produktivnost

Produktivnost

ProduktivnostSadržaj predavanja

• Cilj i primena indikatora produktivnosti

• Osnovni tipovi indikatora produktivnosti

• Produktivnost rada

• Dekompozicija ekonomskog rasta

22

Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti

• Produktivnost – odnos količine ostvarenog autputa i količine uloženog inputa

• Produktivnost meri efikasnost proizvodnje

• Merenje produktivnosti zavisi od raspoloživih podataka i od namene

33


• Nivo vs dinamika produktivnosti

• Dinamika produktivnosti se izražava indeksom ili stopom rasta produktivnosti

• Indeks produktivnosti predstavlja odnos produktivnosti tekućeg perioda i produktivnosti baznog perioda

44


Svrhe merenja produktivnosti:• Nacionalne procene i međunarodna poređenja • Razumevanje dinamike životnog standarda

stanovništva • Poređenje indikatora produktivnosti za pojedine

proizvodne procese između preduzeća može pomoći identifikovanju neefikasnosti

• Promena multifaktorske produktivnosti predstavlja značajan element u modeliranju proizvodnih kapaciteta jedne zemlje

55

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti

Produktivnost po delatnostima• Podela produktivnosti prema vrsti inputa i prema

vrsti autputa• Jedan input ili više inputa - jednofaktorske i

višefaktoske indikatore produktivnosti• Prema vrsti autputa, indikatori produktivnosti koji

koriste bruto proizvodnju ili dodatu vrednost

66


Jednofaktorski indikatori produktivnosti su:

• Produktivnost rada

• Produktivnost kapitala

– Mogu biti izračunati korišćenjem bruto proizvodnje ili dodate vrednosti kao autputa

Višefaktorski indikatori produktivnosti obuhvataju više faktora proizvodnje

• Rad i kapital

• Kapital-rad-energija-materijal-usluge (engl:KLEMS)

– Samo se izračunava na osnovu bruto koncepta proizvodnje

77


Najčešće korišćene mere produktivnosti su:

• Produktivnost rada zasnovana na bruto dodatoj vrednosti

• Produktivnost rada i kapitala

• Multifaktorska produktivnost (kapital-rad-energija-materijal-usluge)

88

99

Izvor: OECD (2001), Measuring Productivity: Measurement of Aggregate and Industry-Level Productivity Growth, OECD Manual


Prikaz osnovnih mera produktivnosti


• Svi prikazani indikatori mogu prikazivati nivo ili dinamiku produktivnosti

• Nivo produktivnosti - vrednost autputa u posmatranom periodu stavlja se u odnos sa vrednošću inputa u tom istom periodu

• Dinamika produktivnosti - indeks autputa se stavlja u odnos sa indeksom inputa (indeksi mogu biti lančani ili bazni, tj. u odnosu na prethodnu godinu ili u odnosu na neku referentnu godinu)

1010

ProduktivnostOsnovni tipovi indikatora produktivnosti

• Na nivou ukupne ekonomije, agregat za izračunavanje produktivnosti je bruto domaći proizvod (BDP)

• Iako se u praksi retko koristi, neto domaći proizvod (NDP) je bolja mera autputa (isključuje amortizaciju)

• Zemlje sa značajnim učešćem osnovnih sredstava, čiji je vek trajanja kratak (npr. kompjuteri) − imaju značajno niži NDP od BDP-a, zbog visokih stopa amortizacije na osnovna sredstva

1111

ProduktivnostOsnovni tipovi indikatora produktivnosti

• Ključni problem je usklađenost i uporedivost merenja amortizacije među različitim zemljama

• U zemljama OECD-a, NDP u proseku čini 85% BDP-a (OECD, 2008)

• Bruto nacionalni dohodak (BDP korigovan za neto primarne dohotke iz inostranstva) je takođe bolji agregat za izračunavanje produktivnosti od BDP-a

1212

Produktivnost Produktivnost rada

• Produktivnost rada se definiše se kao odnos autputa i radnog inputa

• Evrostat izračunava tri indikatora produktivnosti rada:

– BDP po zaposlenom

– BDP po času rada

– Realne jedinične troškove rada

• OECD najčešće meri produktivnost rada kao BDP po času rada

• BDP se izražava u evrima ili dolarima prema paritetu kupovne moći

1313


• Najbolja mera radnog inputa su stvarni časovi rada zaposlenih

– odražavaju regularne časove rada na osnovnom poslu, puno ili skraćeno radno vreme, prekovremeno (plaćeno ili neplaćeno)

– časove rada ostvarene na dodatnom poslu

– ne uključujući časove koji nisu realizovani (praznik, godišnji odmor, štrajk, vremenske prilika i sl.)

1414


• Najčešće se koriste godišnji časovi rada svih zaposlenih koji učestvuju u stvaranju BDP-a

– prosečni godišnji ostvareni časovi rada po zaposlenom koji se množe sa ukupnim brojem zaposlenih

• Nedostatak: ne odražavaju promene u kvalitetu zaposlenih (npr. promene u kvalifikacijama, nivou obrazovanja ili radnog iskustva tokom vremena)

1515


• Podaci o ostvarenim časovima rada prema nivou kvalifikacija ili nivou obrazovanja u najvećem broju zemalja nisu raspoloživi

• Efekat koji rast kvalifikacija zaposlenih ima na rast autputa obuhvata se rezidualnom vrednošću putem multifaktorske produktivnosti, a ne putem radnog inputa

• U većini zemalja, osnovni izvor podataka za časove rada je Anketa o radnoj snazi

1616


Godišnje stope rasta BDP-a prema času rada u %

Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012 1717


• U Koreji, Slovačkoj, Poljskoj i Estoniji stopa rasta produktivnosti od 1995-2011. je bila u proseku 3-4%

• U većini zemalja Evro zone, SAD-u, Velikoj Britaniji i Kanadi stopa rasta je manja od 2%

• Posle 2007. kao posledica finansijske krize stopa rasta produktivnosti rada je opala na blizu 0% u većini OECD zemalja

• Zemlje su se na različite načine prilagodile novonastaloj situaciji

Produktivnost Produktivnost radaGodišnje stope rasta BDP-a prema času rada u %

• Irska, Estonija i Nemačka su smanjile prosečan broj časova rada po zaposlenom

• Španija, Švedska, Luksemburg i Belgija nisu smanjile prosečan broj časova rada po zaposlenom, već broj zaposlenih

• Na narednom grafikonu vidimo da nakon 2007. veliki broj zemalja ima negativne stope rasta produktivnosti i po zaposlenom i po času rada (treći kvadrant)

Produktivnost Produktivnost radaGodišnje stope rasta BDP-a po času rada (y osa) i po zaposlenom (x osa) u %

* Ili poslednja dostupna godinaIzvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

2020

2001-2007. 2007-2011.*


Bruto domaći proizvod i bruto nacionalni dohodak po času rada u 2011* - u dolarima prema PPP u tekućim cenama

* ili poslednja dostupna godinaIzvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

2121

GDP po času rada GNI po času rada


• Rang zemalja prema produktivnosti merena BDP-om i BND-om je u većini slučajeva isti

• Izuzetak su Irska, Island i Luksemburg (niži rang prema BND-u)

• Švajcarska ima viši rang prema BND-u


Jedinični troškovi rada (JTR):

• Mere prosečne troškove rada po jedinici autputa

• Predstavljaju vezu između troškova rada u proizvodnji autputa i produktivnosti rada

tzaposlenosukupnacenamanimstauBDPilivrednostdodata

platuzazaposleniplatuzaazaposlenimnaknade

)(

2323

Produktivnost Produktivnost radaProduktivnost rada, naknade zaposlenima po času rada, JTR, za ukupnu ekonomiju, u stopama rasta (u %)

2424* ili poslednja dostupna godinaIzvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

Produktivnost rada Naknade zaposlenima po času rada Jedinični troškovi rada


• Tokom poslednjih 15 godina, G7 zemlje i prve članice EU su beležile rast produktivnosti, merenu JTR u odnosu na ostale zemlje

