P R O [ E T A J M O S R B I J O M

Mart 2009. 11

P

ara}in je nevelik gradi} od tridesetak

hiljada stanovnika, ali ima svoju

vekovnu tradiciju i zna~aj. Prvi put

se pominje u povelji kneza Lazara oko

1375. godine. Pretpostavlja se

da je dobio ime po

brodu-prelazu preko vode,

najverovatnije reke Crnice.

Interesantno je da je po

nekim izvorima, kao i po nar-

odnom predanju, dobio ime

po vlastelinu koji se zvao

Parakin. Kao dokaz navodi se

ovo ime kao mu{ko u re~niku

Vuka Karad`i}a, iako ga veoma retko

sre}emo. U starim izvorima nalazimo da je

Para}in od sela sa trgom prerastao u lepu

varo{icu. Najpotpunije podatke o tome nam

je ostavio Evlija ^elebija koji je sredinom

sedamnaestog veka proputovao kroz Srbiju

i opisuje Para}in kao “jaku tvr|avicu na

Crnici” u kojoj je bilo stacionirano oko

~etrdeset turskih vojnika “na velikom

drumu gde krstare okoreli hajduci-ustanici“.

U vreme austrougarske vladavine

Para}in je bio sedi{te resavskog sreza, pa

je ~ak i d`amija bila pretvorena u crkvu.

Veliki zna~aj i napredak ovog malog grada

uslovio je veoma povoljan geografski

polo`aj na va`nim saobra}ajnicama.

Kao i mnogi srpski gradovi i

Para}in je stradao tokom Prvom svetskog

rata kada je sru{en i most na

Crnici, ali sve to ne smeta

razvoju mesta. U periodu

izme|u dva rata postaje

va`an zanatsko-trgova~ki

centar, ali i kulturni, gde se manifestacije

organizuju tokom cele godine.

Naro~ito je popularan Svetosavski

pesni~ki maraton koji okuplja pesnike iz

Para}ina, Varvarina, Ra`nja, Jagodine i

drugih. Organizuju se i susreti povodom

Dana `ena, smotra recitatora, koncerti, sus-

reti kulturno-umetni~kih dru{tava. Godine

1975. osnovana je Si}va~ka slikarska

kolonija kroz koju su pro{la mnoga pozna-

ta imena, a organizuje se i |a~ka likovna

kolonija. Para}insko pozori{te, tako|e, ima

dugu tradiciju oko devedeset godina, i

svake godine ogranizuje “Oktobarske

pozori{ne dane“.

“[ta da radim, bre, ~ove~e, kad je

volim, mislim, tu svoju zemlju, nisam valj-

da poslednji Mohikanac... Proveo sam

pored svoje Morave ~itava dva meseca,

u`ivaju}i u svakom njenom talasu...

Ja sam biljka koja se nije primila

u tu|ini, koreni su mi duboko ovde, pri-

padam toj pukloj Srbiji. Nije mi jasno da

posle dvadeset godina nemam ose}aj da

pripadam ovoj bogatoj zemlji Americi i

velikom gradu Njujorku, koji su mi

ponudili kola~i} sre}e... Ne, ni{ta me ne

mo`e kupiti...”

Ovo su re~i jednog Para}inca, koji

ne zaboravlja svoj grad i reku, D`oa

Molera, koji `ivi u Njujorku ali ne mo`e

da di{e bez svojih se}anja. Para}in je

ostavio svoje tragove u svojim Para}incima

u dijaspori.

Pi{e: Mirjana Jevti}

PARA]INGrad u bogatom i srednjem Pomoravlju, gde je nekada prolazio Carigradski drum, najva`nija saobra}ajni-

ca toga vremena, danas je raskrsnica Evrope kroz koju prolazi glavni `elezni~ki pravac za Jug Evrope

V E L I K E L J U B A V I N A [ I H P I S A C A

12 Mart 2009.

K

ralj re~i. Najlep{a nada

knji`evnosti. Najve}i strasnik

srpske ljubavne lirike. Pesnik u

kome se zbio “potres vekova“.

Sve je to po mi{ljenju kriti~ara

bio Milutin Boji}.

Milutin se rodio u Beogradu 19.

maja 1892. godine i veoma rano po~eo da

druguje sa poezijom. Njegov otac,

Dragoljub Boji}, profesor u penziji kao da

najvi}e razume sinovljeve stihove, ~uva ih

u gvozdenoj kasi pod klju~em. Sve dok se

prva pesma nije pojavila u ~asopisu

“Delo“, na Novu 1910. godinu. Zatim sledi

strelovit uspon.

Prvo opalo li{}e u jesen 1913.

Milutin je pesnik na glasu. I dok se u

Narodnom pozori{tu priprema njegova

drama “Kraljeva jesen“ u sedmom razredu

gimnazije stasava lepa Radmila Todorovi}.

Upoznali su se jedne nedelje na igranci.

Boji} je bio sentimentalan, neobi~no ne`an

i ponekad detinjasto raspolo`en. Po~eli su

da {etaju...

U vreme premijere drame

Kraljeva jesen, voljena devojka je bila u

Kragujevcu. Pesnik odlazi u srce [umadije

da je poseti. Zamolio je da u biblioteci pre-

gleda ~asopise i prona|e njegove pesme.

Radmila je s ljubavlju prepisala stihove i

poslala ih u Beograd. Tako je iza{la prva

knjiga Milutina Boji}a “Pesme“.

Kada je izbio I svetski rat,

Milutin se na{ao u Skoplju, na zbori{tu

pred pe{adijskim potpukovnikom Du{anom

Gli{i}em. Slabunjav nije bio za vojsku, pa

ga lekarska komisija ogla{ava za privre-

meno nesposobnog.

Seobom prestonice, u Ni{u su se

na{le Milutinova i Radmilina porodica.

Ni{ je u to vreme imao dva

{etali{ta. Jedno je bilo namenjeno omladi-

ni, a drugo, ozbiljnije zvano “Glavni

korzo“ na kojem su {etali Milutin i

Radmila. Milutin ju je uvek pratio do ku}e.

