prilog 2 - opis proizvodnog postupkalajkovac.org.rs/wp-content/uploads/2019/01/prilog...iznosi...

Zahtev za izdavanje integrisane dozvole za rad

farme Ruklada, operatera „Vindija“ d.o.o. Lajkovac i obavljanja aktivnosti tova brojlera,

na lokaciji farme Ruklada, opština Lajkovac

Operater

Vindija d.o.o. Lajkovac Farma Ruklada

Prilog broj 2

1. Opis tehničkih, proizvodnih i radnih karakteristika farme „Ruklada“

2. Lokacijske karakteristike farme „Ruklada“

3. Sistemi upravljanja koji se primenjuju na farmi „Ruklada“

4. Operativna dokumentacija na farmi

5. Prikaz objekata i materijala na farmi „Ruklada“

6. Mesta javljanja emisija i neprijatnih mirisa na farmi „Ruklada“

7. Sirovine i drugi materijali koji se koriste na farmi „Ruklada“

Decembar, 2018. god.

SADRŽAJ

1. OPIS TEHNIČKIH, PROIZVODNIH I RADNIH KARAKTERISTIKA POSTROJENJA - FARME ....... 1

1.1 Glavni proizvodni procesi .......................................................................................................................... 2

1.1.1 Opis proizvodnih objekata ............................................................................................................... 2

1.1.2 Tehnološka oprema ............................................................................................................................ 3

1.1.3 Priprema objekata za prihvat pilića ............................................................................................. 3

1.1.4 Dolazak pilića ........................................................................................................................................ 5

1.1.5 Tov brojlera ............................................................................................................................................ 5

1.1.6 Izlov pilića ............................................................................................................................................... 7

1.2 Pomoćni procesi ............................................................................................................................................ 7

1.2.1 Grejanje proizvodnih objekata ....................................................................................................... 8

1.2.2 Ventilacija ............................................................................................................................................... 8

1.2.3 Osvetljenje objekata ........................................................................................................................... 9

1.2.4 Merenje pilića ........................................................................................................................................ 9

1.2.5 Odvajanje pilića koji nisu za tov .................................................................................................... 9

1.2.6 Sakupljanje uginulih životinja ........................................................................................................ 9

1.2.7 Postupanje sa prostirkom ............................................................................................................. 10

1.2.8 Remont i izđubrivanje .................................................................................................................... 10

1.2.11 Biozaštita .............................................................................................................................................. 12

1.3 Pomoćni objekti .......................................................................................................................................... 17

1.3.1 Objekat za zaposlene (radnička kućica) .................................................................................. 17

1.3.2 Silosi ....................................................................................................................................................... 17

1.3.3 Bunari i crpna stanica ..................................................................................................................... 18

1.3.4 Višenamenski objekat ..................................................................................................................... 21

1.3.5 Trafostanica i agregat za rezervno napajanje električnom energijom ....................... 23

1.3.6 Rezervoar za TNG i isparivačka stanica. ................................................................................. 24

1.4 Infrastruktura .............................................................................................................................................. 24

1.4.1 Vodosnabdevanje ............................................................................................................................. 24

1.4.2 Priključenje na javnu saobraćajnicu ......................................................................................... 25

1.4.3 Elektrosnabdevanje ......................................................................................................................... 25

1.4.4 Grejanje ................................................................................................................................................. 26

1.4.5 Otpadne vode ..................................................................................................................................... 27

2. LOKACIJSKE KARAKTERISTIKE FARME „RUKLADA“ ........................................................................... 28

3. SISTEMI UPRAVLJANJA KOJI SE PRIMENJUJU NA FARMI „RUKLADA“ ......................................... 29

4. OPERATIVNA DOKUMENTACIJA NA FARMI ............................................................................................. 36

5. PRIKAZ OBJEKATA I MATERIJALA NA FARMI „RUKLADA“ ............................................................... 37

6. MESTA JAVLJANJA EMISIJA I NEPRIJATNIH MIRISA NA FARMI „RUKLADA“ ........................... 39

7. SIROVINE I DRUGI MATERIJALI KOJI SE KORISTE NA FARMI „RUKLADA“ ................................ 40

7.1 Sirovine, sekundarne sirovine i druge materije ............................................................................ 40

7.2 Potrošnja vode ............................................................................................................................................. 41

7.3 Skladištenje sirovina i drugih materijala.......................................................................................... 41

7.4 Proizvodi i nusproizvodi koji nastaju na farmi „Ruklada“ ........................................................ 42

7.5 Potrošnja energenata na farmi „Ruklada“ ........................................................................................ 42

1

1. OPIS TEHNIČKIH, PROIZVODNIH I RADNIH KARAKTERISTIKA POSTROJENJA - FARME

Na farmi živine Ruklada odvija se tov pilića. Farma se nalazi na katastarskoj parceli br. 337, K.O. Rubribreza, opština Lajkovac.

Kapacitet farme iznosi do 336.000 komada pilića (brojlera) po turnusu (ciklusu tova - proizvodnom ciklusu), ali je poslednjih godina ustaljen kapacitet koji iznosi 288.000 brojlera, jer se tako postižu optimalni rezultati tova. Ukupna proizvodna površina farme iznosi 83.272 m2. Godišnje se u proseku odvija 5,5 ciklusa tova.

Na lokaciji se uzgoj brojlera odvija od 2010. godine. Na farmi je zaposleno 16 radnika.

Farma se sastoji od 12 proizvodnih objekata i pomoćnih objekata, a to su: portirnica, objekt za radnike farme (tzv. radnička kućica), 24 silosa (12 zapremine 16 m3 i 12 zapremine 10 m3), bunar i crpna stanica, gasno-redukciona stanica, trafostanica, agregat za rezervno napajanje električnom energijom, skladište rezervnih delova, šupa za skladištenje slame.

Pomoćni procesi neposredno vezani za proces tova brojlera definisani su osnovnim karakteristikama tehnološkog procesa tova i sastoje se od: grejanja proizvodnih objekata, ventilacije proizvodnih objekata, merenja pilića, škartiranja, postupanja sa prostirkom, zbrinjavanja uginulih životinja, zbrinjavanje stajnjaka, remonta, biozaštite.

Za tehnološke potrebe na Farmi, voda za piće se crpi iz vlastitog bunara. Osim otpadnih voda iz dezbarijera, ne proizvode se druge tehnološke otpadne vode. Kao otpadne vode, javljaju se još i atmosferske otpadne vode i sanitarno-fekalne otpadne vode.

Sistem grejanja u objektima za uzgoj pilića sastoji se od gasnih grejalica.

U proizvodnih objektima se koristi mehanička ventilacija.

Za potrebe snabdevanja električnom energijom instalirana je trafostanica.

Izđubravanje objekata za uzgoj vrši se na kraju tovnog ciklusa, a stajnjak se, nakon izđubravanja proizvodnih objekata, predaje poljoprivrednom preduzeću sa kojim je sklopljen ugovor.

Uginule životinje i jedinke koje su neiskoristive za tov sakupljaju se u PVC kese, koje se, do dolaska ovlašćenog operatera, čuvaju u zamrzivačima.

Uginuća se zbrinjavaju svakodnevno i odvoze specijalnim vozilom ovlaštenog pravnog lica u kafileriju VU ,,Napredak’’ Ćuprija.

Krug farme je ograđen ogradom od žičanog pletiva. Na ulazu na farmu nalaze se kolska i pešačka dezbarijera. Putevi unutar farme su asfaltirani i uređeni. Zelene površine na lokaciji su hortikulturno uređene.

U tabeli 1.1 dati su proizvodni rezultati na farmi za 2017. godinu.

2

Tabela 1.1 - Rezultati proizvodnje brojlera na farmi Ruklada u 2017. godini

Aktivnost Jedinica mere Količina

Ulaz u tov Komada pilića 1.440.000

Izlaz iz tova Komada pilića 1.416.476

Mortalitet % 1,63

Ukupna masa kg 3.310.780

Prosečna masa kg 2,34

Prosečno trajanje tova dana 38.87

Potrošnja hrane kg 5.375.540

Potrošnja gasa m3 321,5

Ukupni kapacitet farme iznosi 336.000 mesta za brojlere po ciklusu, ali se primenjuje kapacitet od 288.000 što je u skladu sa Pravilnikom o dobrobiti životinja, vezano za poboljšanje uslova, posebno u letnjim mesecima.

Prosečan broj uginulih pilića po ciklusu iznosi:

288.000 tovnih pilića x 1,63% = 4.695 komada uginulih jedninki

Prihvatom jednodnevnih pilića započinje period tova u trajanju od u proseku 33 - 42 dana, tj. do težine od 2,3 - 2,5 kg. Nakon toga, sledi međuturnusna pauza u trajanju od 14 dana. U međuturnusnoj pauzi proizvodni objekti se temeljno čiste i dezinfikuju, nakon čega sledi period tzv. biološkog odmora. Čitav proizvodni ciklus traje oko 56 dana.

Transport jednodnevnih pilića se obavlja klimatiziranim kamionima, pri čemu su pilići smešteni u kartonske kutije. Po završetku tova, ručno se obavlja izlov brojlera, koji se zatim utovaruju u PVC gajbe i kamionom odvoze na klanje.

