privredni razvoj - kuda dalje? - · pdf file2. privredni razvoj i ekonomska politika...

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

39

Stojan Stamenkovi} *Miladin Kova~evi} ** Davor Savin ***Ivan Nikoli} ****Vladimir Vu~kovi} *****

PRIVREDNI RAZVOJ - KUDA DALJE?ECONOMIC DEVELOPMENT - HOW SHOULD WE PROCEED?

APSTRAKT: U radu je poku{ano da se od-govori na pitanja: gde smo se zatekli oktobra2000. godine u sistemskom i razvojnom smi-slu? Kakve su se promene dogodile tokomprotekle tri godine? Koji su glavni problemiu pogledu privrednog razvoja i, nasuprotnjima, stvoreni stereotipi? [ta su klju~nipropusti sa ekonomskog stanovi{ta? [ta tre-ba u~initi na kratak i na srednji rok?Uz obezbe|ivanje potrebnog nivoa investici-ja, kao najva`nije poluge odrìvog razvoja irasta bruto-doma}eg proizvoda, potrebno jeda budu osigurani i: uslovi za efikasno funk-cionisanje trì{ta, ~vrsta i nekompromisnapravna za{tita poslovanja, inovativni me-nad`ment, savremena tehnolo{ka baza. Utakvim uslovima }e mo}i da se sprovedetransformacija privrede, da se obezbedi traj-ni privredni rast i da se uredno servisiraspoljni dug. Alternativa je populisti~ki sce-nario, sa kratkoro~nim rastom standarda injegovim padom na srednji i dugi rok.

KLJU^NE REÎ: privredni razvoj, ekonom-ska politika, investicije, li~na potro{nja, odrì-vost spoljnog duga

ABSTRACT: This paper attempts to answerthe following questions: where were we in a sys-temic and development sense in October 2000?What changes have occured in the last threeyears? What are the main problems regardingeconomic development and, opposed to them,the created stereotypes? What are the key mis-takes from economic aspect? What should bedone in the short run and in the medium run?In addition to providing the necessary level ofinvestiment, as the most important tool of sus-tainable development and growth in grossdomestic product, it is also necessary to ensure:conditions for efficient market functioning,firm and uncompromising legal potection ofbusinesses, innovative management, moderntechnological base. If such conditions are ful-filled, it will be possible to transform the econo-my, to ensure sustainable economic growth andto regularly service foreign debts. The alterna-tive is a populist scenario, with a short-run risein living standards and its fall in the mediumand long run.

KEY WORDS: economic development, eco-nomic policy, investment, consumer spending,foreign debt sustainability.

^LANCI/ARTICLES

* Ekonomski institut (spoljni saradnik)** Republi~ki zavod za statistiku*** Ekonomsko poslovna fakulteta, Maribor**** Ekonomski institut***** Ekonomski fakultet Beograd

UVOD

Izbori 2000. godine bili su izbori protiv dotada{nje vlasti. Parlamentarni izbo-ri na samom kraju 2003. trebalo bi da budu izbori za budu}nost. Namera oveanalize nije da sugeri{e prednosti ili nedostatke programske ponude ove ili onestranke. Ona bi trebalo da, u odre|enoj meri, pomogne da se u tim ponudamarazlu~e deklarativna obe}anja, karakteristi~na za svako predizborno obra}anjejavnosti, od jasno definisane politike koja treba da dovede do optimalnog razvo-ja, sa realno dimenzionisanim komponentama tog razvoja.

Zbog toga smo ovde poku{ali da potraìmo odgovore na slede}a pitanja:• Gde smo se zatekli oktobra 2000. u sistemskom i razvojnom smislu?• Kakve smo gre{ke napravili u prvim procenama mogu}eg razvoja nakon

toga i za{to?• Kakve su se promene dogodile tokom protekle tri godine ?• Kakva su iskustva uspe{nih zemalja u tranziciji?• Koji su glavni problemi u pogledu privrednog razvoja i, nasuprot njima,

stvoreni stereotipi?• [ta su klju~ni propusti sa ekonomskog stanovi{ta • [ta treba u~initi (pretpostavlja se da je dugoro~ni cilj pristupanje Evrop-

skoj uniji)a) na kratak rokb) na srednji rok

Ovaj rad ne predstavlja posebnu studiju sa temom koja je istaknuta u naslo-vu, ali se oslanja na kori{}enu literaturu i na rezultate dveju studija u kojima suu~estvovali autori (Strategija Srbije za pridruìvanje SRJ Evropskoj uniji, 2002. iKonkurentnost privrede Srbije, 2003), na istraìvanje ~iji su rezultati objavljenikao tema meseca u MAP-u, pod naslovom Privredna aktivnost i mogu}nosti pri-vrednog rasta, na podatke iz Godi{njeg izve{taja IFC Svetske banke, kao i na podat-ke drugih me|unarodnih institucija te doma}ih statisti~kih institucija. Zbog togasu u nekim segmentima odgovori mogli biti vi{e, u nekim manje potpuni, negdesu u dovoljnoj meri dokumentovani, pre svega kvantitativnom analizom, negdeje ona prisutna tek u naznakama. Ova ograda autora je va`na da bi se podvukloda su oni ne samo svesni mogu}ih propusta zbog kratko}e vremena i nepotpunihinformacija, nego i otvoreni za dopunske argumente, pa i osporavanja.

1. NASLE\E KAO IZVOR HRONI^NE KRIZE

Prethodni sistem je po logici svojih sopstvenih postulata (dru{tvena svojinaza{ti}ena koncepcijom zatvorene autarki~ne privrede; skupa, neefikasna i multi-

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

40

S. Stamenkovi}, M. Kova~evi}, D. Savin, I. Nikoli}, V. Vu~kovi}

plikovana dràva na raznim nivoima) doveo do dubokih strukturnih dispropor-cija.

Najo~igledniji pokazatelj ovog toka, koji se moè pratiti u dugom perio-du, je efikasnost investicija (porast dru{tvenog proizvoda na 100 dinara bru-to privrednih investicija u osnovna sredstva). Ta efikasnost je u nizu decenija(od pedesetih godina) opadala i pre{la u negativnu zonu tokom osamdesetih.Osamdesetih godina je udeo investicija u dru{tvenom proizvodu prepolo-vljen, a sam dru{tveni proizvod per capita je stagnirao na nivou tada{njeSFRJ.

Hroni~na kriza prerasla je u akutnu otpo~injanjem raspada Jugoslavije.Tome su prethodili poreme}aji u robnim tokovima (“bojkot slovena~ke ro-be” u Srbiji, prekid platnog prometa izme|u republika kao odgovor na neo-vla{}enu emisiju Narodne banke Srbije, i sl). SR Jugoslavija je konstituisana uprole}e 1992. a odmah nakon toga su usledile sankcije Ujedinjenih nacija(krajem maja 1992). One su obuhvatile trgovinski i finansijski embargo. Dr-àva podràva socijalni model zasnovan na socijalnoj funkciji preduze}a i naemisionom finansiranju, te model funkcionisanja dràve na bazi inflatornogporeza. Poku{ajima da se istovremeno kontroli{u cene dodatno je ubrzanadestrukcija realnog sektora ekonomije. Socijalna funkcija je ostavljena pred-uze}ima.

Ova istorija je u skladu sa investicionim ulaganjima u poslednje dve decenijepro{log veka. Privreda je bila podinvestirana tokom osamdesetih i naro~ito to-kom devedesetih godina kada se u nju vra}alo manje od polovine amortizacije.Privreda Srbije se tako u 2000. godini zatekla sa strukturom koja je zaokruènapre ~etvrt veka, krajem sedamdesetih. Najteè je stanje u industriji. Ona traì ve-lika investiciona ulaganja i stvaranje nove strukture.

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

41

Privredni razvoj - kuda dalje?

Zato je problem investicionog ulaganja tesno povezan sa pitanjem privred-nog rasta i zapo{ljavanja. Statisti~ki podaci potkrepljuju ovaj istorijat.

Ve}i deo nasle|enih industrijskih kapaciteta, posebno u metaloprera|iva~-kom kompleksu (velike dru{tvene firme) sada su mrtvi kapaciteti. Sva odstupa-nja navi{e od osnovnog recesionog trenda su vrlo kratkoro~na i zavr{avaju seuporedo sa iscrpljivanjem inflatornih konjukturnih podsticaja proizvodnji. Uovim drasti~nim ~injenicama – koje je tek trebalo sagledati – le`i i odgovor na pi-tanje za{to smo podlegli euforiji neposredno posle promene vlasti i prognoziralivi{e stope rasta industrijske proizvodnje i dru{tvenog proizvoda od onih koje subile realno mogu}e.

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

42


2. PRIVREDNI RAZVOJ I EKONOMSKA POLITIKA 2001-2003.

2.1. SINTEZA OSTVARENIH PROMENA U PRIVREDNOM SISTEMU IMAKROEKONOMSKOJ POLITICI

Prethodna faza u postepenom preuzimanju zakonodavstva EU (Sporazum ostabilizaciji i pridruìvanju je intermedijarni a u~lanjenje u EU strate{ki cilj) uoblasti jedinstvenog trì{ta sastoji se u tranziciji privrednog sistema u trì{ni si-stem. Ta je faza u Srbiji otpo~ela odmah posle promene vlasti na saveznom nivou(5. oktobra 2000).

Ovo se odnosi, prvo, na monetarni sistem. Osnovni monetarni aran`man jedoma}a valuta sa centralnom bankom. Izmenama Zakona o NBJ obezbe|ena jenezavisna pozicija centralne banke, eliminisana je funkcija pokrivanja kvazifi-skalnih deficita. Progla{ena je interna konvertibilnost. Vra}anje poverenja u di-nar omogu}ilo je da se remonetizacija u drugom polugo|u 2001. ubrza i da cen-tralna banka stekne mogu}nost autonomnog vo|enja monetarne politike.

Drugo, liberalizovane su cene, sem u energetici i komunalnim uslugama.Pre toga su cene u enormnoj meri bile pod kontrolom. Posle prvog cenovnogudara zbog zate~enih ekstremnih distorzija cena u prehrambenoj industriji, ovesu cene stabilizovane na trì{nim osnovama.

Tre}e, napravljen je odlu~an korak ka punoj liberalizaciji spoljne trgovine.Svi proizvodi su stavljeni na reìm slobodne trgovine, a carinske stope su unifici-rane u 6 grupa. Prose~na nominalna carinska stopa je (po~etkom 2001. godine)redukovana sa 13,2% na oko 9,4%.

Posle formiranja Vlade Republike Srbije, po~etkom 2001, u~injeni su mnogizna~ajni tranzicioni potezi koji su zahtevali zakone iz republi~ke nadle`nosti.Najva`niji obuhvataju:

• radikalne promene u fiskalnom sistemu – javna potro{nja je postalatransparentna, fiskalni sistem postaje efikasan, ukinuta su sva parafiskal-na zahvatanja, prihodi su pove}ani, fiskalni deficit je stavljen pod kon-trolu. Donet je Zakon o budètskom sistemu te zakon o budètskom po-stupku.

• dono{enje Zakona o privatizaciji, utemeljenog na tenderskoj i aukcij-skoj prodaji, na osnovu kojeg su potkraj 2001. realizovani prvi tenderi; utoj godini napravljeni su prvi koraci u restrukturisanju realnog sektora,najve}i intenzitet privatizacija je dostigla u 2003. godini. Realan problemnastaje zbog toga {to nije blagovremeno donet novi zakon o ste~aju, bezkoga ne}e mo}i da se privatizuje veliki broj preduze}a optere}enih dugo-vima i vi{kovima radne snage;

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

43


• dono{enje Zakona o radu, kao prve pretpostavke formiranja trì{ta radana trì{nim principima;

• sklapanje standby-aran`mana sa MMF-om; obavljene su tri revizije samisijama MMF-a koje su sprovo|enje aran`mana visoko ocenile (“im-presivni rezultati”); na njega je nadovezan trogodi{nji produèni aran-`man sa MMF-om, kojim su obuhva}ene i sistemske promene u okvirutranzicije u trì{nu ekonomiju. Realizacija tog aran`mana je bila uspe-{na, ali je trenutno u zastoju zbog toga {to nije donet budèt za 2004. go-dinu i {to je u zastoju zakonodavna aktivnost;

• povoljno ure|ivanje odnosa sa bilateralnim i multilateralnim poveri-ocima (ostalo je da se to jo{ u~ini sa manjim delom duga prema komer-cijalnim poveriocima) – time su stvoreni uslovi za punu normalizacijufinansijskih odnosa sa svetom i za uredno servisiranje obaveza sa na{estrane; ostaje, me|utim, da se vidi kako da se servisira dug koji je pripi-san Kosovu: administracija UNMIK-a odbija servisiranje tog duga, a nedozvoljava ni bilo kakvo usmeravanje fiskalnih prihoda za tu namenu.

