P R O [ E T A J M O S R B I J O M

Februar 2009. 11

U

Ni{u se ukr{ta vi{e putnih

pravaca koji povezuju

Srednju i Zapadnu Evropu,

Vla{ku niziju i Pomoravlje

sa Jadranskim morem,

Egejskim i Crnim morem. Ve} u III veku

grad dobija mesto u svetskoj istoriji. Veliki

doprinos njegovom razvoju donose

Nemanji}i koji ga priklju~uju Srbiji jer je

trebalo da postane prestonica. Savremeni

razvoj Ni{a po~inje osloba|enjem od

Turaka i tada postaje druga prestonica u

kojoj se nalazila rezidencija kralja Milana i

Aleksandra Obrenovi}a. Zahvaljuju}i

burnoj istoriji Ni{ je postao “grad –

muzej”, prebogat predmetima neprocenjive

istorijske vrednosti

sa brojnih nalazi{ta.

Pozori{na tradicija

traje du`e od jedog

veka i kulturni `ivot

je oplemenjen bro-

jnim manifestacija-

ma. Pored toga,

grad je i zna~ajan

Univerzitetski cen-

tar.

O nas-

tanku Ni{a postoji

predanje da ga je

sagradio kraljevi}

Ni{a kamenom s

obli`nje humske

~uke. Smatra se da je naseljen jo{ u prais-

torijsko doba. Dobio je ime po reci Ni{avi

koja proti~e kroz njega i svaki osvaja~ mu

je davao drugo ime: rimski Naissus, vizan-

tijski Nysos, slovenski Ni{ i nema~ki

Nissa. Dugo se smatralo da je grad

neosvojiv, ali krajem XIV veka osvaja~i se

smenjuju, prvo Turci, pa Austrougari. Kod

Ni{a se odigrao ~uveni boj na ^egru 1809.

godine, kada je vojvoda Stevan Sin|eli}

pucao u bure baruta i razneo ~egarsko

brdo. Da bi se osvetili, Turci su podigli

jedinstven po u`asu i surovosti – ]ele

kulu, spomenik u koji su uzidane srpske

lobanje. Nije ni ~udo {to je Ni{ oduvek

privla~io pa`nju velikana i ostao iscrtan na

mnogim crte`ima, prisutan u mnogim

nau~nim delima i svojom patinom i

{armom inspirisao na{e poznate

knji`evnike.

“Sino}ke te vido, lele Zone,

Gde se premenjuva{...

Gde se premenjuva{, lele, Zone,

U nova gradina...”

Stihovi su iz ~uvenog dela “Zona

Zamfirova” Stevana Sremca koji je

nadahnut `ivotom Ni{a krajem devet-

naestog veka, vremenom kada

~orbad`ijsko i tursko nestaje, a novo,

gra|ansko dolazi. Poreklom iz Banata,

Sremac se predaje nostalgiji juga Srbije,

opija ga pesma, igra, klepet nanula i od

jedne obi~ne anegdote pred nama i danas

`ivi slika starog Ni{a ovekove~ena u

“Zoni Zamfirovoj”. U filmu, koji je

nedavno snimljen, ose}amo duh palanke,

`iv narodski humor i zvuk Orijenta koji je

specifi~an za te krajeve.

Ni{ je odr`ao svoju

dugogodi{nju vekovnu tradiciju da ostane

va`an veliki centar od zna~aja za privre-

du i kulturu u Srbiji, ali nije izgubio

svoju ju`nja~ku du{u, ne`nu, vedru i

otvorenu za ceo svet.

“Sino}ke te vido lele Zone...”

Prof. Mirjana Jevti}

KAPIJA ISTOKA I ZAPADA

N I [

Grad izuzetnog geografskog polo`aja vekovima je inspiracija geografa, putopisaca, istori~ara, knji`evnika,

{to bitno odre|uje njegovu sudbinu

V E L I K E L J U B A V I N A [ I H P I S A C A

12 Februar 2009.

Niko nije bio omiljen i ma`en kao Laza

Kosti}.

Rano je ostao bez majke, pa su mu

uku}ani samo dobra ~inili. U {koli su ga

pazili drugovi, a profesori mu povla|ivali.

Brzo se proslavio poezijom, prevodima i

dramama „Maksim Crnojevi}“ i „Pera

Segedinac“.

Srpski narod slavio je u njemu svog

[ekspira.

Deklamovao je pri~e i viceve. Svima je

bio drag taj, visoki ~ovek, desna ruka

Svetozara Mileti}a i uzdanica

omladine. Iz milo{ta i prevelike

ljubavi su ga zvali: Laza Maza,

Lakan, a naj~e{}e – na{ Laza.

U njegovom prisustvu devojke,

udava~e, za vreme bogoslu`enja,

smerno su gledale preda se. Ali na

ulici, u salonima i na balovima

nisu spu{tale pogleda sa tog

nao~itog poete, isklesanog lica kao

od kamena. Od provodad`ija su

slu{ale da govori sedam svetskih

jezika i da je naslednik ujakovog

bogatstva.

Prva ljubav za~ela se u teatru.

Glumica Jovanka Kirjakovi}, o

~iju naklonost su se otimala

otmena novosadska gospoda, pok-

lanja srce devetnaestogodi{njem

Lazi. Pet godina je starija od

njega, ali on je ve} priznati pesnik,

prevodi mu se igraju u pozori{tu,

pesme koje pi{e su pune lepote i

~udnih zanosa.

Laza prevodi “Romea i Juliju”

i kada je sve trebalo da bude

po~etak, postalo je ve} kraj.

