TEHNOLOGIJA RADOVA

PRIPREMNI RADOVI

PREDMETNI NASTAVNIK:

DRAGAN ARIZANOVID

PRIPREMNI RADOVI

Pre početka izgradnje objekta izvođač radova se mora postarati da budu ispunjene sve mere i izvedeni radovi na pripremi izgradnje u obimu i na način koji obezbeđuje normalnu realizaciju projektovanog tempa izgradnje.

Pripremni radovi nisu obavezni predmet rada projektanata objekta a za projektovanje tehnologije i definisanje obima ovih radova je na raspolaganju samo mesec-dva dana.

Pripremni radovi podrazumevaju izvršenje organizaciono-tehničke pripreme za izvođenje građevinskih radova svih organizacionih jedinica građevinskih i drugih organizacija koje de biti neposredno angažovane na gradilištu ili de za potrebe gradilišta raditi i/ili isporučivati resurse i sredstva.

2

PRIPREMNI RADOVI VAN GRADILIŠTA

Pripremne radove, prema mestu njihovog izvođenja, delimo na gradilišne i vangradilišne.

Vangradilišni pripremni radovi mogu uključivati:

•izgradnju stambenih naselja za radnike i tehničko osoblje,

•izgradnju proizvodnih objekata neophodnih za razvoj proizvodne baze građevinske organizacije,

•izgradnju ili osposobljavanje prilaznih puteva, pruga, kanala odnosno objekata železničkih stanica i pristana,

•izgradnju ili proširivanje mreže za vodosnabdevanje,

•izgradnju dalekovoda za prenos elektro-energije i podizanje ili proširivanje transformatorskih stanica,…

3

4

PRIPREMNI RADOVI NA GRADILIŠTU

Unutar-gradilišni pripremni radovi treba da obuhvate i:

• oslobađanje gradilišta za izvođenje radova,

• izgradnju ograda sa kapijama i punktovima,

• planiranje gradilišta u cilju dovođenja njegove teritorije u tehnološki pogodno stanje,

• obezbeđivanje veštačkog osvetljenja i signalizacije za rad u nodnim uslovima,

• geodetske radove za prostorno lociranje mesta izgradnje i projektovanih osa,

• geodetske radove za polaganje instalacija, trasiranje puteva i izvođenje objekata,

• veštačko snižavanje nivoa podzemnih voda,...

5

PRIPREMNI RADOVI NA GRADILIŠTU

• izmeštanje postojedih i polaganje novih instalacija u cilju obezbeđivanja gradilišta resursima,

• uređivanje skladišnih površina i magacina za materijale, delove konstrukcije i opremu,

• adaptiranje postojedih i/ili izgradnju objekata proizvodne, pomodne i društvene namene,

• rekonstrukciju i izgradnju stalnih i privremenih puteva (vangradilišnih i unutargradilišnih puteva),

• transport do gradilišta mašina i montažu i probni rad uređaja/postrojenja (betonara, asfaltna baza, separacija),

• obezbeđivanje teritorije gradilišta protivpožarnim sistemima,...

6

7

8

ULOGA I ZNAČAJ PRIPREMNIH RADOVA

Pripremni radovi moraju omoguditi normalno odvijanje proizvodnih procesa u proizvodnim pogonima koji su deo logističke podrške projekta ili procesa koji se neposredno odvijaju na radnim frontovima.

Na primer, tehnička priprema za izvođenje građevinsko-montažnih radova treba da obuhvati i sledede radove:

•tehničko-tehnološko opremanje objekata i površina namenjenih za prefabrikaciju i montažu konstrukcija (montaža može biti krupna ili konvejerska),

•stvaranje na deponijama i u skladištima tehnološke rezerve građevinskih materijala i gotovih proizvoda kao i delova montažne konstrukcije objekata.