2.2. STABILIZACIJA

Devizni kurs je uspe{no stabilizovan u reìmu kontrolisanog fluktuiranja ikonvertibilnosti u teku}im transakcijama, i u uslovima visokog spoljnotrgovin-skog deficita i deficita teku}ih transakcija u platnom bilansu. Ovo je bilo mogu}ezahvaljuju}i, pre svega

a) donacijama,b) kreditima pod koncesionalnim uslovima,c) porastu nove devizne {tednje,d) visokom neto prilivu od menja~kih poslova,e) prilivom od na{ih gra|ana u inostranstvu.U 2003. godini politika kursa je bila ne{to elasti~nija: tokom prvih jedanaest

meseci kurs evra prema dinaru je porastao za 10%, pri rastu doma}ih cena za7%. Devizne rezerve (uklju~uju}i i one u bankama) na kraju 2003. iznosi}e iz-me|u 4,4 i 4,5 milijardi dolara, pa je njima pokriven skoro {estomese~ni uvoz ro-be i usluga projektovan za 2004. godinu.

Uz otklanjanje cenovnih dispariteta, inflacija je svedena sa 113% u 2000, na8% koliko se procenjuje da }e izneti u 2003. Ovo je bilo mogu}e zahvaljuju}i do-bro odmerenoj monetarnoj politici, ali i visokom deficitu u razmeni robe i uslu-ga sa inostranstvom (izme|u 21% i 23% bruto doma}eg proizvoda), koji je pred-stavljao dodatna sredstva za raspodelu. To je omogu}ilo stabilizaciju cena i pored

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

44


toga {to je potro{nja rasla po pribli`no dvostruko ve}oj stopi od bruto doma}egproizvoda (GDP)

Odrìvost ovih rezultata u stabilizaciji kursa i cena zavisi}e od dveju grupa ~i-nilaca. Prvo su preformanse koje }e se ostvarivati u platnom bilansu – kako upogledu pove}anja izvoza, tako u pogledu priliva stranih investicija (o ~emu }ebiti re~i kasnije). Drugi je ~inilac vezan za doma}u politi~ku scenu, odnosno zapitanje da li }e vlast proistekla iz novog odnosa snaga koji }e se formirati u Skup-{tini vr{iti pritisak za monetarnu politiku i posegnuti za »mekim kreditima« radiispunjavanja predizbornih obe}anja o brzom rastu proizvodnje i zaposlenosti.

2.3. ZARADE, STANDARD I ZAPOSLENOST

Prose~na zarada u septembru 2000 je u Srbiji iznosila 2576 dinara (oko 80nema~kih maraka). Od tada pa do septembra 2003 neto prose~ne neto zarade sudostigle 11953 dinara tj. oko 190 eura (ili oko 380 nekada{njih nema~kih mara-ka). Zarade su neprekidno u ovom periodu rasle i nominalno i realno. Ukupannominalni rast prose~nih zarada u ovom periodu bio je 306% dok su u isto vre-me tro{kovi ìvota porasli za 139%. Zarade su tako realno porasle za 70%. Akose pogledaju zarade u odgovaraju}em deviznom izrazu na po~etku i na kraju pe-rioda rast je zna~ajno ve}i i od realnog i od nominalnog (oko 375%), {to odraà-va realnu aprecijaciju doma}e valute u celom posmatranom periodu.

U posmatranom periodu nije se dogodio o~ekivani zna~ajan pad zaposlenostikoji uobi~ajeno prati tranzicione procese. S jedne strane, nije obavljena reforma jav-nog sektora a, s druge strane, nije dovr{ena privatizacija dru{tvenog sektora indu-strije, naro~ito onog sa velikim brojem radnika, a zbog potrebnog pomaka u vreme-nu nisu jo{ ispoljeni svi efekti obavljene privatizacije u pogledu restrukturacije i re-organizacije. Tako|e je privatni sektor malih preduze}a i radnji pove}avao broj za-poslenih i tako delom kompenzirao pad broja zaposlenih u velikim i srednjim pred-uze}ima. Kako izgleda op{ta slika u pogledu kretanja zaposlenosti u posmatrane dvedo tri godine najbolje se moè sagledati na osnovu Ankete o radnoj snazi (Statisti~kigodi{njak Jugoslavije 2001 i Statisti~ki godi{njak Srbije i Crne Gore 2003).

U 2000 (oktobar), prema ovoj anketi, bilo je 2149911 zaposlenih u Srbiji. Odtoga je bilo oko 322 hiljade zaposlenih ili vlasnika u privatnim radnjama. Ukup-no u privatnom sektoru bilo je 418665 zaposlenih. Dakle, ne{to manje od 100 hi-ljada zaposlenih bilo je u malim privatnim preduze}ima. (Ovde se tzv. me{ovitapreduze}a, sa delimi~no privatnim kapitalom, ne posmatraju u okviru privatnogsektora.) U 2002. (oktobar) ista anketara daje ukupan broj zaposlenih u Srbiji od2063624. Od toga je u privatnom sektoru (ukupno) zaposlenih bilo 482754.Ukupan broj zaposlenih je u dvogodi{njem periodu reformi i stabilizacije pao za

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

45


svega 4%. Ne{to dublji pad bi bio da nije do{lo do izvesnog rasta zapo{ljavanja uprivatnom sektoru malih preduze}a i privatnih radnji (za oko 15%).

Pad broja zaposlenih u preduze}ima i ustanovama (sva pravna lica), premastatisti~kim izvorima, u toku 2003. (preciznije od septembra 2002. do septembra2003) je oko 3%. Pad ukupnog broja zaposlenih u ovom periodu je i manji budu-}i da se moè pretpostaviti da je broj radnji rastao. Ovde treba imati u vidu da jestara statisti~ka definicija zaposlenog kao “stalno zaposlenog” nepodesna. Zato seu Anketi o radnoj snazi barata sa konceptom “teku}e zaposlenosti”(koncept ILO).U kontekstu teku}e zaposlenosti, broj nezaposlenih prema evidencijama zavodaza zapo{ljavanje nije verna slika. Tako je broj nezaposlenih (onih koji su prijavlje-ni zavodima za zapo{ljavanje) oko 960 hiljada (sredinom 2003). Ukupna radnasnaga u Srbiji (zaposlena i nezaposlena), prema Anketi o radnoj snazi 2002, je oko3,5 miliona. Stopa nezaposlenosti sa kojom se ~esto barata bila bi oko 27%. (Bara-ta se i ve}im stopama, ali je tada re~ o pogre{nom ra~unu ili definiciji). Stvarnastopa nezaposlenosti, na osnovu Ankete o radnoj snazi u oktobru 2002, je oko13%. (Anketa o radnoj snazi za 2003. u statistici naàlost jo{ nije obra|ena).

Popularno merenje siroma{tva (korektno i uporedivo izvedeno na bazi stati-sti~kih izvora) daje sliku promene u skladu sa kretanjima zarada, li~ne potro{njei zaposlenosti. Standardna metodologija merenja siroma{tva je u dobroj meri ar-bitrarna. Slika zavisi, pre svega, od definisane “korpe” kao egzistencijalnog mini-muma. Poznat je kriterijum “jedan dolar na jedan dan”, koji svakako nije mero-davan na evropskom tlu. Svetska banka je definisala “korpu” koja je primenjenau jednom istraìvanju kod nas u junu 2002. (LSMS anketa o merenju ìvotnogstandarda). Po toj anketi u navedenom momentu u Srbiji je ocenjeno da “siro-ma{nih” ima oko 10%. Obra~unali smo (i ovde ih navodimo) mere siroma{tvaprema liniji siroma{tva koju odre|uje standardna korpa namirnica i pi}a za ~e-tvoro~lano doma}instvo (biv{eg) Saveznog zavoda za statistiku a na bazi podata-ka teku}e Ankete o potro{nji doma}instava koju vodi statistika.

Indeksi siroma{tva po godinama su slede}i:

Evidentan je radikalan pad nivoa (indeksa) siroma{tva u periodu 2000-2003.

Standardna mera nejednakosti u pogledu raspoloìvih sredstava je tzv. Ginikoeficijent. Veli~ine ovog koeficijenta su izvedene kroz celu pro{lu deceniju i pe-riod posle 2000:

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

46


Relativna nejednakost je tako|e opadala sa smanjenjem op{teg nivoa siroma-{tva posle 2000, ali ne radikalno.

Mi smo se u pogledu stepena razvijenosti u 2001. godini na{li na pribli`no25% one pozicije prema Sloveniji koju smo imali 1989. godine ako se ona meribruto doma}im proizvodom per capita. Konkretno, 1989. godine dru{tveni pro-izvod po stanovniku u Srbiji i Crnoj Gori (bez Kosova) iznosio je polovinu ono-ga u Sloveniji. U 2001. bruto doma}i proizvod SRJ iznosio je negde izme|u 12%i 13% slovena~kog. Ovako dubok pad uslovljava utisak da se „ni{ta nije prome-nilo“: ni potro{nja pove}ana za ~etvrtinu ne izgleda bliè vrhu „bunara“ sa ko-ga je po~eo sunovrat.

2.4. PROBLEM PRIVREDNOG RASTA I STRUKTURNE PROMENE

Vaàn potez u~injen je konsolidacijom finansijskog sektora. Likvidacijom~etiri najve}e dràvne banke otpo~eo je proces vra}anja poverenja u bankarskisektor i dràvu, kao garanta solidnosti tog sektora. Po~ela je da se formira nova,pre svega devizna {tednja. Ukidanje ZOP-a i preno{enje platnog prometa u ban-ke pro{lo je gotovo bezbolno, nisu se ostvarile slutnje o mogu}im zastojima uplatnom prometu. To i ulazak privatnih banaka u sistem moè se smatrati najva-`nijom strukturnom promenom na po~etku tranzicije. Kasni privatizacija ba-naka koje su sada u dràvnoj svojini. U vezi sa ste~ajnim postupkom prema ban-kama kojima NBS oduzima dozvole za rad javlja se problem u vezi sa efikasno{}upravosudnog sistema, a ima i indicija o tome da postoje i politi~ke prepreke zaotvaranje ovakvog postupka prema odre|enim bankama.

Sve {to je do sada re~eno o rezultatima u proteklom trogodi{njem periodu jeop{tepoznato i manje-vi{e nije sporno. Mnogo je delikatnija situacija sa real-nim sektorom, za koji su naj~e{}e vezana ne samo kontroverzna tvr|enja u okvi-ru politi~kog marketinga, nego i u okviru diskusija u stru~noj javnosti. Ovde }e-mo poku{ati da ne{to temeljnije odgovorimo na tri pitanja:

• {ta se doga|a sa privrednom aktivno{}u – koja se obi~no reprezentujedinamikom industrijske proizvodnje – i kakav uticaj na nju imaju pro-mene u svojinskoj strukturi;

• {ta je uzrok i kakve su posledice visokog trgovinskog deficita na kratak isrednji rok;

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

47


• koji su uslovi za podizanje konkurentnosti srpske privrede i ubrzanjaprivredne aktivnosti, posebno proizvodnje, a time i za pove}anje zapo-slenosti i standarda.