U to vreme dru`io se sa Nestorom @u~nim,

Jovanom Cviji}em i slikarkom Betom

Vukanovi}.

U daljem povla~enju Radmila i

Milutin krenuli su svako na svoju stranu.

Ipak, slu~ajno, na{li su se u Kosovskoj

Mitrovici. Sa pesnikom, Rastkom

Petrovi}em u istom ~amcu pre{li su

Skadarsko jezero.

Najzad, stigli su u San \ovani,

pred la|u “Molfeta“. Radmila je sa porod-

icom u{la u la|u, a Milutina su sa

pokretnog mosta vratili na obalu.

To je u~injeno po nare|enju

jednog potpukovnika, kome se Milutin svo-

jevremeno zamerio nazivaju}i ga “kuvarom

Vrhovne komande“ .

Tako su se Milutin i Radmila

odvojili. Ona je otplovila u Brindizi, a

Milutin onako namu~en i gladan, krenuo je

pe{ice preko Albanije.

Radmila je {est decenija kasnije

sa tugom i suzama u o~ima tvrdila da bi

Milutin ostao `iv da se ukrcao na la|u sa

njom...

S vojskom i izbeglicama Milutin

je stigao na Krf. U pocepanom zimskom

kaputu, izmr{aveo i prljav... govorio je

“Dobro je”, ali dobrog nije bilo. Potucanje

po vrletima se svetilo izmu~enom telu.

Jedne zimogro`ljive no}i Milutin

pi{e Radmili:

“Te{ko sam oboleo. Svet oko

mene ne zna da moram u postelju. Usta}u

sutra samo zato da na|em nekoga kome }u

dati ovo pismo. I du{a mi je bolesna i

ponos, umorni su kao i telo. Da, ja vrlo

dobro vidim svoj kraj. Nema mi mo`da jo{

ni godinu dana. Ni{ta me vi{e ne veseli.

^ini mi se da vi{e nikada ne}u videti svoju

zemlju i tebe. Osta}u ovde, daleko od

svega, pokopan ispod ~empresa, zaboravl-

jen od svih. Molim te, ne pi{i nikom o

ovome. Grlim te draga, mada mi smrt kuca

na vratima.“

U mladog ~oveka bolest do|e, ali

i ode. Milutin se oporavio, pre{ao u Solun

i nastavio da pi{e. Prepravljao je dramu

“Uro{eva `enidba“. Po~eo da peva nove

pesme. A onda ga je obasjala sre}a. Dobio

je mesec dana odsustva da ga mo`e isko-

ristiti u Nici.

La|a se kre}e francuska iz pris-

tani{ta solunska....

La|a iz Soluna za Francusku

obasjava i Radmilu vereni~kom sre}om.

Uskoro su se Milutin i Radmila

videli. Bilo je to 1916. godine u avgustu u

Nici. Proveli su zajedno mesec dana.

Milutin je bio sve`, zdrav, gotovo nepoljul-

jan. Zabavljali su se, smejali i pri~ali.

Onda opet Solun. Danju rad u

vojnoj pisarnici, a no}u drugovanje s poez-

ijom. U usamljenim no}ima nastaju najbol-

je Boji}eve rodoljubive pesme. Juna 1917.

one izlaze u knjizi “Pesme bola i ponosa“.

Pesme sti`u u rovove na

Kajmak~alanu. ^uju se ~ak i u Francuskoj,

ali... kao da su najja~e ovde, na obali

Egejskog mora...

Tek {to je napisao i objavio

pesmu “Plava grobnica“ glumac Voja

Jovanovi} je pesniku Boji}u priredio izne-

na|enje u jednoj kr~mi pored mora u

Solunu.

Pred gostima kafane i pred samim

pesnikom izrecitovao je “Plavu grobnicu“

sa gromoglasnim patriotskim `arom.

Pesnik i glumac su potom pali

jedan drugom u zagrljaj. Divan je to bio

trenutak. Divan i dirljiv. Pesnik Boji} je

izvadio izvadio knjigu pesama i napisao

Voji Jovanovi}u posvetu. To je bio prvi put

da ovaj glumac dobije knjigu na poklon.

Ubrzo lekari konstatuju da je

Milutin Boji} dobio zapaljenje plu}a.

Prenesen je u vojnu bolnicu, zapra-

vo u drvenu baraku ozna~enu brojem 15.

Pesnikovo zdravstveno stanje se iz

dana u dan pogor{avalo. Bolest je bila

te{ka, a organizam ne`an. Pristigla je i mil-

ijarna tuberkuloza.

Prijatelji se uste`u da do|u u

posetu. Milutin pri~a o pobedama vojske na

Kajmak~alanu. Pominje i bra}u i verenicu.

Nije hteo da joj javi od ~ega boluje. Pisao

je: “ Bio sam malo bolestan, ali bolest

kre}e na bolje“.

Boljitka, na `alost, nema. Smrt

kao da se zaverila da uni{ti kralja re~i.

Snaga ponestaje. On vene. Osmeh samo

ponekad osvane na nekad uvek

nasme{enom licu.

Na bolesni~koj postelji u pauzi

izme|u dva naleta ka{lja, nastaje poslednja

opro{tajna pesma.

Kao mrtvo telo bez volje i snage

Ne ose}am ni{a i ne ~jem vi{

Iznad mene zvone crne kapi ki{e

I stra{an bol bola za trenutke drage.

Poslednji stihovi i poslednji otku-

caji srca.

Jedan `ivot se polako gasi, ali se

pesnik bola i ponosa ne predaje.

Tri ~asa pre smrti veruje da }e

ozdraviti. Tra`i lekove. Onda pada u zanos.

Bilo je ne{to posle 8 ~asova, 8.

novembra 1917. godine u Solunu kada je

umro, trgnut iz polusna ka{ljem koji je

pokidao i poslednje tkivo njegovog izloml-

jenog i isu{enog organizma.

