Основе педагогије са дидактиком-програм-

Лидија Радуловић, liradulo @ f . bg . ac . rs Милан Станчић, mstancic @ f . bg . ac . rs Maгдалена Перишић, magdalena . perisic @ f . bg . ac . rs

Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 6Услов: извршене предиспитне обавезе на премету Психологија за наставнике

Циљ предмета: разумевање педагошких проблема у светлу савремених захтева професије наставник као основа даљег развијања наставничких компетенција.

Очекује се да ће радом на предмету студенти постићи следеће исходе: -исправно користе педагошку терминологију, разумеју основне педагошке појмове и могу да интерпретирају значење научних сазнања у реалним васпитно-образовним ситуацијама; -разумеју сложеност професије наставник и улоге наставника у школи; -познају савремене моделе наставе; -имају основна знања о планирању, реализацији и евалуацији наставе и образовања; -разумеју значај и раде на развијању вештина и ставова значајних за рад наставника.

Садржај предмета

Основни педагошки појмови: Педагогија и педагошке дисциплине. Проблеми у дефинисању и разумевању васпитања. Васпитање и сродни појмови: образовање, настава, социјализација, културација, индоктринација... Васпитање у друштвеном контексту. Функције васпитања. Могућности васпитања. Савремене педагошке теорије и концепције васпитања и образовања. Школа као заједница која учи. Партиципација ученика у раду школе. Образовање одраслих као цивилизацијска потреба и концепт целоживотног образовања.

Професија наставник: Положај и улоге наставника у наставном процесу и школској институцији. Концепције образовања и улоге наставника. Сарадња наставника са ученицима, родитељима, колегама... Компетенције наставника. Наставник као рефлексивни практичар. Професионални развој наставника.

Савремени приступи настави: Настава као процес сазнавања / поучавања и учења. Школски неуспех као изазов настави: тезе о интелектуалном хендикепу, културном хендикепу, културној различитости. Савремене концепције наставе.

Планирање и програмирање васпитно-образовног процеса Различити приступи програмирању и структура програма. Однос програмирања и планирања. Елементи за анализу програма. Наставни план и програм као документи у нашем школском систему. Програм као модел, скривени програм и реални програм.

Планирање и припрема наставника за час: Оријентације у избору циљева. Избор наставних садржаја, метода и начина организације наставе, начина евалуације.

Методе извођења наставе: предавања, дискусије и дебате, образовне радионице, решавање проблема у симулираним ситуацијама, играње улога, анализе текстова и докумената, међусобно подучавање, анализе случаја, истраживања студената...

Практичне активности: Истраживања послова и улога наставника у школи. Анализа часова у пракси. Вођење портфолиа.

Облици наставног рада: индивидуални, групни, рад у пару, фронтални.

Обавезе студената и начин оцењивања:

Предиспитне обавезе:

(минимум 25 да би се стекао услов за излазак на испит, a максимум 50)

поени

Активност у настави (учешће у групном раду, дискусијама, дебатама, решавање индивидуалних и групних задатака, припрема за часове)

10

Портфолио студента 20

Задатак 1: Слике о наставнику 15

Задатак 2: Анализа часа 10

Испитне обавезе:

2 колоквијума или писани испит 50

Резервне активности:

Приказ литературе (максимум 10 поена), Разговор о писаном испиту, портфолиу и анализи часа.

Literatura:

1. Brofi, Dž. (2004), Nastava, Beograd: Pedagoško društvo Srbije, 9-47.

2. Bruner, Dž. (2000), Modeli uma i pedagoški modeli, Kultura obrazovanja, Zagreb:Educa, 64-74.

3. Gudjons, H. (1994), Pedagogija, Temeljna znanja, Zagreb: Educa, 17-24, 143-148, 160-165.

4. Havelka, N, Hebib, E., Baucal,А. (2003), Ocenjivanje za razvoj učenika, Beograd: Ministarstvo prosvete o sporta RS, 12-16, 24-29.

5. Havelka, N. (2000), Učenik i nastavnik u obrazovnom procesu, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, str. 104-118.

6. Hebib, E., Radulović, L. (2000), Mogućnosti ostvarivanja saradnje nastavnika i stučnih saradnika, Beograd: Nastava i vaspitanje (3), 326-339.

7. Hebib, E., Radulović, L. (2001), Dečja participacija u školi, Beograd: Učitelj, 71-72, 126-135.

8. Hebib, E. (2009), Škola kao sistem, Beograd: IPA, Filozofski fakultet, 23-68.

9. Kiper, H., Mischke, W. (2008), Uvod u opću didaktiku, Zagred: Educa, 15-35.

10. Knežević-Florić, O. (2006), Interaktivna pedagogija, Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine, str. 9-28, 199-211.

11. Kyriacou, (2001), Temeljna nastavna umijeća, Zagreb: Educa,13-33, 181-204.

12. OECD (2010), Politike obrazovanja i usavršavanja: Nastavnici su bitni, Beograd: OECD i Ministarstvo prosvete, 139-146,178-180, 188-193.

13. Pešić, M. (1991), Planiranje, praćenje i evaluacija sopstvenog rada, Učitelj u praksi, Beograd, 227-245.

14. Radulović, L. (2011), Obrazovanje nastavnika za refleksivnu praksu, Beograd: Filozofski fakultet, 19-26.

15. Roeders, P. (2003), Interaktivna nastava, Beograd, 17-18, 31-58.

16. Terhart,E. (2001), Metode poučavanja i učenja, Zagreb: Eduka, 147-172, 182-189

17. Trnavac, N., Đorđević, Ј. (2010), Pedagogija, Naučna KMD, str. 323-327, 395-399.

18. Priručni materijal koji studenti dobiju tokom nastave.