1.Privredni sistem je nain na koji se drutvo organizuje da na osnovu primarnih faktora proizvodnje, kljunih socijalno istorijskih faktora i medjusobno povezanih aktivnih elemenata (oblika svojine, tipova radnih odnosa, institucionalnih okvira u kojima se odvijaju ekonomski procesi, naina upravljanja, metoda uredjivanja privrednih kretanja i ciljeva privredjivanja) odgovori na kljuna pitanja ta, kako, gde, kada i za koga proizvoditi. Privredni sistem je skup mehanizama i institucija za donoenje i implementaciju odluka koja se tiu proizvodnje, raspodele, razmene i potronje u jednoj zemlji i u odredjenom vremenskom periodu. 2.Primarni faktori su osnovni elementi bez kojih se ne moe obavljati proces proizvodnje. Primarni faktori se pojavljuju u obliku prirodnih, ljudskih i proizvodnih resursa, a kojima se kao elementi mogu pridruiti i veliina zemlje i njen geografski poloaj, odnosno ve postignuti nivo drutveno ekonomske razvijenosti. Ekonomska valorizacija primarnih faktora (zemlje, rada i kapitala) zavise i od veliine njene teritorije, geografskog poloaja, broja stanovnika i stepena privredne razvijenosti. 3.Institucije se odredjuju kao relativno trajni i pravno regulisani odnosi izmedju ljudi koji imaju za cilj da obezbede vrenje neke delatnosti radi ega se formira posebna organizacija ili jedan isti drutveni odnos. S aspekta njihove uloge u privrednom sistemu institucije emo razvrstati u 4 osnovne grupe: privredne organizacije ( institucije privrednog sistema u kojima se izvravaju aktivnosti proizvodnja, transport, promet, obuhvataju firme, korporacije, dravna preduzea), dravne i drutvene organizacije (institucije privrednog sistema specijalizovane za globalno regulisanje privrednih kretanja, makroekonomsko planiranje i koordinaciju, dravne administrativnog karaktera, a drutvene imaju savetodavnu i informativnu uslugu), drutveno politike organizacije i udruenja (partije, sindikati, udruenja; institucije ukupnog drutvenog tj politikog sistema preko kojih drutveno ekonomske grupe i slojevi vre uticaj na izbor smera i intenziteta privrednog razvoja, nain upravljanja i uredjivanja privrednih kretanja..) domainstva (najmanja institucionalna jedinica privrednog sistema i mogu se razvrstati u 3 osnovne grupe: potroaka, proizvodna i meovita u zavisnosti od preovladjujue delatnosti, u veoma su sloenoj interakciji sa ostalim elementima privrednog sistema). 4.SLIKA U zavisnosti od tipa svojine i privredne organizacije izvode se naini upravljanja koje moe biti: preduzetniko (karakteristino za liberalnu fazu kapitalizma i znai da kapitalista lino upravlja svojim firmom, obeleava ga visoki stepen poslovne ekonomske i tehnoloke inovativnosti jer su preduzetnici spremni da preuzmu rizik ulazei u valorizaciju rezultata tehnikog progresa) menadersko (karakteristino za monopolske i dravno kapitalistike privredne sisteme gde akcionari upravljanje prenose na struna lica - menadere) tehnokratsko (karakteristino za preduzea u dravnom vlasnitvu u kapitalistinim privrednim sistemima) administrativno (karakteristino za preduzea u administrativnim socijalistikim privrednim sistemima, obeleava ga inkrementalno ponaanje prema potroaima, konkurenciji i poslovnim ekonomskim i tehnolokim inovacijama uz izbegavanje rizika) i kolektivno upravljanje (karakteristino za kooperativni sektor, a korieno je i u samoupravnom socijalistikom privrednom sistemu). Oblici svojine odreuju sledee metode: trini mehanizam (spontano regulisanje privrednih procesa nezavisno od volje ljudi kroz varijaciju cena, pad ili rast koji se reflektuje na proizvodnju i potronju), monopolska i oligopolska kontrola (odlika monopolske faze razvoja kapitalistikih privrednih sistema), tekua ekonomska politika (kombinacija mehanizama makroekonomskog planiranja, trinog mehanizma i monopolske i oligopolske kontrole), makroekonomsko planiranje (karakteristino za administrativne socijalistike privredne sisteme), dogovaranje i sporazumevanje (pokuaj da se poboljaju performanse samoupravnog socijalistinog privrednog sistema i da se decentralizacijom funkcija planiranja supstituie mehanizam trita).5.Ekonomske