Priča o OŠ „Ivan Goran Kovačić“

Ova priĉa poĉinje davne 1920. godine, taĉnije 12. septembra iste

godine, kada je otvorena četvororazredna osnovna škola u Niškoj

Banji.Pošto se u to vreme školska zgrada tek gradila, nastava se izvodila u

privatnoj kući Gavrila Radenkovića. U toj istoj kući ţiveo je i prvi uĉitelj sa

porodicom, Petar- Pera Radenković.

Prva školska zgrada završena je 1923. godine.Škola je sagraĊena na

mestu negdašnje turske dţamije na severoistoĉnom kraju Banje nedaleko od

ţelezniĉke stanice. Po završetku zgrade podignuta je i lepa ĉesma. Škola je

imala i veliki plac koji je zahvaljujući Ċacima i roditeljima pretvoren u veliki

povrtnjak i voćnjak sa malim vinogradom na severnom kraju. Ovo imanje

obraĊivali su, uglavnom, sami uĉenici.

Interesantno je da je škola nabavila i prvi radioaparat u selu koji je

izazvao takvo interesovanje da su se u veĉernjim satima okupljali ljudi radi

zajedniĉkog slušanja radio programa.

Posebno mesto u aktivnosti škole i uĉitelja imala je dramska grupa

koja je obavezno svake godine, bar dva puta, organizovala priredbe na

kojima se najpre prikazivao neki komad a posle toga je bilo veselje uz

muziku i igru.

Uĉitelj je imao i neposredni uticaj na popularizaciju lova i ribolova

meĊu stanovnicima sela što se ogledalo u dosta velikom broju aktivnih

lovaca koji su naroĉito došli do izraţaja kada je u Banji poĉeo ĉešće da

boravi kralj Aleksandar I, i sam veliki ljubitelj lova, pa je ĉesto traţio od

banjskih lovaca da mu prave društvo u lovaĉkim izletima i po najkrševitijoj

okolini, a zauzvrat lovce je obilno ĉašćavao lovaĉkom municijom.

Na zadatku narodnog prosvećivanja pre, u toku i posle II svetskog rata

smenjivale su se generacije uĉitelja, a sama zgrada škole više puta je trpela

oštećenja i obnavljana. Konaĉno, 20. 8.1950. godine, škola prerasta u

osmogodišnju školu koju su pohaĊali Ċaci iz Koritnjaka, Prve Kutine,

Radikine bare, Lazarevog sela, Malĉe, Sićeva, Gornje Vreţine i Niške Banje

i zove se „ Deveta osmoljetka“. Zbog nedostatka uĉionica koriste se i

prostorije vile „ Ristić“.

20.1.1953. škola dobija novo ime Osmogodišnja škola „Stevan

Sinđelić“.Škola je u ovom periodu radila povremeno u izuzetno teškim

uslovima, pa je tako interesantan podatak da se nastava u školskoj 1951/52.

godini odvijala u ĉetiri zgrade raĉunajući i staru školsku zgradu.

U školi se od 1955. godine osnivaju uĉeniĉke druţine, razne grupe u

okviru vannastavnih aktivnosti. Formira se rukometna ekipa koja će od tih

pa do današnjih dana biti u vrhu gradskih, okruţnih i republiĉkih takmiĉenja

i turnira.

Dramska sekcija postiţe lep uspeh na opštinskom takmiĉenju

predstavom „ Car Ćira“, a rad sekcije pomogli su svojim struĉnim radom i

glumaĉkim savetima, tada mladi glumci niškog Narodnog pozorišta, Ratko

Sarić i Ţika Milenković.

24.10.1962.godine škola menja ime u Osnovna škola „Ivan Goran

Kovačić“.

Novu školsku zgradu dobila je i u njoj zapoĉela rad 6.2.1963. godine.

Po sećanju tadašnjeg Ċaka doţivljaj nove školske zgrade bio je poseban: „Za

mene, kao Ċaka koji je poĉeo školovanje u trošnoj zgradi , ulazak u nove

prostorije bio je ravan ĉovekovom osvajanju Meseca. Ĉini mi se da je sve

blistalo oko mene. Ĉinilo mi se da smo svi tada hodali na prstima da ne bi

hodom narušili lepotu toga zdanja. Ĉinilo mi se da su svi uĉenici presrećni.