9

PRIPREMA TERENA

Priprema terena za izgradnju objekta ili njegovog dela (faze) može početi neposredno nakon izvršenja slededih predradnji:

•obeležavanja granica parcele koja je od strane nadležnih državnih službi dodeljena (prodata) investitoru za izgradnju objekta,

•postavljanja zaštitne ograde oko bududeg gradilišta, i

•postavljanja utvrđenih tačaka geodetske osnove.

10

ZAŠTITA OD GEOLOŠKIH PROCESA

Kada je gradilište smešteno na teritoriji pod uticajem prirodnih pojava kao što su:

•klizanje delova nestabilnih kosina,

•obrušavanje stenskog materijala,

•lavine u zimskom periodu,

•visok stepen zabladenosti,

•opasnost od potapanja,

potrebno je izvesti, prema specijalno urađenoj tehničkoj dokumentaciji, radove na adekvatnoj zaštiti ugrožene teritorije gradilišta od mogudih štetnih geoloških procesa.

11

UKLANJANJE RASTINJA

Uklanjanje vedeg rastinja sa površina na kojima se planira izvođenje objekata, puteva i instalacija može biti izvedeno:

•sečenjem stabala sa ostavljanjem korenja ispod terena; operacija može biti izvršena:

• ručno (sekirama, ručnim i motornim testerama),

• mašinski (nožem dozera), i

• uređajima koji imaju radni organ u obliku testerastog noža,

•sečenjem stabala i ručnim ili mašinskim vađenjem korenja (dozeri sa riperima),

•čupanjem stabala sa korenjem (izvodi se sajlama i lancima koji se povlače dozerima), ili

•spaljivanjem niskog i visokog rastinja (rizik od plamena).

12

UKLANJANJE RASTINJA

Skidanjem površinskih slojeva se nailazi i na arheološke sadržaje 13

RUŠENJE OBJEKATA U GRAĐEVINSKOM INŽENJERSTVU

Rušenju građevinskih objekata se pristupa zbog potrebe oslobađanja prostora za izgradnju novog objekta ili za upotrebu tog zemljišta za druge svrhe iz nekih drugih razloga kao što su ekonomski, tehnički, sigurnosni ili ekološki.

Uobičajeni razlog rušenja objekata jeste dotrajalost te građevine ili potreba za prenamenu tog prostora, a to je dosta uočljivo u razvijenim urabnim sredinama gde vrednost zemljišta određuje tip i vrstu a samim tim i vrednost građevine koja se može nalaziti na tom delu zemljišta.

Potreba za rušenjem građevine se može definisati i sa ekonomskog akspekta kada cena zemljišta veda od trenutne cene građevine koja se nalazi na njoj pa njihove vlasnike primorava da ih ruše pa da izgrade nove objekte koji de biti višestruko vrednije od uklonjenog objekta.

Prilikom dejstva prirodnih katastrofa (zemljotres, jaki vetrovi, oluje i sl.) ili ratnih dejstava u naeljnjnim urbanim sredinama, problem rušenja i uklanjanje se definiše kao prioritetan i važan posao koji treba obaviti kako bi se taj deo vratio u vitalno i funkcionalno stanje.

14

RUŠENJE OBJEKATA

Rušenje objekata se vrši angažovanjem ekipa stručnjaka koji su specijalizovani za primenu eksploziva u građevinarstvu, a program ove grupe radova zavisi od:

1.stanja u kome se objekat nalazi, pri čemu razlikujemo:

• rušenje odjednom celog objekta, ili

• rušenje celog objekta u fazama (po delovima), ili

• rušenje samo pojedinih delova objekta,

2.karakteristika lokacije objekta, jer:

• na lokaciji postoje infrastrukturni objekti i instalacione mreže koje ne smeju biti ugrožene rušenjem, ili

• lokacija nije opterećena opisanim sadržajima,

15

16

RUŠENJE OBJEKATA

Rušenje pomenutih objekata zavisi i od:

3.okoline koja je ugrožena radovima; razlike su kada se:

• rušenje izvodi u gradskom okruženju (u naselju), ili

• u vangradskim uslovima (daleko od stambenih i javnih objekata)

4.cilja koji se rušenjem objekta želi postidi, na primer:

• materijal srušenog objekta se želi reciklirati i upotrebiti, ili

• dobijeni materijal predstavlja građevinski otpad,... i sl.