aktivnosti predstavljaju realizaciju odredjenih ciljeva determinisanih karakterom produkcionih odnosa. Osnovni cilj svih ekonomskih aktivnosti u okvirima trine robne privrede je ostvarivanje trine dobiti putem koje se ostvaruju svi drugi ciljevi. Osnovni ciljevi ekonomskog privredjivanja su: maksimiranje profita u liberalnom kapitalizmu, ekspanzija u monopolskom kapitalizmu, ouvanje sistema u dravnom kapitalizmu. Kao osnovni cilj u politikoj ekonomiji socijalizma odreeno je zadovoljavanje rastuih potreba stanovnitva, dok u praksi administrativnih socijalistikih privrednih sistema kao osnovi cilj je preovladao drutveni i privredni razvoj. U politikoj teoriji samoupravnog socijalizma kao osnovni cilj ekonomske aktivnosti odreen je porast dohotka bez preciznog izdvajanja dobiti kao osnovnog instrumenta za realizaciju drutveno ekonomskog razvoja.6.Stanje opte ravnotee u privrednom sistemu se postie ako se istovremeno na svim tritima roba i faktora proizvodnje postigne ravnotea. Privredni sistem koji nema sposobnost da povremeno prolazi kroz stanje opte ravnotee, se ne moe odrati kao sistem. Stabilnost privrednog sistema je njegova sposobnost da periodino prolazi kroz stanja opte ravnotee koja se nalaze na viem nivou razvijenosti od prethodnog. Optimalnost privrednog sistema se definie kao reim funkcionisanja ukupne privrede u kome se ostvaruje maksimizacija svih rezultata i minimizacija svih utroaka. Za razumevanje celog mehanizma razvoja i kretanja privrednog sistema razlikujemo sistem povratnih sprega: pozitivnih ili stabilizatora koji uveavaju uticaj inputa na autput i negativnih ili kumulatora koji smanjuju uticaj inputa na autput. 7.Kao najznaajnije se izdvajaju: prvo-kruno kretanje materijalnih i monetarnih tokova u privrednom sistemu (materijalna dobra i novac krue izmedju subjekata privrednog sistema uz pomo susretnih kanala ponude i tranje, domainstva poseduju rad koji nude privrednim organizacijama direktno ili posredstvom finansijskog trita, privredne organizacije kupuju rad i druge faktore proizv.na odredjeno vreme i za to plaaju zarade, profite, kamate i rente, a drava se pojavljuje i kao samostalni kupac potronih roba i usluga i faktora proizv.), drugo-odnos akumulacija potronja u privrednom sistemu (raspodela novostvorene vrednosti na akumulaciju i potronju odredjuje ivotni standard, dinamiku privrednog razvoja, dinamiku poveanja produktivnosti, zaposlenost,..akumulacija je odvajanje dela novostvorene vrednosti za potrebe proirene reprodukcije i istovremeno oznaava odricanje od upotrebe svih sredstava za potronju) tree-odnos plana i trita u privrednom sistemu (trite daje proizvodnji informacije o novim proizvodima, a boljom organizacijom omoguava plasman proizvedene robe i usluga, proizvodnja daje dravi informacije o novim proizvodnim mogunostima) etvrto-odnos informacije odluivanje (za efikasno funkcionisanje neophodno je da informacije budu pravovremene, sveobuhvatne, kvalitetne i pravilno obradjenje, a odluke pravovremene, realne, ispravne). 8.SLIKA 9.SLIKA 10.Ekonomska politika je deo opte politike kojom se vri uobliavanje institucija privrednog sistema, ekonomske strukture i regulacija privrede. Sutinski je zavisna od 3 faktora: 1.konkretnog drutvenog sistema posebno njegovih kljunih podsistema privrednog, politikog i pravnog, 2.nivoa opte privredne razvijenosti i ekonomske strukture, 3.medjunarodnog ekonomskog i politikog okruenja. Osnovni subjekat odluivanja u ekonomskoj politici je vlada. Aktivni inioci, ciljevi i upravljaki mehanizmi se oznaavaju zajednikim pojmom atributi ekonomske politike. Ciljevi ekonomske politike izraavaju potrebe, namere, a u posebnim sluajevima i elje za izmenu postojeeg stanja u privredi u celini ili u njenim delovima(puna zaposlenost, niska inflacija, ravnotea platnog bilansa). Instrumenti su sredstva pomou kojih aktivni inioci ekonomske politike ostvaruju postavljene ciljeve(porez, obavezne rezerve). Mere ekonomske politike se definiu kao postupci, koji su namenjeni za promenu ili ukidanje postojeih odnosno uvodjenje novih instrumenata ekonomske politike(poveanje poreza, smanjenje obaveznih rezervi). 