Sahranjen je na Zejtinliku. Me|u

svojom generacijom, drugarima ratnicima.

Bila je jesen. Spu{tao se mrak.

[umeli su ~empresi, tiho, jedva ~ujno da ne

poremete ve~ni mir.

A u Nicu, u daleki sun~an grad na

obali Mediterana stigao je telegram:

“Milutinu na{em, nije bilo spasa.“

Radmila je tada prigrlila sonete,

uzela u naru~je njegova topla i draga pisma

i tiho zaplakala.

Pet godina kasnije 16. oktobra

1922. godine posmrtni ostaci Milutina

Boji}a preneti su na beogradsko Novo

groblje.

A jedna `ena, jedna lepa starica

dugi niz godina, decenija je pored

Milutinove slike ostavljala i crvenu ru`u.

GOSPO\ICA IZ SONETA

MILUTINA BOJI]A

PLAVA GROBNICA

Stojte, galije carske!

Sputajte krme mo}ne!

Gazite tihim hodom!

Opelo gordo dr`im u doba jeze no}ne

Nad ovom svetom vodom.

Tu na dnu, gde {koljke san

umoran hvata

I na mrtve alge tresetnica pada,

Le`i groblje hrabrih,

le`i brat do brata,

Prometeji nade, apostoli jada.

Zar ne ose}ate kako more mili,

Da ne ru{i ve~ni pokoj palih ~eta?

Iz dubokog jaza mirni dreme` ~ili,

A umornim letom zrak meseca {eta.

To je hram tajanstva i grobnica tu`na

Za ogromnog mrca, k'o na{

um beskrajna.

Tiha kao pono} vrh ostrvlja ju`na,

Mra~na kao savest, hladna i o~ajna.

Zar ne ose}ate iz modrih dubina

Da pobo`nost raste vrh voda prosuta

I vazduhom igra ~udna pitomina?

To velika du{a pokojnika luta

Stojte, galije carske!

Na grobu bra}e moje

Zavite crnim trube.

Stra`ari u sve~anom opelo nek otpoje

Tu, gde se vali ljube!

Jer pro}i }e mnoga stole}a, k'o pena

[to prolazi morem i umre bez znaka,

I do}i }e nova i velika smena,

Da dom sjaja stvara na gomili raka.

Ali ovo groblje, gde je pogrebena

ogromna i stra{na tajna epopeje,

Kolevka }e biti bajke za vremena,

Gde }e duh da tra`i svoje korifeje.

Sahranjeni tu su nekada{nji venci

I prolazna radost celog jednog roda,

Zato grob taj le`i u talasa senci

Izme| nedra zemlje i nebesnog svoda.

Stojte, galije carske!

Buktinje nek utrnu,

Veslanje umre hujno,

A kad opelo svr{im, klizite u no} crnu

pobo`no i ne~ujno.

Jer ho}u da vlada beskrajna ti{ina

I da mrtvi ~uju huk borbene lave,

Kako vru}im klju~em krv penu{a njina

U deci {to klik}u pod okriljem slave.

Jer, tamo daleko, popri{te se `ari

Ovom istom krvlju {to ovde po~iva:

Ovde iznad oca pokoj gospodari,

Tamo iznad sina povesnica biva.

Zato ho}u mira, da opelo slu`im

bez re~i, bez suza i uzdaha mekih,

Da miris tamjana i dah praha zdru`im

Uz tutnjavu muklu dobo{a dalekih.

Stojte, galije carske!

U ime svesne po{te

Klizite tihim hodom.

Opelo dr`im, kakvo ne vide nebo jo{te

Nad ovom svetom vodom!

Milutin Boji}

S

rpska prvoslavna crkva Sveta Tri

Jerarha u Dalasu, Teksas, sve~ano je

u nedelju, 15. februara proslavila

desetu crkvenu slavu. Svojim prisustvom

ovu sve~anost udostojili su i uva`ni gosti

koji su do{li u Teksas iz raznih gradova

Amerike: Njegovo Visoko Preosve{tenstvo,

Mitropolit Hristofor, Nj.V.P. Arhiepiskop

Dmitri (Dalas i ju`na Amerika), Ruske

Pravoslavne crkve Sv. Serafim, Otac Sa{a

Petrovi}, Omaha, Nebraska i otac Sr|an

Veselinovi} iz Galvestona, Teksas.

Nakon sve~ane liturgije i se~enja slavskog

kola~a u crkvenoj sali goste su srda~no

do~ekali ~lanovi folklorne grupa ‘Rastko’, a

zatim je usledio zvani~ni pozdravni deo.

Tom prilikom Gospodin Rajko Simi},

jedan od osniva~a ove C[O zahvali se gos-

tima na dolasku, parohijanima za ulo`eni

trud i rad, kumovima svih dosada{njih slava,

a posebno NJ. V. P Mitropolitu gospodinu

Hristoforu na njegovoj velikoj moralnoj i

du{evnoj podr{ci od samog po~etka do

danas. Tom prilikom je podelio zahvalnice i

poklonio knji`icu sa kratkom istorijom C[O,

koja je specijalno ura|ena za ovu priliku.

Nakon pozdravnog govora, Nj.V.P.

Hristofor je odlikovao predsednika

crkvenog odbora gospodina Drago{a

Bel~evi}a i njegovu suprugu Denis,

Ordenom Svetog Save, za njihova

dobrotvorna i humana dela i velike priloge

Crkvi Sveta tri Jerarha. Drago{ i Denis

Bel~evi}, veoma dirnuti ovim darom SPC

od srca su se zahvalili na zaista velikoj

~asti i cenjenom poklonu, koji je najve}e

priznanje verniku na{e Pravoslavne ckrve.