Voljena devojka oboleva od

tuberkuloze. Za knji`evnu istoriju i

dane koji dolaze ispevane su

pesme “Pogreb” i “Posle pogreba”.

@alost je ostala u pesmama, a

mladi lepotan se zagledao u Pavu, sinovicu

kompozitora Kornelija Stankovi}a.

Ponavljaju se {etnje u mirisna predve~erja,

zakletve i milovanja, ali je raskid druga~iji.

Zbog Lazinog ~lanka koji mu nije po volji,

otac udaje Pavu za nekog advokata iz

Vukovara. Udava~a ima vremena samo za

poslednji tajni sastanak, na kome }e,

nesre}ni i uplakani, jedno drugom po`eleti

sre}u i vedriju budu}nost.

Daroviti i razbaru{eni poeta nalazi

utehu u pisanju, gimnasticiranju i samotnim

{etnjama. Tokom tih {etnji, Lazi se

de{avalo da na ulici sre}e lepoticu Miru

Stefanovi}. Bio je zanet njenom nesvaki-

da{njom lepotom i to nije krio.

Udvarao se i Milevi Kumanudi, kojoj

se udvarao i Milan Kujund`i}- Aberdar.

Posle ovih mladala~kih ljubavi, Laza

vi{e nije pisao prave ljubavne pesme. U

burnom politi~kom `ivotu on je prosto

juri{ao protiv ugnjeta~a srpskog naroda.

Laza je sve bio i sva{ta radio.

Pesnik i profesor novosadske gimnazi-

je. Nacionalni borac, desna ruka Svetozara

Mileti}a. Predsednik varo{kog suda…

Ipak, u njegovom `ivotu se prepli}u

slava i stradanje.

Hapse ga u Novom Sadu. U stanu su

mu na{li {ifrovana pisma Vasi Pelagi}u i

ilegalna pravila “Dru`ine za oslobo|enje i

ujedinjenje srpsko”.

Pet meseci je proveo u zatvoru.

Nakon toga, neobi~an `ivot pesnika i

narodnog tribuna, ma{tara i jezi~kog

zanesenjaka, nastavlja se na Cetinju, gde

sedam godina provodi u hotelskoj sobici.

Knji`evnik Simo Matavulj postaje mu

najbolji prijatelj.

I tamo su njegova pripovedanja pra}ena

pa`njom. Svi su o~arani njegovim znanjem,

mudro{}u i u~eno{}u. Udava~e se i dalje

dive velikom pesniku i zanosnom mu`u.

Pri~alo se da je zaljubljen u kne`evu

k}er, kneginju Milicu i da mu ona tajno

uzvra}a ljubav.

Iz Crne Gore, Laza dolazi u Novi Sad.

@andarmi su mu opet za petama, a on je

gostoprimstvo na{ao u zamku Laze

Dun|erskog u ^ibu. U tom dvorcu, Laza

u`iva u obilnim gozbama, a naro~ito u pri-

jatnim }askanjima sa doma}inovom }erkom

Lenkom.

Pesnika lutalicu ova devojka izvanredne

lepote neodoljivo privla~i, ali zbog preve-

like razlike u godinama se ne usu|uje da

zaprosi njenu ruku. Zadovolji}e se da joj

pri~a bogatu pro{lost, da razgovara sa njom

na francuskom jeziku, odlazi na izlete…

Uvidev{i da ljubavne misli mogu da

pokvare skoro bratsko prijateljstvo Laza se

povla~i u mirne konake manastira

Kru{edol. U Kru{edolu posti sve postove,

bogoslu`enja redovno odstojava, ali Lenku

ne mo`e da zaboravi.

Ipak, odlazi u Sombor, gde ~etvrt veka

~ami u ku}i i ~eka ga najbogatija

mira`d`ika, Julka Palana~ki. On je ~ovek

njenog `ivota i pesni~ki ideal. Postojana i

verna, nije se udavala i eto do~ekala je da

joj njen Laza jednog dana ipak zatra`i

ruku. Propatila je i ostarila, ali najzad se

ostvaruju njene potajne

devoja~ke misli.

Svedoci govore da je

ta somborska svadba 10.

septembra 1895. godine

bila za to doba i srpsku

gra|ansku sredinu,

krupan i uzbudljiv

doga|aj. Kum je bio

Laza Dun|erski.

Mlado`enja se

okumio sa Dun|erskim

da bi se zauvek odvojio

od prelepe i premlade

Lenke. Ali, to skoro da i

nije potrebno.

Bogati mladenci su

bili na svadbenom

putovanju po Italiji, kada

je iz Be~a stigla crna

vest.

8. novembra od

tifusne groznice

preminula je zanosna

Lenka Dun|erska.

Vreme prolazi.

Ostarelog somborskog

gospodina, koga u

me|uvremenu i

pozori{na publika toplo

pozdravlja i dalje pro-

ganja sen Lenke

Dun|erske. Prohujala je decenija, a evo,

doktora Lazu, kad zano}i i ulice utihnu u

snovima pohodi lepa i neprolazna Lenka

Dun|erski. On zapisuje svoje snove i

zaklju~ava u fioci pisa}eg stola.

Snovi|enja prelaze u svakodnevnu

opsesiju. Laza je op~injen mrtvom Lenkom

Dun|erski. On je tek sada prisvaja i

nikome vi{e ne prepu{ta.

Lenki Dun|erski u ~ast, `ivotu u

spomen, stari Laza Kosti} pi{e poslednju,

labudovu pesmu….Santa Maria della Salute.