11.Praktina ekonomska politika je osnova istraivanja za naunu ekonomsku politiku. To nije dovoljno, pa je potrebno ostvariti preciznije odredjivanje objekta istraivanja, kako bi se istraio sadraj i efekti praktine ekonomske politike. Ekonomska politika se mora tretirati kao sinteza praktine i naune ekonomske politike. Jedan se tretira kao aktivnost aktivnih inilaca, pre svega drave u regulaciji privrede i privrednog razvoja, a drugi za oznaavanje oblasti ekonomske nauke koja izuava ekonomske ciljeve i metode njihove realizacije. U prvom sluaju koristimo pojam praktine, dok u drugom pojam naune ekonomske politike.12.Prvo, osnovni ciljevi ukupne drutvene politike su porast ivotnog standarda celokupnog stanovnitva, sloboda, pravda, mir, sigurnost, demokratija, optimalno korienje faktora proizvodnje. Drugo, u sadraj ciljeva i akcija ekonomske politike ugradjene su ekonomske potrebe, no one imaju istovremeno veoma snani drutveni uticaj, visok nivo zaposlenosti uvruje demokratiju, stabilnost nacionalne valute obezbedjuje lino i drutveno blagostanje. Tree, realizacija globalnih drutvenih ciljeva direktno utie na kretanja u privrednoj sferi. 13.Osnovne zajednike karakteristike aktivnih inilaca su definisani interes, sposobnost odluivanja od ireg znaaja u procesu drutvene reprodukcije, sposobnost akcije i sposobnost samostalnog delovanja. Prva klasifikacija, razvrstava sve aktivne inioce u dve osnovne grupe: nosioci politike vlasti i samoorganizovana tela objekata regulacije. Na osnovu ekonomsko pravnog pristupa podelu aktivnih inilaca ekonomske politike moemo izvriti na 4 osnovne grupe. 1.makroekonomske subjekte s pravom donoenja obavezujuih ekonomskih odluka kao to su parlament, vlada, centralna banka i sudovi. 2.makroekonomske subjekte koji reprezentuju neije kolektivne privredne interese kao to su politike partije, udruenja poslodavaca, sindikati, privredne komore. 3.makroekonomske subjekte nosioce velikog pojedinanog ekonomskog interesa koji imaju direktan formalan ili neformalan uticaj na akcije ekonomske politike kao to su banke i druge finansijske institucije, berze, transnacionalne korporacije i nacionalni monopoli. 4.makroekonomske subjekte inspiratore ekonomske politike koji nisu direktno nosioci ekonomskog interesa ali stvaraju javno mnjenje i time vre znatan uticaj na strukturiranje ciljeva ekonomske politike kao to su nauka, sistem masovnih informacija i crkva. U ove podele kao zasebnu grupu aktivnih inilaca u kreiranju i operacionalizaciji ciljeva treba ukljuiti i medjunarodne makroekonomske subjekte sa pravom donoenja obavezujuih makroekonomskih odluka. 14.Ciljevi ekonomske politike se formuliu pod snanim uticajem politikog faktora odnosno osnovnih drutvenih ciljeva: porasta ivotnog standarda stanovnitva, slobode, pravde, sigurnosti, mira, demokratije i optimalnog korienja faktora proizvodnje. Razlikujemo: 1.etike i moralne vrednosti u ekonomskoj politici (obuhvataju filozofske i religiozne principe) 2.ideoloke vrednosti u ekonomskoj politici: ideoloke vrednosti socijalne trine privrede, ideoloke vrednosti neo-liberalne trine privrede i ideoloke vrednosti neo-socijalizma, 3.teleoloke vrednosti u ekon.politici, 4.pragmatine i egoistino grupne vrednosti. 15.Prema sadrini ciljeve ekonomske politike moemo razvrstati: 1.isto materijalno proizvodni ciljevi (obezbeenje pune zaposlenosti, stabilnost cena i dohodaka, ravnotea u platnom bilansu, zatita ivotne sredine), 2.drutveno ekonomske ciljeve (promene prava svojine, promene organizacione strukture privrede na makro i mezo nivou, promene karaktera ciljne funkcije preduzea, promene u metodima ureenja privrednih kretanja), 3.socijalno politike ciljeve (poboljanje optih uslova ivota, obezbeenje nacionalne nezavisnosti). Prema vremenskom trajanju ciljeve ekonomske politike delimo: na kratkorone (puna zaposlenost, stabilnost cena, ravnotea platnog bilansa) i dugorone (skraenje radnog vremena, zadovoljenje kolektivnih potreba, visoku i dugoronu stabilnu stopu privrednog rasta). Prema prirodi njihovih odnosa ciljevi mogu biti: nezavisni (kada realizacija