preduzetništvo u praksi msp

Предузетништво у пракси малих и средњих предузећа

1

Предузетништво у пракси малих и средњих предузећа 2


3

Проф. др Никола Вукмировић Анита Шимунџа, дипломирани економиста Бојан Ковачевић, дипломирани правник Вања Бера, дипломирани економиста

ПРЕДУЗЕТНИШТВО У ПРАКСИ МАЛИХ И

СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА

Бања Лука, 2005.


5

САДРЖАЈ:

1. УВОД....................................................................................................11 2. ПРИЈЕ НЕГО ШТО КРЕНЕТЕ У БИЗНИС ..............................13

2.1. Уводне напомене........................................................................13 2.2. Упитник: Ви ..............................................................................14 2.3. Упитник: Ваша породица ......................................................15 2.4. Упитник: Ваше личне способности ......................................16 2.5. Упитник: Ваша идеја ..............................................................17

3. КАКО ДОЋИ ДО ПОСЛОВНЕ ИДЕЈЕ ........................................19 3.1. Уводне напомене........................................................................19 3.2. Технике које подстичу интуитивно размишљање .............20

3.2.1. „Brainstorming“ техника („олуја мозгова“) ..................20 3.2.2. „Delphi“ метода .............................................................21 3.2.3. Синектичка метода (“sinecties”) ...................................21

3.3. Копирање неког постојећег бизниса ......................................22 3.4. Куповање постојећег бизниса..................................................22 3.5. “Spin-off“ (отцјепљење) ...........................................................22 3.6. Умјетност и занати ...............................................................23 3.7. Иновације....................................................................................23 3.8. Лично искуство ........................................................................23 3.9. Хобији и спортови.....................................................................24 3.10. Франшизинг .............................................................................24

4. ПРЕГЛЕД МОГУЋИХ МАЛИХ БИЗНИСА................................27 4.1. Услужни бизнис програми .......................................................28 4.1.1. Консалтинг бизнис .........................................................28

4.1.2. Агенција за изнајмљивање ............................................29 4.1.3. Агент за некретнине........................................................29 4.1.4. “Multilevel Marketing”.....................................................30 4.1.5. Маркетинг услуге ...........................................................30 4.1.6. Центар за превођење ......................................................31 4.1.7. Услуге проналажења извозног тржишта ......................31 4.1.8. Пејзажни архитекта ........................................................32 4.1.9. Посредовање у запошљавању људи .............................32 4.1.10. Геријатријска агенција ...................................................33 4.1.11. Иновационо-квалификациони центар...........................33

4.2. Производни бизнис програми ..................................................34 4.2.1. Прехрамбена производња ................................................34

4.2.1.1. Паковање свјежег поврћа ...............................34


4.2.1.2. Производња сладоледа ...................................34 4.2.1.3. Мини мљекара .................................................35 4.2.1.4. Гајење парадајза у пластенику........................35 4.2.1.5. Подрумско гајење шампињона.......................36 4.2.1.6. Производња домаћих мармелада, џемова и слатка ............................................................36 4.2.1.7. Производња домаћих сирупа .........................37

4.2.2. Хемијска производња .....................................................37 4.2.2.1. Прозводња љепила и малтера .........................37 4.2.2.2. Производња средстава за чишћење ................38 4.2.2.3. Производња пластичне галантерије ...............38 4.2.2.4. Производња глазура за заштиту дрвета ..........39 4.2.2.5. Производња средстава за његу аутомобила.........................................................39 4.2.3. Текстилна производња ...................................................40

4.2.3.1. Машинска производња џемпера ......................40 4.2.3.2. Производња кошуља и тренерки .....................40 4.2.3.3. Производња уникатне одјеће ...........................41 4.2.3.4. Кројачки салон са бутиком за дјецу .................41 4.2.3.5. Производња сувенира ........................................42

4.2.4. Дрвна производња ...........................................................42 4.2.4.1. Производња уникатног намјештаја .................42 4.2.4.2. Производња дрвених киоска ............................42 4.2.4.3. Импрегнација дрвета..........................................43

4.2.5. Металска производња .....................................................43 4.2.5.1. Производња челичних вијака ............................43 4.2.5.2. Производња држача за врата..............................44 4.2.5.3. Производња ручних преса и алата за пластичарску производњу .................................44

4.2.6. Грађевинска производња.................................................45 4.2.6.1. Производња гипсаних плоча .............................45 4.2.6.2. Производња и монтажа хала .............................45

4.2.7. Остали предузетнички програми ...................................46 4.2.7.1. Производња ужади .............................................46 4.2.7.2. Мини-ледара .......................................................46 4.2.7.3. Радионица кравата са сопственом

продавницом .....................................................46 4.2.7.4. Експресна праоница веша ..................................47 4.2.7.5. Израда предмета од кукурузовине и сламе.......47 4.2.7.6. Продавница дијеталне хране..............................48 4.2.7.7. Продавница деликатеса. .....................................48 4.2.7.8. Галерија................................................................49


7

5. МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ БИЗНИС ПЛАНА ..........................51 5.1. Уводне напомене .......................................................................51 5.2. Структура бизнис плана. ........................................................52

5.2.1. Корак 1. Сажетак – Концепт бизнис плана.................54 5.2.2. Корак 2. Избор производа, карактеристике гране/дјелатности и предузећа.....................54 5.2.3. Корак 3. Истраживање тржишта .................................55 5.2.4. Корак 4. Техничко-технолошки аспекти бизнис плана ..............................................................57 5.2.5. Корак 5. Избор локације ..............................................58 5.2.6. Корак 6. Организациона структура предузећа ..........59 5.2.7. Корак 7. Финансијска анализа ....................................60 5.2.8. Корак 8. Процјена ризика ............................................70 5.2.9. Корак 9. Термински план ............................................71 5.2.10. Корак 10. Додаци пословном плану .............................72

6. ПОСЛОВНИ ИНКУБАТОР .............................................................73 6.1. Уводне напомене........................................................................73 6.2. Предуслови за „улазак“ у инкубатор......................................74 6.3. Погодности које имају предузећа чланови инкубатора..................................................................................75 6.4. Ризици који могу довести до неуспјеха приликом формирања инкубатота ...........................................................75 6.5. Модел инкубатора – фазе у развоју ........................................75

6.5.1. Прва фаза: Анализа могућности за оснивање инкубатора .......................................................................77 6.5.2. Друга фаза: Обезбјеђивање финансијских

средстава потребних за оснивање инкубатора.............77 6.5.3. Трећа фаза: Истраживање малих и средњих предузећа и утврђивање њихових потреба за смјештајем ........................................................................78 6.5.4. Четврта фаза: Идентификација локације ......................78 6.5.5. Пета фаза: Припрема пословног плана .........................78 6.5.6. Шеста фаза: Избор менаџера инкубатора.....................79 6.5.7. Седма фаза: Утврђивање циљног тржишта ..................80 6.5.8. Осма фаза: Питање закупнине .......................................80 6.5.9. Девета фаза: Концепт заједничких улагања .................80

6.6. Припремне активности за оснивање инкубатора ..............80 6.6.1. Избор раднe групе............................................................81 6.6.2. Утврђивање циљева и задатака.......................................81 6.6.3. Анализа локалне економије ............................................82 6.6.4. Финансијски план ............................................................82

6.7. Фаза имплементације ..............................................................82


7. ОБЛИЦИ ОРГАНИЗОВАЊА И ПОСТУПЦИ РЕГИСТРАЦИЈЕ СУБЈЕКАТА МАЛОГ БИЗНИСА ................85 7.1. Предузећа....................................................................................85

7.1.1. Ортачко друштво ............................................................86 7.1.2. Командитно друштво......................................................87 7.1.3. Акционарско друштво ...................................................88 7.1.4. Друштво са ограниченом одговорношћу......................90 7.1.4.1. Поступак регистрације друштва са

ограниченом одговорношћу .........................90 7.1.4.2. Oбјашњења у вези са поступком регистрације друштва са ограниченом oдговорношћу....................................................92

7.1.4.3. Примјери оснивачких аката................................95 7.1.5. Списак регистарских судова у Републици Српској....109

7.2. Предузетничка дјелатност .................................................110 7.2.1. Поступак регистрације предузетничке дјелатности .....................................................................111 7.2.2. Објашњења у вези са регистрацијом предузетничке дјелатности ...........................................112

8. МОГУЋИ ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА.......................................113

8.1. Финансирање (кредитирање) малих и средњих предузећа.....................................................................................113 8.2. Кредитирање преко комерцијалних банака ..........................114

(Прилог: Преглед услова и начина кредитирања малих и средњих предузећа од стране банака у Републици Српској)

8.3. Кредитирање преко микрокредитних организација ...........125 (Прилог: Преглед микрокредитних организација које послују у Републици Српској) 9. ПОРЕСКИ СИСТЕМ ......................................................................127 9.1. Пореске обавезе малих и средњих предузећа..........................128

9.1.1. Порез на добит ................................................................128 9.1.2. Порез на промет производа и услуга ............................128 9.1.3. Акцизе ..............................................................................129 9.1.4. Царине..............................................................................130 9.1.5. Порез на додату вриједност ...........................................130


9

ПРЕДГОВОР

Покренути неки нови посао или основати предузеће, није нимало лако. У било којој земљи тешко је производити или пружати услуге јер имате конкуренцију из цијелог свијета. Још теже се развијати на таквом тржишту. Али није и немогуће. Потребна су нова знања и нове информације. Треба знати како се долази до пословне идеје? Како се провјерава реалност пословне идеје? Како се прави бизнис план и добро управља уложеним средствима? Како се организује мало и средње предузеће (МСП) у складу са законима РС/БиХ? Како се формира пословни инкубатор за мала предузећа? Гдје се добијају повољни кредити? Који порези се морају платити, и много тога др. Наравно, потребно је и много воље да се учи и у свему истраје. Ова књига има за циљ да у томе помогне садашњим и будућим предузетницима, aли и да буде интересантно штиво свима онима које интересује предузетништво, привредни развој и излазак из економске кризе наше земље. Свима онима који прочитају ову књигу желимо да што већи дио стеченог новог знања примијене у пракси.

Аутори


11

1. УВОД

(Introduction) У периоду кризе и свеобухватних економских промјена предузе-тништво (покретање нових послова и формирање нових предузећа) се јавља као кључна полуга преображаја досадашњег економског система и стварања услова за развој модерне привреде. Развијaње нових знања и менаџерских вјештина чини застарјелим многе досадашње пословне праксе и политике у развоју привреде и друштва у цјелини. Предузетништво подразумијева нови начин размишљања, понаша-ња и дјеловања. Оно подразумијева снажан пословни дух, марљи-вост, идеје, стварање предузетничке климе и јачање индивидуалне иницијативе у свим облицима друштвених и економских органи-зација, а посебно у малим и средњим предузећима. У односу на раније постојање великих, бирократизованих и тромих пословних система, пресудан значај за развијање нове пословне праксе и трансформацију у систем способан да се реорганизује и ревитализује има стални развој иновативности и подстицања преду-зетничких подухвата. Иновативно предузетништво захтијева изна-лажење нових рјешења, коришћење нових прилика и могућности за пребацивање ресурса из области ниже продуктивности и добити у област у којој се ствара већа нова вриједност. Савремено предузетништво се развија у два основна правца:

1


1. Као екстерно – које се заснива на тржишној конкуренцији самосталних предузетника и малих предузећа, и обично представља спој својине, управљања и ризика у једном лицу или предузетничкој групи,

2. Као интерно – корпорацијско, које се одвија стварањем нових малих предузећа у корпорацијама које су запале у кризу и морају се реструктуирати и ревитализовати.

Уколико појединац живи и ради у систему који омогућује и стиму-лише људску креативну дјелатност тада су могућности предузетни-чке афирмације и успјешног пословања на дуги рок пуно веће него у системима у којима то није случај. Предузетничко понашање одликује се одређеним заједничким обиљежјима, укључујући спре-мност за улазак у ризик и смисао за самосталност. Оно се може развити у било којој врсти пословне дјелатности. Нова радна мјеста све више се отварају у малим предузећима. Стога је неопходно, у складу са смјерницама Повеље о малим предузећима ЕУ, стварати повољан амбијент за развој предузетништва у РС/БиХ. Врло је битно нагласити да је предузетништво од пресудног значаја за конкурентност на међународном тржишту, које се глобализује. Покретањем новог посла или преусмјеравањем постојећег повећава се број тржишних субјеката. Њима јача притисак конкурентности, потичу се остала предузећа да одговоре јачањем своје продукти-вности или увођењем иновативних рјешења. Тиме јача и конкуре-нтност укупне националне привреде. Према броју предузећа на хиљаду становника РС/БиХ се налазе на дну европске љествице. Посебно се осјећа споро оснивање нових малих предузећа у производним дјелатностима. То је, у великој мјери, и посљедица слабог знања из предузетништва. Прије свега, слабог познавања метода и техника доласка до пословних идеја, недостатка вјештина за претварање пословних идеја у бизнис пла-нове и конкретне организационе облике малих предузећа, као и њихово успјешно вођење. Слабо је и познавање пореских и креди-тних услова за покретање новог бизниса. Надамо се да ће ова књига, која је уједно и приручник за покретање и развој бизниса у малим и средњим предузећима, бити од користи у области едукације из предузетништва како постојећим, тако и поте-нцијалним предузетницима и онима који треба да раде на стварању подстицајног амбијента за развој малих и средњих предузећа.


13

2. ПРИЈЕ НЕГО ШТО КРЕНЕТЕ У БИЗНИС (Before You Start Your Business)

2.1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Да бисте у што већој мјери смањили ризик промашаја, прије покре-тања посла тестирајте и себе и своје идеје. У ту сврху вам нудимо тестове из Водича за предузетништво Lloyd's банке (Sara Williams, 1993). Ови тестови полазе од богате спознаје госпође Williams, савјетнице чувене Lloyd'S банке, да су шансе за успјех веће ако буду испуњена барем два захтјева:

1. да човјек сам реално процијени све предности и недостатке, и своје сопствене и посла којим се бави, и

2. да правилно процијени своју замисао и тржиште на којему жели наступити.

Сваки потенцијални предузетник прије своје коначне одлуке, према мишљењу S. Williams, треба пажљиво размотрити све факторе. Јесте ли права особа за то? Посједујете ли потребне квалификације? Хоћете ли моћи зарадити довољно за живот? Да ли је ваша идеја најбоља? Све је то изузетно важно и заслужује детаљно испити-вање. Све то може се испитати кроз сљедећа четири упитника, на које треба дати одговоре и анализирати добијене резултате прије него се донесе коначна одлука. Ти упитници односе се на: вас, вашу породицу, ваше способности и ваше идеје.

2


2.2. УПИТНИК: ВИ

Подвуците једно од четири понуђена рјешења, које вам највише одговара. Можете питати и своје пријатеље за мишљење, како бисте добили прави суд о себи и својим способностима за властити посао. Одговоре треба дате непристрасно и искрено.

Можете ли дуго радити? увијек некад повремено никад Јесте ли упорни и истрајни? до краја углавном повремено ријетко Да ли вам је посао важнији од

умора или породице? много више више једнако мање

Ако посао преживи пет година хоћете ли наставити?

да, лако да да, уз тешкоће

не

Јесте ли се у досадашњим успјесима руководили углавном

новцем? потпуно углавном дјелимично не

Мислите ли да можете преживјети?

увијек некада повремено никада

Ако сте у тешкоћама, можете ли наћи оригинално рјешење?

често некада ријетко никада

Да ли радите све док циљ није остварен?

увијек често некада повремено

Јесу ли за вас проблеми својеврсни изазов?

увијек често некада никада

Можете ли живјети уз несигурност посла и зараде?

да, лако углавном уз тешкоће не

Имате ли самопоуздања? да, увијек углавном понекад не

Како гледате на неуспјехе? као прилику за учење

разочарење повлачим

се слом

Како подносите критику? увијек је слушам

увијек је прихваћам

не волим је увијек је одбацујем

Питате ли друге за мишљење како бисте постигли боље

резултате? увијек по правилу некада не

Мислите ли да би ваш успјех могао зависити и о вањским

условима? не, никако не некада увијек

Волите ли бити лидер кад год је то могуће?

врло углавном не много не

Успијевате ли наћи праве особе које вам могу бити од помоћи?

потпуно углавном не баш не

Да ли сте свјесни кад вам је помоћ неопходна?

увијек обично некада не

Јесу ли ваши стандарди у односу на конкуренцију високи?

увијек обично некада не

Које сте ризике раније били спремни прихватити?

прорачуна- те

високе ниске ријетко их прихваћам

Разликујете ли битне од небитних одлука?

увијек обично некада никада


15

Имате ли повјерења у друге? да, ако су способни

некада тешко не

Какво вам је здравствено стање? одлично добро углавном добро

слабо

Када сте испунили овај упитник обратите пажњу на учесталост појединих одговора. Ако сте давали одговоре из прве и друге колоне, тада су вам шансе да успијете као предузетник веће. 2.3. УПИТНИК: ВАША ПОРОДИЦА

Ако сте неожењени/неудати тада вас овај упитник неће занимати. Ако имате супругу/супруга и дјецу, тада је ово изузетно важно. Започињање посла услијед породичног живота на који сте навикли велика је промјена и ваш ће се живот из основа промијенити. Чланови породице морају схватити да вам је њихова подршка и добра атмосфера у кући изузетно потребна, посебно када у почетку треба рјешавати бројне проблеме. Ваша породица може бити значајан фактор успјеха. Она вас може помоћи у свим пословима које бисте обављали сами: рад у канце-ларији, помоћни послови, рјешавање дилема и сл. Ако имате поро-дицу тада ће одлука да кренете у неки посао бити успјешнија ако је то и одлука ваше породице. Многи су успјели и без помоћи поро-дице, али по цијену лоших односа. У екстремном случају избор може бити: брак или посао.

Одговорите сада на ова питања: Јесте ли планове за почетак свог посла разматрали у породици? да не Да ли вам је породица спремна помоћи ако буде потребно? да не Да ли је породица спремна на несигурност запослења или плате? да не Да ли је породица спремна помирити се с тим да јој стандард може трајно опасти?

да не

Ако вам стан или кућа буду потребни као залог, прихвата ли породица све посљедице тога?

да не

Може ли ваша породица без вас обављати свакодневне послове? да не Зарађује ли неко у вашој породици на други начин, што може помоћи читавој породици?

да не

Јесте ли имали у виду породични буџет? да не Јесте ли реално сагледали све финансијске токове у свом домаћинству и успоредили приходе са расходима?

да не

Јесте ли разговарали са својим банкаром и илустровали му свој начин вођења рачуна у домаћинству?

да не


Када сте попунили овај упитник који се односи на вашу породицу и ако су ваши одговори чешће "да", тада сте боље припремљени за сопствени посао. 2.4. УПИТНИК: ВАШЕ ЛИЧНЕ СПОСОБНОСТИ

Овај би вам упитник требао омогућити да до краја сагледате шта можете радити боље, а шта лошије, или шта можете радити добро, а шта лоше. Ако постоје вјештине и способности с којима не распо-лажете, то не значи да не можете напредовати. Али то ћете морати надокнадити на један од три начина: да се оспособите или потра-жите савјет од неке агенције; покренете свој сопствени посао тако да искористите способности с којима сами располажете; користите професионалне савјетнике. Пошто прочитате питање одговорите подвлачењем одабране ријечи:

Јесте ли икада водили пословне књиге, књигу продаје, књигу благајне?

много пута

некада никада

Да ли сте морали "јурити своје дужнике"? често некада никада Да ли сте икада узимали кредит? често некада никада Јесте ли икад разговарали о условима кредитирања? да - не Какво је ваше искуство у контроли прихода и расхода?

обимно мало никакво

Јесте ли користили рачуноводствене технике и методе?

да, често да, некада никада

Знате ли се користити: фактурама, лизингом, факторском анализом?

да да да

- - -

не не не

Какво је ваше искуство у вези с дугорочним финансијским изворима?

широко недовољно никакво

Знате ли како ћете обезбиједити дугорочна финансијска средства?

да - не

Каква су ваша искуства у вези с доношењем пословних планова?

велика недовољна никаква

Јесте ли своје планове показивали финансијерима? много пута

неколико пута

никада

Знате ли да цијене можете формирати на различите начине?

да - не

Какво искуство имате у продаји? велико одређено никакво Знате ли како треба анализирати сегменте тржишта? да - не Имате ли искуства у идентификацији трошкова-резултата производа?

велико одређено никакво

Какво је ваше искуство у области: рекламирања, односа с јавношћу, дистрибуције производа?

велико велико велико

одређено одређено одређено

никакво никакво никакво


17

Јесте ли раније имали прилике уговарати услове продаје?

да - не

Знате ли како треба увести систем контроле залиха? да - не

Знате ли како се ваша роба производи и чему служи? врло добро

углавном слабо

Јесу ли вам познати сви ефекти контроле трошкова на профит?

врло добро


Какво искуство имате с пријемом кадрова? велико одређено никакво

Јесте ли упознати са Законом о радним односима? врло добро


Умијете ли давати задатке и циљеве својим радницима?

да - не

Посједујете ли знање о управљању пројектима? да - не Јесте ли некада раније формирали тим за менаџмент? да - не

Када сте дали одговоре који се односе на ваше знање, вјештине и способности, добићете слику о томе гдје су ваше могућности и што можете усавршити и побољшати.

2.5. УПИТНИК: ВАША ИДЕЈА

Ово је прилика да коначно провјерите своје идеје прије него уђете у формализацију својих замисли и уложите одређена средства за по-четак свог посла. Свугдје гдје се користи ријеч "производ" можете је замијенити и појмом "услуга", а гдје се помиње ријеч "искуство" мисли се и на знање стечено на различите начине (редовним школо-вањем, школском праксом, разним курсевима и сл.). Заокружите одабрани одговор:

Јесте ли дефинисали своје идеје у вези с производњом? да не није важно Јесте ли своју идеју истражили на тржишту? да не није важно Јесте ли одредили сегмент тржишта на којем ћете трговати? да не није важно Је ли сегмент довољно велик? да не није важно Јесте ли истражили особине својих потенцијалних купаца? да не није важно Јесте ли упознати с губицима и добицима на свом сегменту? да не није важно Можете ли понудити производ за одговарајући сегмент? да не није важно Знате ли у чему се ваш производ разликује од конкуренције? да не није важно Знате ли када ће и колико купити ваши потенцијални купци? да не није важно Знате ли на који ћете начин продавати производ? да не није важно Јесте ли реално процијенили удио на тржишту који можете изборити?

да не није важно

Налази ли се ваше тржиште у успону? да не није важно Јесте ли разговарали с потенцијалним купцима о њиховим склоностима за ваш производ?



Јесте ли тестирали могућност продаје и јесу ли ваше процјене реалне?


Да ли производ заиста одговара жељеној репутацији и вашим намјерама?


Јесте ли израчунали цијену по којој се производ може продавати?


Можете ли барем приближно утврдити трошкове? да не није важно Јесте ли упознати с варијабилним трошковима и издацима за остале намјене?


Јесу ли вам приближно познате могућности зараде? да не није важно Хоће ли зарада бити довољна за живот? да не није важно Морате ли позајмити новац? да не није важно Јесте ли брижљиво процијенили све ризике које носи ваш посао? да не није важно

Ако су вам одговори "да" чести или чешћи од преостала два, то је знак да сте припремљенији и да су вам већи изгледи за успјех. Када сте пажљиво одговорили на сва четири упитника и сагледали резултате, преостају вам три могућности:

1. да одустанете јер нисте особа за самосталан посао или ваша идеја није добра;

2. да наставите с истраживањем, пронађете бољу идеју или се боље оспособите;

3. кренете даље у припреме за покретање посла.