Sve{tenik crkve Sveta tri Jerarha,

Ljubinko Savi} se tako|e obratio prisutni-

ma uz zahvalost gostima i kumovima slave

i uz iskrene ~estitke svim parohijanima

nakon ~ega je usledio slavski ru~ak. Iako

je ovaj put bilo vi{e gostiju, nego prethod-

nih godina, ljubazne ~lanice KSS su ih

vredno i uspe{no poslu`ivale. Kumovi ove

slave bili su Zaga i Rajko Simi}, a za

kumove budu}e slave u naredne godine

prihvatili su se Zdenka i Branislav

Todorovi}.

Za vreme slavskog ru~ka vi{e od 250

gostiju, uveseljavao je na{ renomirani

peva~ Zoran Kalezi} uz pratnju Danila

Da{ka Trifovi}a.

Mart 2009. 13

N

a{ list u saradnji sa {kolom za

ples Tango Sentido se i ovaj put

pobrinuo kako bi ne`nijem polu

priredio ne{to posebno i druga~ije od

uobi~ajenog. Tako smo obele`ili inter-

nacionalni Dan `ena u subotu 7. marta

teku}e godine u prostorijama SKUC

Sveti Sava u ^ikagu pod nazivom: Ko

nekad u osam.

Romanti~no

ve~e posve}eno

damama uz

Tango Sentido,

evergrin muziku

i pesmu Vita

@drala, prijalo je

svim prisutnima.

Iako ih nije bilo u

p r e v e l i k o m

broju, svi koji su do{li po`eleli su da

bude {to vi{e ovakvih dru`enja.

Mini ~as senzualne i ponovo sve

aktuelnije igre Tango zainteresovanim

parovima odr`ao je instruktor i vlasnik

{kole “Tango Sentido” iz ^ikaga,

gospodin Dragi{a Novakovi}.

Simpati~an monolog iz “@enskih

razgovora” Du{ana Radovi}a, izvela je

Marijana Maljkovi}, ~lanica srpskog

pozori{ta Mira Srem~evi} pri SKUC

Sveti Sava u ^ikagu.

Program su obogatili svojim nas-

tupom igra~i profesionalci Joan i Dany

iz [kole Tango Sentido.

Za najbolji igra~ki par progla{eni su

Suzana Kaljevi} i Sa{a Sila{ki, a titulu

najelegantnije dame

ve~eri ponela je

gospo|a Vera Koledin.

[vetski sto bio je

bogato snabdeven srp-

skim specijalitetima

zahvaljuju}i prehram-

benoj prodavnici CITY

FRESH MARKET,

KIKO’S RESTAURANT &

MARKET I BEOGRAD

MIT MARKET, kojima se srda~no zah-

valjujemo na podr{ci.

Tako|e se zahvaljujemo upravi

SKUC Sveti Sava za ustupljeni prostor i

veliku podr{ku u organizaciji, a specijal-

nu zahvalnost upu}ujemo presti`noj

Tango {koli iz ^ikaga “Tango Sentido

gospodinu Dragi{i Novakovi}u,

gospodjici Joen profesionalnom igra~u i

gospodinu Viti @drale, na{em cen-

jenom peva~u, koji je svojim dopri-

nosom uveli~ao ovu no} i pevao sve do

zore na odu{evljenje prisutnih.

Veliku zahvalnost dugujemo i svim

sponzorima na{e lutrije,

kao i cenjenom umet-

niku Bobanu Ili}u koji je

i ovaj put za aukciju

poklonio svoj rad sliku

“Violinistkinja” u

akvarel tehnici.

Hvala svima koji su na bilo koji

na~in u~inili da ovo ve~e bude prijatno.

Do slede}e romanti~ne no}i uz

Tango korake i zvuke stare dobre

muzike.

Redakcija

Romanti~na no} uz Tango Sentido u organizaciji na{eg lista

T A N G O

NO] U ^IKAGU

ELI TAX SERVICE

ILIJA VRANJES

IZRADA GODI[NJIH POREZA—TAKSI

KVALITETNA, BRZA I TA^NA IZRADA INDIVIDUALNIH

TAKSI, TAKSI ZA MALE BIZNISE I KORPORACIJE PO

POVOLJNIM CENAMA

CHILD TAX CREDITS - SCH A - ALL HOUSE DEDUCTIONS

-EARN INCOME CREDITS - SCH C - SELF EMPLOYMENT

-EDUCATION CREDITS - SCH SE - RENTAL AND RESIDENTAL/RENTAL

-WORK RELATED EXP. - SCH D - STOCKS AND INVESTMENTS

4201 W IRVING PARK RD SUITE # 5 CHICAGO IL 60641

Tel: 773. 202. 1144 Cell: 773 407 0738

TANGO SENTIDO

Dragi{a Novakovich

1535 N. Dayton St.

Chicago IL 60622

312.296.1955

P R O T E K L I D O G A \ A J I

PROSLAVLJENA DESETA CRKVENA SLAVA

SLAVA SVETA TRI JERARHA

U DALASU

B I Z N I S

14 Mart 2009.

I Z K N J I @ A R E B U B A M A R E

Mart 2009. 15

1. PLOVI CHAS - Alonso Kuero

dobitnik priznanja “Heralde” za najbolji roman

2. MANGO - Ljubica Arsi}

dobitnik Andri}eve nagrade

3. A BRANERNBURG CONCERTO - Nicholas Morav~evi}

promocija knjige u martu

4. SRCE MOJE - Mirjana Bobi} Mojsilovi}

5. PETA KRUNA - Havijar Gonzales

6. TAJNE USPEHA I SRE]E - Od Mandino

7. JO[ NAM SAMO LAE FALE - Ljubivoje R{umovi}

8. POSLEDNJI LET ZA SARAJEVO - Momo Kapor

9. LjUBAVNE BAJKE SVETA - izabrao Dragan laki}evi}

10. MO] POZITIVNOG MI[LJENJA - Norman Vinsent Pil

NAJPRODAVANIJE KNJIGE U KNJI@ARI

BUBAMARA

1. BELA TVRDJAVA - Orhan Pamuk $ 14.00

U 17. veku, u Istanbul je doveden jedan Mle~anin kojeg su

zarobili turski gusari. Ovog zato~enika, koji veruje da se

razume u astronomiju, fiziku i slikarstvo, otkupljuje jedan

Tur~in kojeg zanimaju iste stvari.