3. NEKA SPECIFI^NA PITANJA MERENJA PRIVREDNOG RASTA

3.1. PRISTUP

Teku}i privredni rast ~esto se reprezentuje dinamikom fizi~kog obima indu-strijske proizvodnje, jer je ona najve}i agregat i statistika je redovno snima umese~nim intervalima. Analiza koju smo zapo~eli da bi se rasvetlilo pitanje razli-ke izme|u dinamike fizi~kog obima industrijske proizvodnje koju prate stati-sti~ki organi i stvarne dinamike bruto doma}eg proizvoda (GDP) po cenamaproizvo|a~a u industriji dala je znatno {ire rezultate koji se odnose na struktur-ne promene u industriji, pa i privredi u celini. Ni obra~un ni ova analiza nema-ju karakter potpunog i kona~nog rada, ve} ih treba uzeti kao podsticaj za pristu-panje temeljnoj analizi strukturnih promena u na{oj privredi.

Za analizu su kori{}eni podaci zavr{nih ra~una za 2001. i 2002. godinu. Naosnovu tih podataka ocenjena je dodata vrednost, ili value added (VA), kojom bise za industriju reprezentovao GDP po cenama proizvo|a~a. Ovde postoje od-stupanja, jer se, na jednoj strani, GDP utvr|uje po principu ~istih delatnosti, a uzavr{nim ra~unima su preduze}a razvrstana u oblasti i grane1 po principu prete-`ne delatnosti. Na drugoj strani, ovde se nismo upu{tali u procene onog dela in-dustrije koji nije obuhva}en zavr{nim ra~unima i u ispravke koje sprovode stati-sti~ki zavodi u procesu izra~unavanja GDP-a. Ipak ovo, po na{oj oceni, nije mo-glo deformisati me|ugodi{nju dinamiku i odnose me|u sektorima svojine u me-ri koja bi obezvredila zaklju~ke ove analize. Za reprezentovanje dodate vrednostikori{}en je zbir prihoda od prodaje i prira{taja zaliha umanjen za direktne rasho-de, subvencije i za iznos svih relevantnih intermedijarnih tro{kova, me|u kojimasu najve}i tro{kovi goriva i energije, sa izraèno natprose~nim pove}anjem cena.Za ukupnu industriju je procenjen ukupan deflator: na osnovu njenih proizvo-|a~kih cena (indeks 108,7) i cena njene spoljnotrgovinske razmene, on treba daiznosi 10,5%. Dodata vrednost u industriji u 2002. bila je nominalno ve}a za15,3%. Deflacionirano cenama proizvo|a~a realno pove}anje bi iznosilo 6,1%, adeflacionirano pomenutim deflatorom 4,4%. Tako izra~unat realni rast VA jeunekoliko potcenjen, jer prira{taj zaliha nije sveden na prose~ne cene u svakojgodini (cene su u 2001. rasle brè, pa bi i korekcija prira{taja zaliha naniè u tojgodini bila ve}a, a time i stopa rasta dodate vrednosti u 2002).

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

48


1 Grane su ovde prikazane prema Jedinstvenoj klasifikaciji delatnosti.

Vaì, dakle, zaklju~ak da je u industriji dodata vrednost rasla brè nego {tosugeri{e stopa rasta fizi~kog obima industrijske proizvodnje koju su objavilistatisti~ki zavodi (1,7%). Ova se razlika obja{njava ekspanzijom proizvodnje udelu privatnog sektora koji nije obuhva}en redovnim statisti~kim snimanjemindustrijske proizvodnje i zaostajanjem stvaranja dodate vrednosti u delu in-dustrije koji je jo{ uvek u dru{tvenoj svojini.

Broj izve{taja koji statistika redovno prima od industrijskih preduze}a variraizme|u 1600 i 2000 i ona se uglavnom nalaze me|u onih 2100 preduze}a koja suovde ozna~ena kao me{ovita svojina i ostala industrija2. U grupi privatna svojinanalazi se oko 11 hiljada preduze}a. To su uglavnom novonastala mala i srednjapreduze}a u privatnoj svojini, koja statistika, za sada, ne prati redovno. Vidi seda je u njima dodata vrednost pove}ana za vi{e od polovine; ako se uzme deflatorza celu industriju (u privatnom sektoru on bi mogao biti i manji), dodata vred-nost u ovom sektoru svojine pove}ana je za (najmanje) 37%. U preostalom deluindustrije – na koji se, zapravo, i odnosi objavljeni indeks fizi~kog obima – dina-mika dodate vrednosti ~ak i ne prati fizi~ki obim. Ali privatni sektor koji mese~-na statistika «ne vidi» u 2002. je ve} dostigao vi{e od 17% dodate vrednosti. Daje obuhva}en porast fizi~kog obima te proizvodnje, rast fizi~kog obima za ~itavuindustriju u 2002. iznosio bi skoro 6%.

Ono {to se odmah moè izvesti kao vaàn zaklju~ak odavde jeste rapidnodalje propadanje preduze}a u dru{tvenoj svojini. U znatnom delu tih preduze-}a, pa i grupi u celini, i kada rade (uz pomo} subvencija, na primer) i pove}ava-ju fizi~ki obim proizvodnje – dodata vrednost se realno smanjuje. Gubici sedalje pove}avaju, a vrednost preduze}a umanjuje.

Tokom 2002. godine broj zaposlenih u industriji je smanjen za skoro 52 hilja-de radnika, jer je u sektoru dràvne, dru{tvene i me{ovite svojine smanjen za 64,5

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

49


2 Dodata vrednost u grupi me{ovita svojina nominalno je rasla ne{to brè nego u onom ostatkukoji ~ine preduze}a u ~istoj dràvnoj i dru{tvenoj svojini, u kome je, po ovom obra~unu, real-no smanjena.

hiljada radnika – ali je u sektoru privatne svojine pove}an za blizu 13 hiljada rad-nika. Ako se kao mera produktivnosti uzme dodata vrednost po radniku, ona je usektoru me{ovite svojine3 ve}a za 4% nego u sektoru dràvne i dru{tvene svojine,a u privatnom sektoru za skoro tre}inu (32%). Treba zapaziti da je u 2002. pro-duktivnost u me{ovitom sektoru rasla skoro istom brzinom kao i u privatnom(nominalno pove}anje dodate vrednosti u me{ovitom sektoru iznosilo je 29%, uprivatnom 30%). To je rezultat privatizacije i smanjivanja broja radnika.

3.2. DODATA VREDNOST, PRODUKTIVNOST I ZARADE

Radi detaljnije analize, podacima za ukupnu industriju i rudarstvo pridruìlismo i podatke za osam najve}ih grana (izuzev elektroprivrede). Zbog nemogu}-nosti da se, makar pribli`no, utvrde deflatori po granama u nastavku se ne}emobaviti pitanjem realnog pove}avanja ili smanjivanja dodate vrednosti, ve} }emose zadràti na nominalnim vrednostima i na uvidu u razlike u dinamici po gran-skoj i svojinskoj strukturi. Kao pokazatelj produktivnosti koristili smo dodatuvrednost po zaposlenom u obe godine, a iz odnosa tih pokazatelja za 2002. i 2001.godinu se vidi relativna promena produktivnosti u 2002. godini. Odnos tih po-kazatelja za pojedine svojinske grupe prema pokazatelju za ~istu dru{tvenu i dr-àvnu svojinu («ostalo») ozna~ili smo kao koeficijent produktivnosti. Drugi va-àn pokazatelj koji smo ovde koristili je prose~na zarada (mese~na bruto zaradapo radniku4 u 2001. i 2002).

Iz analiziranih podataka moè se konstatovati nekoliko va`nih ~injenica uvezi sa dodatom vredno{}u:

a) Dodata vrednost (VA) u svim preduze}ima i zadrugama u 2002. pove}anaje u odnosu na prethodnu godinu znatno brè (26%) nego u industriji

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

50


3 U ovaj sektor spadaju i delimi~no privatizovana preduze}a, bez obzira na udeo privatne svojineu njima i na status u pogledu procesa privatizacije. On je u tom smislu prili~no nehomogen.

4 Apsolutni iznosi ovih prose~nih vrednosti nisu sasvim korektni, jer je – radi ta~ne evidencijepromene broja radnika u svakoj godini – kori{}en broj radnika na kraju perioda, a ne uprose~enbroj radnika za svaku godinu. Me|utim, to ne umanjuje validnost analize relativnih odnosa.

(15%), ali je u oba slu~aja ona najbr`e pove}avana u sektoru privatne svo-jine, a najsporije u sektoru ostalo, u kome se nalaze preduze}a u punojdru{tvenoj svojini.

b) U svojinskoj strukturi, privatna svojina u 2002. ima ve}e u~e{}e u VA kadaje re~ o svim preduze}ima i zadrugama5 (23%), gde su me{ovita i dru{tve-na svojina po u~e{}u pribli`no izjedna~ene, nego u industriji (17%), u ko-joj je u~e{}e dru{tvene svojine (45%) jo{ uvek dominantno.

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

51


5 U trgovini 73%.

c) Me|u posmatranim granama najve}e u~e{}e privatne svojine (od oko 30do 40 posto) dostignuto je u elektroindustriji, tekstilnoj industriji i pre-hrambenoj industriji. Ali tekstilna industrija, nakon proizvodnje uglja i cr-ne metalurgije, ima i najve}i udeo dru{tvene svojine u kojoj privatizacijanije zapo~eta.

d) Najve}i udeo, preko dve tre}ine me{ovite svojine (odmakla privatizaci-ja), ima prera|iva~ka hemija. U toj grani i u prehrambenoj industrijiVA u ostatku dru{tvene svojine potpuno je marginalizovana (10%-15%).

e) Ako se VA po zaposlenom u ostatku dru{tvene svojine ozna~i sa 1 (koefici-jent produktivnosti), vidi se da je taj koeficijent ve}i u ostalim oblicimasvojine. U industriji privatna svojina ima koeficijent 1,316 ({to zna~i daostvaruje za 31,6% ve}u VA), me{ovita svojina 1,039. Ako se izuzmu pro-izvodnja uglja i crna metalurgija, u kojima je udeo privatne svojine zane-marljiv, koeficijent produktivnosti privatne svojine je dominantan, izuzevu prera|iva~koj hemiji, u kojoj – kao i u crnoj metalurgiji – dominira koe-ficijent me{ovite (tj. delimi~no privatizovane svojine). Me{ovita svojinaima izrazito visok koeficijent, blizak onome za privatnu svojinu, i u pre-hrambenoj industriji.

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

52


Radi potpunije analize ovde treba komentarisati i podatke o prose~nim zara-dama i promeni broja zaposlenih. Prose~na zarada u 2002. je u apsolutnom izno-

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

53


su bila jo{ uvek najmanja u privatnom sektoru i kada su u pitanju sva preduze}a izadruge (za ~etvrtinu manja od ukupnog proseka) i kada je u pitanju industrija(manja za petinu).

Prose~na zarada, me|utim, najbrè je rasla upravo u sektoru privatne svoji-ne, iako je jedino u njemu pove}ana i zaposlenost (u me{ovitoj i dru{tvenoj svo-jini ona je opala). Prose~na zarada je u sektoru privatne svojine u industriji pove-}ana za (nominalno) 53% - pribli`no kao VA i brè nego produktivnost.

U sektorima me{ovite i, naro~ito, dru{tvene svojine prose~ne zarade su raslebrè nego VA i – uprkos smanjenju broja zaposlenih – znatno brè od produktiv-nosti. Najve}a prose~na zarada u 2002. ostvarena je u proizvodnji uglja, a najbrèje rasla u crnoj metalurgiji. Zapaà se natprose~an rast zarada u sektoru me{ovitesvojine u proizvodnji saobra}ajnih sredstava i u privatnim sektorima prera|iva~-ke hemije, elektroindustrije i prehrambene industrije.

Ovo su bile ~injenice koje slede iz podataka zavr{nih ra~una za 2001. i 2002.godinu. Te ~injenice sugeri{u odre|ene zaklju~ke, koji, razume se, podleù di-skusiji i preispitivanju, tim pre {to mogu imati i politi~ke implikacije.