19

3. КАКО ДОЋИ ДО ПОСЛОВНЕ ИДЕЈЕ (How to Find the Idea for Good Business)


Први корак у отпочињању властитог бизниса, у уношењу промјена у постојећи властити бизнис или компанију јесте размишљање о томе која би то могла да буде врста бизниса, односно, како доћи до добре пословне идеје. На први поглед може да изгледа да је успјешни бизнис просто ствар инспирације срећног предузетника који се усред ноћи пробудио с генијалном идејом која му доноси милионе. Овако нешто се догађа, али веома ријетко. У великом броју случајева пословне идеје су резултат неких других околности. Неки предузетници се могу одлу-чити да раде нешто што су радили раније када су били запослени негдје друго, неки могу преузети нечију идеју, неки се могу укљу-чити у већ уходани бизнис и сл. Када се почне размишљати о новим пословима, треба се подсјетити изреке „купац је бос“ и зато је најбоље одмах поставити питање: „Шта је то што људима треба, шта они желе?“

Најчешће примјењиване методе доласка до пословних идеја су:

1. технике које подстичу интуитивно размишљање; 2. копирање неког постојећег бизниса; 3. куповање постојећег бизниса; 4. „Spinn off“ (отцјепљење); 5. умјетност и занати;

3


6. иновације; 7. лично искуство; 8. хобији и спортови; 9. франшизинг.

3.2. ТЕХНИКЕ КОЈЕ ПОДСТИЧУ ИНТУИТИВНО

РАЗМИШЉАЊЕ

Отварање и затварање простора за креативност у предузећу од изу-зетне је важности за његов опстанак на тржишту и развој. Наиме, први знак да неко предузеће пропада је смањени број нових идеја. То је почетак његове „артериосклерозе“. Чим се једне те исте идеје из претходних периода почну понављати или мијењати само облик, не мијењајући садржај, знак је да је крај фирме близу.

Савремена пракса је на подручју подстицања интуитивног разми-шљања сакупила бројне спознаје, искуства, методе и технике рада, па чак и моделе којима се данас обрађују иновативни приступи и траже путеви до нових предузетничких идеја. Већи дио тих метода и техника полази од претпоставке да се креа-тивност може у одређеној мјери стимулисати, развити или стећи пословним искуством и проширењем основних знања.

Најчешће кориштене технике које подстичу интуитивно размишља-ње у пракси су:

• „Brainstorming“ техника („олуја мозговa“)

• „Delphi“ метода

• „Синектичка“ метода

3.2.1. „BRAINSTORMING“ ТЕХНИКА („ОЛУЈА МОЗГOВA“)

„Brainstorming“ техника („олуја мозговa“) се састоји у организова-њу креативног састанка, у току којег се врши прикупљање мишље-ња и ставова, као и идеја о конкретном питању. Тражи се потпуно слободно изношење идеја и приједлога. Критика је искључена, а циљ је да се прикупи што више идеја, без обзира на њихово значење и могући утицај на рјешавање конкретног проблема. Послије тога слиједи оцјењивање важности сваке идеје и њено рангирање. Након тога рангирања идеје улазе у даљњи процес.


21

„Brainstorming“ техника се користи не само за долазак до одређене пословне идеје, већ и за рјешавање одређених проблема у посло-вању, доношењу одлука, измјени одређених карактеристика на производу или услузи. 3.2.2. „DELPHI“ МЕТОДА

„Delphi“ метода врши се појединачним испитивањем (интервјуи-сањем), најчешће помоћу адекватног упитника. Позивају се експе-рти („opinion leaders“), носиоци кључних пословних задатака, на вишекратни разговор ради утврђивања њиховог става, идеја и при-једлога. Учесници дају одговоре, наводе чињенице на темељу којих имају ставове, идеје и приједлоге. У другом кругу разговора уче-сници се обавјештавају о досадашњим укупним резултатима, па се од њих тражи да бране своје ставове, идеје и приједлоге, односно да објасне разлоге који их наводе да остану при претходним ставо-вима. Поступак се по потреби понавља више пута. У току тог вре-мена долази до „рашчишћавања“ проблема, до „кристализације“ коначних ставова, идеја и приједлога. Уколико се пак овом методом не постигну жељени резултати, својеврсни „панел“ престаје дјело-вати. 3.2.3. СИНЕКТИЧКА МЕТОДА („SYNECTIES“)

Синектичка метода („Synecties“) представља такође специфични облик дискусионе методе ради проналажења идеја, рјешавања одређених проблема и сл. Дискусиони тим чини 5−7 особа разли-чите стручности и образовања, особа које су специјално одабране за ту прилику. Проблем, циљ и план се детаљно разлажу толико дуго док сви чланови дискусионог тима не схвате њихову суштину, значај и оно што се жели постићи радом тима. Затим се проблем „отуђује“ – проналази се сличност (аналогија) у природи и сл. Уз помоћ таквог апстрактног („скретања“) од почетног проблема тра-жи се и проналази рјешење почетног питања, нпр. увођење новог производа. Рјешење може представљати идеју која се граничи са фантазијом, што ставља у задатак организатору дискусије да касни-је, обрадом добијених резултата, извуче корисне и употребљиве спознаје и закључке.


3.3. КОПИРАЊЕ НЕКОГ ПОСТОЈЕЋЕГ БИЗНИСА

Најчешћи начин да се формира пословна идеја јесте копирање не-ког постојећег бизниса. Ако се уочава да постоји потреба у окруже-њу за неким производом или услугом, а њега нема довољно, та се празнина може попунити тако што ће се ући у производњу или продају тог производа или услуге. Скоро свака продавница је примјер за овај начин доласка до посло-вне идеје. То је случај и с локалним новинама и часописима, с организовањем рекреације и осталих активности за грађане (страни језици, обука на рачунарима и сл). За индивидуалне предузетнике понекад је добро отићи у неки други град, шетати и посматрати шта све тамо постоји. Посебно је корисно погледати у другим земљама. У иностранству се може добити пуно идеја: гледањем локалне телевизије, реклама, читањем локалних новина и часописа. Сатели-тска телевизија такође може да буде извор многих идеја, а да се не путује у иностранство. Наравно, потребна је опрезност јер не може се све из других земаља „пресадити“ у властиту средину због културних разлика, навика и сл. 3.4. КУПОВАЊЕ ПОСТОЈЕЋЕГ БИЗНИСА

Куповање постојећег бизниса је такође популаран начин долажења до пословне идеје, мада врло ризичан. Искуства показују да је од предузећа која на старту пропадну највећи број настао на овај начин. Многи пензионери без искуства у бизнису и други неи-скусни људи на западу често губе сву своју уштеђевину купујући радњу, ресторан, мали хотел или радионицу. Прије доношења одлуке о куповини постојећег бизниса треба да се врло студиозно размотре сви елементи релевантни за доношење такве одлуке. Једно од првих питања, на примјер, треба да буде: Зашто постојећи власник жели да прода свој бизнис? Да ли је разлог у лошој лока-цији, лошем производу који нема купце и сл.? 3.5. “SPINN OFF” (ОТЦЈЕПЉЕЊЕ)

„Spinn off“ (отцјепљење) јесте чест начин формирања новог преду-зећа на Западу који се посебно стимулише због могућности да се у отцијепљеним предузећима развијају нове идеје и нови производи. Сматра се да је „Spinn off“ врло погодан начин стварања нових


23

предузећа у привредама у транзицији, тако што ће се витални дије-лови ранијих друштвених предузећа одвајати и преживљавати и у новим тржишним условима, ослобађајући се терета неефикасног дијела гломазног предузећа. Чест случај „Spinn off”-а је када се, рецимо, служба дизајна из је-дног предузећа осамостали и настави да продаје своје услуге само-стално. То, такође, може да буде и служба одржавања, сервисирања транспорта и сл. 3.6. УМЈЕТНОСТ И ЗАНАТИ

Умјетност и занати могу да буду добар пут за развијање властитог бизниса. Људи који су образовани из различитих умјетничких струка или имају занат или неки посебан таленат природно је да код размишања о отпочињању бизниса полазе од знања која имају. Гла-вно ограничење за овакву врсту бизниса је дистрибуција и продаја произведених властитих производа. Врло је важно да се и код осталих случајева идентификује стварно тржиште, које мора да буде довољно широко да омогући преживљавање фирме у дужем року. Велика пажња се мора посветити и промоцији, пошто, као што је показано, сама креативност у изради неког производа или пружању услуге није довољна да би се имао успјешан бизнис. 3.7. ИНОВАЦИЈЕ

Иновације се генерално сматрају тежим путем отпочињања бизни-са, али ако се покажу успјешним, могу да обезбиједе успјех на дужи рок и буду врло профитабилне. На први поглед изгледа да је најтеже смислити нешто сасвим ново; међутим, још теже је од тога нешто продати и убиједити публику, која је по правилу конзервативна и тешко се одлучује да прихвата новине.

3.8. ЛИЧНО ИСКУСТВО

Лично искуство је чест начин отпочињања успјешног бизниса. На примјер, нудите неки производ купцу, а он вам каже да би умјесто тог и таквог производа више желио неки други, који не може да нађе на тржишту. У таквом случају треба анкетирати исти круг потенцијалних купаца и преоријентисати се на тај нови производ.


3.9. ХОБИЈИ И СПОРТОВИ

Хобији и спортови којима се бавите такође могу да буду извор бизниса. Да би се у томе успјело мора се врло добро познавати одређена област. И код нас већ има доста жена и мушкараца који су развили бизнис на овај начин (часови гимнастике, тениса, аеробика и сл.). Добар је примјер када играчи билијара отварају продавницу за билијар столове и осталу опрему. Често, познати спортисти када отворе продавницу не морају да троше много новца за рекламу јер чињеница да су познати је већ бесплатна реклама. Ако вам је хоби да кувате можете да отворите властити ресторан.

3.10. ФРАНШИЗИНГ

Франшизинг је када један постојећи бизнис продаје свој имиџ, своје име, пословно знање, свој бизнис као модел.

Са франшизингом се добија бизнис који је већ провјерен и иза којег стоје професионалци (франшизори). Од њих се добија обука и сва упутства потребна за успјех, а њима је стало да онима којима дају франшизу успије, јер они добијају проценат од прихода новог бизниса. Дакле, профитабилност франшизора је директно везана за успјешног купца франшизе. Са франшизингом је потребан већи по-четни капитал јер се франшизору мора платити пословно искуство и провјерен производ/услуга. Заузврат, он може да постави цијели нови бизнис, од правне стране до обуке запослених, да помогне у набавци опреме и сировина, итд. Понекад је та услуга тако компле-тна да се добију кључеви од продавнице или ресторана. Накнада која се плаћа франшизору плаћа се недjељно или мјесечно као проценат од продаје (обично од 2 до 20%). Најчешће се обрачу-нава као проценат од продаје, а не од профита.

Права и обавезе обје стране садржане су у уговору о франшизингу.

Мада има извјесних ограничења када се уђе у уговор о франшизи-нгу (не може се адаптирати или модификовати бизнис, или увести неке додатне ствари) важно је да ће профит који се ствара зависiти углавном од купца франшизе јер је друго све већ провјерено и уходано.


25

Најважнија обавеза даваоца франшизе је да на примаоца пренесе лиценцу са својим заштићеним правима (жиговима „кnow how“, и сл). Уговор је писмен, обично стандардни, који издаје давалац фра-ншизе и који му омогућава да и правно обезбиједи своју супери-орну економску надмоћ у односу на примаоца. Уговор се закључује на дужи временски период (од 5 до 10 година) и у интересу је обију страна. Давалац франшизе се обавезује да ће обучити запослене примаоце франшизе, а прималац да ће продавати робу или услуге под услови-ма које одреди даваоц. Давалац-франшизор је, по правилу, овлашћен да обавља контролу пословања, која обухвата не само контролу производа и услуга већ и контролу пословања (увид у рад књиговодствених и других слу-жби). Прималац франшизинга има обавезу да даваоцу плати накнаду, која се обично даје приликом закључења уговора (као нека врста упи-снине за „учлањење“ у систем франшизинга), као и за вријеме трајања уговора у виду процента од прихода постигнутог посло-вањем или услугама даваоца франшизинга. Уговор о франшизингу често садржi рестриктивне клаузуле које могу тешко да погађају примаоца франшизинга, па се низом еконо-мских прописа често штити слабија уговорна страна (корисник франшизинга).


4. ПРЕГЛЕД МОГУЋИХ МАЛИХ БИЗНИСА (Some Samples of Small Businesses)

Уобичајено питање потенцијалних предузетника јесте: „Чиме да се бавим?“. Да би се добио одговор на ово питање, потребно је разми-слити о сљедећем:

− које потребе постоје на тржишту? − какве су моје могућност да задовољим те потребе?

Дефинисање потреба тржишта није једноставно. Неке потребе су јасно дефинисане, док за неке производе не постоји директна потра-жња, али када се појаве на тржишту, открива се да постоји интерес за њих.

Приликом сагледавања могућности задовољења тржишних потреба морате водити рачуна о томе да ли имате довољно капитала за по-кретање посла (или знате како ћете доћи до потребних средстава), да ли имате могућност набавке адекватне опреме, и најзад, да ли посједујете добру контактну мрежу. При покретању посла имајте на уму и сљедеће:

− одаберите посао који волите и у којем ћете уживати; − одаберите посао који најбоље знате радити, с тим да увијек може-те научити и неки нови посао;

− одаберите онај посао који има велике изгледе за поврат уложених средстава и профит;

4


27

− одаберите посао у коме ћете бити први (неки нови производ или услугу, или то радите на нов начин).

Пословна идеја не мора да буде потпуно нов производ или услуга, већ то може бити само другачији начин продаје већ постојећег производа или услуге и сл. С циљем да постојећим и потенцијалним предузетницима помо-гнемо у осмишљавању пословне идеје, у наставку дајемо преглед бизнис програма за развој малих и средњих предузећа за различите дјалатности1. Додатну помоћ у осмишљавању пословних идеја можете пронаћи и у приручницима намијењеним предузетницима и менаџерима, часо-писима, на Интернету и семинарима организованим од стране ра-зличитих институција, као што су агенције, коморе, бирои и др. 4.1. УСЛУЖНИ БИЗНИС ПРОГРАМИ

4.1.1. КОНСАЛТИНГ БИЗНИС

Под консалтингом се подразумијева услуга коју пружа независна особа (група) препоручивањем одговарајућих радњи и помагањем при имплементацији препорука. Потребе за услугама су разноврсне, а најчешће су из економске (финансијске), правне и техничке области. Многе фирме данас имају потребу за стручним услугама, посебно када се ради о новим инвестицијама, пројектовању, надзору, техничком пријему, као и рјешавању производних проблема. За обављање овог посла нужна је разграната контактна мрежа како унутар гране, тако и унутар науке и технике. Високо образовање и дугогодишње радно искуство унутар струке су основне предиспозиције за бављење овим послом. Простор потребан за биро износи 10 м2 (власништво предузетника), локација није битна. Улагање капитала: 15.000 КМ (опрема 13%, програ-

мски пакет 85%, остало 2%)

1 За сваку дјелатност су дати подаци неопходни за заокруживање идеје будућег предузе-тника. Подаци о калкулацијама су оријентациони, али довољни за стицање увида у испла-тивост инвестиције.


Годишњи бруто профит: 15.000−30.000 KM Потреба за запосленима: потреба за додатним запошљава-

њем радника је флексибилна 4.1.2. АГЕНЦИЈА ЗА ИЗНАЈМЉИВАЊЕ

Програм функционише према основним начелима посредничког по-сла, при чему предузетник склапа уговор са потенцијалним стано-давцима и обавља резервацију њиховог слободног стамбеног про-стора на дужи или краћи период. Програм је намијењен већим урбаним, туристичким, пословним и културним средиштима са ве-ћим учешћем и фреквенцијом потенцијалних корисника таквих услуга. Корисници услуга су све категорије потенцијалних станара. Потребни простор за рад је 50 м2 (варијанта изнајмљивања).

Улагање капитала: 30.000−35.000 КМ (годишњи за-куп 15%, занатски радови и на-мјештај 32%, опрема 30%, оста-ло 23%)

Годишњи бруто профит: 100.000−130.000 КМ Потреба за запосленима: постоји потреба за додатним за-

пошљавањем радника 4.1.3. АГЕНТ ЗА НЕКРЕТНИНЕ

На послове агента за некретнине можете се фокусирати ако сте се бавили куповином и продајом опреме у својој бившој фирми и сте-кли таква искуства. Можете почети и без тог искуства ако имате со-лидно образовање и добре преговарачке способности. Посао омо-гућава и специјализацију за, на примјер, станове, куће и викендице или за пословне просторе, земљиште итд. Рад се може одвијати на активан и на пасиван начин. Активан је онај када истражујете тржиште, прикупљате понуде, изналазите купце, интензивно се оглашавате, а пасиван је када вас проналазе и ви без много труда улазите у посредовање. Активни приступ доноси много више кори-сти. У овом послу морате понекада користити и услуге правника, архитекте или другог експерта. Такође, треба да познајете урбано подручје, локацијске карактеристике објеката и друге предиспо-зиције, како бисте својим клијентима давали добре приједлоге. Ко-мпјутер, телефон, факс и сл. јесте опрема потребна за овај бизнис.


29

Улагање капитала: 600−1.000 КМ (уколико посједу-јете простор за рад, аутомобил, компјутер)

Годишњи бруто профит: 30.000−100.000 КМ Потреба за запосленима: постоји потреба за ангажовањем

спољних сарадника

4.1.4. „MULTILEVEL MARKETING“

Овај посао почиње као успутни ангажман, али постепеним развојем мреже спонзор групе напушта своје занимање да би наставио на-предовање. Свака фаза напредовања доноси нове и веће зараде. Комуникативност, сугестивност, тачност и висок степен мотиви-саности су предиспозиције за бављење овим послом. Овај тип ма-ркетинга се брзо развија у цијелом свијету, а томе нарочито доприноси Интернет мрежа и модели директног маркетинга. Опре-ма потребна за овај посао: компјутер, телефон, факс и сл.

Улагање капитала: 600−1.000 КМ (уколико посједу-јете простор у стану за састанак група)

Годишњи бруто профит: 15.000−30.000 КМ Потреба за запосленима: потреба за додатним запошљава-

њем радника је флексибилна 4.1.5. МАРКЕТИНГ УСЛУГЕ

Рекламне агенције са својим услугама (штампање рекламних по-рука, радио и ТВ спотови, истраживање тржишта) имају велики зна-чај у конкурентској утрци једне тржишне привреде. Мање ма-ркетинг агенције могу се покренути и у кући (стану) или пословном простору, уз добру подршку са средствима за комуникацију и ко-мпјутерском опремом. Штампарске услуге се обављају у шта-мпаријама, на основу припремљеног и дизајнираног материјала. Снимање радио и ТВ спотова се врши у изнајмљеним студијима, на основу претходно припремљених радова. Комплетирање властите опреме је инвестиција од 30.000 до 35.000 КМ (улагање на бази коришћене опреме, а у случају куповине нове опреме, вриједност помножити са 3, односно 4).


Улагање капитала: 5.000−6.000 КМ Годишњи бруто профит: 30.000−100.000 КМ Потреба за запосленима: постоји потреба за ангажовањем

спољних сарадника 4.1.6. ЦЕНТАР ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ

Центар обавља услуге превођења са свих свјетских језика и об-рнуто, услуге симултаног превођења, судског тумачења, преписа и овјере различитих докумената. У кориснике ових услуга спадају углавном предузећа и органи државне управе и правосуђа. Нуђење превођења, нпр. техничког и медицинског штива, може предста-вљати специјалност коју тржиште тражи. Програм је намијењен ур-баним срединама са развијеном пословном инфраструктуром и ве-ћим потребама за таквим услугама. Потребни простор за рад је 40м2 (варијанта изнајмљивања).

Улагање капитала: 20.000−25.000 КМ (закуп и уре-ђење простора 27%, намјештај 18%, компјутерска и остала оп-рема 44%, остало 11%)

Годишњи бруто профит: 50.000−100.000 КМ Потреба за запосленима: постоји потреба за додатним за-

пошљавањем радника 4.1.7. УСЛУГЕ ПРОНАЛАЖЕЊА ИЗВОЗНОГ ТРЖИШТА

Проналажење страног партнера заинтересованог за куповину ко-нкретног производа или коришћење одређене услуге је веома ис-платив ангажман. За обављање оваквих послова неопходна је богата банка података о производима, произвођачима, услугама, сајмо-вима, те јака контактна мрежа, како међу домаћим фирмама, тако и међу потенцијалним иностраним партнерима. Образовање потребно за обављање ове дјелатности је високо. Познавање страних језика и преговарачке способности су само неке од предиспозиција неопхо-дних за овај бизнис. Послови се за почетак могу обављати и у стану (кући). Компјутер, телефон, факс и сл. jесте опрема потребна за овај бизнис. Улагање капитала: 1.500−2.500 КМ


31

Годишњи бруто профит: 15.000−30.000 КМ Потреба за запосленима: потреба за додатним запошљава-

њем радника је флексибилна 4.1.8. ПЕЈЗАЖНИ АРХИТЕКТА

Дјелатност пејзажног архитекте обухвата пројектовање паркова, стаза, тргова, спортских терена, простора око стамбених и посло-вних зграда, околине школа и обданишта итд. Пејзажни архитекта је специјалност у оквиру архитектуре и стиче се високим образо-вањем. У раду се углавном користе компјутерска средства проје-ктовања, уз традиционалну технику. Главни клијенти су углавном грађевинске фирме, фирме за путеве, општински органи, школе итд. Простор потребан за обављање дјелатности је 30 м2 (власништво предузетника), локација није битна. Улагања капитала: 20.000 КМ (опрема: мјерни ин-

струменти) Годишњи бруто профит: 30.000−100.000 КМ Потреба за запосленима: потреба за додатним запошљава-

њем радника је флексибилна 4.1.9. ПОСРЕДОВАЊЕ У ЗАПОШЉАВАЊУ ЉУДИ

На посредовању између оних који траже одговарајућу радну снагу и оних који се нуде, темељи се рад агенције за посредовање у запо-шљавању људи. Агенција може бити специјализована за посредовање у запошљавању одређене струке и занимања. Корисници ових услуга су најчешће мање фирме које не посједују властита персонална одјељења и које немају времена за оглашавање и вредновање кандидата. За ову дјелатност је неопходна веома разграната мрежа контаката. Опрема потребна за овај посао: рачунар, телефон, факс. Дјелатност се може обављати и у стану (кући).

Улагање капитала: 10.000 КМ (опрема) Годишњи бруто профит: 15.000−30.000 КМ Потреба за запосленима: потреба за додатним запошљава-

њем радника је флексибилна


4.1.10. ГЕРИЈАТРИЈСКА АГЕНЦИЈА

Истраживања показују да свака градска цјелина са више од 50.000 ста-новника, с мало вишег животног стандарда, омогућава отварање аге-нције за посредовање у пословима кућног чувања и опслуживању старих и болесних особа. Осим тога, постоји велики број људи заинте-ресованих, да бавећи се неким хуманим послом, зараде и нешто новца. Критични елементи програма су: избор макролокације, способност предузетника, квалитет сарадника, цијена услуга. Величина потребног пословног простора износи 20 м2 (варијанта изнајмљивања). Улагање капитала: 15.000−20.000 КМ (годишњи за-

куп 10%, занатски радови и на-мјештај 19%, опрема и остало 71%)

Годишњи бруто профит: 100.000−150.000 КМ Потреба за запосленима: постоји потреба за додатним

запошљавањем радника 4.1.11. ИНОВАЦИОНО-КВАЛИФИКАЦИОНИ ЦЕНТАР

Дјелатност центра подразумијева прикупљање, селекцију, дизајни-рање и пласман предузетничких идеја на високопрофесионалном ни-воу, са мноштвом варијација у наведеним подручјима посла. Поред тога, дјелатност центра обухвата и увођење иновација у различитим подручјима пословања (организација, финансирање), едукацију мена-џера за нова примијењена знања, те преквалификацију суфицитарних занимања високе стручне спреме за различита пословна звања. За обављање ове дјелатности неопходна је широка мрежа контаката и информација о трендовима развоја привреде, центрима за обуку, новим производима и услугама. Високо образовање, велико искуство у струци и познавање страних језика су основне предиспозиције за обављање ове дјелатности. Програм је погодан за сва регионална средишта, на мјестима са задатим микролокацијским условима. Критични елементи програма су: избор макролокације, способност предузетника, асортиман услуга и стручност сарадника. Потребни простор за рад је 80 м2 (варијанта изнајмљивања).

