prelom cg-januar 2009broj 3279 velika srbija 1 osniva~ i izdava~ prof. dr vojislav [e{eq, glavni i...

BROJ 3279 VELIKA SRBIJA 1

Osniva~ i izdava~ Prof. dr Vojislav [e{eq, Glavni i odgovorni urednik Elena Boì}-Ta-lijan, Zamenik glavnog i odgovornog urednika Marina Toman, Izdawe priredio Du{ko Se-kuli}, Redakcija Ivan Nini}, Boris Aleksi}, Du{an Mari}, dr Nikola @uti}, Sla|anMijaqevi}, mr Dejan Mirovi}, mr Aleksandar Martinovi}, Budimir Ni~i}, Amyad Migati,Ogwen Mihajlovi}, Lektor Bojan Struwa{, Predsednik Izdava~kog saveta Dr \or|e Niko-li}, Zamenik predsednika Izdava~kog saveta Dr Branko Nadoveza, Izdava~ki savet Prof. drVojislav [e{eq, Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi}, Dragan Todorovi}, Mirko Blagojevi},Du{ko Sekuli}, Zoran Krasi}, Paja Mom~ilov, Nata{a Jovanovi}, Goran Cvetanovi}, [tam-pa DOO “Dragi}”, Zrewanin. Redakcija prima po{tu na adresu ““Velika Srbija””, Trg pobede3, 11080 Zemun. Rukopisi se ne vra}aju. Novine “Velika Srbija” upisane su u Registar sredstavajavnog informisawa Ministarstva za informacije pod brojem 1104. od 5. juna 1991. godine.

Sa [e{eqem na ~eluTemperatura na politi~koj sceni u Crnoj Gori se u zimskim danima podigla do ta~ke usijawa.

Od te visoke temperature su umrle i dvije politi~ke partije, Srpska narodna stranka, AndrijeMandi}a i Narodna socijalisti~ka stranka, Emila Labudovi}a.

Oni su iz nacionalnog korpusa pre{li u “demokratski”, formiraju}i NOVU “srpsku” demo-kratiju po ukusu ameri~kog i engleskog ambasadora u Podgorici. A, sve pred parlamentarne izbore.

Vladaju}a ve}ina u crnogorskom Parlamentu preko no}i je donijela odluku o samoraspu{tawu.Ve} se defini{u tri opozicione kolone.Prva je, svakako, Srpska nacionalna lista, koja je sastavqena od Stranke srpskih radikala,

Srpskog narodnog vije}a, velikog broja razo~aranih ~lanova i simpatizera Srpske narodne stran-ke i nekoliko nevladinih organizacija i desetine istaknutih intelektualaca…

Druga je Socijalisti~ka narodna partija Crne Gore koja }e, evidentno je, sama iza}i na pred-stoje}e parlamentarne izbore…

Tre}a politi~ka grupacija }e najvjerovatnije biti “Pentagon lista”, sastavqena od NOVE de-mokratije Andrije Mandi}a i Pokreta za promjene Neboj{e Medojevi}a…

Tako da ovu tre}u grupaciju ~ine biv{i Srbi i davna{wi Srbi. A, sada{wi poslu{nici stra-nih obavje{tajnih slu`bi.

Stranka srpskih radikala je sada u poslani~kom Srpskom nacionalnom klubu koji broji ~eti-ri poslanika: Bojana Struwa{a, Moma Vuksanovi}a, Novaka Radulovi}a i Jovanku Matkovi}.

Spisak razo~aranih poslanika Srpske liste nije kona~an kao {to nije kona~an spisak odbor-nika koji su ve} formirali Srpske nacionalne klubove po op{tinama. U Danilovgradu dva odbor-nika, dva profesora, Jugoslav Blagojevi} i Miqan Stani{i} ve} su napravili Srpski nacional-ni klub. To se isto de{ava i u Bijelom Poqu, na @abqaku, u Nik{i}u, Tivtu, Herceg Novom i dru-gim mjestima…

Srpska nacionalna lista, kao jedina srpska lista na izborima, o~ekuje dobar rezultat. Uz Srp-ski nacionalni savjet, Srpska nacionalna lista }e biti jedini garant srpskom narodu u Crnoj Gori.

Osniva~i NOVE demokratije su po Vu~i}evom i Nikoli}evom receptu poku{ali da razbijuSrpsku listu i da dovr{e potpuno rasrbqavawe Crne Gore.

Nikada ne}emo zaboraviti zakletvu Andrije Mandi}a da }e “…u Crnoj Gori uni{titi Srpskeradikale…”

Nikada ne}emo zaboraviti ni najavu drugog ~ovjeka NOVE demokratije Gorana Danilovi}a,“iz NOVE demokratije treba da ide sve {to je srpsko i {to moè biti srpsko”.

Na Srpskoj nacionalnoj listi stoji velika nacionalna odgovornost. Nama predstoji odlu~nabitka za o~uvawe srpskog nacionalnog identita i odbrana srpskih interesa u neovisnoj Crnoj Gori.

Sa ideologijom ~ije je temeqe i krov sagradio na{ vojvoda Vojislav [e{eq idemo sa jasnomnacionalnom pri~om.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd329(497.11)

VELIKA Srbija : novine Srpskeradikalne stranke / glavni i odgovorni urednik Elena Boì} Talijan. - God. 1, br. 1 (jul 1990)-

- Beograd : Vojislav [e{eq, 1990)-(Zrewanin : Dragi}). - 30 cmMese~noISBN 1452-9165 = Velika SrbijaCOBISS.SR-ID 19291650

VVlast je preko no}i raspisala iz-bore. Nije dobro. Za koga? Pavaqda kao i uvijek za one koji

moraju da razmi{qaju kako da preì-ve od prvog do prvog u mjesecu. Izbo-ri }e se, prijevremeni, odràti 29.marta ove godine. Svima je jasno da je,zapravo, po~ela jo{ ve}a kriza i daDPS i \ukanovi} ̀ ure kako da obez-bijede jo{ jedan mandat vlasti bez ob-zira na sve “rezultate” koje su posti-gli. A, postigli su premnogo…

U Crnoj Gori vlada bijeda i siro-ma{tvo ali su qudi sve vi{e partij-ski podijeqeni, a kada se kaè par-tijski onda se to preslikava i na so-cijalne prilike u neovisnoj dràviCrnoj Gori. Samo oni iz vladaju}ihstranaka imaju pravo da rade {ta ho-}e i da imaju punu podr{ku reìma, ato procentualno i nije tako malo,ali sa druge strane oni koji ne pri-hvataju surovi diktat reìma mogusamo da se mu~e i spadaju u socijalnukategoriju “od prvog do prvog”!

Ogroman ruski kapital je prekono}i napustio Crnu Goru, jedino cr-nogorsko preduze}e, Aluminijskikombinat (koji i nije crnogorski ve}je prodat), ìvi te{ke dane, tako dase ve} na prole}e ove godine o~ekujeoko 2000 otkaza, putna mreà je u pot-puno ruiniranom stawu, niko vi{e ine pomiwe izgradwu auto-puta Bar-Boqare, avio kompanija od svoja dvaaviona polako se gasi, dok cveta pre-

kojezerski {verc kokaina, heroina,marihuane, koji pristiù od na{ihju`nih kom{ija – Albanaca.

Najlikvidnija crnogorska bankaPrva (osnovana 1901. godine), pro{legodine je bila privredni hit jer jeposlovala, po prvi put u svjetskoj

istoriji na na~in {to je svim vi|e-nijim crnogorcima drije{ila kesupo principu kom 20, a kom 50 milionaevra, pa kaù oni obavje{teni, i postotinu. Da bi nabavila tolike nov-ce Prva se zaduìvala kod inostra-nih banaka po kamati od 10 odsto, dok

2 VELIKA SRBIJA BROJ 3279

AAAAkkkkttttuuuueeeellllnnnniiii kkkkoooommmmeeeennnnttttaaaarrrr

SSSSIIIILLLLOOOOMMMMnnaa ssrraammoottuunnaa ssrraammoottuu

•• Vlast je preko no}i raspisala izbore. Nije dobro. Za koga? Pa, vaqda kao i uvijek za one koji mo-raju da razmi{qaju kako da preìve od prvog do prvog u mjesecu. Izbori }e se, prijevremeni, odr-àti 29. marta ove godine. Svima je jasno da je, zapravo, po~ela jo{ ve}a kriza i da DPS i \u-kanovi} ùre kako da obezbijede jo{ jedan mandat vlasti bez obzira na sve ““rezultate”” koje supostigli. A, postigli su premnogo…… U Crnoj Gori vlada bijeda i siroma{tvo ali su qudi svevi{e partijski podijeqeni, a kada se kaè partijski onda se to preslikava i na socijalne pri-like u neovisnoj dràvi Crnoj Gori. Samo oni iz vladaju}ih stranaka imaju pravo da rade {taho}e i da imaju punu podr{ku reìma, a to procentualno i nije tako malo, ali sa druge straneoni koji ne prihvataju surovi diktat reìma mogu samo da se mu~e i spadaju u socijalnu kate-goriju ““od prvog do prvog””!

CCrrnnooggoorrsskkii rree`̀iimm rraassppiissaaoo iizzbboorree

PPii{{ee:: MMiilliiccaa MM.. KKrriivvookkaappii}}

Srpska lista je bila u potpunosti dobar i oproban recept za izbo-re u Crnoj Gori tako da je trend popularnosti bio poodavno vrlo do-bar. Me|utim, to se prije svega nije svi|alo ameri~kom ambasadoru uPodgorici, pa je preko Andrije Mandi}a i Gorana Danilovi}a razbioSrpsku listu, ugasio Srpsku narodnu stranku i u su{tini poku{ao darazori svaku politi~ku ideju o okupqawu Srba.

je za doma}e klijente i to one izDPS-a kamatna stopa bila ispod 6odsto!!!

U me|uvremenu wen neprikosno-veni vlasnik Aco \ukanovi}, ina~epremijerov brat, u~inio je sve prekopartijskih direktora, ministara iostalog rukovodstva da sva mogu}apla}awa budu upravo preko Prvebanke!

I onda se dogodilo ono {to se vi-{e i nije moglo sakriti: da je Prvabanka 2008. godine ostala nelikvidnai to sa velikim problemom od250.000.000 evra. Skoro svi nov~anitokovi u Crnoj Gori su postali polu-blokirani, pa je hitnim mjerama “zasanaciju bankarskog sistema” premi-jer Milo prebacio 50.000.000 evra nara~un Prve banke kako mnogi zapo-{qeni ne bi ostali bez plate i osta-lih primawa. Nije ni malo bio opte-re}en ~iwenicom {to mu je mla|ibrat Aco ve}inski vlasnik Prvebanke.

Privredna slika je umnogome sli~-na nekom pro{logodi{wem miqeu, ato zna~i ni{ta novo, prakti~no neradi ni jedna proizvodna firma osim{to se qudi bave nekim fikcijamaod biznisa presipaju}i iz {upqeg uprazno.

Pojednostavqeno, samo se trgujepo pravilu sve i sva{ta, tako da je tojedina grana privrede koja “radi”, sveostalo je oti{lo u aut.

Za{to izbori na brzinu?A, ponajprije da se dohvati jo{ po-

ne{to {to je ostalo od neprivatizo-vanog kapitala u Crnoj Gori, a to jeElektroprivreda i Poqoprivrednikombinat na ]emovskom poqu, kojinosi svima drago ime “13 jul”! Uosta-lom svi su hoteli prodati, sve dru-{tvene kafane, veliki zemqi{nikompleksi, dok su neke fabrike, po-

sebno na sjeveru Crne Gore prostopolako zamrle, a to se prije svega mi-sli na Vunarski kombinat i IMA-KO u Bijelom Poqu, Fabriku celu-loze i papira u Beranama...

Svaki dobar izvor kvalitetne vo-de zakupqen je od strane pripadnikaDPS-a ili wihovih strate{kihpartnera, svaki sportski klub je ve}u fazi privatizovawa, veliki po-slovni prostori...

Ukupan godi{wi deficit CrneGore (vi{e potro{e nego {to proiz-vedu i zarade), iznosi preko 250.-000.000 evra, dok je ukupni ovogodi-{wi buyet oko milijardu evra. Ono{to se ne zaradi, to se “namakne” za-duìvawem kod MMF-a ili raznihbanaka za “razvoj” i tako je Crna Go-ra u potpunosti potonula u du`ni~koropstvo.

Preko 37 nerasvijetqenih ubista-va koja su se dogodila u samoj CrnojGori posebno iritira poprili~noupla{enu javnost, ali je vlast tolikousavr{ila tehniku izbora da se uop-{te i ne tangira na mnoge tragi~ne icrne podatke! Crna Gora je mala i ne-mo}na dràva. Nemo}na kako finan-sijski tako i na svaki drugi na~in saqudima na vlasti koji imaju ogroman

novac na svojim tajnim ra~unima icrnim fondovima.

âk postoji sumwa da ima i para-lelni buyet koji se zvani~no ne evi-dentira, da se novac sklawa u tajnitrezor koji kontroli{e samo malibroj qudi iz vlasti. Zna~ajan dio tihsredstava se koristi upravo za izbo-re, jer u gladnoj i socijalno opusto-{enoj sredini nije te{ko na}i onekoji svoj glas i dostojanstvo prodajuza mali novac. Sa druge strane velikave}ina gra|ana koji su se na popisuizjasnili kao Srbi, dobija otkaze izupravnih i dràvnih organa. Tako jeMinistarstvo odbrane ve} u potpu-nosti “o~i{}eno” od Srba. Isto je iu Ministarstvu za unutra{we poslo-ve i u svim Vladinim resorima. Pro-sto re~eno hajka na Srbe ne jewava.

[to se ti~e prosvete tu se uveli-ko na skaradan na~in priprema stan-dardizacija crnogorskog jezika, a sa-mo da bi se srpski izbacio kako izuybenika, tako i iz nastave i {kola.Kako }e izgledati taj novi jezik nikone zna, ali je sigurno da su rije{ilida srpski nestane.

Uybenici istorije u osnovnim isredwim {kolama vrve od neistina ifalsifikata. ali to ve} nikoga i nezanima osim novoformiranog Srps-kog nacionalnog savjeta.

Politi~ke prilike su umnogometeè nego ikada ranije, ali kao i ra-nije se moè tvrditi da }e na eventu-alnim izborima 29. marta u Crnoj Go-ri pobijediti DPS i SDP, jer je toistina. Raznim vrstama pritiska pa ikupovinom glasova kako za novac ta-ko i za privilegije, produì}e sevladavina jednog nadasve krimigeni-zovanog reìma...

Ko god bude u predstoje}oj kampa-wi tvrdio, naravno iz same opozici-je, da }e “najzad pobjediti reìm Mi-la \ukanovi}a”, taj laè i ne govoriistinu!

Pomahnitalom reìmu pomaù imnogi iz opozicije rasturaju}i istranke, ali i koalicije.

Srpska lista je bila u potpunostidobar i oproban recept za izbore u



Da li }e Mandi} uni{titi srpske radikale ostaje da se vidi ili }ese mo`da desiti suprotno, ali nama i nije prije}eno prvi put. Nas jepoku{avao ““zatvoriti”” Milo \ukanovi}, Avdul Kurpejovi}, FerhatDino{a, Novak Kilibarda, Goran Danilovi}, Svetozar Marovi}... ijo{ neki mawe poznati, kao {to su Ranko Kadi} i izvjesni Radojica@ivkovi}, ali ni{ta od wihovog posla. Danas u Srpskom nacional-nom klubu u Skup{tini Crne Gore sa radikalima ima jo{ tri posla-nika na istoj ideolo{koj liniji i zadatku –– odbrana srpstva u CrnojGori!

Crnoj Gori tako da je trend popular-nosti bio poodavno vrlo dobar. Me-|utim, to se prije svega nije svi|aloameri~kom ambasadoru u Podgorici,pa je preko Andrije Mandi}a i Gora-na Danilovi}a razbio Srpsku listu,ugasio Srpsku narodnu stranku i u su-{tini poku{ao da razori svaku po-liti~ku ideju o okupqawu Srba.

Poku{aj zatirawa Srba iz poli-ti~kog ìvota, protuma~en je istoonako kako je to uradio nekoliko go-dina ranije po zlu ~uveni Novak Ki-libarda, udbina krtica i izvo|a~ pr-qavih poslova...

Stranka srpskih radikala se od-mah suprotstavila suludom i poli-cijskom projektu da se “pravi jednastranka iz koje }e se istjerati svi na-cionalno izja{weni Srbi, pa i da seu imenu stranke izbri{e sve {to jesrpsko”!?

Srpska lista, odnosno poslanici,u tom sukobu po~eli su da se oprede-quju, pa su osim Bojana Struwa{a,koji je ostao vjeran programu Stran-ke srpskih radikala i Srpske liste,Mandi}a i Danilovi}a napustili po-slanici dr Mom~ilo Vuksanovi} iJovanka Matkovi}, pa ne{to kasnijei Novak Radulovi}. Ima jo{ nagovje-{taja da }e vjerni svom programu, po-slanici {iriti ovaj klub koji je ume|uvremenu u Parlamentu Crne Go-re dobio ime, Srpski nacionalniklub. Ono {to je sigurno ~iwenica

jeste da je poku{aj rasturawa Srpskeliste kao i uni{tewe Srpske narod-ne stranke najja~i udar na srpski na-rod u Crnoj Gori u zadwih dvadesetgodina.

Poznata nam je ~iwenica da je An-drija Mandi}, ~uveni {trajka~ gla|uu trenutku kad su radikali odbili danestanu kao {to je nestala Srpska na-rodna stranka i Narodna socijali-sti~ka stranka uzviknuo: “Kunem sedjecom da }u uni{titi srpske radikale”!

Da li }e Mandi} uni{titi srpskeradikale ostaje da se vidi ili }e semo`da desiti suprotno, ali nama inije prije}eno prvi put. Nas je poku-{avao “zatvoriti” Milo \ukanovi},Avdul Kurpejovi}, Ferhat Dino{a,Novak Kilibarda, Goran Danilovi},Svetozar Marovi}... i jo{ neki mawepoznati, kao {to su Ranko Kadi} iizvjesni Radojica @ivkovi}, ali ni-{ta od wihovog posla. Danas u Srp-skom nacionalnom klubu u Skup{ti-ni Crne Gore sa radikalima ima jo{tri poslanika na istoj ideolo{kojliniji i zadatku – odbrana srpstva uCrnoj Gori!

Za~udo da ~uvenom {trajka~u An-driji Mandi}u, poluvojvodi i biv-{em lideru, pada na pamet da uni{tisrpske radikale u Crnoj Gori kada sekao do ju~e zakliwao da treba sru{i-ti reìm. Moè se samo pretposta-viti da su mu za srbomr`wu, inici-jalnu kapislu upalili ameri~ki i

britanski ambasador. Nevjerovatnoali istinito da je gasna kriza u samojSrbiji proizvela i novo ime grobaraSrpske narodne stranke sa ve} veomapoznatom skra}enicom GAS {to zna-~i Goran, Andrija i Slaven (ovaj tre-}i je izvjesni podgori~ki biznismenkoji je pro{le godine “pobijedio” natenderu oko opremawa Ministarstvaunutra{wih poslova i tako se kaofunkcioner stranke ovajdio od re-ìma). Stranka srpskih radikalapriprema specijalno izdawe VelikeSrbije u kome }e na jasan na~in obja-sniti “po{tewe” GAS-ovaca ali }ese, u me|uvremenu saznati jo{ pone-{to. Na primjer, imamo izjavu jednogod biv{ih visokih funkcionera Na-rodne stranke u kojoj se potanko obja-{wava kako je Goran Danilovi} mo-lio narodwake da iz DPS-a ~iji jebio ~lan, pre|e u Narodnu stranku.Sve o ovim pikantnim detaqima ~i-taoci Velike Srbije }e uskoro znati.Obe}an nam je snimak sa ameri~kograzara~a u kotorskoj luci gdje An-drija Mandi} stoji mirno na himnuSekule Drqevi}a i proslavqa 21.maj, dan nezavisne Crne Gore.

Naravno da }emo objaviti tran-skript razgovora Nikoli}a i Vu~i}akada karakteri{u Mandi}a i Dani-lovi}a. Za Radunovi}a jo{ nijesu ~u-li i da postoji. Dva odbornika SNS-a iz Danilovgrada ostali su da u Srp-skoj nacionalnoj listi brane pro-gram Srpske liste, ali i samo srp-stvo. Lomovi u biv{oj Srpskoj narod-noj stranci se tek o~ekuju. Naime, za-misao ameri~kog ambasadora da izNove demokratije, a tako se zvala istranka biv{eg ministra policije izSrbije Du{ana Mihajlovi}a, sada bi-znismena, a nekada{weg operativcasrbijanske UDBE, izbaci sve {to jesrpsko ili {to bi moglo biti srp-sko. Uru{ava}e ovu stranku stalno ikona~no. Ne moè se ideologija ovetrojice polupoliti~ara i polubi-znismena vje~ito zasnivati na preva-rama, poluistinama i ordinarnim la-ìma. Sve ima svoj rok upotrebe i on-da prolazi.

Nije osnovni ciq Nove demokra-tije da materijalno obezbijedi svojenajuè rukovodstvo dok im ~lanstvoi aktivisti grcaju u besparici i uda-rima reìma. Nije osnovni zadatakNove demokratije da se odabrani{etkaju sa ameri~kim ambasadorompo Skadarskom jezeru i kawonu Taretro{e}i narodni novac i to onog na-roda koji je jedino i genocidno, naci-sti~ki ugroèn od samog reìma, alii politike koju personifikuje amba-sador SAD-a!



Nije osnovni ciq Nove demokratije da materijalno obezbijedi svo-je najuè rukovodstvo dok im ~lanstvo i aktivisti grcaju u besparicii udarima reìma. Nije osnovni zadatak Nove demokratije da se oda-brani {etkaju sa ameri~kim ambasadorom po Skadarskom jezeru i ka-wonu Tare tro{e}i narodni novac i to onog naroda koji je jedino i ge-nocidno, nacisti~ki ugroèn od samog reìma, ali i politike kojupersonifikuje ambasador SAD-a!

O promeni vlasti:Znate, vlast moè da se promeni

pu~em, dràvnim udarom, ustankomili revolucijom; ali opet posle togamoramo i}i na izbore ako èlimo dapo{tujemo narodnu voqu.

O ure|ewu dràve:Mi smo stranka koja se zalaè za

realizaciju svih najmodernijih do-stignu}a parlamentarne demokratije;stranka za unitarnu centralizovanudràvu, za princip – jedan gra|anin –jedan glas; stranka koja je za potpunuravnopravnost nacionalnih mawina istranka, koja je za parlamentarni ob-lik politi~kog reìma, za razliku odpredsedni~kog oblika u okviru siste-ma vlasti, s obzirom na to da predsed-ni~ki sistem ima neke elemente kojimogu izazvati krizu u dru{tvu, krizuposle sukoba politi~kih faktora, a~isti parlamentarni sistem, kakav jerecimo u Nema~koj, Engleskoj iliItaliji, ima mnogo {iri prostor zanivelisawe svih politi~kih interesai za ublaàvawe kriznih momenata.

Nacionalna svesti patriotizam:

Srpski radikali se zalaù za sveo-buhvatno razvijawe srpske nacional-ne svesti i patriotizma, koje }e bitiu funkciji ja~awa demokratskog po-gleda na svet i nespojivo sa bilo ka-kvim pritiscima, dezinformacijamaili naivnim glorifikacijama. Isti-nito prikazivawe zbivawa iz pro-{losti i sada{wosti moralna je oba-veza i na~in primeren ciqevima koji~uvaju dostojanstvo naroda i ponosli~nosti.

Za {ta se zalaèmu spoqnoj politici:

Mi èlimo prijateqske odnose sasvim narodima i dràvama, ali ne da-mo ni jednoj stranoj dràvi da se me{a

u na{e unutra{we poslove. @elimostriktno po{tovawe nezavisnosti,èlimo potpuni suverenitet, terito-rijalni integritet. Nikome ne popu-{tamo, ni jednoj velikoj sili i nismoza re{avawe politi~kih problemavojnim putem.

Mi smo za to da se na{a zemqa vra-ti u sastav svih me|unarodnih organi-zacija u ~ijem smo sastavu bili, pa smosuspendovani, iskqu~ivani i {ta namse sve de{avalo kroz vreme, ali, na-ravno, ne po cenu na{ih interesa. Mismo zate~eni jednom izrazitom anti-srpskom politikom koju vode zapadnedràve, ~iji je ciq razbijawe srpskedràvne teritorije, srpskog naroda,stvarawe {to ve}eg broja malih drà-va na Balkanu. Te zapadne sile èlerazdvajawe Srbije i Crne Gore, èleda nam otmu Kosovo i Metohiju,Sanyak i Vojvodinu. Da Srbiju sveduna Beogradski pa{aluk, a ove terito-rije koje bi odvojili od zajedni~ke dr-àve, naravno, bile bi prepu{tene na

milost i nemilost tradicionalnimsrpskim neprijateqima i na tim teri-torijama srpskom narodu bi opstanakbio nemogu}.

O odnosima sadrugim strankama:

Znate, mi apsolutno poverewe ni-kome ne ukazujemo. Kada bismo verova-li drugim partijama, ne bismo formi-rali svoju stranku i ne bismo se bori-li za vlast. Mi smo stranku formira-li, izme|u ostalog, i zbog toga {to nijednoj drugoj partiji ne verujemo, i{to sve druge partije smatramo poli-ti~kim protivnicima. Nama nije ciqda protivnici uspeju, nama je ciq daprotivnici propadnu, jer ako su pro-tivnici uspe{ni ne moèmo mi uspe-ti, onda mi propadosmo. Ako protiv-nici propadaju, mi imamo {ansu dauspemo.

O Milu \ukanovi}u:\ukanovi}u i wegovom mafija-

{kom reìmu ni{ta nije sveto. Spr-


CCCCrrrrttttiiiicccceeee

RRRRiiiijjjjeeee~~~~iiiikkkkoooojjjjeeee sssseeee ppppaaaammmmtttteeee

DDrr VVoojjiissllaavv [[ee{{eeqq oo ddrr`̀aavvii,, nnaacciioonnaallnnoojj ssvveessttii,, pprraavvoossllaavvqquu,, kkoommuunniizzmmuu……

PPrriirreeddiioo:: RRaannkkoo @@uuggii}}

daju se sa wego{evskom Crnom Gorom,a najvi{e vrednosti su im izdaja, lo-povluk i svakovrsni kriminal. Oba-veza svih nas je da im suprotstavimona{e prave vrednosti, qubav premaotaybini, po{tewe, moralnost iistinoqubqe. Ne smemo im dozvolitida na teritoriji na{e otaybine praveveliku Albaniju, ne smemo im dozvo-liti da otmu na{u juna~ku Crnu Goru,Svetog Petra Cetiwskog, vladiku Ra-da i Vasilija Ostro{kog.

Za{to nam Amerikai Engleska ne mogu biti

prijateqi?Oni su u Drugom svetskom ratu

bombardovali samo Srbiju. [to nisubombardovali Zagreb, Hrvatsku?Bombardovali su srpske gradove, Beo-grad na pravoslavni Vaskrs, da li je toslu~ajno? [ta su radili u Leskovcu saavionskim bombama? U tom smo savezumi bili, a oni su nas i tada uni{tava-li vi{e nego Nemci. Francuzi su bi-li pod nema~kom okupacijom; oni suokupirani pre nego {to je za nas po-~eo Drugi svetski rat, tako da o Fran-cuzima u tom slu~aju ne moèmo da go-vorimo. [to se ti~e Engleza, moèmodati veliku istorijsku zamerku êr-~ilu zbog wegove politike pred krajDrugog svetskog rata i bukvalno zbogpredaje vlasti.

O Pravoslavnoj crkvii komunizmu:

Iz Drugog svetskog rata Srpskapravoslavna crkva je iza{la skoro

uni{tena, sa prepolovqenim sve-{tenstvom, razorenim hramovima, udefanzivi pred komunizmom i inter-nacionalizmom, svakodnevno terori-sana od nadobudnih reìmskih funk-cionera, izloèni montiranim sud-skim procesima u kojima su sve{teni-ci osu|ivani na smrt ili duge zatvor-ske kazne. Vi{e je stradala pod komu-nistima i vi{e je sve{tenika izgubi-lo ìvot od komunisti~kog reìmanego pod celokupnom turskom okupa-cijom.

O religijama i verskimzajednicama:

Srpska radikalna stranka je poli-ti~ka partija veruju}ih qudi, kojiprema Srpskoj pravoslavnoj crkvi ga-je poseban odnos, po{tovawe i uvaà-vawe, ali su istovremeno izrazito to-lerantni prema svim drugim religija-ma i verskim zajednicama.

O mitinzimai javnim skupovima:

Mi radikali smo veoma oprezni uzakazivawu javnih skupova. Odustaje-mo od javnih skupova onda kada je situ-acija uzavrela. Skupovi su demokrat-sko pravo. Samo, politi~ke partijemoraju biti oprezne u raspolagawutim demokratskim pravom. Da ne bi todovelo do nekih posledica koje se neèle, koje nanose {tetu i onome koorganizuje mitinge i demonstracije.

O Srbima katolicima:Vidite, u Drugom svetskom ratu

najgori su se pokazali Srbi katolici

iz zapadne Hercegovine. Tamo su naj-gore usta{e bile. U ovom ratu oni suopet bili najgori. Ogroman broj ih je,dodu{e, izginuo, posebno u Isto~nojSlavoniji i na drugim rati{tima, jersu ih Hrvati gurali tamo gde je bilonajgu{}e. A, izvorni Hrvati nemajudobro mi{qewe o wima. Recimo, Za-gorac ne moè da podnese zapadnogHercegovca ni na kilometar i najgoremi{qewe o wemu ima. Ali, kada tre-ba da im posluè za neke poslove ko-jih se oni ina~e libe, onda su dobrodo-{li.

O zapo{qavawu:Kao direktor firme zapo{qavao

bih onog ko je sposoban da obavqa po-sao. Tu u principu nacionalnost ni-{ta ne zna~i, a ~esto ni diploma ni-{ta ne zna~i, treba ga proveravati dali zna da radi. Moè diplomu da oka-~i ma~ki o rep, ako ne zna da radi.

O komunizmu:Komunizam nije neka ideologija za

potcewivawe. To je jedna veoma mo}nai opasna ideologija. Ideologija kojanam je nanela mnogo zla. Koja nas jeskoro upropastila kao narod. Ali, nesamo nas, nego i ogroman ruski narod,isto~noevropske narode koji su robo-vali pod komunisti~kom diktaturom.Ali, ta ideologija je imala realnoutemeqewe u socijalnoj bedi i potla-~enom poloàju velikih dru{tvenihgrupa i {irokih dru{tvenih slojeva iona je nastala na izvesnom prirodnomsupstratu.


CCCCrrrrttttiiiicccceeee

SSSSvjedoci smo zadwih godina kakojedna brutalna politika pretva-ra me|unarodni sud u Hagu u

sredstvo prisile i nasiqa pod ~ijimokriqem se vr{i pravno lin~ovaweneposlu{nih od strane velikih i mo}-nih. Primjera je dosta a najdrasti~ni-ji primjer za ovako ne{to je proceskoji se vodi protiv junaka ove pri~e,predsjednika srpskih radikala prof.dr Vojislava [e{eqa.

Pratim pomno su|ewe Vojislavu[e{equ od samog po~etka i morampriznati da sam ~esto osje}ao strahdokle }e izdràti sa odbranom i onimprkosnim dràwem, kako to samo Sr-bin umije, dok se bori protiv Krivdeu neravnopravnoj utakmici u kojoj jesve nakloweno wegovim protivnici-ma sa druge strane. Iz tog straha za ju-naka ove pri~e koju vam pri~am, ja samuvijek izlazio sa nekom novom energi-jom koja djeluje qekovito.

Za ovih {est godina snaga Vojisla-va [e{eqa je ~esto bila na te{kimispitima, a on onako stamen i jak, sapuno argumenata, iz svih tih bitki iz-lazio je jo{ ja~i i tu nepravednu utak-micu u~inio toliko zanimqivom, da jekri{om prate i navijaju za na{eg Vo-ju [e{eqa wegovi najve}i neprijate-qi. Politika Zapada vi{e se i ne tru-di da sa~uva privid pravednosti i svo-ju bezo~nost i nevi|enu brutalnost ja-sno poku{ava da demonstrira u Hagu.

Vjerovatno bi do sad bili svjedociplodova bestijalnosti {eveningenskearene da se tamo nije na{ao Vojislav[e{eq. Tako je moj i va{ junak po-stao simbol otpora i odbrambeni be-dem hordi pla}enika koja nasr}e nana{ narod. Svima je vaqda jasno damontirani procesi u Hagu imaju zakrajwi ciq satanizovawe srpskog na-roda i poku{aj da se porazi na svimpoqima. Cinizam vlada svijetom ot-kako ima mo}nika koji, opijeni svojommo}i, nisu spremni da se zaustave u

svom pohodu i da sagledaju teìnu svogvlastitog zlo~ina.

Politi~ki primitivizam se ra-{irio sa Zapada po cijelom svijetu iprijeti narodima poput na{eg, fa-brikuju se najbezo~nije laì, obmawu-ju lakovjerni i {to je najgore i {tonajvi{e boli uspje{no nalaze doma}iizdajnici i poltroni Zapada za najpr-qavije radove za sitne pare. Doma}egkukavi~luka je bilo oduvijek ali se sawim kroz istoriju uvijek izlazilo nakraj, sada kukavice vladaju, a to Srbinisu zasluìli. Zbog takvih, kakvi suna vlasti u Srbiji i Crnoj Gori, junakovog teksta ve} {estu godinu ni krivni duàn provodi u ha{kom kazamatu.

Koliko smo do sada samo puta bilisvjedoci kako se u Hagu od zlo~incapravila `rtva i kako `rtva biva nanajcini~niji na~in prikazana kao iz-vr{ilac zlo~ina. Protiv bezo~nogobmawivawa svjetskog javnog mwewa isatanizovawa srpskog naroda, jediniglas otpora i istine je glas na{egpredsjednika Vojislava [e{eqa.


SSSSnnnnaaaaggggaaaa aaaarrrrgggguuuummmmeeeennnnaaaattttaaaa

•• Svjedoci smo zadwih godina kako jedna brutalna politika pretvara me|unarodni sud u Hagu usredstvo prisile i nasiqa pod ~ijim okriqem se vr{i pravno lin~ovawe neposlu{nih od stra-ne velikih i mo}nih. Primjera je dosta a najdrasti~niji primjer za ovako ne{to je proces kojise vodi protiv junaka ove pri~e, predsjednika srpskih radikala prof. dr Vojislava [e{eqa

IIssttiinnaa oo VVoojjiissllaavvuu [[ee{{eeqquu

PPii{{ee:: VVllaaddiimmiirr VVuukkoovvii}}

[[[[EEEE[[[[EEEEQQQQjjjjeeee nnnneeeessssaaaalllloooommmmiiiivvvv

Wegova borba protiv suludog podu-hvata, da se tu|i ra~uni plate srpskomkrvqu i suzama, odavno je pre{la nad-qudski napor i kao takva osta}e sve-vremena i zabiqeèna u pam}ewu qu-di koji misle slobodno. Ponekad po-mislim kako nas istorija ipak nije na-u~ila kao narod, da je naivno od drugiho~ekivati da nam rje{avaju probleme.

Treba da iskoristimo to {to ima-mo velikog ~ovjeka kao {to je Voji-slav [e{eq i pruìmo mu bezrezer-vnu podr{ku u pravednoj borbi za in-terese srpskog naroda u cjelini.Uostalom taj ~ovjek je podnio vlasti-tu `rtvu i svoje li~no podredio inte-resu svog naroda, zar nam to ne govorisamo za sebe. Wegova borba protiv si-stematskog prikrivawa zlo~ina kojesu drugi pravili prema nama je borbaprotiv genocidnog procesa koji se vo-di prema na{em narodu od strane onihkoji su te zlo~ine inspirisali i na tajbizaran na~in, svoje prqave tragoveèle da sakriju.

Dok gledam duel Vojislava [e{eqprotiv inkvizitora novog svjetskogporetka u Hagu, duboko se zamislim isvaki put otkrijem neki novi izvorsnage, da bar dam svoj skromni dopri-nos u borbi protiv protagonosta pa-klenog plana onih, koji su ubijalibombama na{u djecu, koji su ru{ilina{e gradove i koji su zatrovali na{uzemqu osiroma{enim uranijumom iko zna ~ime jo{, pa makar i ovim tek-stom. Ako je i bilo onih koji nisu vje-rovali u ~iwenicu da se u Hagu sudisamo jednom narodu, imaju prilike dase uvjere u procesu protiv [e{eqa daje to stvarno tako i da se po svaku ci-jenu èli osuditi najboqi me|u nama.

I dok se tuìteqi u sramnom pro-cesu protiv na{eg Voje ponekad zako-

prcaju nebi li, po svaku cijenu preki-nuli wegovu briqantnu odbranu i ta-ko ga bar na trenutak poku{ali da de-koncentri{u, pomislim da je na{ ju-nak potreba jednog ugroènog narodada kroz wegov lik bude shva}en u svo-joj herojsko-tragi~noj situaciji. Zbi-qa, kroz wegov lik i progovara svenaj~istije i najveli~anstvenije {to jejedan narod mogao da pokaè u svojojborbi za goli opstanak, koja mu je na-metnuta na najprqaviji na~in.

U svjetskoj politici odavno ni{tanije na svom mjestu a lik Vojislava[e{eqa ima neugasiv sjaj i otkrivanam sve laì i obmane koje su opravda-

vale nasiqe nad qudima i ~itavim na-rodima. Wegova moralna ~istota i he-rojska odva`nost u odbrani svog naro-da srazmjerna je koli~ini laì kojuprosipaju oni koji bi istini da sude itako osiguraju barem neku lrgitim-nost pred licem svjetske javnosti, sveone zlo~ine koje su nam u~inili i ko-je nam ~ine.

Isku{ewe Svetog Petra Cetiw-skog i veli~ina wegove sveta~ke od-lu~nosti u ovom vremenu nam mora bi-ti razumqivija nego ikada ranije. Uvremenu kada se mora imati hrabrosti pamet da bi se shvatila pozicija na-{eg nacionalnog poloàja i sveci po-staju ratnici. A niko trenutno od Sr-ba ne demonstrira boqe snagu i karak-ter ovog naroda od prof. dr Vojislava[e{eqa.

Rijetki su oni koji mogu da spozna-ju sve planove koji su prethodili naj-novijem kolektivnom stradawu srp-skog naroda, a on nam ih je sve rekao iobjasnio. Objasnio je ne samo nama ne-go i svjetskoj javnosti koja nam nije bi-la naklowena sve ove godine unazad.îni se da za srpski narod cijela srp-ska diplomatija nije uradila kolikoVojislav [e{eq iz zatvorske }elijeu Hagu. On je jedini glas istine, koji jepustio neposlu{ni i nepokorni Sr-bin, koji se daleko ~uje.