Tokom 2002 godine u realnom sektoru privrede su se dogodile zna~ajnestrukturne promene. U svojinskoj strukturi, u~e{}e privatne svojine u stvara-nju dodate vrednosti poraslo je sa 18,6% na 23,3%, i to na ra~un smanjenjau~e{}a dru{tvene svojine. U industriji je u~e{}e privatne svojine pove}ano sa13,2% na 17,4% i time postalo zna~ajan faktor i u fizi~kom obimu industrijskeproizvodnje, koji je ostao nemerljiv za statistiku. Moè se pretpostaviti da jerast fizi~kog obima industrijske proizvodnje zbog toga u 2002. godini bio potce-njen za oko 4 procentna poena. U nekim granama ostatak koji sadrì «~istu» dru-{tvenu (i dràvnu) svojinu potpuno je marginalizovan. S obzirom na znatno po-ja~an obim privatizacije, moè se pretpostaviti da je u 2003. poja~ano i u~e{}e

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

54


me{ovitog sektora, a da je dinamika industrijske proizvodnje i njene dodatevrednosti (odnosno, GDP-a) i u ovoj godini znatno potcenjena kroz mese~nestatisti~ke izve{taje o fizi~kom obimu proizvodnje. Prera|iva~ka hemija i pre-hrambena industrija tokom 2003. godine su najpropulzivnije industrijske grane;treba istraìti da li je ~injenica {to je upravo u njima preostali dru{tveni sektormarginalizovan ve} u 2002. uzrok ovome, ili je to samo koincidencija.

Zarade u masi i prose~ne zarade najbrè su rasle u sektoru privatne svoji-ne, u kome je jedino pove}an i broj zaposlenih i u kome su produktivnost, me-rena dodatom vredno{}u po zaposlenom, i rast produktivnosti bili daleko naj-ve}i. Zbog toga je u tom sektoru poslovni rezultat bio pozitivan. Upravo su na-rasli tro{kovi rada, uprkos smanjenju broja zaposlenih, uslovili negativan po-slovni rezultat u preostala dva sektora, pri ~emu je to naro~ito izraèno u sek-toru preostale dru{tvene svojine. U nekim granama, sa odmaklom privatizaci-jom, ostvaren je dobar pozitivan poslovni rezultat i u me{ovitom sektoru (ti-pi~ni primeri su opet prera|iva~ka hemija i prehrambena industrija). Iakoukupan rezultat (razlika izme|u ukupnog dobitka i ukupnog gubitka) nije nepo-sredno povezan sa VA, treba zapaziti da je on u privatnom sektoru pozitivan i daje u 2002. udvostru~en, u me{ovitom je negativan, ali mu je apsolutna vrednostprepolovljena; u ~isto dru{tvenom sektoru je locirano preko ~etiri petine ukup-nog negativnog rezultata, mada je on i ovde redukovan. Ove okolnosti zahtevajuposebno istraìvanje uslova finansijskog poslovanja preduze}a, ali se i u ovompogledu name}e zaklju~ak da se daljom egzistencijom dru{tvene svojine samoproduàva njena agonija i dalje odliva kapital. Da bi opstala, tim preduze}imabi neprekidno trebalo ulivati nova sredstva sa strane.

U politi~kom marketingu ~esto se, sasvim neta~no, navodi da je standard da-nas niì nego prilikom promene vlasti u oktobru 2000. Podaci zavr{nih ra~unakoje ovde analiziramo pokazuju da su prose~ne zarade u 2002. porasle za 42,5%;

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

55


kako su tro{kovi ìvota istovremeno pove}ani za 16,5%, prose~na zarada je real-no pove}ana za vi{e od 22% (u industriji 20%, u privatnom sektoru, u oba slu-~aja za 31%). âk i u tekstilnoj industriji, pri nominalnom padu dodate vred-nosti za 17%, prose~ne zarade su realno pove}ane za 11%. Realno je pove}ana imasa zarada (za 16% u realnom sektoru i za 12% u industriji); to nije slu~aj jedi-no u preostalom dru{tvenom sektoru industrije. Prema bilansima upotrebeGDP-a, ukupna potro{nja je u tri godine – 2001, 2002. i 2003 (ocena) – realnopove}ana za 24%, bezmalo dvostruko brè od pove}anja GDP-a.

Prava pitanja u vezi sa privrednim rastom na koja treba traìti odgovore mo-gla bi se saèti u tri.

1) Da li je rast privatnog sektora, posebno malih i srednjih preduze}a, mogaobiti brì? [ta dràva treba da u~ini za njegovo ubrzanje? Na to pitanje upu-}uje ne samo njihova nesumnjiva propulzivnost koja se vidi iz ove analizeve} i iskustvo uspe{nih zemalja u tranziciji.

2) Da li je strategija privatizacije, sa odlaganjem za lo{a preduze}a radi njiho-ve pripreme za to, bila ispravna? Sude}i po pokazateljima u ovoj analizi,po svoj prilici nije. Da stvar bude gora, neprekidno se odlaè dono{enjezakona o ste~aju, a na{a zemlja je rekorder po duìni ste~ajnog postupka.

3) Da li je stvoren institucionalni okvir – stabilne politi~ke institucije, trì{tekapitala i odgovaraju}i bankarski sistem – za pokretanje investicionog ci-klusa (stranih investicija i aktiviranje doma}e {tednje), kao pretpostavkeodrìvosti privrednog rasta? Po na{oj oceni nije.

U zaklju~ku – nije u pitanju da li su se dogodile odre|ene strukturne pro-mene. Jesu! Pravo pitanje je jesu li mogle biti brè i za{to nisu. Problem koji seu ovoj godini javio u vezi s tim leì – u zastoju investicija.

3.3. KRITI^NA 2003. GODINA

Godina 2003. se pokazala kao godina politi~ke krize koja je izazvala odre|eneposledice na ekonomskom planu. Na ovom mestu ne}emo se baviti argumenta-cijom za opravdanost, ili neopravdanost njenog izazivanja koja je vezana za broj-ne afere upotrebljene za blokadu skup{tinskog odlu~ivanja. U centru pa`nje bi}e,prvo, privredna aktivnost. Me|u klju~nim argumentima za njeno obaranje Vladije pripisana i krivica za pad privredne aktivnosti i bruto doma}eg proizvoda.Ovome se mogu suprotstaviti dva argumenta. Prvo, iz rezultata prikazanih uprethodnom odeljku sledi da industrijska proizvodnja – iako }e statistika po-kazati njen pad od oko 3% – u 2003. ne}e uistinu biti manja nego u prethodnojgodini; kada joj se pripi{e i deo u privatnoj svojini koji statistika ne prati, onabi u ovoj godini mogla biti i za oko jedan procentni poen ve}a. Drugo, 2003. go-dina je godina masovne privatizacije (po~etkom decembra privatizovano je hilja-

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

56


dito preduze}e). Primer prera|iva~ke hemije – u kojoj je taj posao skoro prive-den kraju u 2002. godini da bi se u 2003. pokazala kao najpropulzivnija grana –pokazuje da, posle zastoja u dinamici proizvodnje odmah nakon privatizacije ra-di njenog organizovanja na novim osnovama i ulaganja u tom cilju, treba o~eki-vati rast proizvodnje, pa i izvoza. To zna~i da se moè o~ekivati da }e se u predu-ze}a koja su privatizovana ove godine (i u kojma je statistika registrovala padproizvodnje) investirati i da }e se ve} u 2004. pove}ati i njihova proizvodnja6.Mo`da je oktobarski rezultat industrijske proizvodnje prvi nagove{taj u tompravcu.

Ostaje problem velikih gubita{a, ~ija je vrednost – umesto da se restruktu-riranjem pove}a – opala. Ona ~ekaju efikasan zakon o ste~aju i njegovu efika-snu primenu.

Drugi vidljivi problem koji se stavlja i u prvi plan politi~kih diskusija jestespoljnotrgovinski deficit. Prema najnovijim procenama on }e iznositi oko 5 mi-lijardi dolara (za Srbiju i Crnu Goru7). Postoji tendencija jasnog usporavanja di-namike i na izvoznoj i na uvoznoj strani. Uvoz }e, izraèn u evrima, 2003. godinebiti ve}i nego prethodne godine za oko 4% (ili oko 1% manji od projektovanog).Teì{te problema je u podba~aju izvoza. U odnosu na projektovanu vrednost zaovu godinu on }e biti manji za 250-300 miliona evra. Na kratak rok, me|u pre-prekama izvesnom pove}anju izvoza mogu se na}i ukidanje povlastica za na{ iz-voz (“{e}erna afera” i sl.), su{a i sli~ni ~inioci. Uzroke njegovom do sada niskomobimu i slabim izgledima za njegovo brzo uvo|enje u ekspanziju treba traìti nadrugoj strani. Prema studiji o konkurentnosti privrede Srbije, na{a zemlja se poindeksu tehnologije nalazi na poslednjem mestu me|u zemljama u tranziciji i te-ku}i rast njenog GDP-a je ve}i nego {to bi proiza{lo iz tehnolo{ke opremljeno-sti na{e privrede. To zna~i da dosada{nji rast nije odrìv bez ozbiljnog investi-cionog zamaha. To je ograni~avaju}i faktor izvoza a njemu se pridruùje i od-sustvo kvalitativnih faktora konkurentnosti, kao {to su dizajn, evropske oznakekvaliteta i standardi, itd.

Investicije su u 2003. bile u zastoju. Uzroke treba traìti, pre svega, u poli-ti~kom miljeu. On ne samo da potencijalne investitore neposredno upu}uje da~ekaju re{enja i stabilnije politi~ke uslove i institucije8, ve} oteàva investiranje iposredno – preko bankarskog sistema suo~enog sa visokim rizicima koji uti~u na

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

57


6 I predstoje}a revizija statisti~kog sistema pra}enja industrijske proizvodnje uslovi}e da buduprikazani bolji rezultati.

7 Iskazivanje izvoza i uvoza u okviru «platnog bilansa Srbije») nije korektno, jer bi se moralauklju~iti i razmena sa Crnom Gorom, {to bi, ina~e pobolj{alo bilans Srbije).

8 U tom pogledu dolazak duvanskih giganata, ekonomski ja~ih od mnogih dràva, ne treba danas zavara.

kreditnu politiku banaka, visinu kamata, pa i na {tednju kao osnov kreditnog po-tencijala. Problem uvoza, zbog toga, nije u njegovom obimu, nego u njegovojstrukturi, u niskom u~e{}u uvoza opreme. Umesto da investicije ove godine real-no budu uve}ane za vi{e od 20% - na putu podizanja njihovog u~e{}a u GDP-una nivo poèljan prema iskustvima uspe{nih zemalja u tranziciji – one jedva da}e imati realan rast. Pri pove}anju GDP-a za 3% u 2003, potro{nja }e po svoj pri-lici biti uve}ana po skoro dvostruko ve}oj stopi. To ne stvara dobru perspektivuniti za budu}i privredni rast niti za izvoz. Da je u strukturi upotrebe GDP-a do-minirao rast investicija i, u skladu sa tim, odgovaraju}i rast uvoza opreme, ume-sto potro{ne robe9 – ostvareni deficit u robnoj razmeni ne bi bio problem, po{toje pokriven u kapitalnom bilansu i usmeren na unapre|enje tehnologije, budu}irast GDP-a i izvoza. Problem spoljnotrgovinskog deficita nije se pojavio zbogliberalizacije spoljne trgovine, ve} zbog pove}anja udela potro{nje u upotrebiGDP-a i pada investicija.

Osnovni problem, prema tome, nisu teku}e tendencije privrednih kreta-nja, nego institucionalna kriza. U tim okolnostima se pove}ava rizik formiranjabalkanskog kruga siroma{tva: niska {tednja, male investicije, arhai~na privrednastruktura i privredne ustanove, koje se dominanto bave preraspodelom a margi-nalno regulacijom.