1.1 Glavni proizvodni procesi

1.1.1 Opis proizvodnih objekata

Tov brojlera odvija se u 12 uzgojnih objekata. Svi objekti sastoje se od proizvodnog dela (smeštaj pilića) i predprostora (servisni deo).

Dimenzije proizvodnih delova su 104.90 m x 14,00 m (slika 1.1)

3

Slika 1.1 - Objekti za tov na farmi Ruklada

1.1.2 Tehnološka oprema

Savremene linije brojlera zahtevaju kvalitetnu ishranu i upravljanje, što je moguće sprovesti uz odgovarajuću tehnološku opremu koja se može podeliti u 4 osnovne grupe:

• Sistem ishrane pilića;

• Sistem napajanja pilića;

• Sistem grejanja proizvodnih objekata;

• Sistem ventilacije proizvodnih objekata.

Tehnološka oprema omogućava stvaranje prirodnih uslova za piliće, a naročito je značajna za postizanje optimalnih mikroklimatskih prilika, jer će samo na taj način pilići ostvariti svoj puni genetski potencijal.

1.1.3 Priprema objekata za prihvat pilića

Nakon sanacije proizvodnih objekata u međuturnusnoj pauzi, a pre samog prihvata pilića, obavljaju se sledeće radnje:

• Papirom se prekriva pokrivka u prijemnom delu objekta uz liniju za hranjenje, ispod sistema za napajanje pilića. Na papir se stavljaju podne hranilice;

• Linija hranjenja se spušta na najnižu tačku;

• Visina nipl-sistema za vreme prijema pilića podešava se tako da je pojilica u ravni kljuna brojlera, tj. pod uglom od 35-45o. Pritisak vode u nipl-sistemu treba biti takav da stvori viseću kap. U to svrhu koristi se originalni merač koji određuje visinu po danima starosti brojlera;

• Podne (dodatne) hranilice razmeštaju se po celoj površini prijemnog prostora i ne smeju se stavljati ispod izvora toplote.

4

Prihvat pilića može se obavljati na polovini ili na 2/3 objekta. Normativi za prihvat na polovini objekta su: pojilica na 30 brojlera, dodatne hranilice - 1 podna hranilica na 200 brojlera.

Kod prihvata pilića na 2/3 objekta, broj podnih hranilica može biti do 20% manji. Nakon starosti od 3 - 6 dana, brojleri se raspoređuju po celom objektu.

Prihvat pilića i tov do trećeg dana su izrazito važni za dobar start pilića i za ostvarenje optimalnog razvoja.

Zagrevanje objekata za tov pilića

Objekti za tov se greju na odgovarajuću temperaturu pre dolaska brojlera. Pri tome je važno da se zagreju i plafon i zidovi, a naročito pod i prostirka sa kojom brojleri dolaze u dodir u prvim danima života.

Temperaturu i vlagu je neophodno kontrolisati sve vreme i dodatno prilikom svakog ulaska u objekat. Orijentacione temperature prihvata za pojedine genetske grupe date su u tabeli 1.2.

Tabela 1.2 - Orijentacione temperature prihvata za pojedine genetske grupe

Starost/dani HYBRO ROSS COBB 1 33 oC 32 oC 32 oC 2 32 oC 31 oC 31 oC 3 30 oC 30 oC 30 oC

Navedene vrednosti temperatura je potrebno korigovati prateći razmeštaj i ponašanje brojlera. Temperature navedene u tabeli 1.2 odnose se na relativnu vlagu od 60%. Osnovne preporuke su da sa sniženjem relativne vlage za 10%, temperatura mora rasti u proseku za 2oC. Najbolji pokazatelji dobre mikroklime u objektu su brojleri, tj. njihov raspored i ponašanje.

Postavljanje hrane i vode

Hrana se u sistem za hranjenje pušta pre prihvata brojlera, a tada se pune i podne hranilice. Podne hranilice pune se sa 1 - 2 kg hrane. Nakon punjenja sistema za hranjenje, iz svake podne hranilice rasipa se po jedna šaka hrane po papiru za prihvat, čime se omogućava brojlerima da što brže dođu do hrane.

Dodatne hranilice se pune ćešće sa manjom količinom hrane, čime se povećava apetit, smanjuje rasip i osigurava uvek sveža hrana. Dodatne hranilice u objektima za tov postepeno se vade od 5. do 7. dana. Nakon propuštanja hrane, sistem za pojenje pilića se puni vodom.

5

1.1.4 Dolazak pilića

Pilići se na farmu dovoze u klimatiziranom kamionu, smešteni u kartonskim kutijama.

Količina pilića u kutiji zavisi od godišnjeg doba (zimi do 100 komada po kutiji, a leti do 80 komada po kutiji). Kutije se u proizvodne objekte unose ručno ili na kolicima, pri čemu se unosi maksimalno 5 kutija po osobi. Potom se ravnomerno raspoređuju po prihvatnom prostoru, pri čemu je jako važno da se brojleri ne stavljaju direktno ispod grejnih tela.

Nakon istovara svih kutija, pilići se pažljivo istresaju, vrši se kontrolno brojanje i merenje. Broji se minimalno 10%, a meri minimalno 5% brojlera. Uginuli pilići (transportno uginuće) se odmah uklanjaju iz proizvodnog objekta.

Kutije u kojima su se tranportovali pilići su ranije bile vraćane istim kamionom u inkubatorsku stanicu, na dalji tretman, ali je Rešenjem Upave za veterinu br. 323-05-02680/2018-05 od 05.04.2018. godine naloženo da se posle istovara pilića na lokaciji farme (koja se vodi kao krug karantina) mora izvršiti čišćenje i dezinfekcija prevoznog sredstva i spaljivanje ambalaže, tj. kutija i prostirke. Kontrolisano spaljivanje ambalaže se obavlja u iskopanoj rupi na lokaciji farme, koja je pedesetak metara udaljena od objekata.

Nakon smeštaja, potrebno je pratiti ponašanje i raspored brojlera u objektu prema čemu se može videti da li se brojleri osećaju prijatno ili ne. U zavisnosti od vizuelnog zapažanja, potrebno je prilagođavati uslove držanja (npr. kada su brojleri zbijeni na gomile to je znak da je potrebno povećati temperaturu u objektu).

1.1.5 Tov brojlera

Hranjenje i pojenje pilića vrši se automatski.

Period tova započinje nakon perioda prihvata. U tom periodu se optimalnim proizvodnim uslovima osigurava dobar prirast, uz odgovarajući utrošak hrane i vode i održavanje mortaliteta unutar predviđenih normativa.

Visina sistema za hranjenje se podešava tako da je donja ivica hranilice u visini leđa pilića, tj. da brojler kljunom može dohvatiti najudaljeniji deo hranilice. Optimalno je 75-100 brojlera po hranilici. Hranom se moraju zadovoljiti potrebe brojlera u svim fazama razvoja i proizvodnje, kako bi se ostvarili i efikasnost i profitabilnost, a da se ne ugrozi dobrobit životinja.

Prehranom se osigurava ispravan odnos energije, belančevina, minerala, vitamina, te optimalni odnos esencijalnih masnih kiselina, kako bi se omogućio optimalan rast i razvoj pilića. U proizvodnji se uobičajeno koriste, zavisno od faze tova, tri vrste smeša čvrste hrane. Hrana se doprema na farmu u specijalizovanim vozilima 2 do 3 puta nedeljno, prema procedurama nabavke i prijema stočne hrane. Nedeljno se prati iskoristivost hrane putem konverzije utrošena hrana/ostvarena težina.

6

U tabeli 1.3 dat je prosečan sastav različiti smeša za tov. Ove smeše variraju u zavisnosti od uzrasta brojlera. PPT-1 je smeša za startere, tj. piliće starosti do 14 dana. PPT-2 je smeša za grovere, odnosno piliće starosti od 14 do 25 dana, a preko 26 dana pa do kraja tova (finišeri) se primenjuje smeša PTT-3.

Tabela 1.3 - Prosečni sastav smeša za tov pilića koji se koristi na farmi Ruklada

Analitički sastav smeše

PPT – 1 Potpuna početna smeša za

tov pilića

PPT – 2 Potpuna smeša za tov pilića

u rastu

PPT – 3 Potpuna smeša za tov pilića u rastu

Sirove belančevine 22% 20% 20% Sirova vlakna 3,5% 3,4% 3,3% Sirova ulja i masti 6,0% 5,9% 7,1% Sirovi pepeo 5.7% 4,9% 4,6% Lizin 1,44% 1,23% 1,05% Metionin 0.54% 0,50% 0,40% Kalcijum 1,03% 0,93% 0,87% Natrijum 0,15% 0,15% 0,15% Fosfor 0,74% 0,65% 0,61% Dodaci hrani: vitamini, elementi u tragovima, materije za podsticanje pobave, antioksidansi

Sadržaj proteina i ukupnog fosfora potreban u prehrani brojlera kroz tri uzgojne faze prikazan je u tabeli 1.4.

Tabela 1.4 - Indikativan sadržaj sirovih proteina i ukupnog fosfora u hrani za piliće koji se primenjuje na farmi „Ruklada“

Uzgojna faza

Sirovi protein

Ukupni fosfor

Farma „Ruklada“ Sirovi protein Ukupni fosfor

Faza 1 20-22% 0,65-0,75% 17-22% 0,74% Faza 2 17-19% 0,60-0,70% 19-20% 0,63-0,66% Faza 3 18-20% 0,57-0,67% 17-20% 0,59-0,61%

Kokcidiostatici se koriste u uzgojnim fazama 1 i 2, dok se od 26 dana koristi tovna smeša bez dodatnog kokcidiostatika.