Nakon tih stihova, Laza Kosti} vi{e

nema {ta da tra`i u pesni{tvu i u `ivotu.

Godine 1909. umrla je Julka Palana~ki

ispunjene `elje - bila je supruga srpskog

[ekspira.

Slede}e godine umro je i miljenik nar-

oda Laza Kosti}, Lakan, Laza Maza.

Na svoje poslednje putovanje i Lenka

Dun|erski i Julka Palana~ki i Laza Kosti},

po{li su iz Be~a, ako je to, u takvim pri-

likama uop{te va`no.

priredila: Aleksandra Miti}

LAZA KOSTI] -

“Santa Maria della Salute”

Oprosti, majko sveta, oprosti,

{to na{ih gora po`alih bor,

na kom se, ustuk svakoj `losti,

bla`enoj tebi podi`e dvor;

prezri, nebesnice, vrelo milosti,

{to ti zemaljski sagre{i stvor:

Kajan ti ljubim pre~iste skute,

Santa Maria della Salute.

***

Oprosti, majko, mnogo sam strad’o,

mnoge sam grehe pokaj’o ja;

sve {to je srce snivalo mlado,

sve je to jave slomio ma’,

za ~im sam ~ezn’o, ~emu se nad’o,

sve je to davno pep’o i pra’,

na ugod `ivu pakosti `ute,

Santa Maria della Salute.

***

Tad moja vila preda me granu,

lep{e je ovaj ne vide vid;

iz crnog mraka divna mi svanu,

k’o pesma slavlja u zorin svit,

svaku mi mahom zale~i ranu,

al’ te`oj rani nastade brid:

[ta }u od milja, od muke ljute,

Santa Maria della Salute.

***

Zar meni jadnom sva ta divota?

Zar meni blago toliko sve?

Zar meni starom, na dnu `ivota,

ta zlatna vo}ka {to sad tek zre?

Oh, slatka vo}ko, tantalskog roda,

{to nisi meni sazrela pre?

Oprosti meni gre{ne zalute,

Santa Maria della Salute.

***

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,

spomen je njezim sveti mi hram.

Tad mi se ona od onud javi,

k’o da se Bog mi pojavi sam:

U du{i bola led mi se kravi,

kroz nju sad vidim, od nje sve znam,

za {to se mudra~ki mozgovi mute,

Santa Maria della Salute.

***

Dodje mi u snu. Ne kad je zove

silnih mi `elja navreli roj,

ona mi do|e kad njojzi gove,

tajne su sile slu{kinje njoj.

Navek su sa njom pojave nove,

zemnih milina nebeski kroj.

Tako mi do nje prostire pute,

Santa Maria della Salute.

***

A kad mi dodje da prsne glava

o mog `ivota hridovit kraj,

najlep{i san mi posta}e java,

moj ropac njeno: “Evo me, naj!”

Iz ni{tavila u slavu slava,

iz beznjenice u raj, u raj!

U raj, u raj, u njezin zagrljaj!

Sve }e se `elje tu da probude,

du{ine `ice sve da progude,

zadivi}emo svetske kolute,

zvezdama }emo pomerit’ pute,

suncima zasut’ seljanske stude,

da u sve kute zore zarude,

da od miline du{i polude,

Santa Maria della Salute.

NESPOKOJNE NO]I

LAZE KOSTI]A

K U L T U R A

Februar 2009. 13

Idi vreme je - Marija Jovanovi}

Cena: $15.95

Ostavi}e vas bez daha..

"Rasplakala me, nasmejala, zamislila i nagnala na

razmi{ljanje.

Neke od stvari su me u~inile ogor~enom na ovu zemlju,

ljude u njoj i va`e}e vrednosti.

Neke su me podsetile na pametne ljude koji su `eleli u njoj

ne{to da promene ali na`alost ih vi{e nema.

@ivot junaka je `ivot svakog od nas.

Iako nam se opis toga vremena i onog iza, mo`da ne dopada to je na{a

stvarnost.

Knjiga je odli~na."

Jelena '93- Mile Kordi}

Cena: $22.00

Proteklih godina kultni roman "Jelena '93", {tampan je u

vi{e desetina hiljada primeraka.

Godinama je hit izdanje i jedna od naj~itanijih knjiga u srp-

skom narodu u protekloj deceniji.

Roman prati sudbinu glavne junakinje i njenog naroda kroz

dramati~ne doga|aje u Bosni i Hercegovini. Potresna pri~a

o `ivotu i stradanju srpskih `ena u neprijateljskim logorima.

Drugi deo romana "Jelena '93" je Jelena 2001 i prati dalju sudbinu glavne

junakinje i njenog naroda kroz dramati~ne doga|aje na Kosovu i Metohiji,

bombardovanje NATO u 1999. godini i zbivanja u 2000. i 2001. godini.

Zbog objektivnosti u prikazivanju ratnih doga|aja, iz vremena raspada SFR

Jugoslavije uvr{}ena je u zvani~nu dokumentaciju Organizacije Ujedinjenih

Nacija.