Улагање капитала: 60.000−70.000 КМ (годишњи за-куп 13%, уређење простора и оп-


33

рема 40%, аутомобил 32%, оста-ло 15%)

Годишњи бруто профит: 100.000−120.000 КМ Потреба за запосленима: постоји потреба за додатним зап-

ошљавањем радника, као и за ан-гажовањем спољних сарадника

4.2. ПРОИЗВОДНИ БИЗНИС ПРОГРАМИ

4.2.1. ПРЕХРАМБЕНА ПРОИЗВОДЊА

4.2.1.1. ПАКОВАЊЕ СВЈЕЖЕГ ПОВРЋА

Програм се темељи на конзервирању намирница примјеном методе модификоване атмосфере. У овом поступку користи се пластична амбалажа посебних својстава, која омогућује одржавање одговарајуће атмосфере (нпр. сниженог удјела кисеоника, а повишеног удјела угљен-диоксида), чиме се продужава њихов вијек трајања, уз обавезно хлађење. Употреба таквих производа је једноставна јер није потребна посебна обрада. Уз добру организацију пласмана, прије свега у урбаним срединама, не би требало бити проблема у остварењу високе профитабилности. Критични елементи програма су: избор локације, канали набавке и продаје и успјешност промотивних акција. Потребни простор за рад је 60 м2 (варијанта изнајмљивања). Улагање капитала: 110.000 КМ (годишњи закуп 6%,

уређење простора 7%, аутомобил 30%, намјештај 6%, опрема 50%, остало 1%)

Годишњи бруто профит: 75.000 КМ Број радника: 5 4.2.1.2. ПРОИЗВОДЊА СЛАДОЛЕДА

Програм обухвата производњу различитих врста квалитетног сла-доледа “класичним” поступком. Одабрана опрема омогућује при-прему одређених сировина, пастеризацију, зрење смјесе, те замрза-вање. Предвиђено је да се дио производње пласира властитом продајом, а дио посредном продајом, тј. већим потрошачима или дистрибутерима. Томе је прилагођен и начин паковања, тј. врста


амбалаже. Програм је намијењен прије свега већим потрошачким средиштима (градовима и туристичким подручјима). Потребни простор за рад је 100 м2.

Улагање капитала: 95.000 КМ (објекат 30%, опрема 50%, остало 20%)

Годишњи бруто профит: 80.000 КМ Број радника: 3

4.2.1.3. МИНИ МЉЕКАРА

Објекат треба градити у крајевима са веома развијеним сточа-рством. Препоручује се да микролокација буде у близини енерге-тске инсталацијске инфраструктуре. Профитабилност програма расте са повећањем капацитета мљекаре и проширењем понуде про-извода. Ради разноврсности производње и могућности дневног билансирања, производња се може прилагодити тренутним захтје-вима и усмјерити профитабилнијим производима. Провођење овог програма захтијева стално праћење тржишних услова и стручно вођење производње. Критични елементи програма су квалитет и асортиман производа. Потребни простор за рад је 150 м2.

Улагање капитала: 140.000 КМ (линија за пастери-зацију)

Годишњи бруто профит: 65.000 КМ Број радника: 3 4.2.1.4. ГАЈЕЊЕ ПАРАДАЈЗА У ПЛАСТЕНИКУ Од више сорти парадајза, препоручујемо сорте које карактерише ра-није сазријевање. Профитабилност програма расте са повећањем величине пластеника. Критични елементи програма су: избор сорте парадајза, процес гајења и величина пластеника. Због једноставне конструкције пластеник се лако и брзо поставља на жељено мјесто, а могућа је и демонтажа и преношење на другу локацију. Лукови су израђени од челичних цијеви пречника 32 мм и трајно су заштићени галванизацијом. Кров пластеника је кристално чист, трослојно екструдирана фолија, трајности 4 године. Вентилација пластеника


35

изводи се једноставним подизањем фолије по дужини. Потребно земљиште за пластеник је 100 м2. Улагање капитала: 2.000 КМ (пластеник) Годишњи бруто профит: 1.000 КМ Број радника: 2 4.2.1.5. ПОДРУМСКО ГАЈЕЊЕ ШАМПИЊОНА Ријеч је о производу који се лако продаје и доноси добру зараду, а његова производња захтијева сразмјерно мало рада. Програм пре-двиђа посједовање око 250 м2 климатизованог подрумског просто-ра, опремљеног потребним инвентаром. Профитабилност програма се повећава паковањем шампињона у кућној радиности. Макро-локација је практично независна, а микролокација је условљена сопственим простором предузетника, али је нужна инфраструктура. Критични елементи програма су: знање предузетника, квалитет производа и могућност сталних поруџбина. Улагање капитала: 38.000 КМ (инсталације и зана-

тски радови 25%, климатизација 52%, намјештај 13%, остало 10%)

Годишњи бруто профит: 42.000 КМ Број радника: 1 4.2.1.6. ПРОИЗВОДЊА ДОМАЋИХ МАРМЕЛАДА, ЏЕМОВА И СЛАТКА Програм подразумијева припремање мармелада, џемова и слатка по традиционалним рецептурама. Потребне сировине се могу лако на-бавити, процес се одвија у стану предузетнице, а производи се пла-сирају преко специјализованих продавница прехрамбених произво-да. Програм је локацијски сасвим независан, а његова профитаби-лност се повећава сразмјерно повећању обима производње. Крити-чни елементи програма су рецептуре и цијене производа. Претпо-ставка је да предузетница посједује аутомобил.


Улагање капитала: 5.500 КМ (опрема 73%, остало 27%) Годишњи бруто профит: 22.000 КМ Број радника: 1 4.2.1.7. ПРОИЗВОДЊА ДОМАЋИХ СИРУПА Програм је намијењен предузетним домаћицама које добро познају традиционалне рецептуре припремања природних сирупа од јабука, грожђа, јагода, боровница, мајчине душице, зове и сл. и замишљен је тако да буде допунски извор прихода домаћинства. Производи се припремају у кућној радиности, а пласирају преко специјализо-ваних продавница прехрамбених производа. Критични елементи програма су рецептуре и квалитет производа. Претпоставка је да предузетница посједује аутомобил. Улагање капитала: 7.500 КМ (опрема 88%, остало

12%) Годишњи бруто профит: 38.000 КМ Број радника: 1 4.2.2. ХЕМИЈСКА ПРОИЗВОДЊА

4.2.2.1. ПРОИЗВОДЊА ЉЕПИЛА И МАЛТЕРА

Производи се употребљавају за завршне радове у грађевинарству, за лијепљење керамичких плочица и другог материјала, као китови за изравнавање омалтерисаних зидова, као пластични малтер за заштиту и украс унутрашњих и вањских зидова. Израђени су на основу везива поливинил-ацетата и поливинил-акрилата или садрже анорганска везива. Карактеристика тих производа је што су предвиђени за непо-средну употребу, док се суви производи (љепила и китови) припре-мају на уобичајен начин. Производи се разрјеђују водом, незапаљиви су и нису штетни за здравље. Користе се брзо и једноставно, те су економични. Потребно је 1.000 м2 земљишта и 400 м2 простора за рад. Улагање капитала: 105.000 КМ (објекат 21%, опре-

ма 70%, остало 9%) Годишњи бруто профит: 85.000 КМ Број радника: 4


37

4.2.2.2. ПРОИЗВОДЊА СРЕДСТАВА ЗА ЧИШЋЕЊЕ

У домаћинству се користе различити производи за чишћење и његу површина и предмета. Узимајући у обзир промјењивост тржишта, велики произвођачи сировина не могу пратити све захтјеве, који често имају и локалне специфичности. Управо због тога постоји потреба за произвођачима за локална тржишта. Потребно је добро познавати тржишта, улагати у промоцију, те се повезати са прои-звођачима квалитетних сировина. Средишњу тачку програма пре-дставља избор одговарајућег асортимана производа. Врло је зна-чајна близина тржишта ради смањења трошкова превоза, као и ради контаката са трговачком мрежом. Потребно је 500 м2 земљишта и 100 м2 простора за рад. Улагање капитала: 90.000 КМ (објекат 60%, опрема 40%) Годишњи бруто профит: 75.000 КМ Број радника: 4 4.2.2.3. ПРОИЗВОДЊА ПЛАСТИЧНЕ ГАЛАНТЕРИЈЕ

Програм се темељи на производњи пластичне галантерије посту-пком бризгања. Производни асортиман је веома широк, а обухвата различите производе како за индустрију (технички склопови и сл.), тако и за широку потрошњу (тањирићи, шољице, прибор за јело и низ других производа потребних у домаћинству). Програм би тре-бало лоцирати близу урбаних или индустријских средишта с већом концентрацијом могућих потрошача. С обзиром на велике могућно-сти пласмана производа, посебно у случају сталних наруџби вели-ких купаца, може се повећати обим производње и то интензивира-њем рада, дакле без додатних улагања у основна средства, а пове-ћање профитабилности је много веће од трошкова евентуалног запошљавања радника. Простор потребан за рад је 40 м2 (варијанта изнајмљивања). Улагање капитала: 90.000 КМ (годишња закупнина

1% уређење простора 1%, опре-ма и алати 88%, аутомобил 10%)



4.2.2.4. ПРОИЗВОДЊА ГЛАЗУРЕ ЗА ЗАШТИТУ ДРВЕТА

Заштита дрвета глазурама је модеран поступак који је већим дије-лом, због једноставније примјене и нижих трошкова, уз довољно добар учинак, замијенио премазивање покривним лаковима. Рад са разрјеђивачима у производњи захтијева заштитне мјере. Неопходно је осигурати исправно складиштење према прописима о запаљивим стварима. Потребно је осигурати квалитетне сировине, које су у складу са законским пропосима о заштити околине. Глазуре на бази разрјеђивача добри су и дјелотворни производи, уз напомену да се на дијелу тржишта због еколошких разлога постепено замјењују производима на воденој основи. Произвођач, дакле, мора стално бити у току савремених технолошких поступака. Потребно је 500 м2 земљишта и 100 м2 простора за рад.

Улагање капитала: 90.000 КМ (објекат 80%, опрема 20%)

Годишњи бруто профит: 65.000 КМ Број радника: 3 4.2.2.5. ПРОИЗВОДЊА СРЕДСТАВА ЗА ЊЕГУ АУТОМОБИЛА Постоји велики асортиман производа који служе за одржавање фу-нкција аутомобила, спречавање његовог старења и смањења врије-дности и побољшањe његовог изгледа. Ријеч је о течним прои-зводима на воденој бази, чија је производња једноставна и нема посебних локацијских захтјева. Потребно је добро познавање тржи-шта, промоција производа и добра повезаност са поручиоцем квали-тетних сировина, што све доприноси профитабилности програма. Потребно је 500 м2 земљишта и 100 м2 простора за рад. Улагање капитала: 110.000 КМ (објекат 60%, опре-

ма 40%) Годишњи бруто профит: 140.000 КМ Број радника: 3


39

4.2.3. ТЕКСТИЛНА ПРОИЗВОДЊА

4.2.3.1. МАШИНСКА ПРОИЗВОДЊА ЏЕМПЕРА

Ручно плетење је релативно спора производња одјевних предмета, али су могућности у погледу узорака веома велике. Плетење равним двоигличним машинама убрзава процес израде плетенине, али ако нема програматора, мале су могућности за добијање узорака. Про-граматором се могу добити различити узорци, али је дебљина конца ограничавајући фактор. Комбинацијом ручнога и машинског пле-тења равним двоигличним машинама масивније израде постижу се веома добри резултати у погледу брзине плетења, квалитета и могу-ћности израде узорака концем и пређом различите дебљине. Постоји могућност уметања детаља од других врста материјала, што даје посебност сваком одјевном предмету. Потребни простор за рад је 20 м2 (власништво предузетника).

Улагање капитала: 80.000 КМ (опрема 50%, простор 30%, остало 20%)

Годишњи бруто профит: 90.000 КМ Број радника: 3 4.2.3.2. ПРОИЗВОДЊА КОШУЉА И ТРЕНЕРКИ

Велики број људи највећи дио свог слободног времена проводи у спортској одјећи, нарочито у тренеркама. За израду тренерки веома је погодан гужвани материјал, постављен памучном тканином (или неки други материјал). Кошуље се израђују од вискозне тканине различитих дезена, уобичајеним технолошким поступком. При повећању обима производње профитабилност се значајно повећава. Критични елеменат програма је успјешна организација продајне мреже. Потребно је 80 м2 земљишта и 60 м2 простора за рад.

Улагање капитала: 100.000 КМ (простор 60%, опре-ма 30%, остало 10%)



4.2.3.3. ПРОИЗВОДЊА УНИКАТНЕ ОДЈЕЋЕ

Ријеч је о програму за брзу, квалитетну и јефтину производњу уни-катних одјевних предмета шивањем по мјери и жељи купаца, али уз стручне савјете креатора. Обичном човјеку програм омогућује да буде добро одјевен, а да притом не мора потрошити много новца, што је посебно важно за све оне који увијек желе имати нешто ново и посебно. Профитабилност програма повећава се проширењем дје-латности, а уједно се појефтињује производња. Критични елеменат је правилна организација рада, односно избјегавање празних ходова. Такође је веома важно набавити квалитетну и јединствено дизајнирану тканину, па је добро размишљати о организовању властите ручне ткаонице. Потребни простор за рад је 20 м2. Улагање капитала: 70.000 КМ (простор 30%, опрема

50%, остало 20%) Годишњи бруто профит: 150.000 КМ Број радника: 3 4.2.3.4. КРОЈАЧКИ САЛОН СА БУТИКОМ ЗА ДЈЕЦУ Овај програм је пројектован са намјером да на једном мјесту по-нуди широк асортиман дјечије одјеће свих величина и за различите прилике, како из властите радионице, тако и из асортимана других произвођача. Салон пружа и услуге шивања нових модела, те услуге преправљања одјеће. Нагласак је на природним и квали-тетним материјалима и на уникатним и малосеријским моделима. Програм би требало лоцирати у урбане средине и на атрактивним микролокацијама са већом фреквенцијом потенцијалних купаца. Критични елементи програма су: дизајн, асортиман, квалитет и цијене производа и услуга. Потребни простор за рад је 40 м2 (варијанта изнајмљивања). Улагање капитала: 30.000 КМ (годишњи закуп 13%,

занатски радови и намјештај 50%, алат и прибор 37%)



41

4.2.3.5. ПРОИЗВОДЊА СУВЕНИРА Програм подразумијева производњу лутки у народној ношњи кара-ктеристичној за одређени крај, односно мјесто. Ношње треба изра-ђивати од оригиналне тканине и са оригиналним везеним мотивима. Креирање, цртање кројева и касније паковање обавља се у кућној радиности, и то све на једном мјесту. Кључни елеменат програма је врхунско знање ручног ткања. Потребни простор за рад је 20 м2 (власништво предузетника). Улагање капитала: 25.000 КМ (опрема 70%, остало

30%) Годишњи бруто профит: 150.000 КМ Број радника: 10 4.2.4. ДРВНА ПРОИЗВОДЊА

4.2.4.1. ПРОИЗВОДЊА УНИКАТНОГ НАМЈЕШТАЈА

Ријеч је о изради малосеријског и уникатног, тзв. стилског намје-штаја у разноврсним комбинацијама квалитетних врста дрвета и тапетарије, са властитом продавницом, односно својеврсним изло-жбено-продајним салоном. Тржиште тих производа је уско и екс-клузивно, па га треба пажљиво истражити прије започињања посла, при чему се не смије занемарити ни могућност пласмана на ино-страном тржишту. У погледу макролокације програм захтијева бли-зину урбаних средишта вишег стандарда и културе живљења. Креа-тивност дизајнера, квалитет материјала и изведбе критични су елементи програма.

Улагање капитала: 90.000 КМ Годишњи бруто профит: 105.000 КМ Број радника: 3 4.2.4.2. ПРОИЗВОДЊА ДРВЕНИХ КИОСКА

Дух старине и оригиналности зове нас природи и природном мате-ријалу, који зрачи топлином средине из које потиче. Прије почетка производње треба пажљиво предвидјети све радне поступке и пројектовати оптималну искористивост дрвета при изради дијелова


киоска да би отпад био што мањи. Дрво треба темељно заштитити од временских утицаја и различитих штеточина, али при томе треба одабрати еколошки прихватљиво заштитно средство. Инсталације се уграђују у стијенке киоска након постављања киоска, када се обавља и завршно бојење. Потребни простор за рад је 65 м2 (варијанта градње).

Улагање капитала: 70.000 КМ (простор 80%, опрема 15%, остало 5%)

Годишњи бруто профит: 72.000 КМ Број радника: 5 4.2.4.3. ИМПРЕГНАЦИЈА ДРВЕТА Поступак импрегнације дрвета се саcтоји у примјени воденог ра-створа лигнина, модификованог у топљивом облику, pH врије-дности мање од 10 и додавању металних соли, како би се добио слабо кисели водени раствор, који садржи металне јоне који вежу лигнин, претварајући га у нетопљиви облик, како би га дрво упило. Предности употребе се огледају у спречавању дјеловања гљивица труљења, плијесни и бактерија. Програм карактерише једноставна употреба материјала који није скуп и токсичан. Потребни простор за рад је 20 м2. Улагање капитала: 3.000 КМ Годишњи бруто профит: 10.000 КМ Број радника: 1 4.2.5. МЕТАЛСКА ПРОИЗВОДЊА

4.2.5.1. ПРОИЗВОДЊА ЧЕЛИЧНИХ ВИЈАКА

Програм производње челичних вијака изазован је, тржишно при-влачан и, прије свега, профитабилан предузетнички посао. Прои-зводња је потпуно аутоматизована, а као сировина служи жица од челика и/или његових легура. Пласман производа је готово загара-нтован, јер је њихова примјена универзална. Програм је локацијски практично независан, али се предност даје мјестима у близини већих урбаних и/или индустријских средишта. Обим производње се може повећати и без додатних инвестицијских улагања, при чему се


43

увелико повећава његова профитабилност. Критични елементи програма су квалитет и асортиман производа. Потребни простор за рад је 40 м2 (власништво предузетника).

Улагање капитала: 88.000 КМ (постројење 70%, оп-рема и алат 25%, остало 5%)

Годишњи бруто профит: 135.000 КМ Број радника: 5 4.2.5.2. ПРОИЗВОДЊА ДРЖАЧА ЗА ВРАТА Ријеч је о програму који укључује сјечење материјала, штанцовање и савијање плочица, бушење рупа, израду шрафова и монтажу. За израду су потребне: тестера, бушилица и преса 20 т. Предности конструкције су: једноставна израда, лака монтажа и широко по-дручје примјене. Повећањем производње и броја запослених сма-њују се трошкови производње за 10-15%. Потребни простор за рад је 30 м2 (власништво предузетника). Улагање капитала: 5.000 КМ (опрема) Годишњи бруто профит: 8.000 КМ Број радника: 2 4.2.5.3. ПРОИЗВОДЊА РУЧНИХ ПРЕСА И АЛАТА ЗА ПЛАСТИЧАРСКУ ПРОИЗВОДЊУ Технолошки процес израде укључује сјечење материјала, стругање, глодање, заваривање и брушење алата. Ручна преса се израђује од округлог и пљоснатог челика, а за израду су потребни: струг, гло-далица, апарат за заваривање и ручна брусилица. Ако се жели повећати обим производње треба запослити више радника, а тиме се смањују трошкови производње. Потребни простор за рад је 30 м2 (градња на сопственом земљишту). Улагање капитала: 35.000 КМ (градња 30%, опрема

60%, остало 10%) Годишњи бруто профит: 35.000 КМ Број радника: 4


4.2.6. ГРАЂЕВИНСКА ПРОИЗВОДЊА

4.2.6.1. ПРОИЗВОДЊА ГИПСАНИХ ПЛОЧА

Украсне, акустичне и глатке гипсане плоче служе за обраду стро-пних конструкција у објектима високоградње (стамбеним, угости-тељско-туристичким, трговачким и индустријским објектима). Технологија производње све три врсте плоча је готово једнака, тако да ју је могуће реализовати унутар истог погона. Локацијска зави-сност погона огледа се у потреби његовог смјештаја близу творнице гипса, односно оптималним односом зависних транспортних тро-шкова. Профитабилност пројекта значајно расте са повећањем оби-ма, док су критични елементи пројекта организација продајне мре-же, те квалитет производа и услуга. Потребно је 1.000 м2 земљишта и 720 м2 простора за рад.

Улагање капитала: 105.000 КМ (објекат 50%, опре-ма и алат 40%, остало 10%)


4.2.6.2. ПРОИЗВОДЊА И МОНТАЖА ХАЛА

Различити индустријски и производни процеси често се одвијају у ха-лама. Да би се покренуо производни процес у халама, потребно је што хитније и што квалитетније монтирати хале од префабрикованих еле-мената. Шема технолошког процеса обухвата израду главних елеме-ната хала, њихов превоз до мјеста уградње, те монтажу помоћу теле-скопске аутодизалице. Томе претходи израда темеља. Значајну посе-бност програма чине носачи, који се израђују од лијепљеног ламе-лираног дрвета. За извођење радова неопходно је имати машине, али се предвиђа унајмљивање дизалица и коришћење транспортних услуга другог превозника. Критични елементи програма су рок и квалитет изведбе. Потребни простор за рад је 200 м2.

Улагање капитала: 100.000 КМ Годишњи бруто профит: 175.000 КМ Број радника: 5


45

4.2.7. ОСТАЛИ ПРЕДУЗЕТНИЧКИ ПРОГРАМИ

4.2.7.1. ПРОИЗВОДЊА УЖАДИ

Програм је пројектован за производњу ужади различите дебљине и врсте (класични, синтетички конопи, плетенице, пливајући конопи и сл.). Производња се одвија тако да се синтетичка влакна обрађују на припремној машини за ужад, па тек онда на машини за прои-зводњу готове ужади. У склопу пројектованих параметара, већа профитабилност се може остварити прилагођавањем производног асортимана промјенама захтјева тржишта, а повећање потражње изискује нова улагања у основна средства. Критични параметри су асортиман и квалитет производа.

Улагање капитала: 175.000 КМ Годишњи бруто профит: 150.000 КМ Број радника: 5 4.2.7.2. МИНИ-ЛЕДАРА

Програм производње леда је нарочито привлачан и надасве профи-табилан, а изискује релативно мала улагања капитала. Он је и лока-цијски потпуно независан, али се највећи ефекти могу очекивати пословањем у склопу велетржница, односно мјеста претовара прехрамбених производа који се превозе потхлађени. Одговарајућа локација је и у средишту урбаних и/или туристичких насеља. Пове-ћање производње захтијева додатна улагања у основна средства, било за проширење пројектованог капацитета, било за отварање нових, дислоцираних капацитета. Критичан параметар програма је организација продаје.

