

Treba opisati radno vreme našeg delovanja. Ovo može značiti opšte radno vreme u nekom projektu, radno vreme prodavnice ili radno vreme proizvodnje.

Planovi za uvođeneje informacione tehnologije

Kako kompjuteri i internet postaju sve važniji u poslovnom svetu, bilo bi dobro pokazati našem čitaocu da razmišljamo o tome da uključimo sve to u naše poslovno delovanje. Treba navesti kakve kompjutere želimo da kupimo, uključujući i softvere i periferne uređaje.

Knjigovodstvo,radčunovodstvo

Ukratko treba opisati planove vezane za vođenje knjigovodstva i računovodstva. Moramo da vodimo knjige našeg osoblja, klijenata, proizvođača, dobavljača... Moramo da navedemo svoje planove vezane za organizovanje svih ovih informacija, kroz kombinovano vođenje knjiga na kompjuteru kao i u papirnoj verziju.

Vremenski raspored

Treba pomenuti i vremesnski raspored u operativnom planu, tako da čitaoc razume naše kratkoročne i dugoročne planove.

11. Navedite ključne elemente pravnih zahteva

Važno je informisati čitaoca i potencijalnog investitora da smo razmislili o svim našim obavezama u poslu ili projektu. Moramo biti svesni pitanja: Da li smo registrovani kao biznis u Srbiji? Ukoliko planiramo usluge ili proizvode vezane za izvoz ili uvoz, da li smo svesni operativnih zahteva u zemljama sa kojima ćemo raditi? Da li smo svesni poreskih obaveza koje će uticati na naš posao? Važno je biti svestan postajanja ovih regulacija i da naš posao bude u skladu sa njima. U nacrtima pisanja poslovnog plana treba kratko napisati da smo svesni ovih obaveza i da smo u procesu obavljanja svojih odgovornosti. Ovo će pomoći da se stekne ubedljiv utisak da smo odgovoran preduzetnik, zainteresovan i svestan svojih pravnih obaveza.

112

112

12. Objasnite smisao i strukturu završnog računa

Finansijski podaci – opšte informacije

Ovo poglavlje je najteže u pisanju poslovnog plana. Međutim ovaj deo poslovnog plana je jako važan jer će upravo konkretni podaci i finansijske projekcije pokaati čitaocu ili potencijalnom investitoru koliko će naša organizacija biti uspešna. Finansijski podaci se uglavnom daju za period od 5 godina. Prv godina mora biti bazirana na mesečnim projekcijama, a u nekim slučajevima ovo se mora pisati i za prve 2 godine.

Ostale 3 godine trebaju biti bazirane na godišnjim porojekcijama.

Sledeći finansijki podaci moraju biti uključeni u naš poslovni plan da bi bili sigurni da čitaoc razume finansijske rizike, kao i potencijale našeg posla.

- Finansijski zahtevi – Potrebno je jasno objasniti fin.zahteve da bismo započeli ili proširili svoj posao. Treba objasniti koliko novca nam je potrebno da bismo započeli sa projektovanim aktivnostima, i navesti donacije koje su nam već osigurane.

- Operativne izjave vezane za dobitak i gubitak – Ovo se može i nazavati projekcionim prihodom. Da bismo pripremili ovu prognozu procenićemo ukupan iznos prihoda (novca koji ulazi) i troškova (novca koji odlazi) za prvu godinu poslovanja, bazirana na mesečnim projekcijama a i na godišnjim vezanim za treću i četvrtu godinu. Ova vrsta izjave je korisna jer posao obezbeđuje sa dobro promišljenim procenama koje se mogu porediti sa stvarnim ciframa.

- Izjave o protoku novca – su važne zato što pokazuju koliko novca naš posao ima u datom trenutku. Da bi ovo pripremili, procenićemo sve isplate u gotovini bazirane na mesečnim projekcijama posebno za svaku od prve 3 godine.

- Završni račun – Izjava o završnom računu ukazuje na poslovnu sveukupnu finasisjku situaciju, Ovaj dokument se zove završni račun jer ukupna imovina kompanije mora biti jedanka ukupnom iznosu kapitala koji komapnija poseduje. Završni račun se sastavljava da bi se dobio sažetak finansijskog statusa biznisa.

Imovina = Obaveze + Neto vrednost (resursi)

Imovina je sve ono što biznis poseduje, a što ima novčanu vrednost: Gotovina, deonice, obligacije, inventar, računi koji će biti plaćeni biznisu i unapred plaćeni troškovi. Zaduženja su dugovi (obaveze biznisa). Zaduženja uključuju : računi koje biznis treba da plati, porezi koji će se platiti, troškovi učinjeni do datog datuma i kreditne obaveze. Neto vrednost je ukupno pravo (potraživanje) nad imovinom biznisa. Takođe se naziva i vlasničko pravo. Neto vrednost je originalna investicija vlasnika, kao i profit i gubici koji se javljaju u biznisu.

13. Objasnite prelomnu tačku rentabiliteta

Break – Even analiza (analiza tačke preloma)

Ova analiza je bazirana na proračunu ukupnog fiksiranog budžeta, prodajnoj ceni proizvoda ili usluge, kao i varijabilnog troška nekog proizvoda ili usluge po jedinici. Važno je proračunati analizu tačke preloma zato što će nam ona dati inforamciju koliko moramo prodati proizvoda/ usluga dabismo pokrili svoje troškove. Ova analiza je korisna u određivanju ciljeva porodaje po jedinici, ili u određivanju varijabilne cene jedinice proizvoda ili usluge, u cilju pokrivanja fiksnih troškova.