Izme|u ova dva ~oveka postoji nekakva neobi~na sli~nost.

Robovlasnik ima `elju da od svog roba u~i o Mlecima i

zapadnoj nauci. U nastojanju da jedan drugog upoznaju, razumeju i rastu-

ma~e, njih dvojica, gospodar i rob, razgovaraju, sede}i za istim stolom u jed-

noj tamnoj i praznoj ku}i koja gleda na Zlatni rog. Njihove pri~e i avanture

vodi}e ih do istanbulskih ulica kojima hara epidemija kuge, do vrtova i `ivot-

inja Sultanovog Sina, koji kao da su iz sna, do ideje pravljenja jednog

neverovatnog oru`ja i najzad, do pitanja “zbog ~ega sam ja to {to jesam”. [to

pri~e budu vi{e odmicale, spajaju}i dan i no}, senke }e sasvim lagano zameni-

ti mesto.

2. SVADBA U KUPATILU - Milorad Pavi} $12.00

Radnja ove komedije sme{tena je u vojvo|ansku provinciju

po~etkom dvadesetih godina pro{loga veka i zasnovana je

na dvostrukoj intrizi – kriminalnoj i ljubavnoj. Zaplet obuh-

vata jedan mu{ki i jedan `enski ljubavni par, i jedan sudski

proces zbog kra|e pantalona, a me|u ostalim akterima ove

‘vesele igre’ su [umadinci, Crnogorci, Pre~ani, Ukrajinci,

Jevreji, ^esi, Grci, Ma|ari, Nemci, Rumuni..

3. \AVO I GOSPO\ICA PRIM - Paulo Koeljo $18.00

\avo i gospodjica Prim je blistava parabola o borbi koja se

vodi u ~oveku izme|u tame i svetlosti, i razmi{ljanje o slo-

bodi (koju imamo u svakom trenutku) da izaberemo svoj

put.

Izolovana u planinskoj oblasti, polunapu{tena varo{ Viskos

broji 281 stanovnika, prete`no postarije ljude, pripadnike

poslednje generacije zemljoradnika i pastira koji `ive u pomalo vanvremen-

skom svetu. U varo{icu jednog dana sti`e zagonetni stranac, u pratnji |avola.

U najmanju ruku, to je uverenje stare Berte, udovice koja komunicira sa

duhom svog preminulog mu`a i od njega dobija nagove{taje o budu}im

doga|ajima.

Posredstvom gospo|ice Prim, kelnerice u jedinom varo{kom hotelu, on

upu}uje me{tanima stravi~an izazov: Ako ubiju jednog od njih, bi}e nagra|eni

trezorom zlatnih poluga koje bi im omogu}ile da obnove minulu slavnu

pro{lost. Ho}e li gospo|ica Prim, mlada `ena gonjena `eljom da promeni svoj

`ivot, postati bezobzirni stran~ev sau~esnik? Da li }e me{tani Viskosa podle}i

isku{enju i odrediti `rtveno jagnje? I, s druge strane, da li stranac zaista

o~ekuje da }e Zlo prevladati nad Dobrom?

4. IVANA - Momo Kapor $18.72

[ta se sve doga|a jednoj mladoj `eni odrasloj u gradu,

kada u ratnom vihoru izgubi rodni grad, krov nad glavom,

porodicu i udoban `ivot uspe{nog arhitekte i bude

prinu|ena da uto~i{te prona|e u zabitom srbijanskom selu

[ljivovu, u tro{noj zapu{tenoj ku}i na imanju svojih preda-

ka, tema je ovog romana. Ovde sre}emo jednog novog,

neo~ekivanog Momu Kapora, a pre svega jedan novi `enski

lik u savremenoj srpskoj knji`evnosti – Ivanu.

5. KAND@E – Marko Vidojkovi} $12.00

Radnja ove moderne bajke sme{tena je u Beograd, u vreme

gra|anskih protesta 1996-97. Vidojkovi}ev junak je student

tre}e godine prava, fanati~ni u~esnik protesta protiv

izborne kra|e. Izgladneo, odrpan i izneveren od ostatka

sveta, on svakodnevno ide na demonstracije i bezglavo

ule}e u najopasnije situacije pomiren sa besmislom `ivota.

Sve }e se promeniti kad upozna neobi~nu devojku sme|e

kose i odse~enih trepavica?. ?Kand`e? na nov na~in govore o studentskom

protestu devedesetih razobli~uju}i ga do kraja, i bezobrazno promovi{u prin-

cip revolucionarne pravde i pravilo da je u politici i ljubavi sve dozvoljeno.

6.NEVEROVATNO ZAGONETNO UBISTVO - Kejt

Atkinson $23.55

Leto je, u Edinburgu se odr`ava Festival eksperimentalnog

pozori{ta. Ljudi koji ~ekaju u redu za predstavu svedoci su

nasilnog uli~nog incidenta koji svim u~esnicima iz korena

menja `ivot. D`ekson Brodi, biv{i vojnik, biv{i policajac,

biv{i privatni detektiv, i sam je nevini prolaznik – dok ne

postane svedok.

Kejt Atkinson briljantno prodire u kriminalisti~ki `anr, njen majstorski smisao

za zaplet u ovom romanu napreduje korak dalje. Kao kod ruskih lutaka, sve

niti pri~e susre}u se i otkrivaju na kraju. Njeni dikensovski junaci `ude za

ljubavlju ili novcem i nalaze ih na za~u|uju}im mestima. I kao {to je to uvek

slu~aj kod Atkinsonove, svako od njih na kraju zapravo otkriva samoga sebe.