17

OSNOVNI POJMOVI U RUŠENJU

Rušenje građevisnkih objekta predstavlja uklanjanje objekata kao i način ''dekonstrukcije'' i ponovnu upotrebu njenih elemenata.

Kada se kaže rušenje objekta obično se misli na ceo objekat, nezavisno od primene načina rušenja. U principu, ruši se ili ceo objekat ili deo.

Uklanjanje je aktivnost koji obuhvata zbrinjavanje ostataka tehnološkog procesa, zbrinjavanje i izmeštanje opreme, rušenje, zbrinjavanje korisnog materijala i trajno deponovanje nekorisnog materijala.

Metode se biraju u zavisnosti od: uslova projekta i ugovora, lokacije, dostupnosti opreme, tolerancije okoline.

Podela:

1.ručno rušenje

2.rušenje eksplozivom

3.rušenje udarom (kugla na bageru sa sajlama, danas se retko koristi)

4.rušenje sečenjem (u kombinaciji s različitim vrstama dizalica)

5.rušenje drobljenjem (bageri guseničari sa specijalnim alatima)

18

RUČNO RUŠENJE

• Kao vrsta preliminarne metode, služi za postepeno smanjenje visine malih objekata (uglavnom kude), koriste se električni ili pneumatski čekid i lomljeni delovi konstrukcija se baca kroz koš u vozilo koje je neposredno uz objekat i on dalje deportuje taj otpad.

• Takođe je ovde u upotrebi i mašinski način, rukovođenje bagerom ili buldezorom koji sa svojim radnim organima učestvuju u kontinualnom procesu rušenja, deo po deo.

• Ova metoda rušenja se primenjuje za visoke objekte gde je nemogude pristupiti mašinama. To su visoke i vitke konstrukcije ( dimnjaci ) i zgrade spratnosti vedeg od 20. odnosno građevine gde nije mogude primeniti mašinsko rušenje zbog ograničenog pristupa ili dohvata radnih organa.

19

RUČNO RUŠENJE

Priprema:

•U zavisnosti kakav je objekat u pitanju, zgrada se priprema nekoliko nedelja ili meseci.

•Neophodno je sve vredne materijale skloniti (npr. bakarna žica), ali i ''smrtonosne'' materijale (npr. stakla i izolacije) koji se pri rušenju rasparčavaju.

•Na prvih nekoliko spratova, da bi se oslabila struktura, na podovima se prave redovi rupa koji se pune nitroglicerinom, TNT-om ili C4, i spajaju se detonator kablom.

•Objekti iz bezbednosnih razloga treba da budu obmotani geotekstilnom tkaninom ili ograđeni specijalnim ogradama, da ne bi došlo do izletanja delova u okolinu.

•Posle eksplozije i usitnjavanja se delovi sakupljaju u kamione i odvoze do deponija.

20

RUČNO RUŠENJE

Prednosti:

•brz postupak za velike objekte ( moguda ušteda vremena),

•prilično jeftiniji od drugih metoda rušenja,

•pogodan za rušenje jakih čeličnih i betonskih objekata.

Nedostaci:

•ostaci nakon rušenja ostaju na tom delu, pa je neophodna upotreba mehanizacije za transport tih delova.

•konstrukcije koja se ruši mora biti pogodna za tu svrhu.

•nemogudnost kontrolisanja mesta pada objekta.

•postoji velika opasnost za ljude i okolne građevine od stradanja prilikom eksplozije.