Wegova borba je postala simbol zaPravo i Pravdu, za izvorne principeme|unarodnog prava koji su done{eniza dobro svih naroda i koji bi trebaloda budu garant za pravedno sprovo|e-we pravednih odluka a koji se danasdrasti~no kr{e i sprovode selektiv-no. Nije Voja [e{eq pristao da semalodu{no povu~e pred arogantnimucjenama, svjestan na{ih unutra{wihraskola poku{ao je i u velikoj mjeriuspio da nas sloì i posavjetuje. Bioje odlu~an kada je to nama bilo po-trebno i dao nama pravi primjer kakose treba boriti i odbraniti svoje te-meqne interese. Razbudio je na{ junaksvoj narod, pokrenuo ga iznutra. Natje-rao nas je da probudimo svoj nacional-ni duh koji je bio uspavan, po~eli smoda mislimo i da se na pravi na~in od-nosimo prema sebi.

Kaù da na karakter ~ovjeka uti~eambijent u kome je taj ~ovjek odrastao.Iz ovoga nam je jasno za{to je [e{eqnesalomiv i tvrd kao najtvr|i kamen.Hercegova~ki je Srbin na{ Voja. Ta-mo u Hercegovini dobrih qudi i ka-mena nije nikada falilo. Ti dobriqudi koji tamo ̀ ive vjekovima su una-zad pla}ali skupo to {to su po{tova-li i voqeli svoje srpsko porijeklo. Utom kraju su stasiti i kr{ni Herce-



govci, isprepletanim glasovima is-pjevali najqep{e srpske pjesme.

Nacionalni prkos, ~ojstvo i po-{tewe su ono sa ~ime se Srbi iz tihkrajeva mogu pohvaliti, i ba{ takav jei onaj o kome ovdje pi{em. Prekaqenite{kim ìvotnim uslovima, Herce-govci od svih Srba najizraènije ima-ju usa|enu nacionalnu svijest u svakogpojedinca. Onda i ne ~udi {to suostra{}eni komunisti posle Drugogsvjetskog rata, raznim metodama, vr-{ili progon srpskog stanovni{tva saovog vjekovima srpskog prostora.

I sam Vojislav [e{eq je znao dakaè, kako je najve}e qudske vrijedno-sti nau~io da cijeni druè}i se sa na-rodom iz svog Popovog poqa. Iz tihsusreta sa svojim narodom on je kasni-je i izgradio svoju doslednost, orinci-pijelnost, stabilnost, upornost, pa iborbenost.

Unuka i praunuka starih Solunaca,onih junaka koji su ginu}i za Srbijuomogu}ili Versaju da ozvani~i Kra-qevinu Jugoslaviju, vi{e nigdje nema.Ratnici sa Neretve koji su, onako srp-ski, navaqivali jedni na druge, jo{ìve i ìvotare, premda u izhodi{tu~etnici nisu uspjeli da odbrane mo-narhiju, ba{ kao {to ni partizani ni-su uspjeli da sa~uvaju Republiku ovje-renu na Jalti. Sad i ~etnici i parti-zani istu rakiju piju i istu tugu tugu-ju, jer su i jedni i drugi poraèni. Za-{to su, i ~ijom sve zaslugom, Srbi iz-gubili i one ratove koje su dobili, ka-zao je u velikoj mjeri Vojislav [e-{eq u Hagu za ovih {est godina.

Tvrdo uho ha{ko–ameri~ke pravdenevoqno slu{a sve ono {to mu tamoiza zidina [eveningena saop{tavaVojislav [e{eq. Hvala Bogu pa jetehnika uznapredovala tako da se we-gov glas i mnogo daqe ~uje, i mnogo da-qe, i mnogo vi{e nego {to su mo}nici

Zapada mogli da naslute. Prepri~ava-ju se dijalozi [e{eqa sa sudijama ituìteqima na svakom koraku, posta-le su neke wegove izjave u Hagu anto-logijske i ve} zapisane i tako sa~uva-ne od nezaborava.

Wemu je optu`nica pisana na osno-vu wegovih izjava i novinskih ~lanakakoje je pisao prije i dok je na tlu biv-{e Jugoslavije bjesnio gra|anski ivjerski rat. Ali za [e{eqa je ta op-tu`nica nebitna, jer on je tamo zbogdrugog posla. Po{ao je srpski vojvodau Hag da dokaè da je Jalta pojela Ver-saj, a hladni rat Jaltu. Da je rat u biv-{u Jugoslaviju uvezen sa strane i da jeodakle je uvezen i kontrolisan i pro-jektovan na {tetu Srba i Srbije.

Dok je trajao slu~aj pokojnom Slo-bodanu Milo{evi}u tuìteqka i tu-ìoci su slu{ali prve ~asove iz isto-rije dràve kojoj sude, zapamtili ko-liko je on bio neugodan i zbog toga sedugo ali Boga mi neubjedqivo pripre-mali za [e{eqa. Bavili se traè-wem dokaza kojim bi dokazali [e{e-qevu krivicu. Nail{i su na tvrdo.Na{ predsjednik ne krije da je srpskinacionalista, a i za{to bi? On optu-`nicu u cjelini razumije kao prizna-we tuìla{tva da sudi nevinom ~ovje-ku. Eto pitawa: za{to je sva~iji naci-onalizam dozvoqen, a srpski opasanpo cijeli svijet? Koliko smo puta bi-li svjedoci podmuklosti tuìla{tvada na svaki na~in diskredituju [e{e-qevu li~nost.

Sjetimo se samo, kada ve} pri~am owegovom nacionalizmu, kada tuì-teqka zajedqivo u uvodnoj rije~i tvr-

di da je [e{eq svoj politi~ki ìvotpo~eo kao komunista. Wegov odgovorje bio da je ìvot po~eo ro|ewem, a ukomuniste se upisao u pubertetu. To jei cijela istina jer heroj ove pri~e jero|en kao Srbin i sude mu zbog wego-ve zrelosti, a ne zbog puberteta, sudemu kao velikom Srbinu.

Mislili su da jure zeca a istjeralisu lava. A {ta sve nisu poku{ali kadasu vidjeli u kakav su se problem uvali-li. âk su trenutno najve}eg Srbinapoku{ali da proglase Hrvatom. ̂ ini-li su to hrvatski srbomrsci u dosluhusa srpskim srbomrscima, naàlost itakvog doja ima me|u nama. I {ta supostigli? Postigli su jedno velikoni{ta i navukli na sebe sramotu igrijeh. Wihova je nemo} velika, istokao {to je veli~ina `rtve koju [e-{eq podnosi i koja ga ~ini sve ve}imu na{im o~ima.

Pitam se da je neko drugi na wego-vom mjestu da li bi izdrào, siguransam da ne. Ha{ki inkvizitori ulaùgrdne napore da ospore svaku rije~ Vo-je [e{eqa koju izgovori u Hagu, ne bili tako sudskim vratolomijama prido-bili dokaz vi{e da je tzv. nezavisnostKosova pravedna, jer su opasni srpskinacionalisti krivi za sve {to se do-ga|alo i {to bi se moglo desiti naBalkanu i u Evropi, dok [e{eq uspje-{no dokazuje suprotno.

Kada su krenuli televizijski pre-nosi Vojinog su|ewa nisam mogao nida zamislim da }e me iz ve~eri u ve~erneka sila magijski privla~iti tvekranu. Nekako se ~ini da je serija unastavcima iz Haga postala remek-dje-



lo wenog reìsera, a on je glavni ak-ter u woj. Zbog toga nisam mogao, a nemogu ni sad, za [e{eqa re}i da je su-àw.

Ponekad sam uhvatio sebi kako muzavidim jer je slobodniji u pritvorunego mi na slobodi. Wegov duh je ne-sputan, wegov smisao za humor nepono-vqiv i kao takav on kod nas gledalaca~esto izmami osmjehe i tako od sudanapravi komediju. U ~asovima posle-pono}ne tame, su|ewe [e{equ kojeide u epizodama puno je dramatur{kihobrta.

Nije slu~ajno {to se su|ewe re-prizira kada Srbija i Crna Gora uve-liko spavaju ali ni to nije problemmnogima koji ostaju uz TV do ranih ju-tarwih sati i prate proces koji je mo-`da i najsli~niji procesu koji su vo-dili Hitlerovi nacisti protiv Geor-gi Dimitrova 1936. godine. Nezami-slivo je tada bilo, za cijeli svijet, dabilo ko iz tog procesa izvu~e ìvuglavu u sred gujinog gnijezda. Ipak de-silo se to Georgi Dimitrovu i od op-tu`nice koja ga je teretila za paqeweRajhstaga nije ostalo ni{ta.

Isto tasko nezamislivo je danas uvrijeme stvarawa demokratske civi-lizacije da se nekome kome se sudi od-uzima pravo na odbranu a to se upornopoku{ava uraditi Vojislavu [e{e-qu. Koliko je samo puta su|ewe dola-zilo do ta~ke kada je prelazilo prekogranice stvarnosti. Drama glavnog ju-naka ovog montiranog procesa ne pre-staje ni kada oni koji odre|uju minuta-ù snimka naprasno prekini program,ona se nastavi u budnoj svijesti gleda-laca kojima jedino ostaje da pretpo-stavqaju. U odmjeravawu pravde i kriv-de, Vojislav [e{eq je jasno pravduprenio na sve nas i svoj stav da mora

do}i do jednog kraja – pravo ili smrt.Kada je Vojislav [e{eq dobro-

voqno po{ao za Hag, znao je da stupana scenu na kojoj }e biti omraèn iìgosan od mnogih. Za wega je to bilasamo va`na ~iwenica, da za svetskupubliku moè da prikaè koliko we-govo pravo ima snagu da razobli~i li-ce onih koji ga mrze. I dok svijet mo-ralno posr}e sa svojom liberalnomdemokratijom koja se gu{i u laìma ispekulacijama, na{ junak iz ove pri~edokazuje da je ba{ to uzro~nik krvavedrame koja se odigrala izme|u nekadabratskih naroda na prostoru biv{eJugoslavije.

On nepokolebqivo isti~e svojupoziciju od koje ne odustaje i tako sva-ki put one preko puta wega natjera napovla~ewe. I dok su nam u{i pune ga-lame o wudskim pravima, prava su datai za pse i ma~ke, ali ne jednom ~ovjeku,Srbinu koji èli da se brani sam.

U na{oj istoriji sve se tragi~noponavqa. Milo{ Obili} je dao svojuglavu za rije~, da nije te rije~i {ta binas razlikovalo i dijelilo od glista.Mi se kao narod oprewdequjemo zacarstvo nebesko i to je na{a su{tinakao naroda u cjelini. Isti oni koji da-nas kude [e{eqa, nekada su kudiliKara|or|a. Govorili su i tada kao{to ih i sada slu{amo da mi{ ne mo-è protiv slona, da treba biti poni-zan i mali, sve dok se ne pretvorimo ustonoge.

Odgovor [e{eqa na to je “Ne|u daìvim kao stonoga, boqe je da umrem ada ostanem ~ovjek koji zasluùje po-{tovawe. Mogu ne ubiti ali ne i po-raziti.” Ovakav stav ne moè a da neizazove divqewe svakog obespravqe-nog ~ovjeka na planeti. To su rije~ikoje su [e{eqa napravile najve}im

borcem za qudska prava, a da je svijetneko normalno mjesto on bi bio ovjen-~an svim mogu}im priznawima. Ovakoìvimo na planeti koja je postala ̀ a-losno mjesto.

Evropa je postala obi~na birtijana ~ijem ulazu pi{e: “Zabrawen ulazza Srbe!”A institucije kao {to je Ha-{ki tribunal su postale dio ma{ine-rije apsurdnog politi~kog projektakoji ne brani ~ak ni privid prava ipravednosti, a wegovi nalogodavcipoku{avaju svoj zlo~in nad Srbima daopravdaju tako {to }e kazniti Srbe.

Onaj koji je spreman da da svoj ì-vot za boqi ̀ ivot srpske djece, za svojnarod i vjeru znaju}i da ga na zemqi ne~eka nikakva nagrada, veliki je ~o-vjek. To je ~ovjek koji ne stavqa svojli~ni interes na prvo mjesto, ve} jespreman da `rtvu koju su prioje wegaprinijeli samo velikani kao {to jeon. Koji pravi patriota nije za ujedi-wewe svih Srba u jednu dràvu Srbi-ju? Koji to patriota ne voli i ne cije-ni vi{e svoh sunarodnika nego nekogasa strane?

Pravi Srbin razmi{qa svojomglavom i ne podnosi da mu neko obli-kuje mi{qewe, vodi se svojim instik-tima i ima inata i pravdoqubivosti,koliko je potrebno da se razlikuje oddrugih. Pa nijesmo li mi onda svi Vo-jislav [e{eq? Slobodno i nama moguda sude za {ta sude i wemu! Ali ne, onisu za primjer uzeli najboqeg od nas.Misle tako }e prepla{iti ostatakSrbadije i ko zna mo`da bi i uspjeli usvom naumu, da strah nije ba{ iz Hagarastjerao sam Voja [e{eq. Liderstranke kojoj pripadam je tako u{ao ulegendu i postao simbol borbe protivtiranije i nasiqa a nama wegovim po-liti~kim sledbenicima, primjer ka-ko se treba boriti i istrajati u ~asnojborbi.

Sloboda [e{equ!




KKKKao {to sam i nagovijestio prijepetnaestak dana, kad god reìmu malom Montenegru krene u

razbijawe opozicionih partija, a tre-nutno je razbio Srpsku narodnu stran-ku i Pokret za promjene, izbori su si-gurno tu. I stvarno, ~im je stigla novagodina, Vlada Montenegra je odmah do-nijela odluku da predloì Skup{ti-ni skra}ewe mandata, ~ime se sti~uuslovi da predsjednik Montenegra, ne-ki anemi~ni Vujanovi}, raspi{e par-lamentarne izbore za 29. mart, kako bise opozicija potpuno iznenadila i za-tekla nespremna. Mada, na{a je opozi-cija uvijek nespremna i iznena|ena.Isto se desilo i sa parlamentarnimizborima koji su bili zakazani 10.septembra 2006. godine, odmah nakonreferenduma. Izborne radwe su oba-vqane po avgustovskom àropeku u je-ku turisti~ke sezone, a partijske pro-mocije u kupa}im ga}icama na plaà-ma i no}u po diskotekama!

Ovog puta {ef reìma, neki Mi-lo, ispravno je procijenio da trebaugrabiti izbore prije nego {to se cu-nami ekonomske krize ne surva na raz-valine montenegrinske privrede. Pa,poslije moè i potop! Tako|e, Kombi-nat Aluminijuma je pred zatvarawem,a to je 50 odsto montenegrinske pri-vrede i 80 odsto montenegrinskog iz-voza, turisti~ka sezona nam je puklazbog inteligentnih poteza Vlade, we-gova Prva banka je prsla...

Ali, olak{avaju}e okolnosti sumu {to je i opozicija prsla isto kao iwegova banka. Predao je aplikaciju zaprijem u EU, iako }e ista kupiti pra-{inu u fiokama briselske admini-stacije godinama, upravo se nagodio sporodicama deportovanih (a potomubijenih) muslimana iz BiH da im is-plati oko 4,5 miliona eura, iako ih je

on deportovao, a ovih dana se spremada uhapsi desetak pripadnika polici-je i slu`be bezbjednosti koji su te1992. deportovali u BiH te iste mu-slimane, iako im je on naredio da ihuhapse i deportuju! Prije desetak go-dina uhapsio je nekog nesre}nog Rani-savqevi}a i optuìo ga da je oteo 20muslimana iz voza Beograd-Bar u mje-stu [trpci. Pet puta mu je po~iwalosu|ewe, i to uvijek pred izbore, ne bili se pridobili muslimani da glasajuza wega, dok kona~no nesre}nik nijeosu|en na 15 godina te{ke robije! Ka-ko su izbori tu, a Ranisavqevi} je u za-tvoru, ovaj put se odlu~io da uhapsisvoje nekada{we policijske funkcio-nere i operativce!

Kako je na{a opozicija primilaovu tu`nu vijest da su izbori 29. mar-ta? Nikako! Opozicija, koja je do ju~etraìla izbore, sad kaè da su izboriprerano zakazani i da su oni nesprem-ni, a ne bi se mogli spremiti ni dokraja godine! Sje}ate li se onog Man-di}a {to je {trajkovao gla|u i tra-ìo da Vlada Montenegra promijeniodluku o priznawu Kosova ili raspi-{e izbore, pa je poslije desetak dana{trajka gla|u podvio rep i oti{aoku}i na vru}u supicu? Zamislite da jeizdrào ~etrdesetak dana {trajka, ievo, dobio bi izbore! Ne zbog toga{to bi mu se {ef reìma smilovao,

nego {to mora na izbore zbog sebe, aovaj Mandi} bi, ni kriv ni duàn, iza-{ao kao novi Mahatma Gandi! Otacnacije! Ali, ‘o}e{!

Kakvi su izgledi ove opozicije napredstoje}im izborima? Nikakvi!Ova opozicija i ovi opozicioni li-der~i}i zav{ili su svoju “istorijsku”misiju na nedavnim predsjedni~kimizborima, kad ih je anemi~ni Vujano-vi} razbio jo{ u prvom krugu. Ovih da-na saznajemo da su tom prilikom Man-di}eva Srpska narodna stranka i Me-dojevi}ev Pokret za promjene uzelikredite od vi{e stotina hiqada eurakod banaka da bi kupovali luksuznelimuzine i lijepili slike svojih li-der~i}a po gradovima na{eg malogMontenegra u predsjedni~koj kampa-wi, a zapravo i{li u svatove na Vuja-novi}evo veseqe!

Pa su sad u du`ni~kom ropstvu! A,po cijeli dan trabuwaju o propastiPrve banke, koja se pona{ala nedoma-}inski, isto kao i oni! I plus {to suovi lider~i}i i wihovi poslaniciuzimali i privatne kredite kod bana-ka da se sku}e (ovi su u dvostrukom du-`ni~kom ropstvu), pa kad su jednom odwih nedavno predlagali da napustiParlament i krene protiv reìma uvanparlamentarnu borbu, ovaj je odgo-vorio: “Jes’, pa ko }e onda da mi otpla-}uje kredit?” Jer ovi, kad napuste po-litiku, nemaju kud nego da ~uvaju ovce uGorwoj Mora~i ili da uzgajaju sjemen-ski krompir u Mojkovcu i Krwoj Jeli!

Pa, ima li spasa? Ima! Jedinstvenstav opozicije, novo izborno zakono-davstvo, datum izbora nikako prijeprve polovine juna, ili nema izbora;velika koalicija kompletne opozici-je; na ~elu koalicije sna`na nezavisnali~nost... Ali, to su ve} {panska selai gr~ki zaseoci za ovu veselu druìnukoja }e prodati i ove izbore! I ostatiu du`ni~kom ropstvu!

KKKKoooolllluuuummmmnnnnaaaa

DDDDuuuu`̀̀̀nnnniiii~~~~kkkkoooo rrrrooooppppssssttttvvvvooooii ppooddaannii{{ttvvooii ppooddaannii{{ttvvoo

•• Ovog puta {ef reìma, neki Milo, ispravno je procijenio da treba ugrabiti izbore prije nego{to se cunami ekonomske krize ne surva na razvaline montenegrinske privrede. Pa, poslije mo-è i potop! Tako|e, Kombinat Aluminijuma je pred zatvarawem, a to je 50 odsto montenegrin-ske privrede i 80 odsto montenegrinskog izvoza, turisti~ka sezona nam je pukla zbog inteli-gentnih poteza Vlade, wegova Prva banka je prsla...

MMaannddii}}uu ii MMeeddoojjeevvii}}uu MMiilloo vvrraa}}aa dduuggoovvee

PPii{{ee:: DDrraaggaann RRoossaannddii}}

PPPPoslanik Srpske liste (SL) Do-brilo Dedei} rekao je da ne}evi{e biti funkcioner Nove

srpske demokratije (NOVA), ocjewu-ju}i da je proces transformacije Srp-ske narodne stranke (SNS) ura|en “naponiàvaju}i na~in”.

Dedei} je na osniva~koj Skup{ti-ni NOVE izabran za ~lana Glavnogodbora te partije.

On je kazao da je najodlu~nija etapa“u procesu gubqewa identiteta SNS-a” bio trenutak kada je tada funkcio-ner SNS-a, a sada zamjenik predsjed-nika NOVE, Goran Danilovi}, bloki-rao nastavak svakodnevnih gra|anskihprotesta povodom Vladine odluke daprizna Kosovo.

Dedei} je rekao da je navodni pre-dah od tri ili ~etiri dana, koji je na-javqen sve ve}em broju demonstranata,predstavqao odustajawe od svih for-mi protesta. “I mirewe, po ko zna ko-ji put pognute glave, sa odlukama Mi-la \ukanovi}a”.

“Upravo u to vrijeme, Danilovi}, usklopu nove strana~ke koncepcije ko-ju je prete`no on kreirao, kroji i no-vu razvojnu filozofiju. Naime, tra-ì prekid medijske paqbe po \ukano-vi}u, jer je to navodno kontraproduk-tivno i spre~ava nas da uzmemo glasa-~e Demokratske partije socijalista(DPS)”, precizirao je on.

Prema Dedei}evim rije~ima, “iz-vla~ewe” poslanika SL iz Skup{ti-ne na inicijativu Danilovi}a, krozformu bojkota, i to na dan kada su qu-di iz svih crnogorskih gradova do{lida podrè {trajk gla|u Andrije Man-di}a, predstavqa su{tinski po~etakprocesa preoblikovawa SNS i dis-kontinuiteta sa ideologijom SL.

On je naveo da je do posledweg dana,odnosno Izborne Skup{tine NOVE,sugerisao da se u programski dokumentugradi obaveza te stranke da ne sara-|uje, bilo kada i na bilo kom nivou, saDPS-om, {to je izbrisano u posled-wem trenutku.

Dedei} je kazao da je prvi korak utom pravcu na~iwen na sjednici Pred-sjedni{tva SNS-a, tri dana prije pri-znawa “la`ne dràve Kosovo”, kada sedio ~lanova predsjedni{tva zalagaoza postizborni savez sa DPS-om na-

kon vanrednih parlamentarnih izbo-ra. “[to su pravdali navodnom me|u-narodnom podr{kom, potrebom pomi-rewa Srba i Crnogoraca i stabilno-{}u Crne Gore”.

“Na moje pitawe {ta srpski narodtime dobija, odgovoreno je – trobojkuza narodnu zastavu, dakle ne za dràv-nu, uklawawe stihova Sekule Drqevi-}a iz aktuelne himne Crne Gore i rav-nopravnost crnogorskog i srpskog je-zika kroz formu blage redefinicijepostoje}eg Ustava”, rekao je Dedei}.

On je dodao da mu je nakon toga re-~eno da je nemogu}e i nerealno da,osim ta tri kompromisa simboli~kognivoa, SNS dobije bilo {ta, jer se to-me protive \ukanovi}, Vesko Baro-vi} i Brano Mi}unovi}. “Koji raspo-laù dràvnim i paradràvnim para-ma i ne}e da ih dijele”.

“Sugerisano je da u procesu stra-na~ke reforme i modernizacije ’pre-tr~imo’ Socijalisti~ku narodnu par-tiju (SNP) i Pokret za promjene(PZP), koje navodno imaju ve}i mane-varski prostor i koalicioni kapaci-tet za postizborni savez sa DPS-om.Nova vlast koju bi ~inila sada{waopozicija, i u varijanti da dobije vi-{e mandata, definisana je smije-{nom”, kazao je Dedei}.

Prema wegovim rije~ima, dio pro-srpske politi~ke elite koji tvrdi dase transformacijom ideolo{kogidentiteta ru{i \ukanovi}, moraobi da se obaveè na povla~ewe sa po-liti~ke scene ako DPS pobijedi napredstoje}im izborima.

“Tako se dokazuje da je interes gra-|ana, u konkretnom slu~aju srpskog na-roda, va`niji od sopstvenog interesa.Naravno, u ovaj personalni korpus neubrajam kolege iz SNP-a i PZP-a, ko-ji imaju konstantne i principijelnepoliti~ke vizije razvoja i odnosa unu-tar Crne Gore”, precizirao je Dedei}.

On je dodao da su aktivisti i bira-~i SNS-a i SL najve}i gubitnici naj-novije strana~ke tranzicije.

Dedei} je kazao da je dio funkcio-nera promijenio politiku “i pored 50hiqada glasova koje smo dobili za rje-{avawe srpskog nacionalnog pitawau Crnoj Gori”, {to je, smatra on, per-sonalno legitimno.

“Me|utim,predizborniprogram je izne-vjeren, jer srp-sko pitawe nijeinstituciona-lizovano na ni-vou Crne Gorei nije nametnu-to kao regio-nalno validanproblem, {to jekolektivno po-gubno”, ocijenioje Dedei}.

On je rekaoda kao posla-nik SNS-a, izu-zev iznosa redovne mjese~ne plate ionoga {to se moglo od we kupiti, nijeuve}ao svoje, odnosno porodi~no bo-gatstvo, {to je, kako je naveo, slu~aj isa najve}im dijelom poslanika SL.

“Pozivam aktuelnog zamjenikapredsjednika NOVE Gorana Danilo-vi}a da prijavi svoju imovinu i saop-{ti javnosti {ta je sve i kako zaradiotokom posledwih godina poslani~kogmandata. Jer, obraz je pre~i. To je slo-gan koji je smislio naglo i sumwivooboga}eni pojedinac u opoziciji Cr-ne Gore”, poru~io je Dedei}.

Dedei} je kazao da ne misli da jeMandi} mawe odgovoran od Danilovi-}a za sve {to se dogodilo SNS-u, od-nosno sada ve} NOVOJ. “âk tu odgo-vornost smatram podjednakom”.

Prema wegovim rije~ima, Danilo-vi}a je vi{e puta pomiwao jer je biovi{egodi{wa smetwa za wegov rad uokviru SNS-a, i uvijek iz li~nih raz-loga. “Osim toga, sa wim se nijesam na-lazio ni na istim talasnim ideolo-{kim duìnama”.

“NOVOJ i svim qudima koji vjeru-ju da }e na taj na~in da mijewaju sistemvrijednosti u Crnoj Gori èlim svenajboqe, a ve} naredni parlamentarniizbori pokaza}e wen kapacitet”, re-kao je Dedei}.

On je najavio da }e po~etkom nared-ne sedmice saop{titi da li }e presta-ti da se bavi politikom ili }e imatineke druge planove.

“Emotivno i li~no, mnogo mi jebliè prva varijanta”, kazao je Dedei}.


KKKKoooollllaaaappppssss NNNNoooovvvveeee ddddeeeemmmmooookkkkrrrraaaattttiiiijjjjeeee

DDDDeeeeddddeeeeiiii}}}} iiiizzzzaaaa{{{{aaaaoooo iiiizzzz NNOOVVEENNOOVVEE•• On je naveo da je do posledweg dana, odnosno Izborne Skup{tine NOVE, sugerisao da se u pro-

gramski dokument ugradi obaveza te stranke da ne sara|uje, bilo kada i na bilo kom nivou, saDPS-om, {to je izbrisano u posledwem trenutku

MMaannddii}}aa nnaappuu{{ttaajjuu kkqquu~~nnii qquuddii

SSamoukidawe Srpske narodne stra-nke kao prepoznatqivog poli-ti~kog subjekta i okosnice Srp-

ske liste formiranoj u slu`bi za-{tite prava Srba od diskriminacijei tihe asimilacije od strane antisrp-skog i antidemokratskog crnogorskogreìma, kao i ukupne demokratizaci-je u Crnoj Gori po meni je nerazumanpotez, dugoro~no {tetan po srpske na-cionalne interese.

Kao zagovornik politi~kog samo-prepoznavawa srpskog naroda naSkup{tini tada{we Narodne stran-ke 1994. godine bio sam pobornik stva-rawa Srpske narodne stranke, iakotada u mawini, kao politi~ki za{tit-nik srpskih interesa u antisrpskom

dru{tvenom miqeu koji se decenijamastvarao i vodio nestajawu srpskogimena, a koji je naro~ito eskaliraoposledwih desetak godina.

Od svog formirawa Srpska narod-na stranka je od vanparlamentarnestranke 1998. godine, od izbora do iz-bora, kasnije sve vi{e ja~ala i bilaprepoznatqiva me|u Srbima da bi naposledwim izborima 2006. godine kaookosnica Srpske liste zajedno sa Srp-skom radikalnom strankom (Stran-kom srpskih radikala) i drugim poli-ti~kim konstituentima postala najja-~a politi~ka opoziciona grupacija uCrnoj Gori, ~ime se na velika vrataotvorila mogu}nost re{avawa srp-skog pitawa.

Svoju punu afirmaciju Srpska li-sta je trebalo da doìvi na ovim izbo-

rima gdje je po svim anketama, ~ak i re-ìmskim znatno ja~ala, i tako sa dru-gim opozicionim politi~kim subjek-tima bila ozbiqna alternativa vla-sti sa velikim {ansama na pobjedu ismjenu ovog odnaro|enog reìma.

Me|utim, po ve} oprobanom scena-riju u susret izborima doga|a se ve}vi|eno, tj. vlast aktivira svoje yokereu opoziciji sa ciqem da stvore konfu-ziju i dezorijentaciju opozicionogbira~kog tijela kao {to su to sad u~i-nili u Srpskoj narodnoj stranci, omo-gu}iv{i sebi o~uvawe vlasti, a poslu-{nicima razne prerogative. Na nekeod tih destruktivaca “specijalaca” i“reformatora” ja sam ukazivao i govo-rio da ako se ne marginalizuju, razo-ri}e Srpsku narodnu stranku. Ali,vlast je wih dobro opskrbila, omogu-}iv{i im prohodnost, tako da su svojzadatak ispunili i Srpske narodnestranke vi{e nema, pa formira{e“NOVU” u kojoj se glavni glasnogo-


LLLLiiii~~~~nnnniiii ssssttttaaaavvvv

SSSSaaaammmmoooouuuukkkkiiiiddddaaaawwwweeee SSSSNNNNSSSS----aaaa•• Samoukidawe Srpske narodne stranke kao prepoznatqivog politi~kog subjekta i okosnice Srp-

ske liste formiranoj u slu`bi za{tite prava Srba od diskriminacije i tihe asimilacije odstrane antisrpskog i antidemokratskog crnogorskog reìma, kao i ukupne demokratizacije uCrnoj Gori po meni je nerazuman potez, dugoro~no {tetan po srpske nacionalne interese

SSrrppsskkaa nnaacciioonnaallnnaa lliissttaa jjee ppoolliittii~~kkii nnaasslleeddnniikk SSrrppsskkee lliissttee

PPii{{ee:: MMiiqqaann SSttaannii{{ii}}

Miqan Stani{i}, ro|en 1964. godine u Vini}ima (Danilovgrad).Zavr{io je Filozofski fakultet u Nik{i}u, Odsjek za sociologijui filozofiju. Od po~etka vi{epartijskog sistema ukqu~io se kao Sr-bin u Narodnoj stranci, i na opozicionom fonu istrajao kroz poli-ti~ko djelovawe u Srpskoj narodnoj stranci. Bio je poslanik SNS-a uSaveznom Parlamentu i vi{i savjetnik u Saveznoj Vladi.

vornik “specijalac” i “reformator”iz sjenke skoro do~epao trona, a u per-spektivi i samog vrha.

Zbog embarga na informacije u me-dijima {to je jo{ jedan ustupak “re-formatoru”, “malom Martinu Lute-ru”, kako ga na svom sajtu oslovqavajuizme|u ostalog wegovi doskora{wibliski saradnici iz Srpske narodnestranke, mnogi su pristupili “NO-VOJ”, skepti~ni koji }e politi~kipravac zauzeti ova stranka i da li }e

ostati na politi~kim principima pokojima je djelovala i koji su im jedinibili prihvatqivi. Ali, kada uvide dase srpsko pitawe u “NOVOJ” stavqaad-akta i da odustaju od principa na ko-jima je formirana Srpska lista kaonada i {ansa Srbima u Crnoj Gori daostvare svoja prava po principu “jed-naka prava za sve”, nadam se da }e imubrzo okrenuti le|a i prikqu~iti seSrpskoj nacionalnoj listi kao auten-ti~nom nastavqa~u politike Srpskeliste. Jer, Srpska nacionalna listadosledno }e se zalagati za principena kojima je formirana Srpska lista,izme|u ostalog za: dvodomni parla-ment; procentualnu zastupqenost Sr-ba u dràvnim organima i organimalokalne samouprave u skladu sa rezul-tatima popisa; kulturnu i prosvetnuautonomiju; za ustavno definisawesrpskog jezika i }irili~nog pismakao slu`benog; sistem specijalnih ve-za sa Srbijom; pravo na nacionalnaobiqe j̀a i wihovu javnu upotrebu.

Nepojmqivo je da jedan od tvoracatih principa, one koji su ostali da sebore za wih, sada javno u medijima na-ziva “folkloristima i amaterima”.(O tempora o mores) Takvi zaokreti i

nijesu neka novost, jer su se de{avaliprije ne{to vi{e od decenije u Na-rodnoj stranci iz koje smo proiza{li,a sada vidimo, ili neki ne vide gdje susada tada{wi “reformatori” i kakvesu posledice wihovog politi~kog dje-lovawa proiza{le po srpski narod.îni mi se da neki Srbi nijesu iz to-ga izvukli nikakve pouke, ili neki je-su, ali po svoje interese, a na {tetusrpskih nacionalnih interesa.

Za Srbe u Crnoj Gori izbor je lak.A to je, istrajati na navedenim prin-cipima kojima se samo traì da i Sr-bi imaju prava kao i svi ostali, a tonije “folklor i amaterizam”, kako tovisoki funkcioner “NOVE”re~e, ve}

je takvo wihovo politi~ko djelovawepored ovog licemjerstvo, avanturi-zam, manipulacija i politikanstvo, asve na {tetu srpskoga naroda i uspo-ravawe demokratskih procesa u CrnojGori.

Obavje{tavam javnost da me kaobiv{eg ~lana Glavnog odbora ukinuteSrpske narodne stranke i odbornikaSNS u lokalnom parlamentu u Dani-lovgradu stvarawe “NOVE” strankene obavezuje u svom politi~kom djelo-vawu, jer je ona odustala od proklamo-vanih principa i svoju aktivnostusmjeri}u rukovode}i se principimana kojima je osnovana Srpska lista tj.u Srpskoj nacionalnoj listi kao we-nom autenti~nom nastavqa~u.


LLLLiiii~~~~nnnniiii ssssttttaaaavvvv

Zbog embarga na informacije u medijima {to je jo{ jedan ustupak ““reformatoru””, ““malom Martinu Lu-teru””, kako ga na svom sajtu oslovqavaju izme|u ostalog wegovi doskora{wi bliski saradnici iz Srpske na-rodne stranke, mnogi su pristupili ““NOVOJ”” skepti~ni koji }e politi~ki pravac zauzeti ova stranka i dali }e ostati na politi~kim principima po kojima je djelovala i koji su im jedini bili prihvatqivi. Ali,kada uvide da se srpsko pitawe u ““NOVOJ”” stavqa ad-akta i da odustaju od principa na kojima je formiranaSrpska lista kao nada i {ansa Srbima u Crnoj Gori da ostvare svoja prava po principu ““jednaka prava zasve””, nadam se da }e im ubrzo okrenuti le|a i prikqu~iti se Srpskoj nacionalnoj listi kao autenti~nom na-stavqa~u politike Srpske liste.

UUUUvaèno Predsjedni{tvo, dame igospodo narodni poslanici, uva-èni gra|ani Crne Gore.

Posebno se s po{tovawem i uvaà-vawem obra}am onim gra|anima CrneGore koji su koriste}i svoje pravoglasa podràvali od maja 1998. godineSrpsku narodnu stranku i doprinosi-li wenom usponu i wenim uspjesima idoprinosili wenom ugledu. Moram davas podsjetim, uvaèni gra|ani i sim-patizeri, ~lanovi Srpske narodnestranke, da je Glavni odbor, na pred-log Predsjedni{tva Srpske narodnestranke, donio odluku da poslaniciSrpske narodne stranke, a u dogovorusa ostalima iz Srpske liste, ne prisu-stvuju sjednicama Parlamenta CrneGore zbog odluke Vlade da prizna zlo-~ina~ku dràvoliku tvorevinu Koso-vo.

Danas kr{im te odluke organaSrpske narodne stranke, jer je u me|u-vremenu Glavni odbor, na predlog ve-}ine ~lanova Predsjedni{tva, donioodluku da transformi{e, odnosno dasrpski re~eno ugasi Srpsku narodnustranku. Ga{ewe i prestanak radaSrpske narodne stranke je podvala,prevara za sve koji su nas ikad glasali.To je izdaja srpskih nacionalnih in-teresa! Toj odluci sam se sa svojim usa-mqenim glasom suprotstavio. Nima-lo nijesam povrije|en {to sam biousamqen, jer sam ubije|en da sam u pra-vu. To je ne~uven presedan i nepono-vqiv do sada u istoriji politi~kih

organizacija. Niko nikada nije gasiosvoju stranku kada je ona najja~a.

Uvaèni ~lanovi i simpatizeriSrpske narodne stranke, predloìosam da Glavni odbor odbije predlogAndrije Mandi}a o ga{ewu Srpske

narodne stranke, o wenoj transforma-ciji u neku Novu demokratiju. Predlo-ìo sam da Glavni odbor zakaè van-rednu Izbornu skup{tinu Srpske na-rodne stranke, da izabere novo ruko-vodstvo u kojem ne}e biti onih koji


DDDDiiiisssskkkkuuuussssiiiijjjjaaaa

NNNNeeee}}}}uuuu ssssaaaaggrroobbaarriimmaa SSrrppssttvvaaggrroobbaarriimmaa SSrrppssttvvaa

•• Danas kr{im te odluke organa Srpske narodne stranke, jer je u me|uvremenu Glavni odbor, napredlog ve}ine ~lanova Predsjedni{tva, donio odluku da transformi{e, odnosno da srpski re-~eno ugasi Srpsku narodnu stranku. Ga{ewe i prestanak rada Srpske narodne stranke je podva-la, prevara za sve koji su nas ikad glasali. To je izdaja srpskih nacionalnih interesa!

PPrreeddssjjeeddnniikk KKlluubbaa SSrrppsskkaa lliissttaa,, NNoovvaakk RRaadduulloovvii}} jjaassnnoo ppoorruu~~iioo

PPrriirreeddiioo:: MMiirrkkoo \\uukkii}}

Uvaèni ~lanovi i simpatizeri Srpske narodne stranke, predloìo sam da Glavni odbor odbije predlogAndrije Mandi}a o ga{ewu Srpske narodne stranke, o wenoj transformaciji u neku Novu demokratiju.Predloìo sam da Glavni odbor zakaè vanrednu Izbornu skup{tinu Srpske narodne stranke, da izaberenovo rukovodstvo u kojem ne}e biti onih koji èle da ugase Srpsku narodnu stranku.

èle da ugase Srpsku narodnu stranku.Za sebe sam rekao da }u sa zadovoq-stvom biti obi~an ~lan. Pristajem dau toj stranci sa novim rukovodstvomne budem ni na jednoj listi, ni na od-borni~koj, ni poslani~koj, da ne bu-dem ~lan ni jednog organa stranke, ~akni predsjednik mjesnog odbora u Mje-snoj zajednici Vidrovan, gdje ìvim.Iako sam jedan od prvih osniva~a Srp-ske narodne stranke, sve to prihvatamsamo sa ̀ eqom da sa~uvamo Srpsku na-rodnu stranku od ga{ewa i da je spase-mo od wenih grobara. Na àlost, mojpredlog je dobio samo tri glasa, ali jemeni du{a mirna. Rekoh i spasih svojudu{u.

