problem koherentnog razumevanja pojma umetnosti u platonovoj filozofiji - marica rajkovic

7/31/2019 Problem Koherentnog Razumevanja Pojma Umetnosti u Platonovoj Filozofiji - Marica Rajkovic

1/12

Arhe VII, 13/2010UDK 1PlatoOriginalni nauni radOriginal Scientific Paper

MARICA RAJKOVI1Filozofski fakultet, Novi Sad

PROBLEM KOHERENTNOG RAZUMEVANJA POJMA

UMETNOSTI U PLATONOVOJ FILOZOFIJISaetak: Osnovna intencija autora sadrana je u pokuaju da pokae kako izvor problema-

tike koherentnog razumevanja pojma umetnosti u Platonovoj filozofiji lei u intrepretacijskomotporu da se taj pojam izvede iz celine Platonove filozofije budui da se radi o pojmu koji jepre svega ontoloki, a tek izvedeno estetiki, obrazovnopedagoki i kulturoloki fenomen. Radsprovodi eksplikaciju diferencije pojma umetnosti u savremenoj percepciji (ijem duhu nije stra-no da partikularnu sferu mimetikih pesnika uzdigne na nivo pojma umetnosti) i antiki pojamumetnosti, koji se u Hegelovoj filozofiji razume kao najvia forma duha. Upravo je previanje

te diferencije dovelo do savremenog shvatanja po kome se Platonova kritika pesnitva neoprav-dano smatra Platonovim pokuajem da zabrani ili izbaci umetnost iz polisa. Autor ima na-meru da vraanjem smom Platonu pokae da bi takva namera u kontekstu antike epohe bilane samo potpuno neosnovana, nego i nemogua, budui da kontekst antike epohe nije i ne moebiti nita drugo nego umetnost!

Kljune rei: Platon, ideja, umetnost, , pesnitvo, Hegel, duh

Za osvetljavanje Platonovog odreenja umetnosti i njegovog mesta u celokupnojPlatonovoj filozofiji, potrebno je krenuti od izvora, koji logiki omoguava i osvetljavasve pojmove njegove filozofije, pa time i pojam umetnosti. Interpretacijske greke pri

poimanju Platonovih pojmova u znaajnoj meri su posledica pokuaja da se oni osvetledrugim putem, a ne jedinim kojim je mogue zapoeti izlaganjem funkcije koji odre-eni pojam ima u celini filozofije koja ga je logiki izvela.

Tematizacija Platonovog uenja mora zapoeti upuivanjem na pojmove koje u nje-govom sklopu zauzimaju centralnu poziciju: pojam ideje i pojam saznanja, preciznije,njihov odnos: ovek saznaje prema onome to se zove ideja, a ova proizilazi iz mno-gih pojedinanih opaanja, pa se umovanjem stavlja u misleno jedinstvo2. Ideja je pri-

marni ontoloki pojam, koji predstavlja svih pojedinanih stvari ona je ,jer lei u osnovi mogunosti svake ulne pojave, kao njen nepromenljivi uzrok. Najvia

1 e-mail adresa autora: [email protected] Platon, Fedar,Ijon, Gozba, Fedar, BIGZ, Beograd, 1985. 249 c.


2/12

118 M. Rajkovi, Problem koherentnograzumevanja pojma umetnosti...

ARHEgod. VII, 13/2010 (117128)

ideja u toj strukturi je ideja Dobra3, koja neposredno osvetljava sve pojedinane ideje,a posredno sve pojedinane, ulne stvari. ulni predmeti su pojedinani i konstantno

promenljivi, pa su samim tim osueni na neuspeh da ikada dosegnu ono nadnebeskomesto, koje niti je dosad ikoji pesnik na zemlji dostojno opevao, nitie ga ikada ope-

vati ono je bezbojno i bezoblino i nedodirljivo bie, koje stvarno postoji i kojemoe da ugleda samo kormilar due, um4.

Problematika odnosa ideje i saznanja koren razreenja ima u utemeljenju dijalek-tike, koja u Platonovoj filozofiji zauzima vrhovno mesto, koje nadmauje partikularnenauke. Nedovoljno udubljivanje u znaaj dijalektike za celinu Platonove filozofije po-sledica je jednim delom voenjem partikularnim filozofskim interesima koji panjufokusiraju na posebne probleme te celine, a drugim delom tenjom da se Platonovafilozofija nasilno stavi u funkciju nekog savremenog pitanja.Praizvorpojma umetnosti

ne moe se traiti ni na jednom drugom mestu osim u smom pojmu ideje, kao kljuuPlatonove filozofije.

ONTOLOKO UTEMELJENJE PLATONOVOGSTAVA O UMETNOSTI

The safest general characterization of

the European philosophical tradition

is that it consists of

a series of footnotes to Plato5.

Platonova filozofija utemeljuje kritiku umetnosti podraavanja ulne predmetnostipozicionirajui je u suprotnosti u odnosu napojam lepog6, budui da je pojam lepog ve-zan za svet ideja, a umetniko podraavanje ulne predmetnosti predstavlja dvostrukoudaljavanje u uestvovanju pojedinanih stvari u idejama. Vano je, meutim, utvrditida li Platon pod takvim umetnikim podraavanjem misli na umetnost uopte, ili ipaksamo na jednu sferu umetnosti koja je za njega do te mere neosnovana da ga je navelana radikalnu odluku da zagovara ono to se u savremeno doba smatra cenzurom kaoto tvrde kasnije interpretacije.