Tačka preloma = Ukupni fiksni troškovi / (prodajna cena po jedinici – varijabilni tr.po jedinici

113

113

14. Šta su ključni elementi finansijskog plana?

Procentiti svoje troškove

Treba dobro razmisliti o svakom mogućem trošku koji ćemo imati na početku poslovnja, bez zabrinutosti o iznosima, ali razvrstano na dnevne , sedmične ili mesečne. Postoje dva generalna tipa troškova: fiksni i varijabilni (ili kontrolisani). Fiksni troškovi su troškovi na koje ne možemo uticati i koje moramo platiti. Oni uključuju kiriju, režiju i velike troškove vezane za opremu. Varijabilni troškovi su pod našom kontrolom. Oni mogu uključivati troškove radnika, zatim reklamni troškovi, kupovina materijala, iznajmlivanje poslovnog prostora, troškovi režije...

Proceniti svoj prihod

Ubrzo ćemo shvatiti da postoji više stavki u listi troškova nego u listi prihoda. Naš prihod dolazi iz : trenutne imovine , novca u kešu koji dobijamo od prodatih proizvoda i nvaca u kešu koji dobijamo iz prodatih usluga.

Početni budžet

Izuzetno je važno imati novac za pokrivanje početnih kao i operativnih troškova za prvu godinu. Kada imamo procne svojih troškova i prihoda možemo početi da razmišljamo o tome koliko će nam novca trebati za početak našeg poslovanja, kao i o tome da ostane operativan za čitavu godinu. Moramo biti u mogućnosti da platimo sve potrebne troškove. Moramo da obezbedimo dovoljno novca u kešu za razna plaćanja radi osiguravnja kontinuiteta u proizvodnji našeg proizvoda / usluge.

Spajanje svega u celinu

U ovom slučaju ta celina se naziva poslovni plan, a njegve delove smo predhodno opisali

Distribuiranje našeg poslovnog plana

Kada je plan gotov, baš kao i na početku kada smo tek razmišljali o njegovoj izradi, treba da razmislimo kome ćemo sve da pošaljemo svoj poslovni plan. Osim banaka, izuzetno je važno pronaći zaista zainteresovane subjekte, posebno privatna lica – potencijalne investitore. Poslati poslovni plan na 20 pažljivo odabranih adresa je bolje nego poslati poslovni plan na 100 ne dovoljno selektiranih adresa. Uz plan treba pripremiti i kratko profesionalno propratno pismo u kojem ćemo se ukratko predstaviti i objasniti razloge zašto im šaljemo poslovni plan. Nesmemo da zaboravimo da naš poslovni plan sadrži važne informacije vezane za naše ideje. Zbog toga moramo voditi računa da nam neka konkurentska organizacija ili pojedinac ne ukradu ideju i sve inforamcije iz plana.

15. U čemu je značaj dobre prezentacije poslovnog plana?

Zainteresovani investitori mogu od nas da traže da im prezentiramo svoj poslovni plan. To je dobra prilika koju treba da iskoristimo i da se dobro pripremimo za davanje odgovora na bilo koja pitanja koja će uslediti. Bitno je da ostavimo takoav utisak da nam publika veruje, jer prezentacija može biti prvi korak u budućoj plodnoj saradnji. Saveti vezani za prezentaciju:

• Uraditi plan za dodavanje priliga

• Zamolićemo svog kolegu ili partnera da ponovo pregleda plan pre nego što ga posšaljemo investitorima

• Obratićemo pažnju na pravopis, kako u elektronskoj tako i u štampanoj verziji

• Odabrati profesionalna i jasna slova, kao i oblik jasan za razumevanje

114

114

• Koristiti profesionalni printer za štampanje i povez

• Odrediti ciljnu populaciju za distribuciju plana

• Biti spreman za držanje prezentacije

GLAVA 10.

1. Zasto je biznisu potrbna drazava

Odnos izmedju sveta poslovanja i drzave spadaju u red najvaznijih drustvenih, ekonomskih, razvojnih, politickih i mnogih drugih problema u svom savremenim drustvima sirom planete zemlje. U najkracem odnos se zasniva na brojnim protivrecnostima, ambivalentnostima, pa cak i paradoksima. Pre svega, lakonsko odbacivanje drzave kao, taboze loseg ili cak, najgoreg od svih mogucih preduzetnika. Ne moze se uzeti kao generalno istinita tvrdnja. Isto tako nije tacno reci da drzava mora id a ima potpunu kontrolu nad svim ekonomski i preduzetnickim inicijativama i tokovima. Ali, nikad nigde poslovni zivot nije bio prepusten samregulisanju, tzv.slobodnom susretanju ponude i traznje, ili nekim drugim idilama neobuzdane i nicim ogranicene slobode. To bi sumnjivo dovelo do haosa, anarhije i velikih ekonomskih idr.steta. znaci, drzava je svoje bitisanje bazirala na vise ili manje cvrstom osanjanju na realne izvore materijalnog drustvenog bogatstva i dohodka, tako sto je ucestvovala i u njihovom stvaranju i narocito u trosenju. Ona je to cinila preko razlicitih institucija i pravnih normi, formirajuci odredjen red stvari koji ima teznju da se otudji i ostane izvan kontrole onih kojima treba da sluzi, a to su u najsirem smislu gradjani, preduzetnici is vi ostali akteri poslovanja i privrednog zivota. Percepcija drzave ne sme se svoditi na apstraktnu sliku, vec uvek mora imati u vidu da drzavu uvek cine zivi ljudi, koknretni pojedinci i grupe koje mogu imati i neke svoje posebne interese.