Treba se nadati da }e nakon izbora ova kriza po~eti da se otklanja – i iz ovihsu{tinskih razloga a i radi nastavljanja realizacije aran`mana sa MMF-om. Prvoje na redu usvajanje budèta za 2004. godinu. Ako to ne bude u roku, ne}e seodobriti slede}a tran{a MMF-a, a to je negativan signal i za oficijelne i za neofici-jelne kreditore i za investitore. Nesumnjivo je da }e se dinamika investicija po-bolj{ati aktivno{}u ovogodi{njih kupaca na tenderima i kupaca akcija. Ali tone}e biti dovoljno da investicije u|u u onu dinamiku koja bi vodila odrìvomprivrednom rastu i izvozu neophodnom za sposobnost servisiranja duga to-kom druge polovine ove dekade i za odràvanje eksterne likvidnosti zemlje.

Ubrzavanje institucionalnih reformi je u tom pogledu urgentno. Na toukazuju i podaci iz prvog godi{njeg izve{taja Me|unarodne finansijske korpora-cije (IFC) Svetske banke o regulativi, procedurama i tro{kovima vezanim za po-slovanje preduze}a, po~ev od osnivanja i kreditiranja pa do ste~ajnog postupka.Prema ovom izve{taju, me|u zemljama biv{e SFRJ, SCG pokazuje iznena|uju}edobre rezultate u pogledu sloènosti ulaska na trì{te, ili radnog zakonodav-stva. Da bi se osnovalo preduze}e u SCG potrebno je u proseku 44 dana (u Slove-niji ~ak 61 dan) i 186 dolara (u apsolutnom iznosu najniè od svih zemalja biv{eSFRJ). Tako|e je ocenjeno da na{e trì{te rada vredi prili~no visoko (odmah izahrvatskog).

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

58


9 Ekspanzija uvoza potro{ne robe povezana je sa dominacijom potro{nje.

Me|utim, izve{taj nedvosmisleno ukazuje na svu neophodnost dono{enjanovog zakona o ste~aju i efikasnijeg sudstva. Ste~ajni postupak ubedljivo naj-duè traje u SCG (prose~no 7,3 godine), a u pogledu dugotrajnosti ste~ajnog po-stupka SCG ne samo da me|u zemljama biv{e SFRJ pokazuje najslabije rezultate,ve} se nalazi na 107 mestu od 112 zemalja za koje je ovaj podatak raspoloìv. Si-tuacija se ~ini jo{ beznade`nijom ako bismo posmatrali duìnu trajanja postupkakod re{avanja sporova vezanih za ispunjavanje ugovora. Da bi se re{io jedan sporu SCG potrebno je u proseku 1028 dana i preko 40 procedura (u Hrvatskoj je zaistu stvar potrebno svega 330 dana i 20 procedura). Od 127 zemalja za koje jeovaj podatak raspoloìv SCG je na pretposlednjem mestu. Iza nas je samo Gva-temala.

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

59


4. PRIVREDNI RAZVOJ I PLATNI BILANS

Neverovatno je da jedan broj uglednih ekonomista kao glavnu ekonomskunevolju u protekle tri godine vidi spoljnotrgovinski deficit i, {to je jo{ gore, imajednostavan recept za le~enje te «bolesti» - devizni kurs, odnosno znatnu depre-sijaciju dinara. Deficit u razmeni robe i usluga u protekle tri godine jeste bio vi-sok, ali su faktori koji su ga izazvali kompleksni i nikako se ne mogu svesti napitanje valjanosti reìma i politike deviznog kursa.

4.1. RAZVOJ I INVESTICIJE U SRBIJI

Nakon negativnih stopa rasta (-6% godi{nje), uz negativnu efikasnost, tokomosamdesetih – u privredu Srbije je investirano manje od 50% otpisa osnovnih sred-stava (amortizacije) tokom devedesetih. Jo{ nepovoljniju sliku pokazuju podaci oinvesticijama u industrijsku opremu tokom devedesetih: ispod 15% iznosa amorti-zacije, a poslednjih godina minule decenije ~ak ispod 10%. Sredstva amortizacije sunekriti~ki uklju~ena u teku}u potro{nju, ~ime se svesno potkopavala baza za docnijiprivredni rast a standard odràvao ve}im nego {to bi ina~e bio. Sada se ra~una da biinvesticije tek u 2005. godini eventualno dosegle 20% u~e{}a u bruto doma}em pro-izvodu. Upore|enja radi, EBRD ocenjuje da je u~e{}e investicija u GDP-u 2001. bi-lo: u ê{koj Republici 35%, u Estoniji 28%, u Ma|arskoj 27%, u Slova~koj 32%, uHrvatskoj 23%, u Sloveniji 27%. Na{a privreda se zatekla sa strukturom koja jeuglavnom bila zaokruèna pre ~etvrt veka. Proizvodnja je opadala, fiksni kapital seprelivao u potro{nju.. Ogroman jaz je napravljen u pore|enju sa zemljama central-ne Evrope, koje sada ulaze u EU – na{ bruto doma}i proizvod per capita je negde nagranici ~etvrtine u najslabijoj od tih zemalja. Neformalna ekonomija, ~iji efekat nijemogu}no ta~no utvrditi, u odre|enoj meri je doprinela ublaàvanju negativnih po-sledica na standard stanovni{tva, ali ne i stvaranju razvojnih pretpostavki.

Uzimaju}i u obzir razne varijante prose~nog veka trajanja opreme, moè sezaklju~iti da je industrijska oprema amortizovana i svedena na 12%–15% svojerealne vrednosti iz 1989. godine, ~emu treba dodati i zastarelost strukture uodnosu na zahteve savremenog trì{ta. Ona je izraubovana i primerena zahte-vima trì{ta od pre ~etvrt veka. Izostajanje ulaganja u savremenu opremu i teh-nologiju neposredno je delovalo na smanjenje konkuretnosti privrede Srbije. Toje, zajedno sa politi~kim i privrednim zatvaranjem zemlje, predstavljalo klju~nifaktor nepovoljnih kretanja na podru~ju izvoza, odnosno platnog bilansa. Usledtoga je prese~en jedan od najzna~ajnijih ~inilaca privrednog rasta i rasta standar-da stanovni{tva. Potrebna su velika investiciona ulaganja i stvaranje novestrukture. I zato je problem investicija usko povezan sa problemom privred-nog rasta i sa problemom zapo{ljavanja.

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

60


Ovim je opredeljena dinamika i struktura izvoza. U studiji o konkurentnostiprivrede Srbije utvr|eno je da je tokom devedesetih pogor{ana struktura izvoza,tako da su u njemu dominantno u~e{}e preuzeli hrana i razni poluproizvodi, asmanjen je zna~aj proizvoda vi{ih faza industrijske prerade. U strukturi izvoza u~itavom periodu dominiraju radno i resursno intenzivni proizvodi. Nakon libe-ralizacije spoljnotrgovinske razmene do{lo je do ve}e diversifikacije izvoza, {tosvedo~i o njegovoj izrazito niskoj specijalizaciji. Sem toga, u sektorima prera|i-va~ke industrije, koji su najva`niji u postizanju konkurentnosti sa dinami~kimpotencijalom, kod nas je zabeleèn veliki pad konkurentnosti, posebno i usleduticaja necenovnih faktora konkurentnosti. Naime, u pogledu konkurentnostidanas u prvi plan izbijaju druge osobine proizvoda: kvalitet, oblik, lako}a upo-trebe, vek trajanja, sigurnost, pouzdanost, brzina isporuke, garantni rokovi, serv-isiranje i nabavka delova.

To je uslovilo nisku dinamiku izvoza tokom perioda 2001-2003 (prose~nooko 7,5% godi{nje, izraèno u evrima) i predstavlja limitiraju}i faktor za njegovopove}anje (posebno u godinama slabog roda u poljoprivredi ili kada se jave po-sledice kakve su one u vezi sa „{e}ernom aferom“). Na drugoj strani, brz rastuvoza nakon liberalizacije (u proseku 20% godi{nje, u evrima) izazvan je „glad-nim trì{tem“ i brzim rastom sredstava za doma}u tra`nju. Kao {to je ve} nave-deno, iznosu bruto doma}eg proizvoda dodavan je iznos deficita u razmeni robei usluga, u visini 21%-23%.

Da li je to trebalo spre~avati? Kroz sve tri godine devizne rezerve su rasle (da-nas pokrivaju {estomese~ni uvoz robe i usluga10), ukupan platni bilans je bio viso-ko pozitivan. Te su ~injenice op{te poznate. Da je deficit u~injen manjim – tako{to bi se ograni~io uvoz, carinskim i vancarinskim barijerama, niìm stepenomliberalizacije, ili kursom – dodatna sredstva za raspodelu bila bi manja, mone-tarna politika bi morala da neutrali{e vi{ak dinara nastao iz jo{ brèg pove}anjadeviznih rezervi, jer doma}a industrija ne bi bila u stanju da izi|e u susret ovojtra`nji, standard i investicije bili bi jo{ manji nego {to jesu, doma}a preduze}a,kre}u}i od nule, ne bi imala parametre, kriterijume konkurentnosti.

4.2. NAPOMENE O DEVIZNOM KURSU I IZVOZU

Depresijacija doma}e valute u principu stimuli{e izvoz. Me|utim, strukturaponude na{e robe i usluga je, kako se videlo, veoma skromna da bi se sniènjemnjihovih cena mogla podsta}i uvozna tra`nja za njima. Elasti~nost uvozne tra`njeu zemljama destinacije na{eg izvoza na sniènje cena na{e robe je izuzetno niska,da bi se sniènje kursa doma}eg novca iole “isplatilo”. Kvalitet na{ih proizvoda,nedostatak sertifikovanih artikala, mali broj proizvoda prilago|enih novim me-

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

61


10 Devizne rezeve NBS i komercijalnih banaka.

|unarodnim standardima, serije malog obima, gubitak ranije distributivne mre-è, nemogu}nost kreditiranja prodaje, itd. – ne dozvoljavaju prete`nom delu pri-vrede, a naro~ito industrije, da u kratkom roku uve}a izvoz i to bez obzira na bi-lo koju visinu kursa. U stvari, stimulacija izvoza posredstvom sniàvanja vred-nosti dinara u sada{njim okolnostima nije uop{te izvodljiva.

Ovakav zaklju~ak potvr|uje i studija koju je pod okriljem gr~ke centralnebanke izvela grupa stru~njaka iz vi{e zemalja u tranziciji centralne i jugoisto~neEvrope. Studija je pokazala da promena kursa nikako ne moè da obavi ulogupromotora izvoza, odnosno privrednog rasta. Ponudbena strana privre|ivanja sene moè pobolj{ati sniènjem vrednosti nacionalne valute, nego pobolj{anjima urealnoj sferi privre|ivanja: porastom produktivnosti i kvaliteta proizvoda, kori-{}enjem naprednije tehnologije i savremenih metoda upravljanja, te efikasnijimprocesima proizvodnje.

I najnovija istraìvanja idu u prilog promeni stava, koji je uvreèn i u nekimna{im nau~nim radovima, o kursu kao mo}nom instrumentu za postizanje èlje-ne spoljnotrgovinske ravnoteè. Tako, pojedini poznati autori (i uticajni ekono-misti u MMF-u) zaklju~uju da su zemlje u razvoju u prethodnom periodu pri-menjuju}i odre|enu politiku deviznog kursa bile suo~ene sa varkom ili opsenom(mirage). Iako nas naknadna pamet ni u ovom slu~aju ne iznena|uje, problem je{to ne postoji slaganje oko toga {ta je to bilo pogre{no: Obstfeld i Rogoff (1995)tvrde fiksni kursevi, Reinhart (2000) fluktuiraju}i kursevi, da bi kona~no Calvo iMishkin (2003) zaklju~ili da se od politike deviznog kursa neopravdano mnogoo~ekuje – varka je bila uop{te verovati da je ovaj segment ekonomske politike ve-oma mo}an. U na{em slu~aju, u periodu do kraja 2002. godine se postavljalo pi-tanje da li centralna banka preterano interveni{e i ve{ta~ki odràva kurs stabil-nim. Mnogi su ovaj de jure fluktuiraju}i a de facto fiksni kurs identifikovali kaoosnovni uzrok narastaju}ih platnobilansnih problema. Nakon slobodnijeg pliva-nja i porasta kursa u 2003. godini, ali i izostanka zna~ajnih vrednosnih i struktur-nih promena u izvozu i uvozu zemlje, kriti~arima politike deviznog kursa ostajesamo da tvrde da je rok za ispoljavanje efekata do ovog trenutka kratak ili da jeprecenjenost valute bila prevelika i da je neophodno da kurs vi{e i brè poraste.