Uvaèni budu}i skup{tinariOsniva~ke skup{tine Nove demokra-tije, pozivam sve ~asne, savjesne i od-govorne skup{tinare Srpske narodnestranke da ne u~estvuju na toj komemo-rativnoj sjednici, jer to je odbor za sa-hranu Srpske narodne stranke. Pona-vqam, pozivam sve savjesne, ~asne i od-govorne skup{tinare Srpske narodnestranke, da odbiju taj predlog i da ra-dimo na ja~awu Srpske narodne stran-ke. Tu stranku, stvarno treba zvatiNova demokratija. Imalo bi jo{ jednoime koje bi joj boqe odgovaralo, ali ja

sam kulturan, civilizovan ~ovjek, ne-}u da saop{tim to ime po{to niko odtih individua ovdje danas ne sjedi, pane bi mogao da mi odgovori.

Gospodine predsjedni~e, tolikosam morao da kaèm, da me ~uju oni ko-ji su mene poslu{ali i u~estvovali uformirawu i u radu Srpske narodnestranke i mnogi ti qudi me ovih danapozivaju i pitaju {ta se ovo de{ava.

Zahvaqujem se na toleranciji kojuste pokazali. Ovo {to sam sada govo-rio ne odnosi se na dnevni red. Sada }usamo saop{titi da se protivim usvaja-wu ovakvog dnevnog reda, protivim sekr{ewu Ustava iako sam glasao pro-tiv tog Ustava. Mnoge odredbe iz togUstava povre|uju Srpski narod, afir-mi{u wegovu diskriminaciju, CrnuGoru uvode u podjele, ali vi ste usvoji-li voqom ve}ine poslanika Ustav, pasada ga vi gazite kao plitku vodu. Mo-lim vas da od toga odustanete. Ne}uglasati za predloèni dnevni red.Mislim da to nije dobro i da se pro-blemi moraju rje{avati mnogo demo-kratskije i sa po{tovawem Ustava.Ono {to nije dobro u Ustavu, ajmo dazajedno, dok smo jo{ u ovom sastavu rje-{avamo.

Glasa}u protiv odluke o skra}iva-wu mandata Skup{tine, ne zato {to jane}u biti poslanik, a mo`da i ho}u, otome ne razmi{qam. Ja sam ponudiosvojoj stranci da budem obi~an ~lan,da ne budem ni na jednoj listi. Proti-vim se kr{ewu Ustava i Ustavnih no-rmi, a osim toga moram malo da budemsarkasti~an. Nova demokratija jo{nije konstituisana, pa ovi prijevre-meni izbori }e je zate}i nespremni.Kako }e oni iza}i na izbore, a enorm-no su zaduìli Srpsku narodnu stran-ku, ~ak nekoliko stotina hiqada evra.SNS duguje pa ne}e imati para, praznabra{wenika }e u}i u izbore. Praznaruka, mrtvoj druga. Ja vas pozivam dasa~ekate da se konstitui{e Nova de-mokratija i da to bude fer. Evo, ja }usada ispri~ati jednu anegdotu, ako midozvolite.

Marko Miqanov na ~elu crnogor-skih serdara opsadirao je grad Medun.Nakon dugotrajne opsade pojavila sebijela zastava na Medunu, a vojvodaMarko pita svoje protivnike: “Preda-jete li se to vi {to ste gladni, {to ne-mate yebane, ili {to sam vas ja pobje-dio”? “Predajemo se {to nemamo hra-ne i vode”. “Da}u vam i hrane i vode, ai yebane, ho}u juna~ki da vas pobjedim,a ne zato {to nemate vode i hrane pa semorate predati.”

Ova anegdota je veoma pou~na, i zavas je pou~na. Dajte malo yebane Novojdemokratiji, pa da i ona iza|e na izbore.



Nova demokratija jo{ nije konstituisana, pa ovi prijevremeni iz-bori }e je zate}i nespremni. Kako }e oni iza}i na izbore, a enormnosu zaduìli Srpsku narodnu stranku, ~ak nekoliko stotina hiqadaevra. SNS duguje pa ne}e imati para, prazna bra{wenika }e u}i u iz-bore. Prazna ruka, mrtvoj druga.

ZZZZa Demokratsku srpsku stranku suneprihvatqivi principi ujedi-wewa dvije stranke koje su u da-

na{wim razgovorima postavili pred-stavnici Srpske narodne stranke. Ka-ko saznaje Infors iz izvora bliskogvrhu dvije stranke, osnovna primjedbaDSS-a je {to nije dobio nijedan kon-kretan predlog niti ideju od straneSNS-a po pitawu ujediwewa.

Na uporno insistirawe predstav-nika DSS-a da se mora ne{to znati popitawu imena, programa i statuta no-ve stranke, pregovara~i SNS-a su go-vorili uop{teno i na nivou fraza.[to se ti~e imena stranke, za DSS jebilo prihvatqivo da nova stranka no-si ime jedne od dvije srpske stranke:Demokratska srpska stranka ili Srp-ska narodna stranka. Me|utim, pred-stavnici SNS-a su to kvalifikovalikao “negativan brend”. Trenutno, ~el-nici SNS-a imaju u opticaju tri ime-na nove stranke od kojih je jedno “No-va demokratija”, a druga dva bi imalanacionalni predznak. Unutar struk-tura bliskih rukovodstvu SNS-a, kojese protive ga{ewu stranke, sumwa seda je predlog o dva imena sa nacional-nim predznakom samo u funkciji po-djele skup{tinara koji su za ~uvawenacionalnog prefiksa kako bi lak{epro{ao predlog anacionalnog imena.

Predstavnici SNS-a su odbili daprihvate dio iz politi~kog programaDSS-a koji govori o zalagawu za po-novno ujediwewe Srbije i Crne Goreu modernu demokratsku federaciju.Tako|e, pregovara~ki tim SNS-a nije

prihvatio da se u politi~kim doku-mentima nove partije jasno defini{eda je referendum o dràvno pravnomstatusu Crne Gore iz maja 2006. godinepokraden. DSS je, tako|e, insistiraoda u programu nove stranke stoji daona ne}e sara|ivati sa Demokratskompartijom socijalista i Milom \uka-novi}em.

Jedan od uo~enih problema je i taj{to predstavnici SNS-a nisu preda-li nijedan pisani dokument u kojem jesadràna ponuda. Time se jasno uo~avanamjera da se ne ostavqaju pisani tra-govi komunikacije i predloga. To seodslikalo i kroz “ponudu” SNS-a Na-rodnoj stranci koju je Mandi} uputiou telefonskom razgovoru sa Predra-gom Popovi}em.

U pregovorima su u~estvovali sastrane SNS-a predsjednik AndrijaMandi}, potpredsjednik Slaven Radu-novi} i predsjednik Izvr{nog odboraGoran Danilovi}. Delegaciju DSS-a upregovorima su ~inili predsjednik drRanko Kadi}, potpredsjednici Simo-nida Kordi} i Dragica Perovi}.

Na{i nezvani~ni izvori govore daje SNS ponudio da nova stranka imapredsjednika i potpredsjednika kojubi zauzeli ~elni qudi SNS-a i DSS-a, a da se ostali funkcioneri bore zasvoje pozicije na osniva~ko-izbornojSkup{tini. DSS je me|utim insisti-rao na usagla{avawu programskih iprincipijelnih na~ela prije nego{to se pristupi kadrovskoj politici.Postoje i informacije da SNS para-lelno obavqa razgovore sa dr Bojovi-

}em kojem setako|e obe}a-va jedna od~elnih funk-cija nove stra-nke. U ruko-vodstvu novestranke, pro-jektanti izSNS-a su pla-nirali i ne-ke istaknutenacionalneCrnogorcekoji su na re-ferendumu bili za o~uvawe dràvnezajednice sa Srbijom.

Po svemu sude}i, name}e se utisakda DSS ne}e prihvatiti predlogSNS-a jer, sem nepostojawa istog u pi-sanoj formi, postoje principijelnerazlike u odnosu na ono {to je saop-{teno usmeno od strane pregovara~aiz SNS-a. Na drugoj strani, SNS gr-~evito poku{ava da ne~im opravdapri~u o ujediwewu, tako da se trenut-no vr{i pritisak na pojedine op-{tinske odbore NS-a kako bi se pri-kqu~ili postoje}oj inicijativi.

Na pitawe novinara Inforsa,portparolu SNS-a Dobrilu Dedei}uda prokomentari{e dana{we razgo-vore, on je kratko odgovorio da nijeobavje{ten o sadràju razgovora.Portparol DSS-a Matija Nikoli} jeizjavio da u ovom trenutku ne moèpruìti detaqe o dana{wim razgovo-rima te da }e javnost biti vrlo brzoupoznata sa wima.


PPPPoooolllliiiittttiiiikkkkaaaa

KKKKaaaannnnddddiiii}}}}{{uuttnnuuoo MMaannddii}}aa{{uuttnnuuoo MMaannddii}}aa

•• Za Demokratsku srpsku stranku su neprihvatqivi principi ujediwewa dvije stranke koje su udana{wim razgovorima postavili predstavnici Srpske narodne stranke. Kako saznaje Inforsiz izvora bliskog vrhu dvije stranke, osnovna primjedba DSS-a je {to nije dobio nijedan kon-kretan predlog niti ideju od strane SNS-a po pitawu ujediwewa

RRaazzggoovvoorrii bbeezz rreezzuullttaattaa

Predstavnici SNS-a su odbili da prihvate dio iz politi~kog programa DSS-a koji govori o zalagawu zaponovno ujediwewe Srbije i Crne Gore u modernu demokratsku federaciju. Tako|e, pregovara~ki tim SNS-a nije prihvatio da se u politi~kim dokumentima nove partije jasno defini{e da je referendum o dràvnopravnom statusu Crne Gore iz maja 2006. godine pokraden. DSS je, tako|e, insistirao da u programu novestranke stoji da ona ne}e sara|ivati sa Demokratskom partijom socijalista i Milom \ukanovi}em.


[[to jes’- jes’: stvarno je, ~ak i uovakvoj dràvi, ~udo, i to ne-vi|eno, to {to se zove Mi{ko

Vukovi}! Slu{ajte samo ovo:“Miodrag Vukovi} isti~e da bi

obezbje|ivawem garantovanih manda-ta mawinama situacija postala slo-èna. Takvim rigidnim principomCrna Gora se vodi ka korekciji weneustavne organizacije, jer umjesto gra-|anske dràve ona bi postala federa-cija nacionalnih zajednica. Postalabi sloèna nacionalna dràva ~imebi na mala vrata pro{ao konceptSrpske liste, koja je nudila nacional-nu dràvu sa kostitutivnim narodimagdje bi se odlu~ivalo po nacionalnimkvotama, smatra on.”

Miodrag Vukovi} o~igledno una-pre|uje Brozovu proslavqenu pravnuteoriju po kojoj sudije ne smiju da sepridràvaju zakona kao pijan plota.Jer, kad se ne treba dràti zakona, on-da, razumije se, ne treba ni Ustava.

Ispuwewe samo jedne od brojnihustavnih obaveza prema mawinama –princip autenti~ne zastupqenostiovom ovijanom {tafetliji je isto{to i progla{avawe mawinskih na-roda konstitutivnim. Po{tovawe, ve-li, Ustava vodi “korekciji ustavneorganizacije dràve”! O, SvetozareMarovi}u, ~uje{ li ti ovo? Ovo ~akni ti nijesi u stawu da objasni{!

Mi{kove kardeqolike opservaci-je o gra|anskom dru{tvu suprotsta-vqaju pojmove nacionalnog i gra|an-skog, jer po wemu nijesi gra|anin akoima{ nacionalnu pripadnost. I to je,jo{ pride, tako samo u slu~aju Srba! Ipo{to ga svrbe Srbi, po{to vi{e ni

on ne smije da tvrdi da Srbi u CrnojGori nijesu Srbi nego “politi~ki Sr-bi”, sad je udario u kreativno tuma~e-we Ustava. Htio bi gra|ane koji se zo-vu Srbi da i daqe drì u statusu gra-|ana – desetog reda!

Slu{ajte daqe:“Vukovi} podsje}a da u Crnoj Gori

jo{ nije jasno koji su sve narodi mawi-ne. Podsje}aju}i da osim Bo{waka, uCrnoj Gori postoje i Muslimani, kaoi Bo{waci-Muslimani, Vukovi} na-vodi i primjer Srba kod kojih je podi-jeqeno mi{qewe o statusu dràve.Samo jedan parlamentarni subjekt jeproglasio Srbe nacionalnom mawi-nom, dok drugi koji su broj~ano ja~i toosporavaju. Da li nam to daje za pravoda ignori{emo mi{qewe onih kojispore pravo da se Srbi tretiraju kaomawina. Mawinska zastupqenost jeìva materija koja pulsira, i svemutreba vrlo obazrivo pri}i, isti~e on.”

Kako nije jasno ko su mawine, kad uCrnoj Gori nema ve}inskog naroda;kad Ustav ba{ zbog toga ne kaè kojije narod ve}inski i kad sve nacional-ne zajednice u Crnoj Gori u preambulinaziva “gra|anima”, pripadnicima na-roda (u mnoìni – RV) i nacionalnihmawina”, a u ~lanu 79 “mawinskim na-rodima i drugim mawinskim nacio-nalnim zajednicama”!? Ve}inski senigdje ne pomiwe, jer ga – nema! Me|u-tim, Mi{ku je od onoga {to kaèUstav va`nije {ta vele Peco, [ole,Srle, Medo, pseudovojvoda i ostali!Kakav Ustav i kakvi bakra~i!

Za{to!Pa, zato {to Mi{ko èli da i da-

qe nesmetano vr{i asimilaciju Srba,po{to u tome ima sofisticiranu po-dr{ku, ne samo Krivokapi}evu, ve} i

ovih {to su im, navodno, opozicija.Jer, svima wima, i onima u vlasti iovima u opoziciji, treba kult crno-gorstva zbog pribavqawa fiorina snarodne grba~e. Interesi su im su-protstavqeni jedino kad preè ko }eod koga {klapiti koji mandat, sve dru-go im je mawe va`no! Jedino zbog togaoni svih ovih godina onako plotunajujedni po drugima. Da se Vlasi ne dosje-te! Zato se vlast drì Drqevi}evihantisrpskih, a opozicija Nikolinihserdarsko-elitisti~kih teorija. Jer,drqevi}evsko antisrpstvo i crnogor-sko “elitisti~ko” nadsrpstvo samo sudvije krajnosti klatna istorije asi-milacije Srba u Crnoj Gori.

Oni bi svi htjeli da se to nastavi idaqe, po mogu}nosti u nedogled, u sva-kom slu~aju – do posledweg Srbina.

PPPPoooolllleeeemmmmiiiikkkkaaaa

MMii{{kkoovvee kkaarrddeeqqoolliikkeeMMii{{kkoovvee kkaarrddeeqqoolliikkeeooppsseerrvvaacciijjeeooppsseerrvvaacciijjee

•• Miodrag Vukovi} o~igledno unapre|uje Brozovu proslavqenu pravnu teoriju po kojoj sudije nesmiju da se pridràvaju zakona kao pijan plota. Jer, kad se ne treba dràti zakona, onda, ra-zumije se, ne treba ni Ustava. Ispuwewe samo jedne od brojnih ustavnih obaveza prema mawina-ma –– princip autenti~ne zastupqenosti ovom ovijanom {tafetliji je isto {to i progla-{avawe mawinskih naroda konstitutivnim. Po{tovawe, veli, Ustava vodi ““korekcijiustavne organizacije dràve””! O, Svetozare Marovi}u, ~uje{ li ti ovo? Ovo ~ak ni ti nijesiu stawu da objasni{!

RReeaaggoovvaawwee nnaa ssttaavvoovvee MMiiooddrraaggaa VVuukkoovvii}}aa iizznneesseennee uu ddnneevvnnoojj nnoovviinnii ““VViijjeessttii””

PPii{{ee:: RRaajjoo VVoojjiinnoovvii}}


Voditeq: Dobro ve~e! Dobro do-{li u drugu po redu Piramidu novogserijala na Atlas TV. Nadam se da }e-mo i ve~eras zajedno uìvati, da }evam biti zanimqivo, i vama publikoovdje koji ste u studiju, i svima vamapored malih ekrana.

Dakle, na{i gosti ve~eras. Na po-ziciji broj 1: generalni sekretar SSRi poslanik u Skup{tini Crne Gore,Bojan Struwa{.

A, na poziciji 2: advokat iz Nik-{i}a, Labud [quki}.

I na poziciji broj 3: najtrofejnijicrnogorski sportista, svjetski pozna-ti vaterpolista Mirko Vi~evi}.

Tema broj jedan, izuzetno aktuelna,ne samo ovih dana, nego, mogu slobodnore}i, posledwih mjeseci, ali, evo,ovih dana je kulminirala.

Uvodni~ar u temu broj 1 BojanStruwa{, a tema nosi naslov –– TRIZA GRO[.

Uvod: Crna Gora priznala je neza-visnost Kosova. Doma}i zvani~niciobjasnili su da je odluka donijeta kakobi se ubrzalo napredovawe Crne Goreka Evropskoj Uniji i NATO-u. Nakon{to je Beograd uskratio gostoprim-stvo ambasadorki Anki Vojvodi}, cr-nogorski {ef diplomatije Milan Ro-}en, poru~io je da Crna Gora, bez obzi-ra na ishitrenu reakciju Srbije, ne}epreduzeti mjere koje bi mogle negativ-no uticati na odnose sa tom zemqom.Opozicione partije u Crnoj Gori tra-ìle su od Vlade da povu~e odluku opriznavawu Kosova, da organizuje re-ferendum o tom pitawu ili da raspi-{e vanredne parlamentarne izbore.Pred zgradom Skup{tine u Podgori-ci, zakazan je veliki protestni skup.

Voditeq: Gospodine Struwa{, iz-volite. Vi ste uvodni~ar u prvu temu.Imate Va{ minut!

Struwa{:Crna Goro, otkada si crna,I otkad te sveci diù Bogu,Nikad nisi zabadala trnaSvome bratu u jedinu nogu.Crna Goro, otkada si gora,Nisi uru do~ekala slabqu,Nego {to si tu|ina od skora,Poqubila u krvavu sabqu.I nesre}o, otkad mala posta,Mawa nego i zrni prosovo,Tim poqupcem krvavoga gosta,Sreta{ da mu ~estita{ Kosovo!Zaboravi da na tebe gleda,Sveti Petar i Ostro{ka greda,

Wego{ i svih vekova u veku,Da te pita, ko je Agim êku?Crna Goro, na svijem gorama,Ne pitam te kroz valove srama,Ima li te vi{e, vidi{ li se,No te prosto pitam, stidi{li se.

Ovo su stihovi srpskog pjesnikaBlagoja Bakovi}a.

Voditeq: Hvala! Gospodine [qu-ki}u, izvolite! Kako Vi komentari-{ete priznawe Vlade Crne Gore, od-nosno priznawe nezavisnog Kosova odstrane Vlade Crne Gore!

[quki}: Pa, ja bih istakao da ja, uprincipu, ne prihvatam ovakav gu-slarski pristup ovoj temi. Me|utim,smatram da Crna Gora nije imala raz-


PPPPrrrriiiizzzznnnnaaaavvvvaaaawwwweeee KKKKoooossssoooovvvvaaaajjee zzlloo~~iinnjjee zzlloo~~iinn

•• Gospodine [quki}u, recite po{teno da Crna Gora nije trebala priznati nezavisnost Kosova,da je to nasiqe, da je to zlo~in, da je albanskim zlo~incima priznata tzv. dràva i da je tozlo~in nad pravom i pravdom i Vi, kao pravnik, treba to da kaète otvoreno i jasno. Prekr-{eno je Me|unarodno pravo, prekr{ene su sve poveqe UN, prekr{ena je etika, prekr{en je poli-ti~ki i svaki drugi moral. Jednostavno, u~iwen je zlo~in nad jednim narodom i nad jednom suve-renom dràvom

PPoossllaanniikk SSttrraannkkee ssrrppsskkiihh rraaddiikkaallaa BBoojjaann SSttrruuwwaa{{ ggoossttoovvaaoo jjee uu eemmiissiijjii “PPiirraammiiddaa”” nnaa AAttllaass tteelleevviizziijjii

PPrriirreeddiioo:: MMiirrkkoo \\uukkii}}


loga da prizna Kosovo, posebno ne uovom trenutku, iz jednog prostog raz-loga, ba{ {to je Generalna Skup{ti-na Ujediwenih Nacija ve}inom glaso-va, zna~i ve}inom dràva, izglasalada o tome odlu~uje Me|unarodni sudpravde u Hagu. Dodu{e, ta odluka togsuda nije obavezuju}a, ali jeste prepo-ru~uju}a i zna~i za Me|unarodnu za-jednicu. Me|utim, ja bih rekao i jednoji drugoj strani, ovo misli ve}ina na-roda, pretpostavqam, u Crnoj Gori ive}ina naroda nema razumijevawa zaovu odluku Vlade. Me|utim, smatramda onaj, da kaèmo tako, jedan umni dioCrne Gore i veliki dio Crne Gore ne-ma razumijevawa ni za dana{we po-stupke Srbije, a posebno……

Voditeq: Hvala Vam. Nastavi}etekasnije. Gospodine Vi~evi}u, iznesi-te Va{ stav!

Vi~evi}: Pa, dobro, ja, evo, malokontra od wih dvojice. Mi smo nezavi-sna dràva i razmi{qamo na{om gla-vom. A, ko boqe nego Vlada reprezen-tuje ovu dràvu, zna~i, ovaj narod, {tose ti~e nas. Vjerujte, Bojan je tu poli-ti~ki aktivan i kod wega je vi{e vre-mena zastupqena dnevna politika. Unekom mom ìvotu, svakodnevici, ilimjese~nim problemima ili sedmi~-nim, ova vijest o priznawu Kosova ko-ja, po meni, ni{ta bitnije, niti mije-wa, niti ne mijewa. S druge strane,dnevno 2-3 sekunde ne potro{im na ta-kve vijesti.

Voditeq: Da li smatrate da je Cr-na Gora izdala Srbiju time {to jepriznala nazavisnost Kosova?

Vi~evi}: Nema to veze. Nisam uop-{te razmi{qao o Srbiji. Crna Goraje sada druga dràva, a razmi{qa Vla-da u ime naroda kojega reprezentuje, anije se ona stvorila po Duhu Svetom,ipak ih je birala ve}ina ove dràve.

Voditeq: Hvala Vam puno! Gospo-dine Struwa{, {ta Vi kaète na ovo{to je gospodin Vi~evi} rekao. Samo-stalna odluka Crne Gore ili……

Struwa{: Mi srpski radikalismatramo da marionetski reìm Mi-la ]ukanovi}a nikad ne bi priznaoCrnu Goru da nisu imali pritiske saZapada, konkretno SAD. Zna~i, sa jed-ne strane u Italiji su zveckali optu-`nicom, sa druge strane prijeti Ha-{ki tribunal…… Nije lako re} neSAD-u i albanskoj mafiji.

Voditeq: Evo, imate repliku. Hva-la vam. Gospodine [quki}u, izvoli-te!

[quki}: @iva istina da je CrnaGora imala pritiske od svijeta, ali ihje imala i Srbija. Ko{tunica je javnorekao da je srpsku Vladu formiraoameri~ki ambasador zajedno sa jednimengleskim ambasadsorom i sa dvoji-

com tajkuna. Zna~i, na svakoga se vr{ipritisak. Ne vr{i se samo pritisakna Crnu Goru, nego smo mi ovdje da ka-èmo da se tom pritisku nije trebalopodle}i. Crna gora je samo trebala dasa~eka odluku Me|unarodnog suda.Ako Me|unarodni sud zauzme stav da jepriznawe Kosova……

Voditeq: Hvala, pa }ete nastaviti.Recite, imate Va{ minut!

Struwa{: Gospodine [quki}u,recite po{teno da Crna Gora nijetrebala priznati nezavisnost Kosova,da je to nasiqe, da je to zlo~in, da je al-banskim zlo~incima priznata tzv. dr-àva i da je to zlo~in nad pravom ipravdom i Vi, kao pravnik, treba to dakaète otvoreno i jasno. Prekr{enoje Me|unarodno pravo, prekr{ene susve poveqe UN, prekr{ena je etika,prekr{en je politi~ki i svaki drugimoral. Jednostavno, u~iwen je zlo~innad jednim narodom i nad jednom suve-renom dràvom.

Voditeq: Imate jo{ vremena, 28sekundi.

Struwa{: Zna~i, Milo \ukanovi}je stvoren da bi odra|ivao prqave po-slove. Od 1998. godine je zavladao Cr-nom Gorom i, evo, deset godina vladaCrnom Gorom. Zavladao je zato da biispuwavao èqe SAD-a. Ja mislim daje sada do{ao za to kraj, ispunio je po-sledwu èqu i moè slobodno da ideili u Italiju ili u Hag.

Voditeq: Hvala. Gospodine [qu-ki}u, recite mi ko je kriv {to je danasKosovo nazavisna dràva?

[quki}: Sigurno {to je danas Ko-sovo nezavisna dràva nije kriva Cr-na Gora. Prije svega nije kriva, jer jeista ova vlast krenula na Gazimestan,nije se moglo ni u jedan autobus u}i doGazimestana. Pa su na Kosovo slatipolicajci i vojnici, dobrovoqci isvi ostali. To svi znamo ovih 20 godi-na koje su nam, {to bi se reklo, izjeliskakavci. Dakle, Crna Gora je sa svojestrane poku{avala ono {to je ona mo-gla da sa~uva Kosovo i sigurno je jed-no, da nikada……

Voditeq: Evo, imamo repliku.Hvala vam!

Struwa{: Crna Gora nije uradilasve {to je mogla uraditi. Istina je daje marionetski reìm Mila \ukano-vi}a do{ao na vlast na kosovskom ta-lasu. Ali }e ga kosovski talas i otje-rati sa vlasti i ovo je, definitivno,kraj vlasti Mila \ukanovi}a, jer ni-je smio da prizna tzv. nezavisnu drà-vu Kosovo. Ostaje da se vidi {ta }e seraditi i kako }e se raditi, ali je isti-na da je Milo \ukanovi} ovim pote-zom pokazao da je istinski neprijateqsrpskog naroda u Crnoj Gori i svihSrba na kugli zemaqskoj.

Voditeq: Gospodine [quki}u, po-novo Vi!

[quki}: Veoma sam skepti~an da}e Milo \ukanovi} oti}i na kosov-skom talasu. Mila \ukanovi}a moèsmijeniti ujediwena crnogorska opo-zicija i mogu ga smijeniti de{avawakoja mogu, ili }e slijediti u Crnoj Go-ri. Moè ga smijeniti jedan demokrat-ski reìm, jedna demokratska proce-dura. Budite ubije|eni, ja bih vi{e odvas volio da vidim le|a ovome reì-mu. Ali, na Kosovu nikada ovaj reìmpasti ne}e, niti je to tema. Kosovo jetema za Crnu Goru u jednom sasvimdrugom smislu. Kosovo je tema za CrnuGoru, zato {to crnogorski narod nezna, gra|ani Crne Gore ne znaju zbog~ega je Vlada donijela takvu odluku.Ali, odli~no znaju za{to imaju inte-res da budu u dobrim odnosima sa Sr-bijom. Takav odnos, takav interes imasvaki gra|anin Crne Gore, koga godho}ete zaustavite……

Voditeq: Hvala Vam! GospodineVi~evi}u, kakve Vi posledice o~eku-jete priznavawem Kosova?

Vi~evi}: Pravo da vam kaèm, ne-mam nemam neku realnu sliku o tome.Da li postoje neke posledice ili ne,ovako, kao noprmalan gra|anin koji sene bavi politikom. Prvo, malo vreme-na i provodim u tim dnevnim infor-macijama. Ovo je, dodu{e, jedna ozbiq-na stvar i ozbiqna tema. Ja ne bih sadnavodio neke ~iwenice iz pro{losti.

Voditeq: Mislite li da li }e do}ido zahla|ivawa ekonomskih odnosa.Gospodin Cvetkovi} je rekao da ne}e.

Vi~evi}: Ja ne vjerujem. Ja mislimda je ovo jedna realnost koja je ve} du-è u okruèwu. Sve su zemqe ve} touradile. Mo`da je Crna Gora trebalai ranije malo, ranijim tajmingom. Ja setu ne bih mije{ao, to je stvar Vlade.

Voditeq: Imate repliku!Struwa{: Gospodine Vi~evi}u,

sve zemqe ovog svijeta da su to uradi-le, Crna Gora ne treba to nikada dauradi. Crna Gora je ro|ena na Kosovu.Crna Gora }e, naàlost, a ja se nadamda ne}e do toga do}i, i umrijeti na Ko-sovu. Zna~i, ovom odlukom je napolaumrla, a ako reìm Mila \ukanovi-}a, u ovom trenutku, ne padne, Crna Go-ra }e potpuno umrijeti na Kosovu.

Voditeq: Recite mi samo kratko,ostalo je samo jo{ 13 sekundi, da li sterazo~arani time {to niste mogli dagovorite ve~eras na protesnom oku-pqawu?

Struwa{: Nismo razo~arani. Qu-di su do{li, iskazali su……

Crne Gore, koga god ho}ete zausta-vite……

Voditeq: [ta je razlog?Struwa{: Nekakva neslagawa……




Voditeq: Hvala Vam! Kraj teme.Ovo je bio kraj prve teme –– TRI ZAGRO[ - Dakle, aktuelne teme u CrnojGori, priznavawe nezavisnosti Koso-va od strane Vlade Crne Gore.

Idemo na temu broj dva. Tema brojdva nosi naziv –– SAMO NA PAPI-RU –– uvodni~ar je advokat Labud[quki}.

Uvod: Glavni krivci za slabu pri-mjenu qudskih standarda u Crnoj Gorisu korupcija i neka`wivost za odre-|ena krivi~na djela, ocijenio je kome-sar Savjeta Evrope, Tomas Hamarberg.Konstatuju}i pozitivne korake u za-konodavstvu, Hamarberg, ipak, isti~e:“Uporna atmosfera neka`wivosti,okruùje niz kontroverznih ubistava,ratnih zlo~ina, policijskih zloupo-treba, prijetwi i fizi~kog nasiqanad braniocima qudskih prava. Ra{i-rena percepcija korupcije u pravosu-|u ozbiqno podriva legitimitet teinstitucije i smatra se glavnom pre-prekom za reformske napore dràve.””


Voditeq: Gospodine [quki}u, iz-volite!

[quki}: Nesporno je da u CrnojGori postoje centri mo}i, oko tih

centara mo}i i mo}ni pojedinci,koje u {irokom luku zaobilaze istra-`ni organi, policija, pa i tuìla-{tvo. Dakle, {ta je za to razlog? To suduboki korijeni i o tome bi trebalopuno pri~ati. Me|utim, iz ovog, samiuvodni~ar je rekao da je to Me|una-rodna zajednica i ovaj komesar EU, a i~itav svijet, to su prepoznali. To suti nerazrije{eni predmeti, kojih, jaovo mogu kao advokat da tvrdim, nemamnogo. Ali, to su predmeti, krivi~nadjela sa stravi~nim posledicama i ko-ji su imali velikog odjeka, a nijesu ri-

je{ena i smatram, naàlost, da bi onibacili sjenku na kompletan pravosud-ni sistem u Crnoj Gori. Sada od stra-ne EU, insistira se da se ti predmetire{avaju. To je {to se toga ti~e. [tose drugog ti~e, ogroman broj predmetai ne dolazi uop{te do……


Voditeq: @ao mi je, nastavi}etekasnije. Gospodine Vi~evi}u, da li seu Crnoj Gori po{tuju qudska prava?

Vi~evi}: Pa, ja smatram da se po-{tuju. Ne treba puno vra}ati se una-zad i prisjetiti se uop{te. Crna Go-ra, koja smo mi dràva, u kojem okru-èwu ìvimo, kao i prisjetiti se, ne-rado, nemilih scena i svega onoga {toje moju generaciju sportsku i u osta-lim segmentima ìvota propratilo.Mi smo jedina biv{a republika SFRJkoja je pro{la bez ratnih zbivawa, bezvelike qudske i druge {tete. I u timsegmentima smo pokazali da svi sta-novnici Crne Gore su, i te kako, spo-sobni i spremni……


Voditeq: Evo, imamo repliku. Go-spodine Struwa{, izvolite!

Struwa{: Nije ta~no da je CrnaGora pro{la bez posledica u svimratnim zbivawima. Na{i qudi su ra-tovali na rati{tima {irom Bosne iHercegovine, Srpske Krajine i Hr-vatske. Kad je bilo bombardovaweSRJ, poginula su djeca u Murinu. Zna-~i, ne smijemo govoriti da je Crna Go-ra pro{la bez posledica. Crna Goraje imala posledice i dan danas se nijeoporavila od tih posledica.


Voditeq: Hvala Vam! GospodineVi~evi}u, ponovo Va{ minut, izvolite!

Vi~evi}: Hvala! Imam ponovo mi-nut sad cijeli. Htio sam da ukaèm i

da za vrijeme tih te{kih zbivawa isvega toga, Crna Gora je bila domogromnog broja stanovni{tva iz okol-nih dràva ugroènih i pruìla im,i te kako, potrebno sve ono {to u ma-ti~nim mjestima nijesu imali.


Voditeq: Evo, imamo ponovo re-pliku. Gospodin [quki}, izvolite!

[quki}: Dakle, moj drug je proma-{io temu. Ovdje se govori o pravosu|uu Crnoj Gori, o ovome {to ste Vi go-vorili korupciji itd. A, ja sam finoobjasnio. Zna~i, potrebno je da se 10 ––15 predmeta, koji nijesu rije{eni ri-je{e, i da se skine crna sjenka sa pra-vosu|a u Crnoj Gori. Govori se o ko-rupciji u pravosu|u. Za 15 godina nije-dan sudija u Crnoj Gori nije odgovaraoza krivi~no djelo.


Voditeq: Hvala! Gospodine Vi~e-vi}u, evo ~uli ste gospodina [quki}a.

Vi~evi}: Jesam, ~uo sam. Ja ne mi-slim da sam ja proma{io temu. Qudskaprava su i ovo. I ovo su prava, {to smomi bili dom i pruìli raznim izbje-glicama i to u ogromnom broju, koje suprevazilazile petinu na{eg ukupnogbroja stanovni{tva. A, {to boqe po-kazuje da su i tu qudska prava bila, ite kako, po{tovana i uspostavqena.


Voditeq: A, kako tuma~ite to {tonema pravosla`nih presuda, osim, ~i-ni mi se u jednom slu~aju za [trpce, zaratne zlo~ine?

Vi~evi}: Pa, ne tuma~im to. Nijeto moja materija. Ne bavim se……


Voditeq: Da li mislite da to tre-ba da se re{ava?

Vi~evi}: Sigurno da postoje pro-blematike u svim segmentima, tako i upravosu|u. Za{to ne? Postoje elo-kventne slu`be, postoje izuzetno spo-sobni mladi qudi. Neka se ukqu~e, ne-ka krenu svojom profesijom, pa }e i tirezultati biti boqi. Ipak smo mi naBalkanu. Crna Gora je to {to je.


Voditeq: Za{to mislite?Vi~evi}: Ne! Ni{ta ne mislim.

Izlazimo iz jednog perioda u kojemu jebio jednopartijski sistem i sve to sku-pa. Zna~i, to su sve promjene. Mi tre-ba da traìmo na{ put. I ovaj prvidio i drugi dio na{eg pitawa je bio.


Voditeq: Hvala Vam! GospodineStruwa{, recite mi kad je rije~ o ko-



rupciji. Nema mnogo krupnih riba.Zapravo nema, uop{te krupnih riba.Kako Vi to tuma~ite?

Struwa{: Krupne ribe su u Vladi.Cijela Vlada na ~elu sa predsjedni-kom, sve su to krupne ribe, {to se ti-~e korupcije. U sudstvu je korupcija. Usvim sferama dru{tvenog djelovawa uCrnoj Gori je korupcija. I ovdje, {toje stra{no, }uti se o drasti~nom kr-{ewu qudskih prava Srba. Zna~i, uCrnoj Gori se ne moè bukvalno govo-riti o po{tovawu qudskih prava. Ov-dje se qudska prava, izgleda, dijele ponacionalnom kqu~u. Srbi su u CrnojGori najugroèniji narod i wima seuskra}uju osnovna qudska prava. Us-kra}uje im se pravo na rad, a pravo narad povla~i pravo na ìvot. Srba ne-ma u pravosu|u. Koliko, neka kaùzvani~nici crnogorski, koliko imasudija Srba, koliko ima tuìlaca Sr-ba? Zna~i, nema ni jedan. Ni jedan je-dini. Jeste mala plata sudijama, jestemala plata tuìocima, ali Srbi su us-kra}eni i za tu malu platu. Srbi sediskrimini{u na najgrubqi mogu}ina~in.


Voditeq: Hvala Vam! Gospodine[quki}u, ponovo ste Vi na redu. Re-cite mi, da li se moè govoriti, tako-|e, o jednom mawem obimu qudskihprava, kad je rije~ o slobodi izraàva-wa u Crnoj Gori, postupcima koji su sevodili protiv novinara i pritiv me-dijskih ku}a?

[quki}: Apsolutno bih prije togamorao re}i da su u Crnoj Gori najugro-èniji Crnogorci. Zna~i, 20 godina,to se moè slobodno nazvati jednimfini{kim stawem u Crnoj Gori. Po-gledajte ove ustanove, sve bolnice, pa}ete vidjeti da sam ja u pravu. A, {tose ti~e ovog, u zadwe vrijeme, mo`dazadwih godinu –– godinu i po dana, tu sestawe, ne{to, u medijima, popravilo.U Crnoj Gori postoje ti nezavisni me-diji. Me|utim, {ta zabriwava? Ustvari, ~ime se bave EU i komesar EUza za{titu qudskih prava. Zapravo sebavi tim de{avawima incidentnim,gdje se desi da se pretu~e neki novi-nar, da se nekome prijeti, a da se nepreduzme ni{ta. Da dràva ne predu-zme adekvatne mjere……


Voditeq: Hvala Vam! GospodineVi~evi}u, budu}i da Vi zastupate tezuda se u Crnoj Gori po{tuju qudskaprava. Postoji li igdje i{ta da bi mo-glo da se popravi, ili je sve savr{eno?

Vi~evi}: Ne, moè dosta toga da sepopravi. U svakoj zemqi moè da sepopravi. Ali ja, mo`da za razliku od

druga dva gosta, ne znam, ili sam ja tonekako druga~ije doìvio, ja volimovu dràvu. Ja sam wen stanovnik. Jatu ̀ ivim i ja wu ne mogu da osu|ujem, uodnosu na neke druge dràve u okruè-wu. Ali, {to se ti~e da moè da budeboqe, moè da bude boqe. U svim seg-mentima moè da bude boqe, moè bo-qe i u sportu. Mi smo toliko napravi-li uspjeha, a moè jo{ boqe. Zna~i,moè.


Voditeq: Kako Vi tuma~ite ovo{to, recimo, nema tih, odnosno, imatih presuda kad je rije~ o korupciji,ali nema kad su u pitawu krupne ribe.Dakle, je li to ono {to nam najvi{e{teti?

Vi~evi}: Pa, ne znam ja ko su tekrupne ribe.