3 Koju ne treba shvatiti kao etiki pojam dobra, nego kao princip koji nadilazi sve pojedinane ideje idejaDobra osvetljava ulne predmete, inei ih vidljivim za umsko saznanje tako to predmetima koji se mogusaznati daje istinu, i to dui koja spoznaje daje sposobnost saznavanja. Platon, Drava, BIGZ, Beograd,1983., str. 201. Ideja Dobra nije moralna ideja dobra, koja stoji u istoj ravni sa idejom lepote i istine, negose moe uporediti sa Suncem, koje vidljivim stvarima ne daje samo mo da budu viene, nego jo i da buduroene, da rastu i da se hrane, dok ono samo ne pripada roenim bivstvujuim ibid., str. 202. U tom smislu,

ideja Dobra omoguava ideje lepog, dobrog i istinitog.4 Platon, Fedar,Ijon, Gozba, Fedar, BIGZ, Beograd, 1985., 247 c.5 Whitehead, A. N.Process and Reality, Free Press, New York, 1979., str. 39.6 Problematika Platonovog razumevanja pojma umetnosti nije mogua bez prethodnog uvida u Platonovoshvatanje pojma lepote, ali u ovom tekstu e taj uvid morati da bude redukovan iskljuivo na onaj kontekstu kojem su pojam lepote i pojam umetnosti u najdirektnijem odnosu.


3/12


ARHEgod. VII, 13/2010 (117128)

Problem onotlokog utemeljenja Platonovog stava o umetnosti mogue je sprovestiu pogledu na dva kljuna, meusobno povezana momenta zasnivanja teorija ideja ukontekstu Platonovog odnosa prema istorijskim okolnostima vlasite epohe, pre svega

prema sve snanijem jazu izmeu helenske obiajnosti i nadolazeeg utemeljenja mo-

ralnosti. Smatra se da je Platon svojom idealnom dravom iskovao jedanprazni ide-al, a ne shvata se, zapravo, da njegova koncepcija idealne drave nije himera roenau glavi dokonog filozofa, nego je izraavanje bitihelenske obiajnosti, koja je realno-istorijski postojala sve do njegovog vremena. Stvarna sadrina Platonove Drave

jeste bit realnog ivota Helena do kraja petog stoljea7. Platon razume da obiajnostpropada raanjem moralnosti, pa iz tog razloga pokuava da ukloni destruktivni ele-mentsubjektivnosti i moralnosti8. Stoga on opoziva subjektivni princip i nastoji gafilozofski delegitimirati, a ideja da on uspostavlja svoju, pre svega politiku filozofi-

ju, baziranu na ideji slobodnog pojedinca, mogua je samo ako se previdi Platonovokapitalno nastojanje da do pojedinosti provede ideju paralelizma drave i individualnedue9. Sofistiki nain miljenja doprinosi slabljenju starih autoriteta, koji sve viegube obavezujuu snagu, jer se uzrdrmao temelj koji je obiajnost drao iznad delanja

pojedinca10. Moralnost pojedinca postaje sutinski bitna, a tenzija i borba koja zbogtoga nastaje nisu predmet samo filozofije, nego i poezije, koja u odreenim delimaispituje upravo tu borbu.

Najpodesniji primer za to je tragedija Antigona11 u jednoj sceni Antigona jasnosaoptava Kreontu: Ne smatrah tako jakom tvoju naredbu da boje, nepisane, stalne

zakone pretei moe; ti si ipak smrtan stvor. Od danas nisu oni, ni od jue ne, noveno vae, niko ne zna otkad su12. Velika prekretnica koja dovodi u pitanje autoritetetradicije uticala je i na Sokrata i na Platona13, izmeu ostalog i na njihov stav premasofistima, ali primarno je odredilafilozofije antike epohe, to pokazuje i Platonova

potreba da ideje vrsto utemelji kao vene, nepromenljive i nepropadljive forme, kojeu onom pojedinanom, prolaznom i propadljivom mogu samo do odreene mere da

prisustvuju14 i koje tom prolazom i propadljivom jedino mogu dati sutinu, ime ih na

7 Perovi, M.Istorijafilozofije, Odsek zafi

lozofi

ju Filozofskog fakulteta, Novi Sad, 1997., str. 123.8 Loc. cit.9 Perovi, M. A.Praktikafilozofija, Odsek za filozofiju Filozofskog fakulteta, Novi Sad, 2004., str. 33.10 Rei da su sofisti preokrenuli poredak po kojem je objektivni princip imao supremaciju nad subjektivnimznailo bi sutinsko nepoznavanje pojmovnog i terminolokog sklopa itave antike filozofije, koja nije po-znavala subjektivne ili objektivne odrednice, pa e se u radu izbegavati naknadno uitavanje savremenihtermina za temu koja se ispituje u kontekstu antikog miljenja.11 Hegel nije sluajno izabrao Antigonu za primer kojim pokazuje vaenje svojih estetikih principa, jerpored nesumnjivog umetnikog znaaja, Antigona sutinski prikazuje najznaajniju prekretnicu u grkojistoriji sukob obiajnosti polisa i moralnosti pojedinca. Time ova tragedija premauje znaaj koji ima zasferu umetnosti, irei vlastito vaenje i za filozofsko i za istorijsko miljenje.

12 Sofokle,Antigona, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 2007., (453 457), str. 28.13 Ipak, okretanje prema optosti i pojmu izveo je Sokrat, ali fundirajui ih pre svega u neraskidivoj veza-nosti za oveka. Platon ih smatra venim i nezavisnim idejama.14 Zurovac naglaava razliku termina i stvari u idejama uestvuju, a ideje u stvarimaprisustvuju naravno, samo u izvesnoj meri. Zurovac, M. Tri lica lepote, Slubeni glasnik, Beograd, 2005.,str. 83 84.