Prikazani rezultati novijih istraìvanja su pokazali da je u i{~itavanju privred-nih performansi u razli~itim reìmima deviznog kursa i izvla~enju odgovaraju}ihpouka neophodno sagledati pona{anje monetarnih vlasti, a ne proklamovanupolitiku deviznog kursa. Pitanje optimalnog reìma kursa ostaje, ipak, i daljeotvoreno. Pribliàvanje odgovoru zahteva sagledavanje dva bitna aspekta imple-mentacije i rezultata reìma deviznih kurseva: teorijskih prednosti i nedostatakafiksnih i fluktuiraju}ih kurseva i realne domete politike deviznog kursa za zemljeu tranziciji. Praksa je pokazala da uspeh bilo kog reìma kursa zavisi od razli~itih

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

62


faktora. Za zemlje u tranziciji je bitno da se sagledaju karakteristike privrede i in-stitucionalna podr{ka politici deviznog kursa.

Navedena me|uzavisnost izme|u institucija i reìma deviznog kursa moèda objasni dobijene empirijske nalaze o slabom uticaju bilo koje politike devi-znog kursa na ekonomski rast, trgovinu i oscilacije autputa. Kada su rezultati upogledu inflacije u pitanju, mnoge zemlje u razvoju su uspele da odrè inflacijupod kontrolom i u reìmu fluktuiraju}ih kurseva. Dokazi da su prevashodno fik-sni kursevi povezani sa niòm inflacijom ne postoje (Reinhart i Rogoff, 2002).Klju~na je posve}enost centralne banke odrànju ovog cilja.

Sve dok interesi nisu protekcionisti~ki, ekonomskom politikom se moèuspe{no i opravdano uticati na spoljnotrgovinske tokove i platni bilans. Pri to-me, izbegava se inflacioni impuls koji je povezan sa devalvacijom ili depresijaci-jom valute. Klju~na pretpostavka za navedene mere jeste odgovorna i pravovre-mena dràvna intervencija, pre svega fiskalnih institucija. Uz to, podr{ka agenci-ja za promovisanje izvoza je u razvijenim zemljama u tranziciji izuzetno jaka i toje najbolji dokaz da se na putu priklju~enja u Evropsku uniju i sa ~lanstvom uSvetskoj trgovinskoj organizaciji mogu prona}i dozvoljene i poèljne mere podr-{ke dràve izvoznicima.

Bitno je ista}i da u odre|enom stepenu vlada moè da uti~e na fleksibilnostcena robe i faktora proizvodnje: kontrolom plata u javnom sektoru, antimo-nopolskim zakonodavstvom i stvaranjem trì{nog ambijenta. I ovde socijalni idru{tveni konsenzus mora da podrì napore ka modernijoj i otpornijoj privredi.Porast deviznog kursa u reìmu fluktuiraju}ih kurseva moè zna~ajno da po-ve}a optere}enje otplate stranog duga, naro~ito u privredama u kojima su oba-veze prevashodno izraène u stranoj valuti.

Kona~no, i iskustva sa privla~enjem stranih direktnih investicija u zemlje urazvoju pokazuju da reìm i promene deviznog kursa nemaju ve}u ulogu.

5. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE I DOMA]A KOMPONENTA INVESTICIJA

5.1. KOMPONENTE [TEDNJE

Proces dezinvestiranja trajao je duè od dva tehnolo{ka ciklusa kroz kojasu u me|uvremenu pro{le evropske zemlje. Neposredne negativne posledice su:usporavanje rasta, pad agregatne proizvodnje i zaostajanje izvozne konkurentno-sti. Aktivirana je, tako|e, jaka veza izme|u slabog ekonomskog rasta i investicijazbog nemogu}nosti zna~ajnijeg pove}anja {tednje (akumulacije) za pokretanjenovih investicija. Tako se spirala proizvodnja-{tednja-investicije-proizvodnjakre}e ka sve niìm nivoima.

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

63


Nedovoljna doma}a akumulacija zahteva ulivanje inostranog kapitala, kaoprvu pretpostavku za trajno prevo|enje stope ekonomskog rasta na vi{i nivo. Ti-me nije umanjen zna~aj doma}e akumulacije kao komponente investicionih ula-ganja, bilo da je re~ o teku}oj {tednji ili o tezaurisanoj {tednji. Struktura prilivainostranog kapitala determinisana je nasle|enim spoljnim dugom i sagledivimmogu}nostima servisiranja spoljnog duga (starog i novog zaduènja) u godina-ma koje dolaze, naro~ito posle 2005, kada se aktivira otplata nasle|enog duga.Moè se proceniti da komercijalno kreditno zaduènje ne sme pre}i 10% ukup-nih potrebnih investicija tako da najve}i deo priliva stranog kapitala mora bitiu obliku direktnih investicionih ulaganja (FDI, Foreign Direct Investment).

Poèljan cilj je da do|u savremene tehnologije i proizvodna i upravlja~kaznanja sa kapitalom uloènim u prera|iva~ki (proizvodni) sektor. Multinacio-nalne kompanije koje ulaù kapital imaju bolji pristup inostranim trì{tima idominantno su orijentisane na izvoz. To potvr|uje praksa zemalja u tranziciji.Podaci za 1999. godinu govore da je u ê{koj 60,5% izvoza pripadalo multinaci-onalnim preduze}ima, u Ma|arskoj 89%, u Poljskoj 60%, u Sloveniji 30%, doksu ova preduze}a zapo{ljavala izme|u 27% (ê{ka) i 47% (Ma|arska) ukupneradne snage, tj. predstavljaju ~inilac koji je omogu}io ve}u propulziju zapo{ljava-nja nego {to bi ona ina~e bila mogu}a pri datoj faktorskoj produktivnosti. U2003, zahvaljuju}i zna~ajnim privatizacijama, FDI u Srbiji dosti}i}e preko 1200miliona dolara.

FDI su u zemljama tranzicije sna`no pove}ale produktivnost, od dva do triputa u preduze}ima na koja su bile usmerene. Zajedno sa komparativno jefti-nom radnom snagom, ovo je rezultiralo visokim stopama rasta bruto-doma-}eg proizvoda i porastom standarda.

Najbolje rezultate u tranziciji ostvarile su upravo one zemlje koje su pri-mile najvi{e stranih direktnih investicija per capita (Ma|arska, ê{ka, Estonija,Poljska...). Ovo se obja{njava time da strani investitori nastoje da izvedu {to pot-punije strukturne promene u preduze}ima redukuju}i broj zaposlenih na nivokoji je optimalan sa stanovi{ta karaktera i obima proizvodnje a ne sa stanovi{tasocijalne sigurnosti. Zajedno sa novom tehnologijom to obja{njava natprose~nuproduktivnost preduze}a sa inostranim kapitalom. Direktne investicije daju tzv.dinami~ke efekte koji uklju~uju inteziviranje konkurencije kroz liberalizaciju tr-govine, koja je osnovni preduslov pove}anja FDI, kroz razvoj ekonomije obima,prinudu da se razvija trì{na kultura i trì{ne institucije kao i kroz odgovaraju}upravnu i administrativnu za{titu tih institucija. Stvaranje povoljne klime za FDIprevazilazi standardne makroekonomske pretpostavke. Strane investicije zahte-vaju sprovo|enje razvojne politike bez uplitanja birokratskih organa, bez admi-nistrativnih odugovla~enja pri registraciji, zapo{ljavanju, izvozu, repatrijaciji

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

64


profita, obezbe|ivanju potrebne pravne za{tite, efikasan bankarski odnosno fi-nansijski sistem.

Krajnji efekat FDI je podizanje efikasnosti ukupne privrede: preduze}a sastranim kapitalom su motor koji i drugi moraju da slede kako bi postigli konku-rentnost na doma}em i stranom trì{tu. Uo~en je naro~ito bitan pozitivni efekatna razaranje monopoloidne strukture privrede.

Nema razloga da svi pozitivni efekti FDI izostanu u privredi Srbije. Srbija ta-ko|e ima komparativne prednosti. Srbija je za inostrane investitore zanimljiva sastanovi{ta sva ~etiri mogu}a motiva: 1) motiv zna~ajnog {irenja trì{ta; 2) motivprirodnih resursa; 3) motiv ve}e efikasnosti, 4) motiv razvoja inostranog ulaga~a.Posebno je zna~ajno to {to Srbija ima jeftiniju radnu snagu u pore|enju sa tran-zicijskim zemljama centralne Evrope. Pozitivan ~inilac za Srbiju je geografskablizina trì{ta na koja se mogu plasirati proizvodi preduze}a sa stranim kapita-lom. Pribliàvanje Evropskoj uniji pod uslovom nastavka reformi je svakakopodsticajno.

Druga klju~na razvojna komponenta je podizanje udela malih i srednjihpreduze}a na vi{e od polovine u~e{}a u GDP-u, na {ta tako|e upu}uju iskustvauspe{nih zemalja u tranziciji.

Ono {to je bitno u ovom momentu za Srbiju jeste stvaranje preduslova ko-ji sada nedostaju da bi se obezbedila kriti~na masa investicija. Ovi preduslovise nalaze u domenu: razvojne politike, ekonomske politike i dogradnje instituci-onalno-pravnog sistema. Ekonomska politika mora favorizovati sve one merekoje doprinose pove}anju dodate vrednosti po zaposlenom, tj. ve}oj produktiv-nosti koja je jedini uslov rasta zarada bez koga nije mogu}e posti}i zainteresova-nost zaposlenih za bolje privre|ivanje. Odrànje ili pove}anje konkurentnostipodrazumeva ve}u produktivnost koja moè amortizovati rast tro{kova. (Nece-novni faktori konkurentnosti, kao {to su kvalitet, dizajn, rokovi, servisne slu`be,atesti i me|unarodni standardi nisu sami po sebi dovoljni ako se ne mogu amor-tizovati visoki relativni tro{kovi vi{im obimom proizvodnje na datom nivoukonkurentnih cena.)

5.2. INVESTICIJE I ODR@IVOST SPOLJNOG DUGA-DVA SCENARIJA

Projektovanje makroekonomske slike u godinama koje dolaze (do 2010) suo-~ava nas sa problemom obezbe|ivanja potrebnog nivoa investicija kao jedine po-luge odrìvog razvoja i rasta bruto-doma}eg proizvoda te, povratno, stvaranjaakumulacije za rast investicija odnosno odrànje dostignutog nivoa ili ubrzavanjeprivrednog rasta. Projekcije koje je radio ovaj autorski tim sadrè tri bilansne me-|usobno povezane komponente: bilans upotrebe GDP-a, platni bilans zemlje i bi-lans {tednje i investicija. Referentni su ciljevi odrìvog razvoja: 1) obezbe|enje re-

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

65


alnog rasta GDP-a; 2) obezbe|enje potrebnog nivoa investicija za odrìvi rast irazvoj u svim perfomansama ekonomije o kojima je bilo re~i po uzoru na uspe{netranzicijske zemlje centralne Evrope; 3) obezbe|enje odrìvosti platnog bilansa tj.odrìve proporcije spoljno-trgovinskog deficita u GDP-u i pokrivanja platnobi-lansnog deficita; 4) potrebnog rasta izvoza; 5) obezbe|enje spoljne likvidnosti ze-mlje, tj. servisiranje dugova (odgovaraju}i limiti stope servisiranja duga) i s tim uvezi obezbe|enje potrebne strukture priliva inostranog kapitala (dominantnakomponenta FDI); 6) obezbe|enje cenovne i monetarne stabilnosti.