A Guide to the Serbian Mentality-Momo Kapor

Price: $23.00

Belgrade author and painter Momo Kapor has spent many

years studying the mentality of his countrymen. The fruit of

this literary research is this book, a book that will help you

grasp the essence of the Serbian people and their way of

life. This longtime columnist for the distinguished Serbian

daily Politika and the monthly magazine JAT Review, pub-

lished by JAT Airways, has compiled the best and most interesting of his arti-

cles for this book, which is richly illustrated with his own drawings. This

book's readers will learn, through a self-ironic and humorous tone typical of

books by George Mikesh, Efraim Kishon and Art Buchwald, what Serbs like

and dislike, whom they admire and despise, what they eat and what they

drink, how they spend their free time, what they dream about and what they

believe; in a word, book is about what constitutes a Serb from the

Vestica iz Portabela - Paolo Koeljo

Cena: $16.00

Atena ima neobi~an prirodni dar. Usvojila ju je bogata

libanska porodica. Kada u njihovoj zemlji izbija rat koji je

ona predvidela. Sa ovom porodicom nastavlja `ivot u

Londonu. Na univerzitetu upoznaje onoga koji }e biti otac

njenog deteta. Dva mlada bi}a premo{}uju prepreke i stu-

paju u brak, uprkos protivljenju njihovih porodica. Ali nji-

hov brak ne opstaje dugo suo~en sa izazovima modernog `ivota. Po{to je i

sama postala majka, Atena ne mo`e sebe da spre~i da misli na osobu koja je

nju dovela na svet, i kre}e u Rumuniju u potragu za njom. Ona je Ciganka i

zove se Lilijan. Atena `eli da razume kako je njena majka mogla napustiti.

Ono {to }e otkriti za vreme ovog putovanja promeni}e tok njenog `ivota i

`ivota njene okoline. Tako je ro|ena ona koju }e uskoro nazvati ve{tica iz

Portobela koja }e, rizikuju}i da do`ivi vlastiti gubitak, staviti sve svoje

neobi~ne mo}i u slu`enje drugima.

Bukvar

Cena: $26.00

Ovo neobi~no i originalno izdanje je knjiga - dvoknjiga.

Lica su joj i jedna i druga strana korica, a nali~ja nema.

Ako nam je pogled prvo pao na naslov ispisan }irilicom -

onda je pred nama BUKVAR AZBU^NIK. A ako je

pogledamo s one druge strane, ima}emo u rukama BUK-

VAR ABECEDNIK. Ova knjiga je istovremeno i lepa, boga-

ta i razigrana slikovnica i duhovita }irili~no-latini~na pes-

marica. Pred{kolsko dete kome se ova knjiga pokloni

u`iva}e u lepim slikama punim akcije i u pitkim stihovima,

a uz to }e biti u prilici da kroz zabavu ovlada i }irilicom i latinicom - pre

nego {to sedne u {kolsku klupu.

Srce moje - Mirjana Bobi}-Mojsilovi}

Cena: $16.25

Ovo je savremeni roman o Zoranu i Mileni - dva pisca koji

su se nekada voleli, ljubavni roman o pisanju ljubavnog

romana. Po{to ne mogu da razgovaraju, oni, svaki za

sebe, pi{u romane o toj njihovoj nemogu}oj dugodi{njoj

ljubavi, a ne znaju da imaju istu pri~u, iste slike, pa ~ak i

poneke iste re~enice. Da li je pisac mali sujetni Bog, da li

je pisanje trijumf osvete, ili vid psihoterpije, da li je ljubav publike ve}a od

jedne obi~ne ljubavi, samo su neke od dilema u ovom romanu, u kome se

stvarnost i literatura prepli}u na najneverovatnije na~ine.

Vitez u doba zla - Nikola Morav~evi}

Cena: $23.00

Istorijski roman o despotu Stefanu Lazarevi}u. Uzbudljiva

pri~a o Srbiji XV veka, data kroz pvoest o intimnoj i

dr`avni~koj drami despota Stefana koji obnavlja Srbiju

posle kosovskog poraza postaju}i prvi srpski vladar koji

Srbiju povezuje sa Evropom. Pri~a o vitezu i diplomati, o

jednoj od najzanimljivijih li~nosti srednjovekovne srpske

istorije, o pesniku koji bira Beograd za svoju prestonicu, kao i o tajanstven-

om redu Zmaja. Pri~a o srpskoj istoriji kakvu niste znali zasnovana na obimn-

im istra`ivanjima gra|e i na sna`nom ume}u istorijske rekonstrukcije Nikole

Morav~evi}a, pisca romana Albion.

Preporu~ujemo vam

NAJPRODAVANIJE KNJIGE U BUBAMARI U JANUARU 09.

KLINCI I KLINCEZE BUBAMARE I PRINCEZE

OD 5 DO 12 GODINA DO\ITE U KNJI@ARU

BUBAMARA NA LIKOVNE ^AROLIJE

SVAKE SUBOTE OD 2pm-4pm.

D R U [ T V O

14 Februar 2009.

U

Nedelju 15. februara, 2009. godine

srpska crkva Sveta Tri Jerarha,

(1810 S. Story Rd. Irving, U

Teksasu) proslavi}e svoju crkvenu slavu.

Arhijerejsku liturgiju i se~enje slavskog

kola~a bogoslu`i}e Nj.V.P. mitropolit

Hristifor uz saslu`enje sve{tenika Ljubinka

Savi}a. Sve~ani slavski ru~ak slu`i}e ~lan-

ice KSS Mala Gospojina u crkvenoj Sali.

Goste }e pozdraviti uz govor dobrodo{lice

predsednik C[O gospodin Drago{ Bel~evi}.

Prisutnima }e se obratiti i NJ.V.P. mitro-

polit Srednje-zapadno Ameri~ki gospodin

Hristifor, gostima }e se tako|e zahvaliti

kum slave gospodin Rajko Simi}. Nakon

sve~anog dela prOgrama i ru~ka, goste }e

zabavljati i uveseljavati renomirani peva~

srpske narodne pesme Zoran Kalezi}.