jednog cilja ne dovodi u pitanje realizaciju drugog), komplementarni (kada ostvarenje jednog doprinosi deliminom ili potpunom ostvarenju drugog) i konfliktni (kada ostvarenje jednog delimino ili u potpunosti oteava ostvarenje drugog cilja). Prema znaaju za operacionalizaciju privrednog i politikog sistema: osnovne (visoka i dugorono stailna stopa privrednog rasta, zadovoljenje kolektivnih potreba) i sporedne (skraenje radnog vremena, poboljanje modela line potronje).16.Sredstva pomou kojih aktivni inioci ekonomske politike ostvaruju postavljene ciljeve nazivaju se instrumentima ekonomske politike. Moemo ih podeliti u 4 osnovne grupe: 1.instrumenti direktne kontrole koji imaju imperativno administrativno prinudni karakter (neposredno zakonsko regulisanje uslova poslovanja subjekata, normativne obaveze u pogledu standarda i kvaliteta, kontigentiranje). 2.instrumenti posredne kontrole koji delovanjem na ekonomske uslove i podsticaje utiu na ponaanje privrednih subjekata (instrumenti fiskalne fiskalne prihode i rashode, porezi, takse, doprinosi i monetarno kreditne politike sferu emisije novca, opticaja, ponude novca, ponude kredita), 3.moralni instrumenti koji poivaju na autoritetu vlasti zasnovanom na njenom moralnom kredibilitetu u smislu pravednosti i uverljivosti njenih akcija (pozivi domaim i stranim investitorima da investiraju kapital u nerazvijenim regionalnim celinama, pozivi domaim i stranim turistima da letuju u odreenim turistikim destinacijama), 4.dobrovoljni sporazumi i dogovori izmedju drave, privrednih subjekata, udruenja poslodavaca, sindikata koji nisu formalizovani ugovorom ili su to posredno i delimino (razne vrste kolektivnih sporazuma, formiranje izvoznih klastera tj virtuelnih koorporacija). 17.Mere se definiu kao postupci koji su namenjeni za promenu ili ukidanje postojeih tj uvodjenje novih instrumenata ekonomske politike. Podela: Prvo zavisno od obuhvata mere mogu biti opte i posebne. Drugo prema poreklu mogu biti nacionalne i nadnacionalne. Tree prema stepenu delovanja na privredne subjekte i drutveno ekonomske grupe mogu biti linearne ili horizontalne i selektivne ili vertikalne. etvrto prema objektu delovanja na realne mere i finansijske mere. Peto prema nainu delovanja mogu biti direktne mere, posredne mere i indikativne usmeravajue mere ekonomske politike. esto prema objektu dejstva razlikujemo iroki spektar mera kao to su mere industrijske, agrarne, trgovinske, spoljno trgovinske, regionalne, urbane, ruralne, razvojne, tehnoloke i demografske politike. 18.10 instrumenata: dravne investicije, subvencije i transferi kapitala preduzeima, nadnice i plate, direktni porezi na dohotke domainstva, carine, zajmovi domainstava i preduzea, kontrola uvoza, kontrola dobara i usluga, kontrola investicija, alokacija sirovina. Kiren je za 12 ciljeva ekonomske politike (puna zaposlenost, stabilnost cena, ravnotea u platnom bilansu, visoka i dugorono stabilna stopa privrednog rasta, poboljanje alokacije faktora proizvodnje, zadovoljenje kolektivnih potreba, poboljenje raspodele dohotka i bogatstva, zatita i podsticanje regionalnog i industrijskog razvoja, poboljanje modela line potronje, osiguranje stabilnog snabdevanja trita egzistencijalnim materijalnim dobrima i uslugama, poveanje veliine i poboljanje strukture stanovnitva i skraenje radnog vremena) naveo 303 instrumenata ekonomske politike od kojih su 40 vani. Grupe instumenata: instrumenti javnih finansija, novca i kredita, direktne kontrole i promene institucionalnog okvira. 19.Vri se po osnovu: podruja delovanja ekonomske politike, ekonomske strukture tj kombinacije proizvodnih faktora po regionima sektorima i delatnostima, karaktera sadraja ciljeva ekonomske politike, obuhvatnosti ciljeva instrumenata i mera ekonomske politike, vremenske dimenzije, intenziteta tj broja primenjenih mera i instrumenata, hijerarhijske organizacije drave i sistema svesne regulacije privrednog ivota i namene tj svrhe delovanja ekonomske politike i slino. 