•u urbanim sredinama, ovaj postupak je neprihvatljiv zbog bezbednosti.

21

RUŠENJE UDAROM

Radni organ je „kugla“ koja se obično kači na

kran i radi na 2 načina:

Slobodan pad: Kugla sa neke visine pada na

ploču najvišeg sprata, prilikom čega dolazi

do postepenog urušavanja unutar objekta.

Ljuljanje: Kugla se ljulja i udara u spoljne i

unutrašnje zidove i postepeno ih ruši.

Nekad je bila jedna od najboljih metoda (pored eksploziva). Danas se u svetu više ne koristi zbog nedovoljne kontrole ljuljanja i nedovoljno preciznog uticaja na bezbednosti.

22

RUŠENJE DROBLJENJEM

Danas je u svetu najraširenija ova metoda rušenja koja u osnovi ima građevinsku mašinu (bager guseničar) i hidraulički alati (ruka) za drobljenje betona i rezanje čelika.

Prvi put je viđena u Japanu početkom 70-ih godina.

Sistem rušenja ide po principu ''sprat po sprat''.

Metoda se najčešde koristi za ved polusrušene objekte, koji su se tokom vremena (usled delovanja različitih uticaja) sami od sebe urušili.

Obični hidraulički bageri služe za rušenje zgrade visoke spratnosti gde nije neophodno rušenje eksplozivom.

Poenta je u tome da preko tzv. Pusher-ruke dejstvom nazubljenog radnog oragana (tanjir, kuka) i dejstvom horizontalne sile, ruši zidove objekta, dok organi za rezanje (hidraulične makaze) služe za rezanje armature.

Takođe kao radni organ možemo staviti i pneumatski ili vibratorski čekid koji služi da svojim dejstvom ruši beton i cigle.

23

RUŠENJE DROBLJENJEM

• Danas postoje komercijalna rasploživa minijaturna hidraulička mašina koja zahvaljujudi svojoj maloj težini a izuzetno velikoj snazi mogu u urbanim sredinama da vrše rušenje zgrade do 15 spratova.

• Specijalizacija – razvoj novih vrsta hidrauličkih alata ( najpozatije su makaze sa više noževa za sečenje betona, čelika, grabilice, univerzalne makaze sa zamenjivim čeljustima, makaze za usitnjavanje konstrukcionih elemenata itd.),

• Minijaturizacija i robotizacija - razvoj tehnologije uopšte doprineo je i izuzetan pomak u razvoju metode rušenja.

• Još jedna inovacija u robotizaciji jesu i roboti sa čekidem i makazama za usitnjavanje međuspratne konstrukcije, a mini-utovarivači za utovar i odvođenje materijala.

• Poznate marke su Volvo, Komatsu, JCB...

24

RUŠENJE DROBLJENJEM

Karakteristike mašina za rušenje drobljenjem su sledede:

•Produžene ruke bagera radi vedeg dohvata alata za rušenje (obično 20-24 m a specijalnim slučajevima i preko 50m).

•Kontrategovi stabilizacije mašina kod rada sa dugačkim rukama.

•Pojačan donji ustroj

•Pojačan protok i pojačan pritisak (do 350 bara) radi lakše finkcije hidrauličkih alata težine 1,5 do 4,5 t.

•Proširene i produžene gusenice bagera radi bolje stabilnosti i smanjenja opteredenja mašine.

•Puna zaštita kabine (ojačane legurama gvožđa).

•Brze spojnice za brzu zamenu alata za rušenje.

•Težina ovakve mašine je za 30-40% veda od bazne mašine (bagera).

25

RUŠENJE DROBLJENJEM

Prednosti mašinskog načina rušenja su:

•Sigurno i efikasno rušenje (sa najmanjom mogudom bukom, prašinom i vibracijom).

•Troškovno uporedivo sa ostalim metodama rušenja.