2. U cemu se ogleda misija misija drzave u biznisu.

Najvaznija misija drzave u idnosu na biznis treba da se ogleda u stvaranju sto boljih uslova za poslovanje svima koji su za ti spremni, imaju poslovnu ideju, motivaciju, maker bili bez kapitala kojeg ce obezbediti na neki nacin. Postoji nekoliko kljucnih ciljeva koje drzava treba da ostvari u sklopu podrske biznisu: jacanje konkuretnosti svih privrednih subjekata, ravnomerni regionalni razvoj, podizanje kvaliteta preduzetnicke infrastrukuture, unapredjenje obrazovanja za preduzetnike,smanjivanje administrativnih prepreka, internetizacija i elektronsko poslovanje. U stvari drzava treba da podstice, olaksava i cak direktno pomaze svim subjektima koji doprinose opstim ciljevima ekonomijekao sto su: porast drustvenog bogatstva, rast zaposlavanja, povecanje produktivnosti,investiranje u infrastrukturuu, povecanje izvoza, ekoloska odrzivost i na takvim osnovama povecanje zivotnog standarda i ukupnog kvaliteta zivotasvih svojih drzavljana. Ona mora da unapredi, ubrza, olaksa i pojeftini svoje administrativne procedure i na taj nacin stimulise domace i strane investiture da ulazu u domacu privredu.

3. Objasni najvaznije modele drzavnog podsticaja preduzetnistva.

4. Kako drzava podstice konkurentsku sposobnost privrede.

Ona mora jasno da stane na stranu svakog inovatora i pomogne mu da prebrodi pocetne poslovne poteskice u njihovim poslovnim pokusajima, i tako spreci da oni odnose svoje ideje i kreacije u inostranstvo. Tako ce ohrabriti i druge, al ii doprineti sirenju svesti da je bogacenje na znanju i inovativnosti ne samo legitimno nego i pozeljno.

115

115

U svetu se posebno prate komparativni uslovi i lakoca poslovanja i kreiranje konkuretnosti privrede i preduzetnistva, za sta se veruje da drzava snosi veliku odgovornost. Jedno od merila kojima svetska banka ocenjuje poslovanje tice se radnog zakonodavstav, pa se tako uzima u obyir koliko kosta otpustanje radnika u pojedinoj zemlji. Osim svetske banke, uslove poslovanja u raznim zemljama prati i organizacija Global Enterpreneurship Monitor(GEM) cija istrazivanja pruzaju vrlo relevantne podatke. Oni najmanje jednom godisnje saopstavaju tendencije kretanja malih preduzeca, posebno sa stanovista generisanja radnih mesta, al ii mnoge druge pokazatelje koji se odnose na uslove, praksu i perspektivu preduzetnistva. Zbog znacaja ovih parametara za ukupni kvalitet poslovanja sve savremene drzave, odnosno njihove vlade, traze nacin kako da unaprede konkurentnost svoje privrede, posebno izvozne privrede. Najcesce se koriste sledece mere za jacanje konkurentske sposobnosti privrede:

• Povecanje udela manjih i srednjih preduzeca koja se zasnivaju na visokim tehnologijama

• Povecanje ukupnih ulaganja u mala i srednja peduzeca

• Povecanje izvoza i izgradnja izvoznih klastera

• Permanentno obrazovanje u preduzetnistvu i strukovno obrazovanje u skladu sa potrebama privrede

• Podsticanje fveksibilnih oblika zaposlavanja

• Prioritetno podsticanje razvoja brzo rastucih delatnosti

• Stvaranje razvojnih uslova za produktivnije poslovanje preduzetnika

5. Objasnite znacaj obrazovanja za preduzetnistvo.

I teoriski i emoiriski visestruko je potvrdjena teza ne samo o znacaju obrazovanja na efikasnost (produktivnost) rada, nego i na ukupne ekonomske efekte, ali jos uvek, pogotovo ne kod nas nije preovladala svest o znacaju obrazovanja sadasnjih i buducih preduzetnika sto treba tretirati kao kapitalno dugorocno ulaganjae(investicija). Obrazovanje u funkciji konkurentnosti privrede treba da polazi od principa ucenje do kraja zivota sto je rezultat cinjenice da se kolicina novih znanja ubrzano povecava, zbog cega znanja stecena u formalno obrazovnom procesu(skola, fakultet) brzo zastarevaju i nisu dovaljne za uspesno poslovanje koje se takodje svakodnevno ubrzano menja. Medju veoma vazna pitanja na koja moze i mora da odgovori drzava su pitanja zastite prava ulagaca odnosno imovinska sigurnost. Pri tome u vreme sve vece intelektualizacije poslovanja i oslanjanja na znanje kao imovinu in a intelektualni kapital posebni znacaj dobijaju upravo nacini kako da se zastite vlasnici intelektualne svojine.

6. Objasnite koncept javno privatnog partnerastva

JPP se odnosi na saradnju organa drzava ( javne ) vlasti i preduzetnika na razlicitim nivoima organizovanja u cilju zadovoljavanja neke javne potrebe. Znaci, rec je o inicijativama javnog ili privatno ( profitnog i neprofitnog) sektora u kojima svaki ucesnik angazuje odredjene resurse i ucestvuje u planiranju i odlucivanju, tj. Realizaciji nekog projekta ili poduhvata od opsteg interesa.