4/12


ARHEgod. VII, 13/2010 (117128)

najdirektniji nain omoguavaju15. Svet koji ne bi bio omoguen venim razlozima biobi proizvoljan i relativan, bez ikakve osnove za razlikovanje istine i lai, dobra i zla, alii lepog i runog. Odsustvo razloga znailo bi i odsustvo svake norme i svakog oblikakoji omoguavaju ono pojedinano.

Platon smatra da razlog i sutina pojedinane stvari ne mogu biti sadrane unutarte stvari, budui da je ona propadljiva i prolazna. To dalje znai da ona ne moe bitiobjanjena iz sebe same ili samom sobom, pa ono iz ega moe biti objanjena nemoe biti iste vrste kao ona. Bez vene i nepropadljive ideje ne moe biti bia, ali s dru-ge strane bie je jedino u emu ideja moe da prisustvuje. Platon nije izmislio svetideja da bi pobegao iz stvarnog sveta u pretpostavljenu sferu savrenih i osamostaljenihsutina, ve ga je do njega dovelo uvianje da postoji naelna nesamerljivost trajnog i

prolaznog, opteg i posebnog, nepromenljivog i promenljivog. Pod tom pretpostavkom

uenje o idejama moe na primeren nain da opie i protumai stvarne odnose u mnogoznaajnijoj meri nego to bi to moglo izgledati ako mu se pristupi kao nekoj veomaneobinoj metafizici dvaju svetova16. Platonova i Aristotelova filozofija sadre tri va-ne razlike prva se tie uenja oprincipu prisustvovanja ideja u ulnoj predmetnosti,druga se tie metoda utemeljenja tog uenja, a trea je vezana zastilove kojima se touenje izlae, koji su do te mere razliitog karaktera da postoji shvatanje da je svakiovek ili platonovac ili aristotelovac17.

PROBLEMATIKA KOHERENTNOG RAZUMEVANJAPLATONOVOG STAVA O UMETNOSTI

Sloenost odnosa pojma lepote i pojma umetnosti18, kao i problematika ontolokogzasnivanja Platonovog stava o umetnosti ukazuje na tekoe poduhvata da se Platonov

pojam umetnosti koherentno izloi, jer se na tom putu kao tekoa ukazuje i slojevitostkojom se taj pojam oblikovao u Platonovoj filozofiji, ali i u njenim interpretacijama.Povesno utemeljenje pojma umetnosti znaajnim delom potie upravo od Platona, kojise u kasnijoj tradiciji najee smatrao estokim protivnikom umetnosti. Na slian

nain, i Hegelova filozofija je okarakterisana kao anti-umetnika19. Jo je grki mit

15 Izmicanje ovog principa ostavilo bi prolazne i pojedinane stvari bez ikakvog utemeljenja, pa bez vlasti-tog razloga ni one ne bi bile mogue.16 Ibid. str. 44.17 Kaufman, V. Tragedija ifilosofija, Knjievna zajednica Novog Sada, 1989., str. 15.18 Umetnost je u Filozofskom rjeniku definisana kao specifina ljudska duhovna djelatnost koja usebi nosi elemente osjetilnosti, a ukljuuje kreativni moment, smo stvoreno djelo i njegovo doivljavanje;umjetnost je ujedno svaka sposobnost estetskog izraavanja, odnosno oblikovanja u tvorbe s estetskim djelo-vanjem odreenih osjeaja, misli, doivljaja i mate pomou govorne ili pisane rijei, instrumenta ili ljudskog

glasa, boje, mimike, linije, plastinog oblika, pokreta, itd Filipovi, V.Filozofski rjenik, Matica Hrvatska,Zagreb, 1965., str. 412..19 Kada je Hegel ve umetnost uneo u sferu apsolutnog duha, u drutvu sa filozofijom i religijom, kako onamoe da se odri pored tih svojih monih i osvajakih drugarica, naroito pored filozofije koja u Hegelovusistemu stoji na vrhu celog duhovnog razvitka? (...) Kao to je tendencija Hegelova u osnovi antireligiozna iracionalistika, tako isto je i antiumetnika Kroe, B.Estetika, Kosmos, Beograd, 1934., str. 391.


5/12


ARHEgod. VII, 13/2010 (117128)

ukazao na to da je umetnostdola u svet u vidu vetina i pronalazaka kojima je o-vek uspeo da zadovolji svoje najnunije potrebe kad mu gola priroda nije vie biladovoljna20. Platonov stav o umetnosti transcendira ovakvo vienje, po kojem je za

postojanje umetnosti zasluna najnunija potreba, dajui mu znaaj koji je kritikom

mimetikih pesnika trebalo da bude osvetljen, putem kontrasta, a ne sveden na jednunjenu formu, koja je kasnije rezultirala shvatanjem Platonove ontoloki opravdane kri-tike jednog segmenta umetnosti za njegov stav o umetnosti uopte. Naprotiv - meta-fizika lepog i umetnosti sutinski je roena u Platonovoj filozofiji21.