Scenario koji ovde zovemo razvojni scenario u osnovi je onaj scenario koji jeova grupa autora prikazala u vi{e navrata – na primer, u studiji o konkurentnostiprivrede Srbije11 – s tim {to se ovde kao startna uzima ve} protekla, 2003. godi-na12. Klju~ne pretpostavke na kojima se zasniva ovaj scenario, a koje bi trebalo daobezbedi ekonomska politika, jesu:

• dalja stabilizacija cena tokom narednih godina i njihovo zadràvanje uzoni rasta do 5% godi{nje;

• pove}anje udela investicija u BDP-u do 20% u 2005. i 25% u 2006; stra-ne direktne investicije u drugom petogodi{tu ove dekade zadràvajuudeo od oko 5%, a u bilansu investicija doma}a {tednja po~ev od 2005.prelazi iz negativne u pozitivnu zonu i raste;

• izvoz robe i usluga pove}ava udeo u BDP-u na 25,5% u 2005. i na 35% u2010; ovo je direktno uslovljeno ostvarivanjem politike investicija i po-dizanjem tehnolo{kog nivoa cele privrede;

• udeo deficita teku}ih transakcija u platnom bilansu redukuje se sa 11,8%u 2003. na 1,8% u 2010 (u tom okviru, deficit robe i usluga, kao vi{ak iz-nad BDP-a za raspodelu, sa 22% u 2003. na 12% u 2010);

• u~e{}e kolektivne potro{nje (u okviru javne potro{nje) redukuje se, sa19,5% u 2003, na 16,5% u 2005. i na ispod 13% u 2010.

U ovakvoj konstelaciji – za koju je potrebno obezbediti odgovaraju}i politi~-ki i privredno-sistemski milje te pravni red u kome }e biti efikasno {ti}eni svojinai ugovor – stopa rasta BDP-a bi se podigla na 4%, odnosno 4,5% u 2004. i 2005,da bi se u drugoj polovini decenije stabilizovala na 5% godi{nje. Radi stvaranjaprostora za rast investicija uz redukciju platnog deficita, i ukupna i li~na potro-{nja – koje su tokom protekle dve godine rasle dvostruko brè od BDP-a – u ovoji u narednoj godini o{tro bi redukovale svoju dinamiku: li~na potro{nja na oko2% godi{nje, dok bi se kolektivna potro{nja u okviru javne potro{nje realno sma-

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

66


11 Stojan Stamenkovi} i Goran Petkovi} (koordinatori istraìva~kih timova), Konkurentnostprivrede Srbije, EastWest Institute, Beograd 2003.

12 Ranije procenjeni podaci za 2003. godinu ovde su zamenjeni podacima o ostvarenju u tojgodini ili ocenama ostvarenja korigovanim na osnovu poslednjih raspoloìvih podataka.

njila. Do kraja decenije realni rast li~ne potro{nje bi se podigao do 4%, a njenudeo u BDP-u bi se sa sada{njih oko 86% smanjio na 74%. U ovom scenarijumogu}e su, pre svega pod povoljnijim pretpostavkama o stranim direktnim in-vesticijama, i neke vi{e optimisti~ke varijante, sa ne{to vi{im rastom BDP-a u po-slednjim godinama.

Bitna stvar u ovom scenariju je mogu}nost servisiranja spoljnog duga. Podpretpostavkom da novo komercijalno zaduìvanje (~ije bi otplate opteretile po-smatrani period) ne pre|e 10% ukupnih investicija, stopa servisiranja duga13 bisvoj maksimum dostigla u periodu 2007–2009, u kome bi se zadràla u zoni iz-me|u 23,5% i 24,5%14. To je visoko optere}enje servisom duga, ali se iskustvenosmatra odrìvim.

Drugi, populisti~ki scenario polazi od postoje}ih politi~kih zbivanja i odnosapoliti~kih snaga. Po prirodi stvari velika je verovatno}a da manjinska vlada imahorizont do jedne godine. Ako ona na osnovu toga formira svoju ekonomsku po-litiku, preti opasnost da se okrene ciljevima koji se mogu realizovati unutar togperioda. To nisu razvojni ciljevi; na prvo mesto izbija brzo prigu{ivanje socijalnihproblema – putem rasta proizvodnje na postoje}im osnovama i aktiviranja radnihmesta u preduze}ima koja ne mogu da proizvode bez daljeg gubljenja kapitala.Potro{nja, odnosno brzo podizanje standarda, dobija prednost nad investicijama.

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

67


13 Stopa servisiranja duga predstavlja udeo otplata glavnice i kamata u izvozu robe i usluga.14 Ovde je ugra|ena pretpostavka o uspe{nom okon~anju teku}eg trogodi{njeg aran`mana sa

MMF-om, {to je uslov da se aktivira otpis 15% duga prema Pariskom klubu. Za Londonskiklub je ugra|ena pretpostavka sli~nih uslova kao i za Pariski klub. Ako bi uslovi bili nepo-voljniji, to bi dalje suzilo prostor za komercijalno zaduìvanje.

A. RAZVOJNI SCENARIO

2003 2004 2005 2006-7 2008-10GDP - realan rast u % 2,5 4 4,5 4,7 5

Industrija -3 4-5 2-3 Investicije -0,3 9,9 18,3 10,5 10,0

Udeo invest. u GDP-u 16,4 17,5 20,0 21,5 24,1Potro{nja 4,7 1,1 0,5 2,1 2,6

- Li~na potro{nja 4,4 2,2 1,5 2,5 3,2Udeo li~ne potr. u GDP-u 86,2 85,1 83 80,1 75,6

Li~na potro{nja u €Rast izvoza u € 0,7 9,8 20,8 16,0 13,1

Udeo izvoza u GDP-u 18,6 22,9 25,5 28,9 33,4Stopa servisiranja duga 12,4 19,9 18,1 21,0 23,1Optere}enje GDP-a servisom duga 2,30 4,56 4,63 6,10 7,68

Milje za investiranje je i do sada opasno pogor{an. Pretnje o mogu}oj revizijidosada{nje privatizacije odbijaju nove investitore iz inostranstva, ne samo kadaje u pitanju dalja privatizacija preduze}a u dru{tvenoj i dràvnoj svojini nego ikada su u pitanju tzv. greenfield investicije. Prema inostranstvu su upu}eni signa-li o mogu}oj reviziji ugovora i otuda, povratno, dolaze jasni signali da }e se saulaganjima u Srbiju pri~ekati do stabilizacije politi~kih prilika i stvaranja jasnoginstitucionalnog ambijenta, bez mogu}nosti retroaktivnog uplitanja dràve u ve}ostvarene legalne poslove. [to se ti~e doma}e {tednje kao komponente investici-onog bilansa, ona }e i u ovoj godini (~ak i pod pretpostavkama razvojnog scenari-ja) biti negativna, uprkos ogromnom iznosu tezaurisane {tednje kod stanovni-{tva. Afere, poput afere sa Nacionalnom {tedionicom15 ili afere sa vi{estrukimsudskim poni{tavanjem odluka centralne banke oko dozvola za rad nekih bana-ka, prete da prekinu trend vra}anja poverenja u na{ bankarski sistem, {to jeklju~na pretpostavka za aktiviranje tezaurisane {tednje. I ~injenica da je centralnabanka, za jedva ne{to vi{e od pola godine, dva puta ispala predmet politi~kih ob-ra~una predstavlja vrlo opasan presedan, koji se ubudu}e po svaku cenu mora iz-be}i. To mora biti institucija ~iji se status ne moè izjedna~avati sa statusom po-jedinih ministarstava, niti vezivati za promene odnosa snaga u parlamentu i pro-mene vlade. Ovo je obrazloèno u 3. ta~ki ovog odeljka.

Jednom re~ju, postoji stvarna opasnost da – nakon realne stagnacije u pro{lojgodini – investicije u ovoj godini realno opadnu i zadrè svoj udeo u BDP-u u

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

68


B. POPULISTI^KI SCENARIO

2003 2004 2005 2006-7 2008-10GDP - realan rast u % 2,5 5 1 2 4

Industrija -3 10 -3-5 Investicije -0,3 -4,9 6,6 14,7 12,3

Udeo invest. u GDP-u 16,4 15,0 16,0 19,0 24,0Potro{nja 4,7 4,5 -1,4 -4,6 -0,3

- Li~na potro{nja 4,4 6,2 -0,1 -5,0 0,0Udeo li~ne potr. u GDP-u 86,2 87,6 87 79,6 68,6

Li~na potro{nja u €Rast izvoza u € 0,7 0,8 6,2 16,4 13,1

Udeo izvoza u GDP-u 18,6 20,2 20,0 23,8 28,4Stopa servisiranja duga 12,4 22,9 23,6 26,7 30,6Optere}enje GDP-a servisom duga 2,30 4,62 4,72 6,42 8,20

15 Iako je afera sa Nacionalnom {tedionicom pokrenuta, pre svega, u vezi sa njenom vlasni~komstrukturom, dok se sigurnost uloga u njoj ni jednog trenutka nije dovela u pitanje, narastanjeafere na kraju moè dovesti do panike. Kako je valjano funkcionisanje banaka usko povezanosa pitanjem poverenja, navala na {altere jedne banke mogla bi izazvati “domino efekat” teodvratiti mnoge potencijalne {tedi{e od ulaganja u banke dok misle da postoji rizik.

zoni izme|u 15% i 16%. Ta opasnost, kako je navedeno, dolazi zbog pove}anogrizika investiranja, ali moè biti potencirana i ekonomskom politikom koja }e bi-ti podre|ena uspostavljanju socijalnog mira. Neke analogije – kakva je ona sa pe-riodom posle prodaje Telekoma 1997, a pre toga sa periodom remonetizacije uokviru Avramovi}evog programa 1994. ili posle toga sa periodom obnove nakonbombardovanja 1999 – ukazuju na to da bi bilo mogu}e da fizi~ki obim indu-strijske proizvodnje prema{i pro{logodi{nji za ~ak 10%16. Instrumenti za ovakvupodr{ku rastu proizvodnje mogli bi da budu: monetarna relaksacija, poja~anabudètska preraspodela putem subvencija, i poja~ane protekcionisti~ke mere. Ia-ko ovakav rast fizi~kog obima proizvodnje ne nosi i odgovaraju}e pove}anje do-date vrednosti odnosno BDP-a u industriji (a vodi daljoj eroziji kapitala), moglobi se ra~unati s tim da pove}anje ukupnog BDP-a prema{i ono koje je ranije pro-jektovano i da li~na potro{nja realno bude uve}ana za impresivnih 6%7%. Ne-ma, me|utim, realnog pove}anja izvoza. Nikakva politika kursa ne}e pomo}i:umesto da se smanji, inflacija }e se pove}ati; stvori}e se svi uslovi da aran`man saMMF-om ne bude realizovan. Naprotiv, pove}anje deviznog rizika moè aktivi-rati spiralu istovremenog smanjivanja deviznih rezervi i realne koli~ine doma}egnovca u opticaju.

Iskustvo iz pomenutih godina govori da se rast na ovakvim osnovama, bezozbiljnog uzleta investicija (presudnog s obzirom na to da smo propustili dvatehnolo{ka ciklusa), moè odràti najvi{e godinu dana. Slede godine minimal-nog rasta, ako ne i recesije. U kriti~nom trogodi{njem periodu stopa servisiranjaduga se uve}ava na vi{e od 30%17, sledi nova finansijska kriza i novi pregovori oreprogramu i otpisu duga. Teku}e transakcije u platnom bilansu prisilno prelazeu suficit, pa se sredstva za raspodelu redukuju brè od privrednog rasta. Investi-cije se najzad moraju pokrenuti u tako sku~enim uslovima. Posledica je osetanrealni pad ukupne i li~ne potro{nje (dakle, i standarda), prema nekim prora~uni-ma u 2006. i 2007. ~ak oko 5% godi{nje. U odnosu na razvojni scenario, dobitakza li~nu potro{nju u 2004. od 550–600 miliona evra zna~io bi ukupan gubitak zanju do 2010. od oko 12 milijardi evra, {to u proseku iznosi preko 1,7 milijardi go-di{nje!