20.Prvo, ekonomska politika za osiguranje opte ekonomske ravnotee moe se razvrstati u parcijalne ekonomske politike (anticiklina politika, politika cena, spoljno trgovinska, devizna, politika zapoljavanja, politika javnih nabavki). Drugo, ekonomska politika za osiguranje uslova za razvoj i odravanje trinog mehanizma (antimonopolska, politika regulacije prirodnih monopola, trgovinska i politika zatite potroaa). Tree osnovni zadatak politika neutralizacije efekata trinog mehanizma je da koriguje pojave u ekonomskom ivotu na koje trite sporo reaguje (socijalna politika, politika zatite i unapredjivanja ivotne sredine, politika regionalnog razvoja i urbanizacije, politika razvoja stambeno komunalne delatnosti i politika razvoja neproizvodnih delatnosti). etvrto ekonomsku politiku privrednog razvoja odnosno za osiguranje dugorone stope privrednog rasta obuhvata parcijalne ekonomske politike ( investiciona, tehnoloka i obrazovna politika). 21.Defanzivna ekonomska politika prua zatitu pojedinim sektorima, delatnostima, grupacijama, pa ak i pojedinim preduzeima od spoljne konkurencije s ciljem prilagoavanja i stvaranja uslova za uspeno sueljavanje sa konkurencijom. (Preteno) defanzivni karakter imaju na primer: 1.agrarna politika, 2.spoljnotrgovinska politika u funkciji selektivne zatite od meunarodne konkurencije i slino. Ofanzivna ek.pol.inicira promene i podstie razvoj pojedinih sektora, delatnosti, grupacija, a u posebnim sluajevima i pojedinih preduzea s ciljem prevazilaenja razvojnih barijera i stvaranja uslova za ukupan privredni razvoj. (Preteno) ofanzivni karakter imaju na primer: politika razvoja sistema proizvodno-tehnolokih standarda i sl. Stabilizaciona ek.pol.obuhvata aktivnosti rada odravanja i uspostavljanja unutranje i spoljne ravnotee, pune zaposlenosti radne snage i ostalih proizvodnih resursa, obuhvata: 1.politiku zapoljavanja, 2.anticiklinu politiku, 3.antiinflacionu politiku, 4.spoljno-trgovinsku politiku u funkciji odravanja ravnotee u spoljno-ekonomskim odnosima, 5.deviznu politiku u funkciji odravanja fiksnog deviznog kursa i sl.

22.Kratkorone ili stabilizacione ekonomske politike se najee odreuju u trajanju od jedne godine, mada mogu biti neto krae ili due. Koriste se za postizanje privredne ravnotee u kratkom roku. Primeri su: 1.antiinflaciona politika, 2.anticiklina politika u cilju smanjenja nezaposlenosti u fazi depresije, 3.spoljnotrgovinska i devizna politika ogranienja uvoza u cilju uspostavljanja ravnotee u tekuim transakcijama s inostranstvom i sl. Dugorone ek.pol.se odreuju u vremenskom periodu trajanja od dve do etiri-pet godina, u nekim sluajevima i do deset god. U periodu veim od deset god.praktino je nemogue izvriti precizno definisanje sadraja ek.politika. Ek.politike se razlikuju po intenzitetu, kada sadraj obuhvata samo jedan instrument promotivnog karaktera, odn.kada su programi kompleksni. U jednostavne ek.politike spadaju: 1.politika centralne banke u odreivanju visine diskontne stope, a u kompleksne: 1.budetska pol, 2.industijska pol., 3.tehnoloka pol. 23.Federalna organizacija drave i sistema svesne regulacije privrednog ivota po regionalnim celinama pretpostavlja i odgovarajui stepen samostalnosti u formulisanju ciljeva, instrumenata i mera ek.pol. Na taj nain se otvaraju problemi: 1.stepena decentralizacije ili centralizacije, 2.koordinacije, 3.prevazilaenja konflikata zbog tenji pojedinih aktivnih inilaca ek.pol.da nametnu svoje kao opte ciljeve kako bi obezbedili iru drutvenu i ekonomsku podrku. Razlikujemo sledee ek.pol.: 1.globalne ek.pol., 2.nadnacionalne ek.pol., 3.centralne ek.pol., 4.regionalne ek.pol., 5.subregionalne ek.pol., 6.lokalne ek.pol. U skladu sa realnom politikom i teritorijalnom organizacijom Srbije, razlikujemo: 1.globalne ek.pol.koja se realizuju na osnovu saradnje Vlade Srbije i NBS sa Meunarodnim monetarnim fondom (MMF), 2.nadnacionalne ek.pol. koje se realizuju u saradnji sa odgovarajuim institucijama EU, 3.centralnu ekonomsku politiku koju sprovodi Vlada Srbije i NBS, 4.