Postoji vise modela i podmodela JPP a najcesci su :

- Model cistog ugovornog odnosa koji ima 2 varijante: koncesija-koncensionar naplacuje pruzanje usluge od korisnika. Ako finansira i grad i objekat onda privatni operater naplacuje svoje usluge od javnog sektora, korisnika objekta.

116

116

- Model tzv. Institucionalna kooperacija javnog i privatnog sektora u okviru neke odredjene institucije.

Inace JPP kao poslovni model, je relevantno nova praksa koja je pocela ’80.tih god. Proslog veka kroz davanje koncesija za gradnju i koriscenje infrastrukturalnih objekata. Danas se JPP koristi u svim podrucjima gde se pruza javna usluga, izvode javni radovi ili koristi javno dobro.JPP je pozicionirano izmedju klasicnog nacina obavljanja javnih poslova i privatizacije te se moze izgraditi kao drustveno-pravna koperacija, odnosno kao spajanje javnog i privatnog sektora u zajednicko drustvo. Privatni sector pruza javnu uslugu ili upravlja javnim dobrom, a javni sector placa mesecnu nadoknadu privatnom sektoru uz kontrolu kvaliteta i obavljanje javnih poslova.

Cilj JPP-a svodi se na rentabilnije, delotvornije, efilasnije i kvalitetnije pruzanje javnih usluga. JPP se javlja u razlicitim podrucjima javne uprave, u razlicitim oblicima, sa razlicitim rokom trajanja is a razlicitim intenzitetom. JPP je kooperacija izmedju javnog i privanog sektora na podrucju planiranja, proizvodnje, pruzanja, finansiranja, poslovanja, i naplate javnih poslova, pri cemu su osnovne karakteristike projekata JPP:

• Dugorocna govorna saradnja (10-25 god.) javnog i privatnog sektora

• Stvarna preraspodela poslovnog rizika

• Sveobuhvatna odgovornost na strain privatnog sektora.

7. Objasniti sustinu pojma “partnerstva”

Partnerstvo je pojam koji naglasava novi kvalitet odnosa izmedju preduzetnika i drzave jer se deli nagrada, odnosno uspeh, i rizik i eventualni neuspeh. To samo po sebi donosi znacajne prednosti kao npr.:

- Smanjenje ukupnih troskova projekta

- Potreba za privatnim finansiranjem u uslovima budzetskih ogranicenja

- Koristi od koriscenja know-how, efikasnostti i metoda rada privatnog sektora

- Poboljsanje kvaliteta usluga

- Brza realizacija potrebne infrastructure

Partnerstvo je dobrovoljni sporazum o saradnji (ne i bez obaveza) izmedju zainteresovanih aktera iz barem dva razlicita sektora, koji zajedno rade na ostvarivanju zajednickog cilja ili posebnog zadatka, i dele rizik, odgovornost, resurse i koristi. Medjusektorsko partnerstvo/saradnja jeste dobrovoljni strateski savez organizacija iz javnog, privatnog i neprofitnog sektora koji uvecava kapacitet svake od organizacija za postizanje zajednicke svrhe, kroz podelu rizika, resursa, odgovornosti i nagrada.

Da bi jedan odnos mogli nazvati partnerstvom, potrebno je da postoji:

• Zajednicki cilj

• Zajednicko angazovanje

• Podela rizika, odgovornosti, sposobnosti, resursa i koristi.

117

117

8. Osnovni procesi JPP-a.

Javna uprava obavlja javne posove u vlastitoj reziji – vlastitim sredstvima i vlastitim osobljem. Medjutim, u pojedinim slucajevima to nije moguce, najcesce zbog dva razloga: nedovoljna strucnost radnika uprave i visoki troskovi izvodjenja javnih poslova u vlastitoj reziji. U takvim slucajevima koristi se tradicionalni model za obavljanje javnih poslova:

• Javni konkursi, tj.sklapanje poslovnih ugovora izmenju javnog i privatnog sektora kao model uobicajene nabavke

• Formalna ili organizaciona privatizacija, kada javna uprava osniva privredna drustva zbog obavljanja javnih strucnih poslova, npr.klinicki centar i jkp.

• Outsourcing – je model u kome javna uprava ustupa odredjene interne poslove privatnom sektoru. Uglavnom su to poslovi propratnog i servisnog karaktera te se ovaj modek moze smatrati granicnim slucajem JPP-a

9. Kljucni sadrzaj JPP-a

Pod pojmom JPP se danas u uzem smislu podrazumevaju kooperativni poduhvati u sklopu kojih javni i privatni sector udruzuju resurse i strucna znanja kako bi, kroz prikladne alokacije resursa, rizika i nagrada, zadovoljili neku javnu potrebu. Primenom razlicitih metoda privatni sector moze uposliti svoje resurse i vestine u pruzanju dobara i usluga koje tradicionalno osigurava drzava. JPP ja komercijalna saradnja javnih institucija i privatnog partnera pod uslovima u kojima privatni pratner:

• Dobija imovinu javnog sektora na komercijalno koriscenje

• Preuzima znacajne finansijske, tehnicke i operativne rizike u vezi sa obavljanjem institucionalne funkcije i /ili koriscenje imovine javnog sektora

• Ima korist od obavljanja institucionalne funkcije i/ili koriscenje imovine javnog sektora uz uslov maksimiziranja ekonomsko-finansijske koristi za javni sektor.