TRENUTNO NAJ^ITANIJE KNJIGE:

773.293.6337

N A J A V E

16 Mart 2009.

B I Z N I S

Mart 2009. 17

B I Z N I S

18 Mart 2009.

V E R A

Mart 2009. 19

O POSTU

Prva nedeqa posta - ~ista

(Nedeqa Pravoslavqa) - Ova nedeqe

se zove Nedeqa Pravoslavqa, jer se

praznuje pobeda Pravoslavqa nad

pogre[nim u`ewem (842.) Od samog

po`etka Crkva je imala mnogo nepri-

jateqa koji su se protiv we borili

ogwem i ma`em, nasiqem i novcem,

ratom i perom, po`ev[i od

Izraiqaca, mnogoboyaca i bezbo-

ynika rimskog doba pa do savremenih

ateista. Qudi su neprestano po-

ku[avali da Crkvu zamagle svojim

ograni`enim idejama, mislima,

umovawima i zabludama. Godine 843.

za vreme blago`estive i svete carice

Teodore i wenog sina Mihaila, a po

odluci Otaca svetog Vaseqenskog

Sabora, proslavqena je pobeda Crkve

nad jereticima ikonoborcima.

Milioni yrtava kroz 120 godina

progona su pali za dokaz istine

ikonopostovawa i ru[ewe jeresi

idolopokloni`ke koju jeretici

izmisli[e svojim ogrubelim i

ozemqenim umovima. Brane]i yivu

Ikonu Boyju u ovome svetu,

Pravoslavna Crkva je odbranila

`oveka, odbranila `oveka u Hristu.

On, Bog, postao je `ovek, da bi u

nama qudima prona[ao Ikonu Boyju,

yivu Ikonu Boyju koju smo mi zatr-

pali gresima i strastima, unakazili

je, izgrebali je svojim poro`nim yiv-

otom. Zato je nedeqa Pravoslavqa

jedna vrsta duhovne smotre za sve

Pravoslavne.

Druga nedeqa posta -

Pa`ista - Ova nedeqa se nazva

pa`ista, jer dolazi iza `iste nedeqe.

Ova nedeqa je posve]ena jo[ i Sv.

Grigoriju Palami, arhiepiskopu sol-

unskom i `udotvorcu. Wegova dela

ulaze u najmudriju bogoslovsku liter-

aturu. Mo[ti mu po`ivaju u Solunu.

Sveti Grigorije je i u`iteq isihaz-

ma, misti`nog pokreta nastalog u

Svetoj Gori, gde se i Sv. Grigorije

zamona[io. Isihasti smatraju da se

sabrano[]u, tihovawem i usrdnom

molitvom moye doyiveti i ugledati

Boyanska svetlost, kao [to su to

doyiveli sveti apostoli pri preo-

brayenju Hristovom na Tavoru.

Tre]a nedeqa posta -

Krstopoklona - Ova nedeqa je

posv]ena svetom, `asnom i yiv-

otvornom krstu. Krst je simbol

hri[]anstva. Na wemu je razapet

Isus Hristos. On je ujedno i simbol

pobede nad smr]u, vaskrsewa

Hristovog, i ve`nog yivota. Starim

Rimqanima krst je sluyio za

mu`eni`ko i poniyavaju]e pogu-

bqewe osu\enika, dok je hri[]anima

krst znak pobede i slave.

~etvrta nedeqa posta -

Sredoposna - Ova nedeqa je

posve]ena sv. Jovanu Lestvi`niku

piscu znamenitog dela /Lestvica/.

Sredoposna se zove jer pada u sred-

inu posta.? Sv. Jovan Lestvi`nik

yiveo je u [estom veku, a poti`e iz

Sirije. Najve]i deo mona[kog yiv-

ota proveo je u manastiru sv.

Katarine na Sinaju. Bio je toliko

duhovno darovit, kao da je hiqadugo-

di[wak. Povukav[i se u pustiwu

blizu manastira, u woj je proveo

`etrdeset godina, u postu i bogomis-

liju. Wega svi Sloveni nazivaju

Lestvi`nikom, zbog kwige uputa i

saveta monasima /Rajska lestvica/.

Ona sadryi trideset stupweva. U

prvom delu izneti su gresi, kao [to

su gnev, zlopam]ewe, lay, uninije,

stomakouga\awe, srebroqubqe,

slavoqubqe, gordost i hulne pomis-

li. Potom, u drugom delu iznosi

kako monasi treba da ih savla\uju:

bezstrastijem, poslu[n[]u, pokajan-

jem, pla`em, sirotovawem, molitvom,

smirenoumqem, kroto[]u. Majka

svih vrlina je molitva, Hristos se

sledi verom, qubavqu i nadom. Na

kraju trayi od svakoga da u svom

srcu postavi lestvicu, kojom bi se

pewao ka Hristu. Ova kwiga bila je

omiqeno [tivo srpskim monasima

jo[ od Sredweg veka. Prvi prevod

poti`e iz 1331. godine. Spomen Sv.

Jovana Lestvi`nika u ove dane posta

odre\en je od Crkve zbog wegovog

podviga u postu, pouka, kojih treba

da se drye vernici. Sv. Jovan

pou`ava o pokajawu, za koje kaye da

je povratak Bogu, obnavqawe

kr[tewa. Vreme posta je vreme kada

se u`i smirewu, tj. miru: sa Bogom,

sa samim sobom, sa celom tvari.

Pokajawe je o`i[]ewe savesti,

spremnost, da se bez roptawa podnese

svaka tuga i bol. Narod ovu nedequ

naziva Sredoposnom, jer se nalazi u

sredini ~asnog posta

Peta nedeqa posta - Gluvna -

Ova nedeqa posve]ena je Sv. Mariji

Egip]anki, najpre velikoj gre[nici

koja je pokajawem postala velika

svetiteqka. Od mladosti yive]i

razvratno, krenula je u Jerusalim,

gde je doyivela preokret, kada joj je

nepoznata sila zatvorila ulaz u

hram. Pomoliv[i se pred ikonom

Majke Boyje, odlu`ila je da promeni

yivot. Pre[la je Jordan i ceo vek

provela u pustiwi, gorko se kaju]i za

grehe svoje mladosti. Tu ju je na[ao

starac Zosima, koji ju je i pri`estio

i saslu[ao sve wene podvige.