Povodom desetogodi{njice

crkvene Slave

Sveta Tri Jerarha

Srpska pravoslavna crkva Sveta

Tri Jerarha osnovana je 1. maja, 1999.

godine sa blagoslovom Negovog visokog

preosve{tenstva Mitropolita Srednjezapa-

dno-Ameri~kog gospodina Hristifora.

Na samu ideju do{li su mnogo

ranije gospodin Rajko i gospo|a Zaga

Simi} iz Dalasa i napravili dogovor sa

sve{tenikom Svetosavske crkve iz Hjustona,

jerejem Dejanom Tiosavljevi}em, za privre-

mena mese~na bogoslu`enje u Dalasu.

Tako je na veliko zadovoljstvo

na{ih ljudi iz Dalasa, 27. decembra, 1997.

godine, pri gr~koj pravoslavnoj crkvi Svete

Troice na Hillcrestu, odr`ana prva srpska

pravoslavna liturgija u severnom Texasu,

koju je bogoslu`io sve{tenik Dejan

Tiosavljevic. Dejan je postao privremeni

svestenik, a porodica Simi} je preuzela

du`nosti drugih verskih, kulturnih i tradi-

cionalnih aktivnosti u tada maloj srpskoj

koloniji u Dallas/Ft. Worthu, koja je bro-

jala samo 40 srpskih familija. U to vreme

srpski `ivalj sa~injavali su uglavnom ratne

izbeglice iz Bosne i Hercegovine kao i

drugih krajeva biv{e Jugoslavije.

Njegovo visoko presve{testvo met-

ropolit Srednje-zapadno Ameri~ki gospodin

Hristifor udostojio nas je prvi put svojim

prisustvom 30. januara, 1999. godine, ka`e

gospodin Rajko Simi} i tom prilikom je

nakon bogoslu`enja sa sve{tenikom Dejanom

Tiosavljevi}em sazvao mali zbor na kome je

done{ena odluka o osnivanju na{e Crkveno

{kolske op{tine. Po njegovom blagoslovu

na{a crkva je dobila ime Sveta Tri Jerarha,

a ja sam izabran za prvog predsednika na{e

C[O, pri~a sa velikim zadovoljstvom

gospodin Simi}.

Prva Crkvena Slava

Prvu slavu crkva Sveta Tri Jerarha

je proslavila 12. februara, 2000. godine u

Gr~oj crkvi, Sv. Jovan Krstitelj, Euless,

Texas, svetu liturgiju i se~enje slavskog

kola~a obavili su sve{tenici Dejan

Tiosavljevi} iz Hjustona i Sr|an

Veselinovi} iz Galvestona, kumovi te prve

slave bili su Rajko i Zaga Simi}

Povodom desete godi{njice na{e

crkvene slave, `elim da u ime naseg C[O,

u ime na{eg sve{tenika Ljubinka Savi}a,

kao i u svoje li~no ime izrazim zahvalnost

svim dosada{njim kumovima, na{ih

crkvenih slava. Zahvalnost uz visoko

po{tovanje na duhovnoj podr{ci i na

o~uvanju na{e vere i tradicije.

Srda~nu i posebnu zahvalnost

upu}ujem izuzetnoj familiji Bel~evi}.

Gospodinu Drago{u i gospo|i Denis

Bel~evi} na velikodu{noj dare`ljivosti, na

njihovoj dubokoj veri i iskrenoj ljubavi

prema na{oj crkvi, zahvaljuju}i kojoj je

na{a crkva Sveta Tri Jerarha dostigla sve

dosada{nje uspehe u radu, kao retko koja

za tako kratko vreme u Severnoj Americi.

Tako|e ovim putem `elimo da

izrazimo izuzetno veliku zahvalnost

Njegovom visokom preosve{tenstvu,

Mitropolitu Srednje-zapadno Ameri~kom

gospodinu Hristiforu na njegovoj velikoj

duhovnoj, moralnoj i prosvetiteljskoj

podr{ci u stvaranju na{e crkve Sveta Tri

Jerarha, prve Srpske Pravoslavne crkve u

severnom Texasu, rekao je za Ogledalo

sekretar crkve gospodin Rajko Simi}.

Redakcija Ogledala upu}uje

srda~ne ~estitke predsedniku C[O

gospodinu Bel~evi}u, sve{teniku Ljubinku

i kumu slave gospodinu Simi}u uz iskrene

`elje da se njihova parohija pove}ava iz

dana u dan uz jo{ mnogo uspeha u radu,

slava i proslava.

Srpska pravoslavna crkva

SVETA TRI JERARHA

Dallas/Forth Worth

Texas

PIHTIJADA U NI[KOJ BANJI

PIHTIJE SU DOBRE KAD SU

TVRDE, AL DA SE TRESU!!

Tre}a pihtijada, u Ni{koj Banji, odr`ana

je kao dvodnevna manifestacija, o danu

Krstovdana i na Bogojavljenje. Glavno

Banjsko {etali{te o`ivele su tri takmi~arske

ekipe iz Jela{nice, Si}eva i Udru`enja `ena

«Kruna» Po oceni `irija najbolje pihtije ove

godine spremile su `ene iz Udru`enja

Kruna. Ovu manifestaciju tre}u godinu za

redom organizuje Kulturni Centar Ni{ka

Banja, TON (turisti{ka organizacija Ni{) i

Op{tina Ni{ka Banja.