Za napajanje brojlera koristi se zatvoreni sistem (nipl-sistem). Visina sistema za pojenje se povećava postepeno sa porastom pilića, pri čemu se vodi računa da leđa pilića pri pijenju prave ugao sa podom koji iznosi od 75o do 85o. Pritisak vode u pojilici reguliše se podešavanjem vodenog stuba zavisno od starosti pilića i godišnjeg doba. Kada je temperatura iznad 30oC vrši se ispuštanje vode kroz nipl sistem. Na farmi Ruklada se primenjuje preporučeni normativ od 15 brojlera po pojilici. Potrošnja vode zavisi od starosti brojlera i kreće se od 20 do 200 ml po brojleru. Svakodnevno praćenje potrošnje vode ukazuje na zdravstveno stanje brojlera.

7

Voda direktno utiče na sve fiziološke funkcije organizma. Dobar kvalitet vode je od primarnog značaja za efikasnu proizvodnju. Kvalitet vode mora zadovoljavati parametre pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće i svim svojim karakteristikama mora odgovarati kvalitetu vode za piće za ljudsku upotrebu. Tokom tova kvalitet vode se laboratorijski analizira u internoj i eksternoj laboratoriji. Za dezifekciju se koriste hlorni preparati ili druga sredstva prema preporuci odgovornog veterinara ili službe DDD. Dezinfekcija vode se sprovodi preko dozatora pojedinačno po objektu ili preko centralnog hlorinatora.

Za sprečavanje nastanka bio-filma, tj. naslaga kroz sistem za pojenje, propušta se rastvor jabukovog sirćeta i povremeno ispušta iz sistema voda pod pritiskom.

1.1.6 Izlov pilića

U zavisnosti od telesne težine i starosti brojlera, a prema planu klanja na farmi, organizuje se izlov brojlera i njihov transport do linije klanja. Svaki izlov predstavlja stres za živinu, pa se stoga svaki negativni uticaj mora minimizovati, a izlov dobro organizovati i sprovesti u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja („Sl. gl. RS, br 41/09). Opšta preporuka je da se izlov obavlja u noćnim satima, jer je živina mirnija i u tom periodu je preporučljivo koristiti plavo svetlo.

Sedam do osam sati pre klanja, pilićima se uskraćuje hrana, sa ciljem smanjenja mogućnosti kontaminacije mesa sadržajem iz probavnog trakta brojlera. Voda se uskraćuje neposredno pred izlov, zatvaranjem vode i podizanjem sistema pojenja. Svetlo se isključuje istovremeno sa zatvaranjem vode.

Izlov se obavlja ručno, pri čemu jedna osoba može nositi maksimalno 5 brojlera. Prilikom izlova sa pilićima se postupa na način u skladu sa dobrobiti životinja, tj. treba voditi računa da se živina ne traumatizuje (modrice, lomovi, mehaničke ozlede). Pilići se hvataju pažljivo, za donji deo potkolenice i ubacuju u PVC sanduke (gajbe), koji se potom utovaruju na kamion za transport na klanje.

1.2 Pomoćni procesi

Pomoćni procesi neposredno vezani za proces tova pilića definsani su osnovnim karakteristikama tehnološkog procesa tova i sastoje se od:

• Grejanja proizvodnih objekata, • Ventilacije, • Osvetljavanja objekata za tov, • Merenja pilića, • Odvajanje jedinki koje nisu za tov, • Postupanja sa prostirkom, • Zbrinjavanja uginulih životinja, • Remonta i izđubrivanja i • Biozaštite.

8

1.2.1 Grejanje proizvodnih objekata

Temperatura i vlaga se kontinuirano kontrolišu, uz dodatnu kontrolu prilikom svakog ulaska u proizvodni objekat.

Za održavanje potrebne temperature u objektima za uzgoj pilića koriste se gasne grejalice, snage 11,7 kW, i to 23 grejalica po objektu.

U zavisnosti od genetike koja se uzgaja, postoje preporuke o odnosu relativne vlage i temperature, što je važno kako bi se pilići ugodno osećali, te da bi se ostvario pretpostavljeni genetski potencijal. Farma „Ruklada“ se, tokom celog tova, pridržava temperaturnog režima prikazanog u tabeli 1.5 koji se razlikuje za različite genetske grupe.

Prikazane temperature se odnose na relativnu vlagu od 60%. Osnovne preporuke su da se sa sniženjem relativne vlage za 10%, temperatura povećava u proseku za 2oC.

Tabela 1.5 - Temperaturni režimi za pojedine genetske grupe brojlera

Starost (u danima) HYBRO ROSS COBB 3 -7 30 oC 29 oC 29 oC

8 - 10 29 oC 28 oC 28 oC 11 - 12 28 oC 27 oC 27 oC 13 - 14 27 oC 26 oC 26 oC 15 - 16 26 oC 25 oC 25 oC 17 - 19 25 oC 24 oC 24 oC 20 - 21 24 oC 23 oC 23 oC 22 - 23 23 oC 23 oC 23 oC 24 - 25 22 oC 22 oC 22 oC 25 - 28 21 oC 22 oC 22 oC

29 do kraja tova 20 oC 20 - 21 oC 20 - 21 oC

Najbolji pokazatelj mikroklimatskih uslova u objektu su razmeštaj i ponašanje pilića, na osnovu čega treba i podešavati temperaturu.

1.2.2 Ventilacija

Ventilacija služi za održavanje temperature i vlage na željenom nivou i da bi se osigurala dovoljna količina kiseonika.

Proizvodni objekti imaju mehaničku ventilaciju. Ventilacija je regulisana prema proračunu preko kapaciteta pojedinačnih ventilatora u odnosu na postojeću biomasu pilića u objektima. Svrha ventilacije je da se prekomerna vlaga iz objekata izbaci, te osiguravanje dovoljne količine svežeg vazduha za piliće. U periodu visokih spoljnih temperatura, ventilacijom je potrebno osigurati dovoljnu brzinu strujanja vazduha (1,5 - 2,2 m/s), kako bi se postigao efekat hlađenja.

Upravljanje ventilacijom, kao i grejanjem, je preko centralne upravljačke jedinice u svakom objektu (upravljačka prostorija u predprostoru objekta).

9

Tehnološke preporuke koje se primenjuju na farmi Ruklada su:

• Minimalna ventilacija: 0,4 m3/h po svakom kg telesne mase brojlera;

• Maksimalna ventilacija: 6 m3/h po svakom kg telesne mase brojlera.

1.2.3 Osvetljenje objekata

Za dobre rezultate tova i dobrobit pilića neophodno je osigurati pravilan intenzitet svetla, te distribuciju i trajanje svetlosnog dana.

Intenzitet svetla, distribucija i trajanje dužine svetlosnog dana mogu u celom periodu biti na istom nivou ili se mogu menjati zavisno od korišćenja svetlosnih programa. Intenzitet svetla utiče na rezultate i dobrobit brojlera. Pravilan i odgovarajući raspored i distribucija svetla podstiče piliće da što pre pronađu hranu, vodu i izvor toplote. Na farmi se postupa u skladu sa preporukom da se prvih 7 dana koristi intenzitet svetla od minimum 20 lux. Vodi se računa da sva svetleća tela u objektu budu ispravna.

U svakom od 12 objekta za tov sistem rasvete se sastoji od po 57 fluorescentnih cevi, čije snage iznose po 36 W.

1.2.4 Merenje pilića

Zbog praćenja proizvodnih performanci i zdravstvenog stanja pilića, izuzetno je važno tačno odrediti dostignute telesne težine i dnevne priraste u tovu. Pilići se mere sa navršenih 7, 14, 21, 28, 31, 35 i 42 dana tova. Pilići se mere pomoću automatskih (nagaznih) vaga i pomoću ručnih vaga. Neposredno pre merenja ograđuje se prosečni uzorak pilića za merenje i to tako što se postavljaju ograde na jedno mesto u objektu (kod separatnog tova posebno se ograđuju muške i ženske jedinke). Meri se minimalno 1% pilića. Automatske vage moraju biti locirane na mestu najvećeg protoka brojlera, ali masa koja se dobija takvim merenjem mora biti proverena i putem ručne vage.

1.2.5 Odvajanje pilića koji nisu za tov

Odvajanje se odvija kontinuirano tokom celog tova.

Mesto za odlaganje jedinki neiskoristivih za tov su nepropusne posude koje se nalaze u predprostoru objekta.

1.2.6 Sakupljanje uginulih životinja

Blagovremeno uklanjanje uginulih pilića je važno za ostvarivanje programa prevencije bolesti. Uginuli pilići se kontinuirano iznose iz proizvodnog dela i odlažu u PVC kese zapremine 40 l, a zatim u posebne posude koja se nalaze u predprostoru objekta. Na plastičnim kesama se označava datum uginuća, broj objekta i broj uginulih pilića. Uginule piliće pregleda veterinar. Životinjski leševi se uklanjaju na jedan od načina koji je naveden u Pravilniku o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka

10

životinjskog porekla i uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjsih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. list SFRJ, br. 53/89 i Sl. gl. RS, br. 31/11). Uginule jedinke se dnevno uklanjaju iz proizvodnih objekata i iz posuda u kojima su privremeno odložene, odnose se u objekat za uginule životinje i stavljaju u zamrzivač. Nakon što se sakupi određena količina odvoze se specijalnim vozilom za kategoriju 1 u vlasništvu Veterinarske ustanove „Napredak“ iz Ćuprije.