Platon smatra da kad uivanje nije pod nadzorom mudrosti ili dobra, onda ono budi,pothranjuje i jaa nie ljudske nagone, a sui i iscrpljuje najplemenitije u oveku22.To znai da uivanje mora imati smisao, koji ne sme biti zasnovan na pukoj stimulacijinagona mi emo sa zadovoljstvom primiti zabavno i mimetiko pesnitvo ako nam

ono ma na koji nain dokae da u jednoj dravi koja ima valjane zakone mora i onoimati svoje mesto, jer smo mi i sami svesni kakav aroban uticaj ono ima23. Zabavnoi mimetiko pesnitvo nemaju ontoloki utemeljenu svrhu, pa njihova funkcija mora da

bude utemeljena u neemu drugom u poeljnim sadrajima, koji imaju smisao samo urazvoju primerenih formi funkcionisanja u strukturi drave. Za Platona umjetnosti nisui ne mogu biti mjesta gdje se skriva ljepota, pa se iz njih ne bi ni principijelno mogaoiznai pojam ljepote ili njena definicija. Opa svojstva ljepote nalaze se u potpuno ide-alnoj, umetnosti transcendentnoj sferi, a pojedine su umjetnosti, u najboljem sluaju, tekkadikad, i to vrlo rijetko, mogle pokazivati neka svojstva te apriorne ideje ljepog i tako

zapravo manje i od realnog svijeta participirati na toj ideji. Nasuprot tome, Aristotelpolazi od umjetnosti kao pravog rodnog mjesta ljepote24.Pojedine umetnosti ne mogudostii horizont na kojem se nalazi ideja lepote, jer nisu u stanju da joj se priblie.

Iako Platon smatra da umetnik nee nita znati niti e ispravno misliti o stvari-ma koje podraava25, a Aristotel tvrdi da umetnost s jedne strane, dovrava ono to

priroda ne moe proizvesti, a s druge oponaa26 to ne znai da su im miljenja oobrazovno vaspitnoj ulozi mimetike umetnosti potpuno suprotstavljena naprotiv,za taj oblik umetnosti Platon zahteva propisivanje odreenih uslova, a Aristotel zahtevanjihovo usklaivanje od strane onih koji su odgovorni za vaspitanje omladine. Zna-

ajna razlika je, meutim, u tome to je Platon to propisivanje zahtevao sa stanovitarazvoja drave, a Aristotel sa stanovita fundiranjapesnike umetnosti.Aristotel takoeutvuje umetnosti pravila, ali ga je tradicija potedela epiteta cenzora,jer je njegovo

propisivanje pravila fundirano u Poetici, pa se nije stekao utisak dafilozof oblikujeumetnost, kako bi se ona uklopila u njegovu predstavu idealne drave, kako je tumaenPlaton ni zbog ega drugog, nego takoe zbog toga to je utemeljio pravila.

20 Filipovi, V.Filozofski rjenik, Matica Hrvatska, Zagreb, 1965., str. 412.

21 Sokrat utvruje temelje za jednu filozofiju lepog time to postavlja pitanja o lepoti, pravdi i istini.22 Kun, G.Istorija estetike, Kultura, Beograd, 1969., str. 37.23 Platon,Drava, BIGZ, Beograd, 2002., str. 310.24 Grli, D.Estetika, Naprijed, Zagreb, 1983., str. 52.25 Platon,Drava, Dereta, Beograd, 2005., str. 247.26 Aristotel,Fizika, Paideia, Beograd, 2006., 199 a 15.


6/12


ARHEgod. VII, 13/2010 (117128)

Platon na odreenim mestima uvaava pesnike na primer, navodei da se Sokratu tamnici bavi pesnitvom, on zapisuje Sokratove rei: Razabrao sam da pesnik,ako hoe da bude istinski pesnik, mora pevati prie, a ne istinske dogaaje; a kako smnisam bio sposoban da izmislim priu, metnuo sam u oblik pesme ono to mi je bilo

poznato, a to su basne Ezopove, na koje sam se najpre namerio27, takoe Menoncitira pesnika u jednom dijalogu sa Sokratom, da bi osnaio sopstveni argument buduida pesnici uivaju poseban ugled u to doba: Vrlina izgleda da se prema reima pesnikasastoji u uivanju u lepom i u moi, Ja, dakle, tvrdim da je vrlina ovo: eleti lepestvari i biti u stanju stei ih28, i na kraju Platon navodi kako je Solon nameravao daispita priu o tome kako barbari nose helenska imena upravo u svojoj poeziji29. Naj-

bolji primer za tezu da je Platon ipak cenio umetnost onu koja se ne bavi -omulnih predmeta, je deo u Odbrani Sokratovoj, kada Platon navodi da Sokrat smatra

da bi hteo i vie puta da umre, ako bi to znailo da e ponovo sastati s Orfejem, iMusejem, i Hesiodom, i Homerom30.To znai da je Platon dozvoljavao mogunost da nije svaka poezija podraavanje

ulnepredmetnosti pa se njegova osuda ne odnosi samo na pesnitvo te vrste, nego nasvaku umetnost koja je ulne predmetnosti koja, iako najbolje prikazana na

primeru pesnitva, ima primere i u slikarstvu, i u muzici o muzikim umetnostima Pla-ton takoe govori kao o podraavanju31. Slikarstvo je u vezi sa dvostrukim shvatanjem

podraavanja u Platonovoj filozofiji s jedne strane kao preslikavanja, a sa druge kaostvaranja privida i ono se odnosi pre svega na prvi smisao podraavanja: koje je uzeto

prema mjeri uzora, i to i u duljini i irini i dubini, koje osim toga ukljuuje i bojekoje odgovaraju svakom pojedinom dijelu32. Slikar, meutim, istovremeno primenjuje

podraavanje u drugom smislu jer stvara privid, a to je posebno opasno s obziromna Platonov stav o znaaju koje vid ima meu ostalim ulima: vid nam je, doista, pomomeshvatanju, uzronik najvee koristi, jer od svih ovih rei koje se sada kazuju ouniverzumu nijedna se nikad ne bi mogla izrei da ljudi nisu bili u stanju da vide zvezdeili sunce ili nebo33. Za osudu mimetike umetnosti Platon ipak koristi primer pesnitva

jer je ono u stanju da izazove one efekte koji bi presudno uticali na podrivanje mo-ralno obiajnosnog vrednosnog sistema34, a ujedno doprinosi udaljavanju od istine:

Sokrat smatra da ulepavanje jezika koje za cilj ima samo blagoglasje jeste postupakljudi kojima uopte nije stalo do istinitosti, ve samo doteruju izgovor35, a u dijaloguTeetet on smatra da nikada ne bi opaaj mogao biti identian sa saznanjem36.Uz

27 Platon, Fedon,Dijalozi, Kultura, Beograd, 1970., str. 179.28 Platon, Menon,Dijalozi, Kultura, Beograd, 1970., 77 b.29 Platon, Kritija, u: O jeziku i saznanju, Izdavako preduzee Rad, Beograd, 1977., 113 a.30 Platon, Odbrana Sokratova, Dereta, Beograd, 2004., str.64.31 Platon,Kratil, Teetet, Sofist, Dravnik, Plato, Beograd, 2000., 236 c.

32 Ibid. 235 d e.33 Platon, Timaj, u: O jeziku i saznanju, Izdavako preduzee Rad, Beograd, 1977., 47a.34 Koji je ve uveliko na putu uruavanja, zbog ega Platon i kritikuje svaki doprinos tom uruavanju,smatrajui pesnitvo jednim od najopasnijih naina kojim se to moe izvesti.35 Platon, Kratil, u: O jeziku i saznanju, Izdavako preduzee Rad, Beograd, 1977., 418 b c.36 Platon, Teajtet, u: O jeziku i saznanju, Izdavako preduzee Rad, Beograd, 1977., 186 e.


7/12


ARHEgod. VII, 13/2010 (117128)

obrazovno pedagoku tetu, mimetika umetnost ima jo opasnije posledice: relativi-ziranje znanja i mnenja, koje u ontolokom smislu predstavlja najpogubniji smer kojimse miljenje moe kretati.

Na paradigmi odnosa koje miljenje i umetnost imaju u Platonovoj filozofiji, Nie

e zakljuiti da bi savremeni ovek morao da odbaci filozofiju i da je, recimo, prognaslinim reima kojima je Platon iz svoje drave prognao tragiare. Naravno, njoj bi

preostao nekakav odgovor, kao to je i onim tragiarima ostalo da odgovore Platonu.Recimo, ona bi ako bi je ovek prisilio da govori mogla da kae: Jadni narode! Jel moja krivica ako ja meu vama, poput gatare, tumaram zemljom i ako sam prinuenada se krijem i pretvaram kao da sam ja grenica a vi moje sudije? Pogledajte samo mojusestru, umetnost! I njoj je kao i meni; mi smo baene meu varvare, i ne umemo vieda se spasemo.37 a budui na stavove koje Nie izlae u pogledu umetnosti u kon-

tekstu istine i lai, moe se zakljuiti da je kod njega umetnost miljenja estetski oblikuma38. Osim potrebe da odbrani umetnost od dominacije koju nad njom ima zapadnametafizika, na elu sa Sokratom, Nie eli da razotkrije Platonovpravi motiv za takootru kritiku pesnitva smatrajui da u korenu tog motiva lei ljubomora. Nie nije

bio jedini koji je na ovaj nain tumaio Platonov stav prema umetnosti Kaufman, naprimer, smatra da se Platonov stav prema tragediji moe uporediti sa stavom hrian-stva prema judaizmu. Videi sebe kao novi Izrael, crkva je nalazila malo dobrog u savre-menom judaizmu. Platon o tragikim pesnicima pie kao njihov suparnik39.Zbog stilaizlaganja, koji je obeleen poetskim nainom prikazivanja, Platonu se pripisuje da ipak,

nije mogao izagnati pesnika iz sebe, jer sva njegovadela po nadahnuu, obliku i stilunose umetniko obeleje40. Za razliku od Aristotelovog sistematinog pristupa filozo-fiji, Platonovi dijalozi imaju umetniku crtu znamo i to da je Platon odbacio pisanjetragedija. To je uinio svakako zato to heroji starih mitova nisu bili podesni za nosiocaonoga to je Platon hteo da iskae. Za borbe i podvige heroja o kome je on nameravaoda pie trebalo je stvoriti nov umetniki oblik, i stoga je on odabraofilozofsko-dijalokioblik, jer je u takvu obliku njegov heroj uio i, kao i ostali uenici, bio uveren da se istinamoe nai samo u razgovoru. Glavno lice Platonovih dijaloga je Sokrat41.

Sutina intencije ovog rada moe se saeti u citat iz Platonovog Timaj-a: - 42. Mirko Zurovac prevodi ovaj citat na sledei nain: Umetnik koji, oka uprtog

37 Nie, F.Filozofija u traginom razdoblju Grka, Grafos, Beograd, 1985., str. 18.38 Aimovi, M.Metalogike, Filozofski fakultet, Novi Sad, 1997., str. 339.39 Kaufman, V. Tragedija ifilosofija, Knjievna zajednica Novog Sada, 1989., str. 11.40 uri, M. Istorija helenske knjievnosti, Izdavako preduzee Narodne Republike Srbije, Beograd,

1951., str. 552.41 Ibid. str. 566.42 The work of the creator, whenever he looks to the unchangeable and fashions the form and nature ofhis work after an unchangeable pattern, must necessarily be made fair and perfect; but when he looks to thecreated only, and uses a created pattern, it is not fair or perfect. Plato, Timaeus, Focus Publishing/R. PullinsCompany, Newburyport, 2001., 28 a 28 c.