Po izuzetno hladnom danu u Banji se

pored takmi~ara okupio veliki broj posma-

tra~a (kibicera i degustatora).

Prvi dan je protekao u pripremi pihtija za

koje su sve ekipe rekle da imaju «tajni»

sastojak. Petar Petrovi} vo|a ekipe iz

Jela{nice tvrdi da njegove pihtije pored

ukusa imaju i afrodizijak koji on uspe{no

koristi u privatnom `ivotu. Malo kroz {alu

i duhovitost svojstvenu ju`njacima dodaje

da se ne bojimo tranzicije mi gradski ljudi.

Nego da se ispo-

ma`emo kad ima

posla na selu da u

mobu do|emo, a

»platu» dobi-

jamo u naturi -

jelu, i}u i pi}u.

Nije svetski plan za izlaz iz recesije koja

se iskezila i na nas, ali nije lo{a ideja. Uz

obe}ani afrodizijak i njegov u~inak.

[etali{te u Banji, je ta dva prazni~na i

zavetna dana, bilo i praznik za o~i. «Srpski

aspik» ili pihtije od svih vrsta mesa u svako-

raznim tajnim kombinacijama mesa, razmere

vode za~ina i ljubavi

onih koji su ih

pripramal imo`da

nisu na menijima

histeri~nih preporuka

za zdravim na~inom

ishrane, ali su deo na{e tradicije i zimskog

«pakovanja» po kojeg kilograma vi{e za

prole}ni maraton u borbi za pre`ivljavanje i

prozvodnju jo{ uvek najlep{eg paradajza,

paprike, lubenica jabuka i svega {to i sami

kad ste u Domovini sa rado{}u ku{ate. I

mo`da naru~ujute rodbini kao mali prezent.

Kako god, evo pozdrava iz Ni{ke Banje-

Do|e{ gladan-ode{ sit, pa gde tu stoji pri~a

o holesterolu kad Vam se iz tanjira smeje

Deda mraz od pihtija.

Ru`ica Z. N. Stojkovi}

UPOZORENJE - PAZI SE PIHTIJA IPAK

P.S. UPOZORENI SMO OD ZNALACA

DA SE PIHTIJE JEDU I DA JE TO

STVARNI^KI SPECIJALITET. TOME SE

NEMA [TA DODATI, OSIM MO@DA

KLONIMO SE DA PIHTIJE POSTANU

NA[E DUHOVNO I MORALNO STANJE.

TU NE POMAZE NI [TA.

F O T O R E P O R T A @ A

Februar 2009. 15

Dan pre polaska, grupa se okuplja u Majamiju gde zapo~inje

provod i dru`enje

Posluga na brodu uvek spremna da animira

Za kupa~e i pliva~e bazen u svako doba

Restoran na brodu Imaginacija

Najmla|i su pravili najbolji {timung

Pored Milo{a bilo je i drugih koji su voleli da poka`u

peva~ke sposobnosti

Lili Markovi} sa suprugom Zoranom Ki Vest poseta ku}i Ernesta Hemingveja

B I Z N I S

16 Februar 2009.

B I Z N I S

Februar 2009. 17

B I Z N I S

18 Februar 2009.

Kako pro{le tako i ove godine Ogledalo

organizuje izbor za:

Srpsku lepot icu Amerike 2009.

Devojke srpskog porekla izme|u

16 i 25 godina starosti iz

Amerike i Kanade

PRIJAVITE SE!

Pobednica sti~e pravo da

u~estvuje na izboru za

Miss Slovenske lepote 2009.

U Beogradu

pozovite 773.744.0373

Ili ispunite upitnik na na{em websajtu:

www.serbianmirror.com

V E R A

Februar 2009. 19

SRETEWE GOSPODWE

U `edrdeseti dan po ro\ewu

Isusovu, Presveta Deva do\e u hram

sa Sinom da ga po Mojsijevom zakonu

posveti Bogu, sebe o`isti i prinese

yrtvu - dva mlada goluba. Uhramu ih

je do`ekao poboyni starac Simeon,

kome je Duh sveti otkrio da ne]e

umreti dok ne vidi Hrista

Spasiteqa. Po nadahnu]u Svetoga

Duha Simeon je uzeo Hrista na ruke

i izgovori `uvenu molitvu: /Sada

otpu[ta[ s mirom slugu Svoga,

Gospode, po re`i Svojoj; jer vide[e

o`i moje spasewe tvoje, koje si ugo-

tovio pred licem sviju naroda, vide-

lo, da obasja neznaboyce i slavu nar-

oda Svoga Izrailja! Josif i Marija

su bili zadivqeni re`ima Simeona

Bogoprimca.

Simeon Bogoprimac kao

jedan od znamenite sedamdesetorice

izabran je da prevede Bibliju sa

jevrejskog na gr`ki jezik. Radio je

savesno ali kad je prevodio proroka

Isaiju, zbunio se kod re`i /djeva ]e

zatrudweti i rodi]e sina/ i odlu`io

je da napi[e /mlada yena/. U tom

trenutku an\eo Boyji se javio

Simeonu i objasnio mu da je

proro`anstvo istinito i da ]e se u

wega uveriti jer, po Boyjoj voqi,

ne]e umreti dok ne vidi Mesiju

ro\enog od devojke.

SRETEWE GOSPODWE

Jedan od petnaest najve]ih

praznika Srpske pravoslavne crkve i

wenih vernika i dan kada je Isus

Hristos posve]en Bogu, slavi se uvek

`etredesetog dana po Boyi]u, a

prema kanonu SPC spada u red

Gospodwih i Bogorodi`nih praznika

jer se na ovaj dan istovremeno veli`a

`istota Bogordice.