10. Faktori uspesnosti modela JPP

Cinilac uspesnog modela JPP:

• Kompatibilni ciljevi – da bi JPP bilo uspesno u svom delovanju razni kriterujumi moraju biti zadovoljeni. Za pocetak, javni i privatni sektor moraju imati kompatibilne ciljeve. Sve strane se moraju usresrediti na sire, komplementarne ciljeve koje zele postici. Vazno je da shvate da javni i privatni sektor ne treba da budu isti da partnerstvo funkcionise – moraju biti kompatibilni.

• Podrzavajuca okolina – podrzavajuca regulatorna, pravna i politicka okolina predstavlja kamen temeljac za odrzivo ukljucivanje privatnog sektora.

- Regulatorni okviri cak i ako je jasno postavljen sa strane vlade, negarantuje efikasno regulisanje. Obzirom das u loklane samouprave razlicite, javni i privatni sektor ce se susresti sa problemima kada budu pokusavali definisati i regulisati svoj medjusobni odnos, te svoje uloge u pruzanju usluga.

- Pravni okvir – vrlo je bitan za ugovaranje i sprovodjenje javne nabavke te za investiranje privatnog sektora. Vrlo je vazno uvesti odgovarajuce mehanizme kako bi se smanjila mogucnost za korupciju u bilo kom procesu nabavke, jer se korupcijom smanjuje politicka prihvatljivost i interes mnogih privatnih investitora.

118

118

- Da bi JPP uspeo, javni i privatni sektor ne mogu graditi partnerstvo sami, stoga je politicko i drustveno prihvatanje ukljucivanja privatnog sektora izuzetno vazan fakrot uspesnosti modela JPP. Javnost mora videti ucestvovanje privatnog sektora kao korisno, ako se zelji da partnerstvo potraje. Javno prihvatanje ukljucaivanje privatnog sektora kroz duze vreme, zavisice partnestvo od pruzanja obecanih usluga i ostvarene koristi po prihvatljivim cenama.

GLAVA 11.

1. navedite najvažnije ekonomske činioce koji oblikuju savremene promene poslovanja

Makoliko je fokkus nove ekonomije na tehnološkim promenama, porastu važnosti informacija i upotrebe intelekturalnog kapitala, potrebno je razmotriti i neke ključne dugoročne trendove unutar same ekonomije koji su doveli do današnje situacije. Najvažniji su:

1. porast dohotka i pojava novih proizvoda i usluga. Najvažniji dugoročni činilac u oblikovanju potražnje je rast potrošačevog dohotka. Kako raste potrošačev dohodak, tako ne dolazi samo do rasta potrošnje već i do promena u samoj strukturi potrošnje. Dolazi do porasta potražnje za proizvodima i uslugama. Potrošači su danas ti koji svojim izborom determinišu ono što agilni konkurenti trebaju da dizajniraju i proizvedu. Ono što potrošači danas žele kupiti na globalnom tržištu nisu više zasebni proizvodi već sofisticirane kombinacije novih proizvoda, nematerijalnih usluga i informacija s obeležjem kratkog životnog veka trajanja. Klijenti, odnosno, kupci, potrošači su sve zahtevniji, ,,razmaženiji“, žele nešto posebno

2. porast značaja vremena. Večina poslovnihideja i koncepcija koje su u poslednjim decenijama 20 veka vodile preduzetnike ka poslovnom uspehu, danas, na početku 21 veka, prestaje vežiti. Sposobnost brze obrade i protoka informacija, konvergencija kompjuterskih mreža i telekomunikacijska tehnologija omogućava preduzetnicima geografsku koordinaciju i institucionalno povezivanje disperzovanih ključnih sposobnosti te na taj način sticanje snažne konkurentske prednosti. Preduzetnici treba da postanu agilni kako bi mogli uspevati i napredovati u globalnom konkurentskom poslovnom okruženju. Taj talas novih konkurenata koji se ubrzano širi u tehnološki razvijenim društvima naziva se agilna konkurencija.

3. globalicacija. Suštinsko obeležje globalizacije je brisanje geografskih ograničenja tržišnom funkcionisanju što dovodi do pojave globalnog tržišta, globalnih proizvoda, globalnih standarda, kao tendencija nastajanja globalne potrošačke kulture. Tehnološki naperdak doprinosi smanjenju troškova transporta i bržem susretanju kupaca i proizvođača, odnosno njihovih roba, širom planete. Globalizacija nastaje iz inerakcija tri pojave/procesa: 1. modernih, posebno informacionih, tehnologija 2. konzumerizma i 3. neoliberalnih ekonomskih politika. Moderne tehnologije, koje se primenjuju na području transporta, komunikacije, proizvodnje, dizajna i drugih poslovnih aktivnosti dramatično su uticale na mogućnost globalnog širenja informacija kao i proizvodnje i distribucije robe i usluga. Konzumerizam, obeležava veliki intenzitet tražnje za proizvodima globalne proizvodnje. Neoliberalne politike, koje imaju tendenciju širenja u mnogim državama sveta omogućuju ukljanjanje prepreka tim novim procesima proizvodnje i potrošnje.

4. umrežavanje. Umrežavanje i globalizacija pružaju brojne i kompleksne mogućnosti sticanja i kombinovanja poslovnih resursa. Danas preduzeća mogu privremeno angažovati dodatno osoblje ili zakupiti neko drugo preduzeće za delimično ili ukupno obavljanje poslovnih aktivnosti, mogu ujedinjavati svoje resurse s resursima drugih preduzeća kroz partnerstva i strateške saveze. Na taj način nastaju novi poslovni modeli i subjekti virtuelne ekonomije, kao što su mrežne i virtuelne organizacije, ako i virtuelan preduzeća i virtuelni preduzetnici.