8/12


ARHEgod. VII, 13/2010 (117128)

na nepromenljivo bie i sluei se slinim modelima i preko njih na ideju i vrlinu, nemoe promaiti da stvori delo savrene lepote, dok onaj ije je oko uprto na ono to

prolazi, sa ovim propadljivim modelom, nee napraviti nitalepo43. Nije neobino dase (dmiourgos) prevodi terminom umetnik, jer je izvorno bio prevoen

kao stvaralac ili tvorac. Umetnik kao stvaralac ima ivo oseanje ljubavi za venulepotu i najuspenije nalazi njene tragove u vidljivim predmetima kod njega se idejaapsolutne lepote prikazuje putem najblistavije svetlosti. Time se moe razdvojiti Pla-tonov strogi stav prema umetniku podraavaocu ulne predmetnosti, od onog kojiima prema stvaraocu koji stvara po uzoru na vene ideje. Zbog toga nije primerenorei da je Platon eleo da izbaci umetnost iz drave, da je bio protivnik umetnostii da je sprovodio estoku cenzuru prema umetnostima, jer ih je smatrao tetnima Platonova otra kritika odnosila se na podraavaoce koji preslikavaju svet vidljivog,

bez ikakvog znanja ak ni o njemu, smatrajui takav vid umetnosti za dvostruko uda-ljavanje od ideje. Umetnik o kojem govori u Timaju dolazi do one forme dosezanjaideja kojoj se on divi, bez prepreke da to prizna pa prema tome nisu odrive ni teze pokojima je Platon bio ljubomoran44 na pesnike, jer se i sam upustio u formu izlaganjakoja je osim nesumnjivo filozofske ujedno i poetska. Otra osuda umetnosti usmerena

je na pojam podraavanja pojavnog sveta i samo taj vid umetnosti predstavlja pojavupojave i ontoloki dvostruku udaljenost od ideje.

Kritika mimetike umetnosti u Platonovoj filozofiji je pre svega ontoloka, a tekposredno vaspitno obrazovna i kulturoloka: mimesisje neadekvatna ideji, kao onom

prvom, a potom i ulnoj predmetnosti, koja je i sama ve neadekvatna ideji, u kojojsamo delimino uestvuje. U tom smislu umetnost podraavanja ulne predmetnostinije vredna ni potovanja ni divljenja a mimetiarnema znanje ni o idejama, ni oulnoj predmetnosti45 nema ni saznanje ni ispravno miljenje o stvarima koje podra-ava46. Platon pesniko podraavanje smeta tek na esto mesto po vrednosti - prvommestu pripada: da postane kakav filosof ili prijatelj lepote ili slubenik Muza i ljubavi;druga u zametak zakonu verna kralja ili oveka koji ume ratovati i vladati; trea uonakva koji ume upravljati dravom ili je valjan tecikua i privrednik; etvrta u onakvakoji e biti revnostan gimnastiar, ili e se zanimati leenjem tela; peta u onakva koji

e iveti ivotom vraa ili svetenika; estoj e dolikovati ivot pesniki ili drugi kojiivot koji se bavi podraavanjem; sedmoj zanatlijski ili zemljoradniki, osmoj ivotsofista ili narodnog udvorice, devetoj ivot tiranski47. Pesniki zanos, koji treba ra-zlikovati od umea pesnikog podraavanja, pripisuje se Muzama u Fedru Sokratgovori: boanski zanos prema etvorici bogova razdelili smo na etiri dela, time to

43 Zurovac, M. Tri lica lepote, Slubeni glasnik, Beograd, 2005., str. 87.44 O Platonovoj ljubomori, kao navodnom motivu za osudu pesnitva videti Nie, F.Roenje tragedije,

Dereta, Beograd, 2001.45 Platon daje poznati primer kreveta stolar pravi krevet koji samo delimino uestvuje u ideji kreveta,a umetnik koji podraava krevet koji je stolar napravio samo delimino iskazuje taj krevet udaljujui sedvostruko od ideje kreveta.46 Platon,Drava, BIGZ, Beograd, 2002., 602 a.47 Platon,Fedarili O lepoti, Narodne knjige, Beograd, 1996, gl. XXVIII.


9/12


ARHEgod. VII, 13/2010 (117128)

smo proroko zadahnue pripisali Apolonu, misterijsko-sveteniki zanos Dionisu, pe-sniki Muzama, i etvrti, ljubavni, koji dolazi od Afrodite i Erota, obeleili smo kaonajbolji;48.

Pesnici podraavaoci, meutim, za Platona imaju znaajnu slinost sa prorocima i

vraevima, budui da sadraj njihove poezije nije plod znanja, nego nadahnua i dara.Nesumnjivo je, prema tome, da svi oni izlau lepe stvari, ali o njima ne znaju nita- Sokrat zamera Ijonu Jer to to govori o Homeru ne govori zanatski i na osnovustvarnog znanja, nego u boanskom zadahnuu i zanosu49. Drama se poziva na osea-nja, a ne na um da li je onda sa tim hvaljenjem sve u redu kad gledajui oveka, sakojim ne bismo eleli da se izjednaimo jer bismo se toga stideli, ne oseamo gnuanje,ve se radujemo i hvalimo ga50. Uloga znanja, zbog ijeg nedostatka mimetiar nikadanee moi da bude na nivo uenog oveka, presudna je pri ocenjivanju njegovog znaa-

ja: O stvarima koje podraava na mimetiar ne zna nita to bi bilo vredno pomena;podraavanje je igra, a ne ozbiljan posao; u potpunom smislu te rei, podraavaoci suoni koji se bave tragikim pesnitvom, bilo da to ine u jambima ili u epovima51 ovo

jo jednom pokazuje da je Platonova kritika usmerena na mimetiare, preciznije, natragike pesnike svoga doba.