•Ekološki prihvatljiva metoda jer omogudava postepeno i kontrolisano usitnjavanje materijala uz odvajanje svega što se može ponovo iskoristiti u gradnji tako da se otpad svodi na minimum.

Nedostaci:

•Ograničen dohvat (do 50 m),

•Skupa mehanizacija i oprema za rušenje (specijalni bageri su daleko skuplji od osnovih bagera sa noramlnim radom),

•Visoka cena transporta mehanizacije sa dugačkim rukama (povedava jediničnu cenu radova mašina a smanjuje njenu isplativost rušenja manjih građevina)

•Potrebna su posebno obučena lica za rukovođenje ovih mašina.

•Rušenje drobljenjem

27

RUŠENJE DROBLJENJEM

Povedanja dohvata - razvijanje bagera sa dužim rukama dohvata preko 50 metara (varijabilna teleskopska ruka 28-40 metara bagera Case 800CX i 51 m na bageru Komatsu PC 750SE, Kobelco SKI1600D dohvata 50,86 m).

Proizvođači imaju isti stil proizvodnje mašina a to je tip 3-delne konstrukcije, sa kratkim međukomadom i međusobno sinhronizovanim radnim cilindrima.

U zavisnosti od potrebne dužine ruke, može biti do 5 segmenata.

Bitna karakteristika bagera je što se ruka menja hidraulički (preko teleskopa koji diže prvi segment) pa se samim tim povedava raspon upotrebe bagera za više različitih poslova i skraduje vreme rušenja na različitim visinama.

Bager ima teleskopske stabilizatore koji mu daju potpunu stabilnost.

Teleskopska ruka može biti zamenjena i običnom rukom za kopanje u roku od 30 minuta.

28

EKSPLOZIVI

Eksplozivi su proste ili složene eksplozivne materije koje imaju osobinu da se pod uticajem spoljnjeg impulsa (udar‚ trenje‚ toplota) naglo razlože i pređu u gasovito stanje.

Pri eksploziji oslobađa se velika količina gasovitih produkata usled čega dolazi do naglog porasta pritiska i temperature, pri čemu se energija eksplozije pretvara u mehanički rad.

Pri eksploziji 1kg plastičnog eksploziva oslobodi se oko 4200kJ/kg energije u delidu sekunde.

Za masovno razaranje stena koristi se miniranje.

To je postupak kojim se pomodu eksploziva izaziva nagli razvoj gasova u malom prostoru. Gasovi izazivaju veliki pritisak i stena se raspada u sitnije komade po pločama koje pružaju najmanji otpor.

Da bi miniranje bilo uspešno eksploziv se zatvara u mali prostor.

29

EKSPLOZIVI

Prema načinu upotrebe i nameni eksplozivi se dele na: inicirajude; brizantne; privredne; barutne (potisne) i specijalne.

1.Inicirajući eksplozivi

Inicirajudi, podsticajni eksplozivi primenjuju se kao sredstva za izazivanje eksplozivnih procesa i drugih eksplozivnih materija.

2.Brizantni eksplozivi

Brizantni eksplozivi se, po fizičko-hemijskim osobinama, bitno razlikuju od inicirajudih eksploziva, pa je njihova namena raznovrsnija jer ih odlikuje velika razorna mod - brizantnost.

3.Plastični eksplozivi

Pod plastičnim eksplozivima podrazumevamo smeše određenih vrsta brizantnih eksploziva sa plastifikatorima izrađenim na bazi uljnih primesa.

U građevinarstvu i rudarstvu se koriste privredni eksplozivi. Najpoznatiji su

granulisani eksplozivi, a pored ovih postoje i kašasti eksplozivi (vodo-plastični).

30

PRIPREMA I PLANIRANJE RUŠENJA

Prikupiti svu tehničku dokumentaciju:

• Crtež postojede situacije obj.