1.2.7 Postupanje sa prostirkom

U živinarskoj proizvodnji prostirka ima višestruku ulogu:

• termička i hidroizolacija,

• sprečava nastajanje trauma i bolesti brojlera,

• osigurava zadovoljenje fizioloških navika brojlera u vidu pepeljenja ili čeprkanja prostirke, čime se osim prijatnosti, postiže i probavljenost hrane,

• higroskopna svojstva prostirke, tj. mogućnost apsorpcije vlage, doprinose održavanju kvalitetne mikroklime u proizvodnom objektu.

Pravilno postupanje sa prostirkom jedan je od preduslova dobrog zdravlja pilića (prevencije bolesti nogu, kokcidioze) i ostvarenja dobrih proizvodnih rezultata.

U okviru živinarske proizvodnje „Vindija“ d.o.o. Lajkovac farma „Ruklada“ je do sada uglavnom koristila pšeničnu i ječmenu slamu. Prostirka mora odgovarati određenim parametrima kvaliteta koji se kontrolišu pre svakog ulaza na farmu a to su:

• vizuelno se određuju miris i boja: svetlo smeđe (žućkaste) boje, specifičnog mirisa, bez prisustva stranih primesa i insekata;

• opipavanjem se određuje vlažnost, tj. da li je slama suva;

• uzimaju se uzorci za mikrobiološku i bakteriološku analizu.

Debljina prostirke u objektu zavisi od godišnjeg doba: u letnjem periodu je 5 - 6 cm, a u zimskom 6,5 - 7 cm. Za cca 1.000 m3 proizvodnog prostora pre prihvata brojlera u proizvodni objekat se unosi leti oko 60 m3 prostirke, a zimi 65 m3.

1.2.8 Remont i izđubrivanje

Po kompletnom izlovu brojlera iz proizvodnih objekata završava se faza tova i započinje sanitarna obrada farme - remont. Nakon izlova iz proizvodnih objekata je potrebno ukloniti prostirku, tj. stajnjak. Stajnjak se uklanja mehanički i odvozi sa farme na osnovu ugovora o kupoprodaji koji je sklopljen sa poljoprivrednim preduzećem koje ga koristi za potrebe sopstvene proizvodnje.

Prema podacima za 2017. godinu, sa farme je odvezeno 1.473 tone stajnjaka, odnosno 268 t po turnusu.

Nakon uklanjanja stajnjaka, obavlja se čišćenje delova objekta, opreme i alata koji su bili u kontaktu sa pilićima.

11

Postupak suvog čišćenja

2009. god. operater je započeo sa internim eksperimentima na pojedinačnim objektima unutar farmi u vlasništvu Vindije kako bi sebi potvrdili opravdanost postupka „suvog čišćenja“. Internim laboratorijskim ispitivanjima utvrđeno je da su svi mikrobiološki parametri u potpunosti zadovoljeni.

Proizvodni objekti čiste se suvim mehaničkim čišćenjem, koga čine sledeće faze:

FAZA 1 – Demontiranje i premeštanje opreme

Okretišta, nosači, spojnice, konvejeri i lanci se demontiraju i ostaju u proizvodnom objektu. Grejalice za grejanje ostaju u objektu. Usipni koševi zatvorenih sistema ishrane iznose se u predprostor, kao i usipni koševi otvorenih sistema ishrane, koji se nalaze u predprostoru. Nipl sistemi napajanja i linije hrane zatvorenog sistema ishrane ostaju u objektu i podižu se na najvišu tačku.

FAZA 2 – Izduvavanje opreme i delova objekta vazduhom

Upotrebljava se vazduh pod pritiskom (kompresor) zbog uklanjanja grubljih čestica sa plafona, zidova i opreme. Navedeni postupak obavljaju radnici farme. Sva prikupljena nečistoća nastala ovim postupkom iznosi se zajedno sa čvrstim stajnjakom direktno iz objekata i sa farme prevoznim sredstvima operatera koji preuzima stajnjak.

FAZA 3 – Mehaničko čišćenje

Prvo se radi metenje sa grubim polipropilenskim četkama, a zatim sledi metenje objekata odgovarajućim metlama kojima se uklanjaju sitnije nečistoće sa plafona, opreme, zidova i poda objekata. Postupak se sprovodi od plafona prema podu, uključujući svu prisutnu opremu. Nakon toga sledi izduvavanje. Sva prikupljena prašina iznosi se i odlaže u kontejneru za komunalni otpad.

FAZA 4 – Priprema proizvodnih objekata za prihvat jednodnevnih pilića

U ovoj se fazi upotrebljavaju dezinfekciona sredstva koja su registrovana za korištenje u Republici Srbiji. Prvo se sprovodi dezinfekcija objekata za tov rastvorom dezinficijensa gde se vrši raspršivanje čestica rastvora veličine 0,05 – 0,15 mm traktorskom prskalicom (atomizerom) po plafonu, opremi i podu objekata. Zatim sledi krečenje zidova koje se vrši pomoću traktorske prskalice, vodenim rastvorom kreča, a kreče se unutrašnji zidovi objekata i predprostora. Nakon toga sledi unos i ravnomerno raspoređivanje čiste slame u objekte. Slama je od poznatog dobavljača, a prilikom isporuke vrši se organoleptički pregled, a po potrebi i kontrola u internoj laboratoriji. Oprema koja se koristi u proizvodnji, koja je prethodno dezinfikovana, unosi se i montira se u objektu. Nakon unosa opreme vrši se završno zamagljivanje rastvorom tečnog formalina u obliku aerosola pomoću uređaja SwingFog ili FogMaster. Izlazna temperatura aerosolnih čestica iznosi 65°C. Nakon toga sledi zagrevanje objekata, te nakon 48 sati i provetravanje od minimum 24 sata. Postupak dezinfekcije može da obavlja samo ovlašćena organizacija. Nakon završene dezinfekcije proizvodnih objekata

12

potrebno je izvršiti i sanitarnu obradu pratećih objekata farme i okoline. Šematski prikaz sanitarne obrade farme prikazan je na slici 1.2.

Slika 1.2 – Šematski prikaz sanitarne obrade proizvodnih objekata na farmi „Ruklada“

1.2.11 Biozaštita

Biozaštita podrazumeva niz mera koje se primjenjuju za smanjenje mogućnosti pojave zaraznih bolesti na farmi. Programi biozaštite uključuju planiranje, primenu i kontrolu. Budući da su ljudi i oprema glavni razlog horizontalnog širenja raznih zaraznih bolesti, kretanje ljudi i transporta na farmi je kontrolisano i ograničeno.

Na ulazu u farmu i u svakom uzgojnom objektu nalaze se dezbarijere. U svakom objektu postoji mesto predviđeno za dezinfekciju ruku. Na lokaciji je osigurano mesto (prostorija) za presvlačenje posetilaca i radnika pre ulaska u proizvodni deo farme.

Sav alat i oprema koji će se koristiti na farmi moraju biti čisti i dezinfikovani. U samom proizvodnom delu lokacije obavezno je pridržavanje redosleda kretanja (najmlađi - najstariji pilići).

Pre useljenja novog jata, proizvodni objekti se biološki odmaraju.

Mere biozaštite na farmi „Ruklada“ se dele na specifične i nespecifične mere biozaštite.

Specifične mere biozaštite su: preventivna vakcijacija, medikamentozna terapija, klinička i patoanatomska dijagnostika, sprovođenje i kontrola dezinsekcije, dezinfekcije i deratizacije.

Nespecifične mere biozaštite obuhvataju: zatvorenost farme (fizički ograđena od okoline žičanom ogradom), velika dezbarijera na ulazu - za vozila i mala za ljude, ograničenost i kontrola kretanja ljudi i vozila, posete na farmi su dozvoljene isključivo stručnim službama, vozila (sa pilićima, stočnom hranom, prostirkom) mogu ući na farmu samo uz potvrdu o obavljenoj dezinfekciji, evidencija svih vozila i posetioca na farmi, obavezno poštovanje kretanja po farmi (proizvodni objekti - od najmlađih ka starijima, prateći objekti, okolina), na farmi se ne smeju nalaziti druge vrste životinja,

ispravni

neispravni

ispravni neispravni

Farma brojlera Dezinfekcija i dezinsekcija

Demontiranje i premeštanje opreme

Uklanjanje stajnjaka

Mehaničko čišćenje: struganje, izduvavanje i metenje

Popravke Dezinfekcija Krečenje Uzimanje uzoraka

Unos slame Montiranje opreme

Završna dezinfekcija i zamagljivanje

Uzimanje uzoraka

Prihvat pilića

13

pojas bez rastinja uz objekat minimalno 1 m zbog kontrole glodara, zelene površine i površine farme moraju se održavati čistim i urednim, higijena ljudi i radnog prostora (korišćenje čiste radne odeće, obuće, pranje i dezinfekcija ruku).

O programima biozaštite edukovani su radnici farme, a po potrebi se programi dopunjavaju novim merama kako bi se osigurala uspešnost programa.