Улагање капитала: 125.000 КМ Годишњи бруто профит: 105.000 КМ Број радника: 3 4.2.7.3. РАДИОНИЦА КРАВАТА СА СОПСТВЕНОМ ПРОДАВНИЦОМ Програм подразумијева израду мушких, женских и дјечијих кравата од различитих врста материјала и за разне прилике. Профита-билности овог програма посебно доприноси сопствена продавница,


својеврстан изложбено-продајни салон. Макролокацијски, програм је намијењен већим урбаним срединама, а салон треба да буде смје-штен на мјестима веће фреквенције могућих купаца, без конку-рентних продавница. Критични елементи програма су: дизајн, асортиман и квалитет производа. Потребни простор за рад је 20 м2 (власништво предузетника). Улагање капитала: 5.500 КМ Годишњи бруто профит: 18.000 КМ Број радника: 4 4.2.7.4. ЕКСПРЕСНА ПРАОНИЦА ВЕША Овај програм задовољава најчешћи захтјев потрошача у области услужних дјелатности, а то је хитност. Експресну праоницу веша препоручљиво је смјестити у средиште града, односно мјесто највеће фреквенције потенцијалних потрошача (близу самачких хотела, станица и сл.). Критични елементи програма су: избор локације, квалитет и брзина услуга, успјешност промоције. С повећањем тражње знатно расте профитабилност, а то се може постићи и проширењем асортимана услуга. Потребни простор за рад је 40 м2 (варијанта изнајмљивања). Улагање капитала: 25.000 КМ (уређење простора

10%, опрема 60%, трогодишњи закуп 30%)

Годишњи бруто профит: 200.000 КМ Број радника: 3 4.2.7.5. ИЗРАДА ПРЕДМЕТА ОД КУКУРУЗОВИНЕ И СЛАМЕ Пластични производи (корпице за хљеб, корпе за веш, цекери, подне облоге и сл.) не могу замијенити производе од природног материјала, као што је кукурузовина или слама. Производња тих предмета је врло једноставна, а постоји и могућност бојења сламе и кукурузовине. Могућност запошљавања инвалидних особа, те особа са дјелимично оштећеним видом је велика. Критични елеменат


47

програма је оспособљавање запослених. Потребни простор за рад је 15 м2 (власништво предузетника). Улагање капитала: 2.000 КМ Годишњи бруто профит: 7.000 КМ Број радника: 1 4.2.7.6. ПРОДАВНИЦА ДИЈЕТАЛНЕ ХРАНЕ Истраживања показују да свака градска цјелина са више од 50.000 становника омогућава отварање и рентабилно пословање барем једне продавнице дијеталне хране. Као микролокација, препоручује се мјесто са већом фреквенцијом или већим бројем потенцијалних потрошача. Специфичност продавнице огледа се у томе што у њој ради специјалиста дијететичар, који купцима одмах даје стручне савјете и прати њихове резултате. Кључни елементи успјешности програма су: асортиман, квалитет и цијена производа, промотивне активности. Потребни простор за рад је 40 м2 (варијанта изнајмљи-вања). Улагање капитала: 30.000 КМ (годишњи закуп 13%,

уређење простора 17%, намје-штај и опрема 65%, остало 5%)

Годишњи бруто профит: 65.000 КМ Број радника: 4 4.2.7.7. ПРОДАВНИЦА ДЕЛИКАТЕСА Продавница деликатеса је изузетно занимљив предузетнички поду-хват, јер се ради о асортиману који се свакодневно тражи и који је намијењен свим категоријама становништва. За успјешно посло-вање потребан је ужи асортиман сухомеснатих, млијечних и канди-торских производа, али велики број разноврсних производа, те више цјеновних категорија. Простор потребан за рад је 50 м2. Лока-ција је веома битна (центар града или већа насеља). Улагање капитала: 45.000 КМ (уређење простора

40%, опрема 50%, остало 10%)


Годишњи бруто профит: 25.000 КМ Број радника: 2 4.2.7.8. ГАЛЕРИЈА Приватна галерија (изложбено-продајни салон) је мјесто организо-ваног откупа, припреме (оквири, постаменти и сл.), излагања, про-моције (монографије, каталози и сл.), те пласмана свих врста умје-тности. Галерију је добро отворити у самом центру већих насеља са већом концентрацијом потенцијалних купаца. Профитабилност програма највише зависи од знања предузетника (тим послом се може бавити само стручна особа изразите умјетничке вокације), тржишне атрактивности, асортимана и цијена, структурирања про-мотивних активности. Потребни простор за рад је 50 м2 (варијанта изнајмљивања). Улагање капитала: 60.000 КМ (десетогодишњи за-

куп 90%, уређење простора и опрема 10%)



49

5. МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ БИЗНИС ПЛАНА

(Methodology of Business Plan Preparation)


Бизнис план је методолошко средство обраде пословне идеје којом се доказује оправданост њене реализације. У суштини, бизнис план је најважнији инструмент руковођења пре-дузећем, јер на основу њега можемо контролисати сваку активност коју намјеравамо предузети у циљу реализације пословног поду-хвата. Бизнис план је документ који нам пружа цјелокупну слику о могу-ћностима које имамо. Израда бизнис плана предузетнику даје инфо-рмације на основу којих на вријеме може уочити да ли је његов подухват исплатив и реалан. Бизнис план је неопходан корак у претварању “идеје“ у бизнис и његово припремање захтијева труд. Велика предузећа већ годинама практикују пословно планирање. Предузетници могу сами планира-ти посао, али могу користити и услуге стручњака из ове области. Најбитније је да пословни план буде квалитетно припремљен. У супротном случају, може се десити да не пружа сасвим поуздане информације и да пословни подухват буде осуђен на неуспјех. Основна обиљежја квалитетно састављеног бизнис плана односе се на:

1. комплетност – обухвата све битне ставке из садржаја, 2. тачност – да се заснива на поузданим информацијама, 3. прецизност – без употребе „нејасних ријечи“,

5


4. сажетост – не смије бити преобиман (препоручује се 20-25 страница; за захтјевнији посао може се прећи 30-40 страница).

Са техничког аспекта, препоручљиво је да се примјењују бројке (али не рачуни са више децималних бројки). Такође, препоручује се да реченице буду кратке, конкретне, без правописних грешака (за-рези, мала/велика слова, нагласити неке тврдње подебљаним сло-вима). Законом није дефинисано ко може да припрема бизнис план, али се препоручује да га провјери стручњак за ову врсту посла. Oблик и садржај веће фирме и банке углавном дефинишу према својим специфичним потребама. У фирмама развијених земаља бизнис план се саставља за сваку пословну идеју без обзира да ли она захтијева финансијска улагања или не. На нашим просторима, бизнис план се најчешће припрема када се тражи кредит од банака и микрокредитних организација. Кад је ријеч о банкама, оне најчешће одобравају кредите за ове сврхе у случајевима када се на основу бизнис плана утврди :

• да ће предузетник моћи да враћа кредит под уговореним условима,

• да ће предузетник остварити очекивани годишњи приход након реализације инвестиције и да финансијске проје-кције показују да ће се тај тренд наставити и у наредним годинама.

5.2. СТРУКТУРА БИЗНИС ПЛАНА

На самом почетку потребно је нагластити да сваки бизнис план мора обавезно да садржи:

1. САЖЕТАК – КОНЦЕПТ БИЗНИС ПЛАНА,

2. ИЗБОР ПРОИЗВОДА/УСЛУГЕ, КАРАКТЕРИСТИКЕ ГРАНЕ/

ДЈЕЛАТНОСТИ И ПРЕДУЗЕЋА,

3. ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА,

4. ТЕХНИЧКО–ТЕХНОЛОШКЕ АСПЕКТЕ,

5. ИЗБОР ЛОКАЦИЈЕ,

6. ОРГАНИЗАЦИОНУ СТРУКТУРУ,

7. ФИНАНСИЈСКУ АНАЛИЗУ,


51

8. ПРОЦЈЕНУ РИЗИКА,

9. ТЕРМИНСКИ ПЛАН,

10. ДОДАТКЕ ПОСЛОВНОМ ПЛАНУ.

Шематски преглед корака при изради бизнис плана представљен је сликом 5.1.

Сл. 5.1. Кораци у изради бизнис плана


Сваки од ових корака захтијева промишљену анализу, јер свака грешка може довести ваш планирани подухват до неуспјеха.

5.2.1. Kорак 1: САЖЕТАК - КОНЦЕПТ БИЗНИС ПЛАНА

Под сажетком се подразумијева кратак опис свих битних сегмената бизнис плана.

Препоручује се да сажетак сачините тако да обухвата:

• стратегију пословања предузећа, • кратак опис тржишта, • кратак опис производа/услуге, • процјену колико вам је капитала потребно за успјешан почетак и за које намјене га намјеравате користити.

Обиљежја добро састављеног сажетка су: • да је конкретан и јасно написан, • да обухвата све битне ставке бизнис плана, • да није преобиман, • да је прегледан од стране искусних пословних људи и стручњака.

5.2.2. Kорак 2: ИЗБОР ПРОИЗВОДА, КАРАКТЕРИСТИКЕ ГРАНЕ/ДЈЕЛАТНОСТИ И ПРЕДУЗЕЋА

Правилан избор производа/услуге пресудан је корак у реализацији вашег пословног подухвата и захтијева располагање одређеним знањем, чињеницама, подацима и информацијама.

Прије свега, избор производа/услуге треба да извршите у складу са вашим жељама и могућностима. У том смислу, препоручљиво је на-правити анализу сопствених снага и слабости, са посебним освртом на претходно пословно искуство, образовање и жеље.

Приликом опредјељивања за одређени производ/услугу потребно је да размотрите сљедећа питања:

• Које потребе задовољава ваш производ? • По чему је одабрани производ атрактивнији од других производа истог произвођача? У чему је његова предност?

• Шта ће мој производ значити потрошачима?


53

Да бисте размотрили какве су могућности/шансе за производ који сте одабрали, потребно је да анализирате стање дјелатности/гране у којој послујете. То, прије свега, подразумијева испитивање и описивање:

• Карактеристика гране/дјелатности, • Стратешких прилика у грани/дјелатности, • Главних произвођача, добављача и купаца у грани/дјела-тности,

• Трендова, могућих промјена у технологији и др.

Затим слиједи опис предузећа, што подразумијева:

• Опис мотива за покретање властитог бизниса, • Податке о власнику предузећа и имовини коју посједује (земљиште, грађевине, опрему и друго),

• Опис стратегије пословања предузећа и • Прогнозу будућих усмјерења предузећа.

Такође је неопходан опис одабраног производа/услуге, и то:

• Основних карактеристика производа/услуге, • Потреба купаца за одабраним производом/услугом, • Спремности купаца да плате производ/услугу, • Технологије на којој се темељи производ и др.

Сљедеће је планирање обима производње на годишњем нивоу (Шема бр. 1).

Шема бр. 1: Планирање обима производње

Производни програм Годишњи обим производње

5.2.3. Корак 3: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА

Истраживање тржишта представља најпресуднији корак у изради бизнис плана. На основу информација о тржиштима сазнајете:

• Ко су купци ваших производа? • Какав им је просјечан доходак?


• Шта најчешће купују? • Какве су њихове потребе?

Истраживање тржишта, као корак у изради бизнис плана, обухвата испитивање и описивање свих значајних тржишних манифестација: 1) Карактеристике производа:

• његове физичке и функционалне карактеристике, • начин израде производа, • начин употребе производа, • факторе који утичу на кретање тражње за произво-дом/услугом,

• прогнозу кретања тражње у будућности.

2) Обим тржишта продаје: • број предузећа и појединаца на тржишту, којима ћете моћи понудити свој производ/услугу,

• потребне количине, • могућности раста тржишта у будућности.

3) Продајне цијене:

• Који фактори утичу на цијене? • Какве се цијене очекују у будућности? • Стратегија продајних цијена – више, ниже или у домену конкуренције?

4) Конкуренција:

•••• Ко су главни конкуренти? •••• Каква је њихова пословна стратегија? • Које су њихове предности/недостаци у односу на ваш бизнис?

•••• Колики је производни капацитет конкурената и да ли се очекује његово повећање?

5) Продајне методе и канали дистрибуције:

• Који су најповољнији канали дистрибуције у складу са природом бизниса који планирате започети?


55

• Који је најбољи начин продаје – директна продаја или продаја преко посредника.

6) Рекламне технике за производ/услугу;

7) Тржиште набавке сировина и репроматеријала

• Који су најповољнији добављачи сировина и репроматери-јала са становишта цијена и услова плаћања?

Добри извори података за истраживање тржишта (секундарни пода-ци) су:

• статистички заводи, • привредне коморе, • агенције за истраживањe тржишта, • добављачи, • новине и часописи.

Такође, у сврху анализе тржишта понекад могу још боље да послу-же подаци добијени истраживањем (примарни подаци), као што су:

• анкета, • комуницирање преко Интернета, • комуницирање дописним путем.

Исто тако, можете користити и рачуноводствене евиденције.

5.2.4. Корак 4: ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИ АСПЕКТИ БИЗНИС ПЛАНА

Техничко–технолошки аспект бизнис плана обухвата:

• утврђивање технолошких карактеристика производног програма,

• анализу предности/недостатака изабраног технолошког процеса у односу на конкуренцију,

• процјену ефеката од примијењене технологије.

Приликом планирања вашег будућег пословања полазна основа је реална процјена дијелова имовине који су неопходни за отпочи-њање бизниса, а то су:

• земљиште, • пословни објекат, и • опрема (Шема бр. 2).


Шема бр. 2: Имовина која је потребна за отпочињање бизниса

Врста имовине Величина Вриједност

Земљиште Грађевине Опрема Укупно

Затим слиједи процјена вриједности радова за спровођење инфра-структуре (Шема бр. 3) и потребних кадрова за ваш посао (Шема 4).

Шема бр. 3: Потребна инфраструктура

Врста инфраструктуре Вриједност

Струја Вода

Канализација Гријање Укупно

Шема бр. 4. - Потребни кадрови

Радно мјесто Број извршилаца Стручна спрема

5.2.5. Корак 5: ИЗБОР ЛОКАЦИЈЕ

Важност локације зависи од гране/дјелатности која ће се обављати на мјесту локације. То значи да је локација за неке гране важнија, него за друге. Ако је ријеч о продавницама на мало избор локације је пресудан фактор. С друге стране, ако се ради о отварању агенције за пружање консалтинг услуга, избор локације не представља важан фактор (ни удаљеност ни приступачност неће утицати на привлаче-ње нових купаца).


57

Да бисте извршили избор најбоље локације за ваш посао потребно је да прикупите информације о:

• карактеристикама локације, • просјечном дохотку становника, • њиховим потрошачким навикама, • структури становништва по доби и занимању, • конкуренцији.

Потребно је да као критериј приликом избора најпогодније лока-ције за ваш посао узмете однос заједнице према малом бизнису и предузетништву. Ако се плановима предвиђа развој инкубатора, те-хнолошких центара и сл. онда таквим локалитетима треба тежити.

Важна питања на која такође треба да одговорите приликом избора локације су:

• Која је густина насељености регије? • Повећава ли се број становника? • Којом динамиком се повећава град? • Какав је квалитет градских школа, паркова, културе? • Јесу ли ближа предузећа здрава? • Које урбанистичке захтјеве треба испунити да би се почело са радом?

5.2.6. Корак 6: ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА ПРЕДУЗЕЋА

Ријетко се дешава да предузетник располаже свим пословним вје-штинама потребним за обављање различитих врста послова (нпр. маркетинг, финансије, рачуноводство и др.). Из тог разлога, он има потребе за кадровима који су специјализовани за одређену врсту посла.

Процес планирања потребних дијелова (сектора) вашег предузећа одвија се кроз:

• утврђивање потреба за поједним пословним знањима и вјештинама,

• избор стручњака (рачуновођа, правник итд.), • описивање потребних радних мјеста, • израду организационе шеме појединих сектора у предузећу (слика бр. 5.2),

• подјелу овлашћења.


Сл. 5.2. Могућа организациона структура предузећа

Приликом избора кадрова критерији које не треба да занемарите односе се на:

• способност за ефикасан рад, • склоност ка учењу и напредовању, • знање страног језика, • познавање рада на рачунару, • тест личности ( изглед, понашање, манири).

Предузетник мора да подстиче запослене на усавршавање и да их мотивише (награђивање). У супротном случају, долази до погорша-ња перформанси запослених.

5.2.7. Корак 7: ФИНАНСИЈСКА АНАЛИЗА

Када сте истраживањем тржишта прикупили информације и из-вршили избор најпогодније локације за пословни подухват, сљедеће што је потребно испитати је: Да ли ће се исплатити покретање би-зниса (да ли је ваша идеја финансијски видљива)? Да бисте дошли до одговора на ово питање, прије свега је потребно да извршите реалну процјену капитала који вам је потребан за отпо-чињање бизниса. Затим тај износ дијелите на:

• износ сопственог капитала који ћете уложити, и • износ кредита.

Сљедеће што треба да урадите је планирање – за које намјене ћете капитал користити? Прије свега, потребно је да извршите прорачун:

• основних средстава (Шема бр. 5), • обртних средстава (Шема бр. 6), • трошкова (Шема бр. 7, 8, 9, 10 и 11), • прогнозе прихода од продаје (Шема бр. 12),


59

• пројекције новчаних токова за наредне 3 године (Шема бр. 15 и 16).

Шема бр. 5: ПРОРАЧУН ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА

Р. б. Врста средстава Вриједност

1. Земљиште 2. Инфраструктура 3. Грађевине 4. Опрема 5. Остала улагања

Укупно:

Шема бр. 6: ПРОРАЧУН ТРАЈНИХ ОБРТНИХ СРЕДСТАВА

Р. б. Ставка Вриједност

1. Залихе сировина и амбалаже 2. Производња у току 3. Залихе готових производа 4. Потраживања 5. Готовина 6. Добављачи

Укупно:

У циљу планирања, опорезивања и одређивања цијена, морате знати колики су вам трошкови.

Производња одређеног производа или пружање услуга може кошта-ти и више него што мислите. У том случају, уколико нисте предви-дјели одговарајуће трошкове, нећете моћи продати свој производ и остварити профит.

Приликом планирања не смијете занемарити нити једну од сље-дећих врста трошкова:

• трошкови материјала, • трошкови земљишта, • трошкови опреме,


• трошкови рада, • трошкови услуга, • порези, • трошкови камата.

Ради једноставнијег планирања могу вам послужити сљедеће шеме.

Шема бр. 7: МАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ Потребне сировине и амбалажа

Р. б. Назив

сировине Годишња количина

Просјечна цијена по јед. мјере

Цијена

Потребни енергенти

Р. б. Енергент Годишња потрошња

Цијена јединице мјере

Годишњи износ

Збир материјалних трошкова


1. Сировине и амбалажа

2. Енергија 3. Материјал за инвестиционо одржавање 4. Услуге транспорта 5. Остали материјални трошкови Укупно:


61

Шема бр. 8: НЕМАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ


1. Трошкови накнада за службена путовања, исхрану запослених и др.

2. Трошкови непроизводних услуга, као ПТТ услуга, адвокатских услуга, здравствених услуга и сл.

3. Услуге књиговодства, комерцијале, маркетинга

4. Премије осигурања

5. Порези независни од резултата (за ПИО-пензијско инвалидско осигурање, порез на лична примања, порез на имовину и др.)

6. Остали трошкови

Укупно:

Шема бр. 9: ОБРАЧУН АМОРТИЗАЦИЈЕ

Р. б.

Врста средстава

Основица за обрачун

Стопа амортизације

Годишњи износ

Шема бр. 10: ОБРАЧУН ПЛАТА

Р. б.

Функција Број

радника Нето плата

Бруто износ

Бруто год.


Шема бр. 11: ПЛАН ОТПЛАТЕ КРЕДИТА

Износ кредита ............................................

Каматна стопа ............................................

Грејс период ...............................................

Отплата (мјесечна, квартална)..................

Рок отплате.................................................

Датум приспјећа

Остатак дуга

Камата Отплата Ануитет

Преглед камата, отплата и ануитета по годинама

Година Камата Отплата Ануитет

Напомена.

Уколико не знате на који начин се обрачунавају поједине ставке из плана отплате кредита, банка којој се обраћате за кредит објасниће вам свој начин израчунавања. Саставни дио трошкова пословања чине порези на промет произво-да и услуга, као и одређене таксе и доприноси. Потребно је да и те ставке унесете у бизнис план, јер се на тај начин добија реалнија слика финансијског резултата који се очекује крајем пословне године. Када сте процијенили сваку од компоненти трошкова потребно је да процијените приход који ћете остварити у току године. Годишња количина производа x цијена по јединици = годишњи приход


63

Шема бр. 12: УКУПАН ПРИХОД

Р.б. Производ Годишња количина

Цијена по јединици

Годишњи приход

Сљедеће је састављање биланса стања (почетни) и биланса успјеха (Шема бр. 13 и 14).

Шема бр. 13: БИЛАНС СТАЊА (ПОЧЕТНИ)

АКТИВА ПАСИВА

СТАВКА ИЗНОС СТАВКА ИЗНОС Основна средства

Сопствени капитал

Обртна средства Дугорочне обавезе Краткорочне

обавезе

Укупно: Укупно:

Шема бр. 14: БИЛАНС УСПЈЕХА ( ПОЧЕТНИ)

СТАВКА БИЛАНСА УСПЈЕХА ИЗНОС

1. УКУПАН ПРИХОД

2. УКУПНИ РАСХОДИ

2.1. Материјални трошкови

2.2. Нематеријални трошкови

2.3. Амортизација

2.4. Плате

2.5. Камате

3. ДОБИТ ( 1-2)

4. Порез на добит

5. НЕТО ДОБИТ (3-4)


Централни дио бизнис плана је финансијски ток готовине (Cash flow). Не постоји начин да се изврши реална процјена финансијских потреба без финансијског тока готовине. Без овог документа мале су шансе да ће кредитори подржати ваш кредитни захтјев. На основу њега кредитори сазнају:

• Колико је новца потребно уложити? • Шта се очекује од улагања? • Колико ће се брзо новац трошити? • Да ли ће се кредит успјешно враћати?

Финансијске пројекције најчешће се односе на период од наредних 3-5 година. Период краћи од три године не даје довољно података потенцијалним кредиторима, а период дужи од пет година постаје нереалан. У првој години пословања пројекције су мјесечне (Шема бр. 15), за наредне двије године кварталне, а за посљедње двије године годишње (Шема бр. 16).

Шема бр. 15: ПРОЈЕКЦИЈЕ ПО МЈЕСЕЦИМА

МЈЕСЕЦ ПРИХОДИ ОД ПРОДАЈЕ

Јануар Фебруар

Март

Април

Мај

Јуни

Јули

Август

Септембар

Октобар

Новембар

Децембар

Укупно (годишње):


65

Напомена

На исти начин врши се пројекција сваке поједине компоненте тро-шкова, а салдо се рачуна као разлика између процијењених прими-така и издатака – за сваки мјесец посебно. На тај начин сазнајете у којим мјесецима имате веће примитке од издатака (вишак слобо-дних средстава) и обратно (недостаје вам средстава за редовно измиривање обавеза). Нето примици су годишњи приходи остварени продајом производа, односно услуга које ће бити резултат проведене инвестиције, ума-њени за износ годишњих фиксних и варијабилних трошкова. Они кроз вијек трајања пројекта могу попримати позитивне и негативне вриједности. Фиксне трошкове чине: нематеријални трошкови, материјал за ин-вестиционо одржавање, амортизација, бруто плате и ануитет (у годинама отплате кредита). Варијабилне трошкове чине: материја-лни трошкови (без материјала за инвестиционо одржавање) и порез на добит.