• Sve podatke o konstrukciji

• Podatke o opasnim materijalima

• Detalji iz dokumentacije

Plan treba da sadrži:

• Plan svih spratova

• Prikaz konstrukcijskih elemenata

• Proceduru rušenja

• Rutu kretanja mehanizacije

• Mere predostrožnosti

• Stabilnost po fazama

• Plan upravljanja i odstranjivanja ruševina

32

PLANIRANJE (MERE PREDOSTROŽNOSTI)

Zbog nezaobilaznog uticaja na okolinu, nužno je preduzeti sve potrebne mere kako bi se materijal nastao rušenjem na sistematski način prikupio.

Smanjuju se štetni uticaji rušenja na okolinu, reciklirani materijal se ponovno koristi za novu izgradnju i čuvaju se prirodni resursi za budude generacije.

• Ograde (hoarding)

• Natkrivene staze (covered walkway)

• Skele (scaffoldings)

• Platforme za hvatanje malih delova (catchafans)

• Zaštitna platna (screen covers)

33

OSTALE MERE PREDOSTROŽNOSTI

Različite mere predostrožnosti:

• Obučeni radnici

• Postavljanje ograda

• Natkrivene staze

• Zaštitna platna od polietilena (kače se na skele)

• Hvatajude platforme

• Zatvaranje saobradaja i pešačkih staza

• Privremene potporne konstrukcije

• Zaustavljanje saobradaja (ako mora)

• Struja, voda, komunikacija

34

NAPOMENE OKO RUŠENJA OBJEKATA

• Miniranje iznosi manje od 1% ukupnog posla obavljenog u rušenju!

• Komercijalno rušenje objekata prosečno košta manje od 2% od cene zamenskog objekta!

• Izvođači rušenja učestvuju u nacionalnom interesu korišdenja recikliranog materijala, koristili su reciklirani materijal nastao rušenjem objekata mnogo pre nego što je to u javnosti postala "politički i ekološka ispravna stvar"!

• Industrija sve više smanjuje korišdenje prirodnih materijala u korist upotrebe recikliranog materijala!

• Sigurni i uspešni projekti rušenja zahtevaju radno iskustvo i tehničko znanje za izvršenje projekta ali isto tako i znanje vezano uz propise zaštite životne sredine!

• Rušenje objekata je danas brže, sigurnije i efikasnije, a u rukama profesionalaca, opasnost je kontrolisana!

36

RUŠENJE OBJEKATA ... ALI PAŽLJIVO

37

RECIKLIRANJE MATERIJALA PRILIKOM RUŠENJA

• Reciklaža je aktivnost koja se deli u dve grupe: reciklaža u fazi pripreme rušenja objekta i reciklaža obrade materijala nakon rušenja objekta.

• Prva faza predstavlja sortiranje i odlaganje korisnog matrijala da ne bi zagadile okolinu prilikom rušenja (staklo, plastika, bitumeni...) a druga faza sve vrste dorbljenja, usitnjavanja, pročišdavanja, prosejavanja materijala kao i deponovanje sekundarnih sirovina (metal, plastika, staklo...).

• Ključni uticaj rušenja objekata ogleda se kroz problem deponiranja građevinske šute. Odlaganjem šute na gradske deponije nastaje šteta za društvo jer se umesto njenog recikliranja i ponovnog korišdenja za potrebe nove izgradnje, za te istepotrebe koristi se novi prirodni materijal iz prirodnih, neobnovljivih izvora.

• Stoga je širi društveni interes da se sav građevinski šut nastao rušenjem građevina reciklira i na taj način se umanjiti potreba za sirovinama iz prirodnih izvora. Da bi reciklaža građevinske šute bila efikasna i ekonomski isplativa, ceo postupak je potrebno organizovati na planski i sistematičan način, koji de uključivati sve korake procesa.