(regionalnu) ekonomsku politiku koju sprovodi Vlada AP Vojvodine, 5.gradske ek.pol., 6.ek.pol.i lokalne samouprave. Prema delovanju drave na materijalne i monetarne tokove u privrednom sistemu razlikujemo: 1.fiskalnu pol., 2.monetarno-kreditnu pol., 3.politiku javne potronje, 4.politiku dohotka. Centralno mesto zauzimaju fiskalna i monetarno-kreditna politika.24.LEP predstavljaju praktine aktivnosti lokalne samouprave i njenih institucija kojima se vri regulacija lokalne privrede i privrednog razvoja. U praksi lokalna ekonomija se vezuje za ekonomske aktivnosti koji se odvijaju u okviru jednog geografskog prostora ureenog administrativnim granicama. Lokalne ek.pol. se moraju tretirati kao svojevrsna sinteza praktine i naune ek.pol. Njenu osnovu ine aktivni inioci lokalne ek.pol., ciljevi lokalne ek.pol.i upravljaki mehanizmi (mere i instrumenti) lokalne ek.pol. 25.Aktivni inioci: graani, organi upravljanja lokalne samouprave, upravne slube i organi lokalne samouprave, slube za upravljanje javnim i lokalnim dobrima, komunalna preduzea, lokalne finansijske organizacije i nevladine organizacije. Ciljevi: Porast ivotnog standarda svih. Drugo, porast bogatstva lokalne sredine. Tree, smanjenje hijerarhije i autoritarnosti u obezbeenju javnih dobara. etvrto, otvorenost lokalne sredine. Peto, fleksibilnost lokalnih kadrova i organizaconih struktura u odnosu na promene i prihvatanje promena. Upravljaki mehanizmi lokalne ekon.politike: opteg karaktera, selektivni upravljaki mehanizmi, opti ili selektivni upravljaki mehanizmi koji su od bitnog znaaja za realizaciju ciljeva lokalne ekonomske politike. 26. Prvo, teite aktivnosti treba da bude na kvalitativnom razvoju, a ne na kvantitativnom razvoju. Drugo, orijentacija u lokalnom razvoju treba da bude od odozgo na dole. Tree, decentralizacija, kao proces podele nadlenosti i odgovornosti sa centranog na lokalni razvoj. etvrto, potovanje principa da se savremeni razvoj zasniva na diferenciranim procesima. Peto, shvatanje lokalne teritorije kao skupa potencijanih resursa, koji se moraju najefikasnije iskoristiti. esto, potrebno je stvoriti uslove za samoodrivi razvoj.27.Osnovni nedostaci trita proizilaze iz: 1.privrednih ciklusa, 2.negativnih eksternih efekata, 3.problema besplatnog jahanja kod javnih dobara, 4.monopola, 5.asimetrinih informacija i 6.nejednakosti u raspodeli dohodaka. Pravi uzroci nisu u njegovoj unutranjosti nego u deformacijama koje unosi drava svojim aktivnostima u regulaciji ekonomskih i drutvenih procesa. Ekonomske f-je drave su:

1.obezbeenje pravnog sistema 2.realizacije alokacione f-je u domenu velikih infrastrukturnih sistema, 3.realizacija regulacionih f-ja u onim podrujima u kojima mehanizam trita ne funkcionie, 4.realizacija stabilizacione f-je, kada to trini mehanizam nije u stanju da obezbedi, 5.realizacija redistributivne i socijalne f. 6.realizacija razvojne f-je u skladu sa osnovnim drutvenim i socijalnim ciljevima.

28. SLIKA

29.SLIKA

30.Potreba za javnom regulacijom proirene reprodukcije u infrastrukturnim i drugim delatnostima sa velikim eksternim efektima proistie iz: 1.zahteva za visokim nivoom drutvene koordinacije njihovog razvoja, 2.velikih trokova i dugog vremenskog perioda izgradnje, 3.obezbeivanje materijalne i tehnike osnove za razvoj ovih sektora, 4.usaglaavanja interesa i ostvarivanja konsenzusa u uslovima visokokoncentrisanog interesa subjekata ponude

31.Javna regulacija privrede i privrednog razvoja u savremenim trinim privredama se zasniva na makroekonomskom planiranju. Makroekonom.planiranje obeleava: Prvo, makroekon.plan.je svesna aktivnost koja se zasniva na procesu spoznaje i neprestanog istraivanja drutvenih potreba i naina njihovog zadovoljenjaDrugo, makroekon.plan.se odvija na nivou ukupne privrede, a time i drutva na ureenoj institucionalnoj osnovi.Tree, osnovni zadatak makroekon.plan. jeste da realizacijom vanih ciljeva, ukljuujui i odreenu realokaciju resursa u prostoru i vremenu, omogui dostizanje odreene ravnotee. etvrto, ciljevi makroekon.plan.se izvode iz preferencija interesa artikulisanih kroz politike procese, te se manifestuju na nivou sistema kao celine. Peto, realizacija ciljeva makroekon.plan.se vri preko odgovarajueg sadraja ciljeva i akcija ekon.pol., koje zbog toga, moraju biti konzistentno integrisane u jedinstven sistem regulacije.