Шема бр. 16: ПРОЈЕКЦИЈЕ ПО ГОДИНАМА

ГОДИНЕ СТАВКА

I. ПРИМИЦИ Укупан приход Сопствена средства Кредит Остатак вриједности пројекта II. ИЗДАЦИ Основна средства Обртна средства Материјални трошкови Нематеријални трошкови Плате Ануитети Порез на добит НЕТО ПРИМИЦИ (I-II) КУМУЛАТИВ


Напомена

Вриједност инвестиције након заданог вијека трајања пројекта зове се остатак вриједности инвестиције. Остатак вриједности може по-примити позитивне и негативне вриједности. Ако након истека вијека трајања пројекта можемо остварити одређени приход од про-даје основних средстава, онда је остатак вриједности позитиван. Ако се након истека вијека трајања појаве неки додатни трошкови остатак вриједности пројекта поприма негативну вриједност. Ако је остатак вриједности позитиван, показатељи оправданости инвести-ције попримају већу вриједност. Осим финансијског потребно је да урадите и економски ток, из којег добијате податке за израчунавање показатеља оправданости инвестиције. Економски ток можете урадити на исти начин као и финансијски ток (Шема бр. 16), али без ставке ануитети (која не улази у економски ток). За оцјену исплативости инвестиције постоје два приступа:

1) Статички, 2) Динамички.

Статичка оцјена бизнис плана подразумијева анализу његове ефика-сности у репрезентативној години његовог вијека, под којом се подразумијева година у којој је постигнут пун капацитет произво-дње, а финансијске обавезе по изворима финансирања још увијек трају. Оцјена исплативости статичким приступом обавља се примјеном сљедећих показатеља:

• Инвестиције по раднику = величина инвестиције / број радника

• Добит по раднику = добит / број радника

• Акумулативност = добит / величина инвестиције

• Репродуктивна способност = (добит + амортизација) / величина инвестиције

• Економичност = укупан приход / укупни расходи

Статички приступ анализи осјетљивости бизнис плана на степен коришћења пројектованог капацитета подразумијева израчунавање минималног прихватљивог степена коришћења капацитета:

( )( ) 100varmin ⋅−= TPFK uktp


67

Ознаке у формули имају сљедеће значење:

minK − минимални степен коришћења капацитета,

tpF − фиксни трошкови производње,

ukP − укупан приход,

varT − варијабилни трошкови.

Постоје многи други индикатори за оцјену исплативости статичким путем, али се углавном израчунавају само по посебном захтјеву банке. Оцјена исплативости динамичким приступом обавља се примјеном сљедећих показатеља:

• Вријеме поврата уложених средстава, • Нето садашња вриједност, • Интерна стопа рентабилности.

Вријеме поврата инвестиционог улагања (Шема бр. 17) јесте ври-јеме кроз које инвестиција мора постићи позитивне економске учи-нке прије него што почне остваривати одређену добит, односно профит. Вријеме поврата инвестиционог улагања израчунава се тако што се кумулативно збрајају нето примици у економском току пројекта. Када кумулирани износ први пут поприми позитивну вриједност, знамо да се ради о години поврата инвестиционог улагања. Уопштено вриједи: ако је вријеме поврата инвестиционог улагања мање од заданог вијека, инвестиција је прихватљива. Што је вријеме поврата краће, инвестиција је оправданија.

Шема бр. 17: ВРИЈЕМЕ ПОВРАТА УЛАГАЊА

Година Нето примитак из економског

тока Кумулатив


Нето садашња вриједност је збир садашњих вриједности будућих очекиваних нето примитака економског тока пројекта. Нето сада-шња вриједност добија се тако што се од будућих нето примитака дисконтованих траженом стопом поврата (дисконтном стопом) добије садашња вриједност будућих нето примитака (SV), од којих се одузме вриједност инвестиције. Дисконтна стопа је стопа која се узима као циљана стопа према којој се мјери оправданост инвестиције. То је најчешће каматна сто-па на посуђени новац, ако се највећи дио или цијели подухват финансира кредитом. Нето садашња вриједност је број који нам може послужити као оријентација за доношење одлуке о уласку или неуласку у инве-стицију, односно за одабир најбољег алтернативног рјешења. Садашња вриједност будућих нето примитака израчунава се на сљедећи начин:

( )npNPSV 1001+=

Ознаке у формули имају сљедеће значење:

SV − садашња вриједност будућих нето примитака на одређен број година или раздобља,

NP − нето примици,

n − број раздобља или година,

p − каматна стопа.

Интерна стопа рентабилности добија се дисконтовањем нето примитака економског тока све до момента појаве негативне вриједности. 5.2.8. Корак 8: ПРОЦЈЕНА РИЗИКА

Сваки пословни подухват подразумијева могућност појаве ризика. Зато је потребно да већ на самом почетку узмете у обзир ризике који би се могли појавити и пронађете начин да их предуприједите. Анализа и оцјена ризика подразумијева да:

• направите преглед могућих ризика, • процијените вјероватноћу њиховог дешавања, • процијените финансијске посљедице таквих догађаја,


69

• сачините план мјера којима ћете избјећи ризике и смањити њихове негативне ефекте.

Најчешћи ризици који се могу појавити, а који су присутни у сваком послу су:

• Финансијски ризици – ток новца у првим мјесецима послова-ња, неочекивани трошкови и др.

• Тржишни ризици – велике сезонске промјене, неочекиване промјене моде и сл.

• Продајни ризици – већи трошкови промоције, већи попусти који су неопходни,

• Конкуренција – појава нових конкурената, снижавање цијена конкурената и сл.

5.2.9. Корак 9: ТЕРМИНСКИ ПЛАН

Ток реализације пословне идеје може значајно да утиче на фина-нсијске резултате. Зато је потребно да у бизнис плану предвидите динамику реализације пословне идеје – редослијед кључних дога-ђаја, анализу пословних догађаја у првим (критичним за успјех) мјесецима пословања и планирање будућих догађаја. Термински план обухвата:

• Садржај терминског плана, • Потребне главне активности, • Реалан рок за реализацију, • Потребна средства, • Алтернативна могућност, • Облик терминског плана (Шема бр. 18).

Шема бр. 18: ТЕРМИНСКИ ПЛАН

Активност Сектор / кључни људи

Потребна средства

Планирани датум

Датум реализације


5.2.10. Корак 10: ДОДАЦИ ПОСЛОВНОМ ПЛАНУ

Додаци пословном плану могу бити: • Слике или скице производа, • Скица или фотографија пословног простора, • Технички опис производа/услуге, • Цијене производа, • Рекламни узорци, • Узорци огласа у медијима, • Биографија и референце предузетника, • Писма потенцијалних купаца, • Понуде добављача и сл.

САВЈЕТИ ЗА УСПЈЕХ У ПЛАНИРАЊУ И РЕАЛИЗАЦИЈИ

ВАШЕГ ПОСЛОВНОГ ПОДУХВАТА:

1. НЕКА ВАШ ПЛАН БУДЕ РЕАЛАН И СА ЈАСНО

ПОСТАВЉЕНИМ ЦИЉЕВИМА.

2. ИДЕНТИФИКУЈТЕ УСПЈЕШНА ПРЕДУЗЕЋА У ВАШЕМ

СЕКТОРУ (ГРАНИ/ДЈЕЛАТНОСТИ), КОНТАКТИРАЈТЕ С

ЊИМА И УЧИТЕ ОД ЊИХ.

3. УВИЈЕК БУДИТЕ СПРЕМНИ НА ДОДАТНЕ ТРОШКОВЕ

ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА И ЗА ЛАНСИРАЊЕ

ПРОИЗВОДА.

4. БУДИТЕ СПРЕМНИ ЗАДОВОЉИТИ ПОВЕЋАНУ ТРАЖЊУ

У СЛУЧАЈУ УСПЈЕХА ВАШЕГ ПОСЛА.

5. ПАЖЉИВО АНАЛИЗИРАЈТЕ МОГУЋЕ РИЗИКЕ ИЛИ

СЛАБОСТИ ПРЕДУЗЕЋА.

6. ГРАДИТЕ ПОСЛОВНЕ ВЕЗЕ ЛИЧНИМ ПОСЈЕТАМА

ПОСЛОВНИМ ПАРТНЕРИМА.

7. ПОСТАВИТЕ СЕБИ РЕАЛНА ОЧЕКИВАЊА – РАЗВОЈ

ВАШЕГ НОВОГ ПОСЛА ЗАХТИЈЕВА ВРИЈЕМЕ, НАПОР И

СРЕДСТВА - БУДИТЕ СПРЕМНИ НА ДУГИ ПУТ И

УСТРАЈТЕ.


71

6. ПОСЛОВНИ ИНКУБАТОР (Business Incubator)

6.1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Пословни инкубатори су организације којима је сврха успоста-вљање пословне инфраструктуре, која служи малим предузе-ћима да се у што краћем року формирају („излегу“) и постану тржишно активна и профитабилна. Пословни инкубатор представља флексибилни модел развоја новог бизниса и подстицања развоја на одређеном – уском, локалном простору. Најчешће се састоји од 10 или 20 пословних јединица и представља простор у којем „бораве“ индивидуални предузетници под повољним условима (све док се не оспособе за самостално комерцијално пословање изван инкубатора). Пракса је показала да су најуспјешнији инкубатори они чији је приоритет подстицање запослености, а најнеуспјешнији они који субвенционишу неефикасна мала предузећа. Модел инкубатора већ је усвојен у већини европских земаља. Развој инкубатора у земљама у транзицији зависи од окружења. У тим земљама не постоје довољно добра правна регулатива и фина-нсијски услови за оснивање инкубатора. С друге стране, постоје неискоришћени простори и опрема, квалитетни а незапослени кадрови, што се свакако може употријебити за изградњу инкуба-тора. За очекивати је да ће се у скоро вријеме успоставити и адекватнији правни и финансијски услови.

6


Предности модела инкубатора су многобројне. Оне се углавном огледају у сљедећем:

• Инкубатор пружа подршку потенцијалним предузетницима приликом одлучивања о покретању сопственог бизниса,

• Обезбјеђује виши степен сигурности у пословању – мањи ри-зик,

• Бољу организацију рада предузећа унутар инкубатора, те бројне друге предности (извођење пројеката, заједничка опрема и др.).

У развој инкубатора могу бити укључени:

• Држава (власт), • Донатори, • Спонзори, • Универзитети, • Агенције за локални економски развој, • Невладине организације.

6.2. ПРЕДУСЛОВИ ЗА „УЛАЗАК“ У ИНКУБАТОР Зависно од тога која ће дјелатност бити заступљена унутар инку-батора (истраживање и развој, угоститељство, занатство, трговина и др.) одређују се предузећа која могу бити чланови инкубатора. Критерији који се најчешће узимају у обзир приликом избора предузећа су:

• Стручна оспособљеност за одабрану врсту посла (производња, продаја, услуге и сл.),

• Јасна визија посла којим се предузеће намјерава бавити, • Реална процјена потребних финансијских средстава, • Квалитетна и савремена маркетинг стратегија, • Процијењен број запослених.

Правила за улазак у инкубатор могу бити регулисана законским путем или дефинисана од стране спонзора или других финансијера.


73

6.3. ПОГОДНОСТИ КОЈЕ ИМАЈУ ПРЕДУЗЕЋА ЧЛАНОВИ ИНКУБАТОРА Пословни инкубатор може да обезбиједи одређене погодности пре-дузећима члановима инкубатора у смислу:

• Обезбјеђења пословног простора уз ниске цијене закупа, • Пружања различитих врста услуга, • Обезбјеђења заједничких просторија за састанке, • Брз приступ пословним информацијама, • Обезбјеђење комуналних услуга по прихватљивим цијенама.

6.4. РИЗИЦИ КОЈИ МОГУ ДОВЕСТИ ДО НЕУСПЈЕХА ПРИЛИКОМ ФОРМИРАЊА ИНКУБАТОРА Истраживања су показала да се фактори који најчешће доводе до неуспјеха инкубатора односе на:

• Нејасне и нереално постављене циљеве, • Лоше критерије за избор предузећа, • Неправилно руковођење инкубатором, • Непостојање правила о боравку (правила према којима предузећа са лошим резултатима морају напустити инкубатор смјеста),

• Одсуство подршке власти, • Пружање неквалитетних стручних услуга сваком појединачном предузећу.

6.5. МОДЕЛ ИНКУБАТОРА – ФАЗЕ У РАЗВОЈУ Процес оснивања инкубатора спроводи се кроз неколико фаза (Слика 6.1.).


Сл. 6.1. Фазе у развоју инкубатора

Анализа могућности оснивања инкубатора

Обезбјеђивање финансијских средстава за

развој инкубатора

Истраживање малих и средњих предузећа и утврђивање њихових потреба за смјештајем

Идентификација локације

Израда пословног плана

Избор менаџера инкубатора

Утврђивање циљног тржишта

Регулисање закупнине

Концепт заједничких услуга

1. Истраживања 2. Литература 3. Експерти

1. Спонзори 2. Инвеститори

1. Циљна група предузећа 2. Подаци о предузећима

1. Услуге 2. Правила рада 3. Маркетинг стратегија

1. Квалификације 2. Пословна култура

1. Администрација 2. Информатика 3. Семинари и др.


75

6.5.1. ПРВА ФАЗА: Анализа могућности за оснивање инкубатора На самом старту оснивања инкубатора потребно је истражити могу-ћности за његово оснивање. На тај начин можемо бити сигурни да ћемо дјеловати у правом правцу. Али, оно што је предност оваквог истраживања засигурно је могућност откривања могућих сметњи или препрека. Те препреке могу долазити и извана односно из окру-жења. Препрека може бити власт, појединци и др. Када говоримо о истраживању могућности за оснивање инкубатора не смијемо занемарити нити једну од сљедећих ствари:

• Већ објављена истраживања на ту тему, • Литература из те области, • Мишљења представника власти и експерата из ове области.

6.5.2. ДРУГА ФАЗА: Обезбјеђивање финансијских средстава потребних за оснивање инкубатора Сама идеја за оснивање инкубатора, сама по себи, није довољна за успјех. Свака од фаза у развоју инкубатора захтијева одређена финансијска средства. У суштини, постоје два могућа извора фина-нсирања:

1) Спонзори, 2) Инвеститори.

У улози спонзора или инвеститора могу се јавити држава, постојећа мала и средња предузећа, универзитети и др. Држава може помоћи у стварању базних инфраструктурних услова, посебно у вези са обезбјеђењем локалитета и перспективног капа-цитета за инкубаторе, али и у стварању локалне економске базе за развој предузетништва под кровом инкубатора. Уколико држава посједује простор који се може искористити за оснивање инкубатора она га може поклонити предузетницима -станарима инкубатора или га издати у закуп. Када је ријеч о инвеститорима они се могу ангажовати на два начина. Инвеститори могу сами (на основу досегнутих информа-ција) понудити да се укључе у изградњу инкубатора. Исто тако, могу се упознавањем потенцијалног инвеститора о суштини и зна-чају инкубатора обезбиједити финансијска средства за ову сврху.


6.5.3. ТРЕЋА ФАЗА: Истраживање малих и средњих предузећа и утврђивање њихових потреба за смјештајем

Пракса је показала да потражња предузетника за приступ у добро вођене инкубаторе премашује понуду. Управо због такве тражње потребно је извршити анализу малих предузећа–потенцијалних чланова инкубатора. Циљна група треба да буду новопокренута и/или мала предузећа која имају највише изгледа да понуде брзо повећање броја радних мјеста. Подаци о предузећима могу се добити од локалних невладиних организација или пословних удру-жења. Када се дефинише „циљна група предузећа“ потребно је идентифи-ковати и анализирати њихове потребе за смјештајем. Исто тако, потребно је утврдити потребе за заједничким просто-ријама (сале за састанке и др.) 6.5.4. ЧЕТВРТА ФАЗА: Идентификација локације У циљу избора локација и зграда за оснивање инкубатора најприје је потребно размотрити напуштене (мале) фабрике, напуштене старе школе, складишта, пословне зграде и др. Другим ријечима, за оснивање инкубатора могу се искористити сви напуштени и неискоришћени простори којима је потребно мало додатно улагање. У случајевима неразвијених средина избор локације може бити усмјерен на предграђа, индустријска средишта или мале градове у близини великих тржишних средишта итд. Свакако, једна од кључних претпоставки за успјех је да локација буде што ближе потенцијалним купцима. 6.5.5. ПЕТА ФАЗА: Припрема пословног плана Израда пословног плана обухвата:

• Одабир услуга које ће допринијети квалитетном раду инкубатора,

• Утврђивање правила рада инкубатора, • Маркетинг стратегију.

Приликом дефинисања врсте услуга које ће се пружати потребно је, прије свега, водити рачуна да се задовоље интереси и чланова инку-батора и инкубатора као цјелине.


77

То могу бити услуге: • Рачуноводствене, • Пословно-савјетодавне, • Пружања помоћи приликом планирања послова, • Правне, • Компјутерске, • Едукативне активности, • Испорука и сл.

Затим је потребно утврдити:

• Колико често ће се пружати услуге сваком од предузећа? • Политика наплате и други критерији, везано за услуге, • Које врсте циљних резултата ће се поставити?

Под правилима рада инкубатора подразумијевају се углавном:

• Критеријуми за „улазак“ у инкубатор, • Политика напуштања инкубатора, • Политика закупнине (начин регулисања) и др.

Под маркетинг стратегијом подразумијева се:

• Идентификовање главних група клијената и њихових потре-ба,

• Развијање стратегије привлачења клијената, • Дефинисање приступа маркентишким комуникацијама.

6.5.6. ШЕСТА ФАЗА: Избор менаџера инкубатора Прије самог оснивања инкубатора потребно је изабрати менаџера – руководиоца инкубатора. Тај избор је од кључних фактора за успјех инкубатора. Менаџер (руководилац) инкубатора мора бити квали-фикован да малим предузећима пружа савјете у сфери маркетинга и пословног планирања. Такође, менаџер мора бити особа која ће одржавати и ширити позитивно пословно окружење и промовисати пословну културу унутар инкубатора. Што се тиче самог управљања инкубатором, оно мора бити незави-сно од било каквих „спољних“ утицаја.


6.5.7. СЕДМА ФАЗА: Утврђивање циљног тржишта Пословни инкубатори најчешће су оријентисани на мала предузећа која имају потенцијал брзог раста и развоја. Што је боља ускла-ђеност циљног тржишта и малог бизниса унутар, предузетници ће остваривати бољи пословни успјех. Такође, тада јача економска снага инкубатора као цјелине јер предузетници – чланови инку-батора могу користити услуге инкубатора у дужем року, преду-зимати активности унапређења и иновација. 6.5.8. ОСМА ФАЗА: Питања закупнине Пословни инкубатор функционише најчешће по приниципу издава-ња простора предузетницима на што дужи рок. На тај начин, прије свега, жели се смањити ризик, али се и отвара могућност повољније закупнине. Приликом утврђивања закупнине може се, на основу уговора, утвр-дити закупнина са одређеним попустом за оне предузетнике који нпр. сваких пар мјесеци запошљавају 2−3 или више радника.

6.5.9. ДЕВЕТА ФАЗА: Концепт заједничких услуга Концепт заједничких услуга унутар инкубатора углавном зависи од предмета дјелатности лоцираних унутар инкубатора и стратегије управљања инкубатором. То су најчешће:

• Услуге администрације, • Пријем и отпрема поште, • Телефонске, Интернет и компјутерске услуге, • Семинари и др.

6.6. ПРИПРЕМНЕ АКТИВНОСТИ ЗА ОСНИВАЊЕ

ИНКУБАТОРА Почетне активности приликом оснивања инкубатора обухватају:

• Избор радне групе, • Утврђивање циљева и задатака, • Анализу локалне економије, • Финансијски план.


79

6.6.1. Избор радне групе За успјех у оснивању инкубатора најзначајнији је избор чланова и организација који ће радити на стварању инкубатора. У првом плану су иницијатори оснивања инкубатора, као што су: • Пословна предузећа, • Индивидуални предузетници, • Влада, • Агенције за развој предузетништва и сл. Њихов задатак је израда студије изводљивости, прикупљање свих значајних информација потребних за успјешно извођење пројекта, сарадња са агенцијама за развој у циљу обезбјеђења додатних инфо-рмација за студију изводљивости. Затим, група за помоћ имплементацији има задатак да изврши истраживање тржишта и пружи помоћ у рјешавању проблема приликом имплементације пројекта, да оствари контакте са члано-вима владе и представницима агенција за развој предузетништва. 6.6.2. Утврђивање циљева и задатака У највећој мјери радна група је одговорна за постављање циљева пројекта инкубатора. Сви ти циљеви морају се усагласити са осно-вним циљем – локални и регионални развој, односно запошљавање. Да би се што јасније и прецизније утврдили циљеви могу послу-жити информације о искуствима других инкубатора, као што су:

• Предмет пословања, • Менаџмент, • Капацитет, • Извори финансијских средстава, • Услуге у инкубатору, • Трошкови и приходи инкубатора и др.

Радна група треба да сачини редослијед циљева и задатака, и међу њима одреди приоритете. Задаци могу бити:

• Процјена развоја по важним елементима, • Сарадња са јаким фирмама у циљу изградње инкубатора, • Креирање послова и сл.


6.6.3. Анализа локалне економије Под анализом карактеристика локалне економије подразумијева се испитивање свих релевантних могућности за развој и повећање запослености. То, прије свега, подразумијева анализу радних поте-нцијала становништва, предузећа из окружења, са циљем сарадње са предузетницима унутар инкубатора, предузетничке подухвате из ближег окружења, истраживање тржишта и др. Пожељно је направити SWОТ анализу локалне економије што обу-хвата:

• Главне карактеристике предузећа, • Карактеристике становништва са аспекта бизниса, • Главне привредне дјелатности у окружењу, • Да ли у локалним оквирима постоје програми подршке пре-

дузетништву? • Да ли постоје услови за оснивање инкубатора? • Каква је сарадња локалних фирми, образовних институција и

других на развоју предузетништва?

6.6.4. Финансијски план Под финансијским планом подразумијева се процјена укупног изно-са прелиминарних трошкова и евиденција могућих извора фина-нсирања. Трошкови могу настати по основу:

• Објекта (ако се гради) или постојеће зграде (ако се ренови-ра),

• Инфраструктуре, • Опреме, • Заједничких просторија и др.

6.7. ФАЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ

Фаза имплементације подразумијева почетак имплементације, про-грам управљања и финансирање изградње и рада инкубатора. У почетку имплементације потребно је анализирати стање објекта, цијену закупнине, трошкове одржавања, могућност држања залиха, локалне прописе, извјештаје из претходних фаза ако су значајни за наредне и др.


81

Програм управљања обухвата организациону структуру, акти-вности менаџмента и избор чланова предузетника. Прије свега, при-ликом изградње инкубатора мора се размотрити питање профитног или непрофитног начина управљања инкубатором. Финансирање изградње инкубатора подразумијева финансирање припремних активности (трошкови израде студије, трошкови адми-нистративног и организационог карактера, трошкови израде посло-вног плана и др.) и финансирање изградње објекта и опремање. Предузетници чланови инкубатора могу користити кредит од банке, при чему менаџер инкубатора треба да води рачуна о ефикасном коришћењу и враћању кредита.


7. ОБЛИЦИ ОРГАНИЗОВАЊА И ПОСТУПЦИ РЕГИСТРАЦИЈЕ СУБЈЕКАТА МАЛОГ БИЗНИСА

(Types of Business Organizations &

Registration Procedures for Small Businesses)

7.1. ПРЕДУЗЕЋА

Најважнији и најчешћи субјект привредног права, како у свијету тако и код нас, јесте предузеће. Према Закону о предузећима Репу-блике Српске (у даљем тексту Закон) предузеће је правно лице које обавља регистровану дјелатност ради стицања добити. Постоје многи организациони облици који су по начину оснивања и обављања дјелатности слични предузећима. Тако, на примјер, доста сличности са предузећима, када је у питању њихов правни карактер, имају удружења грађана. Ова удружења, као и предузећа, имају својство правног лица (које стичу уписом у судски регистар), имо-вину, запослене, органе управљања и сл. Међутим, оно што увелико разликује предузеће од удружења грађана јесте чињеница да ово прво своју дјелатност обавља ради стицања добити. Добит коју предузеће остварује управо и јесте разлог због којег његови власници преузимају пословни ризик, улазећи у тржишну утрку. Удружења грађана, с друге стране, постоје ради остваривања дру-штвених интереса одређених група, те као таква, чак и када имају приходе, када стичу профит, тај вишак прихода над расходима могу да употријебе само за остваривање циљева ових организација.