38

RECIKLAŽA

Reciklaža materijala se prema vremenu izvođenja mogu grubo podeliti na dve osnovne grupe:

1.reciklaža u fazi pripreme objekta za rušenje, što obuhvata postupke sortiranja i odlaganja materijala koji imaju upotrebnu vrednost u zatečenom obliku i koje treba kao takve sačuvati u postupku rušenja. Ili je potrebno ukloniti ih radi sprečavanja trajnog zagađenja okoline prilikom deponovanja (plastika, staklo, bitumen itd.)

2.reciklaža u fazi obrade materijala nakon rušenja, što obuhvata sve postupke drobljenja, usitnjavanja pročišdavanja i prosejavanja materijala nastalog rušenjem (drobilice, uređaji za pročišdavanje vodom ili vazduhom, sita za prosijavanje i izdvajanje frakcija materijala) te zbrinjavanje sekundarnih sirovina (metal, plastika, staklo itd.).

39

Rušenja moraju biti uz mere tehničke zaštite i nakon pažljivog izbora vrste

eksploziva i proračuna količina, mesta i rasporeda eksploziva koji se mora

primeniti kako bi se minimizirala šteta nastala usled pratedih efekata rušenja

objekata.

40

MATERIJAL ZA ISKOP I NASIPANJE

Još u toku projektovanja objekta treba utvrditi količine materijala koje de biti iskopane i količine materijala koji treba nasuti i ugraditi oko objekta u okviru uređenja terena ili izgradnje pristupnih saobradajnica.

Ukoliko je to mogude kvalitetan materijal iz iskopa treba privremeno sačuvati deponovanjem i dobrom zaštitom, ali i izvršiti radove na otvaranju pozajmišta materijala.

Glavna izvorišta materijala su veliki useci u terenu koji nastaju duž trase magistralnih ili lokalnih saobradajnica ali se mogu koristiti i pozajmišta izvan gradilišta formirana u vidu materijalnih rovova.

41

POZAJMIŠTE MATERIJALA

Oblik i veličina izvorišta materijala zavise od:

• potrebnih količina materijala,

• topografskih uslova (podužni nagibi terena),

• karakteristika postojedih saobradajnica,

• nivoa podzemne vode i mogudnosti odvodnjavanja pozajmišta u toku eksploatacije t.j. građenja objekta,

• uslojenosti i kvaliteta materijala,

• vrste zemljišta na kome se pozajmište otvara (obradivo, vodnjaci...),

• visine naknade za otkup zemljišta,

• troškova rekultivacije zemljišta radi novog korišdenja.

42

ŠEMATSKI PRIKAZ SITUACIONOG RASPOREDA POSTROJENJA

ZA DROBLJENJE I SEPARACIJU KAMENOG MATERIJALA

43

44

Troškovi eksploatacije pozajmišta materijala su vrlo veliki pa se za velike

infrastrukturne objekte (saobradajnice, pruge i brane) zahteva analiza

eksploatacionih uslova, svih ekoloških uticaja na prirodnu okolinu i neophodnih

mera da se zona zahvatanja materijala kasnije rekultiviše kako bi eko-sistem

mogao da obnovi svoje funkcije.

45

NALAZI PRILIKOM ISKOPA

Prilikom izvođenja radova u tlu izvođač na lokaciji može naidi na različIte predmete i objekte, na primer:

• ostatke starih građevina,

• fosile (ljudske, životinjske),

• kovani novac,

• vredne predmete (nakit, oružje),

• antikvitete,

i druge predmete od arheološkog i geološkog značaja.

Svi pronađeni sadržaji se moraju snimiti i pažljivo iskopati a zatim, pre predaje investitoru kao zakonitom vlasniku, deponovati ili fizički obezbediti na način koji nede dozvoliti pojavu naknadnih oštedenja.