Blok dijagram farme prema posebnim proizvodnim delovima prikazan je na slici 1.3. Na slici 1.4 predstavljen je procesni dijagram proizvodnje, a na slici 1.5 procesni dijagram snabdevanja vodom i upuštanja otpadnih voda.

14

Slika 1.3 – Blok dijagram postrojenja prema posebnih tehnološkim delovima na farmi „Ruklada“

izlov

odvoz pilića na klanje

stajnjak prodaja i odvoz sa farme

emisije u vazduh

Uginuli pilići

objekat za

skladištenje uginulih pilića

odvoženje u kafileriju

proizvodni objekti

za tov pilića

gotova stočna hrana Silos

sveža slama

skladište slame

voda za tov bunar

grejanje Rezervoar

TNG

prihvat pilića

voda za sanitarne potrebe

radnička kućica otpadna

voda

sanitarne otpadne

vode

septička jama

otpadne vode iz dezbarijera

sabirna jama

atmosferske vode zemljani

kanali

dezinfekciono sredstvo

grejanje emisije u vazduh

15

Slika 1.4 – Dijagram proizvodnog procesa

16

Slika 1.5 - Procesni dijagram snabdevanja vodom i upuštanja otpadnih voda (blok dijagram)

Putni kanal

17

1.3 Pomoćni objekti

• objekat za radnike (tzv. radnička kućica),

• silosi (16 kom)

• bunar i crpna stanica,

• višenamenski objekat,

• trafostanica i agregat za rezervno napajanje električnom energijom,

• gasna merno regulaciona stanica.

1.3.1 Objekat za zaposlene (radnička kućica)

U objektu za zaposlene (slika 1.6) nalazi se kancelarija upravnika farme, garderoba, tuš i sanitarni čvor. U istom objektu nalazi se čajna kuhinja i prostorija za „izlovnu grupu“ u vreme izlova pilića. Koordinate objekta su: 44o23’22,9’’ N i 20o07’29,1 E.

Slika 1.6 – Objekat za radnike farme

1.3.2 Silosi

Gotova stočna hrana za prehranu pilića nalazi se u silosima. Na lokaciji se nalazi ukupno 24 silosa. Silosi su od pocinkovanog lima, kapaciteta 10 i 16 t. Hrana se iz silosa u sistem hranilica doprema automatski preko usipnih koševa.

18

Slika 1.7 – Silosi na farmi „Ruklada“

1.3.3 Bunari i crpna stanica

Voda za tehnološke i sanitarne potrebe crpi se iz sopstvenog bunara (slika 1.8) na lokaciji farme. Voda se crpi sa dubine od 159,2 m. Operater je izradio Elaborat o rezervama podzemnih voda, na šta je dobio Rešenje o utvđenim i overenim bilansnim rezervama podzemnih voda koje je izdalo Ministarstvo rudarstva i energetike, a nakon toga je ishodovana i vodna dozvola za crpljenje bunarske vode. Za bunar je utvđena i razvrstana rezerva vode koja iznosi 0,8 l/s, a na istom je ugrađen merač protoka i količine se redovno registruju (slika 1.9). Koordinate bunara su: 44o23’24,3’’ N i 20o07’24,0 E.

Za zahvatanje i korišćenje bunarske vode dobijeno je Rešenje o izdavanju vodne dozvole broj 3446/3 od 05.06.2018. godine, koja važi do 05.06.2019. godine.

19

Slika 1.8 – Bunar na farmi Ruklada

Pomoću vodomera (slika 1.9) vodi se evidencija o korištenim količinama vode, a količine utrošene vode na godišnjem nivou se prijavljuju Javnom vodoprivrednom preduzeću „Srbijavode“.

Slika 1.9 - Merač količine utrošene vode iz bunara

Crpna stanica (slika 1.10) nalazi se na farmi, na udaljenosti od oko 200 m istočno od bunara. Smeštena je u objektu (slika 1.11), a odmah pored ovog objekta se nalazi sabirni ukopani rezervoar zapremine 75m3 u koji se voda iz bunara crpi, a odatle distrbuira razvodnom mrežom do objekata za tov. Voda iz bunara se hloriše.

20

Slika 1.10 - Crpna stanica

Slika 1.11 - Ukopani rezervoar za vodu i objekat u kome je smeštena crpna stanica

Kvalitet vode iz bunara analizira se povremeno, u remontu, pre početka proizvodnog ciklusa, u internoj laboratoriji „Vindije“ u Plandištu, a četiri puta godišnje u akreditovanoj laboratoriji „Enološka stanica“ Vršac.

21

1.3.4 Višenamenski objekat

Najveći deo ovog objekta služi za skladištenje suve slame (slika 1.12) Tokom čitavog trajanja proizvodnog ciklusa potrebno je osigurati dostupnost kvalitetne suve slame.

Slika 1.12 - Prostorija za skladištenje suve slame

U okviru ove hale nalazi se manja, odvojena, prostorija koja se koristi za skladištenje sredstava za čišćenje i dezinfekciju. Sredstva za čišćenje i dezinfekciju koja se koriste pri sprovođenju zdravstvenih i higijensko-sanitarnih mera u proizvodnim objektima, odobrena su i dozvoljena od strane Ministarstva i koriste se uz nadzor nadležne veterinarske službe. Sva sredstva imaju sigurnosno-tehničke ateste i koriste se u skladu sa uputstvima proizvođača i na način da ne zagađuju životnu sredinu.

Na lokaciji farme se ne skladište lekovi.

U okviru višenamenskog objekta nalazi se i radionica, koja ima zaseban ulaz sa spoljne strane i nije u neposrednom kontaktu sa drugim prostorijama. U ovoj prostoriji se čuva oruđe i alati za rad, kao i rezervni i rashodovani delovi.

Pored radionice se nalazi i prostorija za privremeno skladištenje uginulih životinja, koja je takođe, fizički odvojena od ostalih prostorija. U ovoj prostoriji se nalaze 4 zamrzivača u kojima se čuvaju uginule životinje, do preuzimanja od strane ovlašćene organizacije.

Ulaz u radionicu (levo na slici) i prostoriju za privremeno čuvanje uginulih životinja (desno na slici) prikazani su na slici 1.13.

22

Slika 1.13 - Ulaz u radionicu (levo) i u prostoriju za čuvanje uginulih životinja

U prostoriji za čuvanje uginulih životinja nalaze se zamrzivači (slika 1.14), u kojima se čuvaju PVC kese sa uginulim pilićima, zapremine 40 l. Kada se sakupi određena količina, poziva se organizacija ovlašćena za zbrinjavanje uginulih životinja.

Zamrzivači, prostorija i kotejneri za utovar redovno se čiste i dezinfikuju.

Na slici 1.14 prikazana je prostorija u kojoj se privremeno skladište uginule životinje. Koordinate objekta za privremeno skladištenje uginulih pilića su: 44o23’23,1’’ N i 20o07’27,6’’ E.

Slika 1.14 - Prostorija za čuvanje uginulih životinja

23

Po najavi preuzimanja uginuća od strane ovlašćene organizacije, uginuli pilići se transportuju iz zamrzivača u kontejnere koji se nalaze stotinak metara zapadno od prostorije u kojoj se čuvaju. Kontejneri se nalaze na tzv. „prljavom putu“, do kojeg se spolja dolazi kroz poseban ulaz. Kamioni organizacije ovlašćene za prevoženje i bezbedno uklanjanje uginulih životinja i delova životinskog porekla nemaju dozvolu da ulaze na farmu dalje od kraja „prljavog puta“.

Sva uginuća na farmi Ruklada se prema Pravilniku o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla (Sl. gl. RS, br. 31/12, 97/13, 15/15 i 61/17) tretiraju kao materijal kategorije 1.

Na slici 1.15 prikazani su tzv. „prljavi put“ i kontejneri u koje se odlažu uginule životinje neposredno pre odnošenja sa farme.

Slika 1.15 - „Prljavi put“ i kontejneri za predaju uginulih životinja ovlašćenoj organizaciji

Na ulazu/izlazu sa farme (osim na ulazu na „prljavi put“) nalazi se kolska dezinfekcijska barijera sa vodonepropusnim dnom, koja je namenjena za vozila koja ulaze/izlaze na farmu. Takođe, na ulazu/izlazu sa farme, postoji i pešačka dezbarijera. Dezbarijere su ispunjene vodenim rastvorom dezinficijensa za dezinfekciju vozila i obuće. Otpadne vode iz dezbarijera sakupljaju se u sabirnoj jami zapremine 10 m3.

1.3.5 Trafostanica i agregat za rezervno napajanje električnom energijom

Snaga trafostanice instalirane na lokaciji iznosi 250 kVA. Distributer električne energije je „Elektrosrbija“.

Pored trafostanice nalazi se agregat na dizel gorivo, kapaciteta rezervoara 350 l, koji služi za napajanje električnom energijom u slučaju nestanka električne energije.

Trafostanica i agregat su prikazani na slici 1.16.

24

Slika 1.16 - Agregat za snabdevane električnom energijom i trafostanica na farmi

1.3.6 Rezervoar za TNG i isparivačka stanica.

Za skladištenje tečnog naftnog gasa (TNG) na farmi je instaliran nadzemni rezervoar zapremine 60 m3. Pored rezervoara nalazi se gasno - redukciona stanica (slika 1.17).

