Силажа у исхрани оваца

• Поред побољшања генетичке структуре наших стада, важна мера која се мора предузимати у циљу унапређења овчарства јесте и поправљање исхране;

• У том погледу најзначајније промене које се могу реално предузети јесу веће коришћење концентрата, али и увођење силаже у зимску исхрану;

• Поред сена, увођење силаже у зимску исхрану оваца стога би представљало значајан напредак, јер је силажа по квалитету и хранљивој вредности најближа замена зеленој храни.

• За исхрану оваца силажа се може спремати од различитог биљног материјала, слично као и за говеда;

• И у овом случају најприхватљивија за произвођаче јесте силажа кукуруза, јер је поступак њеног спремања најједноставнији.

• Поред коришћења целе биљке кукуруза за силирање, у обзир долазе траве, легуминозе и травно-легуминиозне смеше;

• Брдски терени пружају највише могућности за гајење трава и легуминоза, при чему се храна за зиму не треба конзервисати само сушењем, већ и силирањем.

Примери оброка за овце масе 60 кг у лактацији (NRC, 1985)

Оброци Компонента оброка 1 2 3 4 Зрно кукуруза 0,25 - 0,4 0,4 Млевени клип кукуруза - 0,90 - - Легуминозно-травно сено 1,90 1,00 - - Кукурузна силажа - - 3,20 - Луцеркина сенажа - - - 3,60 Концентрат за краве (32% СП) - - 0,14 - Витамин Д - - - 400 Садржај Протеини, кг 0,27 0,20 0,17 0,27 TDN, кг 1,10 1,13 1,12 1,09 Калцијум, г 15 8 7 18 Фосфор, г 5 4 6 6 Потребе Протеини, кг 0,17 TDN, кг 1,10 Калцијум, г 4 Фосфор, г 4

• У нижим брдским реонима где се за производњу сточне хране користе и оранице, силаже се могу спремати од озимих или јарих крмних смеша које садрже легуминозе (грашак и грахорицу) и стрна жита (раж, јечам, овас или пшеницу).

• С обзиром да се силажа код нас користи за овце у зимским месецима, када су бремените, коришћена силажа треба да буде што бољег квалитета;

• То значи да при силирању морају бити испуњени сви неопходни услови за квалитетну ферментацију.

Исхрана оваца у појединим фазама производње

• Након оплодње, у току 3,5-4 месеца, овце немају неке повећане потребе у исхрани;

• Исхрана у овом периоду може да се заснива на квалитетној паши или сену;

• У брдско-планинским реонима због оштрије зиме већи део бременитости протиче на оброцима од конзервисане хране.

• У том погледу, најважније место углавном заузима квалитетно сено трава, мада би било добро да бар трећина дневне норме сена буде од луцерке.

• Поред сена, у исхрани бременитих оваца користи се и квалитетна силажа, мада има погрешних мишљења да она није добра храна за бремените животиње.

• За овце у овом периоду користи се обично 1,5-2 кг сена и 2-3 кг квалитетне силаже или коренасто-кртоластих плодова;

• Уколико се располаже веома квалитетним сеном, његова количина може да се смањи на свега 0,5 кг дневно, а да се квалитетна силажа повећа на 4-5 кг дневно.

• Потпуно искључивање сена из оброка и исхрана искључиво силажом се, ипак, не препоручује;

• Уз кукурузну сулажу овцама треба давати и око 10 г сточне креде дневно, да би се неутралисала киселост и спречила појава ацидоза;

• Добра травно-легуминозна силажа је боља у другој половини бременитости оваца него кукурузна силажа.

Дневни оброци за овце

Т и п о б р о к а

Првих 100 дана сјагњености (телесна маса 45-68кг)

кг 1. Сено легуминоза или травно-легуминозно сено, доброг квалитета 1,4 – 2,3 2. Сено легуминоза или травно-легуминозно сено, доброг квалитета

Травно сено или друго нелегуминозно кабасто храниво 0,7 – 1,1 0,7 – 1,1

3. Сено легуминоза или травно-легуминозно сено, доброг квал. Силажа од кукуруза или сирка

0,7 – 0,9 1,8 – 2,4

4. Сено трава или друга нелегуминозна хранива Сунцокретова сачма

1,4 – 2,3 0,1 – 0,2

5. Силажа кукуруза или граминеа Сунцокретова сачма

3,6 – 5,0 0,1 – 0,2

6. Коренасто-кртоласта хранива Сено легуминоза или травно-легуминозно сено, доброг квалитета