Slede]e godine ona se upokojila.

Weni podvizi pomiwu se u prva

`etiri velikoposna dana u Velikom

kanonu Andreja Kritskog, kao i na

prvom bdeniju u minulu sredu, kad se

`italo po hramovima i celokupno

weno yitije, koje pruya divnu pouku.

U narodu se naziva Gluvna nedeqa,

zbog toga [to su u ovo vreme od

crkve zabrawena sva veseqa, svirka,

pesma i zabave.

{esta nedeqaa posta - Cvetna

- Posve]ena je sve`anom Hristovom

ulasku u Jerusalim. Ova [esta sedmi-

ca zove se cvetonosna, cvetna, od

gran`ica koja su nosila deca pri

sve`anom ulasku Hristovom u

Jerusalim. Ove sedmice Crkva se

moli za one koji poste, da bi i oni

sa Lazarom, posle `etrdesetodnevnog

posta, vaskrsli od greha, a koji

donosi smrt.

Va[i sve[tenici iz Saborne

crkve Vaskrsewa Hristovog iz

~ikaga vam yele uspe[nu i du[i

korisnu pripremu za nedequ

stradawa, kao i za svetli dan

Hristovog Vaskrsewa.

PP RR AA VV OO SS LL AA VV QQ EERubriku priprema i ure|uje: |akon mr Damjan Sl. Boyi] - Saborna crkva, ~ikago

D R U [ T V O

20 Mart 2009.

„BEOGRADE SA NAMA I

U NAMA @IVI[ TI...”

K

ritikovala sam i s prekorom

gledala na prljave ulice, i{arane

zidove i fasade, ljude bez osmeha

koji se neprestano guraju, `ure i kukaju,

saobra}aj bez reda i sve vreme se pitala {ta

je to {to me uvek vra}a u Beograd.

Mo`da je to ona neraskidiva veza

koja se stvara odrastanjem, prvim koraci-

ma, prijateljima, uspomenama, razo~erenji-

ma, nadama, a posle navikama, dnevnim

kolote~inama, vi{egodi{njim bitisanjem i

udisanjem zagu{ljivog beogradskog vaz-

duha, pijenjem hlorisane savske vode i

nemogu}no{}u da se iz njega ode. A ja

oti{la i evo vratila se.

Ipak polako otvaram o~i i pogle-

davam na Beograd. Dok se vozim preko

mosta i kroz prozor tramvaja vidim divan

prizor savskog pristani{ta, ili dok sve ~e{}e

iz svoje kancelarije sa 16 sprata

Beogra|anke gledam

Hram Svetog Save,

okolne zgrade, ulice,

fasade, predivnu

panoramu grada

zavejanog snegom i

obasjanog najraz-

li~itijim svetlostima

ve~eri, u`ivam.

P o s t a j e m

zadivljena gledaju}i

grad koji `ivi svoj `ivot, koji ima svoj

neverovatan {arm i koji je u stvari deo

mene.

Nedavno sam tako u`ivala u svet-

lostima New York-a. Ipak velika je razlika

kada se prvi put gleda i upija novi grad i

kada jednostavno posmatra{, ali pa`ljivo,

ve} poznate ulice, zgrade, }o{kove, trgove.

Kada ima{ ose}aj ne, toliko divljenja,

koliko prepoznavanja i pripadanja.

I tako ve} danima u`ivam da sa

16 sprata pa`ljivo posmatram Slaviju, ulicu

Kralja Milana (nekada Mar{ala Tita),

Njego{evu, Masarikovu, Resavsku, Hotel

Park, zgradu Studenskog Kulturnog Centra,

Jugoslovenskog Dramskog Pozori{ta,

Cvetni Trg, park koji se prote`e do

Nemanjine ulice, vidim Hram, Crveni Krst,

tamo dalje, Vra~ar, pogled mi puca na

Savski venac i toliko se toga promenilo a

sve je skoro isto, iste raskrsnice, pe{a~ki

prelazi, kafana Polet, Manje`, Zona

Zanfirova...Vidim krovove i prise}am se

godina i godina. Beograd je zaista lep.

Sada znam da }e mi narednih

meseci a mo`da i godina, glavna razonoda

i zabava biti ponovo upoznavanje svog

grad.

Ve} sam po~ela, malo sam

istra`ivala po starim ud`benicima i knjiga-

ma a i po Internetu, na{la sam

najneobi~nije istorijske ~injenice, pri~e i

anegdote o belom gradu i njegovim `itelji-

ma. Svi vi koji ste davno bili u Beogradu

ali ga nosite u srcu i prise}ate ga se,

mo`ete da posetite ovaj web sajt sa predi-

vnim fotografijama i u`iva}ete ba{ kao i ja.

http://www.pbase.com/vmarinkovic/image/8

5145361

U ovom podse}anju na Beograd

upozna}u vas i sa jednim njegovim `itel-

jem koji se ponosno naziva Beogra|aninom

iako je najmanje vremena pro`iveo u

njemu.

Iz Beograda je oti{ao kada mu je

bilo pet godina. Otac geofizi~ar i majka

biolog nisu mogli da prihvate komunisti~ki

re`im i davnih sedamdesetih su sa svoja

dva mala sina oti{li u Francusku, pa

Englesku, opet se vratili u Pariz gde su i

ostali. Ipak ~esto dolaze u Beograd, sada

jo{ ~e{}e jer njihov stariji sin Sr|an

Popovi}, poslednjih godina `ivi, radi i

u`iva u Beogradu.