5. virtuelizacija poslovanja. Virtuelizacija poslovanja pojvaljuje se kao rezultat upotrebe novih znanja te informacijske i komunikacijske tehnologije. Savremena pr-ća danas sve više svoju fizičku prisutnost

119

119

zamenjuje virtuelnom, što im pomaže pri savladavanju prepreka kao što je geografska udaljenost i vremenske zone. Virtuelizacija je postala univerzalni model koji savremenim preduzetnicima i preduzećima omogućava povećanje obima poslovanja, efikasnosti i profitabilnosti. Pri tome, polazi se od sl načela: identifikacija tržišnih niša i prilika; posedovanje jasne vizije; fokus na ključne sposobnosti; izgradnja strateških saveza sa poslovnim partnerima; elektronsko poslovanje. Virtuelizacija poslovanja uspešno donosi korenite promene koje se najbolje očituju preko 3 dimenzije poslovanja: prostora (virtuelizacija pruža mogućnost disperzije poslovnih aktivnosti izvan granica pr-ća na lokacije gde za te aktivnosti postoje) , vremena vremenska dimenzija virtuelizacije omogućaav pr-ćima i preduzetnicima obavljanje njihovih operacija u različitim vremenskim zonama) i strukture(virtuelizacija poslovanja omogućila je danas preduzetnicima izgradnju fleksibilnih nehijerarijskih organizacijskih struktura koje se zasnivaju na mreži međusobno povezanih specijalizovanih proizvođača, njihovih pojedinih jedinica.

6. promene poimanja radnog mesta i vremena. Razvoj informacione tehnologije najviše je traga ostavio upravo na kancelarijskom poslovanju. Virtuelnost dovodi do promene poimanja samog pojma radnog mesta kojim je klasična fizička kancelarija zamenjena virtuelnom kancelrarijom a poslovne jedinice virtuelnim timovima. Glavna obeležja proizvodnog i radnog procesa u informacionoj ekonomiji na sledeći način: a) nova vrednost stvara se uglavnom inovacijama bilo proizvodnog procesa, bilo proizvoda; b) efikasnost inovacija zavisi od istraživačkog potencijala, ali i o sposobnosti aplikacije; c) puni učinak nove informacione tehnologije zavisi od prilagodljivosti i fleksibilnosti odlučivanja i o organizacionoj integaciji, umreženosti svih delova i faza proizvodog procesa.

2. navedite osnovna načela virtuelizacije

3. kako i zašto dolazi do rada na daljinu

Rad na daljinu kao zamena putovanja na radno mesto posredstvom telekomunikacione tehnologije, postaje realno moguć i to je nesumnjivo veliki preduzetnički izazov, posebno imajući u vidu nacionalne razlike u ceni rada, nivo radničkih prava, radnih karakteristika ličnosti radnika itd. očigledno, zapošljavanje na ovakav način je ekonomično, udobno, te prostorno i vremenski neograničeno. Kod rada na daljinu deo ili većina poslova obavlja se kod kuće na vlastitom računaru, a rezultatu rada šalju se poslodavcu. Komunikacija u suprotnom smeru podrazumeva primanje novih radnih zadataka ili povartnih informacija o kvalitetu napravlenog. Razmena podataka između naručioca i lica koje ga obavlja najčešće se obavlja e-mailom, iako se mogu koristiti i ostali web servisi.

Loše strane: osećaj izolovanosti, sto može izazvati gubitak motivacije. Zbog toga se rad od kuće, makoliko izgledao privlačan, ne preporučuje početnicima i ljudima bez radnog iskustva. Tak nakon nekoliko godina, kada stekne radno iskustvo, i možda osnuje porodicu, itekako će biti zainteresovan za mogućnost rada od kuće, jer će svoje radno vreme moći lakše uskladiti s novonastalim obavezama. I za poslodavca organizacija rada na daljimu takođe predstavlja vrlo zanimljivo rešenje. Najvažnije prednosti su u smanjenju različitih vrsta trokova poslovanja – troškova pripreme i korišćenja radnog mesta. Glavni nedostatak sa stanovišta preduzetnika posla je veća fluktuacija radne snage nego kod standardnog načina zapošljavanja. To istovremeno znači povećanje rizika otkrivanja poslovne tajne drugim poslodavcima ili prenošenja dela znanja u konkurentsko preduzeće. Budući da je veza radnika na daljinu i njegovog poslodavca telefonska il elektronska, postoji tehnički rizik da dođe do ,,curenja“ važnih poslovnih informacija tokom samog prenosa podataka izemđu poslodavca i posloprimca.

120

120

4. zašto se javlja elektronsko poslovanje?

Osnovni razlozi za usvajanje i primenu elektronskog poslovanja su brojni. Osim brzine poslovanja i direktnih troškovnih efekata (zbog ušteda u opremanju fizičkog prostora radnog mesta i njegovog održavanja, grejanja, telefoniranja itd) postoje i drugi važni razlozi koji opredeljuju pojavu elektronskog poslovanja kao što su:

1. težnja ka što bolje iskorišćenju svih raspoloživih poslovnih resursa, a posebno onih informacionih

2. nastojanje da se ostvari što bolja tržišna, odnosno konkurentska pozicija firme u odnosu na ranije stanje

3. veći komfor u radu radnikia, izvršnih radnika i menadžera u kojima se takav oblik poslovanja primenjuje

4. bolja obučenost i civilizacijska pozicija ljudi obuhvaćenih i okruženih takvim poslovnim okruženjem i kulturom

5. težnja za održavanjem koraka s opštim tehnološkim razvojem

elektronsko se poslovanje, kao tehnološki najnapredniji element orhanizacije poslovanja firmi i svih njihovih segmenata, ostavruje kvantitativno i kvalitetivno intenzivnom primenom informacione a posebno mrežne računarske tehnologije.