2,3 – 2,7 1,0 – 1,5

7. Травно сено или друга нелегуминозна кабаста хранива Силажа кукуруза или сирка Сунцокретова сачма

0,9 – 1,1 1,4 – 1,8 0,1 – 0,2

Последњих шест недеља сјагњености (телесна маса 52-75кг)

Сваком од оброка у десној колони треба додати 0,23-0,34 кг наведеног

хранива

Овце у лактацији (телесна маса 45-68 кг)

Сваком од оброка у десној колони треба додати 0,36-0,68 кг наведеног

хранива + 0,1 кг сунцокретове сачме

оброцима који садржи мање од 0,9 кг сена

• За бремените овце не сме се користити покварена, плеснива и смрзла силажа, јер у противном може доћи до поремећаја у варењу, надуна, побачаја, итд.

• Пре почетка коришћења силаже препоручује се вакцинација против клостридијалних инфекција.

• У време јагњења, овци треба дати само квалитетно сено, и то смањену количину;

• Након јагњења овци треба дати топли напој од мекиња, а у следећих 2-3 дана само сено;

• Тек после тог времена у исхрану треба уводити концентрат, па 7-10 дана по јагњењу оброк оваца треба да се састоји из 1-2 кг сена, најбоље легуминозног, 1,5-3 кг сочних хранива (силаже или коренасто-кртоластих плодова), као и довољних количина концентрата.

• Исхрана оваца силажом спремљеном од провенуле масе доброг квалитета (кошење легуминоза у почетној фази бутонизације, трава у почетној фази класања, која садржи од 300 до 350 г/кг суве материје) уз минималне количине сена обезбеђује већу млечност, повољнију приплодну кондицију,виталнију јагњад при рођењу и здравија грла.

• За јагњад силажа почиње да се користи у другом месецу;

• Најпре су то мале количине, у другом и трећем месецу око 200-300 г, да би у четвртом јагњад добијала и до 800 г силаже.

• Силажа се, такође, ефикасно користи и у тову јагњади и излучених оваца;

• Пошто товне овце немају велике потребе у протеинима, за њих се препоручује квалитетна кукурузна силажа, у количини од око 5 кг дневно;

• Уз силажу се даје и неко суво кабасто храниво (сено, слама), и мање количине концентрата.

Оброци за тов јагњади и старијих оваца на бази различитих врста силажа

Хранива Тов јагњади:

Количина, кг

Кукурузна силажа 1-2 Сено луцерке 0,25-0,5 Суви резанац шећерне репе 0,25-0,3 Пшеничне мекиње 0,1 Репичина сачма 0,1 Минералне материје 0,005 Тов старијих оваца: Силажа глава и лишћа шећерне репе 3 Ливадско сено 0,25 Суви резанац шећерне репе 0,2 Пшенићна слама 0,145 Минералне материје 0,010

Силажа у исхрани коза

• Силажа постаје све интересантнија храна и за козе а њено коришћење је слично као и за овце;

• При коришћењу силаже неопходно је обратити пажњу на порекло, односно правити разлику између кукурузне и травне силаже;

• При исхрани коза кукурузном силажом може доћи до проблема као што су губитак апетита, смањена производња млека и тенденција утовљености грла.

• Због проблема товљења препоручује се да се кукурузна силажа користи само у првој половини лактације, и да се у оброцима комбинује са 0,4-0,5 кг сена;

• Максималне дневне количине кукурузне силаже у оброцима за козе, према литературним наводима, износе 5,4 кг;

• Супротно томе, при коришћењу травних силажа не јављају се наведени проблеми, осим могућности појаве листериозе, мада се и тај проблем сматра пренаглашеним.

• Травне силаже се могу користити за козе како у периоду лактације, тако и за време бременитости, под условом да је доброг квалитета.

Пример зимског оброка на бази силаже за млечне козе

5. месец бременитости

2-месец лактације, 5 кг

млека, са трошењем

телесних резерви

3. месец лактације, 3 кг

млека

Хранива, кг

кг/дан Осредње сено/отава

0,5 0,5 0,5

Врло добра травна силажа

1,7 3,1 3,4

Јечам 0,3 0,3 0,5 Производни додатак

- 0,8 -

Силажа у исхрани коња

• Обично силажу не сматрају погодним хранивом за коње;

• Међутим, уколико је она доброг квалитета и постепено се уводи у исхрану, неће бити штетних последица по здравље животиња.