7


83

Банке и друге финансијске организације стичу добит, али се разликују од предузећа по томе што су њихово оснивање, рад, престанак и друга питања, због карактера услуга које пружају, уређени посебним прописима. Предузетничку дјелатност обавља физичко лице, под својим ли-чним именом, ради стицања добити. Код ове дјелатности не долази до оснивања правног лица, као што је то случај код оснивања пре-дузећа. Видимо, дакле, да се предузећа и поред наведених сличности ипак издвајају као специфични привредни субјекти. Постоје многи критерији за разликовање предузећа. Један од њих полази од својинске структуре, тако да разликује: приватна, држа-вна и мјешовита предузећа. Узимајући у обзир организациони облик као критериј, важећи За-кон сва предузећа дијели на привредна друштва и јавна предузећа. У привредна друштва спадају друштва лица и друштва капитала. Када се говори о друштвима лица, онда се каже да су то предузећа у којима је од посебног значаја лични, такозвани „INTUITU PERSO-NAE“ однос између чланова друштва. Једна од значајнијих посље-дица оваквог односа јесте отежана могућност да трећа лица постану чланови друштва. Наиме, да би се удио у предузећу отуђио трећем лицу, онај члан који то жели мора за то добити сагласност свих чла-нова друштва. И не само то, већ ти чланови имају и право прече куповине тог удјела. Из ових разлога, као и због чињенице да вла-сници друштава лица за обавезе предузећа одговарају својом ли-чном имовином, све је мањи број оваквих привредних субјеката. Као друштва лица појављују се ортачко друштво и командитно друштво.

7.1.1. ОРТАЧКО ДРУШТВО Ортачко друштво је друштво које се оснива уговором два или више физичких лица која се обавезују да, уз сопствену неограничену солидарну одговорност за обавезе друштва, обављају одређену дјелатност под заједничком персоналном фирмом. Ортачко дру-штво могу основати најмање два физичка лица, и то уговором у писменој форми. Потписи ортака овјеравају се код суда.


Карактеристика овог друштва јесте то што ортаци неограничено солидарно одговарају за обавезе друштва својом личном имовином. Због тога не постоји законом прописан минимум основног капитала оваквог предузећа. За упис у судски регистар овог друштва потребно је, уз пријаву, суду доставити:

1. уговор о оснивању; 2. статут друштва; 3. фирму; 4. дјелатност; 5. податке о сједишту; 6. податке о заступницима и њиховим овлашћењима; 7. висину оснивачких улога и основног капитала; 8. податке о начину надзора над радом предузећа. Поред ових информација, суду је приликом регистрације потребно доставити и лично име, занимање и пребивалиште сваког члана ортачког друштва.

7.1.2. КОМАНДИТНО ДРУШТВО Командитно друштво је друштво које се оснива уговором два или више лица ради обављања дјелатности под заједничком фирмом, од којих најмање једно лице одговара неограничено солидарно за обавезе друштва (КОМПЛЕМЕНТАР), а ризик најмање једног лица ограничен је на висину уговореног улога (КОМАНДИТОР). Дакле, код овог облика предузећа разликујемо двије врсте чланова: комплементаре, који својом имовином одговарају за обавезе дру-штва, али и воде послове друштва; и командиторе, који одговарају само до висине улога унесеног у друштво и чија је улога у упра-вљању друштвом знатно мања. Командитор може бити и физичко и правно лице. Као и код ортачког друштва, ни овдје Закон не про-писује минимум основног капитала предузећа. За регистрацију командитног друштва потребно је суду, осим пода-така наведених за ортачко друштво, доставити и лично име и пребивалиште сваког командитора, односно означење фирме и сједиште командитора, као и означење њихових улога.


85

За разлику од друштва лица, код друштва капитала не постоји раније наведени лични однос између чланова, односно оснивача предузећа. Код ових друштава битно је уложити капитал, а веза између чланова предузећа губи на значају. У сразмјери са уложеним средствима учествује се у расподјели добити, али и у сношењу губитака предузећа. Посебно треба нагласити, да сваки власник над друштвом капитала сноси ризик пословања само до износа који је он уложио у пре-дузеће. Управо због те чињенице, а због заштите права трећих лица, дакле оних лица која ступају у пословне односе са оваквим преду-зећима, Закон прописује минимум основног капитала ових дру-штава. Постоје двије врсте друштава капитала, а то су: акционарско дру-штво и друштво са ограниченом одговорношћу.

7.1.3. АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО Акционарско друштво је друштво које оснивају правна, односно физичка лица ради обављања дјелатности, а чији је основни капитал утврђен и подијељен на акције одређене номиналне вриједности. Ово друштво данас је најраширенији облик предузећа из више разлога. Прије свега, због подијељености капитала друштва на акције, као хартије од вриједности, могуће је за кратко вријеме прикупити релативно велики оснивачки капитал. Исто тако, и промјена власништва, односно власничког удјела у акционарском друштву веома је једноставна, управо због својства акција да се њима брзо и једноставно прометује на тржишту хартија од вриједности (негоцијабилност хартија од вриједности). Врло значајно својство акција, које их чини посебним у односу на друге хартије, јесте то да оне својим имаоцима дају право учешћа у управљању. Два су начина оснивања акционарског друштва:

• Симултано оснивање, гдје приликом оснивања акциона-рског друштва оснивачи сами врше откуп свих акција, без упућивања јавног позива за упис и уплату акција.


Овако основано акционарско друштво може имати највише 50 акционара.

До момента уписа друштва у регистар неопходно је на при-времени рачун код банке платити 50% новчаног дијела осно-вног капитала, односно 50% новчаног удјела сваког акцио-нара, с обавезом уплате остатка у року од двије године од уписа друштва у судски регистар.

Минималан новчани дио основног капитала друштва које се оснива симултаним путем износи 50.000 КМ.

Акционарско друштво које се оснива симултаним путем могу основати једно или више лица.

• Сукцесивно оснивање, гдје се осим уплате одређеног броја акција од стране оснивача упућује и позив (тзв. проспект) трећим заинтересованим лицима да у одређеном року упишу и уплате акције. Уписници акција дужни су да до одржавања оснивачке скупштине уплате код банке најмање 50% новча-ног износа основног капитала, односно 50% новчаног удјела сваког акционара, с обавезом да остатак уплате у року од двије године од регистрације предузећа. Новчани износ основног капитала акционарског друштва које се оснива сукцесивним путем не може бити мањи од 100.000 КМ. Јавни позив за упис и уплату акција (проспект) објављује се уз одобрење Комисије за хартије од вриједности. Акционарско друштво које се оснива сукцесивним путем могу основати два или више лица. Осим у новцу, улози у акционарско друштво, без обзира на начин оснивања, могу бити и у стварима и правима. Овакви улози морају се новчано изразити након што буду процијењени од стране овлашћеног процјењивача са листе судских вјештака. За регистрацију акционарског друштва код регистарског суда потребно је, уз пријаву, доставити:

1. оснивачки акт с овјереним потписима оснивача; 2. одлуку о именовању заступника, ако заступник није одређен

актом о оснивању; 3. статут; 4. извјештај о улозима у стварима и правима; 5. извјештај овлашћеног процјењивача о вриједности улога у


87

стварима и правима; 6. извјештај банке о депонованим новчаним улозима на при-

времени рачун; 7. исправу о одговарајућим средствима обезбјеђења за нено-

вчане улоге.

7.1.4. ДРУШТВО СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ Друштво са ограниченом одговорношћу је друштво које, ради оба-вљања дјелатности, оснивају правна или физичка лица која не одго-варају за обавезе друштва, а сносе ризик за пословање друштва до висине свог улога. Улози чланова друштва чине основни капитал друштва. Члан друштва са ограниченом одговорношћу стиче удио у друштву у сразмјери са вриједношћу свог улога. Удјели се у оваквом облику предузећа изражавају у процентима или разломцима. Уважавајући чињеницу да су друштва са ограниченом одгово-рношћу најзаступљенији облик малих и средњих предузећа, дета-љније упутство о регистрацији овог пословног субјекта је прика-зано у наставку приручника. 7.1.4.1. ПОСТУПАК РЕГИСТРАЦИЈЕ ДРУШТВА СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ

ОДЛУКА О ОСНИВАЊУ(1)

УГОВОР О ОСНИВАЊУ(2)

РЕГИСТРАЦИЈА КОД СУДА(3)

(потребни документи)

1. попуњени обрасци (1−4). Купују се у књижари;

2. акт о оснивању (одлука или уговор); 3. статут предузећа;(4) 4. потврда банке о депонованим средствима на привремени рачун или доказ о новчаној вриједности ствари и права унесених у друштво;(5) 5. овјерен потпис лица овлашћеног за заступање; 6. одлука о именовању лица овлашћеног за заступање, ако то лице није одређено оснивачким актом;


7. текст огласа са плаћеном таксом; 8. овјерена копија дипломе директора и копија личне карте; 9. ако је ријеч о страном улагању, тада је потребно приложити и рјешење о регистрацији страног улагања;(6) 10. плаћена такса у износу од 450 KM (без спољне трговине), односно 950 KM (са спољном трговином); 11. посебне дозволе, ако су неопходнe.(7)

РЈЕШЕЊЕ О РЕГИСТРАЦИЈИ ДОБИЈЕ СЕ У РОКУ ОД 5 ДО 10 ДАНА.

РЕГИСТРАЦИЈА КОД ЗАВОДА ЗА СТАТИСТИКУ (потребни документи)

1. образац захтјева (добићете га у Републичком заводу за статистику);(8)

2. републичка административна такса; 3. рјешење суда са обрасцима 1−4 (овјерена копија); 4. овјерен потпис лица овлашћеног за заступање (образац ОП).

СТАТИСТИЧКИ БРОЈ СЕ ДОБИЈА ЗА ЈЕДАН ДАН.

РЈЕШЕЊЕ ОПШТИНСКОГ (ГРАДСКОГ) ОРГАНА (потребни документи)

1. образац (добија се у општини, односно Градској управи); 2. општинска (градска) такса; 3. рјешење суда са обрасцима 1−4 (овјерена копија); 4. овјерена копија дипломе директора; 5. дозвола за коришћење пословног простора (ако је дозвола старија од три године, тада је потребно прибавити атест о мјерењу електричне инсталације који, такође, не смије бити старији од три године);(9) 6. правни основ коришћења пословног простора (уговор о закупу, посједовни лист); 7. уплата за комисијски преглед; 8. овјерен потпис лица овлашћеног за заступање (образац ОП); 9. посебне дозволе, ако су неопходне (види објашњење под бројем 7).

РЈЕШЕЊЕ О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА У ПОГЛЕДУ ТЕХНИЧКЕ ОПРЕМЉЕНОСТИ, ЗАШТИТЕ НА РАДУ И ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ДОБИЋЕТЕ У РОКУ ОД 10 ДАНА


89

ПРИЈАВА ПОРЕСКОГ ОБВЕЗНИКА ПОРЕСКОЈ УПРАВИ(10) (потребни документи)

1. образац пријаве; 2. рјешење суда са обрасцима 1−4 (овјерена копија); 3. рјешење општинског (градског) органа о обављању дјелатности; 4. статистички број; 5. број жиро рачуна код пословне банке; 6. републичка такса.

ПОТВРДА О РЕГИСТРАЦИЈИ ДОБИЈА СЕ ЗА ДВА ДАНА.

ПРИЈАВА ЦАРИНСКОЈ УПРАВИ(11)

(потребни документи)

1. захтјев (у слободној форми); 2. рјешење суда са обрасцима 1−4 (овјерена копија); 3. јединствени идентификациони број (добија се приликом регистрације пореског обвезника); 4. картон депонованих потписа за KM (добија се приликом отварања жиро рачуна); 5. уплата на рачун буџета.

ЦАРИНСКИ БРОЈ ДОБИЈА СЕ ЗА ЈЕДАН ИЛИ ДВА ДАНА.

7.1.4.2. ОБЈАШЊЕЊА У ВЕЗИ СА ПОСТУПКОМ

РЕГИСТРАЦИЈЕ ДРУШТВА СА ОГРАНИЧЕНОМ

ОДГОВОРНОШЋУ

(1) Одлука о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу (у даљем тексту: д.о.о.) доноси се у случају да је оснивач једно физичко или правно лице (види примјер број 1).

(2) Уговор о оснивању д.о.о. закључује се када друштво осни-вају два или више физичких или правних лица (види при-мјер број 2).

(3) За послове регистрације надлежан је Основни суд у сједи-шту Окружног суда, и то за подручје које је у надлежности тог Окружног суда, а према сједишту предузећа. У случају неодговарајуће или некомплетне пријаве за упис у регистар суд ће позвати подносиоца пријаве да изврши неопходне


исправке у року који не може бити дужи од 30 дана. Суд, такође, може одбити пријаву за регистрацију из разлога утврђених законом. У овом другом случају заинтересовано лице може изјавити жалбу у року од осам дана од дана пријема рјешења.

(4) Статут д.о.о. је, као и код других правних лица, највиши унутрашњи акт правног лица којим се одређују унутрашња организација, рад, начин одлучивања и слично (види примјер број 3).

(5) Минималан оснивачки капитал за д.о.о. износи 2.000 КМ, с тим што се до подношења пријаве за регистрацију може уплатити 50% овог износа, са обавезом уплате остатка у року од двије године од регистрације друштва. Минималан улог појединог оснивача не може бити мањи од 100 КМ. Ако је оснивачки капитал у конкретном случају већи од 15.000 КМ тада се до уписа д.о.о. у регистар може уплатити 20% капитала. Када је оснивач једно лице потре-бно је доставити и доказ о средствима обезбјеђења за неу-плаћени износ новчаног дијела оснивачког улога, односно за вриједност неунесеног неновчаног удјела.

(6) Када се ради о страним улагањима, онда је уз све раније наведено за регистрацију д.о.о. потребно прибавити и рјешење Министарства спољне трговине и економских односа БиХ. За добијање овог рјешења потребно је поменутом Мини-старству доставити: 1. документ којим се доказује идентитет страног улагача

(овјерена копија пасоша), за правно лице извод из судског регистра (не старији од шест мјесеци);

2. документ којим се потврђује идентитет овлашћеног заступника;

3. доказ о плаћеној такси; 4. овјерена копија акта о оснивању.

Облици страних улагања у складу са Законом о страним улагањима Републике Српске су:

а) оснивање правног лица у потпуној својини страног улагача;


91

б) оснивање правног лица у заједничкој својини домаћег и страног улагача; в) улагање у постојеће правно лице; г) посебни облици улагања.

(7) За одређене дјелатности такође је потребно добити и посе-бно одобрење од надлежних органа или институција (нпр. за телекомуникације потребно је одобрење Регулаторне аге-нције за комуникације, за велепродају млијека одобрење Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и сл.).

(8) Образац захтјева за добијање статистичког броја овјерава се печатом предузећа. Печат можете израдити у било којој печаторезници, гдје је потребно на увид доставити судско рјешење о регистрацији.

(9) Употребну дозволу добићете у Одјељењу за просторно уређење ако попуните захтјев и уплатите административну таксу. Атест о мјерењу електричне инсталације можете до-бити од Института за заштиту или од овлашћених приватних предузећа.

(10) Оснивач је дужан да предузеће, као пореског обвезника, пријави у Пореску управу, а у року од пет радних дана од добијања одобрења за обављање дјелатности. Пријава се врши код организационе јединице Пореске управе у чијој се надлежности налази локација главног мјеста пословања.

(11) Пријава у Царинску управу ради добијања царинског броја потребна је у случајевима када се предузеће региструје за обављање спољнотрговинске дјелатности.


7.1.4.3. ПРИМЈЕРИ ОСНИВАЧКИХ АКАТА И СТАТУТА

ПРИМЈЕР БРОЈ 1 На основу члана 328. Закона о предузећима („Службени гласник РС“, број 24/98, 62/02, 66/02 и 38/03) оснивач* ................................ је дана ............................... у....................... донио

ОДЛУКУ О ОСНИВАЊУ ДРУШТВА СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ

Члан 1.

Овом одлуком оснива се друштво са ограниченом одговорношћу (у даљем тексту: Друштво) које ће као правно лице обављати привре-дну дјелатност ради стицања добити.

Члан 2. Фирма друштва је................................................................ , а скраћени назив фирме је........................................................................................... Друштво ће пословати са сједиштем у............................

Члан 3. Основни капитал друштва износи.....................КМ. Трошкове оснивања Друштва сноси оснивач. Оснивачки улог ће у цјелини бити уписан до пријаве уписа у регистар друштава.

Члан 4.

Друштво ће обављати дјелатност: .......................................................... .....................................................................................................................

Члан 5.

Добит се утврђује и распоређује у сразмјери са висином власничког удјела, а у складу са статутом Друштва.

Члан 6. Друштво не може стицати сопствени удио, осим ако се ради о бесплатном или стицању на основу правног сљедништва.

Члан 7.


93

Послове Друштва води и Друштво заступа управа која се састоји од..........чланова које именује оснивач.

Члан 8. Одлуке које се доносе у управљању Друштвом уписују се у књигу одлукa Друштва.

Члан 9. Основни капитал Друштва не може да се смањи испод минимума који је прописан Законом о предузећима РС („Службени гласник РС“, број 24/98, 62/02, 66/02 и 38/03), а може да се повећа уношењем нових улога или уплатом.

Члан 10. О смањењу основног капитала обавјештавају се повјериоци Друштва.

Члан 11. У правном промету Друштво ће вршити радње и правне послове у оквиру своје правне способности.

Члан 12. Именује се........................................................................................ као овлашћено лице за вођење послова Друштва и за пријаву за упис оснивања Друштва у регистар.

Члан 13. Измјене и допуне ове одлуке вршиће се на начин и по поступку предвиђеном за њено доношење.

Члан 14. Ова одлука ступа на снагу даном доношења.

Датум и број: Оснивач: Мјесто: *У одлуци или уговору о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу лична имена уписују се тако да се крај имена уписују јединствени матични број физичког лица, као и његово пребивалиште. Ако је оснивач правно лице, тада се уписују фирма и сједиште.

ПРИМЈЕР БРОЈ 2


На основу члана 328. Закона о предузећима („Службени гласник РС“, број 24/98, 62/02, 66/02 и 38/03) оснивачи ................................. ............................. закључују дана ..................... у ................. ...... УГОВОР О ОСНИВАЊУ ДРУШТВА СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ

Члан 1. Овим уговором оснива се друштво са ограниченом одговорношћу (у даљем тексту: Друштво) чији су оснивачи ............................... ......................................................................

Члан 2. Фирма друштва је................................................................ , а скраћени назив фирме је........................................................................................... Друштво ће пословати са сједиштем у...................................................

Члан 3. Дјелатност Друштва је ............................................................................. ..........................................................................................................................................................................................................................................

Члан 4. Друштво ће, након уписа у регистар друштава и прибављања рјешења о испуњености услова у погледу техничке опремљености, заштите на раду и заштите и унапређења животне средине, отпочети са обављањем дјелатности.

Члан 5. Друштво ће обављати послове у оквиру своје правне способности.

Члан 6.


95

Друштво може обављати послове који нису уписани у регистар, а који служе дјелатности уписаној у регистар, ако су ти послови повремени и мањег обима.

Члан 7. Основни капитал Друштва износи...................КМ, од чега сваки оснивачки улог појединог члана износи.................КМ. До уписа у регистар на привремени рачун банке уплаћује се 50% оснивачког капитала, односно 50% новчаног удјела сваког оснивача, а преостали дио у року од двије године од уписа Друштва у регистар.

Члан 8. Сваки члан Друштва обавезан је уплатити улог и те обавезе не може се ослободити.

Члан 9. У Друштву се води књига чланова Друштва у којој се налазе подаци о сваком члану, висини његовог улога и свим другим подацима који се уписују у књигу чланова Друштва.

Члан 10. Пренос удјела трећим лицима врши се уз право прече куповине осталих чланова Друштва, а уколико они не покажу интерес, удио се не може пренијети уз повољније услове него што су њима нуђени.

Члан 11. У случају смрти или престанка члана Друштва, удио тог члана преноси се на насљеднике, односно правне сљеднике.

Члан 12. Добит коју Друштво оствари дијели се међу члановима Друштва сразмјерно висини њихових удјела. Сваке године из добити Друштва издваја се 5% на име обавезне резерве све док обавезна резерва не достигне 10% основног капитала.

Члан 13.


Органи друштва су: − скупштина; − надзорни одбор; − управни одбор; − директор.

Члан 14. Скупштина Друштва: − доноси статут; − утврђује пословну политику; − одлучује о оснивању других предузећа; − одлучује о расподјели годишње добити и покрићу губитака; − усваја годишњи обрачун и извјештаје о пословању; − одлучује о диоби и престанку удјела; − бира и опозива чланове управног одбора, надзорног одбора, ревизора и ликвидатора;

− одлучује о статусним промјенама, промјени облика и престанку Друштва;

− одлучује о повећању и смањењу основног капитала; − доноси пословник о свом раду и одлучује о другим питањима у складу са Законом, другим прописима и статутом Друштва.

Члан 15.

Скупштину Друштва сазива директор или, ако је он спријечен, Надзорни одбор. Скупштину може сазвати и ................... чланова Друштва.

Члан 16. Управни одбор је орган управљања у Друштву и има ............... чланова, а именује га скупштина Друштва. Надлежност управног одбора је да: − припрема приједлоге одлука за скупштину; − извршава одлуке скупштине; − стара се о припреми годишњег обрачуна и усваја периодични обрачун; − поставља и разрјешава директора; − бира предсједника управног одбора из својих редова; −предлаже расподјелу добити; − даје смјернице директору у вези са пословном политиком;


97

− доноси пословник о свом раду; − доноси одлуке о инвестиционој политици које нису у надлежности скупштине;

− одлучује о другим питањима у складу са законом, другим прописима и статутом Друштва.

Члан 17.

Директор: − организује и води пословање предузећа; − заступа предузеће; − стара се о законитости рада предузећа и одговара за законитост рада предузећа;

− обавља друге послове утврђене законом, оснивачким актом и статутом.

Члан 18.

Надзорни одбор: − врши надзор над законитошћу рада управе Друштва; − прегледа периодичне и годишње обрачуне и утврђује да ли су сачињени у складу са прописима;

− извјештава о годишњим рачуноводственим исказима и извјештајима о пословању друштва који се подносе скупштини;

− даје мишљење о приједлозима за расподјелу добити; − разматра извјештаје ревизора; − доноси пословник о свом раду; − обавља друге послове утврђене законом, оснивачким актом и статутом.

Члан 19.

При повећању основног капитала врши се измјена уговора о оснивању. Ово повећање пријављује се ради уписа у судски регистар и објављује се у Службеном гласнику Републике Српске.

Члан 20.

Смањење основног капитала не смије бити таквог обима да се тиме крше законске одредбе о минимуму основног капитала. Ово смањење уписује се у судски регистар.

Члан 21.


Именује се..................................................као лице овлашћено за вођење послова и заступање Друштва, као и за послове у вези уписа Друштва у регистар друштава.

Члан 22.

Скупштина Друштва ће у року од 30 дана од уписа у регистар друштава донијети статут, и изабрати чланове органа Друштва.

Члан 23.

Овај уговор ступа на снагу даном потписивања од стране свих уговорних страна.