Voditeq: Vi mislite da nema ko-rupcije?

Vi~evi}: Pa, ne mislim, ja sam ì-vio dugo u Italiji, pa znam da ima svu-gdje. Me|utim, to treba iz struke qu-di da dokaù, da slu`be koje se bavetime, uspiju da prona|u put za to.


Voditeq: A, da li to rade?Vi~evi}: A, to nemam blage veze,

pravo da vam kaèm. Nadam se……Crne Gore, koga god ho}ete zausta-

vite……Voditeq: Da li ste Vi pro~itali,

~uli negdje?Vi~evi}: îtam ono {to se moè

pro~itati u svakodnevnoj {tampi, alitreba da se posveti svako svom predme-tu. Ja razumijem vje{tinu govornostiBojana, ali……


Voditeq: Hvala! Gospodine Stru-wa{, kaìte!

Struwa{: Ja otvoreno kaèm - dr-àvu Crnu Goru, ovakvu kakva trenut-

no jeste, ne volim. A, svaka ~ast wemukad moè da je voli. Ja je ne volim. Dokje bila u zajednici sa Srbijom ja sam jevolio. Sad je vi{e ne volim. [to seti~e qudskih prava, dostigli smo dnoi ne moèmo dubqe da odemo nego {tosmo do{li.


Voditeq: A, ko }e obezbijediti po-{tovawe Va{ih qudskih prava, akone dràva? Evo, imamo repliku.

Vi~evi}: Ja ponavqam. Ja volimsvoju dràvu i ìvim u woj i vazda }use truditi da radim sve {to je najboqei {to je u mojoj mo}i i, normalno, usegmentu kojem pripadam. Da {to bo-qe reprezentujemo na{u dràvu, da sa-mi {to boqe ìvimo. A, ukoliko mo-èmo da je branimo, i kao najboqi am-basadori i kao sportisti predstavi-mo. Mislim da je to svakome ciq i za-datak. Meni u sportu, wemu u politi-ci.


Voditeq: Moramo da mijewamo to{to je lo{e.

Vi~evi}: Sigurno. Moramo sve damijewamo. Moramo da idemo naprijed.


Voditeq: Hvala vam. Ovo je biokraj druge teme. Evo nas kod tre}e te-me. Uvodni~ar je Mirko Vi~evi}. Atema nosi naslov –– [IROM ZATVO-RENIH OÎJU.

Uvod: Ikupni prihodi od turi-sti~ke sezone, za prvih devet mjesecibili si 451 miloon evra. A, do krajagodine dosti}i }e projektovanih 540miliona evra, saop{tio je ministarturizma Predrag Nenezi}. Ovo je bilasezona u kojoj smo razmi{qali da ma-lo izgubimo, na u{trb onoga {to tre-ba da dobijemo. A, to je, da rastereti-mo {pic sezone i ingrastrukturu i daproduìmo sezonu. U svakom mjesecusmo imali rast prihoda, izuzev u julu ipo~etkom avgusta, kazao je Nenezi}.


Struwa{: Krupne ribe su u Vladi. Cijela Vlada na ~elu sa pred-sjednikom, sve su to krupne ribe, {to se ti~e korupcije. U sudstvu jekorupcija. U svim sferama dru{tvenog djelovawa u Crnoj Gori je ko-rupcija. I ovdje, {to je stra{no, }uti se o drasti~nom kr{ewu qud-skih prava Srba. Zna~i, u Crnoj Gori se ne moè bukvalno govoriti opo{tovawu qudskih prava. Ovdje se qudska prava, izgleda, dijele ponacionalnom kqu~u. Srbi su u Crnoj Gori najugroèniji narod i wi-ma se uskra}uju osnovna qudska prava. Uskra}uje im se pravo na rad, apravo na rad povla~i pravo na ìvot. Srba nema u pravosu|u. Koliko,neka kaù zvani~nici crnogorski, koliko ima sudija Srba, kolikoima tuìlaca Srba? Zna~i, nema ni jedan. Ni jedan jedini. Jeste malaplata sudijama, jeste mala plata tuìocima, ali Srbi su uskra}eni iza tu malu platu. Srbi se diskrimini{u na najgrubqi mogu}i na~in.


Turisti~ki radnici upozoravali suda je broj gostiju u hotelima smawen za20 –– 30 odsto, dok podaci turisti~kihorganizacija pokazuju da je broj turi-sta pove}an.


Voditeq: Evo, gospodine Vi~evi-}u, Vi ste uvodni~ar, imate Va{ mi-nut. Izvolite!

Vi~evi}: Pa, dobro, kad bih isko-ristio priliku, ja bih vi{e iskori-stio ovaj minut u najavi jednog boqegsjutra u turizmu, jer prate}i sva ovazbivawa ne poklapaju se rezultati, iqudi u sektoru su ocijenili da je bilomawe gostiju. Podaci iz turisti~kihagencija ukazuju druga~ije. Mogu da go-vorim direktno vode}i jedan od luksu-znijih objekata u Kotoru, u kotorskomStarom gradu, da smo mi izuzetno do-bro poslovali, da su gosti bili naistom broju, ako ne i malo vi{e negolani. To su, uglavnom, sve inostranigosti, sa zapadno-evropskog dijela.[to se ti~e ukupnog razvoja, slaèmse da je boqe i jednu i dvije godine ulo-ìti i ne imati trenutno rezultat, dabi se kasnije ispostavilo da smo mi,ipak, kona~no prava destinacija iprepoznatqiva na Mediteranu. Nijenama lako, vjerujte. Ja sam ìvio dugou Italiji, to su ogromne sile u okru-èwu i one imaju sigurno i ve}u ponu-du i mogu boqe da se nametnu tom tr-ì{tu.


Voditeq: Hvala Vam. Va{ minut jeistekao. Ima}ete posle opet priliku.Gospodine Struwa{, da li Vi smatra-te da je ova turisti~ka sezona bilauspje{na ili neuspje{na?

Struwa{: Ova turisti~ka sezonaje bila daleko od uspje{ne. Ova turi-sti~ka sezona je propala. Ja ne znam za-{to qudi kriju istinu i za{to ne ka-ù da je turisti~ka sezona bila lo{a.Od ove turisti~ke sezone nije biloni{ta. Bilo je mawe turista. Samo lu-dak nije mogao da vidi da je bilo maweturista. Iz Vlade kaù bilo je vi{eprihoda nego ranije. Nije istina. Jasam ~lan Odbora za turizam Skup-{tine Crne Gore, imam podatke iznam sve kako je bilo i {ta je bilo.Zna~i, nije bilo turista vi{e, ali,naravno, mi Vladu moramo da po{tuje-mo. Oni su nam istinu govorili, to suqudi od rije~i, i kad su nas vodili naDubrovnik, i kad su se krili ispodskuta Slobodana Milo{evi}a, i kadsu se qubili sa Stipem Mesi}em isvima ostalima. Zna~i, moramo da imvjerujemo.


Voditeq: [ta je Stranka srpskihradikala predloìla da se turizampoboq{a? Dajte mi konkretan pri-mjer!

Struwa{: Stranka srpskih radi-kala predlaè da se uklone one tamogranice kod Prijepoqa i kod BijelogPoqa i da se ujedini ovaj narod.


Voditeq: To }ete nam kasnije re}i,izvinite molim Vas. Gospodine [qu-ki}u, kako Vi ocjewujete ovu sezonu?

[quki}: Ove izjave gospodina Ne-nezi}a, ta~no je da nije bilo gu`ve, daje razbijena gu`va. Me|utim, taj skokcijena, po mom mi{qewu, je najteèpogodio prazne yepove Crnogoraca.Oni su od nervoze pili pivo, budu}ida je ove godine na Crnogorskom pri-morju popijena najve}a koli~ina piva,mislim otkako postoji primorje. Jerto je najeftinije pi}e, to~eno pivo.Zna~i, Crna Gora nije rije{ila cen-tralna infrastrukturna pitawa. Zna-~i, nije rije{ila pitawe puteva, nijerije{ila pitawe vode i nije rije{ilapitawe snadbijevawa elektri~nomenergijom. Jer, kao {to znamo, ~im seprimaknete k moru, vidimo ogromanbroj zgrada. Zna~i, sad se poku{ava ne-{to, da se rije{i pitawe vodovoda.Ali, {to se ti~e ove godine, zna~iCrna Gora je u{la sa sva ta tri pro-blema……


Voditeq: Gospodine Struwa{!Struwa{: Crnogorski vodovod na

primorju se zove bidon. Dok god bude-mo takvi, od sezone nema ni{ta. Ja senadam da uskoro ne}e biti tako. Ali,bidon je sinonim za crnogorski vodo-vod. Ne mogu da shvatim qude koji go-vore da je ove godine bilo vi{e turi-sta nego prethodne. Crna Gora je poku-{ala da se odrekne turista iz Srbije.Vidjeli smo kako su pro{li ove godi-ne. A, dogodine }e se jo{ crwe, ako neprihvatite turista iz Srbije.


Voditeq: Hvala Vam! Gospodine[quki}u, ponovo imate minut. Izvo-lite!

[quki}: Ja mislim da turisti izSrbije su mogli i ove godine da dola-ze u Crnu Goru, nego nijesu do{li zbogtoga {to je skupo. Vjerovatno samo iztoga razloga. Ovdje je centralno pita-we koje Crna Gora mora najhitnije darije{i, jer je Crna Gora izgubila 20godina. To je problem Crne Gore. Doksu ostale republike biv{e Jugoslavi-je napravile infrastrukturu, napra-vile puteve, napravile magistrale.Ko i kuda mrda iz Crne Gore, kakvo je

stawe u Hrvatskoj, Sloveniji? U ze-mqama u okruèwu, da ne pri~amo oTurskoj, Gr~koj itd. Zna~i, Crna Goraje 20 godina ~ekala.


Voditeq: S obzirom na to, da sadtraju radovi infrastrukturni, puteviitd. da li se moè govoriti, uop{te, oelitnom turizmu?

[quki}: Dok se na zavr{e, ne mo-è se govoriti o elitnom turizmu.Moraju se prvo napraviti elitni ho-teli, pa elitni putevi, pa onda vodo-vod koji se sad radi. Pa, je sad, ba{ saSrbijom, problem oko ovog magi-stralnog puta, jer je to jedan jedinstve-ni projekat……


Voditeq: Hvala Vam! GospodineVi~evi}u, ~uli ste pitawe i isto va-ì i za Vas! Da li se moè govoriti oelitnom turizmu, ako u Crnoj Goriimamo razne infrastrukturne radove,puteve, vodovode, razne elektro mre-è itd. Da li se moè govoriti da Cr-na Gora, zaista, ima elitni turizam?

Vi~evi}: Pa, ne znam. To je dobropitawe. Ja mislim da najmawe, ako go-vorimo o turistima, najmawe te ba{elitne turiste poga|a ova problema-tika. Ja bih se tu, recimo, sloìo saBojanom da je mawi broj gostiju iz Sr-bije. U Kotoru, direktno u Bokoko-torskom zalivu ih je bilo jako velikibroj. Slaèm se da su infrastruktur-na pitawa, i te kako, va`na za razvojbilo kojeg turizma, pa samim tim ielitnog. Ali, pogledajte, elitni gostima velika potraìvawa. Za wega seobezbje|uje ovo o ~emu mi sad govori-mo. Zna~i, mo`da vi{e za neki sredwiturizam i za neku adekvatnu ponudu uodnosu na okruèwe, moralo bismo si-gurno da poradimo. Me|utim, elitniturista ima sve na raspolagawu, jer onuop{te ne}e dolaziti ako nema sveonako kako zahtijeva.


Voditeq: A, da li mislite da Vla-da malo, uslovno re~no, koriguje iliskriva neke podatke kad je rije~ o bro-ju turista. Jer kaè gospodin Nenezi}danas da je 5 odsto vi{e turista?

Vi~evi}: Pa, ba{ to ide u prilogovome {to ja govorim. Nisu nama bro-jevi ti koji podiù elitni turizam,nego mi imamo masu koja nam te broje-ve daje.


Voditeq: Hvala Vam! GospodineStruwa{, ko su, prema Va{em mi-{qewu, bili gosti ove godine u CrnojGori? Elitni turisti ili paradajz tu-risti?



Struwa{: Bili su tajkuni, bila jemafija, bilo je tih elitnih turista……Podrazumijevamo li mi to tajkune ilopove pod elitnim turistima. Ali,ja nijesam vidio na crnogorskom pri-morju nijednog {eika, niti engleskukraqicu. Ne znam o kakvom elitnomturizmu govorite. Zna~i, mafija jeokupirala na{e hotele, na{e primor-je. Okupirani smo. Mi smo prodata dr-àva. Nismo mi suvereni, ni nezavi-sni. Nama vladaju drugi. Mi se ne pi-tamo. Ima jedna narodna izreka lijepapo tom pitawu, ali ne}u je sada izgovo-riti. Jedini na~in da se sve ovo pro-mijeni je da se promijeni vlast. Samopromjena vlasti jedini je lijek za sve.Drugog spasa Crnoj Gori nema.


Voditeq: [ta Stranka srpskih ra-dikala savjetuje turizmu? Dajte mi ne-{to konkretno, imate jo{ osam sekun-di. Brzo!

Struwa{: Stranka srpskih radi-kala savjetuje da se protjeraju svi taj-kuni sa primorja, da se protjeraju i dase dovedu po{teni qudi da zara|uju.


Voditeq: Hvala Vam! Gospodine[quki}u, {ta bi hitno trebalo ura-diti, infrastrukturni radovi morajuda traju. Ali……

[quki}: Prvo {ta se mora znatije da Crna Gora, ko je gleda i ko je vo-li, vidi ako mu o~i nijesu ispale, da jeto jedna od najqep{ih zemaqa u Evro-pi. I crnogorsko more i sve ostalo.


Voditeq: Koliko je divqa gradwasve to devastirala?

[quki}: Divqa gradwa je devasti-rala, ali problem je Crne Gore dije-lom i najzna~ajnijim dijelom, zapravovlast. Vlast koja sam rekao da za 20 go-dina nije uradila ni{ta. Crna Gorametra puta nema. Ali Crna Gora imaono {to nemaju druge. Zna~i, ona imatu nevjerovatnu divqu qepotu, i tuqepotu najvi{e vide qudi koji je vo-le. I normalno je da Crna Gora morakrenuti nekim putem da to valorizuje,da to vrednuje na pravi na~in. A, kada}e ona to uraditi i na koji na~in i sakojim sredstvima, e, tu je veliko pita-we.


Voditeq: Hvala Vam! GospodineVi~evi}u, evo Vi za kraj, 10 sekundi.Izvolite, poruka!

Vi~evi}: Da ne pri~amo previ{e.Dobro, primorje, a gdje je tu sjevernaCrna Gora, gdje je sredi{wa, imamoSkadarsko jezero, gdje je Ada……


Voditeq:Na redu je ~etvrta tema, auvodni~ar je Labud [quki}. Tema no-si naslov TRANZICIONA BAJKA.

Uvod: Norve{ka politi~arka od-rekla se kandidature za novi posla-ni~ki mandat nakon {to je morala daprizna da je o tro{ku poreskih obve-znika koristila telefonske uslugeproro~ica. Sara Kajen je posledwihgodina napravila telefonske ra~uneod vi{e desetina hiqada evra, objavioje jedan tabloid. “Iskreno mi je àozbog toga””, rekla je poslanica norve-{ke Laburisti~ke partije isti~u}ida je platila tro{kove koje je napra-vila. Koliko bi u Crnoj Gori sli~na

gre{ka mogla da navede politi~are dase odreknu svojih privilegija i pozi-cije?

[quki}: Zaista je ~udno da je touradila predstavnica ove Laburi-sti~ke partije Norve{ke, jer se to uCrnoj Gori nikada ne moè desiti.Samo smrt, ne daj Boè, na{eg posla-nika moè odvojiti od stolice. Jermnogi su poslanici po 20 godina, imaih i vi{e, mislim, ali oni sad dobija-ju nacionalne penzije. Nemaju takavodnos i mislim ako bi se neko od wihobra}ao ovim vidovitim ènama, vje-rovatno bi se obra}ao sa pitawem,ima li isgleda da se produì jo{ jedanmandat. Zna~i, sa druge strane, uop-{te, kad se pogleda taj odnos poslani-ka, tro{kovi, ne samo uop{te vlasti,ukupno gledano u Crnoj Gori to je do-sta, kad bi se posebno pogledalo, odna~ina kad je startovala……


Voditeq: Hvala Vam! GospodineVi~evi}u, {ta Vi mislite?

Vi~evi}: Pa, dobro, evo jedna inte-resantna tema. Ja bih to prebacio sa,recimo, Norve{ke i sa poslanika, ni-je to toliko iskqu~ivo za taj segmentdru{tvenog ìvota.


Voditeq: Koliko to moè bit re-alnost u Crnoj Gori?

Vi~evi}: Pa, moè biti realnost,za{to da ne. Ali, mislim da to {to jesamo priznawe, to govori, o duhovnomkapacitetu te osobe. Zna~i, tu moramoraditi na svijesti. To je jadan odosnovnih stvari da bi smo mi sve ovepromjene izvr{ili. Zna~i, gledaju}ikroz sve ove teme do sad. Ukoliko ne-ma svijesti, ako nema posebno te pri-vatne. Zna~i, lako je ne{to oduzeti,upropastiti i iskoristiti, ali za{toto da se uradi. Ajde da uradimo to mimla|i. Evo, imamo tu mla|eg poslani-ka. Za{to da mi ne krenemo ispravnou to, da se to stvarno, onaj koji je iza-bran bude dio……


Voditeq: Evo, imamo repliku, go-spodine [quki}u, izvolite!

[quki}: Sjetio sam se kada su po-jedini crnogorski politi~ari koji su,naàlost, i danas na vrhu dràve ipartije itd, otpo~iwali sa vla{}u,kad su do{li sa ladama, kad su rekli da}e volonterski da se bave tim poslom,i ve}ina tih qudi koji su radili na tajna~in, koji su bili ukqu~eni u bilokakve strukture vlasti i vidjeli smo,po{to ste Vi rekli tranziciona baj-ka, kakvu je bajku ovdje napravilatranzicija.




Voditeq: Hvala Vam! GospodineVi~evi}u, ponovo minut. Kada bi mo-glo da do|e do promjene svijesti u Cr-noj Gori? O tome ste malo~as pri~ali.

Vi~evi}: Pa, dolazi ve}, i te kako.Crne Gore, koga god ho}ete zausta-

vite……Voditeq: Koji su primjeri? Moè-

te li nam dati neki primjer?Vi~evi}: A, kako ne!Crne Gore, koga god ho}ete zausta-

vite……Voditeq: U svijetu politike?Vi~evi}: Pa, ima i u svijetu poli-

tike. Dolaze novi politi~ari, novipredstavnici.


Voditeq:[ta je u wihovoj svijesti?Vi~evi}: Pa, oni su ve}……imaju te-

àk period iza sebe. Lak{e }e da segleda, gleda se budu}nost. To je ciqsvega. Da se teì da se ne{to popravi,ne vra}aju}i se nazad, nego idemo na-prijed. Treba da se radi. Treba da sebude po{ten prema sebi prvo. Lako jekoristiti tu|e telefone i tu|a sred-stva.


Voditeq: Mi imamo osumwi~enekoji i danas ostaju na svojim funkcijama!

Vi~evi}: Ma ima, ima svu|e toga, usvakom segmentu. Ima ih, naàlost, iu sportu koji to koriste. Ali, mo`dasama ta definicija ih elimini{e.


Voditeq: Evo, imamo repliku. Go-spodine Struwa{!

Struwa{: U Crnoj Gori je popu-larno zloupotrebiti svoj slu`benipoloàj. Da bude{ lopov, to je sve po-

pularno u Crnoj Gori. Sve ono {to jeu drugim dràvama, npr. u Norve{koj,normalno, ovdje je nenormalno. Ono{to je tamo nenormalno, ovdje je nor-malno. Zna~i, to nema blage veze s mo-zgom. Izgleda, da se na{a Vlada neskida sa ìce kad su u pitawu proro-~ice, a ta proro~ica je Agim êku, pasu stalno u vezi sa wim.


Voditeq: Hvala Vam. Isteklo jeVa{ih 30 sekundi. Izvolite, gospodi-ne Vi~evi}u, ponovo minut za Vas!

Vi~evi}: Dobro, ja zahvaqujem Bo-janu, imam ponovo minut. Vra}amo seponovi na po~etak stvari. Zna~i, mo-ra da se radi na svijesti pojedinca. Jertaj pojedinac je prvo ~ovjek. Zna~i, pr-vo ~ovjek, pa onda poslanik. Zna~i, tumoramo da radimo, a to nema bez nekeedukacije. Zato mi i kre}emo sa mla-|ima, zato svi ovi projekti koje se ra-de, sport je jedan od tih na~ina, da po-jedinac ima {to jasnije principe.Ima sistem razra|en ispred sebe. Sa-mo po{teno, gdje je samo po{teno i sa-mo radno se moè i}i naprijed. Gdjenema prevara, znate tu nema velikogvrdawa.


Voditeq: A, mislite li da se moèraditi na svijesti a da prije toga nebudu sankcionisani oni koji su odgo-vorni?

Vi~evi}: Sankcija je samim tim iz-

gra|ena svijest. Zna~i, sistem mora dafunkcioni{e onda kada je poseban po-~initeq svjestan da }e biti ka`wen.Sve to je duhovna vrijednost pojedincai sami taj sudija isto pojedinac. Na-kon svega toga i ovo o ~emu smo u dru-goj temi govorili.


Voditeq: Dakle, kada o~ekujete da}e se desiti kao u Norve{koj u CrnojGori, kratko?

Vi~evi}: Pa, ja mislim da u Norve-{koj se desilo da je ona bila otkrive-na. Nije priznala sama, tek posle……


Voditeq:Hvala Vam! GospodineStruwa{, Va{ minut!

Struwa{:Ja sam od onih polsanikakoji ne sjedi u svojoj foteqi po ciodan, nego obilazim Crnu Goru uzdu ̀ipoprijeko. Ja, zna~i, vidim kako narodìvi i {ta radi. Vidim kako narodcijeni, i {to se ti~e srpskog naroda,on zna da cijeni neke prave vrijedno-sti. A, {to se ti~e konkretno mojestranke, Stranke srpskih radikala iSrpske radikalne stranke, mi sa ova-kvim tipovima koji zloupotrebqavajusvoj poloàj nemamo problema. Ako sei desi tako ne{to……


Voditeq: Ajde, priznajte, jeste linekad sa Va{eg telefona zvali da pi-tate ne{to za, recimo, prijateqa zaneka kola?

Struwa{: Pa, da Vam kaèm, ja tajtelefon koji koristim, pla}am izsvoga yepa, Tako ne tro{im strana~kepare. Na{a stranka pomaè ugroè-nom srpskom narodu, bori se za pravaSrba. A, rekao sam, ovdje je popularnozloupotrebiti poloàj.


Voditeq: Da li se borite za mojaprava?

Struwa{: Ja se borim za prava svognaroda, pa onda svih ostalih gra|anakoji ìve u Crnoj Gori.


Voditeq: Hvala Vam! Gospodine[wuki}u, koliko su sami bira~i, sa-mi gra|ani doprinijeli tome da se po-liti~ari u Crnoj Gori pona{aju ova-ko kao se pona{aju?


Struwa{: Ja otvoreno kaèm - dràvu Crnu Goru, ovakvu kakva tre-nutno jeste, ne volim. A, svaka ~ast wemu kad moè da je voli. Ja je nevolim. Dok je bila u zajednici sa Srbijom ja sam je volio. Sad je vi{ene volim. [to se ti~e qudskih prava, dostigli smo dno i ne moèmodubqe da odemo nego {to smo do{li.


[quki}: Pa, doprinijeli su, prijesvega sami politi~ari. Gospodin Vi-~evi} je govorio o podmla|ivawu. Janikoga, li{e Struwa{a, nijesam vi-dio da je mla|i ispod 50 godina. U cr-nogorskom Parlamentu, svi znamo, dao podmla|ivawu nikakvog govora ne-ma. O tome je mnogo govoreno i pisano.Radi se o jednom uigranom sistemu. Onse zove siguran glas ili ne znam ve}kako se zove. On je razra|en do detaqai po wemu funkcioni{e. I po momli~nom mi{qewu, mogu}nost da se ovavlast u Crnoj Gori smijeni, rijetko }eko doìvjeti iz ove sale, da se to desi.


Voditeq: Ajde da se vratimo brzona Zakon o konfliktu interesa, i dase objavi ko nije prijavio svoju imovi-nu javno i nikom ni{ta. Niko se i neosje}a posramqenim. Kako to obja-{wavate?

[quki}: Pa, u Crnoj Gori suosnovne i elementarne vrijednostiporeme}ene. U Crnoj Gori vi{e nijenikakva sramota npr. oti}i u zatvor.


Voditeq: Hvala Vam! GospodineVi~evi}u, kako Vi to obja{wavate?Objavi se ime nekog politi~ara kojinije prijavio svoju imovinu u mediji-ma. To je jedina sankcija prema Zako-nu, ali nikom ni{ta!

Vi~evi}: Pa, to je ono o ~emu samgovorio. Sigurno bi taj politi~artrebao da, prvo prema sebi, ispostavira~un, pa onda prema svojima bli`wi-ma, pa onda prema bazi koju predsta-vqa, partiji i sve to skupa, normalno.To je jedan od ovog dijela o kojem samgovorio.


Voditeq: Koliko gra|ani ka`wa-vaju takvo pona{awe politi~ara?

Vi~evi}: Pa, ne znam koliko su umogu}nosti da sami gra|ani to ka-`wavaju. Nije to pitawe samo politi-~ara. Ima tu kori{tewa slu`benogpoloàja i ne samo kod politi~ara.Sigurno da ih postoji. Treba se trudi-ti da ih {to mawe, ili da budu {to bo-qe sankcionisani. To je sigurno te-`wa svih nas. Ali, eto, ja imam i veli-ku nadu u mlade. Ba{ u mlade polit~a-re. Ne slaèm se da su u na{em parla-mentu svi isti kao prije 20 godina. Jase dobro sje}am. Mo`da se Bojan ne sje-}a. Ja se dobro sje}am parlamenta iz90-ih godina. Ja sam 23 godine imao. Jase dobro sje}am, ima tu puno novih qu-di, puno novih poslanika, koji se si-gurno trude da svojim kvalitetom do-prinesu razvoju samog poslani~kog do-ma. Za{to da ne?


Voditeq: Hvala Vam! GospodineStruwa{, koliko politi~ari u CrnojGori govore istinu, ako govore istinu?

Struwa{: Mi srpski radikaliuvijek govorimo istinu. Za druge nasne interesuje. Zna~i, govorimo isti-nu……


Voditeq: Gotovo. Hvala Vam, go-spodine Struwa{! Ovo je bila temabroj ~etiri. Do{li smo do pete teme,uvodni~ar je Mirko Vi~evi}. SAMOZA DOVOQNI ili SAMO ZADO-VOQNI, moè i tako.

Uvod: Tradicija boke{kog vater-pola i doma}e vaterpolo {kole, kqu~je za osvajawe evropskog zlata vater-polista Crne Gore u seniorskoj i ju-niorskoj konkurenciji. Od nedavnovaterpolo porodici prikqu~io se iènski klub. Fenomenom vanserij-skog uspjeha vaterpolista bave sestru~waci i oni koji vole i prate ne-juspje{niji crnogorski sport. Poka-zalo se da se bez mnogo sredstava, ali iuz ogroman entuzijazam, energiju ikvalitetan rad moè do vrhunskih re-zultata. Da li je sve ba{ tako?


Voditeq: Gospodine Vi~evi}u, evo~uli ste pitawe. Izvolite!

Vi~evi}: Pa, sigurno, evo ove godi-ne su se desila dva izuzetna, nazvaobih, sportska ~uda. Crna Gora se poja-vila prvi put, ja govorim o vaterpolu.Ovdje se pomiwe vaterpolo ènskiklub. Na Evropskom prvenstvu prviput samostalno i osvojili smo Evrop-sko prvenstvo. Na Olimpijskim igra-ma izuzetno visok plasman. Zna~i, me-|u ~etiri najboqe ekipe svijeta. Tonam ukazuje na jedan fenomen. Ba{, ite kako, iskqu~ivo vezan za Bokoko-torski zaliv, i kojemu, ne znam, 50 000stanovnika moè da ima takav kvali-tet, da se mjeri sa jednom Italijom, 56miliona, Wema~kom 80 miliona, i ta-ko, sa Rusima, sa Amerikancima itd.Sa tim velesilama svjetskim. Zna~i,mi moèmo. Treba prona}i pravustvar koju Crna Gora moè kao proiz-vod da pokaè svijetu. Da, i te kako, mimoèmo da budemo i prvi i najnajpred-niji i naju~eniji u tom sportu. Svaka-ko, doprinos tome smo poku{ali mi dadamo sa novoformiranim vaterpoloklubom, to je Vaterpolo akademijaKATARO, koja je besplatno omogu}i-la……


Voditeq: Hvala Vam! Nastavi}ete,gospodine Struwa{, da li dràva do-

voqno ulaè, evo, recimo, u vater-polo?

Struwa{:Dràva ne ulaè dovoq-no. A, {to se mene ti~e, neka rade {tagod ho}e. Ja uvijek navijam za Srbiju.Navija}u uvijek za Srbiju. U crnogor-skoj reprezentaciji se propagira mr-`wa protiv srpskog naroda.


Voditeq: Je li mogu}e da Vam barni malo nije bilo drago kad je CrnaGora osvojila zlato?

Struwa{: Kad vidim one crvenebarjake meni pada krv na o~i. Ja ne mo-gu to da gledam. Zna~i, to je katastro-fa. Ovdje se propagira samo jedna na-cija kroz taj sport. A, ovi {to urli~unisu ni razumjeli {to ja pri~am, alinema veze.


Voditeq: A, da li mislite da je cr-nogorska reprezentacija kvalitetna,ajde da govorimo o kvalitetu igra~a,ima li tradicije?

Struwa{: Mi prvo nemamo uslovaza bavqewe sportom. Pola livada posjeveru vi{e zadovoqava te evropskestandarde, nego {to to zadovoqava……


Voditeq: Ali, rije~ je o bazenima.Dobro, hvala Vam! Goispodine [qu-ki}u, kaìte Vi!

[quki}:Ja ne mogu da vjerujem da jeovo, evo ve~eras smo se upoznali, da jeStruwa{ rekao ovo. Ovo ni Palma negovori iz Jagodine. Ja uvijek, normal-no, kad ne igra Crna Gora navijam zasrpsku reprezentaciju, za srpske ti-move, uvijek kad igraju sa bilo kim.Kad igraju u Evropi, kad igra Parti-zan, kad igra Zvezda. Gledam, ko {tosam gledao prije 20-30 godina. A, mi-slim da nije samo vaterpolo u CrnojGori, nego da treba, zna~i, ulagati i usve ostale sportove. Ali, ja zaista mi-slim da je to reprezentativno i mi-slim da nema ~ovjeka u Crnoj Gori ko-jega to nije obradovalo. Meni je li~nomalo smetalo {to je, ponovo, politi~-ka elita i jedna grupo qudi u CrnojGori i to poku{ala, kao da su oniigrali. Takav sam imao osje}aj, da suoni to……


Voditeq: Gospodine Vi~evi}u,{ta Vi kaète da li je pobjeda vater-polista, na neki na~in, ispolitizova-na, kako kaè gospodin ]quki}?

Vi~evi}: Nisam imao taj utisak. Jasam bio prvi kapiten te crnogorskevaterpolo reprezentazije i moj staro-sni sportski vijek nije mi dozvolio das wima podijelim radost u bazenu, u



Malagi, u Pekingu. Ali sam bio tamoi radovao se i prelijepo je bilo vidje-ti te momke kako slave.


Voditeq:Imamo repliku, gospodi-ne [quki}u, izvolite!

[quki}: U pravu je {to kaè.Ali, ba{ nije imao takvu {ansu i ni-je mogao tu podijeliti radost i nijemogao da igra, kad je trebao da igra.Jer su se tada drugi igrali, ali na{imsudbinama i danas se igraju sa na{imsudbinama. Zato on nije mogao da igrai zato smo mi bili pod sankcijama izato smo mi bili bombardovani i zatonam se sve de{avalo punih 20 godina.


Voditeq: Hvala Vam! GospodineVi~evi}u, nastavite, imate ponovominut!

Vi~evi}: Ja zahvaqujem za minut.Mislim da je i korisno da ja ovdjeimam najvi{e vremena da kaèm ba-rem svoje mi{qewe o svemu tome.Ali, mi sada govorimo, ja sam platioceh, koji sam platio. Platile su i dru-ge generacije.


Voditeq: Evo, ponovo imao repli-ku. Struwa{!

Struwa{: Gospodine Vi~evi}u,kad ste platili ceh, treba ve~eras dakaète, onako sportski od srca –– KO-SOVO JE SRCE SRBIJE i SLOBO-DA [E[EQU. To treba da kaète.


Voditeq: Gospodine Struqa{, od-stupate od teme, recite {ta mislite oovome {to je Vi~evi} pri~ao?

Struwa{: Nije ovo odstupawe odteme. Ne moèmo o sportu govoriti uCrnoj Gori. Sportski je re}i - KO-SOVO JE SRCE SRBIJE!


Voditeq: Imate li ne{to o vater-polu da nam kaète jo{? Da li stepliva~?

Struwa{:Jesam pliva~, dobar pliva~.Crne Gore, koga god ho}ete zausta-

vite……Voditeq: Hvala Vam! Isteklo Vam

je. Gospodine Vi~evi}u, izvolite!Vi~evi}: Zahvaqujem na ovome mi-

nutu da iskoristim malo konstruktiv-nije. Pri~a se o nekom ènsko vater-polu. @enski vaterpolo je realnost zaCrnu Goru. Sve zemqe u okruèwu toimaju. Ne}e biti mu{ke reprezenta-cije, ukoliko nema ènske. Na svimva`nim takmi~ewima, ukqu~uju}ievropska, svjetska prvenstva, ukolikoste doma}ini morate da imate ènsku

ekipu. A, za{to da ne? Pa, mi imamoizuzetne, pa, evo, va{e Podgori~anketu, izuzetan klub, rukomet, odbojku.Imamo ko{arku, pa za{to ne i vater-polo. Treba uraditi. Htio sam da ka-èm da smo omogu}ili, uz veliki na-por sponzora, da potpuno besplatnosvim novim polaznicima, i ènskojprvoj ekipi omogu}imo boravak, tre-ning na bazenu, ~ak idemo autobusimapo wih. Dolazimo ku}i, roditeqimaomogu}avamo da provedu malo vi{evremena zajedno. Ne brinu}i se o svo-joj djeci……


Voditeq: Hvala Vam. Pro{lo Vamje vrijeme. Mislim da ste svi dobilipodjednako vremena. Govorili smo oKosovu, gospodine Struwa{. Trebapustiti i ostale sagovornike.

Struwa{: Ne znam za{to Vam sme-ta?!


Voditeq: Zato {to govorimo o ne-koj drugoj temi, pa }emo o Kosovu govo-riti ponovo!

Struwa{: Sve je Kosovo i Metohi-ja. Sve! Svaka tema!


Voditeq: Gospodine Struwa{, re-cite, da li Vi mislite da, recimo, dr-àva dovoqno ulaè s obzirom da sajedne strane imamo uspje{ne vaterpo-liste, a pliva~e gotovo nikakve?

Struwa{: Pa, ako se ne varam, Vimi stalno ista pitawa postavqate.Crna Gora i Srbija su bile zajednosportska sila. Sada je Crna Gora mi-norna totalno. Mi nemamo sportsketradicije. Nemamo ni{ta. Igramofudbal po livadama. U vaterpolu ne-{to radimo. Ali, i to je slabo. CrneGore, koga god ho}ete zaustavite……

Voditeq: A, kako nemamo, osvojilismo zlato! Zar to ne zna~i ni{ta?

Struwa{: Pa, meni crnogorskozlato ne zna~i ni{ta!


Voditeq: A, dobro {ta }emo sad?Srbija nije osvojila evropsko zlato.

Struwa{: Srbija }e osvojiti. Sr-bija je vazda osvajala. Srbija je uvijekpobjednik!


Voditeq: Jeste li zavr{ili? Hva-la Vam! Gospodine [Quki}u, kaìte!

[quki}: Ja mislim, mislim da }e igospodin Struqa{ sa tim da se sloì,da je mnogo boqe da su |eca na trenin-ge, nego na mitinge. Mitingovao sam japunih 20 godina, savijao se nijesam.Zna~i, svi smo vi|eli da od mitinga

nema ni{ta. Da su mitinzi gubqewevremena.


Voditeq: Gospodin Vi~evi} imarepliku, izvolite!

Vi~evi}: Ponavqam, zna~i ovo jejedna nevjerovatna stvar. Jedno sport-sko ~udo. Ova dràva Crna Gora moraovo da iskoristi. Vaterpolo je domi-nantan sport Crne Gore. Po wemu smopoznati u Evropi. Mnogo qudi u [pa-niji, gdje sam bio prisutan, prvi je put~ulo za Crnu Goru i tada uvidjelo dami moèmo da budemo boqi i od [pa-nije i od Italije i od velikih sila.Zna~i, mi imamo kvalitet. Dajte da tajkvalitet poguramo. Da se sportski po-kaèmo u najboqem svjetlu. Za{to neiskoristiti kao trend, pa da to budemotiv i za turizam……


Voditeq: Hvala Vam! Gospodine[quki}u, ponovo Va{ minut. Brzo,imate jo{ pet sekundi!

[quki}: Kolega Vi~evi} je u pra-vu. Sport je najve}i ambasador CrneGore.


Voditeq: Hvala vam. Svi ste bilisjajni ve~eras!

Rezultati: Bojan Struwa{ –– 44 od-sto, Labud [quki} –– 34 odsto i Mir-ko Vi~evi} –– 22 odsto.



UUUUprazni~nom broju “Dana” 31. de-cembra ve} pro{le godine nastrani 25 i 26, “obradovao” je na-

ciju novinar Budo Simonovi} ~lanci-ma: “Prepoznao sam patiku na desnojnozi” i “Pred wima su yelati drhta-li”. [to se ti~e ovog prvog, Simono-vi} govori o NATO bombardovawuMurina, gdje te svjetske zlo~ince ni-malo ne {tedi, ali ni reìm koji je}utke pre{ao preko tog zlo~ina. Me-|utim, ovaj ~lanak pi{em zbog ovogdrugog, koje govori o bratoubila~komratu u Crnoj Gori, a ovaj novinar o~i-

gledno ima privilegiju u listu “Dan”,koji ~itaju, silom prilika, potomci i~etnika i partizana. ̂ itaju}i i sumi-raju}i ova dva teksta, moè ~italaczakqu~iti bez mnogo razmi{qawa okakvom se kontrastu radi u poimawupro{losti i sada{wosti. Kakvo li jeto samo optere}ewe pro{lo{}u iideologijom koja je samo u Staqino-vim ~istkama poslala u smrt oko pede-set miliona Rusa, ideologija koja jeunazadila ~ovje~anstvo na stotine go-dina, a najvi{e nas Srbe, Ruse, a i ci-jelo Slovenstvo.