U tom smislu je poezija vezana za detinjsku ljubav52. Takvi pesnici e moratida oproste i shvate zbog ega nisu dobrodoli: Dragi nai prijatelji, mi smo i sami

pesnici jedne to je mogue lepe i najbolje tragedije. Nae celokupno dravno ure-enje sastoji se u imitiranju najlepeg i najboljeg ivota, a takav je ivot, kako to bar

mi kaemo, stvarno najistinskija tragedija. I vi ste pesnici, a i mi smo takoe pesnici...suparnici i protivnici u takmienju za najlepu dramu, a takvu moe, po naem milje-nju, stvoriti samo najbolji zakon. Stoga nemojte oekivati da emo vam sasvim olakodozvoliti da kod nas na trgu podignete pozornicu, da uvedete slatkoreive glumce kojinas nadmauju glasom i da emo dati pristanak da javno govorite naoj deci, enama,itavoj gomili, jer vi o istim uredbama ne govorite isto to i mi, ve u najvie sluajevaupravo suprotno od nas53. Podraavanje stoji na treem mestu u odnosu na ideju, svakog onoga ko uradi neto to prema pravoj prirodi te stvari stoji na treem mestunazvaemo, dakle, podraavaocem54.

Platonova kritika mimetikih pesnika tie se i sadraja i forme: sa jedne stranepesnici ne prikazuju boansko na primeren nain, a sa druge strane imaju pogubanuticaj na moral. Prva strana se tie tri osnovne teze koje Platon zastupa boansko jeodgovorno samo za dobro; nije promenljivo i nikada ne obmanjuje. Mimetiki pesnicirue sva tri temelja, na primer, kada Eshil smatra da od bogova dolazi krivda ljudima.

48 Ibid. gl. XLVIII.49 Platon, Ijon,Dela, Dereta, Beograd, 2002., str. 13.

50 Ako se tom prilikom saaljenje razvije nee se moi lako upravljati njime u sopstvenom bolu Platon,Drava, BIGZ, Beograd, 1983., 605 f.51 Ibid. 602 b.52 Ibid. 608 a.53 Platon,Zakoni, BIGZ, Beograd, 1990., 817.54 Platon,Drava, BIGZ, Beograd, 2002., str. 298.


10/12


ARHEgod. VII, 13/2010 (117128)

Ono to se ljudima moe tolerisati , kao to je obmana, bogovima se ne moe pripisati.Sa druge strane poguban uticaj pesnitva na moral vidljiv je u nainu na koji ono

podriva hrabrost, pravdu i ravnoteu. Pesnik tragiar je podraavalac, te je stoga, kaoi svi ostali podraavaoci, trostruko udaljen od prestola istine55. U tom smislu, Platon

smatra da bi se onaj koji je u stanju da stvara oboje (i realnu stvar i njenu kopiju) uvekpre odluio da stvori realnu stvar56.

Hegelova poznata teza o kraju umetnosti pokazuje kako je umetnost prestala dabude najvia forma duha, to je bila u antiko doba. Ova teza najjasnije se moe obja-sniti iz obrazloenja koje Hegel daje: Takvo je vreme ovo nae. Moemo se nadati da e

se umetnost sve vie uzdizati i usavravati, ali njena je forma prestala da bude najvia

potreba duha. Moemo mi grke kipove smatrati savrenima, a boga Oca, Hrista i

Mariju kao dostojno i savreno prikazane nita nam to ne pomae, jer mi svoje ko-

leno vie ne savijamo57

. Ovo ujedno znai da se mora postaviti pitanje da li je uoptemogua interpretacija kritike jednog filozofa, ije doba jeste doba u kojem je umetnostnajvia forma duha, iz perspektive savremenog recipijenta, koji pod terminom umet-nosti nuno poima jednu od formi duha, koja ima svoju funkciju i granice. italac izXXI veka, koji se divi grkim kipovima, ali svoje koleno vie ne savija pred njima,nee moi da izbegne determinisanje umetnosti prema sopstvenom kljuu, a taj klju seogleda u redukciji onog beskonanog na konane i savladive segmente iz tog razloga,Platonov stav o mimetikim pesnicima smatrae se njegovim stavom o umetnosti uop-te. Za nas umetnost ne vai vie kao najvii nain u kojem se ostvaruje istina, pa

i kod Grka se snano ve Platon protivstavio bogovima Homera i Hesioda, kod Grkaje umetnost ipak najvia forma u kojoj je narod sebi predstavljao bogove i saznavaoistinu. Zato su grki pesnici i umetnici bili tvorci njihovih bogova, to jest umetnicisu narodu dali odreenu predstavu oponaanju, ivotu i delovanju boanskog, dakleodreeni sadraj religije. I to nisu uinili tako da su ove predstave i uenja postojalave pre poezije na apstraktan nain saznanja kao opti religiozni stavovi i odredbemiljenja, pa su ih tek onda umetnici odenuli u slike i spolja okitili ukrasima poezije,nego je nain umetnikog stvaranja bio takav da su ti pesnici bili u stanju, da ono to jeu njima vrilo, izrazesamo u toj formi umetnosti i poezije58.

