program iran je

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D

CILJEVI OBUKE

Osposobiti nastavno osoblje – polaznike obuke za: − Sticanje novih zbanja i ovladavanje sposobnostima za primenu novih nastavnih sredstava u oblasti

CNC tehnologij. − Uspostavljanje trendova ka daljem ličnom usavršavanju nastavnog osoblja. Metode za postizanje ciljeva su: − Metoda vizuelnog i usmenog izlaganja − Metod pokazivanja − Metod praktičnog rada Uslovi za postizanje ciljeva su: − Kvajifikovano nastavno osoblje za izvođenje obuke. − Priručnik za izvođenje obuke − Nastavna sredstva – EMCO Concept Turn55 i EMCO Concept Mill55 − Pomoćna nastavna sredstva: − Učionica opremljena sa 12 PC računara, − grafoskopom, − PC projektorom i − ostalim uobičjenim nastavnim sredstvima

MERE ZAŠTITE NA RADU − Mašine su u skladu sa CE standardima za opremljene: − Zaštitnim vratima sa indikatorom položaja − Softverskim graničnicima pomoćnog kretanja − Tasterom za hitno zaustavljanje.


SADRŽAJ

UVOD ..................................................................................................................................................................... 1 ISTORIJSKI RAZVOJ....................................................................................................................................... 1 UPRAVLJANJE................................................................................................................................................. 2 KOORDINATNI SISTEMI ................................................................................................................................ 2 KARAKTERISTIČNE TAČKE.......................................................................................................................... 2

EMCO CONCEPT TURN 55............................................................................................................................... 4 TEHNIČKI PODACI O MAŠINI........................................................................................................................ 4

Alat i pribor koji se koristi na mašini ........................................................................................................... 4 PROGRAM EMCO WINNC SINUMERIK 840D............................................................................................... 6

Pokretanje programa.................................................................................................................................... 6 Osnovni prozor sinumerik 840D TURN ..................................................................................................... 7 Radni prozor SINUMERIK 840D ................................................................................................................ 7 PC tastatura NC mašine .............................................................................................................................. 8 Upotreba miša ............................................................................................................................................... 8

RAD U PROGRAMU SINUMERIK810D / 840D............................................................................................ 9 Osnovni meni................................................................................................................................................. 9 Radno područje program ............................................................................................................................. 9 Workpieces <f1> ......................................................................................................................................... 10 Part programs <f2>..................................................................................................................................... 12 Subprograms <f3> ...................................................................................................................................... 12 Standard cycles <f4> i User cycles <f5> ................................................................................................. 12

PROGRAMIRANJE EMCO CONCEPT TURN 55 ......................................................................................... 13 Sintaksa programa...................................................................................................................................... 13 Adrese .......................................................................................................................................................... 13 Struktura programa..................................................................................................................................... 13

Broj programa ............................................................................................................................................................13 Uvodne funkcije .........................................................................................................................................................13 Programske celine ....................................................................................................................................................14 Kraj programa ............................................................................................................................................................14

Pregled osnovnih G funkcija ..................................................................................................................... 14 Pregled osnovnih M funkcija ..................................................................................................................... 14 G90 - G91 apsolutno i inkrementalno programiranje ............................................................................ 14 G54 - G57 postavljene nulte tačke obratka ............................................................................................ 15 NC okvirni sistemi (FRAMES)................................................................................................................... 15 G0 pozicioniranje brzim hodom ................................................................................................................ 16

G0 kretanje brzim hodom (pravougli koordinatni sistem) ....................................................................................16 G0 kretanje brzim hodom (polarni koordinatni sistem) ........................................................................................16

G1 Linearna interpolacija........................................................................................................................... 16 G1 linearno kretanje u radnom hodu (pravougli koordinatni sistem) .................................................................16 G1 linearno kretanje u radnom hodu (polarni koordinatni sistem) .....................................................................16 Umetanje zakošenja (chamfer) i zaobljenja (filet).................................................................................................16

G2, G3, CIP Kružna interpolacija ............................................................................................................. 17 Programiranje kružnog luka ako je poznata početna tačka, krajnja tačka, i centar kruga ..............................18 Programiranje kružnog luka ako je poznata početna tačka, krajnja tačka, i radijus kruga .............................18 Programiranje kružnog luka ako je poznata početna tačka, krajnja tačka, i ugao kružnog luka....................18 Programiranje kružnog luka pomoću polarnih koordinata ...................................................................................19 Programiranje kružnog luka pomoću startne tačke, među tačke i krajnje tačke ..............................................19

Programiranje pomoćnih funkcija ............................................................................................................. 19 M0 Programirano zaustavljanje izvršenja programa ............................................................................................19 M1 Uslovno programirano zaustavljanje izvršenja programa .............................................................................19 M2 Kraj glavnog programa.......................................................................................................................................20 M30 Kraj glavnog programa ....................................................................................................................................20 M3 Uključivanje glavnog vretena u smeru kazaljke časovnika ...........................................................................20 M4 Uključivanje glavnog vretena suprotno od smera kazaljke časovnika ........................................................20 M5 Isključivanje glavnog vretena ............................................................................................................................20 Funkcije izlaza uključivanja......................................................................................................................................20