Od krvavog komunisti~kog siste-ma, vrijeme je potvrdilo, gori je jedi-no bio fa{izam, ali je i on imao nekusvoju surovu logiku: uni{tavao je dru-ge narode da bi ìvjeli “izabrani”.Me|utim, komunizam je van svake pa-meti uni{tavao svoj narod radi na-vodno uzvi{enijih, imaginarnih ci-qeva – op{teg zemaqskog raja. Komu-nisti~ka naopaka ideologija i sistemna sre}u ekumensku, poslije nekih po-la vijeka postojawa propali su odVladivostoka do Berlina. Iako jetrajao kratko kao sve {to je neprirod-

IIIIssssttttoooorrrriiiijjjjaaaa

KKoommuunniissttii~~kkaaKKoommuunniissttii~~kkaapprrooppaaggaannddaapprrooppaaggaannddaa

•• U prazni~nom broju ““Dana”” 31. decembra ve} pro{le godine na strani 25 i 26, ““obradovao”” je na-ciju novinar Budo Simonovi} ~lancima: ““Prepoznao sam patiku na desnoj nozi”” i ““Pred wima suyelati drhtali””. [to se ti~e ovog prvog, Simonovi} govori o NATO bombardovawu Murina,gdje te svjetske zlo~ince nimalo ne {tedi, ali ni reìm koji je }utke pre{ao preko tog zlo~i-na. Me|utim, ovaj ~lanak pi{em zbog ovog drugog, koje govori o bratoubila~kom ratu u CrnojGori, a ovaj novinar o~igledno ima privilegiju u listu ““Dan””, koji ~itaju, silom prilika, po-tomci i ~etnika i partizana. ̂ itaju}i i sumiraju}i ova dva teksta, moè ~italac zakqu~i-ti bez mnogo razmi{qawa o kakvom se kontrastu radi u poimawu pro{losti i sada{wosti.Kakvo li je to samo optere}ewe pro{lo{}u i ideologijom koja je samo u Staqinovim ~istka-ma poslala u smrt oko pedeset miliona Rusa, ideologija koja je unazadila ~ovje~anstvo na sto-tine godina, a najvi{e nas Srbe, Ruse, a i cijelo Slovenstvo

^̂eettnniiccii ii kkoommuunniissttii uu ssvvjjeettlluu iissttiinnee

PPii{{ee:: ddrr VVuukkii}} IIlliinn~~ii}}


no i nevaqalo, ipak je trajao dugo zatrpqewe, ali kratko u istorijskimprocesima.

Novinar Simonovi} napada u pr-vom ~lanku postoje}i, {ezdesetogodi-{wi reìm u Crnoj Gori, koji po na-~inu vladavine, institucijama i ka-drovskoj kombinatorici nije se uop-{te mijewao od Drugog svjetskog rata,ali zaboravqa, bez obzira s kojim ci-qem i koristoqubqem to radio – re-ìm je ukinuo bar sovhoze, kolhoze,dru{tvenu svojinu, OOUR-e, SOUR-e,SIZ-ove i druge budala{tine polu-pismenih stru~waka, {to je bilo vansvake ekonomske logike. Umjesto toga,istina, uveli su kapitalizam prevazi-|enog tipa s kraja 18. i po~etka 19. vi-jeka, koji je poznat kao prvobitna aku-mulacija kapitala – nehuman i izra-bqiva~ki. Ne pada mi na pamet da bra-nim svu surovost na~ina vladavine uCrnoj Gori i u dru{tvenom i u eko-nomskom smislu, ali su pojedini komu-nisti postali klasi~ni kapitalisti,zahvaquju}i upravo komunizmu i ne-promijewenosti komunisti~ke svije-sti i sistema.

Nego, da se vratim na ~lanak o ~et-nicima, koji je Simonovi} dosad obja-vio skoro u cjelosti vi{e puta. Pred-stavqa ih kao iz filmova wegovogideolo{kog istomi{qenika, natura-lizovanog Hrvata Veqka Bulaji}a:masne, bradate, krezube, pijane i sli~-no. Nasuprot wima, partizani su biliuvijek obrijani, ~ak i po ci~i prekoIgmana, sa lijepim osmjehom i porcu-lanskim zubima, a pili su samo usput“Mo} prirode”. E, ne}e tako biti. Nidjeca pred{kolskog uzrasta vi{e nato ne nasjedaju.

Simonovi} je ovaj ~lanak objavio,nadam se slu~ajno, pred blagdane.Upravo, na Badwi dan i Boì} 1942.godine, ti lijepi i obrijani komuni-sti su iz Mora~e do{li u nebraweniKola{in i izvr{ili nezapam}enazvjerstva u istoriji. Naime, okupator-ska italijanska vlast je naredila jedi-nici koja je bila stacionirana u Ko-la{inu da se zbog velike hladno}e isnijega povu~e u Podgoricu. Narod jebio ostavqen na milost i nemilostkomunistima, koji su bez primjera udru{tvenim sukobima odabirali iubijali, preventivno, potencijalneprotivnike revolucije, koju su tek za-po~eli. Na Lugu, kraj Tare, na silu su,prevaru i lukavstvo doveli i ubili nastotine najuglednijih, naj{kolovani-jih i najqep{ih. To strati{te su na-zvali “pasjim grobqem”, {to je civi-lizacijski nepoznato, da je ikad qud-sko grobqe nazvano ̀ ivotiwskim. Nana~in svojstven balistima i usta{a-ma, `rtve su ubijali maqem, sjekirom,

vadili iz rasporene `rtve organe istavqali ih istoj u usta i da ne nabra-jam zbog mentalnog zdravqa ~itala~kog.

U vremenu tog krvavog pira, komu-nisti~ke glave{ine: Mo{o, \ilas idrugi, naredili su da se na nekih dvje-sta metara u zgradi Gimnazije organi-zuje igranka za omladinu. Da bih ovoslikovitije objasnio, igranka nijeslu~ajnost, ve} komunisti~ko pravi-lo. U obli`wem Podbi{}u, komuni-sti~ki funkcioner Mali{a Damjano-vi}, tako|e je organizovao zabavu dokje na obli`wem brda{cu strijeqaosvoju vjerenicu, ina~e Ruskiwu, navod-no zbog qubavne prevare. Da bude stra-{nije, sirota Ruskiwa je znala da }ebiti strijeqana, ali je i sama u~estvo-vala u organizaciji zabave. O ovom“vite{kom i uzvi{enom djelu” pisaoje nedavno u istom “Danu” novinarBlagoje Jovanovi}. Da ironija bude ve-}a, jo{ i danas jedna ulica u Mojkovcunosi ime tog Damjanovi}a. Sve u sve-mu, ovakvi monstruozni rituali susvojstveni sektama – {to su u stvarikomunisti i bili.

Sve ove zlo~ine, kasnije su komuni-sti nazvali “lijevim gre{kama”- ka-kvog li cinizma, koji se moè upore-diti samo sa “milosrdnim an|elom”NATO pakta, o ~emu Simonovi} ina-~e pi{e i osu|uje u istom broju.

Da budem jasniji, jo{ u tom vreme-nu, krajem 1941. i po~etkom 1942. godi-ne nema ni ~etnika ni partizana kaovojnih formacija. Naime, od 13. jula1941. godine kad je buknuo ustanak u ci-jeloj Crnoj Gori kao reakcija na Pe-

trovdansko progla{ewe nezavisneCrne Gore pod okriqem italijanskogokupatora, ali i iz slobodarskog duhanaroda, ustanak nije bio ideolo{ki,nego op{tenarodni. Vodili su ga uCrnoj Gori oficiri Kraqevine Jugo-slavije. U wemu su u~estvovali i ko-munisti i antikomunisti. Konkretno,u osloba|awu Kola{ina tih ustani~-kih dana, oruàni narod su predvodi-li oficiri Radun Medenica, Voji-slav i Blaò Vujisi} i mnogi drugi,Berana Pavle \uri{i}, u Bjelopa-vli}ima Bajo Stani{i} i da ne nabrajam.

Poslije krvave italijanske odma-zde i zavo}ewa vojne uprave umjestocivilne do tada, bio je period zati{-ja sve do po~etka 1942. godine kada sukomunisti odlu~ili da otpo~nu revo-luciju. Komunisti su ina~e bili ma-lobrojni, ali dobro organizovani imilitantni. U cijeloj Jugoslaviji ni-je ih bilo vi{e od 10.000 do 12.000 i topo wihovim prora~unima (vidjetiIstoriju KPJ). Revoluciju su moglisamo voditi u vanrednim prilikamaokupacije i ratova. Pa, i revolucija uRusiji je izvedena za vrijeme Prvogsvjetskog rata.

Me|utim, po svim me|unarodnimkonvencijama, apriori svrstava se uzlo~in svrgavawe reìma i dizawerevolucije u okupiranoj zemqi.

Za razliku od stawa u Srbiji u ko-joj je Dragoqub Draà Mihajlovi}jo{ u maju 1941. godine organizovaopokret otpora, mnogo prije komuni-sti~kih akcija jer su bili u nekompre}utnom savezu sa Wemcima, u Cr-



noj Gori su ~etnici nastali kao reak-cija na zlo~ine komunista po~etkomfebruara 1942. godine. Naime, sve donapada na SSSR – 22. juna 1941. godine,vaìo je pakt Ribentrop – Molotov,te su komunisti u cijeloj Evropi pre-}utno gledali na osvajawe Tre}eg Raj-ha. I Josip Broz je prema mnogim in-dikatorima dovezen u Beograd iz Za-greba wema~kim oklopnim vozilomdo vile Ribnikarovih i tu donio odlu-ku o dizawu ustanka, ali u Srbiji. Tomu u Hrvatskoj nije moglo biti, a naj-vjerovatnije ne bi ni htio. Nek’ seprosipa srpska krv, koju je prolivao iu vrijeme Prvog svjetskog rata u Ma-~vi kao austrougarski cuksfir.

U drugoj polovini februara 1942.godine, formirane su jedinice ~etni-ka u Zaostru kod Berana na ~elu sa ka-petanom Pavlom \uri{i}em. U sna-`nom juri{u oslobodile su Kola{inod ovih “an|ela”, uspostavili vlast ugradu i okolini, obrazovali posebnustru~nu medicinsku komisiju koja jeekshumirala `rtve sa Luga, i koja jedetaqno sastavila stru~ni obdukcio-

ni nalaz. @rtve su od strane vlasti iporodica sahrawene na svojim gro-bqima. Nalazi te komisije su obja-vqeni u publikaciji “Pakao ili ko-munizam u Crnoj Gori”, sa fotografi-jama, imenima, ubicama i drugo.

Radi pore|ewa, pri osloba|awuKola{ina i okoline, Pavle \uri-{i} je oslobodio i spasio sigurnesmrti svoju neuzvra}enu qubav, ina~evisokog funkcionera pokrajinskogKomiteta partije (vidjeti: MihailoLali}, Tamara), za razliku od jednogkomuniste, koji je tu na Lugu ubio li-jepu Sofiju Bojovi} samo zato {to munije htjela do}i na meke du{eke. Eto okakvom se moralnom sklopu radi, kadsu u pitawu ova dva slu~aja, jer neuz-vra}ena qubav, obi~no se zamewujemr`wom. \uri{i} ne samo zbog toga,nego i iz razloga {to je spasio viso-kog funkcionera izdigao se iznad to-ga, a na kraj mi pameti ne pada da jedanvojni komandant moè biti svetac, pani on. Radi istine, ovu mladu komu-nistkiwu i neuzvra}enu Pavlovu qu-bav, dokusurili su “drugovi” negdje

kod Prijepoqa kad je ve} zavr{en rat,jer mrtva usta ne}e mo}i pri~ati koih je spasio.

U ~lanku o ~etnicima, potkrije-pqenim fotografijama sa gubili{taSimonovi} govori i prikazuje ubi-stvo vje{awem Jevrejke Ruè Rip, idrugih, osu|ene na smrt od strane ~et-ni~kog suda u Kola{inu. Ina~e, Ruàje bila vjerenica komunisti~kog viso-kog funkcionera Milutina Laki}e-vi}a (i on ima danas ulicu u Kola{i-nu), koji je poginuo nakon wenog ubi-stva mjesec i po dana na Siwavini “he-rojski”, kako nagla{ava Simonovi}.Po{to pledira da se bavi istraì-va~kim novinarstvom, mo`da je tre-bao detaqnije ispitati da nije slu~aj-no ovaj Laki}evi} stradao od parti-zanske ruke, jer je revolucija i te kakojela svoju djecu. Mnogi }e danas u Ko-la{inu re}i da je isti u~estvovao i uubistvima na Lugu, ~ak i svojih najbli-ìh, o ~emu ja stvarno nemam rele-vantnih podataka, ali “gdje god {u-{ka, ima ne{to” rekao bi narod.

Uostalom, ove `rtve kraj Tare ni-jesu same sebe likviderale, a i da sukomunisti ubijali svoje najbliè imadosta primjera. Kao onaj sa Grahova,gdje su sinovi ubili tatu kao kulaka, anajmla|i i o~igledno “najumniji” sinje najstarijem rekao, da obrati pa`wu,jer je tata isplazio jezik i da }e ubrzobiti jo{ neko slede}i, a najmla|i sinje dao i mu{tuluk mami da je tata li-kvidiran.

Stra{na komunisti~ka logika jebila, prvo svoje, a onda }e{ lako dru-ge. @ivot za vrijeme ove strahovladeje postao besmislen, {to je najboqemo`da iskazala jedna `rtva sa Luga,kola{inski siroma{ak Guga Bo{ko-vi}, znani Guga-Tuga, kojeg su slu~ajnoodveli da popune broj jer im je nekobio izmakao. Ubacili su mu, navodnokompromituju}e pismo u bujnu kosu iizrekli ekspresnu presudu, na{to jeon odgovorio: “Prdi mi guzica” (vi-djeti op{irnije poemu: Momir Vojvo-di}, Guga-Tuga).

Kad je rije~ o ~etni~kom sudu u Ko-la{inu, iako je svaki sud surov sam posebi, ne moè se ni “de faktoo” ni “dejure” porediti sa sudom od oka trojicequdi (Partizanski prijeki sud). Po-{to sam li~no pomalo anarhista i{iroki slobodar u du{i, ipak morambiti realan da moraju zakoni i sudovipostojati. Za razliku od komunisti~-kog “suda”, ~etni~ki sud je sudio premaKrivi~nom zakonu Kraqevine Jugo-slavije, u vanrednom i ratnom stawu, iZakona za za{titu dràve, jer drugihzakona nije bilo, osim okupacionog, a



svaki pravnik zna da dok se god starine promijene vaè}i su postoje}i, pa iu tom svojevrsnom interegnumu u Dru-gom svjetskom ratu. Pored toga, sudije~etni~kog suda su bile svi do jednogpravnici i sudije krivi~ari prije ra-ta, za razliku od komunisti~kih sudo-va gdje su i nepismeni dijelili pravdu.êtni~ki sud je osu|ivao na smrt onekojima je dokazano da su izvr{ili ubi-stvo i uglavnom strijeqani su na mje-stu Breza, a drugi su osu|ivani na vre-menske kazne, prete`no uslovne i pu-{tani (primjer: Mihailo Lali}, kaokomunista pu{ten je iz tog istog za-tvora, a i mnogi drugi).

Iz Simonovi}evog ~lanka sti~e seutisak da je Ruà ubijena samo {to jebila komunistkiwa i Jevrejka, {toprosto demantuje navedena ~iwenica aop{te je poznato da Srbi nijesu nikadbili antisemiti iako su za to imali~esto puta povoda (kako tada zbog Mo-{a, tako danas zbog Medlin Olbrajtkoju su spasili “a ona im vra}a toma-havkama). Me|utim, zadràvam sumwu,da u ratnom vihoru su i mnogi nevinostradali, uostalom mo`da i Ruà Rip,{to je prosto neizbje`no u ratnomvremenu.

Osu|ene od strane ~etni~kog sudastrijeqali su na mjestu Breza iza ka-sarne, a Simonovi}a upu}ujem, po{tose bavi istraìvawem pro{losti, daode i pro~ita da li su svi na impo-zantnim spomen obiqe j̀ima starada-li ba{ tu ili su preno{eni i sahra-wivani ~ak iz Bosne i drugih mjesta.Mnogi komunisti borci sahrawivanisu poslije rata, a ima obiqe j̀a kojanijesu ni ispisivana, vaqda kad umrujo{ ìvi komunisti. Sve me ovo pod-sje}a na nedavnu pro{lost i manipu-laciju u na{em okruèwu iz posled-weg rata u Bosni i Hercegovini. Sla-èm se {to je ovo strati{te na civi-lizovan na~in ure|eno, ali `rtvamana Lugu umjesto spomen-obiqe j̀a na-pravqeni su sportski tereni i hote-li, {to svakog istraìva~a dovodi usumwu u istinitost komunisti~kepri~e i cijele wihove crno-bijeleistorije.

Ina~e, ~etnike u Drugom sjetskomratu vodili su {kolovali oficiri:Mihailovi}, Keserovi}, Ra~i}, Lala-tovi}, Ba}ovi}, \uri{i}, Stani{i},Vida~i} i drugi, a ideolo{ki ih po-dràvali intelektualci tipa: Dragi-{e Vasi}a, Moqevi}a, Du~i}a, Mu-stafe Mulali}a, Justina Popovi}a isli~nih. Boqih od wih u srpskom na-rodu tada nije bilo. Uz to, podràva-

la ih je i Srpska crkva, osim rijetkihi anatemisanih popova kao Vlada Ze-~evi}a i Jago{a Simonovi}a. Kad po-menuh ovog posledweg, nekada{wegkola{inskog protojereja, on je napra-sno umro 1946. godine (?), kao i Ze~e-vi}, a sahrawen je, iako anatemisanpored obiqe j̀a, krst i petokraka. Ta-ko su komunisti shvatili vjeru, kao je-dan mutant u poimawu Boga (vidjeti:Pakao ili komunizam u Crnoj Gori,Cetiwe, 1943, str.6)

Ina~e, kad se radi o nekada{wemKola{inskom srezu, komunizam jeimao najve}e upori{te u Dowoj Mora-~i. Upravo tu pored lavre Nemawi}a,po onoj {to bliè papi mawi si kato-lik, a za obja{wewe ovog fenomena usamoj Dowoj Mora~i ima i drugih in-dikatora osim ideolo{kih, o kojimane}u ovom prilikom. Kaù da u poje-dinim selima u Dowoj Mora~i i danasse pokojnicima ne ide na pomen posli-je ~etrdeset i godine dana, ve} 25. majai 4. jula i ostalih komunisti~kih pra-znika. Sje}am se jednog zapawuju}egdijaloga, dok sam radio u {koli u Me-|urje~ju. U politi~koj i ideolo{kojdiskusiji jednog Simonovi}evog kom-{ije, koji je na opasku jedne Rov~ankeda bi trebalo izmjestiti Titov grob iporu{iti “Cvje}aru”, jer se radi o naj-ve}em srpskom yelatu, ovaj kom{ija je



rekao, da bi onda trebalo sru{iti imanastir Mora~u. Malo mi je bilo ja-snije, kad sam kasnije ~uo da su jednovrijeme poslije rata mora~ki komuni-sti manastir bili pretvorili u maga-cin vune. Kao u onom filmu “Vreme~uda”, bila su to zaista “vunena vreme-na” – na svu sre}u ipak pro{la, aliostala u glavama pojedinaca.

Iako je svako ubistvo samo po sebizlo~in i tu se pravi razlika i u mo-ralnoj i u pravnoj terminonogiji (svi-repost i bezobzirnost). Pojedini ko-munisti~ki yelati pokazivali su ne-zapam}en sadizam. Primjera radi,uìvali su u bacawu ̀ rtve sa sprata ida joj krcne vrat. (Jednom takvom yela-tu kad je umro i komunisti su do{li umalom broju, pa ga je maltene sahrani-la vojska i policija). Zatim, odvo|e-we mladih djevojaka koje su sluìlekao “drugarice” i bacane kasnije u ja-me (Radov~e), sahrawivawe ìvih qu-di (bra}e Pekovi} iz Gorwe Mora~e uselu \ur|evina), ubijawe ~ovjeka zave~erom (pravnika Nova Medenicu suna taj na~in ubili u Lipovu, a pred-sjednika Kola{insko – re~inske op-{tine Milana Bulatovi}a u Smaila-gi}a Poqu) i niz drugih monstruo-znih zlodjela.

Egzekutori su bili uglavnom umnoporeme}ene i iskompleksirane li~-nosti, naj~e{}e sa kriminalnom pro-{lo{}u: yeparo{i, skitnice, {ver-ceri skadarskog duvana, propali |acii studenti…

Koministi~ka vlast je ~etnikaproglasila “Doma}im izdajnicima”mada bi onda trebalo da postoje i“strani izdajnici”. Neobja{wivo je ikoga su oni izdali, nijesu vaqda bili~lanovi KPJ, pa su izdali wen pro-gram, principe i strategiju. Mnogo jelogi~nije da ~etnici za komuniste ka-ù da su izdali otaybinu, protiv kojesu rovarili svim sredstvima.

Nije adekvatan ni naziv ~etnici,mada su oni sami sebe tako zvali uDrugom svjetskom ratu, vi{e iz razlo-ga popularnosti. êtnici nijesu na-stali u Drugom svjetskom ratu, ve}krajem 19. i po~etkom 20. vijeka. Ime~etnik je sinonim za neustra{ivogborca i patriotu protiv turskog osva-ja~a u tada neoslobo|enim Kosovu iMetohiji, Staroj Srbiji i Makedoni-ji. Kakav je bio reìm u wihovim re-dovima, govori primjer da su u svojuorganizaciju primali, na dobrovoq-noj osnovi, najsposobnije, tako da i le-gendarni Gavrilo Princip nije pri-mqen, zato {to je bio mlad i slabe fi-zi~ke konstrukcije. Iz tog vrmena je icrna zastava sa mrtva~kom glavom saparolom “S vjerom u Boga – slobodaili smrt”, a ne iz filmova Veqka Bu-

laji}a. Kako je najkra}e dana{wi ~et-ni~ki vojvoda Vojislav [e{eq kazaou Hagu: “Svi ~asni Srbi su ~etnici!”

U Drugom svjetskom ratu, tako|e jewegovana tradicija i vite{tvo, dodje-qivani ~inovi vojvoda najhrabrijimkomandantima, mada je zvani~an nazivbio JVuO (Jugoslovenska Vojska uOtaybini). êtni~ka tradicija se ~u-va do dana{weg dana, kao {to je pozna-to i nagla{eno.

Sa ponosom kaèm da poti~em iz~etni~ke familije iz Drugog svjet-skog rata i da moj niko, po direktnojliniji, nije bio komunista. Moj djed jepoginuo kao ~etnik, a komunisti~kavlast mu nije dala pravo na grob i obi-qe j̀e. Prenijeli smo ga iz jarka i sa-hranili pristojno tek devedesetih go-dina ve} pro{log vijeka. Ne dozvoqa-vam nikom, da moga djeda naziva izdaj-nikom, jer ko se borio za Srpstvo,veqda ne moè biti nikako izdajnik.Kakav je bio vojnik, govori dovoqno~iwenica, da kao seqak ~ovjek dobioje u ratu ~in vodnika. (vidjeti: Pre-drag T. [}epanovi}, Mom~ilo J. Kqa-ji}, îtuqa ubijenih od komunista usrequ Kola{inskom 1941 – 1948, Dru-go dopuweno izdawe, Kola{in – Bije-lo Poqe, 2002, str. 162)

Ja i moja porodica su ispa{tale iispa{taju sve do dana{weg dana {toje moj djed bio ~etnik, koji nije napra-vio nikakav zlo~in. Za nama su “de-ùrne patrite” vukle “karakteristi-ke” do dana{weg dana. Danas mi to ~akimponuje, ali mi je bilo vrlo te{kokad sam kao devetnaestogodi{wak,sluè}i u JNA, saznao, drugarski i upovjerewu, od jednog vojnika Zagreb-~anina i Hrvata, koji je, koji je radiou komandi, da su seoski komunisti na-pisali u tom smislu lo{e karakteri-stike (samo {to poti~em iz ~etni~kefamilije). I danas sam mu zahvalan natome, {to mi je na vrijeme otvorio o~i.

Daleko od toga da mislim da su ~et-nici u Drugom svjetskom ratu bili idea-lni. Svaki rat je ma~ sa dvije o{tri-ce, a posebno bratoubila~ki u kojempo prirodi stvari ne moè biti po-bjednika. Wihova najve}a gre{ka je{to su robovali kontinuitetu Jugo-slavije sa Slovencima i Hrvatima -koji je nikada nijesu htjeli prihvati-ti, {to su bespogovorno slu{ali Vla-du u izbjegli{tvu, koja je posmatrano ucjelini bila sebi~na i odnaro|ena.Kakva je bila ta Vlada dovoqno govo-ri da su u po~etku septembra 1944. go-dine priznali Tita za vo|u, a pustili



niz vodu svoju regularnu vojsku i koma-danta Mihajlovi}a. Zatim, {to su ~et-nici robovali egoisti~nom, melanho-li~nom i nesposobnom kraqu Petru,{to je wihovim redovima vladao par-tikularizam u komandovawu i ~estovojni~ka nedisciplina, {to je biloanglofila (Draà Mihailovi}, prvigerilac porobqene Evrope govorio jekad mu je ve} bilo kasno: da nema We-maca najvi{e bi mi bili odvratni En-glezi).

[to se ti~e komunisti~ke pri~e osaradwi ~etnika sa okupatorom (i to-ga je bilo, pojedina~ni primjeri), alisu i komunisti sara|ivali sa Wemci-ma i to na najvi{em nivou. U Zargebusu se sastajali wema~ki emisar Hor-stenau i partizanski Milovan \ilas,Ko~a Popovi} i Vladimir Velebit(vidjeti: Mi{o Lekovi} komunista -martovski pregovori).

U istoriji ratova nema primjerada zara}ene strane nijesu pregovaralei sara|ivale u tom smislu. Uostalom,kako bi se rat zavr{io da nije prego-vora. Koliko su se samo puta u posled-wem ratu u Bosni i Hercegovini sa-stali Radovan Karayi} i Alija Izet-begovi}, pa nijednom Srbinu i musli-manu ne pada na pamet da ih proglasezbog toga izdajnicima. I ~etnici i pa-rtizani su sara|ivali sa okupatorom,ne iz razloga {to su ih voqeli (anti-fa{isti su bili i jedni i drugi), ve}kako bi jedni druge dokraj~ili, {toim stvarno i ne sluì na ~ast, aliostaje da su bratoubila~ko kolo, bezsumwe, po~eli komunisti. Ali, {to dabratoubila{tvo toliko ~udi, to jeprokletstvo od iskona do dana{wihdana prisutno u na{em narodu.

êtnici su u Drugom svjetskom ra-tu poraèna strana, ne zbog toga {tosu ih porazili komunisti, ve} {to suih izdali i kraq i Vlada u egzilu, pre-varili Englezi, a da nije bilo Crvenearmije, pitawe je ko bi bio na krajupobjednik.

Zasluga ~etnika je u tome {to subranili srpski narod od jo{ ve}eg po-koqa usta{a, muslimanske milicije ibalista, {to im je ideolo{ka podlogabila demokratska, {to su zdravom lo-gikom zakqu~ivali da se Drugi svjet-ski rat odlu~uje na velikim fronto-vima i da treba sa~uvati narod od ve-likih pogibija… îwenica je da jewihova doktrina je doìvjela isto-rijsku i vremensku potvrdu, a parla-mentarna demokratija obnovqena – teu tom smislu su oni moralni pobjedni-ci. Komunisti~ka ideologija je doì-vjela krah. To se najkra}e zove vizio-narstvo.

Konkretno, posledice komunisti~-ke vladavine u dana{woj Crnoj Gori

su separatizam, srbomr`wa, nove cr-kve, nove nacije, akademije, priznaweKosova, ekonomska zaostalost, niskadru{tvena svijest i obrazovawe uop-{te…

Komunizam u Crnoj Gori je bio ve-oma jak, a snaàn je i danas, o ~emu svje-do~i i ~lanak Buda Simonovi}a. Ruso-filstvo je najvi{e uticalo da komu-nizam u Crnoj Gori ima toliki zamah.Mnogi su u{li u komunisti~ke i par-tizanske redove iz najmoralnijih po-buda koje su kasnije zloupotrebqene.Komunisti kojima je SSSR bio idealuglavnom su pro{li sli~no ~etnici-ma (Goli otok). Znao sam dosta dobrihqudi i bio sa wima dobar drugar iprijateq, iako se nijesmo slagali umnogom, ali jesmo u jednom – da je Brozbio zlikovac. Govorili su da su ihuni{tili me{etari (mangupi u wiho-vim redovima), razni “titi}i”, kojibaruta nijesu ni mirisnuli, a i kakobi, kad su za vrijeme rata mnogi bilimali – djeca. Danas se ovi me{etarimogu prepoznati, u velikom broju, kaozakleti separatisti i antisrbi u re-dovima bora~ke organizacije (crno-gorska opcija).

Moram priznati da u ovoj zemqi~uda postoji jedan fenomen – {to seti~e ~etni~kih i partizanskih poto-maka. Jedan zna~ajan broj ~etni~kihsinova i unuka napravili su “kompro-mis sa svije{}u” i veliki su agitato-ri antisrpskog reìma. Dobro je toprimijetio pjesnik: “Komunizam bi uCrnoj Gori odavno propao da nije ~et-ni~ke djece” (Momir Vojvodi}). Ina-~e, i meni su vi{e zla nanijeli dvoji-ca ~etni~kih sinova koji su se po ugo-voru zaposlili kod komunista, negosvi istinski komunisti.

Nasuprot wim, a ne ra~unaju}i ko-muniste – srbomrsce, potomci komu-nista su, uglavnom, orjentisani srbo-filski i rusofilski. Kod wih se o~i-gledno ponovo javio panslavizam iosve{}ewe. Za razliku od wihovihpredaka, oni ne vjeruju u SSSR, alivjeruju u Boga, po onoj Svetog Petra Ce-tiwskog: “Moli se Bogu i drì se Rusi-je”, jednovjerne Rusije genijalnog Vladi-mira Putina, a ne Josipa Yuga{vilija.

Eto, poku{ao sam da srybu i pri-strasnost, za razliku od Simonovi}a,svedem na zanemarqivost i da se slu-ìm ~iwenicama, o ~emu }e ~itaociprosuditi.

Generacije mladih qudi zaista netreba trovati bratoubla~kim sukobi-ma, jer je ionako veoma kontaminira-ne, nego ih u~iti na primjerima ~oj-stva i juna{tvo, kojeg je i te kako biloi u tom suludom vremenu sa obje stra-ne. Da nije bilo u tom vremenu mudrihqudi, istrebqewe me|u bra}om bilobi jo{ i pogubnije. Smatram da }e inovinar Simonovi} u tome pomo}i!Ma{tam, da }e jednog divnog danaosvanuti spomenici, po ugledu na[pance, i na Lugu i na Brezi, na kojem}e pisati “Oni su poginuli u bratou-bila~kom ratu. Za vje~nu opomenu.Nikad vi{e!”

U ovom zlom vremenu, to je priori-tet i Crnogorcima i Srbima, posebnoovim drugim, da kona~no izvr{e naci-onalno pomirewe, {to su uradili svicivilizovani narodi i u svijetu i uokruèwu – da bi ìvjeli ìvi, a mr-tvi na{li kona~ni Nebeski smiraj.Partizane i ~etnike prepustiti ko-na~no istraìva~ima, a ne politi-kantima. Smatram da }e ovaj predlogpodràti, kao humanista, i novinarSimonovi}.



Pla~ Andrije vojvodeBoè dragi, a Boè jedini[to se ono u Titograd ~ini[to Pentagon titogradski pla~eTe se ~uje vigaw po Mora~eZakukala siwa kukavicaUsred zime kad vrijeme nijeTo ne bila siva kukavicaNo to bio Vojvoda Andrija

Quto cvili, jes’’ mu za nevoquJer je Srpstvo wemu dodijalo:“Bog t’ubio butum Srbadijo,Koja pamti{ Brankovi}a VukaDa ne pamti{ Sekula i VukaI Noletu iz ravnih BawanaJa bih lasno transformis’o strankuJo{ lasnije tebe prevarioJevropske ti navuk’o trendove

S teb’ skinuo guslarske brendoveTradiciju i mitomanijuI zaveo za Gole{ planinuSve po èqi Roderika MuraI wegovog sluge UseinaPo imenu Mila êvqaninaJa bih tebe lasno prevarioI wihovu voqu ispunioNo ne dade Starina Nova~eOd bijela Onogo{ta gradaKoji kavgu s globlizmom traì\e je kavga da se on|e na|eDa ako bih i weg’ prevarioMa ne mogah vojvodu Mom~ila[to okupqa svu |ecu Br|aneKoji pravdu za Srbina traìI Srpskoga savjeta osnivaI magistra protopopa YomuKoji moje magle razvijava

Oni su mi mnogo jada daliDa ako bih i wih prevarioMa ne mogah Br|anina MiraI crmni~kog vojvodu GojkaTo su quti srpski mitomaniSve mi ru{e Skadar na BojaniDa ako bih i wih prevarioMa ne mogah Vuki} profesoraKoji srpsku povjesnicu ~uvaI wegovog Bogom pobratimaPobratima Ra{anina RajaS ~i’h gusala vjekovi govoreNa koje se svo Cetiwe tuìI oni mi jade u~ini{eProsti jadi {to mi zadado{eNo ne prosta muka i nevoqaOd junaka pet stotin’ NovqanaI Novqanki, qutih RavnogorkiKoje vodi Jovanka poslankaSpremaju se da preslicom bijuMene slavnog Vojvodu Andriju

Prosti jadi {to mi zadado{eNo ne prosti Du{ka Sekuli}aI wegovog nejakog BojanaI sve srpske |ece radikalaKoji ’no me izdajnikom zovuZbog Bu{ove dvije priganice[to su sla|e od dobra pe~ewaI br|anske suve bravetineProsti jadi {to mi zadado{eNo ne prosta muka i nevoqaOd staroga Kadi}a he}imaI wegovog momka Matija{aI Dragice kotorske pravice[to na pli}ak mene nasuka{eNa moje se popi{a{e htjewaNa viziju i ujediweweTe ostadoh bez ikoga svogaSa Da~i}em i Krkobabi}emSa Emilom i starijim Novom.

NNNNaaaarrrrooooddddnnnnoooo ssssttttvvvvaaaarrrraaaallllaaaa{{{{ttttvvvvoooo


SSrb, to je jedino nacionalno ime uEvropi ~ije se zna~ewe izgubi-lo. Nazivi ostalih naroda i ple-

mena evropskih ili su sasvim jasniili polujasni. Naga|awa, da re~ Srbdolazi od re~i Soreb, ostaje samo na-ga|awe i jedva je verovatno. Svaka taj-na ba{ zbog toga je tajna {to ima du-bok i skriven smisao, naj~e{}e idej-ni, a ne spoqa{wi. I srbsko ime jetajna, skrivena i duboka kao i sva sud-ba srbskoga naroda.

[to su zapadni narodi nazivaliSrbe Serbi ili Servin, to je do{lood wihove jezi~ne siroma{tine. Oninemaju r kao samoglasnik, pa su zatoprinu|eni bili da stave e pred r, da bimogli izgovoriti. Na evropsko-azij-skom kontinentu samo Indijani imajur kao samoglasnik, a pored wih jo{ je-dino Srbi. I re~ Sorab mesto Srb mo-rali su skovati drugi narodi, koji ne-maju samoglasno r u svom jeziku. Takodakle, ni Sorab ni Serb, nego Srb.

Od Indije su praoci Srbski pri-mili mnogobrojne re~i, staroindiskei sanskritske. No va`nije od toga je-ste jo{ vera u sudbu. Indijani kaùKarma, Turci kaù Kismet, Srbi ka-ù Sudba. Karma je starija i od Kisme-ta i od Sudbe. Indijani u~e, da ~ovekubiva sve po Karmi, tj. sve {to im se do-ga|a, dobro ili zlo, doga|a im se pre-ma wihovim ranijim delima, pa ~ak ipo smrti biva im onako kako su u pret-hodnom ìvotu zasluìli.

1. Najdubqe verovawe srbskoga na-roda jeste verovawe u sudbu. Ne u sud-bu slepu nego u sudbu promisaonu,plansku i pravednu. I u Bibliji takopi{e. Kad su sva Jevrejska mu{ka deca

u Egiptu uni{tavana, po zapovestiFaraonovoj, Mojsej je spasen promi-slom Bo j̀im. To je sudba. Zboh grehacara Davida, sin~i} mu umre. I to jesudba. Zbog zasluga cara Davida, sinmu Solomon postaje veliki i slavan.I to je sudba. Zbog izdaje prema caruDavidu, Ahitofel, carev doglavnik,isto kao i Juda, izdajnik Hristov, ve-{a se. I to je sudba. Hristos je rekao:“Ni jedan vrabac ne pada bez voqe Ocava{eg nebesnog”. I jo{ je rekao: “Va-ma su i vlasi na glavi izbrojane”. A, zasebe je rekao: “Tako je pisano i tako jetrebalo, da Hristos postrada i ustaneiz mrtvih tre}i dan”. Kaè srbska po-

slovica: Nema smrti bez su|ena dana.To ~ini Srbe hrabrim i neustra{i-vim. Najdubqe verovawe srbskoga na-roda jeste verovawe u sudbu.

2. [ta je to istorijska sudba naro-da, koju mnogi spomiwu bez razmi{qa-wa i shvatawa? To je dramati~na ulo-ga pojedinih naroda prema planu Bo`-jem, ali i prema zaslugama svakoga na-roda. Istorijska sudba srbskoga naro-da jasna je tek od Nemawe na ovamo, ato zna~i samo jedna desetina srbskeistorije poznata nam je, a devet dese-tina nepoznato. To jest, srbska isto-rija ocrtava se pred nama jasno tek zaposqedwih 800 godina. @upansko vre-

PPPPoooouuuukkkkaaaa

SSSSrrrrppppsssskkkkiiii nnnnaaaarrrrooooddddkkaaoo TTeeoodduullkkaaoo TTeeoodduull

•• Srb, to je jedino nacionalno ime u Evropi ~ije se zna~ewe izgubilo. Nazivi ostalih naroda i ple-mena evropskih ili su sasvim jasni ili polujasni. Naga|awa, da re~ Srb dolazi od re~i Soreb,ostaje samo naga|awe i jedva je verovatno. Svaka tajna ba{ zbog toga je tajna {to ima duboki skriven smisao, naj~e{}e idejni, a ne spoqa{wi. I srbsko ime je tajna, skrivena i duboka kaoi sva sudba srbskoga naroda

SSvveettii ssrrppsskkii VVllaaddiikkaa NNiikkoollaajj oo ssrrppsskkoomm nnaarroodduu

PPii{{ee:: VVllaaddiikkaa NNiikkoollaajj VVeelliimmiirroovvii}}


me do Nemawe predstavqa jedan pre-laz kao iz Starog Zaveta u Novi.