46

PRIPREMA SAOBRADAJNICA

Saobradajnice, prema kriterijumu podobnosti za efikasno korišdenje za transport materijala, opreme izvođača ili realizaciju opisanih privremenih radova, mogu biti:

• u derutnom stanju koje zahteva izradu potrebne tehničke dokumentacije i visoka ulaganja u njihovu rekonstrukciju,

• u operativnom stanju koje zahteva manje opravke saobradajnice i/ili objekata na njoj (mostovi, propusti, rigoli...) ili

• u stanju koje pruža dobre eksploatacione uslove ali zahteva preduzimanje profilaktičkih mera koje de saobradajnicu zaštititi od oštedenja koja se mogu očekivati pri transportu specijalnih tereta.

47

RADOVI NA OBELEŽAVANJU OBJEKTA

Projekt geodetskih radova sadrži obilje podataka o:

• tačnosti i pouzdanosti geodetskih mreža,

• tačnosti i pouzdanosti kontrolnih geodetskih mreža,

• metodama merenja i snimanja,

• metrološkom obezbeđenju geodetskih merenja,

• načinu obeležavanja tačaka objekta,

• eksproprijaciji,

• kontroli geometrije objekta po fazama izgradnje,

• oskultaciji objekta u toku izgradnje,

• kontroli geometrije montažnih elemenata,

• stabilizaciji tačaka geodetskih mreža i tačaka objekta...

48

OBELEŽAVANJE OBJEKTA

Radovi na obeležavanju obuhvataju sledede radove:

• izradu geodetske mikro mreže za obeležavanje objekata i montažu tehnološke opreme,

• obeležavanje osa privremenih objekata na gradilištu,

• prenos na teren osa stalnih objekata i linijskih infrastrukturnih sadržaja (putevi, pruge, instalacije),

• geodetsku kontrolu tačnosti geometrije izgrađenih objekata i izradu projekata izvedenog stanja,

• geodetska merenja deformacija terena i objekata u toku radova ili nakon njihovog kompletiranja.

Izvođač ih mora organizovati i izvesti sam ili u saradnji sa drugom, specijalizovanom organizacijom.

49

50

ELABORAT OBELEŽAVANJA OBJEKTA

Elaborat obeležavanja objekta sadrži sledede delove:

• projekt geodetske mikromreže tačaka kao osnove za obeležavanje, sa proračunom tačnosti merenja elementarnih veličina (uglova i dužina),

• podatke za obeležavanje glavnih osovina objekta,

• podatke i postupak detaljnog obeležavanja,

• postupak visinskog obeležavanja, i

• uputstvo kada i gde u fazi građenja treba sprovoditi kontrole geometrije i koji su zadaci službe geodetskog nadzora na gradilištu.

51

METODA OBELEŽAVANJA

Metoda obeležavanja određene tačke objekta zavisi od:

• konfiguracije zemljišta na kome je urađena mikromreža,

• karakteristika objekta koji se obeležava (vrsta, oblik, veličina objekta),

• značaja tačke za radove koje izvodimo (od toga zavisi potrebna tačnost obeležavanja na terenu),

• usvojenog sistema građenja objekta (obeležavanje se razlikuje za metode klasičnog i montažnog građenja jer grupe radova za koje je određena tačka značajna ne traju podjednako),

• udaljenosti tačke od okolnih tačaka mreže,...

52

GREŠKA PRI OBELEŽAVANJU

Dozvoljena veličina greške pri formiranju mreže zavisi i od:

• vrste i važnosti objekta (jedna je tačnost kod obeležavanja položaja tesarske radionice a druga kod obeležavanja osa temelja fabrike betona),

• vrste konstrukcije objekta (razlike postoje kod obeležavanja osa čelične konstrukcije i obeležavanja osa montažne betonske konstrukcije),

• vrste radova (tačnost se razlikuje kod zemljanih radova na širokom iskopu i zemljanih radova kod izrade slojeva kolovozne konstrukcije) i sl.

Izvođač mora stvoriti uslove da se greške eliminišu, jer one nastaju usled objektivnih ali i subjektivnih razloga.

53