Praktično ne postoji područje poslovanja u kojem informaciona i mrežna računarska tehnologija, pa prema tome i koncept elektronskog poslovanja, ne bi mogli naći svoju primenu. Oblici elektronskog poslovanja gde se ostvaruju najbolji učinci su sledeći:

- elektronsko trgovanja

- online nabavka dobara/usluga

- elekntronski marketnig

- elekntronsko bankarstvo

- elektronske berze

- računarski rezervacijski sistemi

- online zabava i rekreacija

- elektronsko izdavaštvo

Od svih navedenih segmenata daleko najveću ulogu u elektronskom poslovanju ima elektronska trgovina. Posmatarno sa stanovišta poslovnih procesa, u elektronskom poslovanju se najviše unapređuju sledeće tri grupe procesa:

1. procesi proizvodnje: nabavka, organizacija skladišta, kontrolne procese, elektronske veze sa dobavljačima

2. procese orijentisane kupcima: promocione i tržišne procese, prodaju preko interneta

3. procese unutrašnjeg upravljanja: usluge zaposlenima, obuku i trening.

5 tipovi elektronske trgovine

121

121

Gavni tipovi elektronske trgovine su: business to business (B2B), business to cosumer (B2C), business to government (B2G), consumer to consumer (C2C), i mobilna trgovina (m- commerce)

• B2B trgovina je jednostavno definisana kao e-trgovina između kompanija. Ovo je tip e-trgovine koji se bavi odnosima između i unutar poslova.

• B2C je trgovina između firmi i klijenata, a odnosi se na skupljanje informacija, kupovanje fizičkih dobara, ili informacijskih dobara. Tu spada i slanje kupljenih informatičkih sadržaja do korisnika mrežom.

• B2G je definisana kao trgovina između firmi i javnog sektora. Ona se odnosi na korišćenje interneta za licenciranje procedure i druge operacije vezane uz vladu. Ovde se vezuju dve karakteristike: prvo, da je javni sektor glavni što se tiče e-trgovine, i drugo, da javni sektor ima najveću potrebu za poboljšavanjem svog sistema.

• C2C e-trgovina je jednostavno trgovina između privatnih lica, odnsno potrošača. Karakteriše rast elektronskih tržišta i online aukcija. Tu se nalazi verovatno najveći potencijal za razvoj novih tržišta. Dolaze u tri oblika: 1. aukcije koje se odvijaju na nekom portalu, 2. peer to peer sistemi, kao što su bilo koji programi za deljenje datoteka između korisnika 3. razna web mesta i portali.

• C2B e-transkacije se odnose na obrnute aukcije npr kada dve konkurentske avio kompanije daju putniku najbolju moguću ponudu za let između dva grada na osnovu poruke koju je putnik ranije postavio na aukcijskom web mestu.

• M- commerce ili mobilna trgovina je kupovina i prodavanje dobara i usluga kroz bežičnu tehnologiju kao što su razni mobilni uređaji. Neki veruju da će m-trgovina čak prestići e-trgovinu ako metod digitalnih transakcija.

6. virtuelna organizacija

Koncept virtuelna organizacije je najrasprostranjeniji u danasnjoj strucnoj literature iz podrucja preduzetnistva i menadzmenta. Sve postojece definicije posmatraju virtuelnu ogr. Kao ciljno orijentisnu super strukturu geografski dislociranih clanova od kojih je svaki specijalizovan za odredjeno podrucje delovanja, s tim da je virtuelna org.fokusirana na glavni poslovni program. Virtuelna org. postoji u tzv.sajber prostoru razvijaju se proporcijonalno razvoju informacione i komunikacione tehnologije i provlace se kroz konvencijalne org. strukture. Karakteristike

• Povecanje konkurentske sposobnosti

• Povecanje fleksibilnosti i adaptilnosti prema okolini

• Povecanje kvaliteta proizvoda/usluga

• Povecanje kvaliteta poslovne komunikacije

• Smanjenje troskova poslovanja i upravljanja

Danas u svetu deluje nekoloiko tipova virtuelnih org. Virtuelni timovi ili interne virt.org. sastavljene su od clanova koji dolaze iz pojedinih specificnih funkcijskih, procesnih ili strateskih jedinica vecih org. pri cemu imaju virtuelne naloge koje izvode kao autonomne timovi na decentralizovan nacin.

122

122

7. Sta su klasteri?

Klastere mozemo definisati kao skup ekonomskih aktivnosti poslovnih subjekata, institucija, geografski koncentrisanih koji su uspostavili formalne ili neformalne odnose izmedju sebe, horizontalne i vertikalne, kao i naklonosti industrijskog sektora preko kojeg razmenjuju informacije. Klasteri mogu biti opisani kao aranzman izmedju ucesnika koje karakterise :

• Jaka kooperacija izmedju svih subjekata unutar mreze

• Socijalno kulturoloski identitet

• Institucionalno okruzenje

• Industrijska podrska lokalnih investicija

• Postojanje koordinacionaih institucija

• Dinamicno okruzenje i industrijska konkurentnost

• Pogodni lokalni faktori

• Jaka ekonomska povezanost izmedju svih subjekata koji pripadaju klasteru

Aktivnost klastera se zasniva na sl.tri glavna principa:

• Zajednistvo – koje pokazuje zajednicke aktivnosti podrucja u kojem ekonomski subjekti deluju u klasteru, te srodnim industry.koje dele isto trziste.