Slika 1.17- Rezervoar za TNG i gasno - redukciona stanica na farmi Ruklada

1.4 Infrastruktura

1.4.1 Vodosnabdevanje

Voda za tehnološke i sanitarne potrebe crpi se iz bunara koji se nalazi na lokaciji farme. Voda se crpi preko crpne stanice. Potrebe za vodom na farmi pri radu s maksimalno popunjenim kapacitetom i maksimalnim godišnjim brojem turnusa (5,5) prikazane su u Tabeli 1.6.

25

Tabela 1.6 - Prikaz procene ukupne godišnje potrebe/potrošnje vode na Farmi „Ruklada“

Potrošnja vode za napajanje

Broj tovnih pilića/ciklus

Potrošnja vode (litara po piletu)

Godišnja potrošnja vode

(m3) 288.000 9,5 15.048

Potrošnja za sanitarne potrebe zaposlenih na farmi 2.572

Ostale potrebe 14.592 Ukupna potrošnja vode na farmi Ruklada 32.212

Podaci o ukupnoj potrošnji vode na farmi Ruklada dobijeni su sabiranjem podataka sa merača kojim se prati potrošnja bunarske vode i podataka koji su dobijeni preko računa za vodu. Podaci su za 2017. godinu.

Pored napajanja brojlera, voda se troši i za hlađenje objekata za tov (tzv. cooling system - slika 1.18), kao i za zalivanje vegetacije na farmi.

Slika 1.18- Sistem za hlađenje objekata za tov na farmi Ruklada

1.4.2 Priključenje na javnu saobraćajnicu

Farma se nalazi neposredno pored puta Lajkovac - Ub. Farma je ograđena, zaključanih ulaznih vrata. Na ulazu na farmu nalaze se pešačka i kolska dezbarijera.

1.4.3 Elektrosnabdevanje

Na farmi je instalisana trafostanica prema uslovima distributera električne energije. Snaga instalirane trafostanice iznosi 250 kVA. Trafostanica se nalazi u blizini objekta za zaposlene.

26

1.4.4 Grejanje

Sistem grejanja u prostorijama za uzgoj pilića sastoji se od gasnih grejalica, snage 11,7 kW, sa po 23 grejalica po objektu. Za grejanje objekta za zaposlene koristi se sistem centralnog grejanja u kome se voda greje u protočnom bojleru, preko razmenjivača toplote, toplom vodom kondenzacionog zidnog kotla na gas, snage 33 kW (slika 1.19).

Slika 1.19 – Zidni uređaj za grejanje Baxi 330 na farmi „Ruklada“

Dostupni tehnički podaci o uređaju za grejanje Baxi 330 koji se nalazi na farmi „Ruklada“ dati su u tabeli 1.7.

Tabela 1.7 – Tehnički podaci o uređaju za grejanje koji se koristi na farmi „Ruklada“

Koordinate kotlovskog postrojenja 44o23’22,9’’ N i 20o07’29,1 Proizvođač Baxi 330 Model Prime HT 330 Serijski broj C02545825 Godina montiranja 2010. godina

Snaga P (75/60 oC) 28 kW Q 10,2 – 33 kW

Efikasnost 94% Potrošnja 4,1 m3/h zemnog gasa NOx class 5 Angažovanost u toku godine: Godišnje radi oko 320 dana.

- leti Do 2 h dnevno za potrebe tuširanja zaposlenih. - zimi 24 h dnevno. - jesen i proleće Prosečno po 12 h dnevno.

27

1.4.5 Otpadne vode

Tokom rada farme nastaju sledeće otpadne vode:

• Sanitarne otpadne vode

• Otpadne vode iz dezbarijere

• Atmosferske vode.

U zavisnost od epizootiološkom stanju na farmi, u dezbarijerama se nalazi preporučena količina biorazgradivog preparata. Otpadne vode iz dezbarijera sakupljaju se u vodonepropusnu sabirnu jamu koja se po potrebi prazni od strane ovlaštenog komunalnog preduzeća. Na lokaciji postoji sabirna jama kapaciteta 10 m3, a nalazi se pored dezbarijera, na ulazu u farmu.

Sanitarne otpadne vode koje nastaju iz sanitarnog čvora u sklopu objekta za radnike ispuštaju se u vodonepropusnu septičku jamu koja se povremeno prazni. Ukupni kapacitet septičke jame iznosi 10 m3. Septičku jamu prazni JP „Gradska čistoća“ iz Lajkovca, sa kojim je sklopljen ugovor.

Atmosferska voda sa krovova objekata, sa platoa i pristupnih saobraćajnica sliva se u zemljane kanale koji se nalaze pored objekata (slika 1.20). Ovi kanali su u nagibu 0% (samoupijajući su), izuzev na početku i kraju gde su u nagibu. Kada se kanal ispuni vodom više od 50%, voda se izliva prema njegovim krajevima, odakle odlazi do postojećih centralnih kanala 1 i 2, odnosno do postojećeg zemljanog kanala na južnoj strani farme. Parcela 337 K.O. Rubribreza se sa jugoistočne strane graniči sa putnim kanalom. Lokacija pripada podslivu reke Kolubare, vodno područje Sava.

Slika 1.20 - Jedan od zemljanih kanala za odvođenje atmosferske vode

28

2. LOKACIJSKE KARAKTERISTIKE FARME „RUKLADA“

Živinarska farma Ruklada „Vindija“ d.o.o. se nalazi u opštini Lajkovac, koji se nalazi u Zapadnoj Srbiji. Predmetna farma se nalazi na katastarskoj parceli broj 337 K.O. Lajkovac, čija površina iznosi 83.272 m2, pri čemu proizvodni objekti zauzimaju 17.623 m2. Farma se pruža u pravcu severoistok-jugozapad na putu prema Ubu, na polovini puta između Lajkovca i Uba. Najbliži objekti stanovanja se nalaze na udaljenosti od oko 3 km u pravcu prema Lajkovcu i više od 500 m u pravcu prema Ubu. Na udaljenosti od oko 50 m od farme prolazi regionalni put Lajkovac -Ub.

U okviru radiusa od 5 km oko farme ne postoje nikakve zaštićene prirodne zone, kao ni zaštićeni objekti kulture.

Slika 2.1 - Makrolokacija farme „Ruklada“

Na slici 2.2 prikazana je mikrolokacija farme „Ruklada“ sa označenim najvažnijim objektima na njoj.

Slika 2.2 - Mikrolokacija farme „Ruklada“ sa najvažnijim objektima

29

3. SISTEMI UPRAVLJANJA KOJI SE PRIMENJUJU NA FARMI „RUKLADA“

Primenjeni sistemi upravljanja

DA/ NE

Referentna oznaka dokumenta ili datum do kada će sistem biti

uspostavljen

Odgovorna osoba (navesti za svaki zahtev)

Ima li postrojenje programe preventivnog održavanja za relevantni pogon i opremu.

DA

Postoje sledeći interni dokumenti: • Radna uputstva za održavanje

tehničkih i energetskih sistema u cilju sprečavanja ekscesnih situacija;

• Program biozaštite; • Program uputstava za

tehnologiju tova u pojedinim fazama;

• Radna uputstva za prijem pilića;

• Radna uputstva hranilica i pojilica;

• Radna uputstva za sakupljanje uginule živine;

• Radna uputstva za pripremu dezbarijera;

• Radna uputstva za dezinfekciju ruku, vozila, obuće;

• Radna uputstva za kontrolu posetioca;

• Radna uputstva za sprovođenje čišćenja sistema vodosnabdevanja i za napajanje živine;

• Radna uputstva za prihvat hrane na živinarsku farmu;

• Radna uputstva za deratizaciju; • Radna uputstva za kontrolu i

manipulaciju sa prostirkom. • Zbrinjavanje otpadom u skladu

propisima; • Kontrolni obilasci objekata za

tov od strane radnika i upravnika farme;

• Praćenje dnevnog stanja mikroklime uzgojnih objekata

• Radna uputstva za suvo čišćenje

Upravnik farme

30


DA/ NE


uspostavljen


Primenjuje li se u postrojenju neka metoda za evidentiranje održavanja i preispitivanje potreba u pogledu održavanja?

DA

• Svakodnevna rutinsko praćenje i dokumentiovanje po svakom uzgojnom objektu;

• Knjiga događanja i povremenih poslova (vanrednih situacija);

• Evidencija o ulasku na farmu; • Prateći listovi, • Dokumenat za otpad.

Upravnik farme

Obavljanje nadzora i merenja. Postoji li sistem po kojemu se utvrđuju ključni pokazatelji uticaja na životnu sredinu?

DA

• Mikrobiološka analiza kvaliteta vode iz bunara za potrebe proizvodnje;

• Vođenje evidencije o otpadu.

Upravnik farme

Ima li postrojenje uspostavljeni i održavani sistem za merenje i praćenje pokazatelja, koji omogućuje pregled i poboljšanje rada postrojenja?

DA

• Automatska kontrola opreme u proizvodnim objektima;

• Praćenje nivoa podzemnih voda u bunaru;

• Interni monitoring kvalitet vode za piće;

• Interni monitoring kvalitet hrane;

• Svakodnevna rutinsko praćenje i dokumentiranje po svakom uzgojnom objektu.