Sr|an Popovi} – Iz Beograda sam

oti{ao kao petogodi{njak, dolazio sam na

raspust kod bake i

deke, imao prijatelje

i to mi je bilo jako

bitno. Tako da sam

oduvek imao `elju da

neko vreme prove-

dem u Srbiji. To nar-

avno nije dolazilo u

obzir za vreme

komunizma, ni za

vreme rata. @elja je

postojala ali ja nisam preduzimao nikakve

korake da do|em u Srbiju. Tek 2004 koc-

kice su se nekako uklopile. Uzeo sam lepu

svotu novca za otpremninu i napustio firmu

u kojoj sam dugo radio, ubrzo sam dobio i

ponudu da radim u koka koli, a igrom

slu~aja u to vreme upoznao i devojku iz

Beograda. Imao sam sve u istom momentu

`elju da do|em, poslovnu ponudu i emo-

tivnu vezu. I eto do{ao sam.

Ve} ~etiri godine sam ovde, priz-

najem da mi je prva bila jako naporna i

ozbiljno sam razmi{ljao da se vratim. U

po~etku kao, i svakome ko do|e ovde, je

bilo te{ko da se naviknem na tu odre|enu

dozu improvizacije, nesre|en sistem, mo`da

i neku nekulturu ljudi. Te{ko je bilo pogo-

tovo {to sam te prve godine ostao bez

posla i nisam radio {est meseci, ali izdr`ao

sam sve to, promenio firmu dobio posao u

Imlek-u. Sada je

mnogo lak{e,

znam {ta mogu

da o~ekujem, ne

iznena|ujem se

mnogo i ~esto.

P a r i z

mi je uvek dos-

tupan, tamo su

mi roditelji, stan,

prijatelji, ali

nemam `elju da

se vra}am u jer

`iveo sam tamo

25 godina, pro{la

su me sva

uzbu|enja, lepo mi je u Beogradu. Ako bi

morao da idem iz Beograda i{ao bi negde

drugde.

Zavoleo sam ovaj grad i kada ga

poredim sa Parizom najvi{e mi se dopada

ta lako}a `ivljenja. Ovde je daleko lak{e

sve organizovati, bilo gde oti}i, bilo {ta

isplanirati. Pariz je komplikovan, vozovi,

autobusi, metro, na}i parking, pravi u`as.

Pariz je uvek bio, a poslednjih godina sve

vi{e postaje grad za turiste, sve je ure|eno

i podre|eno njima, grad muzej i turisti~ka

atrakcija. Tamo nije vi{e udobno za obi~an

`ivot.

Ovde je sve spontano i brzo,

mo`da zato {to `ivim u centru ali mi prija

ta lako}a. Obo`avam Savski Kej, Adu

Ciganliju, Kalemegdan, Kosan~i}ev Venac.

Volim kulturni `ivot Beograda, veoma je

bogat i raznovrstan. Iako nema velikih

izlo`bi slika kao u Parizu svako mo`e da

na|e sebe i u`iva. Obradovao me je

podatak, koji sam nedavno ~uo, da ima vi{e

Beogra|ana u pozori{tima nego na fudbal-

skim utakmicama.

Zaista volim stari deo Beograda,

jako je lep, divne stare kuæe, fasade,

uli~ice, iako oronule imaju du{u, imaju

istoriju. Kupio sam stan u jednoj od najs-

tarijih zgrada, u Kara|or|evoj ulici, gradio

ju je jo{ Milo{ Obrenovi} 1837. godine.

Volim pristani{te, reku, u`ivam da

istra`ujem i upoznajem istoriju Beograda.

Prou~avam stare kulture, kao {to je

Vin~anska, sve je to bilo mnogo pre

Hrista, a tu je na 10 minuta od Beograda,

pa Rimljani, njihov Singidunum,

Romulijana kod Zaje~ara i toliko toga. Svi

ti carevi, vladari koji su se ovde ra|ali i

vladali. Kulture koje su se smenjivale, i

sve je to malo istra`eno i poznato javnos-

ti, a moglo bi da bude zanimljivo, poseb-

no za turiste.

Evo na primer ispod ku}e u kojoj

`ivim, ispod broja 19, postoji lagum i zan-

imljivo je tako|e da u tom lagumu `ivi

Beli pauk kojeg nigde vi{e na svetu nema,

samo tu dole u podzemlju Kosan~i}evog

Venca. U drugoj polovini devetnaestog

veka je u Kara|or|evoj ulici bilo 15 hotela

i dr`avna kasa je punjena iz \umurkane,

prve javne zgrade u Beogradu, izgra|ene

1834. godine. Ovaj deo grada je bio trgo-

va~ki centar Balkana. Ali i u to vreme bilo

je nemogu}e ne biti prevaren u Beogradu.

Zakidalo se na svemu, du`ini, te`ini, kursu,

Merilo se “pribli`no“ u kanapima, prstima,

laktovima, a pla}alo gro{ima, zlatnicima,

srebrnjacima, bakarnjacima, turskim

nov~i}ima. U to vreme, istorija je pisana u

kafanama po okolnim ulicama.

U martu idem u Pariz da obi|em

prijatelje i roditelje. U kontaktu sam s

ljudima i `ale se, nije im lako, poga|a ih

ova kriza, svi su prepla{eni i pod stresom.

Siguran sam da }e na zapadu biti gore, nji-

hov pad i gubitak }e biti daleko ve}i nego

ovde, jer na{i ljudi imaju mnogo manje

nego oni tamo, samim tim manje i gube, a

{to manje gubi{ manje i boli.

[est meseci pro|e od kada se vratih u Beograd, a ja nikako da po~nem da `ivim u gradu u kome sam ro|ena, odrasla i iz kojeg

sam samo pre 6 godina oti{la. Prolazilo vreme, ja nisam prime}ivala skoro ni{ta oko sebe, u potrazi za poslom, sekiraciji zbog

svega i sva~ega, poku{ajima da razumem, opravdam i ute{im i sebe i druge, i tako pro|o{e mi dani, meseci...Slavica Stevanovi}

Sr|an Popovi}

Kara|or|eva ulica, nekad i sad