Dan Sretewa 1804. godine

presudan je za istoriju srpskog naro-

da. Tog dana, Kara\or\e Petrovi],

podigao je u Ora[cu Prvi srpski

ustanak.

PRI~A O SUZI SIROTIWSKOJ

Neki pravednik prisustvovao

smrti jednog `oveka. Kada `ovek

umre, pravednik se pomoli Bogu da

mu otkrije o stawu du[e poko-

jnikove. I otvori mu Bog vid, te on

pogleda i vide, a to ona du[a stoji

pred terazijama. S jedne strane

angeli Boyji stavili sva dobra dela

`ovekova na terazije, a s druge strane

demoni stavili sva wegova zla dela.

I tako terazije ne mogu da prevagnu

ni tamo ni amo. Na jednom angel

Boyji stavi suzu na stranu dobra i

terazije prevagnu[e na desno, i du[a

ode u Raj. Kad se onaj pravednik

`u\a[e, kakva je to suza i otkud,

objasni angel Boyiji: Na jednoj

]upriji stajao je snuyden prosjak.

Masa qudi prolazila je mimo wega,

no niko na w nije pogledao. A ova

du[a kad je smotrila prosjaka, zaus-

tavi se i udeli mu milostiwu i

ohrabri ga govore]i: /Ne boj se,

brate, Hristos ]e ti pomo]i/! Ta

milostiwa i te re`i ganu prosjaka do

srca i on ispusti jednu suzu. Eto to

je ta suza koja je sada re[ila sudbu

ove du[e.

Ako ima[ isku[ewa, to nije

r\av znak. To svedo`i da si wivu

duye uzorao i posejao. Na usev pada-

ju ti`urine i bubuqe i mi[evi i

stoka i zverovi. {to usev napredni-

ji i stariji to napadi ja`i. I tako do

y e t v e .

A ti [to se hvali[ da nema[

isku[ewa, Boye ne hvali se no

pla`i. Jer time svedo`i[, da wiva

tvoje du[e nije jo[ ni uzorana ni

posejana. Nego si kao prwu[a i vodo-

derina, na kojoj se ni[ta ne zaus-

tavqa. Ko ]e na prazninu napadati i

o prazninu se otimati? Nego poyuri

da se udostoji[ isku[ewa.

Episkop Nikolaj

/Sluga stomaka smi[qa kojim jelima

da proslavi praznik, a sluga Boyji

misli kakvim

vrlinama da se oobogati./

Sveti Jovan Lestvi`nik

Kada je sveti apostol Pavle

uputio Filimonu poslanicu, on je

zapo`e re`ima: /i doma]oj tvojoj

crkvi./ (Filim.1:2) Hri[]anski

domovi prvih vremena bili su male

Boyje crkve u kojima se uvek ose]ao

duh molitve, qubavi i sloge. Te prve

crkve u malom su se razlikovale od

tada[weg mnogoboya`kog sveta i

bile su rasadnik Hri[]anstva.

Tako\e je i sam Gospod Isus Hristos

prvi put iza[ao pred svet na svoju

javnu misiju na svadbi u Kani

Galilejskoj. Ovim postupkom je

Hristos dao jasno do znawa samo

zna`ewe porodice koja preko Svete

tajne braka postaje ta /doma]a crkva

u malom./ Kao takva, svaka porodica

se /stavqa pod okriqe jednog svetite-

qa kome se kao svom molitvenom zas-

tupniku pred Gospodom obra]aju/.

Od najranijih vekova

Hri[]anstva vidimo da su Hri[]ani

proslavqali Boga i Boyje ugodnike,

odbijaju]i da prinose yrtve

Bogovima stradali su u najve]im

mukama. Odavde i vidimo da slava

ima op[tehri[]anski i svecrkveni

zna`aj. U vreme op[te seobe Slovena

kada su se Srbi i doselili na Balkan

i zauzeli zemqe oko Dunava, sa sobom

su poneli svoje dotada[we obi`aje i

verovawa. Poput ostalih Slovenskih

naroda i Srbi su bili mnogobo[ci.

Sve do IX veka i do pojave svete

bra]e Kirila i Metodija Srbi su se

opirali novoj veri i kulturi. U

vreme primawa Hri[]anstva Srbi su

yiveli plemenskim yivotom i svako

pleme je imalo svoga za[titnika ili

doma]eg Boga, `iji je dobri duh `uvao

porodicu. Postoji tako\e jo[ jedno

mi[qewe odakle se moye zakqu`iti

nastanak krsne slave u Srpskome nar-

odu. Naime, krsna slava je nastala

kao se]awe na onoga pretka koji je

prvi primio Hri[]anstvo ili boqe

re`eno, slavio se onaj dan kada je

jedna porodica ili pleme bilo

pokr[teno. Treba pomenuti i to da

je najzasluynija li`nost za stvarawe

krsne slave u Srpskom narodu bio

Sveti Sava, koji je u yeqi da isko-

reni mnogoboya`ke obi`aje uveo

slavqewe Krsnog imena, koje je i

bilo jedan vid misionarske delatnos-

ti Crkve. Ovaj kratak istorijat i

osvrt ka na[im precima i uko-

rewewu slave nam moye biti od

velike koristi kada sagledamo i

na`in slavqewa te iste slave u

na[em narodu. Na dan Krsne slave

domovi na[ih predaka su se pretvar-

ali u domove molitve, u crkve Boyje

u kojima je doma]in sa porodicom

prinosio molitve zahvalnosti Bogu i

svome svetom zastupniku za

dotada[we darove uznose]i molitvu

za budu]i blagoslov. Okupqeni pred

ikonom svetiteqa uz

sve]u i kandilo i

mio miris tamjana sa

slavskim kola`em i

koqivom, na[i

preci su se

utvr\ivali u veri

P r a v o s l a v n o j .