Upravnik farme Održavaoc

Ako je odgovor DA navedite ključne pokazatelje

DA

• Plan uzorkovanja briseva i registar nalaza;

• Mikrobiološka i fizičko-hemijska analiza vode za piće;

• Vizuelna kontrola prostirke.

Interna laboratorija Vindija – Plandište Upravnik farme

31


DA/ NE


uspostavljen


Potvrdite da je sistem obuke uspostavljen (ili da će biti uspostavljen i da će obuka započeti u roku od 2 meseca od izdavanja dozvole) za sve relevantno osoblje, uključujući ugovarače i osobe koje nabavljaju opremu i sirovine; i da obuka obuhvata sledeća pitanja

• svest o reguliranim implikacijama dozvole na rad postrojenja i osoblja;

• svest o svim učincima na uticaj životne sredine koji mogu proizaći iz rada u normalnim i izvanrednim uvetima;

• svest o potrebi prijavljivanja odstupanja od dozvole

• sprečavanje slučajnih emisija i postupak koji treba provesti kad dođe do slučajnih emisija;

• svest o potrebi uvođenja i vođenja evidencija o obuci.

DA

• Osposobljavanju zaštite na radu;

• Osposobljavanju za primenu preventivnih mera zaštite od požara i gašenje požara;

• Upravnik farme je osposobljen za pružanje prve pomoći na farmi;

• Operativni plan zaštite od udesa, spašavanja (za tov brojlera).

Referent zaštite na radu Referent za zaštitu od požara. Upravnik farme

Postoji li jasno objašnjenje o kvalifikacijama i sposobnostima koje su potrebne za ključna radna mesta?

DA

Za svako radno mesto postoji opis poslova i radnih zadataka, a za specifična radna mesta naziv potrebne stručne spreme radno iskustvo i specifična znanja i veštine.

Kadrovska služba

32


DA/ NE


uspostavljen


Koji su, ako postoje, industrijski standardi za obuku u ovom sektoru i do kog ih stepena postrojenje zadovoljava?

DA Zadovoljava industrijske standarde za obuku u ovom sektoru.

Kadrovska služba

Postoji li pisani postupak za rešavanje, istraživanje, obaveštavanje o i prijavljivanje slučajeva stvarnih ili potencijalnih neusklađenosti, uključujući preduzimanje mera za ublažavanje izazvanih štetnih učinaka te za pokretanje korektivnih i preventivnih mera?

DA Operativni plan intervencije za zaštitu životne sredine. Program biozaštite.

Referent zaštite na radu Upravnik farme Koordinator proizvodnje

Postoji li pisani postupak za evidenciju, istraživanje, te za obaveštavanje i izveštavanje o prigovorima vezanim uz pitanja zaštite životne sredine, koji uključuje i poduzimanje korektivnih mera i sprečavanje ponovne pojave problema?

DA

Operativni plan intervencije u zaštiti životne sredine Edukacija o programu „biozaštite“ za prevenciju širenja patogena na farmi; Evidencija o izvršavanju sanacije i dezinfekcije farme u remontu; Postrojenje se nalazi izvan područja naselja i nisu dokumentirane pritužbe vezano za buku ili neugodne mirise, koji su karakteristični za farme.

Referent zaštite na radu Upravnik farme Koordinator proizvodnje

Obavljaju li se redovite (po mogućnosti) nezavisne kontrole radi provere usklađenosti svih aktivnosti s gore navedenim zahtevima? (Navesti kontrolno telo i učestalost kontrola.)

DA

• Pre početka proizvodnog ciklusa obavlja se kontrola kvaliteta vode za napajanje živine od strane interne laboratorije te jednom godišnje od strane ovlaštenog laboratorija ENOLOŠKE STANICE VRŠAC

• Sa svakim novim turnusom, laboratorijska analiza briseva

Upravnik farme

Rukovodilac službe održavanja

33


DA/ NE


uspostavljen


od strane interne laboratorije; • Sa svakim novim turnusom, vrši

se uzorkovanje nazuvaka od strane ovlašćene područne veterinarske ambulantne te laboratorijska kontrola nazuvaka putem ovlaštenog laboratorija Veterinarski Specijalistički Institut Šabac.

• Dva puta godišnje kontrola opreme za gašenje požara od strane akreditovane institucije.

• Ispitivanje uticaja na životnu sredinu, okolnosti mikroklime, osvetljenosti, buke i hemijskih štetnosti od strane akreditovane institucije.

• Periodični pregled i ispitivanje spoljne i unutrašnje hidrantske mreže;

• Perdiodično ispitivanje gasnih instalacija;

• Pregled i ispitivanje opreme pod pritiskom;

• Pregled gromobranske instalacije.

Ocenjivanje i izveštavanje o uticaju na životnu sredinu. Je li jasno dokumentovano da viša uprava nadzire uticaj na životnu sredinu i prema potrebi poduzima odgovarajuće mere kako bi osigurala ispunjavanje obaveza u skladu s politikom uticaja na životnu sredinu i da ta politika ostane relevantna?

DA

Koordinator primarne proizvodnje redovno izveštava upravu o eventualnim odstupanjima. Direktor kontinuirano nadzire rad postrojenja i uticaj na životnu sredinu i po potrebi poduzima odgovorne mere

Koordinator proizvodnje

Direktor preduzeća

34


DA/ NE


uspostavljen


Je li jasno dokumentirano da viša uprava obavlja nadzor sprovođenja programa poboljšanja stanja uticanja na životnu sredinu najmanje jednom godišnje?

DA

U okviru godišnjeg izveštaja o poslovanju društva se temeljem obavljenih nadzora predlažu programi poboljšanja stanja uticanja na životnu sredinu.

Direktor preduzeća

Postoje li materijalni dokazi (npr. pisani postupci) da su pitanja uticaja na životnu sredinu uključena u sledeća područja, u skladu sa zahtevima?

DA Svi materijalni dokazi koji se tiču niže navedenih područja nalaze se kao prilozi ovog dokumenta.

Upravnik farme

• kontrola izmena procesa koji se odvijaju u postrojenju;

DA

Jednom godišnje sprovodi se kontrola kvaliteta proizvedenog đubriva od strane ovlaštene laboratorije.

Preuzimač stajnjaka

AGRO Vršac

• konstrukcija i pregled novih objekata i opreme, inženjerski i drugi kapitalni projekti;

DA Nedeljne koordinacije razvoja na nivou preduzeća

Direktor

• odobravanje kapitala; DA

Preduzeće donosi plan odobravanja kapitala, u sklopu kojeg su uključena i pitanja zaštite životne sredine

Direktor

• raspodela resursa; DA

Preduzeće donosi plan raspodele resursa u sklopu kojeg su uključena i pitanja uticaja na životnu sredinu.

Direktor

35


DA/ NE


uspostavljen


• planiranje; DA Preduzeće donosi plan raspodele resursa u sklopu kojeg su uključena i pitanja životne sredine.

Direktor

• uključivanje aspekata uticaja na životnu sredinu u uobičajene

radne postupke;

DA Prema dobroj poljoprivrednoj praksi.

Upravnik farme

Koordinator proizvodnje

• politika nabavke; DA

Preduzeće donosi plan nabavke, odnosno bavi se i politikom nabavke u sklopu koje su uključena i pitanja životne sredine.

Direktor Upravnik farme Koordinator proizvodnje

• obračunavanje troškova zaštite životne sredine vezano uz procese koji ih uzrokuju, a ne kao režijske troškove.

DA Ekonomski centar vodi evidenciju o mestima i vrstama troškova za zaštitu oživotne sredine

Rukovodilac ekonomskog centra

Sadrže li izveštaji preduzeća informacije o stanju životne sredine, koji se baziraju na rezultatima nadzora koji obavlja uprava (jednom godišnje ili u zavisnosti od učestalosti revizija); • informacije koje

zahtevaju regulatorna tela;

DA Godišnji revizijski izveštaj o radu Direktor

• informacije o efikasnosti sistema upravljanja s obzirom na ostavljene ciljeve i o budućim planiranim poboljšanjima.

DA Sektor proizvodnje i služba održavanja izveštavaju o efikasnosti sistema upravljanja.

Upravnik farme Rukovodilac službe održavanja

Daje li preduzeće izveštaje za javnost, po mogućnosti u obliku javnih saopštenja o stanju zaštite životne sredine?

DA U sklopu godišnjeg izveštaja o stanju društva daju se i obavestiti o zaštiti životne sredine

Direktor

36

4. OPERATIVNA DOKUMENTACIJA NA FARMI

Lista o izvršenoj sanaciji i dezinfekciji farme u remontu Kniga događaja i lista povremenih poslova Grafikoni dubine vode u bunaru Kniga kontrole posjetitelja Kniga kontrolnih vaganja peradi Tovne liste Lista evidencije dnevnog uginuća Lista dnevnog stanja mikroklime u objektima Lista deratizacije Prateći listovi i dokumenti za otpad Otpremnice/primke Tehnološki izveštaji Službena analitička izvešća Knjiga radnih zadataka Evidencija o vakcinaciji životinja i karenciji Lista dnevnih kontrola gasnog postrojenja

37

5. PRIKAZ OBJEKATA I MATERIJALA NA FARMI „RUKLADA“

Br.