Platon se okree protiv umetnosti podraavanja, koja naputa ovaj princip i fokusirase na pogled posmatraa. Ovakva osuda ima izvor u temelju njegove filozofije, koja seokree protiv isticanja pojedinanih principa nasuprot ureenju polisa. U svom dijalo-gu Sofist, on suprotstavlja, a da ih ne imenuje, grku i egipatsku umetnost i tom prilikom

55 Ibid., 597 j.56 Isto tako vie e udeti da bude junak, nego pesnik koji je tog junaka opevao. Ovo se moe dovestiu vezu sa Nieovom tezom da Jedan Homer ne bi mogao stvoriti nikakvog Ahila, jedan Gete nikakvogFausta, da je Homer bio Ahil, ili Gete Faust. Savren i potpun umetnik je za sva vremena odvojen od re-

alnog, stvarnog; s druge strane, razumljivo je to ponekad moe do oajanja da bude umoran od te veitenerealnosti i lanosti svoga unutranjeg ivota i to tada pokuava da zahvatom prodre u ono to mu jeupravo najvie zabranjeno, da bude stvaran. Nie, F. Genealogija morala, Bonart, Nova Pazova, 2001.,3. rasprava, 4. deo.57 Hegel, G. V. F.Estetika 1, Kultura, Beograd, 1952., str. 127.58 Ibid. str. 126.


11/12


ARHEgod. VII, 13/2010 (117128)

razlikuje dve forme umea podraavanja: s jedne strane umee preslikavanja ili umet-nost kopiranja (eikastike techne), a sa druge strane umee stvaranja privida ili umet-nost simulakruma (phantastike techne)59. Egipatska umetnost verna je tradicionalnimkanonima, dok se grka umetnost sve vie okretala upravo relativistikom prividu. U

Zakonima Platon pohvalno govori o prvoj vrsti umetnosti takvim umetnicima nijebilo dozvoljeno da uvode novotarije, ili da izumevaju neto drugo osim ono to odgo-vara domaim obiajima. To ni sada nije dozvoljeno ni u ovoj umetnosti ni u umetnostiuopte. Ako stvari ispita, videe da slike i kipovi sainjeni pre deset hiljada godina nemislim figurativno nego stvarno nisu ni lepi ni runiji od onih koji su stvoreni u ovodoba; njihova umetnika izrada je ista60. Takva umetnost ne laska posmatrau nagla-avajui ono pojedinano i prolazno, nego tei da izrazi ono veno i nepormenljivo egipatska umetnost ne prikazuje individualnost, nego bezvremenost, koju Hegel kasnije

naziva boanskom istinom, primetivi da onoga trenutka kada umetnost ne bude nainsaoptavanja te istine ona vie nee moi da vai kao najvia forma duha. Platon op-tuuje pesnike da stvaraju samo ono to godi ukusu i zadobija odobravanje nerazumnegomile61. U izvesnom smislu, Platon je mogao da anticipira budui razvoj umetnosti,koji se okretao ka onom efemernom i prolaznom, koji je Hegel sintetisao dve hiljadegodina kasnije, kroz ispitivanje istorije umetnikih formi. Jo u Platonovoj filozofiji for-mulisana je kljuna razlika izmeu umetnikog prikaza koji prikazuje veni poredak ionog koji prikazuje ulnu pojavu. Platonova teorija ideja nije iskljuivala mogunostdaumetnik moe da se opredeli za izraavanje onog venog i nepromenljivog naprotiv,

njegova kritika pesnitva utemeljena je upravo u osudi onih koji se za to nisu opredelili.Pesnitvo i filozofija se po Platonovom miljenju razlikuju pre svega u sadraju

pesnitvo se bavi prividnim mnotvom, a filozofija tei da se uzdigne do venog inepropadljivog. Platon jasno odreuje razliku izmeu valjanog pesnika i eprtlje:Trei oblik zanosa i pomame jeste onaj to dolazi od Muza. Kad on zahvati nenu i i-stu duu, on je potstie i zadahnjuje pesmama i drugim vrstama pesnitva, i ona, slaveineizbrojna dela predaka, pouava potomstvo. Ali ko se bez nadahnua Muza pribliidverima pesnikoga stvaralatva, mislei da e moi svojom vetinom postati valjan

pesnik, taj ostaje eprtlja, i njegovu poeziju, kao razumsku stvar, pomrauje poezija

onoga koji peva u zanosu62.Kaufman smatra neobinim to to se tragedija u Platonovom uenju otro kritikuje,

ali bez osvrta na najvee tragedije svog vremena i poredi to sa hipotetikom situaci-jom u kojoj pisac zahteva iskljuenje filozofa ne uzimajui u obzir Sokrata i Platona63.Pitanje je moda jednostavnije a tie se mogunosti da Platon nije imao nameru daosudi tragediju uopte, nego samo odreene mimetike pesnike, kao to hipotetiki

pisac ne bi eleo da iskljui filozofiju uopte, nego one njene predstavnike koji nisudostojni da dele zvanje sa Sokratom i Platonom.

59 Zurovac, M. Tri lica lepote, Slubeni glasnik, Beograd, 2005., str. 96.60 Platon, Zakoni, BIGZ, Beograd, 1990., 656 d 657 a.61 Platon, Drava, BIGZ, Beograd, 1983., 602 c.62 Platon,Fedarili O lepoti, Narodna knjiga, Beograd, 1996., gl. XXII63 Loc. cit.


12/12

problem koherentnog razumevanja pojma umetnosti u platonovoj filozofiji - marica rajkovic

Documents