• У првој половини прошлог века, када су коњи коришћени за рад и њихов број био знатно већи, извођена су бројна истраживања са коришћењем силаже у оброцима за различите категорије ове животиње;

• Значај силаже је тада долазио до изражаја пре свега у зимској исхрани коња, јер силажа представља најближу замену зеленој храни са пашњака.

• Чињеница да је силажа у односу на сено значајно богатија каротином била је нарочито важна за чврстину копита;

• Ово својство силаже било је предмет и неких експеримената, који су вршени на војним коњима у Финској.

• Највећа количина кукурузне силаже у исхрани радних коња од 34 кг/грлу/дан, без икаквих штетних последица коришћена је у Аризони (САД);

• У новијој литератури помињу се дневне количине силаже за одрасле коње од 15-20 кг, а за подмладак и ждребне кобиле 8–15 кг;

• У Јужној Африци сматрано је да количина силаже у оброку коња треба да буде 4,5-9,0 кг, а у САД-у 4,5-6,8 кг;

• Према неким другим препорукама из тог времена као најбољи оброк за коње препоручивано је: 9,5 кг силаже кукуруза целе биљке, 6,8 кг зрна кукуруза, 0,9 кг мекиња и 0,45 кг памукове погаче;

• Силажа је препоручивана не само за коње, већ и муле.

Оброци за различите категорије коња на бази

силаже

Ждребад Кобиле Радни коњи Храниво, кг Без

силаже Са

силажом Без

силаже Са

силажом Без

силаже Са

силажом Овас 2,1 2,1 3 3 4-6 4-6 Ливадско сено 8,5 8,1 11,1 12,1 6-12 6-12 Луцеркино сено - - 3 - - - Силажа кукуруза 7,4 - - - 14-16 - Силажа кукуруза са хемијским конзервансом

- 6,9 - - - 14-16

Силажа луцерке ( са хемијским конзервансом)

- - - 9 - -

• Поред кукурузне, препоручују се и травно-легуминозне силаже, при чему треба знати да око 3 кг свеже силаже одговара количини сена од 1 кг, што значи да дневна количина силаже у оброку одраслог коња треба да износи 5-7 кг;

• С обзиром на осетљивост дигестивних органа коња, у исхрани се може користити само силажа или сенажа најбољег квалитета.

Силажа у исхрани свиња

• Силирано влажно зрно и клип кукуруза су основа оброка за свиње на неким фармама;

• При супституцији сувог зрна кукуруза силираним зрном, уз додатак суперконцентрата (30-35% укупних протеина), у тову свиња се могу остварити прирасти изнад 600 г/дан;

• То је основни разлог што је, уз видне економске ефекте, (уштеде у сушењу зрна) ово технолошко решење нашло примену у пракси неких фарми.

Поред њих, могуће је навести и друге предности:

- Силирано зрно је микробиолошки потпуно исправно, јер процес силирања уништава вегетативне форме микроорганизама;

- Силирана маса је укуснија а хранљиве материје сварљивије;

- Присуство млечне киселине и ниска pH вредност (4,0-4,3) повољно делују на микрофлору пробавног тракта, спречавајући развој Esherichia coli и појаву пролива;

- Ређа је појава чирева на желуцу него када се користи вештачки сушено зрно.

• С обзиром на висок проценат целулозе у кочанки, силажа од влажног целог клипа кукуруза има мању хранљиву вредност у односу на силажу високо влажног зрна кукуруза;

• Експериментално је утврђено да се при коришћењу силаже од влажног клипа кукуруза постижу за око 6 % нижи прирасти, конверзија погоршава за око 6 % а конзумирање повећава за око 11 %.

Оброк за товне свиње на бази силаже високо влажног зрна кукуруза и допунске смеше (кг/грло/дан)

Телесна маса, кг

Силиран високо влажни клип кукуруза,

кг

Допунска смеша, кг

Састав допунске

смеше 30-50 1,1 1,0 51-70 2,1 1,0 71-90 2,8 1,0 91-110 3,2 1,0

Пшенична прекрупа,

60 % Сојина сачма,

33 % Минерални

додатак, 7 %

Оброк за товне свиње на бази силаже високо влажног зрна кукуруза и сојине сачме (кг/грло/дан)

Телесна маса, кг

Силиран високо влажни клип кукуруза, кг

Сојина сачма, кг

Минерални додатак, г

30-50 2,0 0,4 60 51-70 2,8 0,4 60 71-90 3,5 0,4 70 91-110 4,1 0,4 70

• У брдским реонима у тову свиња може се користити и силажа од запареног или куваног кромпира;

• Треба знати да око 4 кг овакве силаже замењује 1 кг силаже од зрна кукуруза;

• Насупрот томе, коришћење силаже трава, легуминоза и травно-легуминозних смеша готово да нема значаја за савремену исхрану свиња пошто се ради о кабастој храни.