Датум и број: Оснивачи: Мјесто:


99

ПРИМЈЕР БРОЈ 3 На основу члана 328. Закона о предузећима („Службени гласник РС“, број 24/98, 62/02, 66/02 и 38/03) и на основу члана ..................... уговора (одлуке) о оснивању друштва са ограниченом одгово-рношћу, оснивачи друштва ...................................................................., на сједници одржаној дана ...........................у......................................... донијели су

СТАТУТ ДРУШТВА СА ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ

Члан 1. Друштво са ограниченом одговорношћу .............................................. (у даљем тексту: Друштво) је правно лице које самостално обавља дјелатност производње и продаје робе и вршења услуга на тржишту ради стицања добити.

Члан 2. Фирма друштва гласи........................................................, скраћени назив фирме је........................................................................................... Сједиште друштва је.................................................................................

Члан 3. Друштво је основано уговором (одлуком) од................................... број ........................... и уписано у регистар друштава Основног суда у ................. број .........................

Члан 4.

Друштво обавља дјелатност..................................................................... .....................................................................................................................

Члан 5. Основни капитал Друштва износи..............КМ. Вриједност појединачног улога не може бити мања од 100 КМ. До уписа у регистар на привремени рачун банке уплаћује се 50% оснивачког капитала, односно 50% новчаног удјела сваког оснивача, а преостали дио у року од двије године од уписа Друштва у регистар.


Члан 6. Основни капитал Друштва може се смањивати, али не може бити мањи од законом прописаног минимума. Ово смањење се ради заштите повјерилаца Друштва уписује у судски регистар и објављује у „Службеном гласнику РС“

Члан 7. Трошкове оснивања Друштва сносе оснивачи.

Члан 8. У Друштву се води књига чланова Друштва у којој се налазе подаци о сваком члану, висини његовог улога и свим другим подацима који се уписују у књигу чланова Друштва. Управа Друштва обавезна је водити књигу.

Члан 9.

Добит коју Друштво оствари дијели се међу члановима Друштва сразмјерно висини њихових удјела. Сваке године из добити Друштва издваја се 5% на име обавезне резерве све док обавезна резерва не достигне 10% основног капитала.

Члан 10. Уколико се у билансу Друштва искаже битније смањење основног капитала обавезно се сазива скупштина.

Члан 11. Надзорни одбор скупштини подноси извјештај који садржи биланс стања и биланс успјеха, укључујући и налаз ревизије. На основу тога скупштина одлучује о наставку рада, односно покрићу губитака.

Члан 12.

Основни капитал Друштва може да се повећа вршењем уплате или уношењем нових улога. Одлуку о повећању основног капитала доноси скупштина.


101

Члан 13. Органи Друштва су: − скупштина; − надзорни одбор; − управни одбор; − директор.

Члан 14.

Скупштина Друштва: − доноси статут; − утврђује пословну политику; − одлучује о оснивању других предузећа; − одлучује о расподјели годишње добити и покрићу губитака; − усваја годишњи обрачун и извјештаје о пословању; − одлучује о диоби и престанку удјела; − бира и опозива чланове управног одбора, надзорног одбора, ревизора и ликвидатора

− одлучује о статусним промјенама, промјени облика и престанку Друштва; −одлучује о повећању и смањењу основног капитала; − доноси пословник о свом раду и одлучује о другим питањима у складу са законом, другим прописима и статутом друштва.

Члан 15.

Скупштину Друштва сазива директор или, ако је он спријечен, Надзорни одбор. Скупштину може сазвати и ................... чланова Друштва.

Члан 16. Управни одбор је орган управљања у Друштву и има ........................ чланова, а именује га скупштина Друштва. Надлежност управног одбора је да: − припрема приједлоге одлука за скупштину; − извршава одлуке скупштине; − стара се о припреми годишњег обрачуна и усваја периодични обрачун;

− поставља и разрјешава директора; − бира предсједника управног одбора из својих редова;


− предлаже расподјелу добити; −даје смјернице директору у вези са пословном политиком; − доноси пословник о свом раду; − доноси одлуке о инвестиционој политици које нису у надлежности скупштине;

−одлучује о другим питањима у складу са законом, другим прописима и статутом друштва.

Члан 17.

Директор: − организује и води пословање предузећа; − заступа предузеће; − стара се о законитости рада предузећа и одговара за законитост рада предузећа;

− обавља друге послове утврђене законом, оснивачким актом и статутом.

Члан 18.

Надзорни одбор: − врши надзор над законитошћу рада управе Друштва; − прегледа периодичне и годишње обрачуне и утврђује да ли су сачињени у складу са прописима;

− извјештава о годишњим рачуноводственим исказима и извјештајима о пословању Друштва који се подносе скупштини;

− даје мишљење о приједлозима за расподјелу добити; − разматра извјештаје ревизора; − доноси пословник о свом раду; −надзорни одбор може ненајављено прегледати стање благајне и вриједносних папира;

−обавља друге послове утврђене законом, оснивачким актом и статутом.

Члан 19.

Надзорни одбор може, за вршење надзора, ангажовати стручњаке из различитих области.


103

Члан 20. Скупштина Друштва може, тек након достављених извјештаја надзорног одбора, расправљати и одлучивати о годишњем обрачуну, расподјели добити и покрићу губитака. Надзорни одбор у овим случајевима учествује у раду скупштине.

Члан 21. Надзорни одбор је дужан сазвати скупштину Друштва када оцијени да то захтијева интерес друштва.

Члан 22. Директор и управни одбор Друштва чине управу Друштва.

Члан 23. Управа, у складу са својим овлашћенима, може дати другом лицу пуномоћ за заступање Друштва.

Члан 24. Управа Друштва даје и прокуру, која може бити појединачна и заједничка и може да се да запосленицима, руководиоцима или лицима ван Друштва. Прокура се уписује у судски регистар.

Члан 25. Запослени у Друштву имају сва права и обавезе како је то одређено уговором о раду, правилником о раду, колективним уговором и законом. У складу с тим запослени имају право, ради заштите својих интереса, организовати синдикат.

Члан 26. Скупштина Друштва може, на приједлог управе Друштва, донијети одлуку о статусној промјени Друштва и промјени облика, у складу са Законом о предузећима. Два или више друштава могу се спојити са Друштвом тако да преносом имовине и обавеза, без провођења ликвидације, оснују ново друштво, које постаје њихов правни сљедник. Друштво се може припојити преносом имовине и обавеза без провођења ликвидације другом друштву, које постаје његов правни сљедник.


Друштво се може подијелити преносом имовине и обавеза без провођења ликвидације на два или више друштава, која постају његови правни сљедници припајањем, када Друштво које се дијели пренесе на два или више постојећих друштава укупну имовину и обавезе, или оснивањем нових друштава, када Друштво које се дијели пренесе на два или више нових друштава укупну имовину и обавезе. У случајевима спајања, припајања или подјеле Друштва власници удјела спојеног, припојеног или подијељеног Друштва добијају удјеле друштва сљедника, уз могућност исплате у новцу до 10% укупне номиналне вриједности удјела које друштва сљедници емитују по том основу. Прије подјеле Друштва потребно је сачинити план реорганизације. Друштва настала подјелом, спајањем или припајањем солидарно одговарају за обавезе друштава која су престала да постоје. Прије уписа статусне промјене у регистар предузећа Друштво је обавезно да сачини годишњи обрачун.

Члан 27. Сви чланови, запослени и руководиоци дужни су да податке и информације којима располажу, а који су одређени као пословна тајна чувају као пословну тајну.

Члан 28. Опис послова и радних задатака врши се актом о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста и правилником о раду.

Члан 29. Општи акти Друштва су: -статут, као основни акт Друштва; -правилници; -одлуке.

Члан 30. Све измјене и допуне општих аката врше се по истом поступку по којима су и донесени.


105

Статут, и промјене статута ступају на снагу осам дана по објављивању на огласној табли Друштва. Остали општи акти ступају на снагу наредног дана по објављивању на огласној табли Друштва.

Члан 31. Овај Статут ступа на снагу осам дана по објављивању на огласној табли Друштва. Општи акти предвиђени Статутом биће донесени у року од мјесец дана од ступања на снагу овог Статута.

Датум и број: Оснивачи: Мјесто:


7.1.5. СПИСАК РЕГИСТАРСКИХ СУДОВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Основни суд Бања Лука

Владике Платона 2 Тел. 051/315-195

Основни суд Добој Светог Саве 22 Тел. 053/241-780

Основни суд Бијељина Вука Караџића 3 Тел. О55/203-109

Основни суд Требиње Вука Караџића Тел. 059/260-507

Основни суд Источно Сарајево Војводе Радомира Путника бб

Тел. 057/676-352


107

7.2. ПРЕДУЗЕТНИЧКА ДЈЕЛАТНОСТ

Према Закону о занатско-предузетничкој дјелатности Републике Српске, предузетничка дјелатност је обављање регистрованих привредних дјелатности од стране физичких лица које се остварују производњом, прометом или пружањем услуга на тржишту ради стицања добити, као и сваки други облик самосталне дјелатности чије оснивање и обављање није уређено посебним законом. Такође се овом дјелатношћу сматрају и стари и умјетнички занати и послови домаће радиности. Предузетник, у смислу наших законских прописа, јесте физичко лице које под својим личним именом обавља привредну дјелатност ради стицања добити. Предузетником се сматра и физичко лице које обавља дјелатност слободне професије, уређене посебним законима, ако је тим законима тако одређено. По правилу, предузетник оснива радњу, под којом се подразумијева одговарајући облик пословања (радионица, канцеларија, биро, агенција, студио, пансион, апотека, ординација, атеље, лабораторија и сл). У одређеним случајевима, међутим, могуће је обављање предузетничке дјелатности и без пословног простора. (Ове дјелатности утврђене су Правилником о одређивању дјелатности за чије обављање није потребан пословни простор, „Службени гласник Републике Српске“ број 49/02). У првом случају предузетник оснива самосталну радњу, а у другом обавља самосталну дјелатност. Предузетник може да запошљава раднике, и он то по правилу и чини. Права и обавезе запослених регулишу се уговором о раду, у складу са законом и колективним уговором. Могуће је ради заједничког обављања дјелатности осно-вати ортачку радњу. Ортачку радњу могу основати два или више физичких лица, а највише десет. Ако предузетник остварује годишњи приход у износу већем од 200.000 конвертибилних марака, уписује се у регистар код надлежног суда.


7.2.1. ПОСТУПАК РЕГИСТРАЦИЈЕ ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

ЗАХТЈЕВ НАДЛЕЖНОМ ОПШТИНСКОМ ИЛИ ГРАДСКОМ ОРГАНУ (потребни документи)

1. образац захтјева; 2. увјерење о пословној способности, ако се дјелатност обавља као основна (издаје га Центар за социјални рад);

3. увјерење о држављанству (издаје га надлежна матична служба); 4. увјерење Суда за прекршаје да подносиоцу захтјева није изречена мјера забране обављања тражене дјелатности;

5. увјерење о здравственој способности, ако се дјелатност обавља као основна (издаје га медицина рада);

6. овјерена копија личне карте; 7. овјерена копија доказа о одговарајућој стручној спреми, односно доказ да ће се запослити лице са одговарајућом стручном спремом;

8. доказ о техничком пријему (овјерена копија употребне дозволе за коришћење пословних просторија); (1) 9. атест о мјерењу електроинсталација, ако је употребна дозвола старија од три године (атест, такође, не смије бити старији од три године);(2)

10. правни основ коришћења пословног простора (уговор о закупу, посједовни лист);

11. доказ о радном статусу;(3)

12. уплатница за преглед пословних просторија; 13. уговор о оснивању ортачке радње (само ако су оснивачи два или више лица).(4)

РЈЕШЕЊЕ О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ ОПШТИНСКОГ (ГРАДСКОГ) ОРГАНА УПРАВЕ ДОБИЈА СЕ

У РОКУ ОД 15 ДАНА.

ПРИЈАВА ПОРЕСКОГ ОБВЕЗНИКА ПОРЕСКОЈ УПРАВИ (потребни документи)

1. образац пријаве (добија се бесплатно); 3. рјешење општинског (градског) органа о обављању дјелатности; 5. број жиро рачуна код пословне банке; 6. републичка такса.

ПОТВРДА О РЕГИСТРАЦИЈИ ДОБИЈА СЕ ЗА ДВА ДАНА

ПОЧЕТАК ОБАВЉАЊА ДЈЕЛАТНОСТИ(5)


109

7.2.2. ОБЈАШЊЕЊА У ВЕЗИ СА РЕГИСТРАЦИЈОМ ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

(1) Употребну дозволу за пословни простор добићете ако подне-сете захтјев за технички преглед и пријем у одјељење за просторно уређење. Уз овај захтјев потребно је доставити:

1. рјешење о одобрењу за изградњу објекта; 2. атест о мјерењу електричних инсталација; 3. извјештај о квалитети воде за новоизведене инсталације; 4. санитарну сагласност на употребу; 5. противпожарну сагласност за коришћење; 6. административну таксу.

(2) Атест о мјерењу електричне инсталације можете добити од Института заштите или од овлашћених приватних предузећа.

(3) Ако ће се предузетничка дјелатност обављати као основно занимање, тада је потребно од Завода за запошљавање прибавити увјерење о незапослености. С друге стране, ако се предузетничка дјелатност обавља као допунско занимање, онда се уз захтјев прилаже увјерење о радном односу, које ћете добити од послодавца. Уз увјерење потребно је доставити и овјерену копију радне књижице.

(4) Уговором се уређују међусобни односи оснивача ортачке радње и он нарочито садржи: имена оснивача, предмет пословања, пословно сједиште радње и податке о пословном простору, одговорност према трећим лицима, оснивачка улагања и учешће у расподјели, заступање и представљање радње и начин престанка ортачке радње.

Предузетник је дужан отпочети са обављањем одобрене дјела-тности у року од шест мјесеци од дана правоснажности рјешења за обављање те дјелатности. Поред тога, предузетник је обавезан да, надлежном општинском органу, пријави почетак обављања дјелатности најмање осам дана прије почетка.


8. МОГУЋИ ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА (Potential Financial Sources for Small Businesses)

8.1. ФИНАНСИРАЊЕ (КРЕДИТИРАЊЕ) МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА

Новац се појављује као иницијални издатак потребан за пословну активност, као текући издатак потребан за плаћање свакодневних обавеза, и најзад, као резултат пословне активности. Величина иницијалног новчаног тока процјењује се на основу конкретизације пословне идеје. Прорачун новчаних токова предста-вља средишњи дио бизнис плана, који оперативне планове преводи у новчане износе. Након што је предузетник процијенио колико новца треба за фина-нсирање посла, мора одлучити који дио тог новца ће доћи из извора властитог капитала, а који дио од кредитора, као туђи капитал. Предузетник може посједовати одређену неновчану имовину, иско-ристиву за улагање у посао (земљиште, зграде које се уз веће или мање измјене могу прилагодити потребама будућег пословања). Предузетник може посједовати и одређену опрему или материјал потребан за улагање у посао. Вриједност властите имовине која се уноси у посао потребно је процијенити према тржишној врије-дности. За дио улагања потребно је осигурати и слободна новчана средства. Потребан новац предузетник може имати уштеђен (поред штедње, извори властитог капитала су и текућа зарада, новац родбине, новац

8


111

пословног партнера и сл.) или га може позајмити од банака и других финансијских иституција. 8.2. КРЕДИТИРАЊЕ ПРЕКО КОМЕРЦИЈАЛНИХ БАНАКА

Према подацима Агенције за банкарство Републике Српске, у РС послује 17 комерцијалних банака. Од тога, девет банака је из Репу-блике Српске, а осам банака је из Федерације Босне и Херцеговине, које имају пословне јединице у Републици Српској. Нити једна од банака која послује у РС не одобрава такозване „start-up“ кредите. Узимајући у обзир ризик опстанка новооснованих фи-рми, држава је та која би требала да обезбиједи средства за поче-тнике у бизнису, којима су потребни повољни кредити са ниским каматним стопама и да их пласира или преко банака или на неки други начин. Комерцијалне банке настоје да подијеле ризик са корисником кредита; или да ризик буде уз адекватно обезбјеђење; или учешћем самог корисника кредита у пројекту који се финансира, који би у старту већ имао одређена средства (земљиште, пословни простор и сл.), потребна за бизнис. За оцјену исплативости узимања кредита неопходно је обратити пажњу на сљедеће: - максималан износ кредита који можете да добијете; - рок отплате кредита и када он почиње да тече; - висина каматне стопе (мјесечне и годишње); - колико износи ануитет и како се плаћа; - да ли се главница кредита ревалоризује или не (односно, да ли

се главница номинално повећава по стопи инфлације или по некој другој стопи);

- на основу чега добијате кредит (мјенице, хипотеке и слично); - на који начин се може осигурати отплата кредита у случају да

посао пропадне због више силе и које.

Ове информације омогућавају процјену трошкова и планираних прихода, што је веома значајно приликом започињања предузе-тничке активности, односно за будући развој предузећа. Да би предузетник конкурисао за кредит, мора прикупити одређене документе и приложити их банци. Банке најчешће траже сљедећу документацију:

- захтјев за кредит, са образложењем посла;


- службена документација о предузећу и његовом пословању; - документација за коришћење кредита; - инструменти за осигурање враћања кредита.

Уз напомену да, ако је ријеч о новом пројекту, банка ће постављати и додатне захтјеве, али при томе можете рачунати на помоћ њене стручне службе. Банке дају двије главне врсте кредита: краткорочне и дугорочне кредите. Краткорочни кредити доспијевају у року краћем од једне године, а дугорочни кредити се дају на рок дужи од годину дана и омогућавају предузетницима да финансирају куповину имовине, као што су земљишта и зграде, машине, превозна средства и сл. Осим позајмљивања новца, банке у РС нуде и услуге консалтинга. У наставку дајемо преглед услова и начина кредитирања малих и средњих предузећа од стране банака које послују у Републици Српској.

� RAIFFEISEN BANK d.d. Главна филијала Бања Лука Васе Пелагића 10 051/211-971

1. КРЕДИТИ ЗА МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА

Врста кредита:

• краткорочни кредити • дугорочни кредити • ауто кредити • гаранција банке • бизнис картица • оквирна подршка банке

Рок отплате: до 5 година Каматна стопа: од 7,70% до 10,10% на годишњем

нивоу, зависно од врсте дјелатно-сти, рока отплате, износа кредита

Цијена банкарске гаранције: 0,5% − 1% квартално


113

2. КРЕДИТИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ

• Кредити за пољопривреднике

Рок отплате: до 60 мјесеци Каматна стопа: од 7,95% до 8,95% на годишњем нивоу

• Кредити за изградњу пужарских фарми

Рок отплате: до 60 мјесеци Каматна стопа: 11% на годишњем нивоу

� НОВА БАЊАЛУЧКА БАНКА а.д.

Марије Бурсаћ 7 Бања Лука 051/243-200

1. КРЕДИТНА ЛИНИЈА СВЈЕТСКЕ БАНКЕ - РЕВОЛВИНГ

ФОНД Висина кредита: до 500.000,00 КМ Каматна стопа: 9% годишње Рок отплате: 3 године (до 250.000,00 КМ) и 5 година (до

500.000,00 КМ) Grace период: 3 мјесеца, ако се кредит даје на рок од 3

године (за обртна средства), 12 мјесеци, ако се кредит даје на рок од 5 година (за основна и обртна средства).

2. КРЕДИТНА ЛИНИЈА ПРОЈЕКАТ РАЗВОЈА СТОЧАРСТВА

И РУРАЛНОГ ФИНАНСИРАЊА – IFAD


Средства се дају за финансирање приватних предузећа са сједи-штем у општинама: Невесиње, Берковићи, Калиновик, Источно Горажде, Рогатица и Дервента. Висина кредита: до 50.000,00 КМ Каматна стопа: 7,5% годишње Рок отплате: 4−7 година Grace период: 6 мјесеци Нова Бањалучка банка а.д. Бања Лука из властитих извора одобрава кредите малим и средњим предузећима, у зависности од расположивих средстава, до 3 (три) године, са 6 (шест) мјесеци grace периода и по каматној стопи од 11% за дугорочне кредите, односно 12% за краткорочне до годину дана из краткорочних извора средстава. Кредити до 100.000,00 КМ одобравају се на нивоу Главних филијала, односно Филијала.

� LHB Banka а.д. Милана Тепића 4 Бања Лука 051/221-620

1. КРАТКОРОЧНИ КРЕДИТИ Намјена кредита:

•••• кредити за финансирање производње; •••• кредити за припрему робе за извоз и извоз робе и услуга; •••• кредити за финансирање сточарске производње,

пољопривредних производа и залиха пољопривредних производа;

•••• кредити за финансирање изградње станова за тржиште; •••• кредити за финансирање услужних дјелатности; •••• кредити за ликвидност; •••• кредити на основу залога; •••• кредити за финансирање осталих намјена; •••• експрес кредити.


115

Кредитирање пројеката: према кредитној способности Рок отплате: до једне године Динамика враћања кредита: − отплата у ратама − отплата у ануитетима − револвинг у договореној динами-

ци Каматна стопа: 8,9−9,9% годишње (каматна стопа

зависи од намјене, рока отплате и обезбјеђења кредита)

Накнада за обраду: 0,5−1,00% на износ одобреног кредита

Обезбјеђење кредита: − налози за платни промет − изјавом о блокади рачуна − мјенице физичког или правног

лица са мјеничним изјавама − колатерал на покретну или непо-

кретну имовину − гаранција квалитетне банке Остала обезбјеђења: − полиса осигурања осигуравајуће

куће коју прихвати банка − депозит до 100% од износа

одобреног кредита

2. ДУГОРОЧНИ КРЕДИТИ

Намјена кредита: •••• кредити за финансирање инвестиционих пројеката; •••• кредити за трајна обртна средства; •••• кредити за куповину возила; •••• кредити за пројекте у којима учествују међународне фин.

организације; •••• кредити за финансирање изградње станова; •••• кредитирање инвеститора; •••• кредитирање истовремено инвеститора и купаца; •••• кредити за финансирање пољопривредне производње и сточа-

рства и набавку пољопривредне механизације;


•••• везани кредити на основу штедње или положеног депозита-по Уговору.

Кредитирање пројеката: према кредитној способности Рок отплате: до 10 година Динамика враћања кредита: − отплата у ратама − отплата у ануитетима Каматна стопа: од 7,40 до 9,9% годишње (каматна

стопа зависи од намјене, рока отплате и обезбјеђења кредита)

Накнада за обраду кредитног захтјева: 0,5-1,50% на износ одо-

бреног кредита Обезбјеђење кредита: − налози за платни промет изјавом

о блокади рачуна − мјенице физичког или правног

лица са мјеничним изјавама − колатерал на покретну или непо-

кретну имовину − гаранција квалитетне банке Остала обезбјеђења: − полиса осигурања осигуравајуће

куће коју прихвати банка − депозит до 100% од износа одо-

бреног кредита

3. ГАРАНЦИЈЕ

Плативе и чинидбене гаранције самосталним предузетницима, ма-лим и средњим предузећима широм Републике Српске, уз накнаду за издавање гаранције од 0,5 до1,00% квартално унапријед, у зависности од врсте и обезбјеђења гаранције. Постоји могућност ниже каматне стопе од важећих уколико предузетници, мала и средња предузећа:

• су остварили значајан платни промет у претходном и текућем периоду преко рачуна отворених у LHB Banci a.d. Бања Лука (у складу са одлуком о тарифама LHB banke a.d. Бања Лука)

• уредно враћају кредит у посљедње двије године • имају перспективан инвестициони пројект


117

� UNICREDIT ZAGREBAČKA BANKA d.d.