Prostori za skladištenje, privremeno skladištenje,

rukovanje sirovinama, proizvodima i otpadom

Predviđeni kapacitet Tehnička karakterizacija

1. Silos za hranu uz uzgojne objekte (24) kom)

12 x 10 t i 12 x 16 t

Nadzemni rezervoar od pocinkovanog lima

2. Posuda za uginuća (predprostor objekata za tov), 12 kom

40 l Privremeno skladištenje uginulih životinja

3. Agregat 275 kW

Agregat na dizel gorivo, kapaciteta rezervoara 350 l za napajanje električnom energijom u slučaju nestanka električne energije

4. Objekt za skladištenje uginuća do zbrinjavanja

4 x 4 m2

Objekt za skladištenje uginulih pilića do zbrinjavanja (sakupljenog iz posuda za uginuća iz objekata za tov), betonsko dno objekta

5. Kontejner za otpad 7 m 3 Metalni zatvoreni kontejner

6. Objekat za energetiku 12 x 6= 72 m2 Objekt predviđen za kotlarnicu i radionicu

7. Portirnica U sklopu radničke kučice

Prostorija za radnike Službe bezbednosti koja čuva postrojenje i nadzire ulaz u farmu

Br. Ostale tehnički povezane

aktivnosti Karakterizacija i opis

aktivnosti Povezanost aktivnosti s određenim

tehnološkim jedinicama i skladištem

1. Zahvat vode iz bunara k.p. br. 337 Lajkovac

Qmax=0,80 l/s

Zahvat vode za tehnološke potrebe, sanitarne potrebe radnika i dezbarijere

2. Zbrinjavanje uginulih pilića i jedinki koje nisu iskoristive za tov

Posuda za uginule piliće i za odlaganje jedinki koje nisu iskoristive za tov (predprostor objekta za tov)

Uginule životinje i životinje koje nisu iskoristive za tov (škart) privremeno se odlažu u posude smeštene u predprostoru svakog objekta za tov. Uginule životinje i jedinke koje nisu iskoristive za tov se odvoze u kafilerije VU „Napredak“ Ćuprija tokom celog tova.

38

3. Sistem za ventilaciju i greanje

Ventilacija

izmena vazduha:

min: 0,4m3/h po kg životinje

maks: 6m3/h po kg životinje

Grejanje

grejalice snage 12 kW (16 grejalica po uzgojnom objektu)

Sistem za grejanje objekata za tov sastoji se od gasnih grejalica koje koriste prirodni gas. Ventilacija u objektima je mehanička. Ventilacija se koristi za održavanje optimalne temperature i vlage, i snabdevanje kiseonikom.

4.

Dezbarijere na ulazu u farmu (kolna i pešačka) i u svakom objektu za tov (12kom)

3,40 m x 8,00 m (kolna); vodonepropusno dno; ispunjena dezinficijensom širokog spektra delovanja

Dezinfekcija prevoznih sredstava, obuće ljudi za smanjenje rizika od pojave zaraznih bolesti na farmi

5. Sabirna jama

10 m3

Neutralizacija otpadnih voda iz dezbarijera koje sadrže dezinfekcijsko sredstvo

6. Crpna stanica 2 x 3,0 kW Crpna pumpa

Pumpanje vode iz bunara

7. Septička jama 10m3 Sakupljanje sanitarnih otpadnih voda

8. Gasna-redukciona stanica Pritisak glavnog voda 6 bara

Prirodni gas za grejanje

9. Trafostanica 250 kVA Napajanje električnom energijom

10. Objekat za radnike (radnička kućica)

-

Kancelarija upravnika farme, garderoba, tuš, sanitarni čvor, čajna kuhinja, skladišni prostor za rezervne delove.

39

6. MESTA JAVLJANJA EMISIJA I NEPRIJATNIH MIRISA NA FARMI „RUKLADA“

Mesto javljanja emisije Tehnički opis

Proizvodni objekti farme Unutrašnje dimenzije proizvodnog dela: 104,90 m x 14,00 m (12 objekata)

Ispust silosa za hranu 24 silosa za privremeno skladištenje stočne hrane

Sabirna jama Vodonepropusna sabirna jama kapaciteta 10 m3 namenjena za sakupljanje i neutralizacija otpadnih voda iz dezbarijera

Septička jama Vodonepropusna jama za sakupljanje sanitarnih otpadnih voda, kapacitet 10 m3 Nepropusna posuda za

uginuća (predprostor objekata za tov)

Privremeno skladištenje uginulih životinja i jedinki neiskoristivih za tov, 40 l

Objekat za privremeno skladištenje uginulih životinja do zbrinjavanja

Objekat za dnevno skladištenje uginulih pilića do zbrinjavanja (sakupljenog iz posuda za uginuća iz objekata za tov) kapaciteta 16 m3.

Kontejner za otpad Metalni kontejner s poklopcem, kapacitet 7 m3 komunalnog otpada

40

7. SIROVINE I DRUGI MATERIJALI KOJI SE KORISTE NA FARMI „RUKLADA“

7.1 Sirovine, sekundarne sirovine i druge materije

Br. Sirovine, sekundarne

sirovine i druge materije

Opis i karakteristike s posebnim

naglašavanjem opasnih materija

Jesu li raspoložive alternativne

sirovine koje imaju manji učinak na životnu sredinu

Godišnja potrošnja

Iskoristivost

1.

Oxsicid, aldekol, environ Virkon S Kreč Polisept, tečni hlor Dikonit

Sredstva za dezinfekciju

Ne

0,259 t 0,4 t

1,98 t 0,35 t

0,0066 t

2. Voda Pojenje živine, sanitarne potrebe radnika, dezbarijere

Ne 15.100 m 3

3. Stočna hrana

Žitarice, mineralne sirovine, vitamini, mikrominerali, dodaci za stočnu hranu

Ne 5.375,54 t

4. Prirodni gas Opasnosti: F + oznake Ne 321,5 m3

5 Prostirka Slama Ne 250 t

41

7.2 Potrošnja vode

Br. Zahvat vode

Upotreba vode u radu postrojenja

Potrošnja tehnološke i pitke vode

Ø (l/s)

Max (l/s)

m3/mes m3/god Potrošnja /jedinica

proizvoda

1. Vlastiti bunar

Tehnološke potrebe: napajanje pilića sanitarne potrebe dezbarijere (po potrebi)

1 - 2.684 32.212 20,33

l/brojleru/g

Opis zahvata, potrošnja površinske vode, podzemne vode i upotrebljene vode za ponovno korištenje, kvaliteta ulazne vode, obrada zahvaćene vode

Za tehnološke potrebe, na Farmi „Ruklada“ voda se crpi iz bunara, na k.p. 337 KO Rubribreza. Voda iz navedenog bunara se koristi za tehnološke potrebe, u količini do 0.80 l/s. Farma vodi evidenciju o korištenim količinama vode putem vodomera. Kvalitet vode analizira se u remontu, pre početka proizvodnog ciklusa 6 puta godišnje, tj. po jednom za vreme proizvodnog ciklusa (interno) i 4 puta godišnje eksterno. Kontrola kvaiteta vode vrši se u internoj laboratoriji Vindije u Plandištu i akreditovanoj laboratoriji Enološka stanica Vršac i Zavod za javno zdravlje Novi Sad.

7.3 Skladištenje sirovina i drugih materijala

Br. Prostori za skladištenje,privremeno skladištenje, rukovanje sirovinama,proizvodima i otpadom

Predviđeni kapacitet

Tehnička karakterizacija

1. Silos za hranu uz uzgojne objekte (24 kom): 12 silosa po 10 t + 12 silosa po 16 t

12 x 10 t + 12 x 16 t

nadzemni rezervoar od pocinkovanog lima

2. Posuda PVC džak za uginuća (predprostor objekata za tov, ukupno 12 kom)

40 l privremeno skladištenje uginulih životinja i jedinki koje su neiskoristive za tov

3. Objekt za skladištenje uginuća do zbrinjavanja

16 m2

objekat za skladištenje uginuća do zbrinjavanja, sa zamrzivačem, betonski pod objekta

4. Objekat za energetiku 12 x 6 m = 72 m2

objekt služi kao skladište i radionica, betonski pod u objektu

5. Kontejner za komunalni otpad 7 m3 metalni zatvoreni kotejner

42

7.4 Proizvodi i nusproizvodi koji nastaju na farmi „Ruklada“

Br. Postrojenje Proizvod i

poluproizvod Opis proizvoda i poluproizvoda

CAS brojevi Proizvodnja

(t/god)

1. Objekti za tov Tovni pilići (brojleri)

Tovni pilići - 3310,78

2. Objekti za tov Stajnjak Čvrsto đubrivo - 1.473

3. Objekti za tov Uginuća Uginuli pilići - 26,84

7.5 Potrošnja energenata na farmi „Ruklada“

Ulaz goriva i energije Potrošnja

jedinica/ godina

Toplotna vrednost

(GJ·jedin 1− )

Pretvoreno u GJ

Prirodni gas 321,5 m3 0,0333 GJ/m3 10.706

Mazut (lož ulje) 0 0 0

Kupljena toplotna energija 0 0 0

Kupljena električna energija 44.740 kWh 0, 0036 GJ/kWh 161.064

Ostala goriva 0 0 0

Ukupne ulazne količine energije i goriva

GJ 171.770

prilog 2 - opis proizvodnog postupkalajkovac.org.rs/wp-content/uploads/2019/01/prilog...iznosi...

Documents