3. To veoma ograni~eno znawe na{eistorije ima i jednu dobru stranu. Je-vreji, Indijani, Grci, Rimqani, Ki-nezi, znaju svoju pro{lost od nekoli-ko hiqada godina. To ih ~ini gordim,i to ih zbuwuje i uspavquje. Naro~itokr{tene narode, Grke i Rimqane. Ovise hvale svojim paganskim herojima ifilosofima isto kao i svojim hri-{}anskim svecima i mu~enicima. Ito ih dvoji, ti ih zbuwuje i slabi. MiSloveni znamo dobro samo svoju kr-{tenu istoriju. Na{a paganska, pre-hri{}anska pro{lost je bez jasno}e ibez slave. Sva na{a slava je u perioduna{e kr{tene istorije. Posledwih800 godina predstavqa za Srbe jednubezprimernu epopeju kristalizacijeli~nog i nacionalnog karaktera, epo-peju truda, borbe, stradawa i slave.Sve u znaku krsta i slobode.

4. Sve u znaku krsta i slobode. Uznaku krsta ozna~ava zavisnost od Bo-ga, u znaku slobode zna~i osloba|atise od strasti i svake moralne kvare-ì. Mi ne kaèmo prosto krst i slo-boda, nego ~asni krst i zlatna slobo-da. Dakle, ne neki kriv krst ili ma ka-kav zlo~ina~ki krst, nego ~asni krst,{to ozna~ava iskqu~ivo Hristovkrst, niti ma kakva sloboda, jeftinaprqava i nevaqala, nego zlatna, {to}e re}i skupa, ~ista i svetla. Krsta{barjak je srbski barjak. Pod wim se pa-lo na Kosovu, pod wim se oslobodilo u

ustanku. 5. Osnovna i neprekidna linija

srbske istorije za posledwih 800 go-dina moè se izraziti sa dve re~i,Slu`ba Hristu. U ovom periodu vre-mena od 8. stole}a, srbski narod je bioistinski Teodul, tj. Bo j̀i sluga, iliHristodul, tj. Hristova sluga, {to jejedno i isto.

6. Nikada ve}ina srbskog narodanije odustala sa te osnovne linije, alije odstupala mawina. Odstupali suili pojedine stare{ine narodne zbogumne pomra~enosti ili pak jedan ma-wi deo naroda sa svojim stare{inamazbog umne pomra~enosti ili pak jedanmawi deo naroda sa svojim stare{ina-ma zbog moralne pokvarenosti. Zbogtoga je sudba tako jezivo bi~evala Sr-be u mukama i patwama kao malo kojinarod, izuzev jevrejskog, u istoriji ro-da qudskog.

7. êtiri stotine i trideset godi-na robovali su Jevreji u Misiru podfaraonima. Isto toliko su robovaliSrbi pod Turcima do oslobo|ewa, ito delimi~nog, pod Knezom Milo{em.Robovawa pod Austrijom i Ma|ar-skom, pak, sli~na su robovawima Je-vreja pod narodima Hananskim.

8. Umna pomra~enost kod srbskihnarodnih stare{ina u starije vreme isrbske takozvane inteligencije u no-vije vreme dolazila je od bezobzirnoggaèwa jedne velike zapovesti Hri-stove. Ta zapovest glasi: “Ali me|uvama da ne bude tako (kao me|u nezna-

bo{cima), nego koji ho}e da bude ve}ime|u vama, neka vam sluì, i koji ho}eda bude me|u vama prvi, neka vam budesluga”. (Mat. 20, 26; Luka 22, 26.) Dru-gom prilikom opet zapovedio je svoji-ma, da se ne otimaju o prva mesta, kaofariseji, nego neka sedaju na posled-we mesto. Jer, veli “ svaki koji se iz-diè, bi}e ponièn, a koji se poniù-je, bi}e podignut”. (Luka, 14,11.) Odsvih zapovesti Gospodwih, Srbi sunajradije i naj~e{}e gazili ovu zapo-vest. Borba za prvenstvo me|utim, do-nosila im je gradobitne poraze i udar-ce. I posle 800 godina iskustva i u~e-wa Srbi ni do danas nisu nau~ili tujedino spasavaju}u za wih zapovestHristovu. Zato i stoje svake decenijeili dve pred gradobitnom strahotom.

9. Jer koga Bog qubi onog i kara,stoji napisano u Svetom Pismu. Stojijo{: I bije svakoga sina kojega prima.Pra{qiv }ilim ne unosi se u ku}u,nego se prvo i{iba i od pra{ine is-trese, pa onda unosi. Nije da Bog nequbi sve svoje stvorene narode, negokao {to je re~eno za apostola Jovanada ga Isus naro~ito qubqa{e, takoBog projavquje svoju qubav osobitoprema onima kojima daje velike zadat-ke u ìvotu, u istorijskoj drami qud-skoj. I kao {to je Hristos odredio iz-vanredno veliki zadatak svome qu-bqenom u~eniku svetom Jovanu, tako jeodredio veliki zadatak srbskom naro-du, veliku misiju me|u bliìm i da-qim narodima.

10. Na osnovu svoga iskustva i uo~e-nog primera srbski doma}in u plani-ni stvorio je ne{to izvanredno sBo j̀im bi}em. Stvorio je od svoga do-ma bogomoqu, i crkvu, i manastir iSvetu Goru, i Jerusalim. Na svoj domstavio je krst Hristov i sve je osvetiokrstom i posvetio preslavnoj i nedo-mislivoj Svetoj Trojici, uzeo je jednogod proslavqenih svetih slugu Bo j̀ihza svoga za{titnika i molitvenika isluìo mu kao krsnoj slavi. Uveo jeskra}eni tipik manastirski u svojdom: tipik posta i molitve. Srpskidom postao je pravi manastir, sa jed-nim dodatkom osve{tane bra~ne vezeradi mnoèwa naroda bo j̀ega i saskra}enim pravilom molitvenim ponu`nosti, no koje se nadokna|ivalove}im trudom. Vera, po{tewe, poslu-{anije i trpqewe, to je ukratko biotipik svakog srpskog doma, [ta jeSveta Gora nego slu`ba Hristu Bogu?Ja ne mogu da odem u Svetu Goru, mogaoje Srbin re}i, zato neka moj dom budeSveta Gora. [ta je Jerusalim zemaq-ski prema Jerusalimu nebeskom? Jabih èleo po}i na hayiluk u Jerusa-



lim zemaqskim, gde su stope Spasite-qa moga, ali nisam u mogu}nosti! Zato}u da se uzdignem vi{wem Jerusalimu,boqem Jerusalimu, gde nisu samo sto-pe Wegove nego ba{ i On sam, vaskr-sli i vazneseni pobedilac smrti, Go-spod moj i Bog moj!

11. No ako svaki Srbin nije bio ustawu putovati na poklowewe u SvetuGoru i u Jerusalim, svaki je mogao ho-diti u svoje doma}e manastire, svojihslavnih cara zadu`bine, i hodio jesvaki. Hodio je ~esto i na duè vreme.Ispovedao se, pri~e{}ivao, uzdizao isjediwavao duh svoj sa Bogom svojim,podvizivao se zajedno s kalu|erima iisto kao i kalu|eri. Dolazio je u ma-nastir da vidi sina ili unuka, koji suu manastiru u~ili, a i sam se pou~i. A,imao se ~emu pou~iti. Manastiri subili najboqa {kola za narod, kakva jeikad postojala u srbskom rodu. U wimase u potpunosti odràvala kako op-{ta hri{}anska tako i srbska narod-na tradicija. Oboje u znaku slu`beHristu Bogu. Dolazio je da vidi naj-predanije i najizve`banije slugeBo j̀e, i da se i on od wih nau~i slu-ìti Bogu i svecima Bo j̀im. I jo{da ~uje kako su sveci Bo j̀i – me|u ko-jima su i mnogi wegovi srbski preci –sluìli Bogu na zemqi, trudom, moli-tvom, uzdr`qivo{}u, zadu`binama ipatwama svake vrste. Onda se vra}aodoma, da primqenu nauku preda svoji-ma i primeni je u domu svome kao u ne-kom malom manastiru.

12. Pravoslavqe se ne moè zami-sliti bez manastira. I ku}a svetogaJovana bogoslova na Sionu, u kojoj jestanovala Bogomati, bila je stvarno,ako ne formalno, jedan manastir. Tusu se sabirali apostoli i drugi verni-ci, radi molitve i pouke. Bogorodicaje bila naravno u tom manastiru glav-na li~nost, koja je zra~ila svima svo-jom mudro{}u, verom i primerom ì-vota. Naro~ito srbsko pravoslavqenije mogu}e zamisliti bez manastira.U wima se srbski narod od pamtivekau~io pravilu vere i obrazu krotosti.Uz to jo{ i svojoj velikoj istoriji.Svaki manastir potse}ao ga je na zadu-`binara nekog vladara ili velikanasrbskog. I narod je saznavao kako su setro{ili i trudili za du{u svoju, zacarstvo nebesno. Tako je teodulijapredaka prelazila i na potomke prekomanastira.

13. Srbska zadruga je osnovana nateoduliji, na sluèwu Bogu. Kad je te-odulija oslabila, zadruga se poquqa-la. Nije zadruga srbska po~ivala to-liko na krvi – jer krv se me{ala – ko-liko na teoduliji, tj. na saznawu da se

mora Bogu sluìti verom, po{tewem,trpqewem i poslu{awem. U zadruzi jesvako imao svoju ~ast i svoju du`nost.Doma}in je predstavqao vladara i du-hovnika. On je bio prvi i pravi Teo-dul. Kao doma}in poput Hrista Spasaon je bio sluga sviju. On je kadio predikonom, on je vodio molitvu, on jeosve}enom vodom kropio sve, on je re-zao kola~ i dizao u slavu Bo j̀u, da, onje bio Mojsej i Aron u isto vreme, iSava i Stevan u isto vreme, za svojdom, sluga Gospodwi na svima linija-ma, sve u svom uskom doma}em krugu.Svu ~eqad je voleo, za sve se brinuo, zasve se Bogu molio, sve je pomagao i zasve prvi na koncu ili konopcu ìvotpolagao, sli~no mnogim igumanimamanastira. To je ne{to zaista retko uistoriji hri{}anstva.

Ako su Pajsije i Hayi-\era Ruvimpostradali kao igumani svojih mana-stira, to su hiqade i hiqade, srbskihdoma}ina postradali isto tako za svo-je doma}e obiteqi, svoje doma}e mana-stire, kao sluge Hristove. I svi su sepribrali sa ocima svojim u VelikuNebesnu Srbiju u carstvu nebesnom.

14. Od te{kih isku{ewa i ~estihkataklizmi Srbin se u~io da }uti iduboko razmi{qa. To ga je utvrdilo uveri u sudbu. Svakom razmi{qawu opro{losti sledovao je Srbinov za-kqu~ak: Tako je moralo biti! Morao

je ~estiti Lazar na Kosovu poginutizato {to se privoleo sudbi Hristovoji carstvu Hristovom. Morao je umretiza istinu, da bi vaskrsao u slavi. Iproslavio se slavom ne~uvenom. Po-svetio se. I kao sluga i mu~enik Hri-stov postao je centralna herojska li~-nost u istoriji hri{}anskog Balkana,od cara Konstantina do danas. Moraoje despot \ura| quto stradati, i gle-dati svoje sinove oslepqene i }erkuudatu za muslimana. To je bila posle-dica greha roditeqskog, Vukovog. Mo-rao se posvetiti despot Stevan Viso-ki jer je bio ~estiti sin ~estitoga sve-ca Kosovskoga Lazara. Postoji linijapravde i linija nepravde. Zlo ne moèdobro doneti, niti se dobro moèzlom pobediti. Jer ono {to je dobroima dve otaybine, zemaqsku i nebesku,goweno iz jedne ono se seli u drugu; iima dve ku}e, na zemqi i na nebu, kadmu izgori ku}a zemaqska on se seli uku}u nebesnu. [teta na zemqi dobit jena nebu, poruga na zemqi slava je nanebu, stradawa na zemqi, likovawe nanebu. Zlo ra|ewe gotovo su|ewe. Pu-sti dobro niz vodu, a ti idi uz vodu isre{}e{ ga. To je pravedna sudba {tosvetom vlada. Do te vere u sudbu do{aoje Srbin dugim stradawem, dugim }uta-wem, dugim razmi{qawem, dugim is-kustvima i molitvom.



SSSSituacija u Albaniji se sve o~i-glednije razvija prema najopa-snijem scenariju, sa velikim iz-

gledima da unutaralbanske tenzije bu-du pokreta~ krize na prostorima Ko-smeta, Makedonije i ju`ne Srbije.Premijer Salij Beri{a namerava daostane na svom poloàju i posle re-dovnih op{tih izbora planiranih zajun 2009. kako bi uticao na sud i veli-ku korupciona{ku aferu oko autopu-ta Albanija – Kosovo.

Konflikti vlasti i opozicije nesamo da se ne sti{avaju, ve} i pretepretvarawem u realnu opasnost po op-{tu stabilnost i bezbednost celogbalkanskog regiona. Kao {to se i o~e-kivalo, izjava premijera RepublikeSalija Beri{e o nameri da ostane natom poloàju posle, planiranih za jun2009. godine redovnih op{tih izbora,izazvala je nove proteste od straneopozicije.

Me|utim, jo{ ve}u opasnost pred-stavqa predstoje}i sudski proces u ze-mqi. Opozicija namerava da u punojmeri iskoristi re{ewe Vrhovnog su-da da po~ne razmatrawe optu`bi pro-tiv ministra inostranih poslovaLulzima Ba{e za korupciju prilikomre{avawa pitawa o izgradwi auto-pu-ta izme|u Albanije i Kosova koji jeve} dobio naziv “put veka”. U ovu ko-rupciona{ku aferu ukqu~en je i pre-mijer Sali Beri{a, pa wegova gr~evi-ta borba za vlast ima i mnogo ve}izna~aj, jer u slu~aju da padne sa vlastimogao bi se na}i u zatvoru.

U Tirani i Pri{tini pa`qivo seprati realizacija projekta kojem sepridaje politi~ki zna~aj. Zato daqirazvoj slu~aja Lulzima Ba{e moè dadovede do zao{travawa odnosa izme|uvlasti i opozicije u Albaniji i u we-

nim odnosima sa Kosovom. Ova situa-cija dovodi do porasta ekstremnih inacionalisti~kih raspoloèwa kakou Albaniji tako i u ju`noj srpskoj po-krajini. Nije slu~ajno to {to strane usudskom konfliktu ve} aktivno poku-{avaju da iskoriste kosovsku kartu zare{avawe albanskih unutra{wih na-petosti. [ef albanske diplomatijeoptuùje svoje protivnike za te`wuda osujete realizaciju geostrate{kogzajedni~kog projekta Albanije i Ko-sova uz angaòvawe sredstava EU, pa~ak ih karakteri{e kao srpske agenteu Albaniji. A, wegovi kriti~ari susigurni da sam Lulzim Ba{a diskre-dituje kosovsko-albansku saradwu, iujedno aktuelnu vlast Tirane.

Bilo kako bilo, s obzirom na viso-ki poloàj optuènog lica i onih ko-ji }e tek biti optuèni, a tu se prevas-hodno misli na premijera Sali Beri-

{u, strasti oko zajedni~kih projekataTirane i Pri{tine u najskorije vre-me mogu da se jo{ vi{e razbuktaju i dauvuku u svoju orbitu ambiciozne al-banske lidere u ju`noj Srbiji, Make-doniji, Crnoj Gori i Gr~koj. A, to mo-è da ugrozi stabilnost u regionu po-{to su vlasti Albanije jo{ pre pro-gla{ewa nezavisnosti Kosova obe}a-le kosovskim Albancima svaku po-mo}. Stepen korupcije najvi{ihfunkcionera u Albaniji i na Kosme-tu je takav da moè izazvati velikepotrese ako se klup~e po~ne odmota-vati. Deo sredstava koje je EU dala zaizgradwu ovog puta u Albaniji, ali ina Kosmetu, naprosto je nestao, pa dabi se ta neprijatna situacija gurnulapod tepih rukovodstava Albanije iKosmeta sve prebacuju na politi~kikolosek i navodno srpsko ometawe re-alizacije ovog projekta.

PPPPrrrreeeeddddvvvviiii||||aaaawwwwaaaa

AAllbbaanniijjaaAAllbbaanniijjaa –––– ppppooookkkkrrrreeeettttaaaa~~~~`̀̀̀aaaarrrriiii{{{{ttttaaaa nnnnaaaa BBBBaaaallllkkkkaaaannnnuuuu

•• Situacija u Albaniji se sve o~iglednije razvija prema najopasnijem scenariju, sa velikim izgle-dima da unutaralbanske tenzije budu pokreta~ krize na prostorima Kosmeta, Makedonije i ju-`ne Srbije. Premijer Salij Beri{a namerava da ostane na svom poloàju i posle redovnih op-{tih izbora planiranih za jun 2009. kako bi uticao na sud i veliku korupciona{ku aferu okoautoputa Albanija –– Kosovo

NNeemmaa mmiirraa nnaa KKoossoovvuu ii MMeettoohhiijjii

PPrreenneettoo:: iizz ““BBeettee””


Vlasti Tirane odmah su izjavile dasu spremne da pomognu kosovskoj bra-}i da izgrade moderni deo puta do Dra-~a koji u slu~aju neke blokade od stra-ne Srbije, Albanija treba da omogu}ivlastima Kosova, da izbegnu negativ-ne posledice srpskog me{awa u po-krajini. Albanija treba Kosovu da po-mogne i oko neometanih dolazakapredstavnika EU na Kosovo bez srp-skog uslovqavawa. Zato }e Tirana iPri{tina tretirati probleme okoizgradwe doti~nog auto-puta kao udarpo albanskom poslu. Ovakva retorikaje istovremeno izazivawe opasnih od-jeka u drugim predelima Balkana saalbanskim stanovni{tvom koje se ti-me priprema za prole}ne napetostikoje se mogu zavr{iti novim pobuna-ma i ratom.

Povjerqiv izvje{taj o korupcijipredstavnika i saradnika UN i EU naKosovu:

Zna~ajan dio novca koji je od 1999.godine odvojen za obnovu Kosova zavr-{io je u “mra~nim kanalima” zbog ko-rupcije i pronevera, navodi internetizdawe dnevnika Velt, pozivaju}i sena poverqive izve{taje Evropskeunije i UN. Kako navodi Velt-onlajn,od 1999. su na Kosovo oti{le 2,3 mili-jarde eura iz sredstava evropskih po-reskih obveznika, vi{e nego u bilokoju zemqu izvan EU. Me|utim, kakose navodi, “znatan dio ovog novca zavr-{io je u mra~nim kanalima zbog ko-rupcije i pronevera”, zbog ~ega su pro-tiv vi{e saradnika UN ve} izdati na-lozi za hap{ewe.

Zajedni~ka istra`na grupa Kance-larija EU za suzbijawe korupcijeOLAF, UN i italijanske finansij-ske policije napravili su u prote-klom periodu 50 najsumwivijih prove-

ra. “U 12 slu~ajeva je bilo naznakakriminalnih radwi”, navodi se u izve-{taju grupe u koji je uvid imao Velt-onlajn. U daqih 27 slu~ajeva ustano-vqene su “nepravilnosti” i “povredapropisa UN”.

Prevara vezanih za primenu novcaEU bilo je prije svega u energetskojoblasti, gdje je od 1999. uloèno vi{eod 400 miliona eura. “Manipulacija uraspisivawu tendera za poslove” biloje i prilikom izgradwe aerodroma uPri{tini, navodi Velt-onlajn. Do2011. Kosovo treba da dobije jo{ mili-jardu eura, ali je zbog velikog stepenakorupcije to dovedeno u pitawe.

Nezavisnost Kosova prerasla u de-bakl:

Nezavisnost Kosova prerasla je udebakl koji se oli~ava u lo{em prese-danu i podelama u EU i me|unarodnojzajednici, pi{e briselski nedeqnik“Juropijen Vojs”.

Novinarka tog dnevnika IlanaBet-El isti~e da je nezavisnost Koso-va bio lo{e zami{qen, amaterski od-ra|en potez, bez konsenzusa unutar EUi na me|unarodnom planu. Bet-El na-vodi da je argumentacija za nezavi-snost bila u najboqem slu~aju iskri-vqena, {to je dovelo do dubokih svet-skih podela oko me|unarodnog prava iwegove primene. Iz perspektive EU,to je bila jedna katastrofa za odnosesa javno{}u, isti~e ova ugledna bri-selska kolumnistkiwa. Bet-El oce-wuje da je Kosovo paralizovalo Savetbezbednosti UN zbog pretwi vetomSAD i Rusije. Kao posledica, ~itavovaj debakl je postao ono {to je svakoo~ekivao od samog po~etka – lo{ pre-sedan, ocewuje kolumnista “Juropejnvojsa” i isti~e da se taj presedan naj-boqe odslikao u Ju`noj Osetiji i Ab-haziji.

Kosovo nema niti }e imati kapaci-tet da u skorijoj budu}nosti moè dabude dràva, samostalno funkcioni-{e i uposli svoje stanovni{tvo. Akoje u pitawu ~lanstvo, ~ak i kao regija,Kosovo u EU bi bilo neprihvatqivojer bi se stalno moralo dotirati, aEU to svakako nije potrebno. Ako sve-mu ovome dodamo stepen korupcije ikriminala koji je na Kosovu trenutnonajvi{i u Evropi, pitawe je kada }e sesvi ti problemi otkloniti kako bi iKosovo moglo biti ravnopravni ~lan EU.

Drugi briselski nedeqnik “Wu Ju-rop” u svom posledwem ovogodi{wembroju, u tekstu pod nazivom “Da li }emisija na Kosovu biti nemogu}a zaEU”, isti~e da Kosovo ostaje pogo|e-no etni~kom mr`wom. Kosovo je pogo-|eno etni~kom mr`wom, segregaci-jom, kriminalom i korupcijom, kojicvetaju usred {iroko rasprostrawe-nog siroma{tva i zapawuju}e stopenezaposlenosti, navodi nedeqnik“Wu Jurop”.

PPPPrrrreeeeddddvvvviiii||||aaaawwwwaaaa


[[irom SAD veliko interesova-we javnosti izazvalo je svedo-~anstvo Arizone Vilder o

ukqu~enosti mnogih poznatih qudi usatanizam. Po wenom svedo~anstvu iona sama je od rane mladosti bila “po-sve}ena” i pripremana kako bi posta-la bogiwa majka, odnosno velika sve-{tenica koja izvodi `rtvene ritualeza najvi{e stepene globalnog satani-sti~kog bratstva, i bila je jedna od triène na svetu posve}ene u taj stepen.Po wenom svedo~ewu, u ritualima ̀ r-tvovawa koji su odràvani, u~estvova-li su “~lanovi britanske kraqevskeporodice, Ronald i Nensi Regan,Yerald Ford, Yory Bu{ i wegovi si-novi, Henri Kisinyer, Wut Gingri~,Bil i Hilari Klinton, Rot{ildi,Habsburzi, Bob Houp, Rupert Mar-dok…”

Wene tvrdwe uspeli su da potvrdedva ameri~ka novinara istraìva~aAleks Yons i Majk Henson koji su le-ta 2000. godine uspeli da se infiltri-raju me|u ~lanove i naprave eskluziv-ne snimke sa jednog obreda ~uvenog“Bohemijanskog Kluba”

“Bohemijanski Klub” ima oko 2.500~lanova, ~iji se identitet ~uva u taj-nosti, ali se zna da ~lanovi mogu bitisamo super bogati, oni koji su poveza-ni krvnom linijom sa nekom od poro-dica koj su vlasnici najve}ih korpo-racija ili visoki zvani~nici vlade.Tako|e me|u ~lanovima kluba ima ho-livudskih filmskih zvezda, brodvej-skih producenata, poznatih muzi~ara,

slikara, pisaca, poeta i raznih umet-nika.

Svoja tajna okupqawa organizuju u“Crvenoj {umi”, u blizini San Fran-ciska, i to meseca jula. Ovaj mesec ni-je odabran slu~ajno, po{to je on u pa-ganskoj mitologije posve}en “Crnobo-gu..., kojem ~lanovi BohemijanskogKluba odaju po~ast i sluè obrednerituale. Svaki od paganskih bogova ...,pored javnog i otvorenog oboàvawa,doìvqavao je i tajno oboàvawe, ko-je su mogli da upra`wavaju samo oda-brani, putem pripremnih ceremonijazvanih “inicijacije”. Ta tajna oboà-vawa nazvana su misterijama”. Bohe-mijanci su nastavqa~i sluèwa tih

tajnih ceremonija, koja u stvari nepredstavqaju ni{ta drugo sem odava-wa po~asti Satani.

Tokom vikenda odràvaju se sa-stanci, kada kamp pose}uju zvani~ni-ci i specijalni gosti, me|u kojima supredsednik “Svetske banke”, direktor“Me|unarodnog monetarnog fonda”,biv{i, sada{wi, a i budu}i ameri~kipredsednici, direktori FBI i CIA,kao i vlasnici i predstavnici najmo}-nijih svetskih kompanija. Na tim sa-stancima, pripremaju se planovi rada“Kluba”, a sve u ciqu stvarawa “Novogsvetskog poretka”, odnosno jedne svet-ske vlade na ~ijem }e ~elu biti wiho-vo boànstvo Satana.

IIIIssssttttrrrraaaa`̀̀̀iiiivvvvaaaawwwwaaaa

SSaattaanniizzaammSSaattaanniizzaammnnaajjbbooggaattiijjiihhnnaajjbbooggaattiijjiihh

•• [irom SAD veliko interesovawe javnosti izazvalo je svedo~anstvo Arizone Vilder o ukqu~e-nosti mnogih poznatih qudi u satanizam. Po wenom svedo~anstvu i ona sama je od rane mlado-sti bila ““posve}ena”” i pripremana kako bi postala bogiwa majka, odnosno velika sve{tenicakoja izvodi `rtvene rituale za najvi{e stepene globalnog satanisti~kog bratstva, i bila jejedna od tri ène na svetu posve}ene u taj stepen. Po wenom svedo~ewu, u ritualima `rtvo-vawa koji su odràvani, u~estvovali su ““~lanovi britanske kraqevske porodice, Ronald i Nen-si Regan, Yerald Ford, Yory Bu{ i wegovi sinovi, Henri Kisinyer, Wut Gingri~, Bil i HilariKlinton, Rot{ildi, Habsburzi, Bob Houp, Rupert Mardok……””

BBoohheemmiijjaannsskkii kklluubb

PPii{{ee:: IIvvaann IIvvaannoovvii}}


Britanska kraqica Elizabeta je1983. godine pokazala svoju odanostKlubu prire|ivawim paganske plesneceremonije, koja je bila neverovatnoskupa, i na ~ijoj su se bini nalazileegipatke piramide i vavilonska obe-le`ja, ali kraqica nije ispunilauslov da postane ~lan. Za one koji sepitaju za{to, od osnivawa Kluba 1873.nijedan ~lan nije bio èna.

Prvi put ne{to vi{e o postojawuovog Kluba progovorili su novinari,koji su uspeli 1982. godine da do|u domape s preciznim lokacijama kampovau {umi, koja je povr{ine oko 2.700hektara, me|utim, za wih su de{avawau kampu ostala tajna, ili se o wima sa-mo naga|alo. Me|utim, i ta misterijaje razre{ena od novinara pomenutihna po~etku pri~e, Aleksa Yonsa iMajka Hensona, koji su uspeli da jav-nosti prikaù o kakvoj vrsti obredase radi i {ta se sve doga|a unutar kampa.

^lanovi Boemskog Bratstva imajusvoje sve{tenike, koji obavqaju pra-stare anti~ke misterije Vavilona,Rima i Gr~ke. Bogovi kojima se molesu Moloh, I{tar, Mitra, Apolon...

Obred koji je zabeleèn je ceremo-nijalno spaqivawe “mra~nih briga”,i sve{tenici koji ga obavqaju obu~e-ni su u crvene mantije i veoma podse-}aju na keltske druide. Na sredinikampa nalazi se velika statua idola,odnosno sove, koja je i simbol kluba.Sve{tenici u toku obreda nose upa-qene bakqe i pevaju pesme Velikoj so-

vi. U toku slu`be sa jezera u sklopukompleksa, prilazi barka na kojoj senalaze simboli~ka tela “mra~nihbriga”. Me|utim postoje indicije, dase ne radi uvek o simboli~kim telima,ve} da se ̀ rtvuju pravi qudi. Po dola-sku barke, vrhovni sve{tenik zapo~i-we obredni ~in spaqivawa, pri ~emuse prisutni ~lanovi osloba|aju svihsvojih zemaqskih problema.

Imena koja su nam poznata od ~la-nova kluba su Vilijam Hauard Taft,

Kelvin Kuliy, Herbert Huver, DvajtAjzenhauer, Ri~ard Nikson, YeraldFord, Ronald Regan, Yory Bu{ stari-ji i mla|i kao i ~lanovi Bu{ove ad-ministracije Kolin Pauel, Bil i Hi-lari Klinton, biv{i guverner Kali-fornije Pet Vilson, sada{wi guver-ner Kalifornije Arnold [varcene-ger, gradona~elnici San Franciska,Los An|elesa i svih ve}ih gradova.Zatim, astronauti Frenk Borman, Va-li [ira, biv{i direktori FBI iCIA, Yory [uli, Henri Kisinyer,internacionalni bankari, glave ve-likih naftnih kompanija (Arko, Mo-bil, Penzoil, Teksako).

Po svedo~ewu nekih `rtava, u or-gijama u~estvuju prostitutke, homo-seksualci, pa ~ak i mala deca koja ne-retko zavr{avaju kao krvne `rtve usatanisti~kim obredima “Bohemija-naca”.

Kamp je sada totalno zatvoren zajavnost, ~uvan hilikopterima, privat-nim bezbednosnim jedinicama, vojnomgardom, tako da je sada nemogu}e vide-ti {ta se de{ava u “bratstvu”.

U satansko delovawe “Bohemijana-ca” i ameri~ke dràvne administra-cije mogao je na svojoj koì da se uverii srpski narod tokom vi{emese~nogbombardovawa na{e zemqe. U vojnojakciji koja je nazvana “sasvim slu~aj-no” “Milosrdni an|eo”, nisu bombar-dovani samo vojni ciqevi, ve} i de~japorodili{ta, bolnice, civilna nase-qa, {to veoma podse}a na satanskiprincip `rtvovawa {to ve}eg brojanevinih qudi wihovom boànstvu Sa-tani.

IIIIssssttttrrrraaaa`̀̀̀iiiivvvvaaaawwwwaaaa


IIako je srpski narod u{ao u novimilenijum oslobo|en od Milo-{evi}evog reìma, paradoksal-

no je da je do{lo do nazadovawa idejeslobode. Petooktobarsko sunce je za-sijalo varqivim sjajem. Umesto pret-hodne sive i jasno vidqive neslobode,stigao je simulakrum. Dou{ni~ki glo-balizam i agresivna marketin{kaforma koja je potisnula su{tinu, od-like su nove i naizgled slobodnije,ali u osnovi podmuklije istorije u ko-ju se vratio srpski narod. Zato on da-nas, posle vekova borbe za slobodu ̀ i-vi pod okupacijom za koju bi najpri-kladniji termin bio “meka okupaci-ja”. Prvo, zato {to se direktno nasla-wa na “meki komunizam” iz “zlatnihosamdesetih”, vreme u kome je velikave}ina dana{wih sredwogodi{wakaìvela bezbri`ni tinejyerski ì-vot.

I drugo, zato {to je naslov strate-{ke kwige Yozefa Najsa upravo “Me-ka mo}”, posle ~ega je {iroko lansi-ran termin kao interesni obrazac zakombinovawe primene gole sile ililegalizma, preko kog SAD {ire poli-ti~ko-kulturni uticaj na svoje zva-ni~ne i nezvani~ne protektorate.

Tako, recimo, srpski narod u Repu-blici Srpskoj glasa na “slobodnim”izborima, ali visoki predstavnik me-|unarodne zajednice ima pravo da uni-lateralno poni{ti bilo koji izborili da suspenduje skoro svaku odlukulegalne vlasti. Wegova mo} je u skla-du sa istorijskim okolnostima ve}aod mo}i feudalnih vladara. U CrnojGori protektorat nije formalizovan

kao u Bosni, ali je o~igledno da su ve-like zapadne sile na Mila \ukanovi-}a prenele jo{ ve}a ovla{}ewa. Tole-ri{u mu {verc i kriminal da bi ispu-nio wihove geostrate{ke ciqeve. Ta-ko su uz zapadnu podr{ku Srbi u Cr-noj Gori poni{teni kao konstituti-van narod. Nemaju ~ak ni osnovna ma-winska prava kao {to su jezik, pismoi obrazovawe, i potpuno su margina-lizovani. O Hrvatskoj da ne govorimo,tamo im se ne vra}a ~ak ni oteta imo-vina. Ipak je poloàj Srba u Srbijinajsimptomati~niji, gde i pored sop-stvene dràve i formalne slobode,ìve u kompilaciji izme|u klasi~nevojne okupacije (Srbi na Kosmetu) imoderne, “meke okupacije” pod kojomìvi svo preostalo stanovni{tvo uzemqi.

Na unutra{wem, psiholo{komplanu, ona se ogleda u inferiornomodnosu prema svemu {to dolazi sa Za-pada, {to za posledicu ima da jeEvropska unija postala novi apsolut.Sve je podlo`no sumwi sem nu`nosti{to brèg ulaska u ovu evropsku fa-miliju.

Generacije klinaca koje su se u me-kom komunizmu klele Brozu da nikadane}e skrenuti sa wegovog puta, danassu u sredwim godinama prona{le no-vi, zavetni put koji vodi do ùtihevropskih zvezdica. Umesto da se naZapad gleda antropolo{ki i da se is-traìvawem istorijske vertikaleprihvata wegov vrednosni sistem,stvorena je infantilna klima u kojojuspevaju povr{ne politi~ke predsta-ve o Zapadu kao o carstvu dobrih name-

SSSSttttaaaavvvv

MMMMeeeekkkkaaaa ooookkkkuuuuppppaaaacccciiiijjjjaaaakkoonnzzeerrvvaattiivvnnii uussttaannaakkkkoonnzzeerrvvaattiivvnnii uussttaannaakk

•• ““Meka okupacija”” je porodila prvu generaciju Srba u istoriji koja }e se zalagati za mawe suve-reniteta, mawe dràve i mawe identiteta: dakle, mawe slobode. Ro|eni u ““mekom titoizmu””i ve} odgajani u duhu poni{tavawa sopstvenog identiteta zarad utapawa u novi i ve{ta~-ki, samo }e konvertovati boju na petokraki sa crvene na ùtu. U oba slu~aja korumpirani odstrane sistema, obe}awima o boqem ìvotu i bledim delimi~nim ispuwewima tog ìvota,ova generacija }e lako `rtvovati sopstvo. Zato je dugoro~no ““meki titoizam”” {tetniji oddrugih totalitarnih reìma: kod wih su nakon decenija tamni~ewa tela sa~uvani slobodniqudi, dok je Brozov hedonizam gajio slobodno telo, ali je zagadio duh. A, ~ovek je istinski slo-bodan samo dok mu ne slome duh

PPii{{ee:: IIggoorr IIvvaannoovvii}}


ra ili trì{ne predstave kao o veli-kom {qa{te}em megamarketu. Ova-kvo nekriti~ko i bezsadràjno poi-mawe Zapada prirodno je od KameronaMantera napravilo medijsku zvezdu.Umesto da se proglasi nepoèqnomosobom ({to bi uradila svaka evrop-ska dràva), on otvara festivale i da-je savete o idejnim arhitektonskimre{ewima! Jo{ samo da ga u reziden-cije pose}uju pioniri sa ùtim mara-mama!

Na spoqa{wem planu “meka okupa-cija” se ogleda u medijskoj atmosferiu kojoj se perfidno guraju na marginusve identitetske teme, a forsiraju ba-nalni pojedinci koji name}u banalnerasprave da bi se oblikovale banalnevrednosti. U isto vreme, takvi sadr-àji, za koje je najo~igledniji primer“Veliki brat”, dobijaju epitet “urba-ni” da bi se tako unapred za{titiliod opasnosti da budu progla{eni ki-~om. Ozbiqni i misle}i qudi se necenzuri{u brutalno kao u komuni-sti~kom dobu, oni su prirodno upu}e-ni na samoizolaciju u carstvu banal-nosti. Da bi se odràvao simulakrumslobode, u medijima se bri`no negujukozmeti~ki proizvodi od kojih je naj-boqi “Utisak nedeqe”, jer gost kojizastupa tradicionalnost i koji je uveku mawini, bar ima neokrweni mono-log od pet minuta. Na drugim nacio-nalnim frekvencijama ni to: ~im kre-ne sa ozbiqnim argumentima, bivaprekinut uz ~uveno “vrati}emo se nato kasnije”. Kasnije je – nikad.

“Meka okupacija” je porodila prvugeneraciju Srba u istoriji koja }e se

zalagati za mawe suvereniteta, mawedràve i mawe identiteta: dakle, ma-we slobode. Ro|eni u “mekom titoi-zmu” i ve} odgajani u duhu poni{tava-wa sopstvenog identiteta zarad utapa-wa u novi i ve{ta~ki, samo }e konver-tovati boju na petokraki sa crvene naùtu. U oba slu~aja korumpirani odstrane sistema, obe}awima o boqemìvotu i bledim delimi~nim ispuwe-wima tog ìvota, ova generacija }elako `rtvovati sopstvo. Zato je dugo-ro~no “meki titoizam” {tetniji oddrugih totalitarnih reìma: kod wihsu nakon decenija tamni~ewa tela sa-~uvani slobodni qudi, dok je Brozovhedonizam gajio slobodno telo, ali jezagadio duh. A, ~ovek je istinski slo-bodan samo dok mu ne slome duh.

Zato je Brozov reìm najbrutalni-je udario na seqake, zanatlije, trgovcei fabrikante, na sve nezavisne qudekoji su imali porodi~ne firme. Toisto, samo na mnogo suptilniji i pod-mukliji na~in uz politi~ku podr{kuu na{im uslovima ~ini neoglobali-zam, gu{e}i sve male firme zarad in-

teresa velikih korporacija. Tako seuz vatrenu podr{ku medija i masivnumarketin{ku silu polako gase poten-cijalna podru~ja otpora neobuzdanom,meso`derskom liberalizmu. Jer upra-vo su ti nezavisni, ìlavi qudi kojimogu vratiti ugled zemqi i proizvod-wi, najve}i prirodni protivnici me-koj okupaciji. I zato takvu klimu ko-ja vlada na{im javnim ìvotom i si-stem koji je podràva, najpreciznijemoèmo definisati kao neotitoizam.

Konzervativna ideologija i wenvrednosni sistem su brutalno gu{enii u komunisti~ko vreme. Obnovom mo-ralnih temeqa na kojima ona po~iva,kao {to su vera, porodica, ~ast i red,i vra}awem svih identitetskih vred-nosti u ̀ iù, stvaraju se uslovi za po-novno napredovawe su{tinske slobo-de u Srbiji. Ovaj proces, koji bismomogli nazvati nekom vrstom konzer-vativnog ustanka, vratio bi ideji slo-bodne dràve nu`no po{tovawe i ne-sebi~no je tretirao kao zajednicuonih koji su je gradili, nas koji u wojìvimo i na{e dece kojima je osta-vqamo. Samo izvorne konzervativnevrednosti mogu biti brana banalnomneotitoizmu i mekoj okupaciji.