Ĉinilo mi se, takoĊe, da je tih prvih godina svaki uĉenik pazio da se ništa u

školi ne polomi, pokvari, itd.“

Kako su naselja iz kojih su uĉenici dolazili u našu školu neprestano

rasla, tako se u školi i tada, kao i u sadašnjoj , javljao problem nedostatka

prostora, pa su redom otvarana isturena odeljenja u Naselju Nikola Tesla,

Brzom Brodu i Prvoj Kutini.

U novoj školskoj zgradi organizuje se kabinetska nastava. UreĊena je

i Ċaĉka-školska kuhinja koja je bila opremljena i za izvoĊenje praktiĉne

nastave iz domaćinstva.

Formiraju se odeljenjske i razredne zajednice uĉenika i razvija

takmiĉarski duh. Odeljenjske zajednice se takmiĉe. Uĉionice se pune

cvećem, zidovi ukrašavaju likovnim radovima uĉenika...

Škola se prijavljuje za takmiĉenja u nauĉnim, sportskim i drugim

oblastima.

1964/65. godine odrţana je „ Olimpijada znanja“ na kojoj su uĉenici

ove škole osvojili najviše poena iz oblasti kulturno-zabavnog ţivota, a

najmanje iz znanja.

1968/69. školske godine škola je dobila razglasnu stanicu. Na

odmorima se sluša muzika. Na kraju drugog ĉasa uĉenici se obaveštavaju o

vaţnim dogaĊajima. Roditeljima se na poĉetku roditeljskog sastanka

obavezno obraća direktor škole.

Poĉinje saradnja sa školskim programom Televizije Beograd.

Sastavljena je komisija za praćenje Školskog TV programa. Kada je 1971.

Elektronska industrija poklonila 13 crno-belih televizora, u školi je zapoĉelo

eksperimentalno praćenje Školskog programa JRT, sa ciljem uvoĊenja TV

programa u sve škole u Srbiji. Zbog toga se u školu uveo „ televizijski ĉas“

koji je trajao 30 minuta.

Danas je škola, umesto televizorima, opremljena najsavremenijim

raĉunarima i pratećom opremom, muziĉkim ureĊajima...

Gotovo da nije bilo godine, ni takmiĉenja u kome škola nije uzela

uĉešća i sa koga nije donela neko priznanje.

Najzapaţeniji su uspesi Ċaka, sada penzionisane, nastavnice likovnog

Vere Dević ĉiji su radovi nagraĊivani i izlagani ne samo u Srbiji već i u

inostranstvu (Nemaĉka, Rusija, Ĉehoslovaĉka i Poljska).

Tradiciju uspeha u inostranstvu nastavio je i njen sin, sadašnji

nastavnik likovnog, Dejan Dević, koji je sa ekipom Ċaka osvojio treću

nagradu na meĊunarodnom takmiĉenju Siemens Join multimedia 2004.

Nezaboravni su i uspesi rukometne ţenske ekipe, šahovske sekcije,

odbojkaške muške ekipe, hora, kao i pojedinaĉni uspesi Ċaka na

takmiĉenjima iz raznih oblasti: srpskog jezika, matematike, fizike, stranih

jezika...

Kroz školu je prošlo ko zna koliko hiljada uĉenika. MeĊu njima je

mnogo onih koji su otišavši iz škole dostigli vrhove: ima svetskih prvaka,

poznatih glumaca i pesnika, slikara i muziĉara, inţinjera,i doktora, i doktora

nauka, vrsnih lekara, majstora, vozaĉa, biznismena ...a ima i onih koji su se

u nju vratili.

Osnovna škola u Niškoj Banji prolazila je kroz iskušenja razliĉitih

vremena i odnosa, kroz ratne strahote i siromaštva poratno, ţivela više u

siromaštvu nego u blagostanju, ali je uvek, nekad manje nekad više, uspešno

izvršavala svoju vaspitno-obrazovnu funkciju.

Za više informacija proĉitajte monografiju Mirjane Radivojević

„Osnovna škola u Niškoj Banji“ (Moţete je naći u školskoj biblioteci).