Razume se, ovo su samo projekcije. Stvarna kretanja mogu da podbace ili daprebace predvi|ena, ali redovi veli~ina su takvi. Ako sada po|emo putem kojimje, na primer, Bugarska krenula 1992, negde oko 2010. mora}emo da u~inimoono {to je ona u~inila kada je uvela valutni odbor 1997 – da ponovo krenemo sa

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

69


16 Ima se u vidu i niska baza u pro{loj godini u celini, te relativno visok decembar kao prenos zastart u ovoj godini.

17 Ovde nije ukalkulisano onih 15% duga Pariskom klubu koji ne}e biti otpisani u slu~aju daaran`man sa MMF-om ne bude uspe{no okon~an.

onog mesta u tranziciji gde smo danas, ali u znatno lo{ijoj materijalnoj situaciji isa znatno niìm standardom. Uporno insistiranje onih koji bi trebalo da obezbe-de stabilnu vladu na razlikama u pogledu programskih ciljeva, ili u pogledu po-trebe za kontinuitetom odnosno diskontinuitetom u dosada{njem toku reformi,svodi se na razmenjivanje jedne jedinice koristi za sto jedinica {tete. To je igra saduboko negativnim rezultatom. Ali, igre sa negativnim rezultatom su nestabilne:sada{nja {teta koju trpe nepoliti~ari }e se delimi~no ili potpuno vratiti politi~ari-ma. Postoji egzaktna zavisnost izme|u duìne perioda odlaganja problema(formiranja vlade) i teìne problema koji }e budu}a vlada re{avati.

ZAKLJUÂK18

Kona~ni cilj ekonomske politike je pove}ati stopu rasta bruto doma}egproizvoda i odràti je na nivou potrebnom da se suzi postoje}i raskorak u percapita dohotku izme|u Srbije i zemalja Evropske unije, kao i zemalja u tranzi-ciji. Za dosezanje tog cilja valja obezbediti vi{e uslova.

Srbija mora da izgradi savremenu materijalnu i informacionu infrastruk-turu, te da modernizuje, osavremeni svoja preduze}a da bi ova pove}ala doda-tu vrednost po zaposlenome. Prete`ni deo programa industrije Srbije doseè tekdrugi stepen tehnolo{kog potencijala, na lestvici od 1 do 15. Bez u~e{}a inostra-nog kapitala na{a preduze}a mogu u proseku obnoviti svoje programe u vreme-nu od 20 do 25 godina. Ona u kojima u~estvuju inostrana akumulacija i manage-ment to mogu u~initi za 3 do 5 godina. Tehni~ko zaostajanje na{e privrede za in-dustrijskim zemljama Evrope iznosi oko 5–6 tehnolo{kih godina, {to je u vre-menskoj dimenziji ekvivalentno 30–35 godina.

Investicije u osavremenjivanje opreme i produkcionih procesa klju~na supretpostavka za pobolj{anje konkurentnosti i postizanja, na toj osnovi, ve}egrasta izvoza. A pove}anje izvoznih prihoda je, sa svoje strane, prvi uslov servi-siranja spoljnjeg duga i obezbe|ivanja sredstava za finansiranje uvoza opremei tehnologije, a to zna~i i uslov ekonomskog razvoja u slede}im godinama. Dabi podigla stopu privrednog rasta, te ostvarila konstantno pove}anje bruto do-ma}eg proizvoda i standarda zaposlenih, Srbija mora dose}i globalnu konku-rentnost, prvenstveno na trì{tu zemalja Evropske unije sa kojima se odvija naj-ve}i deo njene spoljnotrgovinske razmene i tokova kapitala i prema kojima onaima najve}i deo svog spoljnog duga. Ekonomska politika mora da razvija ma-kro konkurentske prednosti privrede Srbije, a ne samo komparativne prednostipreduze}a.

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

70


18 Kori{}eni i zaklju~ci iz studije Konkurentnost privrede Srbije

Stvaranje povoljne klime za inostrane investicije prevazilazi »standardne«makroekonomske pretpostavke. FDI zahtevaju sprovo|enje razvojne politikebez uplitanja birokratskih organa, a svakako bez administrativnih odugovla~enjapri registraciji, zapo{ljavanju, izvozu, repatrijaciji profita, obezbe|ivanju potreb-ne pravne za{tite i sl. Osim toga, pretpostavlja se postojanje transparentne i ko-rektne juristi~ke regulative te efikasnog bankarskog, odnosno finansijskog si-stema. Ono {to dràva treba da uradi je da podsti~e i pomaè sve promene kojevode ja~anju produkcione baze i realne konkuretnosti izvoza. Tek bi dodatneinvesticije u savremenu tehnologiju i u ljudski kapital (znanje, specijalizacija, idr.) mogle podi}i stopu rasta na vi{u ravan i tako istovremeno osigurati dva cilja:a) pomaknuti ìvotni standard (per capita dohodak) na vi{i nivo, i b) omogu}itiregularno ispunjavanje obaveza prema inostranim poveriocima (servisiranje du-ga).

Potrebno je da Srbija pripremi kompleksnu razvojnu politiku, ~iji }e jedanod parametarskih elemenata predstavljati privla~enje inostrane akumulacije, ito prevashodno one u obliku direktnih investicija, ~ime se unose, pored kapi-tala, i savremena tehnologija i upravlja~ki procesi, obezbe|uje izvozno trì{tei aktiviraju procesi koji unapre|uju poslovanje doma}ih preduze}a. U tom ci-lju je potrebno intervenisati na brojnim podru~jima. Valja pove}ati poresko op-tere}enje za upotrebu prirodnih resursa i neobnovljivih izvora energije. Obezbe-|ivanje finansijske podr{ke od strane dràve valja zadràti jedino za proizvo|a~ekoji ostvaruju ve}u dodatu vrednost i na taj na~in zaustaviti ekonomski neoprav-dano pove}anje kapitalno intenzivne proizvodnje, ~iji su rezultati skromni sa sta-novi{ta prira{taja nove vrednosti.

Valja pruìti prioritetnu podr{ku nematerijalnim investicijama koje bazi-raju na znanju, savremenom know-how, inovacijama i novim proizvodnim teh-nikama. Srbija treba da pristupi proizvodnom i razvojnom povezivanju sa ze-mljama u okruènju u cilju stvaranja sinergisti~nih efekata u pojedinim granamai delatnostima. Za pobolj{anje konkurentnosti na{eg izvoza izdvaja se i nekolikova`nih pretpostavki u vezi sa standardima kvaliteta i tehni~kim propisima i us-gla{avanje sa pravilima WTO.

Polaze}i od toga da se bruto tro{kovi rada mogu kompenzirati isklju~ivove}om produktivno{}u, ekonomska politika mora favorizovati sve one proce-se i radnje koji doprinose pove}anju obima proizvodnje po zaposlenome. Pro-blem gubitka konkurentnosti nastaje tamo gde rast tro{kova nije amortizovanpove}anom produktivno{}u. Necenovni faktori konkurentnosti, kao {to su kva-litet, dizajn, rokovi isporuke, servisna slu`ba, atesti i me|unarodne oznake kvali-teta i dr. mogu biti presudni za pove}anje izvoza, ali sami po sebi ne moguamortizovati visoke relativne tro{kove.

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

71


Nema unapred odre|ene »najbolje« varijante valutnog reìma koja bi za-dràla stalnu prednost ili koja bi predstavljala optimalno re{enje za svaku ze-mlju. Pri tom uop{te nije nu`no da se pravi izbor izme|u potpuno fiksnog ilipotpuno fluktuiraju}eg valutnog sistema, nego pre izme|u razli~itog stepenafleksibilnosti. Uspe{an razvoj privrede u tranziciji pokazuje se, naro~ito premaiskustvu zemalja centralne Evrope, u realnoj apresijaciji doma}e valute. Pove}a-na produktivnost u razmenskom sektoru redukuje tro{kove po svakoj jediniciostvarene proizvodnje, {to je ekvivalentno realnoj aprecijaciji kursa i to u istomprocentu. Pored toga, raznim merama sterilizacije novca se moè izvesno vre-me redukovati uzlazni pokret kursa i oslabiti inflatorni pritisak, ali nijedna odnjih ne moè u potpunosti spre~iti realnu aprecijaciju nacionalne valute ukoli-ko se inostrani kapital uliva stalno i u ve}im iznosima. Od naro~ite je va`nostida centralna banka striktno nadzire pona{anje i finansijske bilanse poslovnih ba-naka, te da se prema potrebi ustanovi poseban fond za osiguranje depozita. Osimtoga, sprovo|enje regulacijskih normi te ra~unovodstvenih standarda, u skladusa Bazelskim pravilima, treba smatrati elementima za{titne finansijske politikezemlje.

[to se privreda Srbije bude vi{e integrisala u trì{ta zemalja Evropske unije irazvijenijih zemalja tranzicije, suo~ava}e se sa ve}im oscilacijama u kretanju ka-pitala ka sopstvenom finansijskom prostoru i iz njega. Time se otvara pitanje ka-ko kontrolisati takva kretanja, Iskustvo drugih zemalja sugeri{e da je redukova-nje kratkoro~nih kapitalnih priliva/odliva pouzdan na~in da se umire kapitalskitokovi u doma}em finansijskom prostoru i spre~i njegovo nekontrolisano kreta-nje po liniji spekulativnih interesa.

U osnovi, pitanje podizanja konkurentnosti i postizanja odrìvog privred-nog rasta za nas se svodi na izbor izme|u dveju razvojnih strategija. Prva jestrategija da se depresijacijom doma}e valute kriti~na masa preduze}a «ispod li-nije» u~ini rentabilnom, uporedo sa ja~anjem carinske i vancarinske za{tite (pro-tekcionizam). Ovakvom strategijom ~uva se i reprodukuje zate~ena privrednastruktura. A ona je u na{em slu~aju zastarela, prete`no kompatibilna sa trì{temod pre dve i po ili tri decenije. Druga strategija polazi od trì{ne visine deviznogkursa i liberalizacije spoljnotrgovinske razmene. Ona tera preduze}a koja suispod linije rentabilnosti na pove}anje produktivnosti i efikasnosti, na prome-nu proizvodnih programa, na postizanje konkurentnosti tehnolo{kim napret-kom i kvalitetom. Ona koja to ne mogu se gase. Istovremeno se stvaraju novapreduze}a, koja su u datim uslovima sposobna da rentabilno posluju. Time seinvesticije usmeravaju u stvaranje nove, savremene strukture privrede, kon-kurentne na unutra{njem i inostranom trì{tu. Ali ovo traì otvorenu privre-du, zdrav trì{ni ambijent, koji }e pogodovati stranim ulaganjima i pokreta-

Ekon

omsk

i ana

li br

160

, jan

uar 2

004.

- m

art 2

004.

72


nju doma}e {tednje radi stvaranja preovla|uju}e mase malih i srednjih predu-ze}a koja }e preuzimati radnu snagu iz preduze}a koja se gase. I jake socijalneprograme, umesto socijalne funkcije subvencija preduze}ima «ispod crte». Iz-gradnja i sprovo|enje stabilnog i transparentnog pravnog okvira je primarnapretpostavka za regularno funkcionisanje trì{ne privrede i to je klju~ni zada-tak dràve, koja mora da obezbedi za{titu ugovora i svojine i druge uslove zasvo|enje investicionog rizika na prihvatljiv nivo. U cilju pove}anja konkuret-nosti privrede potrebne su ne samo mere, koje }e biti usmerene stvaranju ilipromeni op{tih uslova privre|ivanja, nego i mere koje }e se odnositi na poje-dine kratkoro~no perspektivne sektore, te koordinacija mera ekonomske poli-tike na nacionalnom i lokalnom nivou. Tek kada budu osigurani: uslovi za efi-kasno funkcionisanje trì{ta, ~vrsta i nekompromisna pravna za{tita poslova-nja, inovativni management, te savremena tehnolo{ka baza - mo}i }e se spro-vesti transformacija privrede i obezbediti njena stalna konkurentnost i na to-me zasnovan trajni privredni rast.

Econ

omic

Anna

ls no

160

, Jan

uary

200

4 - M

arch

200

4

73


privredni razvoj - kuda dalje? - · pdf file2. privredni razvoj i ekonomska politika...

Documents