Ugledaju]i se na

za[titnika svoga

doma oni su se

trudili da yive po

moralnim normama

svoga sveca neumorno

`ine]i dobra dela.

Toga dana wihov dom

je bio otvoren za

siroma[ne i put-

nike. Ovakav na`in

slavqewa je najboqa

i najlep[a proslava

porodi`nog svetite-

qa. Kao [to se i da

videti slava je izraz

blagodarnosti Bogu

za sva dobra kojim

nas je Bog obdario i

molitva na[em

svetitequ, kao

na[em posredniku i

zastupniku pred

Gospodom. Zato se i Krsna slava

mora proslavqati u tome smislu i sa

tim uzvi[enim ciqem, a ne radi

go[]ewa i stomakouga\awa.

/U proslavqawu Krsnog imena poro-

di`na zasebnost dolazi vi[e do

izrayaja nego u ma kojem drugom

proslavqawu. Preko wega se porod-

ica veye sa Hri[]anstvom i sa

starinom./

U na[em Srpskom narodu

koji je po prirodi jako gostoqubiv,

obi`aj je postao, da se za ro\ake i

prijateqe koji su na dan slave

PP RR AA VV OO SS LL AA VV QQ EE

PRAVOSLAVNI PRAZNICI U MESECU FEBRUARU

12. februar - Sveta Tri Jerarha

15. februar - Sretewe Gospodwe

Praznuj Sretewe Gospodwe. Ne praznuj ga samo kao istorijski

doga\aj; kao susret pravednog starca Simeona s mladim Gospodom,

nego ga praznuj i kao svoj li`ni susret sa veli`anstvenim Carem

i Gospodom svojim. Taj susret je Gospodu mio, i ako ti po\e[ jedan

korak k Wemu, On ]e po]i dva koraka k tebi.

Seti se svedo`anstva Hristova o tome kako se Otac nebeski

yuri u susret bludnom no pokajanom sinu. Dok je sin stidqivo i

lagano vra]ao se Ocu svome, izdaleka ga ugleda Otac wegov i

potr`av[i zagrli ga i celiva. Tako ]e Otac tvoj nebeski poyuri-

ti i potr`ati tebi u susret, da te zagrli i poqubi.

Neprestano se ispovedaj u srcu svome, u klijeti svojoj,

neprestano se kaj i neprestano se moli. Ako bude[ tako u`inio,

oseti]e[ jednoga dana, da je Otac stigao k tebi, da se uselio u

tebe, sa Hristom i Duhom Svetim. I zatreperi]e srce tvoje od

radosti. I ti ]e[ tada sa suzama radosnicama i klicawem slavi-

ti svoje sretewe s Gospodom.

Sretewe Gospodwe

V E R A

20 Februar 2009.

dolazili da proslave Krsno ime

zajedno sa doma]inom, pripremi

sve`ana trpeza. Ako se setimo da je

to u vreme onog stra[nog Turskog

ropstva bio jedan od na`ina da se

narod okupi i sastane na slavi i tu

da porazgovaraju, jer

drugi na`in sastanka i

skupqawa vrlo te[ko

se nalazio u to vreme.

Tu je narod ja`ao i

odryavao svoj duh i

`uvao svoju nacional-

nu svest. Me\utim, u

dana[we vreme nay-

alost, slava je po`ela

da dobija druga`iji

oblik. Po`elo se

upotrebqavati rasip-

ni[tvo, preterano

tro[ewe novca i

neumernost u jelu i

pi]u. Proslavqawe

krsne slave treba da

bude izraz na[e

blagodarnosti Bogu za

sva dobra koja smo

dobili. Ko to nije

radio do sada i ko

nije zahvaqivao Bogu

neka se pokaje i neka

sleduje re`ima svetog

apostola Jakova: -Vera

`ista i bez mane jeste

ova: Obilaziti sirote

i udovice u wihovim nevoqama i

dryati sebe neopogawena od sveta.

Kakva je korist, bra]o moja, ako li

ko re`e da ima veru, a dela nema?

Zar ga vera moye spasiti? Jer kao

[to je telo bez duha mrtvo, tako je i

vera bez dobrih dela mrtva.- (Posl.

Jak. 1:27/2:14/2:26) Samo takvo

proslavqawe slave bi]e dostojno, a

na[e iskrene molitve bi]e

usli[ene.

|akon mr Damjan S. Boyi]

Sveta Tri Jerarha

Bilo kuda slu{ajte nas

svuda

radio za vas

radio Ogledalo

Svake subote od

1-2pm preko WNDZ

radio talasa 750 AM

vase radio skale.

Za vase poruke,

reklame i oglase

na telefon;

773.744.0373

Pretplatite se na

Ogledalo.

Sa OGLEDALOM

u ogledalu je se jasnije!

ZVEZDE OGLEDALA

Pevanje

Gluma

Imitiranje

Igranje

Recitovanje

Pisanje pesama ili pri~a

Prijavite se Ogledalo zove talente

iz nekoliko kategorija:

Prijavite sebe ili va{e mali{ane

jer ovo va`i za sve od 5-65 godina

773.744.0373

Budite i VI zvezda Ogledala!