32.Infrastruktura za javnu regulaciju privrede i privrednog razvoja u komplementarnom sadejstvu sa tritem stvara spoljne uslove za funkcionisanje privrednog sistema i privrednih subjekata i pretpostavlja veoma razvijenu administrativnu, informacionu, inovacionu, neproizvodnu i proizvodnu infrastrukturu koje funkcioniu u okvirima: 1. stabilnog, preciznog politikog pravnog sistema i 2. mobilnog, fleksibilnog i adaptabilnog institucionalnog sistema. Infrastrukturu za javnu regulaciju privrede i privrednog razvoja u savremenim trinim privrednim sistemima obrazuju: I Javna (dravna) proizvodna infrastruktura, II Javna (dravna) infrastruktura za obezbeenje nesmetanog funkcionisanja trita roba i usluga, III Javna (dravna) infrastruktura trita rada, IV Informaciona (dravna, javna) infrastruktura, V Javna (dravna) inovaciona infrastruktura, VI Javna dravna, administrativna) upravljaka infrastruktura, VII Ekoloka infrastruktura, VIII Neproizvodna infrastruktura, IX Organi zakonodavne vlasti, X Organi sudske vlasti, XI Meunarodni makroekonomski subjekti.

34. U okvirima trine infrastrukture razvijene su mnoge potpuno nove institucije, kao to su: 1.konsultantske firme, 2.konsalting firme, 3.strategijske alijanse i poslovne mree, 4.investicioni fondovi, 5.centri za podrku razvoja malih i srednjih preduzea, malog biznisa i preduzetnitva, 6. berze malog biznisa. Za razliku od trine infrastrukture, na reformi infrastrukture za javnu regulaciju privrede i privrednog razvoja je malo uraeno u smislu njenog sutinskog redizajniranja. Veina specijalizovanih institucija su likvidirane ili su njihove f-je u smanjenom obimu alocirane u okviru drugih institucija, dok je njihova kadrovska osnova, praktino unitena odlivom u druge delatnosti ili odlaskom u inostranstvo, a znanja i sposobnosti su zastarela.

35.Raskorak izmeu osnovnih drutveno-ekonomskih opredeljenja i realinih tokova je posledica odsustva konzistentnosti izmeu normativne i institucionalne strukture. Srbija ima dualni privredni sistem u kome je mehaniki spojena samoregulacija privrede na osnovu trinog mehanizma sa nejasno i neprecizno regulisanim svojinskim odnosima i ekonomskim i politikim monopolom u sferi makroekonomskog odluivanja. Problem nekonzistentnosti izmeu fundamentalnih drutveno-ekonomskih opredeljenja o odreenju moderne drave kao partnera privrednim subjektima i autonomnog ponaanja preduzea kao osnovnog subjekta trine privrede razmotriemo na osnovu analize funkcionisanja institucija privrednog sistema grupisanih u karakteristine podsisteme: svojinski podsistem, organizacioni podsistem, upravljako-poslovodni podsistem, motivacioni podsistem=koordinacioni podsistemi, trite i javna regulativa.