• Висока количина целулозе депресивно делује на искоришћавање оброка и висину прираста;

• Такође, интензиван начин гајења свиња и потпуна механизација исхране искључују употребу било какве кабасте хране;

• Евентуално, силаже луцерке могу бити добра замена зеленој храни за супрасне крмаче.

• Неки аутори препоручују коришћење луцеркине силаже у количини од 3-5 кг дневно, и то за период јесени, зиме и раног пролећа, када нема зелене луцерке;

• Силажа луцерке се може користити у оброцима за крмаче од припуста па до 90-100. дана бременитости.

• Укључивањем луцеркине силаже, као и силаже црвене детелине у оброк супрасних крмача штеди се не само концентрат, него се поправља апетит, вигор, смањује се болест и смртност новорођених прасади;

• По другима, силажа луцерке се може давати супрасним крмачама по вољи, уз 0,8-1,2 кг концентрата;

• У последњој трећини треба постепено смањити и укинути силажу луцерке;

• У то време оброк треба да се састоји само од одговарајуће количине концентрата.

Силажа у исхрани живине

• Слично исхрани свиња, и за кокошке се може користити силирано цело зрно кукуруза, уз обавезан додатак одређеног протеинског концентрата;

• Овакав начин исхране истина не представља физиолошки, већ технолошки проблем, пошто је немогуће применити потпуну механизацију исхране.

• У условима нешто екстезивније производње, где има мање аутоматизације, у исхрани кокошака травно-легуминозна силажа може имати одређену улогу, и то као извор каротина;

• Међутим, данас се проблем адекватног снабдевања појединим витаминима и микроелементима једноставно и релативно јефтино решава употребом минерално-витаминских предсмеша.

• У исхрани гусака могу се користити и травне, травно-легуминозне и луцеркине силаже;

• Гуске могу дневно да конзумирају и до 200 г силаже;

• С обзиром да се ради о врсти живине која доста ефикасно користи кабасту храну, као замена паши у зимском периоду може да послужи квалитетна травна, травно-легуминозна и легуминозна силажа.

Силажа у исхрани дивљачи

• Сено је често коришћена храна за зимско прихрањивање дивљих преживара;

• Међутим, дивљи преживари радије једу храну са више од 40% влаге.

• Из тог разлога за зимску исхрану срна и јелена велики значај имају сочна хранива, односно силажа и коренасто-кртоласта хранива.

• Давање силаже и коренасто-кртоластих плодова врши се само у данима када не постоји опасност од смрзавања те хране.

• У противном, смрзла силажа може да доведе то тешких проблема са дигестивним органима, па и до угинућа животиња.

• Осим тога, наведена сочна хранива треба расподелити на хранилиштима до 15 часова, јер их јелени и срне конзумирају током ноћи или раних јутарњих часова.

• Треба обратити максималну пажњу на квалитет оваквих хранива, пре свега силаже;

• Количина силаже која се расподељује треба да је довољна само за једно храњење, јер се остаци брзо мењају, кваре или смрзавају.

• Препоручује се да се при силирању трава, у полазну биљну масу укључује и мања количина шумског биља и гранчица дрвећа, коју срне и јелени радо брсте (на пример, храст, буква, јасен, граб, врба, оскоруша, јабука и др.);

• На тај начин се може додатно побољшати укус и арома спремљених силажа, и тиме подстаћи конзумирање додате сочне хране.

Допунска исхрана одраслих грла јеленске дивљачи (Новаковић, 1996)

Врста хране Период Дневна количина, kg

Количина за сезону, kg

Отворена ловишта Кукуруз-клип 1. децембар - 28. фебруар 0,3 27 Луцерка-сено 1. децембар - 31. март 1 120 Репа 1. септембар - 30. октобар 0,5 30 Кукурузна силажа са пивским тропом

15. децембар - 15. март 1,0 90

Со Током целе године 3 Већа ограђена ловишта са добром природном храном Кукуруз клип 15. новембар - 28. фебруар 0,6 63 Овас 15. новембар - 28. фебруар 0,6 63 Луцерка-сено 1. децембар - 15. март 1,2 126 Репа 1. септембар - 30.