Подружница Бања Лука Петра Кочића б.б. 051/320-850

1. ДУГОРОЧНО КРЕДИТИРАЊЕ

Износ: у складу са потребама пројекта Рок: до 5 година (у складу са пројектом) Grace период: у складу са потребама пројекта,

али не дуже од годину дана Каматна стопа: 9−10% годишње на остатак дуга Накнада: 2,0% од износа одобреног кредита

(за обраду и пласман кредита)

У случају реализације преко посебних аранжмана и кредитних линија могуће је постићи и повољније услове од наведених (примјер: ниже наведени аранжман са USAID-ом). UniCredit Zagrebačka banka d.d у сарадњи са USAID-ом, малим и средњим предузећима дрвопрерађивачке, пољопривредне, прехра-мбене и туристичке дјелатности одобрава пројектне кредите под сљедећим условима: Износ: од USD 15.000 до USD 2.000.000 Рок: од 3 до 7 година (у складу са пројектом) Grace период: у складу са потребама пројекта али не

дуже од годину дана Каматна стопа: 7,5% годишње на остатак дуга Накнада: 1,0% од износа одобреног кредита (за

обраду и пласман кредита) 0,3% од преосталог износа главнице

(полугодишња накнада за мониторинг кредита)

Остали услови, документација и обезбјеђење кредита су у складу са стандардним условима UniCredit Zagrebačke banke d.d.


2. КРАТКОРОЧНО КРЕДИТИРАЊЕ

Рок: до 12 мјесеци (у складу са потребама

конкретног посла) Grace период: у складу са потребама конкретног посла Каматна стопа: 10−12% годишње на остатак дуга Накнада: 0,5−1,5% од износа одобреног кредита (за

обраду и пласман кредита) Остали услови, документација и обезбјеђење кредита су у складу са стандардним условима UniCredit Zagrebačke banke d.d. У случају реализације преко посебних аранжмана и кредитних линија могуће је постићи и повољније услове од наведених.

3. КРАТКОРОЧНО КРЕДИТИРАЊЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОДЊЕ И ИЗВОЗА

Рок: до 12 мјесеци (у складу са потребама конкре-тног посла)

Grace период: у складу са потребама конкретног посла Каматна стопа: 8−9% годишње на остатак дуга Накнада: 1,0% од износа одобреног кредита (за обраду и

пласман кредита)

Остали услови, документација и обезбјеђење кредита су у складу са стандардним условима UniCredit Zagrebačke banke d.d.

4. ПОВЕЗИВАЊЕ СА СТРАНИМ ПАРТНЕРИМА

Осим наведеног, UniCredit Zagrebačka banka d.d. има и посебну службу (NED-New Europe Desk), специјализовану за повезивање клијената банке са пословним партнерима/клијентима UniCredit групе у другим земљама (нпр. Италија).


119

� РАЗВОЈНА БАНКА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ а.д. Краља Петра I 85-А Бања Лука 051/242-101

Кредити правним лицима су краткорочни и дугорочни, у зависно-сти од начина пословне сарадње, као и бонитета клијента.

1. КРАТКОРОЧНИ КРЕДИТИ И ПОЗАЈМИЦЕ

Рок доспијећа: до 12 мјесеци Каматна стопа: 8−12% на остатак дуга, у зависности од

пословања клијента, као и оствареног промета преко рачуна у Банци

Провизија по обради захтјева: 0,7−1,3% Обезбјеђење: у складу са кредитним политикама и

процедурама Банке - соло мјеница односно јемци, односно хипотека.

Оквирне краткорочне позајмице - за изузетне клијенте Банке: Висина позајмице је одређена пословањем правног лица, док је каматна стопа фиксна 12%, без провизије за обраду захтјева, на период до максимално 30 дана за свако повлачење средстава и могућност дневне ажурности пласирања. Обезбјеђење позајмице су соло мјенице правног субјекта. Оквирни кредити за финансирање привремених потреба за обртним средствима, у износу до 50% хипотекарног покрића им-овином корисника кредита. Каматна стопа је 12% (на остатак дуга) на период до 12 мјесеци. Краткорочне позајмице - до износа просјечног стања на жиро-рачуну у текућем мјесецу, на период до 3 мјесеца и уз каматну стопу од 10% на годишњем нивоу. Кредити обезбјеђени новчаним депозитом - 2% више у односу на стопу орочења депозита. Трошкови обраде су 0,75%.


2. ДУГОРОЧНИ КРЕДИТИ Рок: 3−5 година Каматна стопа: 8−10,5% Провизија по обради захтјева: 1−1,5% Обезбјеђење: хипотека Кредити за куповину аутомобила - на период до 5 година и уз каматну стопу од 12%. Одобравање кредита из средстава других кредитора – кредити Свјетске банке – Фонд за развој и запошљавање – на период од 3 до 5 година, уз grace период од 6 до 12 мјесеци и каматну стопу од 9% на годишњем нивоу. Накнада за обраду захтјева је од 1 до 1,5%.

3. ГАРАНЦИЈЕ Сектор пословања са привредом, поред кредитирања привреде, нуди и издавање банкарских ностро (плативих, чинидбених, цари-нских), као и лоро гаранција. Све гаранције, изузев царинских, издају се у домаћој и страној валути. Износ одобрене гаранције је одређен захтјевом клијента и ква-литетом његовог пословања преко банке. Форма гаранције је стандардна форма коју банка издаје, изузев када клијент сам дâ приједлог форме коју му тражи Корисник гаранције, а која није противријечна политикама и процедурама Банке. Трошкови гаранције, по кварталу коришћења (рачуна се од дана издавања) износе 0,60%, а трошкови обраде захтјева се крећу од 0,7 до 1,3% (у складу са оствареним прометом преко рачуна Банке), изузев када је у питању новчани депозит. У том случају трошкови квартала износе 0,30%, док су трошкови обраде захтјева 0,75%. Обезбјеђење гаранције могу бити мјенице, јемци, хипотека на некретнине, као и заложно право с полисом осигурања винкулираном на Банку. Као средство осигурања наплате и како би умањила ризик пласмана, Банка за обезбјеђење узима соло мјенице дужника, соло мјенице јемаца, хипотеку, као и заложно право на робу с полисом осигурања винкулираном на Банку.


121

� Pavlović International Bank a.d. Слобомир Бијељина 055/209-588

Павловић банка кредитира развојне пројекте малих и средњих предузећа, као и занатско-предузетничке радње на подручју Репу-блике Српске. Пројекти се односе на: реализацију инвестиционих програма, ула-гања у трајна обртна средства, набавку опреме-основна средства, финансирање извозних послова, продаја робе на кредит и извођење радова у иностранству.

1. УСЛОВИ ДАВАЊА КРЕДИТА Каматна стопа: 8−14% Период на који се одобравају кредити: 1−5 година Отплата: се врши у мјесечним ануитетима Обезбјеђење кредита: кредити у износу до 40.000,00 КМ обезбје-

ђују се са два кредитно способна жиранта или хипотеком на некретнине, а кредити у износу већем од 40.000,00 КМ морају бити обезбијеђени хипотеком на некретнине чија је вриједност два пута већа од вриједности кредита. Кредитни потенцијал није ограничен, аплицирати може свако предузеће које испуњава слиједеће услове:

- да је правилно регистровано код надле-жних органа,

- да је депонент Банке са значајном активно-шћу у Банци, минимум три претходна мјесеца,

- да послује у складу са законским пропи-сима,

- да има уредно и ажурно књиговодство, - да позитивно послује, - да нема доспјелих обавеза према банкама,


- да своју пословну активност и намјену кредитних средстава може документовати,

- да из текуће пословне активности обезбје-ђује средства којима може извршити преузете обавезе према Банци,

- да за своје обавезе Банци може понудити прихватљиво и сигурно средство обезбје-ђења враћања кредита, односно измирења обавеза,

- да испуњава и друге услове прописане актима Банке и актима државних органа.

Образац захтјева за кредите до двије године, као апликација пословног плана за кредите који се траже на период дужи од двије године, заједно са додатним информацијама могу се добити у Одјељењу кредита за привреду Павловић банке у Бијељини и одјељењима филијала. 8.3. КРЕДИТИРАЊЕ ПРЕКО МИКРОКРЕДИТНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА Према подацима Министарства финансија Републике Српске, у РС послује 20 микрокредитних организација. Износи кредита који се одобравају преко микрокредитних организација су углавном до 30.000 КМ и са роком отплате до 36 мјесеци. Каматна стопа се креће од 12 до 18% на годишњем нивоу, а провизија од 1 до 2%.2 У наставку дајемо преглед микрокредитних организација које послују у Републици Српској:

2 Према подацима прикупљеним од стране Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа


123

� Микрокредитна организација „ВИС“, Србац � Микрокредитна организација „Микрокредит“, Србац � Микрокредитна организација „Милед“, Србиње � Микрокредитна организација „Micro-credit office“, Шипово � Микрокредитна организација „Микрофин“, Бања Лука � Микрокредитна организација „Хогар“, Костајница � Микрокредитна организација „Вишекруна“, Бања Лука � Микрокредитна организација „Бенефит“, Источно Сарајево � Микрокредитна организација „Фининг“, Нови Град � Микрокредитна организација „Здраво“, Бања Лука � Микрокредитна организација „МЕФ“, Приједор � Микрокредитна организација „ECOFIN“, Бијељина � Микрокредитна организација „Синергија“, Бања Лука � Микрокредитна организација „Микрокредитор“, Бања Лука � Микрокредитна организација „Топ Пројект“, Шипово � Микрокредитна организација „ЕВРО“, Бијељина � Микрокредитна организација „ЕМДЕX“, Шипово � Микрокредитна организација „Полара“, Бања Лука � Микрокредитна организација „Обртни фонд за нова радна

мјеста“, Лакташи � Микрокредитна организација „Алфа плус“, Бања Лука


9. ПОРЕСКИ СИСТЕМ

(Taxation System) Порески систем чине сви порези који се плаћају у некој држави и чијом се примјеном убиру буџетска средства. Системи опорезивања се прилагођавају општој друштвено-економској ситуацији једне зе-мље, тако да данас у свијету не можемо наћи два идентична пореска система. Савремене пореске системе карактерише примјена више пореских облика, с тим да њихову окосницу у највећем броју држава чини десетак пореских облика. Мјесто и улога појединог пореза у пореском систему зависи од мно-го фактора, али се најчешће ради о два основна циља који се могу постићи примјеном пореза: а) фискалном и б) нефискалном циљу. Уколико је порез уведен искључиво ради обезбјеђења финансијских средстава за финансирање расхода везаних за подмирење јавних потреба, онда тај порез има фискални циљ. Сви остали захтјеви који се могу поставити, а који се односе на порезе, представљају нефи-скалне циљеве. Порезима, као инструментима економске политике, може се ути-цати на привредна кретања, нарочито на она која се односе на развој малих и средњих предузећа (МСП). Држава, на примјер, смањењем пореских стопа које се односе на предузетништво може утицати на његов развој и афирмацију. Такође, смањењем пореских стопа и другим пореским олакшицама могуће је повећати улагања у мала и средња предузећа, чиме ће се повећати њихова производња, а то ће се одразити и на укупну привреду земље и њене пореске приходе.

9


125

Дакле, увођење пореских олакшица има вишеструко позитиван ефе-кат, јер утиче како на развој МСП-а, тако и на унапређење привреде у цјелини, те задовољење заједничких потреба грађана и др. Узимајући у обзир сложеност и промјењивост правних прописа који утичу на предузетништво, односно на дјелатност малих и сре-дњих предузећа, а који се, поред прибављања различитих дозвола и одобрења, заштите индустријске својине и недезвољене конкуре-нције, односе и на пореска давања, постоји оправдана потреба за коришћењем консултантских услуга појединаца или организација изван предузећа, као што су агенције, коморе, бирои и др. 9.1. ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА 9.1.1. ПОРЕЗ НА ДОБИТ Порезом на добит опорезује се добит (профит) коју порески обве-зници, правна лица, остваре, а која је утврђена билансом успјеха. Порески обвезник је правно лице резидент (нпр. акционарско дру-штво, друштво са ограниченом одговорношћу) или дио правног ли-ца нерезидента који стичу добит продајом производа и услуга на тржишту. Пошто порез на добит дестимулативно дјелује на предузетништво, законима којима се регулише ова материја често се предвиђају и одређене пореске олакшице. Тако, Закон о порезу на добит у Репу-блици Српској предвиђа пореска ослобађања за обвезнике који изв-рше улагања у основна средства, куповину акција или удјела у со-пствено или друго правно лице. Пореска основица умањује се за ви-сину улагања. Стопа пореза на добит у Републици Српској је 10%. 9.1.2. ПОРЕЗ НА ПРОМЕТ ПРОИЗВОДА И УСЛУГА Порез на промет производа и услуга је једнофазни посредни порез којим се опорезује промет производа и услуга намијењених крајњој потрошњи. Овим порезом, такође, опорезује се узимање сопствених производа за сопствену крајњу потрошњу, давање производа без на-кнаде (поклон, уступање) и замјена производа, мањак и расход про-извода изнад прописане висине, те увоз производа.


Дакле, порезом на промет производа и услуга врши се опорезивање производа и услуга у промету, па су обвезници код овог пореза она лица, правна и физичка, која изврше такав промет или увезу робу за личну потрошњу, или на други начин изврше промет производа. Исто тако, порески обвезник је и лице које купи ново или упо-требљено моторно возило, или производе набављене уз пореско ослобађање употријеби супротно сврси ослобађања. Пореска основица за утврђивање овог пореза је продајна цијена производа намијењеног крајњој потрошњи без пореза на промет, односно накнада за извршену услугу. Пореска основица код увоза роба је вриједност увезеног производа, утврђена по царинским прописима, увећана за износ царина и других увозних даџбина. Општа стопа пореза на промет у Босни и Херцеговини је 20%, с тим што је за одређену групу производа предвиђена стопа од 10%. У циљу стимулације производње и извоза, што је од посебног зна-чаја за предузетнике и мала и средња предузећа, Закон о порезу на промет производа и услуга предвиђа ослобађања од плаћања овог пореза и то на: извоз производа, природна и вјештачка ђубрива и средства за заштиту биља, сточну храну, те опрему за пољопривре-дну производњу. Исти Закон одређује да се прометом производа који служи крајњој потрошњи не сматра: увоз и продаја репродукционог материјала лицу које обавља производну дјелатност, увоз и продаја опреме правном лицу и предузетнику ради обављања регистроване дјела-тности. 9.1.2. АКЦИЗЕ Акцизе представљају посебан облик пореза на промет којим се, за разлику од општег пореза на промет, опорезује промет мањег броја тачно одређених производа. Предмет опорезивања код акциза је промет:

1. деривата нафте, 2. дуванских прерађевина, 3. безалкохолних пића, 4. алкохола и алкохолних пића, 5. пива и вина, 6. кафе.


127

Обвезници код акциза су правна лица и предузетници који стављају у промет ове производе. Оно што акцизе, поред чињенице да погађају само ужи круг про-извода, издваја у односу на друге пореске облике, јесте и начин утврђивања износа пореске обавезе. Пореска основица је код ових пореза, осим код дуванских прерађевина, одређена количином. На утврђену основицу (количину) пореска стопа се рачуна у апсо-лутном износу по мјерној јединици (нпр. 0.30 КМ за литар дизел-горива). Акциза се не плаћа на акцизне производе који се извозе. 9.1.3. ЦАРИНЕ Царина је новчана вриједност која се наплаћује на робу или услуге при прелазу државне границе. Могу бити увозне, извозне и тра-нзитне. Обвезник плаћања царине је лице које увози производе на царинско подручје Босне и Херцеговине. Царинска обавеза се утврђује при-мјеном одговарајуће царинске стопе на вриједност увезене робе (ad valorem). Код одређених пољопривредно-прехрамбених производа царина се обрачунава према количини робе која се царини (compo-und тарифа). Царине представљају скроман извор државних прихода, па у разви-јенијим земљама у укупним пореским приходима ријетко прелазе 1%. Овоме треба додати и чињеницу да савремене државе све више напуштају царину као средство заштите домаће производње. У Републици Српској и Босни и Херцеговини, од плаћања царине могу бити ослобођена страна улагања, али се и она морају царински евидентирати. Исто тако, ослобођена је од плаћања царине и роба стављена у слободан промет за пројекте обнове и реконструкције Босне и Херцеговине. 9.1.5. ПОРЕЗ НА ДОДАТУ ВРИЈЕДНОСТ У Босни и Херцеговини ће се од 01.01.2006. године примјењивати Закон о порезу на додату вриједност, који је Парламентарна ску-пштина усвојила у јануару 2005. године.


Порез на додату вриједност (ПДВ) представља свефазни нето порез који се обрачунава у свакој фази производно-прометног циклуса, али само на износ вриједности додате у тој фази. Производно-прометни циклус одвија се у више фаза У свакој од ових фаза производу се додаје нова вриједност, а ова вриједност управо представља основицу за утврђивање ПДВ-а. Тако, ако предузеће купи сировине у вриједности од 1.000 КМ и од њих направи производ који се продаје за 1.500 КМ, том је производу додата вриједност од 500 КМ. Пореска основица појављује се као опорезиви износ накнаде коју обвезник прими или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући субвенције које су непосредно повезане са цијеном тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ. У основицу се урачунавају и акцизе и остали јавни приходи. Основица код увоза робе је вриједност увезених добара утврђена у складу са царинским прописима. Порески обвезник је свако лице које самостално обавља промет добара или услуга на које се зарачунава ПДВ или које обавља увоз добара, а чији укупан промет у претходној години прелази, или је вјероватно да ће прећи 50.000 КМ. Иако је порески обвезник лице које се бави овим дјелатностима, порески терет сноси крајњи потрошач, због чега је ПДВ посредни порез (порески обвезник и онај који плаћа порез су различите особе). Ако посматрамо ПДВ са позиције појединог пореског обвезника, онда се он појављује као улазни, а то је износ ПДВ-а који обвезник плаћа свом добављачу за производе које од њега набавља, и као излазни, а то је онај ПДВ који порески обвезник наплаћује од лица којима продаје своје производе. Ако је износ улазног ПДВ-а у одређеном периоду већи од износа излазног пореза, обвезник има право на поврат разлике или да ту разлику искористи као аконтацију за наредна плаћања. Овај порески облик има низ карактеристика, због којих је уосталом и уведен у наш порески систем, а које имају утицај на општа привредна кретања и, посебно, на положај малих и средњих предузећа. Тако, начин обрачунавања ПДВ-а доводи до смањења удјела сиве економије у бруто друштвеном производу. Порески обвезник утврђује своју пореску обавезу користећи фактуре за купљена добра и услуге, те фактуре за добра и услуге које он продаје. Он наиме, износ плаћеног пореза у цијенама својих набавки одузима од пореза који је


129

исказан на рачунима за продају његових производа и услуга. На овај начин се уводи самоконтрола у плаћање пореских обавеза јер је сваком пореском обвезнику у интересу да је порез у претходној фази исправно утврђен и плаћен, јер од тог зависи његова обавеза. Ово ће довести до тога да предузећа која су добит градила на избје-гавању плаћања пореза неће моћи опстати, уколико своје пословање не подреде искључиво тржишним критеријима. Даље, овај порески облик је, пошто се опорезивање врши по начелу одредишта, неутралан на вањску размјену. Извозна роба опорезује се по нултој стопи ПДВ-а јер се порез плаћа тамо гдје се роба троши, а извозници имају право поврата ПДВ-а који су платили у претходним фазама. На овај начин, такође, увезена и домаћа роба равноправно конкуришу на домаћем тржишту. Исто тако, увођење ПДВ-а може да доведе до пораста страних инве-стиција у Босни и Херцеговини јер многи страни инвеститори и компаније условљавају свој долазак на одређено тржиште управо увођењем ПДВ-а у порески систем одређене земље. До сада присутно двоструко опорезивање ће бити елиминисано, што пословне субјекте, у сваком случају, ставља у бољи положај. Поред позитивних, увођење овог пореског облика може имати и негативне посљедице, од којих свакако треба нагласити могућност општег пораста цијена на мало, што може погодити сиромашну популацију, па се назире и регресиван карактер ПДВ-а. Још важнија посљедица, с обзиром на предмет овог приручника, јесте утицај ПДВ-а на ликвидност малих и средњих предузећа, због механизма функционисања овог пореза. Проблем је у томе да су, у почетку примјене ПДВ-а, обвезници у ситуацији да кредитирају државу до поврата пореза. Зато почетак примјене ПДВ-а захтијева већа ликвидна средства док се не заврши први циклус производње. Стопа пореза на додату вриједност је 17%, с тим што се на извоз примјењује нулта стопа. За све остале информације о овим и другим пореским облицима можете да се обратите Пореској управи Републике Српске или Управи за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине, или да посјетите web странице ових институција:

www.poreskaupravars.org www.unio.gov.ba


Литература:

1. Вукмировић, Н. и Станковић, Ф.: Предузетништво, Матица Српска, Нови Сад, 1995.

2. Струнић, М.: Како постати предузетник, Градишка, 2000. 3. Јohnson, R.: Савршени бизнис план, Институт за економику и

финансије, Београд, 2002. 4. Крстић, Ј.: Бизнис план приручник, Прометеј, Нови Сад,

2003. 5. Достић, М.: Менаџмент малих и средњих предузећа,

Економски факултет Унивезитета у Сарајеву – Издавачка дјелатност, Сарајево, 2003.

6. Сирополис, Н.: Менаџмент малог предузећа, Хрватска обртничка комора, Загреб, 1990.

7. Гаши, М.: Водич кроз мали бизнис, Харфо-граф, Тузла, 2003. 8. Вајић, И.: Предузетнички менаџмент, Институт за развој

малих и средњих предузећа, Београд, Центар за инвестиције, Загреб, 2004.

9. Стефановић, Ж.: Менаџмент, Економски факултет Униве-рзитета у Крагујевцу, Крагујевац, 2004.

10. Вајић, И.: Приручник за менаџере и предузетнике, Центар за предузетништво, Загреб, 1997.

11. Вукмировић, Н. : Приватни посао – знање и машта, Алинеа, Загреб, 1993.

12. Галогажа, М. и Вукмировић, Н.: Предузетни маркетинг, ММC, Нови Сад, 1999.

13. Тодоровић, Љ. и Хаџимусић, М.: Привредна друштва-предузећа, Финекс, Сарајево, 2005.


131

ИЗДАВАЧ: Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа

АУТОРИ:

Проф. др Никола Вукмировић, Анита Шимунџа, дипломирани економиста, Бојан Ковачевић, дипломирани правник, Вања Бера

дипломирани економиста

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: Проф. др Никола Вукмировић

УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:

Проф. др Никола Вукмировић, Марица Берић, мр Мићо Станојевић, мр Зоран Лукић, Милица Стојчић, Душан Барош, Слободанка

Гаћановић и Анто Гајић

РЕЦЕНЗЕНТИ: Проф. др Сретко Кошпић Проф. др Радојица Јојић

ТЕХНИЧКА ПРИПРЕМА: Мр Мићо Станојевић

ШТАМПА:

ГРАФИД д.о.о. Бања Лука

ТИРАЖ: 500


133

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, Banja Luka 005.22(076) 005.511(076) PREDUZETNIŠTVO u praksi malih i srednjih preduzeća / Nikola Vukmirović, Anita Šimundža, Vanja Bera, Bojan Kovačević ; glavni i odgovorni urednik Nikola Vukmirović. – Banja Luka : Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, 2005 (Šb.m.¹ : Šb.i.¹). – 133. str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm ISBN 99938-820-0-3 VUKMIROVIĆ, Nikola ŠIMUNDŽA, Anita BERA, Vanja KOVAČEVIĆ, Bojan VUKMIROVIĆ, Nikola 346 P.O.: PREDUZETNIŠTVO – Priručnici PREDUZEĆA – Poslovanje – Priručnici PREDUZEĆA – Planiranje – Priručnici MFN=002630

Winisis-Biblio

preduzetništvo u praksi msp

Documents