(Autor je kwièvnik i saradnikNSPM-a)

SSSSttttaaaavvvv

Konzervativna ideologija i wen vrednosni sistem su brutalno gu-{eni i u komunisti~ko vreme. Obnovom moralnih temeqa na kojimaona po~iva, kao {to su vera, porodica, ~ast i red, i vra}awem svihidentitetskih vrednosti u ̀ iù, stvaraju se uslovi za ponovno napre-dovawe su{tinske slobode u Srbiji. Ovaj proces, koji bismo mogli na-zvati nekom vrstom konzervativnog ustanka, vratio bi ideji slobodnedràve nu`no po{tovawe i nesebi~no je tretirao kao zajednicu onihkoji su je gradili, nas koji u woj ìvimo i na{e dece kojima je osta-vqamo. Samo izvorne konzervativne vrednosti mogu biti brana banal-nom neotitoizmu i mekoj okupaciji.


DDa ne bi bilo “zabune” DorisPak, {ef delegacije Evrop-skog parlamenta za jugoisto~nu

Evropu, izjavila je “da }e misijaEuleks delovati na osnovu plana Mar-tija Ahtisarija”.

Vuk Jeremi} je “odlu~no” lupio ru-kom o sto i podviknuo: “[to je dosta,dosta je!” I taman kada na{i vladari“uvere” javnost u Srbiji u “dobre na-mere” Evrounijata, NATO ubica, le-kara bez (ikakvih) granica, i sli~nihsrbocidno raspoloènih du{eukop-nika, odnekud se pojave “niì slu`be-nici” Evrope “bez alternative”, i“evropskoj Srbiji” bez uvijawa saop-{te da ne treba da obmawuju svoju jav-nost o misije Euleks na Kosmetu.

[ef delegacije Evropskog parla-menta za jugoisto~nu Evropu DorisPak, “sve~ano” se obavezala da Evrop-ska Unija ne}e postavqati uslov Sr-biji da prizna samoprogla{enu “dr-àvu” Kosovo, na putu za dobijawe sta-tusa kandidata za prijem u EU. Da li jeto dobra vest za Srbiju? Da li se toEvropska Unija povla~i pred “ofan-zivom” srpskog ministra spoqnih po-slova Vuka Jeremi}a, koji je “odlu~-no” lupio rukom o sto i podviknuo:“[to je dosta, dosta je!” Ipak, da Srbine bi pomislili da ih je EvropskaUnija po~ela smatrati qudskim bi}i-ma, pobrinula se ista, gore pomenutaDoris, izjaviv{i “da }e misija Euleksdelovati na osnovu plana Martija Ah-tisarija”!

Ni{ta se u pristupu “Evropqana”,prema Srbiji i Srbima, nije promeni-lo. “Evropa” nas najpre ne`no pomi-

luje (vaqda da se mal~ice opustimo), aonda nas ̀ estoko o{ine nogom po zad-wici, tako da od we (Evrope), hteli nehteli, uzmi~emo ski~e}i. Naravno, teiste “Evropqane” ne bi trebalo mno-go kriviti za to {to nastavqaju sa{ikanirawem i poniàvawem Srba.Svako selo mora da ima svoju ludu.Svetu je potreban ventil kojim }e seosloba|ati “vi{ka energije”. A, ludaje ipak samo luda. Ona svakako ni{tane razume, tako da se eventualne patwejedne seoske lude te{ko mogu uzimatiza ozbiqno. âk i da nekakva patwapostoji na strani pomenute lude, ko-rist na drugoj, (na strani “relaksira-nih me{tana”) svakako je vi{estrukai gotovo nemerqiva.

Na{i vladari ~upaju kosu od besa;taman kada “uvere” javnost u Srbiji u“dobre namere” NATO ubica, lekarabez (ikakve) granice (koji srpsko srcedrè na dlanu), Evrounijata i sli~nihsrbocidno raspoloènih du{eukop-nika (od le{inarskih pri{ipetqi,Ku{nera i Solane do yojstik ratnikaKlarka), odnekud se pojave (da li slu-~ajno?) “niì slu`benici” Evrope

SSSSttttaaaavvvv

VVVVoooojjjjiiiissssllllaaaavvvv [[[[eeee{{{{eeeeqqqq

jjjjeeee ppppoooonnnnoooossss SSSSrrrrbbbbiiiijjjjeeee•• A, da Srbija nije luda koliko jeste, ona bi sada sve svoje umne snage (kojih, nadajmo se, jo{ ima u

nekakvim zape}cima) upregla u ciqu dokazivawa, najpre da nije luda, te da je u stawu da to idokaè svojim ““evropskim tutorima””i ““mu~iteqima””, tako {to bi pokrenula tu`be protivzapadnih zemaqa (kako pred MSP, tako i pred sudovima zemaqa koje su u~estvovale u bombar-dovawu Srbije) koje su srpsku zemqu razorile, bez osvrtawa na me|unarodne norme, moral i pra-vo. Tako|e, Srbija bi reaktivirala svoje tu`be (koje je nerazumno povukla) protiv Federaci-je BiH i Republike Hrvatske, za smi{qeno ru{ewe tada{weg legalnog poretka biv{e Jugosla-vije, ~ime su izazvane ogromne, nemerqive patwe stanovnika te biv{e zajedni~ke ju`nosloven-ske dràve

PPii{{ee:: DDuu{{aann VVuukkoottii}}

Da mi Srbi imamo mozga, kao {to nemamo, tada bismo se krajweozbiqno potrudili da pomognemo svim Srbima, koji se danas nalaze utamnicama Ha{kog ad hok suda (ne)pravde, a posebno u slu~ajevima Vo-jislava [e{eqa, Radovana Karayi}a i Mom~ila Kraji{nika. Samo uzemqi koja li~i na ostavqeno psetance, koje ponizno pruà promrzlu{apicu i uporno ma{e oliwalim repom, nadaju}i se (o~igledno bez-nadno) da }e ga gazda pogledati i pruìti mu koricu hleba, moglo sedesiti da nikoga ne zanima to {to Srbi u Ha{koj ka(r)lakurnici do-bijaju drakonske kazne, bez ikakve dokazane krivice, dok, s druge stra-ne, oni ~iji su zlo~ini nad Srbima neupitni, pa i oni koji su se svojimzlo~instvima po~iwenim nad Srbima javno hvalisali, bivaju oslobo-|eni bilo kakve krivice.


“bez alternative”, takve “klipove” odkojih ova, kasnije, jedva da moè daokre}e “to~kove”. Srpski vajni pred-sednik (imperator Srbije), Boris Ta-di}, toliko je ostario (propao) za ovonekoliko “zez” godinica, kao da je ion, a ne sam Ha{im Ta~i, bio prinu-|en da, bquju}i ̀ u~ i kiselinu, polnozadovoqava meduzu (monstrum), pozna-tu pod imenom Medlin.

A, da Srbija nije luda koliko jeste,ona bi sada sve svoje umne snage (kojih,nadajmo se, jo{ ima u nekakvim zape}-cima) upregla u ciqu dokazivawa, naj-pre da nije luda, te da je u stawu da toi dokaè svojim “evropskim tutori-ma” i “mu~iteqima”, tako {to bi po-krenula tu`be protiv zapadnih zema-qa (kako pred MSP, tako i pred sudo-vima zemaqa koje su u~estvovale ubombardovawu Srbije) koje su srpskuzemqu razorile, bez osvrtawa na me-|unarodne norme, moral i pravo.

Tako|e, Srbija bi reaktiviralasvoje tu`be (koje je nerazumno povu-kla) protiv Federacije BiH i Repu-blike Hrvatske, za smi{qeno ru{e-we tada{weg legalnog poretka biv{eJugoslavije, ~ime su izazvane ogromne,nemerqive patwe stanovnika te biv-{e zajedni~ke ju`noslovenske drà-ve. Isto tako, da Srbiju vode ~asniqudi, kao {to ne vode, tada bi Srbijaisterala na ~istac sve momente vezaneza “slu~aj Ra~ak” i priznawe HeleneRante, finskog forenzi~ara, koja jeotkrila da je bila prisiqena da fal-sifikuje izve{taj o pogibiji {iptar-skih terorista u tom mestu. Da se pod-setimo, Ra~ak je bio formalni povodza divqa~ko i razbojni~ko bombardo-vawe Srbije, koje je trajalo puna 72 dana.

Da mi Srbi imamo mozga, kao {tonemamo, tada bismo se krajwe ozbiqnopotrudili da pomognemo svim Srbi-ma, koji se danas nalaze u tamnicamaHa{kog ad hok suda (ne)pravde, a po-sebno u slu~ajevima Vojislava [e{e-qa, Radovana Karayi}a i Mom~ilaKraji{nika. Samo u zemqi koja li~i

na ostavqeno psetance, koje poniznopruà promrzlu {apicu i uporno ma-{e oliwalim repom, nadaju}i se (o~i-gledno beznadno) da }e ga gazda pogle-dati i pruìti mu koricu hleba, mo-glo se desiti da nikoga ne zanima to{to Srbi u Ha{koj ka(r)lakurnicidobijaju drakonske kazne, bez ikakvedokazane krivice, dok, s druge strane,oni ~iji su zlo~ini nad Srbima neu-pitni, pa i oni koji su se svojim zlo-~instvima po~iwenim nad Srbimajavno hvalisali, bivaju oslobo|enibilo kakve krivice.

Naàlost, srpska vlast se prodalaza koji ukleti zlatnik, od ~ijeg “sjaja”je potpuno oslepela, tako da ne vidi~ak ni ono, {to bi i ona, gore pomenu-ta, “seoska luda”bila u stawu da sagle-da. Pre ne{to vi{e od dve godine,Mom~ilo Kraji{nik je osu|en na 27godina robije. Svakom ko iole zna {tase u ratnim godinama de{avalo naprostorima biv{e Jugoslavije, morabiti jasno, da je takva presuda donese-na pod pritiskom NATO zemaqa, kojebi htele da takvim ~inom opravdajusvoje zlo~ine, koje su po~inile, kr{e-}i sve qudske i bo j̀e zakone, nad nedu-`nim gra|anima Srbije i RepublikeSrpske. A, }utawe Srba u mati~nojsrpskoj dràvidaje za pravo NA-TO dràvama daputem Ha{ke in-kvizicije, dovr-{e onaj zlo~in ge-nocida, koji su za-po~eli jo{ dav-nih devedesetih.

Jedan od najve-}ih srpskih poli-ti~kih umova iheroja, Vojislav[e{eq, ve} goto-vo punih pet godi-na, sam vodi bitku“Davida i Golija-ta” sa “sudsko-pravnom filija-

lom” NATO-a, Ha{kim tribunalom.Srbi su izgleda po~eli da se stideonoga ~ime bi se normalan svet di~io.A, Vojislav [e{eq je, uistinu, najve-}i ponos Srbije i srpskog naroda, bezobzira na kontroverzna mi{qewa owegovom dugogodi{wem politi~komradu. Sa [e{eqem ~ovek moè i nemora da se sloì, ali ~astan ~ovek te-{ko da moè da ne po{tuje wegovu do-slednu politi~ku misao, kao i onuqudsku dimenziju, koju je ispoqio ti-me {to je dokazao da je spreman da `r-tvuje i vlastiti ìvot za ideal “srp-ske nacionalne osve{}enosti” i da idaqe, mada zato~en, nepokolebqivopropagira ono {to on zove “idejomsrpskog nacionalizma”.

Ako je [e{eq srpski junak, a jeste,tada se name}e pitawe, za{to tu`nesrpske vlasti beè od wega kao |avood krsta? I to, ne samo da beè, negose i zdu{no trude da mu {to je mogu}evi{e odmognu, a da, na drugoj strani,pomognu NATO inkviziciji, da neka-ko uradi nemogu}e i [e{eqa osudi nadugogodi{wu robiju; svakako, bez ika-kve stvarne krivice, ba{ onako kakoje to u~iweno u slu~aju Mom~ila Kra-ji{nika (vide}emo {ta }e se desitisada, u Kraji{nikovom àlbenom po-stupku, kada je Karayi} posvedo~io, daKraji{nik nije mogao, ni uticati, ni-ti donositi va`nije odluke u vrhuRS). Da su srpski politi~ari u pozi-ciji, ali i u velikom delu opozicije,zabrinuti razvojem doga|aja u Ha-{kom sudu i mogu}im skorim povrat-kom Vojislava [e{eqa u Srbiju, po-kazuje i nedavni raskol u Srpskoj ra-dikalnoj stranci, koji su izazvali To-mislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i},pod dirigentskom palicom Tadi}a irevizorskim korba~em ameri~kog iengleskog ambasadora, Mantera iVordsvorta.

SSSSttttaaaavvvv

Jedan od najve}ih srpskih politi~kih umova i heroja, Vojislav [e-{eq, ve} gotovo punih pet godina, sam vodi bitku ““Davida i Golijata””sa ““sudsko-pravnom filijalom”” NATO-a, Ha{kim tribunalom. Srbisu izgleda po~eli da se stide onoga ~ime bi se normalan svet di~io. A,Vojislav [e{eq je, uistinu, najve}i ponos Srbije i srpskog naroda,bez obzira na kontroverzna mi{qewa o wegovom dugogodi{wem poli-ti~kom radu. Sa [e{eqem ~ovek moè i ne mora da se sloì, ali ~a-stan ~ovek te{ko da moè da ne po{tuje wegovu doslednu politi~kumisao, kao i onu qudsku dimenziju, koju je ispoqio time {to je doka-zao da je spreman da `rtvuje i vlastiti ìvot za ideal ““srpske nacio-nalne osve{}enosti””i da i daqe, mada zato~en, nepokolebqivo propa-gira ono {to on zove ““idejom srpskog nacionalizma””.


KKKKada se prvog ~etvrtka u februa-ru, 5. februara, 3.500 odabranihzvanica budu sastali na Moli-

tvenom doru~ku u va{ingtonskomHiltonu na Konektikat aveniji, bi}eto ujedno i opro{tajni doga|aj za DagaKoa (79), sivu eminenciju tradicio-nalnog jutarweg obedovawa na kome suu~estvovali svi predsednici Ameri-ke, od Ajzenhauera (1935) do danas.

Ovog ameri~kog ~elnika misteri-ozne konzervativne religiozne orga-nizacije poznate kao “Familija”, a sazvani~nim imenom Felou{ip faun-dej{n, duhovnog savetnika mnogih do-sada{wih stanara Bele ku}e, nedeq-nik “Tajm” je 2005. godine proglasio zajednog od 25 najuticajnijih i najmo}ni-jih evangelista SAD. Suprotno vaè-}em uverewu da Molitveni doru~akorganizuje ameri~ki Kongres, doma-}in tradicionalnog februarskog ga-la ob(r)eda je Felou{ip fondacija,koja preko svojih komiteta i kongre-smena u mreì, izbor gostiju iz svetapravi po svojim kriterijumima.

To je “klub hri{}anskih funda-mentalista koji u~vr{}uje svoju mre-ù u srcu ameri~ke mo}i (Kapitol hi-lu), drì i produbquje svoje veze me|udesni~arskim liderima u svetu i qu-dima koji imaju novac i mo}”, kako pi-{u liberalniji ameri~ki ~asopisikao {to su “Atlantik Mantli”, “Har-pers” i “Nej{en”.

Oni poja{wavaju da je Molitvenidoru~ak jedina javna manifestacija“Familije”, posve}ene mnogim tajno-vitim sastancima, dogovorima i pri-premama za me|unarodne dilove.

U wu je uspeo da u|e Yef Sharlet,novinar “Harpersa”, mese~nika po-znatog po istraìva~kom novinar-stvu, a koji je pre nekoliko meseci ob-javio kwigu “Familija: Tajni funda-mentalizam u srcu ameri~ke mo}i”.Ciq pripadnika Bo j̀e armije, kakotvrdi Sharlet, jeste da u~vrste svoj du-

hovni trijumf, da poru{i zid kojiodvaja dràvu od crkve i da za svojusvetu stvar mobili{e finansijski ipoliti~ki mo}ne me|unarodne li~-nosti.

Selekcija zvanica za Molitvenidoru~ak obavijena je velom misterije.Prema na{em sagovorniku iz insaj-derskih krugova, za Balkan je ove godi-ne rezervisano 45 mesta u Hiltonu, odkojih za Srbiju dvanaest. Upu}uje seznatno vi{e pozivnica, ali mnogi izraznoraznih razloga ~esto ne mogu dado|u.

[ef “Familije” Dag Kou bio je uBeogradu u maju pro{le godine i on jeiz Srbije pozvao sedam od dvanaestzvanica na doru~ak. To su li~nosti ko-je su proteklih sedam godina izgradi-le odnos sa ~elnikom Felou{ip fon-dacije. O prirodi tih veza moè samoda se naga|a jer ih niko javno ne obelo-dawuje. Broj pozivnica uru~enih li~-no od strane Daga Koua u sli~noj jesrazmeri za sve okolne balkanske ze-mqe. Prema saznawima “Politike”,

dve tre}ine balkanskih u~esnika ovo-godi{weg Molitvenog doru~ka dola-zi u Va{ington na poziv Felou{ipfondacije, a samo jednu tre}inu poziv-nica uru~ili su pojedini ~lanovikongresa. U ostalim delovima svetasrazmera je ne{to druga~ija. Vrh Fe-lou{ip fondacije odlu~uje o tre}inizvanica, dok dve tre}ine dolazi napreporuku kongresmena ili nekog izkruga ameri~ke administracije.

Jednom kad se napravi spisak è-qenih u~esnika, te li~nosti morajupo proceduri da pro|u proveru bez-bednosnih institucija i Stejt dipart-menta. Poziv im se uru~uje tek ako sepokaè da su bezbednosno i politi~kiprihvatqive. Mnoge pozivnice za Sr-biju dobile su taj “kliring” i odasla-te su jo{ pro{log meseca, a neke seuru~uju tek ovih dana. Provera za neketraje duè, za neke kra}e. Pored ve}objavqenih poznatih imena, na doru-~ak su pozvani, kako saznajemo, beo-gradski biznismen Vojin Lazarevi} igeneralni sekretar Evan|eoske stu-

AAAAnnnnaaaalllliiiizzzzaaaa

MMMMoooolllliiiittttvvvveeeennnniiii ddddoooorrrruuuu~~~~aaaakkkk•• Kada se prvog ~etvrtka u februaru, 5. februara, 3.500 odabranih zvanica budu sastali na Mo-

litvenom doru~ku u va{ingtonskom Hiltonu na Konektikat aveniji, bi}e to ujedno i opro-{tajni doga|aj za Daga Koa (79), sivu eminenciju tradicionalnog jutarweg obedovawa na komesu u~estvovali svi predsednici Amerike, od Ajzenhauera (1935) do danas

MMoo}} ii nnoovvaacc nnaa oobbeedduu uu HHiillttoonnuu

PPii{{ee:: ZZoorraannaa [[uuvvaakkoovvii}}


dentske organizacije Samuilo Perov-ski sa sedi{tem u Jug Bogdanovoj ulici.

Ovog februara iz Srbije niko odnajvi{ih politi~kih li~nosti nijedobio poziv, a kako se ~uje, mogao bi dado|e predsednik neke od okolnih ze-maqa ~ije se ime “iz bezbednosnih raz-loga” drì u tajnosti.

Premda nikako ne bi moglo da sekaè da na doru~ak iz sveta dolazi svesama elita, novi predsednik SAD Ba-rak Obama ne}e prekinuti ovu ame-ri~ku tradiciju i on }e prisustvovatipedeset sedmom ob(r)edu na Konekti-kat aveniji. On je sa zvanicima iz sve-ta, ameri~kim kongresmenima i dru-gim poznatim li~nostima doru~kovaou Hiltonu i kao senator protekla dva~etvrtka, u februaru pro{le i pret-pro{le godine.

Razumqivo je {to u svetu, a ne samona Balkanu, vlada velika potraga za“kartom vi{e” za ovaj doga|aj. “Svaka-kve pri~e kolaju, a neki su ~ak unajmi-li lobiste kako bi sebi obezbedilimesto u sali”, kaè jedan od na{ih sa-govornika iz kruga ove organizacije.On, me|utim, smatra da su to “ba~enepare”, jer ako se neko “zaglavi” priproveri u politi~kom ili bezbedno-snom odeqewu, poziv ne vredi. Ipak,bilo je primera kada su omanule sveameri~ke provere. Tako je jedne godi-ne na doru~ak pozvana severnokorej-ska delegacija... Tek kada delegacijanije dobila vizu, Felou{ip se osve-stio da je poziv upu}en na adresu “ne-prijateqa”. Sa Balkana je jednom po-zvan jedan predstavnik rumunske ul-tradesni~arske organizacije, ali jeprotestvovala ameri~ka jevrejska or-ganizacija, pa je Rumun skinut sa listeu posledwem trenutku. Ni BogoqubKari}, kako se ~ulo pre neku godinu,nije uspeo da dobije vizu, pa su wegovomesto zauzeli drugi sre}nici.

Amerikanci uz pozivnicu koja seredovno upu}uje svim ~lanovima Kon-gresa moraju za registraciju da uplatepo petsto dolara. Strani gosti “ula-znicu “pla}aju samo ako su u “mogu}no-sti”.

Nije to bogzna kakva para za prili-ku koju doru~ak pruà: kontakt sa uti-cajnim li~nostima iz SAD i sveta.Nije zanevarqiv ni publicitet u gla-silima zemqe iz koje zvanica dolazi.Ameri~ka {tampa vrlo malo pi{e oMolitvenom doru~ku. Uglavnom seprenosi govor predsednika i ponekadobrotvorna inicijativa poznatihli~nosti. Sporadi~no se ~uju i kriti-ke na ra~un sve izraènijeg spajawadràve i vere, iako je to u suprotno-sti sa osniva~kim na~elima SAD.

Jedna od najliberalnijih novinar-ki, autorka nekoliko dokumentarnihkwiga o ameri~koj sirotiwi i osiro-ma{enoj radni~koj klasi, BarbaraErenrajh isti~e da se Hilari Klin-ton pribliìla “Familiji” jo{ dokje bila prva dama u Beloj Ku}i. U svo-joj autobiografiji Hilari Klintonopisala je Daga Koa kao dragog prija-teqa koji joj je u te{kim trenucimapruìo duhovnu pomo}. Ona je jedna odznamenitih ~lanica Doru~ka i sa we-ga nije izostajala ni kada je bila prvadama, ni dok je bila senatorka.

Danas je Molitveni doru~ak skupraznolikih zvanica razli~itih verakoje se sastaju da bi se pomolili Isu-su. Na Molitvenom doru~ku domini-raju li~nosti hri{}anske veroispo-vesti, ali se pozivaju i neke islamskevo|e i Jevreji. Organizacija “Felou-{ip” drì sve konce u svojim rukama,ali se skriva iza senke kongresmena i“ohrabruje pogre{nu predstavu, da jeMolitveni doru~ak zvani~no organi-zovan od strane Kongresa”, kaè autorkwige “Familija”. Svojim ~lanovimaova organizacija ne izdaje nikakve~lanske karte i traì od wih da ne da-ju izjave za javnost. Posledwa procenao broju ameri~kih ~lanova datira izvremena Niksona, kada ih je bilo oko20.000. Sedi{te “Familije”, kako potvr|ewu novinara ~lanova Felou{i-pa interno nazivaju svoju organizaci-ju, jeste Ivanvald, rasko{ni zamakblizu ameri~ke prestonice na obaliPotomka, gde se povremeno pozivajunovi ~lanovi na dodatno podu~avawe.Wihova ideja vodiqa je “nevidqivasvetska organizacija” koju vodi IsusHristos. Pod tim podrazumevaju, potuma~ewu Yefa [arleta, da podsti-caj za sve radwe mora da dolazi sa ne-ba, pa “ako Isus, nekog diktatora save-tuje da ubije pola miliona qudi, ovajto mora da poslu{a”. [arlet tako|etvrdi da Familija prezire demokra-tiju kao ne-boìju, populisti~ku ideju.

Prema sajtu “Familije”, ova orga-nizacija deluje i na teritoriji Srbi-je i to od 2000. godine, prvenstvenokroz humanitarne akcije. Na sajtu senavodi da volonteri ove organizacijeu Srbiji edukuju decu, jedna od wiho-vih akcija je poklawawe kwiga (preko1.000 do sada) deci oboleloj od karci-noma, kao i bibliotekama onkolo-{kog odeqewa novosadske bolnice.Vi{e od tri godine ~lanovi “Fami-lije” pruàju savete posetiocima mu-zi~kog festivala Egzit o tome kakose boriti protiv droge. “Familija”,kako se navodi, funkcioni{e i na Ko-sovu, a ciq te organizacije je da qude

koji tamo ìve spasi o~aja i nezapo-slenosti.

Volonteri “Familije”redovno or-ganizuju i seminare i letwe kampoveza decu koja ìve u Starom Gackom, ukojoj su obnovili i jednu zgradu. Pri-padnici romske zajednice od ove orga-nizacije, tako|e, dobijaju humanitar-nu pomo}, obuku i motivaciju u raznimoblicima. Na sajtu nema informacijao ~lanovima ove organizacije u Srbi-ji, a centrala za region nalazi se u Ru-muniji.

Molitvenom doru~ku prisustvova-}e Vladimir Boòvi}, biv{i inspek-tor policije, Nenad Popovi}, {efekonomskog tima Demokratske stran-ke Srbije, Vuk Dra{kovi}, predsed-nik Srpskog pokreta obnove, VlajkoSeni}, funkcioner G17 plus, RasimQaji}, ministar za rad i socijalnu po-litiku, Ivica E`denci, nekada{wipomo}nik ministra za dràvnu upra-vu, Samuilo Petrovski, generalni se-kretar Evan|eoske studentske organi-zacije, beogradski muftija MuhamedJusufspahi}, Du{an Jela~i}, ~langlavnog odbora Socijalisti~ke par-tije Srbije, Vojin Lazarevi}, predsed-nik kompanije “Rudnap grup”, Du{koKneèvi}, direktor “Atlas grupe”.

Na Molitveni doru~ak se pozivajuoni koji veruju u Boga i koji su uradi-li ne{to zna~ajno u svojoj zemqi. We-mu obi~no prisustvuje oko 600, 700inostranih gostiju iz 165 zemaqa i dohiqadu qudi iz SAD. Doru~ku prisu-stvuju svi koji obavqaju va`ne funk-cije u SAD. Uglavnom jedan republi-kanac i jedan demokrata vode program,obi~no u~estvuje neka od svetski po-znatih zvezda. Recimo, kada sam ja biopre dve godine nastupio je Bono Voks– kaè Vladimir Boòvi}, dodaju}ida ovaj doga|aj traje tri dana.

Tradicija je da se prvog dana oku-pqaju zemqe po regionima, nakon togasledi evropsko okupqawe, a posle to-ga, recimo, sastanak sa zemqama Bal-kana ili zemqama Isto~ne Evrope isli~no – rekao je Boòvi}

Uo~i samog doru~ka organizuju seprijemi u Beloj ku}i, Nacionalnomsavetu za bezbednost, Stejt dipart-mentu, Kongresu, Senatu, i drugim in-stitucijama. Sam doru~ak po~iwe dru-gog dana u sedam i trideset, molitvamai ~itawem delova Biblije. Pozdravnigovor drì predsednik SAD. Istogdana organizuje se i sve~ani ru~ak ko-me prisustvuju skoro svi osim pred-sednika. Tre}i dan se odràvaju zva-ni~ni sastanci, a ponekad se organizu-je i lov.

AAAAnnnnaaaalllliiiizzzzaaaa


SSSSe}awa na zla vremena turskog zu-luma nad Srbima u Kupre{kimRavnima, razularenim begovima

i hajdu~kim osvetama: “E, beè, {to sidosad zla narodu u~inio nek ide natvoju du{u, a {to mu od sad zla bude{~inio neka ide na moju du{u”.

“Bilo je ovo {to }u vam ispripovi-dati na Kupre{koj visoravni, nekako,desetak godina prije no {to }eAustrija preuziti Bosnu od Turaka.Tako, jamda, kad bismo godine spomi-wali, onda je to ne|e oko 1868. godine.More biti, koja godina gori, ili doli.Ne znam. Jer, kad su meni stariji o to-me govorili, ni oni to nisu znali ta~noodrediti, ali moralo je to biti tako,oko te godine. Govorili su – desetakgodina prije no }e austrijski }esaruzeti Bosnu, a on je to u~inio 1878...”

Ovako je po~eo jednu od svojih bese-da narodni pripoveda~ na{e sredine,Savo Mali}, rodom iz Doweg Vukov-skog, kod Kupresa. Nama, osnovcima isredwo{kolcima, Savo Mali} to nijepri~ao u rodnom bosanskom kraju, ne-go u Novim Kozarcima, kod Kikinde, uBanatu, gde je oko podeset kupre{kihporodica, dràvnom odlukom, prese-qeno 1946. godine. Wegovo besedni-{tvo je bilo mirno, interesentno iprivla~no. Glas mu je bio uravnote-èn – nikad visok, nikad tih. Slu{a-li smo ga netremice. Govorio je ikav-skim nare~jem, nare~jem koje nije, kaomnogi lokalizmi, skrnavilo gramati-ku srpskog jezika. Neki su pojmovi iz-govarani i ekavskim nare~jem. Kao“dedo” , umesto “did”, ili “men|u{a”,umesto “min|u{a”.

O ovom doga|aju, su, nama mla|ima,pri~ali i drugi starci, ali niko odwih nije bio u tome tako ume{an kaoSavo Mali}. Kasnije sam upore|ivaowegove besede s pripovetkama najpo-znatijih srpskih kwièvnika i ~ini-lo mi se da Savo Mali} ne zaostaje zaJankom Veselinovi}em, MilovanomGli{i}em i drugima, bar u pripoveda-wu. Ponekad bi on spomenuo i ne{to{to se ticalo sadràja u ìvotu na-{eg naroda pod Turcima, a da o tome

nismo mogli da se obavestimo iz isto-rijske i druge literature. Tako }e uovoj besedi da na slikovit na~in, obja-sni kako se ~uvala ~ast porodice i~ast srpskih ̀ ena, kad su tu ~ast poro-dica i ~ast èna Turci gazili.

Ovako je Savo Mali} ispripovedaoo doga|aju u Gowem Ravnom te 1868. go-dine:

“...Turska vlast je to bila. Turcisilni i nikad im nije bilo dosta zlaza srpsku raju. Ajde, sritalo se i Tura-ka dobrih qudi, ali me|u wima su bi-li pogan, {to’no bi narod rek’o.Vlast ra|a pogan qudsku. I jednog odtakvih pogani, nanese |avo kroz seloRavno. Jahao je s ~etvoricom svojihdrugova, od Doweg Ravnog sve do na vr’Gorweg Ravnog. Sjahali su u Ravaw-skim vratima – tu gde se naslawaju, sjedne strane, Gorwe Ravno, i s drugestrane, zaselak Mu{i}. Razapeli su i~adore. Taj {to je bio prid wima, bioje nekakav beg iz Travnika, di je sto-liv’o veliki vezir. Govorilo se da jetaj beg, nije mu se ime zapamtilo, sinod nekakvog velikog pa{e. A, taj pa{a,begov }a}a, slu`bov’o je kod sultana uCarigradu, pa su se tog travni~kog age(tog mladog turskog poganca – kako suga zvali) pla{ili mnogi begovi i age.Govorilo se da su mu se i pa{e po Bo-sni uklawale s puta.

Ta pogan je razapela jedan ~ador zasebe, a drugi za ~etvoricu drugova. Po-

bili su ko~eve i za wih povezali ko-we. Tud’ su prolazili, kroz ta Ravaw-ska vrata, ~obani i ~obanice s ovcama,kravama i kowima, a Turci su dobaci-vali da }e neke od tih ~obanica doho-diti pod ovaj ve}i ~ador.

’Vako je to bilo. Kad je beg stig’okod suba{e u Dowe Ravno, kod AlijeKmeta{a, koji je bio potur~ewak,rek’o mu je da ima, po turskom adetu,pravo na tri rajetinske ène, za trino}i. Tako je po turskom zakonu. Kakosu Turci govorili – adetu, i obe}’o jeda se ne}e ogri{iti i da za svoje dru-gove ne}e traìti to isto. Da, eto, sa-mo on zahtiva da mu se svako ve~e dove-de po jedna mla|a nevista.

Skupio Alija Kmeta{ vi|enije do-ma}ine i kneza ravawskog. A, taj ra-vawski knez je bio iz ku}e Dragoqevi-}a. Bilo mu je ime Marko. To je, jamda,dedo Kuzmana Dragoqevi}a iz DowegRavnog, kojeg znate. Je, wegov je to de-do, jer i otac Kuzmanov je bio knez uRavnom – sve do iza Prvog rata, i nekugodinu potqe 1818. I{lo to s oca nasina. Qudi se dogovore da se sakrijeènskiwa koja }e se poslati begu pod~ador. Da se ujutru ne zna koja je bila.Odlu~eno je da se povede deset mla|ihèna i da se skupe u ku}i starog PerizIlije. Da mu{kadija napu{}i ku}u ida tamo ostane tih deset nesretnica teda tu sve prino}e. Ona koja }e se od-vest’ begu, da se weno ime ne govori. I


PPPPrrrraaaavvvvoooo nnnnaaaa ttttuuuu||||uuuu `̀̀̀eeeennnnuuuu•• Se}awa na zla vremena turskog zuluma nad Srbima u Kupre{kim Ravnima, razularenim begovi-

ma i hajdu~kim osvetama: ““E, beè, {to si dosad zla narodu u~inio nek ide na tvoju du{u, a{to mu od sad zla bude{ ~inio neka ide na moju du{u””

OO ttee{{kkiimm vvrreemmeenniimmaa ppoodd ttuurrsskkoomm vvllaaddaavviinnoomm uu BBoossnnii

PPii{{ee:: SSlloobbooddaann JJaarr~~eevvii}}


da ujutru niko ne zna koja je bila. A, zaìvu glavu je zapri}eno svakoj da nesmi nikome kazati ime te koja }e bitiodre|ena da se prida begu za tu no}.

Znalo se da Ilijina ̀ ena, Baba Zu-ba, kako su je zvali, ne}e progovoritio tome. Ta Baba Zuba je bila naopaka,kako bi se to reklo. Bila je ̀ estoka iko mu{ko. Jamda je bila jedina u selukoju wezin ~ovika nije smio udariti,pa ni popriko pogledati.

Nije ona bila iz na{ih krajeva. De-da Ilija, kad je bio mla|i, nos’o ga je|avo po svitu. Za pa{e Skopqake izBugojna je ~esto radio, pa je i{’o i sawihovima karavanima. Gonio je kowe,Boga pitaj kuda nije. Jednom je, kaèse, tiro neku pa{inu robu ~ak tamo doSkopqa u Makedoniji. I otuda je do-veo tu svoju ̀ enu – Baba Zubu. Kaù daje to bilo divno dite, neja~ko. Nekakoje govorila, ali nije razgovetno. Mo-gla se razumit’, ali malo teè. Eto,sada znamo da je govorila po makedon-ski. Tek je po dolasku u Ravno, k’o uda-ta èna, porasla – postala je vi{a odsvog ~ovika, Ilije. I nau~ila je da go-vori po na{ki. Imala je iz|ihale zu-be, pa su je prozvali Zuba, a kad je osta-rila, onda su je zvali Baba Zube. Onaje, kad je no} pala, odabrala jednu, po-krila joj glavu i odvela begu pod ~a-dor. Vratila ju je prije svanu}a. Takoje pro{la prva no}. Svih deset ̀ ena jeujutru oti{lo ku}i, a kad je pala novano}, opet su stare{ine obi{le mnogeku}e i dovele deset novih èna. Opetje Baba Zuba izabrala jednu i odvelabegu pod ~ador. Pro|o{e dva dana iqudi su jedva ~ekali da pro|e i tre}ano}, pa da beg ode, jer, po turskom ade-tu, nije imao pravo na ~etvrtu ènu.Ali, ne lezi vraè! I tre}a no} jepro{la, a on rek’o suba{i Kmeta{u iknezu Dragoqevi}u da, za ìvu glavu,ne}e iz ovog sela. Rek’o je da nigdi va-ko lipe i zgodne ène nije vidio i da}e ostati jo{ koji dan – i da mu se, mi-mo adeta, dovodi mlada ̀ ena svaku ve~e.

Zanimio suba{a, zanimio knez.Qudi se uzbunili. Jedni su po~eliprititi da }e glavu dati, ali da }e be-ga ubiti. Jedni su rekli da svoju èn-sku ~eqad ne}e slati u ku}u Babe Zu-be. Mitar Pavlica iz Mu{i}a jerek’o suba{i da mu ne ulazi u ku}u ineka mu po{aqe bega. Nek’ do|e beg,ako smi, qutito je govorio Pavlica.Nastalo, bogami uznemirewe. Suba{amolio kneza i druge doma}ine da sesmire, da pretrpe sramotu jo{ ovuno}, a on je obe}’o da }e i}i vlastimau Bugojno da ovog zlotvora otiraju izRavnog. Nekako su se qudi smirili,ali samo prid suba{om. Kad je suba{aoti{o, Mirko Dragoqevi} pozva sebisamo dvojicu qudi. Re~e im da nema

druge, nego da se ode po aramba{u aj-du~kog Vida Jar~evi}a, koji je Ravwaki koji je, posigurno, tih dana bio u jed-noj pe}ini uz reku Duboku, tamo izaVukovska. Znao je Dragoqevi} da jeMirko ]upina ajdu~ki jatak. U tog’]upinu niko nije sumw’o, jer je bioomalen, a miran ~ovik. Skoro ni sa kimnije razgovarao. Stalno je ~uvao stokui samo bi u prolazu nazv’o Boga onimakoje bi srit’o. Bezbeli, Marko Drago-qevi} je znao da je ]upina najpover-qiviji ~ovik aramba{e Vida Jar~evi-}a, a i ]upina je bio obave{ten daknez zna sve o wegovoj vezi s’ ajducima.

Lako je bilo ]upini da, neprime-}en, ode do reke Duboke. ûv’o je ovcena Vukovskom poqu, ostavio ih kod si-novca i pravo do Duboke. Na{’o je Vi-da i sve mu ispri~’o. Raspitiv’o se Vidkoji je to Tur~in, koliko ima pratila-ca... i sve tako. Rek’o je ]upin – da ka-è knezu Dragoqevi}u da }e on sti}iprid samu ve~e toga dana i da Tur~inne}e ove no}i da se nasla|uje ni~ijomènom. Tako je i bilo.

Baba Zuba nije ni stigla da dovedeodabranu ènu do begovog ~adora, aprid ~adorima se na|e haramba{a VidJar~evi}. Samo su dva ajduka bila swim. Ali, ponajboqa – Krstan Zolo-ti} iz Vukovska i Vojin Radeta, odne-kud je bio od Livna. Po dogovoru, Vidstane prid begov ~ador, a Zoloti} iRadeta prid ~ador ~etvorice Turaka.Zoloti} i Radeta isiku povodce kow-ske, popla{e kowe i kowi po~nu bi-àt u galopu. Kako je sve u ravawskimvratima kamenito, odjekuju kowskekopite, pa Turci to ~uju i nagrnu navrata ~adora. Kako se koji pomaqao,tako su ga Zloti} i Radeta sikli jata-ganima. Beg je ~uo topot kowa i jaukesvojih ise~enih drugova, pa je istr~’oiz {atora. Isukan jatagan je drào uruci. Vid mu dade znak da stane. Beg sezapripastio. Jo{ se vidilo, no} nijepala. Sitio se da bi taj hajduk pridwim mog’o bit’ Vid Jar~evi}, nadale-ko ~uven. A, s wime su bila jo{ dvoji-ca, s krvavim jataganima u ruci. Bacioje svoje oru j̀e i rek’o je da se pridaje.