• Veoma niske stope rasta JTR su postizane držanjem niskih troškova rada u sektoru industrije i u sektoru usluga, npr. u Nemačkoj i Austriji

• To nije bio slučaj sa Meksikom, Turskom, Estonijom, Islandom, Mađarskom i Norveškom

• Početkom krize Irska, Španija, Portugalija i Grčka su zabeležile pad u JTR

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta

Ekonomski rast se može povećati:

• Uvećanjem količine i vrste rada i kapitala koji su upotrebljeni u proizvodnji autputa

• Dostizanjem veće ukupne efikasnosti u zajedničkom korišćenju ova dva faktora proizvodnje (većom multifaktorskom produktivnošću-MFP)

2626


Rast BDP-a se može dekomponovati na tri komponente:

• Doprinos koji potiče od rada

• Doprinos koji potiče od kapitala

• Doprinos koji potiče od multifaktorske produktivnosti

2727


• Rast multifaktorske produktivnosti može poticati od

efikasnijeg korišćenja inputa (rada i kapitala)

– poboljšanje organizacije proizvodnje

– zbog inovacija (kao i od grešaka u merenju)

• Rast multifaktorske produktivnosti značajan faktor koji doprinosi dugoročnom rastu BDP-a

2828

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rastaDekompozicija stope rasta BDP-a na rad, kapital i MFP

2929

Radni input IKT kapital Ne-IKT kapital Multifaktorska produktivnost

•ili poslednja dostupna godina,Napomena: Zemlje su rangirane prema periodu 1995-2010.Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012


• U periodu 2001-2007. rast BDP-a je najvećim delom ostvaren zahvaljujući rastu produktivnosti kapitala i MFP

• U većini zemalja rast produktivnosti kapitala je generisao trećinu ukupnog rasta BDP-a

• Rast IKT usluga je najznačajniji u Švedskoj, Danskoj, Velikoj Britaniji, Australiji, SAD-u

• Rast MFP je značajan izvor rasta u Koreji, Finskoj i Irskoj, a jako malo prisutan u rastu BDP-a Italije, Kanade i Španije

• Radni input je veoma značajan samo u par zemalja OECD-a – Australija, Španija i Kanada

Rezultati i komentari iz publikacijeOECD Compendium of Productivity Indicators iz

2013. godine1. Šta se može reći o dugoročnom trendu produktivnosti

i konkurentnosti?

2. Kako je finansijska kriza i kriza eura uticala na produktivnost?

Teme o kojima se govori su:

• Produktivnost kao ključni pokretač ekonomskog rasta i konvergencije

• Rad, kapital i MFP kao osnovni uzroci rasta

• Uloga pojedinačnih industrija

• Produktivnost, trgovina i međunarodna konkurentnost

• Produktivnost rada – trend vs. ciklus

3131

Prosečan godišnji doprinos rastu BDP-a per capita, 1995-2012.

• Potvrđeno je da je produktivnost osnovni pokretač rasta

3232

Doprinos rastu BDP-a u %, SAD

3333

Doprinos rastu BDP-a u %, Nemačka

3434

Godišnji doprinos rastu dodate vrednosti po radnom času u realnom sektoru u procentnim poenima, 2001-2012.

Najviše su doprinosile proizvodnja i tržišne usluge

3535

Bazni indeks, 1998=100, Nemačka Održavanje niskih JTR pomaže da se poboljša međunarodna

konkurentnost

3636

Bazni indeksi, 1998=100, Italija

3737

Rast BDP-a po času rada u % u Francuskoj i Velikoj Britaniji

Negativan trend produktivnosti rada je prethodio ekonomskoj krizi

3838

Francuska, godišnje stope rasta u % To se odrazilo na nisku i opadajuću rast IKT kapitala

3939

Godišnje stope rasta u %, Velika Britanija Odrazilo se i na nisku i opadajuću MFP

4040

produktivnost

Documents