• Koncentracija – koja pokazuje postojanje koncentrac.ekonomskih subjekata u geografskom podrucju.

• Povezanost – pokazuje medjusobnu komunikaciju i medjusobnu isprepletenost razlicitih tipova odnosa uspostavljenih izmedju organizacija unutar klastera.

Tri glavna efekta klastera koji uticu na ekonomse subjekte u pogledu konkurentnosti i konkurentnih prednosti :

• Povecanje produktivnosti – tako sto se povecava proizvodnost lokalnih ekonomskih subjekata, olaksava pristus specijalizovanim inputima, zaposlenima, informacijama…

• Povecanje kapaciteta – znaci da klasteri povecavaju inovacione kapacitete i stvaraju osnov za buduci rast proizvodnosti

• Podsticanje siranja i fleksibilizacije poslovanja.

8. prednosti i nedostaci klastera

Prednosti omogucavaju ekonomskim subjektima da povecaju svoju proizvodnost uz pomocu sledecih cinilaca:

• Bolji pristup zaposlenima i dobavljacima

• Pristup specijalizovanim informacijama

• Dopunjavanje kao rezultat klastera

123

123

• Pristup institucijama i javnim dobrima

• Bolja motivacija i lakes sprovodjenje potrebnih mera

Nedostaci

• Shvatanje klastera kao panaceje (lek protiv svih bolesti)

• Pokusaj vlade da razvije klastere, iako poslovni subjekti nisu za to zainteresovani

• Preuske specijalizacije u klasteru smanjuju raznolikost nacionalne ekonomije

• Misljenje da klasteri vise usmeravaju na poslovno okruzenje,a manje na same ekonomske subjekte, iako su klasteri usmereni na mikronivou

• Poslovni subjekti koji nisu delovi klastera mogu biti izostavljeni iz vladinih programa

9. Tri stuba nosaca buduceg preduzetnickog drustva

a) Uklanjanje prepreka za rast i razvoj pr-ca

Sobzirom na vreme i troskove koji su ukljuceni u osnivanje pr-ca, utvrdjeni su evropski standardi koje bi vlade trebale podstici. Neophodno je da se osigura da javnost postane svesna njihovih nastojanja za smanjenje pocetnih prepreka. Pre svega, potrebno je raditi na smanjenju birokratije, intenzivirati nastojanja za unapredjenje mogucnosti iznalazenja finansiranja i zaposljavanja kvalifikovanih radnika.

Konkretne mere svode se na sledece:

• Poboljsati raspolozivost finansiranja i afirmisati alternative bankarskim kreditima (finansiranje poslovnih andjela, lizing, factoring…)

• Ispitati koji cinioci najvise sprecavaju medjusobno priznavanje pravila EU ili (ne) provodjenje na nacionalnom nivou.

• Podici nivo svih vrsta obrazovanja kako bi se osigurao visok kvalitet poslovanja.

b) Ujednacavanje rizika i prednosti preduzetnistva

Ulazenje u rizik bi trebalo nagradjivati a ne kaznjavati. Trebalo bi podsticati preuzimanje vec postojeceg pr-ca i narocito dalje istrazivati potencijal “interpreduzetnistva” u tom smislu narocito je vazno:

• Valjano proceniti sta mogu uciniti drzave clanice EU kako bi ravnoteze izmedju rizika prednosti bila sto povoljnije za podsticanje preduzetnistva

• Da se sto vise buducih preduzetnika podstakne da prvo razmatraju preuzimanje postojeceg,a tek potom osnivanje novog pr-ca.

• Da preduzeca-kceri ucine privlacnijim

c) Svako savremeno drustvo treba da ceni preduzetnistvo – mada mnogi ljudi izrazavaju sklonost prema preduzetnistvu, mnogima ipak nedostaje neophodna sigurnost, znanje i vestine, da ostvare svoje poslovne ambicije.

124

124

Nuzno je omoguciti im da:

• Obrazovanje pomogne razvijanju svesti i vestina koje su potrebne za razvoj preduzetnickog nacina razmisljanja i preduzetnickih vestina

• Poslovne organizacije, mediji i drzavni organi za promociju preduzetnistva deluju sistematski i sinhronizovano u siranju svesti o znacenju preduzetnistva kao okosnice buduceg ponasanja svekog od nas voleli mi to ili ne.

PITANJA KOJA BUDU

1.Lizing2.Mobing3.Fransiza4.Preduzetnicki poduhvat5.Tri stuba preduzetnistva6.Poslovni (biznis) plan7.Faktoring8.Uloga marke 9.Osnovni oblici preduzeca10.Upravljenje rizikom preduzetnickog poduhvata 10.Zavrsni racun11.Sumarni sazetak12.Trziste13.Break -even analiza14.prednosti i nedostaci malog i srednjeg preduzeca15.prednosti i nedostatke fransiznog poslovanja16.zadruge17.drustva kapitala

18. Megatrendovi

Sumpeter

Pojam intelektualne svojine

Klasteri

 Zadruge, drustva kapitala, analiza prelomne tacke

125

125