36. Problem nepravilno i nejasno formulisanih podsistema privrednog sistema, se direktno nadovezuje s tekoama u operacionalizaciji njegovih osnovnih analitikih kategorija: vrednost, novac, cene, raspodela, reprodukcija, javne finansije, spoljnoekonomski odnosi. Analitika kategorija novca, cena i deviznog kursa su sistemski nerazraene, odn.i dalje su u znaajnoj meri instrument politikog i ekonomskog pogaanja upravljanja, a ne neutralne ekonomske kategorije za odravanje makroekonomske stabilnosti. Aktuelna strategija za odreivanje ovih analitikih kategorija se zasniva na: 1.reimu kontrolisanog fleksibilnog deviznog kursa, 2.velikoj spoljno-ekonomskoj neravnotei i 3.dinaminom poveanju cena javnih dobara. Aktuelni sadraji analitikih kategorija reprodukcije, raspodele i javnih finansija su koncipirani i operacionalizovani u formi, kojom se prikriva nemo nacionalne politike i ekonomske elite da raspoloivo nacionalno bogatstvo iskoristi za strukturno prilagoavanje i obnovu razvojne propulzije. Analitika kategorija spoljnoekonomski odnosi je operacionalizovana u nejasnoj i nepreciznoj formi. 37. Modeliranje ekonomskih politika se realizuje u odgovarajuem politikom i pravnom okviru, u kome aktivni inioci ekonomske politike vre preslikavanje ciljeva ekonomske politike na odgovarajue nivoe privredn aktivnosti preko odabranog sadraja mera i instrumenata ek.pol. Uloga i vanost politikog i pravnog okvira u modeliranju ek.pol.obradie se na osnovu sistematizovanog logistikog pristupa u odreivanju i povezivanju elemenata ek.pol.kroz karakteristine procese: 1.analize nacionalne, odn.parcijalne privredne situacije, 2.postavljanje optih, odn.parcijalnih ekonomskih ciljeva, 3.analize i izbora mera i instrumenata ek.pol., 4.odreivanja konkretnog sadraja akcija ek.pol., 5.sprovoenja ex ante javne kontrole efekata i drutvenih trokova konkretnog sadraja ek.pol.i 6.integracije ek.pol.u globalne nacionalne privredno-politike koncepcije. Prednost u merenju problema, odn.trendova u privredi svakako imaju kvantitativni indikatori koji su rezultat statistikih informacija, popisa, anketa i sl. 38.Modeliranje ek.pol.obeleava konflikt interesa ekonomskih, socijalnih i politikih grupa. Konflikti interesa u tekuoj ek.pol.se, uglavnom ispoljavaju u : 1.trouglu: vei porezi-vei transferi-zatita interesa poreskih obveznika (manji porez), koji je manje vie vidljiv svim akterima ekonomskih procesa jer se lako odreuju trokovi (kroz plaene poreze) i dobici (subvencije, socijalna davanja) i 2.domenu strukturnog prilagoavanja, jer se trokovi i dobici neravnomerno rasporeuju izmeu sektora, delatnosti, privrednih i neprivrednih subjekata i drutveno-ekonomskih grupa i slojeva, koji su manje vidljivi zbog njihove strukture, dinamike i konanih rezultata. Prioritet u javnim rashodima treba da imaju zdrastvo, obrazovanje, spoljna i unutranja zatita, rashodi za podsticanje regionalnog i tehnolokog razvoja, kao i transferna davanja stanovnitva, s tim da postoje ozbiljne politike razlike u utvrivanju nivoa prava, posebno u zdrastvu, obrazovanju, kao i strukture i vremenskog trajanja transfernih davanja stanovnitvu. 39.Ekonomski procesi se ostvatruju uz oscilacije privrednih aktivnosti u vremenu u kojima se izdvajaju 4 osnovne faze: 1.kriza hiperprodukcije, 2.depresija, 3.oivljavanje privredne aktivnosti i 4.privredni polet. E.S.Kiren je podelio mehanizme ek.pol.u odnosu na vremensku dimenziju i druge posebne uslove za njihovo donoenje u 4 grupe. Prvu grupu obrazuju mehanizmi sa automatskim delovanjem. To su tzv.automatski stabilizatori u privrednom sistemu. Drugu grupu obrazuju mere ekonomske pol.koji se nakon neke odreene pojave u ekonomskom ivotu donose manje-vie automatski. Treu grupu obrazuju razne naredbe, zabrane, dozvole i odluke koje donosi vlada ili centralna banka bez posebne zakonske procedure i konsultacije sa drugim aktivnim iniocima ek.pol. etvrta grupa obuhvata mehanizme ek.pol.u obliku zakona, zabrana, dozvola i odluka-koje se odnose uz saglasnost drugih aktivnih inilaca ek.pol.ilik drugih drava i sl. 40. Eksterne drutvene faktore u procesu kontrole moemo grupisati u 3 osnovne grupe: 1. Parlament, iji je osnovni zadatak zakonodavna kontola sadraja ciljeva i trokova akcija ek.pol., 2. Nauka, iji je osnovni zadata da preko nezavisnih eksperata obezbedi strunu raspravu o sadraju ciljeva i akcija ek.pol. i drutvenim trokovima njihove realizacije, 3. Politike partije i savezi iji je osnovni zadatak politika kontrola sadraja akcija ek.pol. veina ciljeva ek.pol.ima univerzalno znaenje i malo se razlikuje u pojedinim dravama. Problem evaluacije je direktno povezan sa problemom verodostojnosti ek.pol Verodostojnost ima: 1.kvalitativni i 2.intuitivni aspekt.