“[ta se pridaje{, kukavico?!” –doviknu mu Vid.

Vid je bio pokrupan, pa su ga zvaliVidurina. Tako su ga i Turci spomi-wali na svojim skupovima u Livnu, Bu-gojnu, Travniku... svukud tamo kud je aj-dukovao. Sad }u Vam re}i ne{to –to jeVidurina stalno govorio kad je, podstarost, u vrime Austrije do{o ku}i.Najvi{e su ga slu{ala dica i omladi-na. On bi, obolio i oja|en od starosti,bio u krevetu pored ogwi{ta i pri~’obi. Najvi{e je spomiw’o si~u s Turci-ma kod rike La{ve – tamo blizu car-skog Travnika.

Bio je opkoqen od Turaka, pa se, sasvojim ajducima probijao iz turskogobru~a. Nadja~ali su Turke ajduci.Turci su, vavik kad bi i{li na ajdukebili puni stra’. Pla{ili su se, jer aj-duk i ne zna ni{ta drugo do si}’ i pu-cat iz samokresa. Tad’ se Vidurinasrio s golemim Tur~inom – o~i u o~i.Privario ga je na{ Vidurina. I doksu, dva tri puta udarali sabqu o sa-bqu, na{ aramba{a nekako mu se po-sre}ilo, pa je Tur~inu, na~isto, o’si-ko glavu. Pala je Tur~inova glava utravu, ali, ~u}ete vi, tilo Tur~inovoostalo da stoji, a u desnici mu sabqavisoko isukana. I to tilo, bez glave,krenu na Vidurinu. Premro Vid, papo~’o biàt, a Tur~in bez glave zawim. Tr~i, skoro da ga stigne. Ko znada li bi Vid i umak’o, da se tilo, jed-nom, ne skr’a na zemqu. Vid je stalnopri~’o da se nikad ranije nije tako po-pla{io.

E, to je bilo ranije. A, sad’, u Ra-vawskim vratima, Vid re~e poganom begu:

“Porva}emo se, beè. Jatagan ti, ja-tagan mi. Ko obori, nek si~e pobe|e-nog.”

Kazivali su potqe Zoloti} i Rade-ta da su begu noge drk}ale k’o prut. Vi-dilo se da je gotov. Da se ne uzda u se. Itako je i bilo. Kako su se {~epali ukosti, Vidurina ga podiè... Tur~inunoge zamlati{e u vazduhu. Vid ga obo-ri i povika Krstanu: “Daj konopac!”

Veza{e bega. Vidurina ga baci nasvoje rame i ponese prema Govedwa~i.Bila je to jedna velika provalija is-pod Mu{i}a. Na wenom dnu se ~uo ̀ u-bor vode. Nekakva podzemna rika, ilipotok. Sve ovo su gledali knez Drago-qevi} i jatak ]upina. Tad je Viduri-na, prid Govedwa~om, rek’o begu: “Be-è, {to si dosad zla u~inio narodu –na tvoju du{u, a {to mu od sad zla u~i-ni{ - na moju du{u.” Strmoglavio gaje, onako vezanog, u provaliju i krenuo,s drugovima put Omara i sela Zango-line. Nestado{e ajduci u no}i, a Dra-goqevi} ostade pun nemira. [ta }esad turska vlast priduzet’. Oti{o jedo suba{e i re~e mu da je neko ubio ~e-tiri Tur~ina, a da begu nema ni traga,ni glasa.

Sutradan su do{li Turci iz Ku-presa i Bugojna. Narod se u Ravnom po-pla{io. Mnogi doma}ini su se krilipo {umama i odlazili daleko u plani-ne, u svoje ~obanske staje. No, nikakvozlo nije usledilo. Turci nisu mnogoispitivali. Virovatno su znali da jeTurke pobio Vid aramba{a. A, morada im je laknulo {to vi{e nema zlogbega, jer je i Turcima bio podobro do-dijao. Eto, tako je to bilo u stara vri-mena, dico.”


PPPPored Turske, koja je sve vi{eslabila, Crna Gora i Srbija suu 19. i po~etkom 20. vijeka dobi-

le jo{ jednog neprijateqa – Austrou-garsku. Po{to je Turska gubila teri-torije i postepeno se povla~ila pre-ma azijskom dijelu, Austrougarska jeèqela da popuni vakum koji je, premawenom mi{qewu, tako nastajao, u wi-hovom ~uvenom planu prodora na is-tok. Nakon okupacije Bosne i Herce-govine, na redu su bile Crna Gora iSrbija, pa je Austrougarska na sve na-~ine nastojala da onemogu}i stvarawewihove zajedni~ke dràve.

Tursku su zbog svojih globalnih in-teresa odràvale u ̀ ivotu i druge ve-like sile. Pored Austrougarske, na toje najvi{e uticala Wema~ka. German-ske aspiracije na Balkanu uvla~ile suSrbiju “htela ne htela u vrtlog me|u-narodnih odnosa onog doba”. Me|utim,Srbija i Crna Gora osje}ale su se do-voqno jakim dràvama da ne dozvoleda se wihova sudbina rje{ava bez wi-hovog pristanka.

Odnosi Petrovi}a i posqedwihObrenovi}a bili su dosta lo{i zbogdinasti~kih interesa i kombinacija,ali i zbog prevage u srpskom narodu.Ipak, bilo je saradwe i susreta radiiznalaèwa zajedni~kog jezika. Do su-sreta kraqa Aleksandra Obrenovi}ai kwaza Nikole do{lo je 1894. godineu Petrogradu, prilikom sahrane ru-skog cara Aleksandra III, a nakon togai do uzajamnih posjeta. Suparni{tvose, me|utim, prvi put ispoqilo uoslobodila~kim ratovima 1876-78. go-dine, a progla{ewe kneza Milana za

kraqa Srbije 1882. godine “te{ko }epogoditi sujetu kwaza Nikole”.

Kwaz Nikola }e imati priliku dase osveti kraqu Milanu 1883. godine,udajom svoje k}erke Zorke za kneza Pe-tra Kara|or|evi}a. Ironi~no }e pri-tom kraqu Milanu ponuditi kumstvona vjen~awu, {to }e, jasno, biti odbi-jeno.

Ovim brakom oja~ane su preten-dentske pozicije kneza Petra Kara-|or|evi}a, iako je to kwaz Nikola ob-ja{wavao porodi~nom brigom. Me|u-tim, ruska i crnogorska vlada su è-qele da kraqa Milana drè u stalnojneizvjesnosti i bojazni da postoji al-ternativa austrofilskoj spoqnoj po-litici Srbije. Poslije susreta u Pe-trogradu, 1896. godine je do{lo do po-

sjete kwaza Nikole Beogradu, odnosnokraqa Aleksandra, Cetiwu, 1897. go-dine. Oba vladara su pompezno do~ekana.

Prilikom posjete kraqa Aleksan-dra Crnoj Gori u politi~kim razgovo-rima je bilo rije~i o budu}oj strate-giji nad ostacima turske carevine naBalkanu, ali i o udaji princeze Kse-nije za kraqa Aleksandra. Jedna odprilika da Petrovi}i do|u do svesrp-skog prestola ukazala se poslije è-nidbe kraqa Aleksandra Dragom Ma-{in. Naime, sin kwaza Nikole Mir-ko, oèni}e se Natalijom Konstadi-novi}, koja je po ènskoj liniji vodi-la porijeklo od loze Obrenovi}a.

Majski prevrat u Srbiji 1903. godi-ne ne predstavqa samo promjenu Vladei dinastije, ve} “obeleàva veliku



CCCCrrrrnnnnaaaa GGGGoooorrrraaaaii uujjeeddiiwweewweeii uujjeeddiiwweewwee

•• Pored Turske, koja je sve vi{e slabila, Crna Gora i Srbija su u 19. i po~etkom 20. vijeka dobi-le jo{ jednog neprijateqa –– Austrougarsku. Po{to je Turska gubila teritorije i postepeno sepovla~ila prema azijskom dijelu, Austrougarska je èqela da popuni vakum koji je, prema we-nom mi{qewu, tako nastajao, u wihovom ~uvenom planu prodora na istok. Nakon okupacije Bo-sne i Hercegovine, na redu su bile Crna Gora i Srbija, pa je Austrougarska na sve na~ine nasto-jala da onemogu}i stvarawe wihove zajedni~ke dràve

ZZnnaa~~aajj ii uullooggaa CCrrnnee GGoorree pprriilliikkoomm uujjeeddiiwweewwaa

PPii{{ee:: ddrr VVuukkii}} IIlliinn~~ii}}

prekretnicu u wenom ìvotu”. Kraqiz dinastije Kara|or|evi}a pokopaoje nade kwaza Nikole da }e ujedinitisrpski narod pod svojom dinastijom,koju je smatrao, za srpsku stvar i isto-riju, zaslu`nijom od Kara|or|evi}a.Vijest o majskom prevratu u Srbijikwaz Nikola je ~uo na putu od RijekeCrnojevi}a prema Cetiwu, a podatakda je novi kraq Srbije wegov zet Pe-tar Kara|or|evi}, u~inio ga je veomaneraspoloènim.

Dugi period vladavine posqedwegdinasta loze Petrovi}a, karakteri-sti~an je po dinami~nosti, dramati~-nosti i izrazitoj sloènosti doga|ajai istorijskih pojava. Velike dru{tve-no-politi~ke promjene u Evropi, kra-jem 19. i po~etkom 20. vijeka, neminov-no su se odraàvale i na Crnu Goru,koja se sporije, ali ipak ukqu~ivala ute tokove, prate}i, koliko su joj mo-gu}nosti dozvoqavale, savremene tren-dove op{te ekonomske i kulturne nad-gradwe. Dru{tvenom napretku dopri-nosili su i ugledni nau~ni i kulturniposlenici iz ostalih ju`nosloven-skih zemaqa toga vremena.

Me|utim, op{ti dru{tveni napre-dak bio je u koliziji sa na~inom vlada-vine kwaza Nikole. On je vladao kaopatrijarhalno-apsolutisti~ki mo-narh, {to se ispoqavalo i u wegovomoslovqavawu, titulisawu - gospodar.Slijede}i politiku svoga strica, na-stavqao je smjenu nasqednih glavara~inovnicima koje je li~no imenovao,koji su bili samo wemu odgovorni ikoji su bili bespogovorno poslu{ni.Tako je od plemenskog ~ovjeka stvarao~inovnika podani~kog mentaliteta.êsto su pojedina plemena, naro~itoona iz Brda, pruàla otpor, kao {toje bio slu~aj u Ku~ima 1856. godine.Tada su se vojnici uglavnom iz Katun-ske nahije, na ~elu sa stricem kwazaNikole - velikim vojvodom Mirkom,veoma surovo i sa neprevazi|enombrutalno{}u ponijeli prema ovom ve-likom i ponosnom brdskom plemenu,slamaju}i wegov otpor.

I kwaz Nikola je, da bi uspostaviojaku i odanu centralnu vlast, slijediopolitiku svoga strica, ali u blaòjformi i druga~ijim metodama. Funk-cije plemenskog dru{tva su konstant-no suàvane, tako da je dràvna vlastsve nadzirala, u sve se mije{ala i osvemu odlu~ivala. Me|utim, ~uvawesvijesti o srodstvu i zajednici i wego-vawe bratstveni~ke i plemenske so-lidarnosti me|u pripadnicima ple-mena, bili su toliko ukorijeweni daih nije moglo razoriti ni buròasko,ni komunisti~ko dru{tvo kasnije. Idanas su svijest i osje}awe pripadno-sti nekada{woj plemenskoj zajedniciìvi i prisutni.

Buròasko dru{tvo u doba kwazaNikole nije bilo toliko mo}no da bimoglo promijeniti svijest qudi kojisu kroz generacije vaspitavani u duhudemokratskih na~ela patrijarhalnogdru{tva. Kwaz Nikola je iz tih razlo-ga kompromisno, sa obi~ajnim norma-ma i patrijarhalnim ustanovama, iz-gra|ivao dràvnu vlast u Crnoj Gori.Ta vlast je imala oblike vojni~ke mo-narhije, s nagla{enim li~nim reì-mom vladara. Zato su, brane}i patri-jarhalne obi~aje i na~ela, sa wom u su-kob dolazili istaknuti plemenskiprvaci, kao {to su Marko Miqanov,Jole Pileti}, Peko Pavlovi}, Ma{oVrbica, Miqan Vukov i drugi zaslu-`ni ratnici.

Na po~etku 20. vijeka kao protiv-nici autokratskom na~inu vladavinekwaza Nikole javqaju se mladi {ko-lovani qudi, koji su ìvjeli u zemqa-ma sa razvijenim demokratskim na~e-lima (npr. Italija), a najve}i dio{kolovao se u Srbiji i ostalim ju-`noslovenskim oblastima. Zato je si-stem u otaybini i pored izvjesnih po-maka, za wih bio anahron i li{en de-mokratije, li~nih i gra|anskih slo-boda.

Jedan od wih je bio i Milo{ [au-li}, koje je pred kraj 19. vijeka do{aona Cetiwe iz Beograda i poku{ao dasvoje znawe i sposobnosti stavi u slu-`bu otaybine. Usudio se da govori opotrebi zavo|ewa parlamentarne vla-davine i demokratskog upravqawaCrnom Gorom. [auli} je svoje slobo-doumqe platio glavom jedne no}i1904. godine. Slu~aj Milo{a [auli-}a izazvao je ogor~ewe ne samo u CrnojGori, nego i {ire, naro~ito u kultur-nim i obrazovanim krugovima togavremena. Kwaz Nikola je na sve na~i-ne poku{avao da zata{ka ovaj slu~aj,

ali mu to nije po{lo za rukom. Ovasmrt je u narodu oìvjela sje}awa naranije nasilne smrti i ubistva i namnogobrojne slu~ajeve progonstvauglednih qudi iz Crne Gore.

Jovan ]etkovi} kaè da je {irewenezadovoqstva, kwaza Nikolu ne samobunilo, nego i pla{ilo. Gra|anskeslobode u Srbiji su mu bile odvratne,smatrao ih je pretjeranim demokrati-zmom, tako da je najvi{e zazirao od“beogradskih pijemonteza”, kako je na-zivao crnogorske studente u Beogradu.Napadi javnog mwewa na wegov apso-lutizam, bu|ewe narodne svijesti, od-lazak sve ve}eg broja Crnogoraca uAmeriku iz koje se malo ko vra}ao, papad apsolutisti~kog reìma u Rusiji,naveli su kwaza Nikolu na misao o re-formama u zemqi, iako neiskreno,ali je na taj na~in ̀ elio da populari-{e samog sebe koliko se moè, da bi ukrajwoj liniji sa~uvao za sebe i svojenasqednike svoj mali prestol~i}, ko-jega su mu sve vi{e ugroàvali plano-vi Srbije i wen rad na oslobo|ewu iujediwewu srpskih zemaqa. Ra~unao jeda korakne naprijed putem ustavnihreformi ne bi li tako povratio svojstari presti ̀kod Crnogoraca i osta-lih Srba.

Tako se kwaz Nikola odlu~io da1905. godine da zemqi Ustav, a o moti-vima wegovog dono{ewa nema opre~-nih stavova u pravnoj i istorijskoj na-uci.

Autori kwige “Crnogorsko sud-stvo kroz istoriju” smatraju da je cr-nogorski kwaz prihvatio Ustav samo-inicijativno - iz dobre voqe - demo-grafskim manirom imanentnim nede-mokratskim sistemima vlasti, te da seradi o jednom iznu|enom ustupku kojinije rezultat li~nih htjewa i dobrevoqe, nego rezultat istorijskih okol-



nosti i stawa duha jednog naroda, kojije imperativno zahtijevao i dobioustavni akt koji }e posluìti kaoosnov za dogradwu pravnog sistema, atime i za dru{tveni, ekonomski, po-liti~ki i kulturni razvitak na druga-~ijim osnovama nego do tada.

U prilog navedenom mi{qewu idei karakteristi~no obra}awe crno-gorskog suverena narodu u lu~indan-skom proglasu, kada za Ustav i motivewegovog dono{ewa kaè: “Kad je ~o-vjek ~lan prosvije}enoga ~ovje~an-stva, on i slobodan gra|anin mora bi-ti, tako drì va{ stari kwaz i gospo-dar, koji se u tim osje}ajima rodio, ra-stao i nastanuo... Vrijeme je do{lo, si-novi moji, da vas i s tim upoznam i na-oruàm, u razmjeru prilika, okolno-sti i kulturnoga razvitka na{ega”...

Dono{ewe Ustava je prihva}eno sazadovoqstvom, ali sa dozom rezervekada je u pitawu wegovo sprovo|ewe.O tome pi{e i prvi opozicioni listu Crnoj Gori, “Narodna misao” izNik{i}a. U kwaève dobre namjeresumwali su i crnogorski studenti uBeogradu. Oni su u letku pod nazivom“Rije~ crnogorske univerzitetskeomladine” iznijeli svoj stav i kwazustavili do znawa da je Ustav rezultatokolnosti, te da “darivawe slobodenije ba{ od slobodne i dobre voqe”.

Druga studentska proklamacija, izaprila 1906. godine, ogor~ila je kwazai Vladu. Potpisnike su predali sudu,koji }e im suditi u oktobru iste godi-ne. Optuèni se na sudu nijesu brani-li, ve} napadali reìm, {to im je do-nijelo velike simpatije. Posebno jebio zapaèn Marko Dakovi}. Sud jeoptuène oslobodio, s obrazloèwemda proklamacija nije bila uvreda ikleveta kwaza, te da se zbog kritikene moè ka`wavati. Su|ewe na Ceti-wu izazvalo je veliku medijsku pa`wu.Osloba|aju}a presuda je propra}enaop{tim odobravawem javnosti, mani-festacijama i ovacijama gra|ana cr-nogorske prestonice.

Novica Rako~evi} kaè da je dono-{ewe Ustava, bez obzira na wegovumawkavost i konzervativnost, velikidoga|aj i prekretnica u istoriji Cr-ne Gore - iako ona nije postala u pra-vom smislu parlamentarna i gra|an-ska dràva. Me|utim, iako je u CrnojGori ostalo dosta starog, Ustavom suudareni temeqi modernoj, evropskoj,gra|anskoj dràvi i omogu}ena poli-tizacija {irokih narodnih slojeva,stvorene ustavne, parlamentarne i po-liti~ke razlike i nadmetawa.

Jovan \onovi}, istaknuti crno-gorski opozicionar, kaè da je Ustav,iako konzervativan, dobrom primje-nom mogao biti i boqi, ali “to se ni-

je htelo ili nije umelo”, da je po Usta-vu predstavnicima naroda i narodubilo dopu{teno ono {to je izri~itonabrojano, a sve drugo zabraweno, jerse kwaz Nikola te{ko mogao oslobo-diti starih navika, te da je sukob sta-rih i mladih generacija bio neizbje-àn. Izbori za zakonodavnu skup{ti-nu, odràni u septembru 1906. godine,bi}e po~etak politi~ke borbe koju supratila “djela neodmjerene èstine,terora, zloupotrebe vlasti, zavjera,politi~kih i sudskih procesa”, {to jetrajalo maltene sve dok je Crna Gorapostojala kao nezavisna dràva.

Poznati opozicionari i protiv-nici autokratskog na~ina vladavinekwaza Nikole, Todor Boòvi} i Jo-van \onovi}, kaù da je prvi crnogor-ski Ustav bio “r|ava kompilacija ok-troisanih ustava”, da je wime bez sum-we ograni~ena pre|a{wa samovoqaupravqa~a, ali da ona nije nikako su-zbijena, odnosno onemogu}ena. “Ono{to se na jednoj starani daje, na drugojse u velikoj meri moè oduzeti, samokako se to upravqa~ima prohte!”

Budu}i doga|aji u takozvanomustavnom periodu opravda}e ove tvrdwe.

Prvi crnogorski Parlament otvo-rio je kwaz Nikola prijestonom besje-dom, na Lu~indan 1906. godine. Iako uSkup{tini nijesu bili zastupqeniposlanici sa strana~kim programom,jer jo{ u Crnoj Gori nije bilo poli-ti~kih organizacija, do}i }e do su~e-qavawa gledi{ta i diferencijacijestavova, ali i grupisawa poslanika,koje }e se u daqem skup{tinskom radunastaviti. Konfrontacija je uglav-nom bila izme|u mladih i radikalni-jih poslanika i starijih i reìmu

odanih qudi. Po obavqenoj verifika-ciji mandata izabrano je predsjedni-{tvo u koje su u{li mladi poslanici,a za predsjednika su izabrali vojvodu[aka Petrovi}a, bistrog i razbori-tog ~ovjeka koji je, iako iz glavarskogsloja, za kwaza bio nepo}udan.

U Narodnoj skup{tini se ubrzo naudaru na{la i prva ustavna Vlada La-zara Miju{kovi}a, koja je podnijelaostavku u novembru 1906. godine. KwazNikola }e mandat za sastav nove Vla-de povjeriti ~ovjeku koji je uìvao po-dr{ku ve}ine, sudije Velikog suda inarodnom poslaniku Marku Radulovi-}u, kasnije ~lanu “Narodnog kluba”.Iako su u po~etku poslanici nastupa-li samostalno, u svoje ime, ubrzo jespontano, idejno i programski po~elada se izdvaja skup{tinska ve}inaistomi{qenika.

Tako je do{lo do osnivawa “Klubanarodnih poslanika”, za ~ijeg pred-sjednika je izabran predsjednik Skup-{tine [ako Petrovi}. Klub narod-nih poslanika je bio osnov za formi-rawe Narodne stranke, prve politi~-ke organizacije Crnoj Gori, popular-no nazvane “kluba{kom” (kluba{i).Stranka je formirana u februaru1907. godine. Program stranke {tam-pan je u Dubrovniku. Stranka je imalave}inu u tada{wem sazivu Skup{ti-ne, a brzo je osnovala i svoje mjesne or-ganizacije u cijeloj zemqi. Najve}ipobornici wenih ideja postaju u~ite-qi, sve{tenici, a i po neki plemen-ski kapetan, barjaktar i drugi istak-nutiji qudi u narodu.

Prema programu, Narodna strankase zalagala za jasnu nacionalnu poli-tiku, za demokratiju i socijalnu prav-du, zatim slobodu {tampe, slobodu go-vora i udruìvawe, op{te i tajno pra-vo glasa pri izborima, li~nu i imo-vinsku sigurnost, ravnopravnost predzakonima i vlastima, slobodu poli-ti~kog uvjerewa i dr. U spoqnoj poli-tici Narodna stranka je bila za slogusa svim balkanskim narodima, za odr-àvawe jakih veza sa potla~enim Sr-bima, da se sporazumno sa Srbijom ra-di na ostvarewu nacionalnih ciqeva,da se gaji ideja o jugoslovenskoj zajed-nici, da se odràvaju dobri odnosi sasusjedima, a naro~ito da se odràvave} ste~eno i do tada ni~im pomu}eno“prijateqstvo sa mo}nom za{titicomRuskom imperijom.

Novica Rako~evi} kaè da je kwazNikola Skup{tinu smatrao isuvi{eradikalnom. Ve}ina u Skup{tinipripadala je klubu Narodne stranke,koji je zahtijevao skup{tinski pre-gled starih ra~una, reviziju Ustava,odlu~nu nacionalnu politiku i tije-snu saradwu sa Srbijom i Rusijom, us-



postavqawe demokratskih odnosa uzemqi, te da se prestonica iz unutra-{wosti prenese u Podgoricu.

Vlada Marka Radulovi}a je bilaprimorana da podnese ostavku januara1907, jer je kwaz Nikola izazvao krizuVlade, a mandat za sastav nove povje-rio je Andriji Radovi}u, koga je, zarazliku od Radulovi}a, smatrao svo-jim ~ovjekom, odanim i poslu{nim.Me|utim, Radovi} je tako|e poku{a-vao da uvjeri kwaza da ve}ina u Skup-{tini nije wegov i neprijateq dina-stije Petrovi}a, da u wenom radu nemani~ega {to je suprotno idejama kwazaNikole i wegovih predaka. Kwaz jeèlio da uspostavi balans u Skup-{tini, pa je od opozicionih, konzer-vativnih (po poloàju) poslanika or-ganizovao svoj blok. Vo|a im je bioLazar Miju{kovi}, a nazva}e se “Pra-va narodna stranka”, poznatija kaoprava{i. Radovi}u }e predloìti ko-alicionu vladu, {to kluba{i nijesuprihvatili, a Radovi} je podnio ostav-ku.

Novu Vladu, aprila 1907. godine,obrazovao je Lazar Tomanovi}, kojinije pripadao ni jednoj politi~kojgrupaciji u Skup{tini. Rodom iz Bo-ke, Tomanovi} nije bio vezan crnogor-skim bratstveni~kim i plemenskimvezama. Za vrijeme wegove Vlade (dojula 1912) desi}e se va`ni doga|aji uspoqnoj i unutra{woj politici CrneGore. Klub Narodne stranke traìoje od novog mandatara da produì radSkup{tine. Me|utim, on nije imaoinstrukcije sa najvi{eg mjesta, pa jeodgovorio: “Ja od kad sam prvi put pre-{ao u Crnu Goru, samo znam za Gospo-dara i samo }u wegove rije~i da slu-{am.” Skup{tinski saziv za period1906-1909. nije se vi{e sastao, raspu-{ten je krajem juna 1907. godine i zaka-zani su novi izbori.

Tomanovi}evim dolaskom na ~eloVlade, gra|anske slobode garantovaneUstavom }e se sve vi{e kr{iti, a po-liti~ka kriza }e doìvjeti vrhunac iprerasti u teror vlasti prema ~lano-vima Narodne stranke. Kampawu pro-tiv wih vodile su pristalice Pravenarodne stranke, koja tada i nije bilastranka u pravom smislu rije~i, ve}stranka u osnivawu.

Prava{i su bili uglavnom qudivezani za dvor kojima radi koristoqu-bqa nijesu bile strane intrige i dru-ga sredstva za ~uvawe svojih pozicija.Me|u wima su bili istaknuti mini-star vojni Mitar Martinovi} i unu-tra{wih djela Jovan Plamenac. Te-ror vlasti stvarao je dosta nezado-voqnih i uvrije|enih. Toga nijesu bi-li po{te|eni ni vojska i oficiri, akako kaè ruski otpravnik poslova sa

Cetiwa, tome je kumovao vojni mini-star Martinovi}. Wemu je prijetilasudbina wegovog oca, koji je “u sred bi-jela dana ubijen od strane jednog uvri-je|enog Crnogorca”, a da ni u oblastigra|anske uprave prilike nijesu ni-{ta boqe zahvaquju}i ministru Pla-mencu. Oba ministra su koristila, porije~ima ruskog diplomate, blagona-klonost gospodara. Mnogi su, upla{e-ni za svoj ìvot, emigrirali iz ze-mqe, kao {to su: Marko Dakovi}, An-drija Radovi}, Bajo Garda{evi}, Savo\ura{kovi}, Vaso ]ulafi} i drugi.Dovoqno je bilo da neko ~ovjeka pri-javi iz zavisti, pa da ovaj ode na robi-ju, kao {to je bio slu~aj sa vojvodomLazarom So~icom. Neki su bili u ku}-nom pritvoru, a me|u wima i kwaèviro|aci u Nik{i}u, Boò Petrovi},[ako Petrovi}, Marko Petrovi}.Ra~unica vlasti je bila da narod raz-misli “{ta onda wih siromahe ~eka.”De{avala su se i ubistva pojedinihpristalica Narodne stranke, npr. ser-dara Sava Plamenca u Ulciwu, za ko-ga se zvani~no tvrdilo da je izvr{iosamoubistvo.

Pod takvim uslo-vima, u oktobru 1907.godine, odràni suizbori, poznati kao“Tomanovi}evi iz-bori”. Zbog straha zasvoj ìvot i porodi-cu, vrlo mali brojpristalica i ~lano-va Narodne strankese i kandidovao, takoda }e u novi sazivSkup{tine u}i svegadva poslanika ovestranke, ali ni onine}e ostati vjerniwenom programu.

Montirani izbo-ri su ukazali na ne-mogu}nost zakonskeborbe, tako da se opo-zicija bila gotovopovukla u ilegalu.Biv{i predsjednikVlade Andrija Rado-vi}, u krugu svojihistomi{qenika, ka-ko tvrdi Simo Popo-vi}, govorio je u o~a-jawu: “Ne pomaènam ni{ta, {to nebi bombe na svakustranu Crne Gore za-pucale kao u Rusiju.”Simo Popovi} se po-ziva i na jedno pismoMitrofana Bana, ukojem se tvrdi da jepostojao nadzor “nad

svim i sva~im”. Ubrzo po dolasku na~elo Vlade, Tomanovi} }e ukinutiopozicioni list “Narodna misao” izNik{i}a, kao i list “Slobodna Ri-je~” iz Podgorice, oprobanim metoda-ma upada u prostorije redakcije i uni-{tavawem {tamparije u Nik{i}u.

Stawe u Crnoj Gori }e doìvjetita~ku usijawa otkrivawem tzv. bomba-{ke afere 23. oktobra 1907. godine(po starom kalendaru). Ne ulaze}i udetaqe i krivicu optuènih zbog pro-stora i koncepcije ovoga rada, moèse samo konstatovati da je otkrivawezavjere reìmu dobro do{lo za jo{è{}i obra~un sa opozicionim po-kretom. Mnoge organizacije i udruè-wa u Srbiji, kao i sama srbijanskavlast, optuèni su za mije{awe u unu-tra{we stvari Crne Gore. Prvi do-neseni akt novoizabrane Skup{tinebio je “Zakon za su|ewe anarhisti~-kih zlo~ina”, po kojem }e se suditi u“bomba{koj aferi”. Sudski proces jetrajao od kraja maja do sredine juna1908. godine. Na procesu }e se kao svje-dok pojaviti i \or|e Nasti}, poznatkao austrijski agent. On }e optuìti



srpskog kraqa Petra, prestolona-sqednika \or|a i organizaciju “Slo-venski jug” kao glavne vinovnike za-vjere.

Nasti}evo svjedo~ewe je izazvaloburu protesta u srpskom inostranomjavnom mwewu. Pri~alo se da je cijelastvar na Cetiwu izmi{qena da bi seugu{ila opozicija u zemqi. Nasti} jenazivan najamnikom, a neki listovi supisali da ne mogu vjerovati da se ta-kvim metodama sluì kwaz Nikola ida iza svega stoji Austrougarska, kakobi zavadila Crnu Goru i Srbiju.

Informacije o zavjeri kwaz Niko-la je dobijao od austrougarskih agena-ta i od Zemaqske vlade Bosne i Her-cegovine - tvrdi Novica Rako~evi},

koji daqe tvrdi da je bilo potrebnoprodubiti nepovjerewe izme|u zva-ni~ne Srbije i Crne Gore uo~i namje-ravane aneksije Bosne i Hercegovine.Udio austrougarskih institucija uaferi potvrdio je i sam Tomanovi}, au tom ciqu je prona|en i “famozniNasti}”. Srbijanski diplomata saCetiwa Jovan Jovanovi}, izvje{tavada je bomba{ka afera, po mi{qewustranih poslanika, ude{ena da bi sejo{ è{}e progonili kluba{i.Austrougarskim planovima Nasti}}e posluìti za jo{ jednu aferu. Nai-me, uo~i namjeravane aneksije Bosne iHercegovine, objavqena je Nasti}evabro{ura “Finale” 1908. godine, u ko-joj se tvrdilo, ni mawe ni vi{e, nego

da su vr{ene pripreme za revolucijusvih Ju`nih Slovena. Na osnovu toga}e se u Zagrebu montirati “Veleizdaj-ni~ki proces” protiv uglednih Srba.Sud za su|ewe anarhisti~kih zlo~inapresudio je 14. juna 1908. godine: da sekazne smr}u Todor Boòvi}, MarkoDakovi}, Jovan \onovi}, Petar Nova-kovi}, \uro Vojvodi} i Vaso ]ula-fi}; ~etrdeset ih je osu|eno na razli-~ite vremenske kazne, od dvije do dva-deset godina zatvora, usqed nedosta-taka dokaza oslobo|ena su dvojica, ajedan je oslobo|en kao nevin. Prvojtrojici, osu|enih na smrt, su|eno je uodsustvu. Pod velikim pritiskom de-mokratske javnosti i po savjetu Rusije,kwaz Nikola je smrtne kazne zamjeniovje~itim robijama. Bomba{ka aferaje prouzrokovala jo{ ve}i pad ugledakwaza Nikole.

Naro~ito je bila te{ka Masari-kova izjava – pi{e Simo Popovi}, daima dokaza koji ne dopu{taju nikakvusumwu da je li~no kwaz Nikola obavi-jestio “austijsku vladu o veleizdajni~-koj zavjeri”. Osudom u bomba{koj afe-ri nije likvidirana opoziciona bor-ba, niti politi~ki i policijski te-ror reìma Lazara Tomanovi}a. Sva-ki nastup pojedinaca ili grupe kluba-{ki obiqeènih gra|ana vlast je sma-trala sumwivim, neprijateqskim iizdajni~kim. Svako potkazivawe slu-ìlo je vlastima kao povod za vo|ewedetaqnih istraga i podizawe sudskihoptu`nica.

Reìmski pritisak na pristaliceNarodne stranke, i uop{te na slobo-doqubive qude, rezultirao je osniva-wem tajne organizacije, jer se do{lodo zakqu~ka da se legalnim sredstvi-ma prosto nemogu}e boriti za ustavnei li~ne slobode. Narodna stranka, kaolegalna politi~ka organizacija, poizricawu presuda u bomba{koj aferii terora nakon toga prakti~no nije nipostojala, tako da su se pojedine wenepristalice odlu~ile za radikalnemjere. O “Tajnoj organicacije Narod-ne stranke”dosta povr{no se pisalo inacionalna istoriografija nije u do-voqnoj mjeri rasvijetlila wenu ulo-gu, ciqeve i posqedice. Planove tajneorganizacije, ~ije vo|a je bio biv{ioficir Nikola Mitrovi}, prekinu}edoga|aji u Vasojevi}ima. Naime, do-stava jednog policijskog agenta o sa-stancima kluba{a u Slatini kod An-drijevice, u no}i izme|u 24. i 25. avgu-sta 1909. godine (po starom kalenda-ru), uznemirila je mnoge aktiviste ko-ji su, zbog straha da }e biti otkriveni,izbjegli na obli`wu, tada tursku te-ritoriju.

Ovaj doga|aj je uznemirio i mladogpotporu~nika Barske ~ete Kraqskog



bataqona Petra \inovi}a, ina~e ~la-na tajne organizacije. On je slu~aj uSlatini okvalifikovao kao otkriva-we tajne organizacije. Smatrao je da jeugroèn cio plan, kao i on li~no. \i-novi} se samoinicijativno odlu~ioda, sa svojom ~etom u no}i izme|u 28. i29. avgusta 1909. godine (po staromkal.), zauzme barutanu u Kraqima. Mi-slio je da }e na taj na~in izazvati oru-ànu akciju u cijeloj zemqi i takoostvariti glavni ciq tajne organiza-cije - ru{ewe reìma i dovo|ewe napresto prestolonasqednika Danila,za koga se mislilo da je demokrata.

\inovi}eva akcija nije uspijela, anakon toga je pokrenut prakti~no ci-jeli dràvni i vojni aparat. Ovaj do-ga|aj poznat je kao vasojevi}ka afera,a optuènima je su|eno u Kola{inu(kola{inski proces), administrativ-nom centru tada{we Mora~ko-vasoje-vi}ke oblasti. ^lanovi Vojnog suda,kao i predsjednik, brigadir MijajloVu~ini}, bili su qudi odani dvoru ikwazu Nikoli.

Sud je u cijelini bio nestru~an.Predsjednik suda Vu~ini} bio je ne-{kolovan, a dràvni vojni tuìlac,raniji perjanik \ura{kovi} “jedvapismen”. Nijedan od osam ~lanova sudanije bio pravnik, {to je unaprijed bi-lo dovoqno za sumwu u pravednostpresude.

Kola{inski sudski proces trajaoje vi{e od dva mjeseca. Presuda je obu-hvatila 103 lica, od kojih je 11 osu|e-no na smrt. Pet osu|enika na smrt jebilo u rukama vlasti. Dana 16. novem-bra 1909. godine (po starom kalenda-ru), u svojim zavi~ajnim mjestimastrijeqani su Petar \inovi}, Mihaj-lo Joji} i Radisav Ra~i} (u Andrijevi-ci), Ilija Petrovi} i Petar Mitro-

vi} (u Podgorici). Ostali su osu|enina razli~ite vremenske kazne, od dvi-je i vi{e godina, ukqu~uju}i i vje~iturobiju.

Streqawa su izazvala ogor~enostu narodu, naro~ito u oblastima iz ko-jih su bili strijeqani, u Vasojevi}i-ma, Ku~ima i Bratonoì}ima. Zbogtoga su i neki visoki funkcionerii{li li~no i po ku}ama pojedinaca daobja{wavaju postupak reìma, naro-~ito kvalifikaciju da su strijeqanibili izdajnici.

Ruski diplomata sa Cetiwa tako|etvrdi da je kazna ostavila “mu~an uti-sak”, proiza{la iz sada{weg poretkai sada{we primjene sile, da niko nesmije otvoreno pokazati neslagaweili bilo kakvu kritiku”.

Drasti~ne mjere crnogorskog re-ìma izazvale su o{tru osudu i javnogmwewa van Crne Gore. Organizovanisu protesti i mitinzi u mnogim grado-vima na ju`noslovenskom prostoru,ali i u inostranstvu. U Srbiji, glavniorganizatori su bili Klub crnogor-ske univerzitetske omladine i Soci-jal-demokratska stranka DimitrijaTucovi}a. Crnogorska univerzitet-ska omladina je objavila “Spomenicukola{inskim `rtvama”, u kojoj je sa-èla govore, ~lanke, obavje{tewa zajavnost pojedinih udruèwa u vezi sapresudom u Kola{inu. Reìm se najo-{trije osu|uje: “Sad }e da se navr{etri godine od kako je na Cetiwskeoyaklije dobio naredbu jedan tu|i po-danik za no{ewe firme crnogorskevlade. Taj politi~ki hermafrodit iz-vr{io je naredbu i obrazovao vladunarodne poruge...” Daqe pi{e: “Nezna~i li u Crnoj Gori ime Mijajla Vu-~ini}a iskopawe toliko domova cr-nogorskih?... Po naredbi svojih gospo-dara, po svojoj naklonosti cio vijek jeproveo u iskopni~kom ispoqavawusvih mana jednog r|avog Crnogorca isvih nevaqalstava jednog r|avog sluge...”

Zagreba~ki “Srbobran” prenosivijest iz Crne Gore: “Cetiwski Ne-ron }e opet pred narodom da odigrasvoju ulogu, izvje{tali glumac, komese negda{wa porodica, vascijelo Srp-stvo, na ono malo bijedne sirotiwe,{to se okupila gladna oko wegovihstepenica, iskrivi}e lice, i hvalitiBoga {to je i ovom prilikom sa~uvaoCrnu Goru od napasti...”

nastavi}e se...



prelom cg-januar 2009broj 3279 velika srbija 1 osniva~ i izdava~ prof. dr vojislav [e{eq, glavni i...

Documents