новембар 2,0 180

Кукурузна силажа са пивским тропом

1. децембар - 31. март 2,0 240

Со Током целе године 3 Интензивна узгајалишта и зимовници Кукуруз клип 1. новембар - 28. фебруар 1,0 120 Овас 1. новембар - 28. фебруар 0,6 72 Луцерка-сено 15. новембар - 31. март 1,5 202 Репа 1. септембар - 30.

новембар 1,5 135

Кукурузна силажа са пивским тропом

1. децембар – 31. март 3 360

Со Током целе године 3

Оброци за срне и јелене на бази силаже (Шевковић и сар., 1991)

Храниво Количина, кг Зимски оброк за срну Силажа (кукуруз + луцерка) 1,5 Овас 0,2 Сено По вољи Оброк за јелена масе 200 кг гајеног у обору (у време раста парогова) Силажа (кукуруза) 4,0 Сено легуминоза 1,5 Смеша концентрата (30% СП), пелетирана

1,5

Хоризонтални силос од дасака у ловишту Плавна

• Помоћу ограда могуће је истовремено омогућити животињама конзумирање силаже и спречити њено гажење и растурање.

Силажа рибе у исхрани домаћих животиња

• У случајевима употребе влажних оброка рибља силажа се може ефикасно користити у исхрани свиња као замена за рибље брашно.

• Једна од значајних могућности за конзервисање мање цењених врста рибе или отпадака индустрије прераде рибе јесте силирање, односно, конзервисање киселинама које су пореклом из директне ацидификације или стимулисане биолошке ферментације;

• Наведени поступак се дужи низ година примењује у страним земљама, пре свега приморским, док је код нас практично непознат.

• Силажа рибе или рибљих отпадака спрема се од материјала који садржи природну количину влаге, па се тиме штеде значајне количине скупе енергије при класичном сушењу а наведени поступак се може изводити директно на месту где се добија почетни материјал (рибњаци и фабрике за прераду рибе).

• Конзервисање рибе или рибљих отпадака при силирању обавља се постизањем оптималних pH вредности, односно одговарајуће концентрације H+ јона, који су пореклом из коришћених конзерванаса са високим степеном дисоцијације (минералне или органске киселине) или из млечне киселине која је продукт биолошке стимулисане ферментације.

• Цео поступак је веома сличан силирању биљног материјала, али је основна разлика у томе што биљке садрже значајне количине растворљивих угљених хидрата, који представљају полазни материјал за синтезу млечне киселине, док их у риби практично нема;

• Због тога се у односу на биљни материјал користе додаци или конзерванси чија је количина неколико пута већа.

• Тако, на пример, код директне ацидификације биљног материјала доза киселина износи 0,3% - 0,6%, док је за рибљу силажу неопходно 2 - 4%;

• Количина прекрупе жита као угљенохидратног додатка за силирање биљног материјала је 5 - 10%, док је за силирање рибе коришћено 25 - 50%;

• Још бољи додатак јесте меласа, која је испитивана у дозама од 5 - 30%, али је најприхватљивија количина од 15%.

• Поред угљенохидратних додатака, при силирању рибе неопходна је и употреба култура млечних бактерија које ће синтетисати потребне количине млечне киселине.

• И у овом случају се користе инокуланти хомоферментативних млечних бактерија са доминантним присуством врсте Lactobacillus plantarum, који су деценијама у употреби за силирање биљног материјала;

• Претходном термичком обрадом рибе или отпадака обавља се стерилизација, као и инактивација ензима у типу протеаза;

• На основу прегледа стране литературе може се закључити да се при додавању 100 г рибље силаже у оброк свиња у првој фази това (25-55 кг) постижу прирасти од 725 г дневно;

• Насупрот томе, експериментално је утврђено да рибља силажа није добро храниво за прасад масе 5-10 кг, јер за сваки 1% рибље силаже долази до смањења прираста у висини од 4%.

• Значај рибље силаже у исхрани бројлера је релативно мали, пошто се за ову врсту користи сува исхрана;

• Међутим, рибља силажа се може искористити као додатак при спремању пелетиране хране;

• Препоручују се количине рибље силаже до 10% од суве материје оброка;

• У исхрани месоједих крзнашица рибља силажа може представљати, такође, значајан протеински додатак.

• За исхрану карниворних риба, силажа рибе се користи при спремању пелериране хране;

• Једна од могућности је мешање силаже рибе најпре са кукурузним брашном у размери 3 : 2 и сушење на 45°Ц у трајању од 48 сати.

• Након тога се припрема пелетирани оброк који садржи 75 % овако припремљене рибље силаже уз додатак сојине сачме, биљног и рибљег уља, минерално-витаминског премикса и везивног средства.