Funkcija alata u programu ......................................................................................................................... 21 PROVERA PROGRAMA ............................................................................................................................... 23


Provera programa simulacijom ................................................................................................................. 23 Vizualizacija procesa obrade .................................................................................................................... 23

EMCO CONCEPT MILL 55 .............................................................................................................................. 27 TEHNIČKI PODACI O MAŠINI...................................................................................................................... 27

Alat i pribor koji se koristi na mašini ......................................................................................................... 27 PROGRAMIRANJE EMCO CONCEPT MILL 55 ........................................................................................... 29

Adrese .......................................................................................................................................................... 29 Pregled osnovnih G funkcija ..................................................................................................................... 29 G54 – G57 postavkjene nulte tačke obratka .......................................................................................... 30 Spiralna interpolacija .................................................................................................................................. 31 Funkcije uključivanja i isključivanja .......................................................................................................... 31 Funkcija alata u programu ......................................................................................................................... 31

PROVERA PROGRAMA ............................................................................................................................... 32 VEŽBE.................................................................................................................................................................. 35

VEŽBA ST 01................................................................................................................................................... 35 VEŽBA ST 02A ................................................................................................................................................ 37 VEŽBA ST 02B ................................................................................................................................................ 38 VEŽBA ST 03................................................................................................................................................... 39 VEŽBA ST 04A ................................................................................................................................................ 41 VEŽBA ST 04B ................................................................................................................................................ 42 VEŽBA ST 04C ................................................................................................................................................ 42 VEŽBA ST 04D ................................................................................................................................................ 42 VEŽBA ST 05A ................................................................................................................................................ 44 VEŽBA ST 05B ................................................................................................................................................ 45 VEŽBA GL 01 .................................................................................................................................................. 46 VEŽBA GL 02 .................................................................................................................................................. 47 VEŽBA GL 03A ................................................................................................................................................ 48 VEŽBA GL 03B ................................................................................................................................................ 49 VEŽBA GL 03C ................................................................................................................................................ 49 VEŽBA GL 03D ................................................................................................................................................ 49 VEŽBA GL 03E ................................................................................................................................................ 49 VEŽBA GL 03F ................................................................................................................................................ 49 VEŽBA GL 04A ................................................................................................................................................ 50 VEŽBA GL 04B ................................................................................................................................................ 51 VEŽBA GL 05A ................................................................................................................................................ 52 VEŽBA GL 05B ................................................................................................................................................ 53 VEŽBA GL 06 .................................................................................................................................................. 54 VEŽBA GL 07 .................................................................................................................................................. 55

LITERATURA ..................................................................................................................................................... 57

WinNC SINUMERIK 840 D/ 810D PROGRAMIRANJE

Mašinska škola „PANČEVO“, Pančevo – CENTAR ZA NOVE TEHNOLOGIJE

- 1 -

UVOD

ISTORIJSKI RAZVOJ Computer Numerical Control (CNC) je proces proizvodnje mašinskih delova na mašinama kod kojih kompjuter upravlja kretanjem radnih organa mašne. Upravlja se pravcem, smerom, veličinom i brzinom pomeranja.Program za izradu radnog predmeta je učitan u kompjuter mašine (upravljačku jedinicu) i odatle se izvršava. NC tehnologija je bila jedna od glavnih pokretača razvoja proizvodnje u poslednjih 50 godina. To nije rezultiralo samo razvojem novih tehnologija u visoko produktivnim oblastima, već je takođe pomogla da se poveća kvalitet i smanje proizvodni troškovi. Ideja automatizacije proizvodnje je razvijana od industrijske revolucije, ali tada je ručni rad bio isplativiji od razvoja i upotrebe novih mašina. Sem toga da bi se ove ideje ostvarile bio je potreban određen tehnološki nivo. Tek za vreme 2. svetskog rata stekli su se svi uslovi. Bilo je potrebno postići superioran kvalitet ali i količinu. Povećanjem količine određenih proizvoda kvalitet se smanjivao zbog uticaja ljudskog faktora koji je na to uticao. Američko ratno vazduhoplovstvo tražilo je način da reši ovaj problem. Postavljeni su sledeći ciljevi:

povećanje proizvodnje poboljšnje kvalitet i tačnost proizvedenih delova stabilizovanje cena proizvodnje i mogućnost izrade veoma komplikovanih delova.

Kao rezultat ratnih napora, 1951 godine, angažovana je labaratoriju za servo mehanizme Massachusetts Institute of Technology ( MIT) da razvije servo sistem za mašinu alatku. U isto vreme MIT je takođe radio na razvoju kompjutera pod imenom Whirlwind. Posledica je bila, da je MIT dirigovao ukupan dalji razvoj projekta NC. U toku 1952.god. konstruisana je prva troosna numerički upravljana mašina. Cincinnati Milicron Hydro-

tel vertikalna glodalica povezana sa velikim kompjuterom sa vakum cevnima. U toku šezdesetih godina, NC koncept postao je široko prihvaćen i dostupan. Kako se za upravljanje ovih mašine koriste alfanumerički karakteri, originalni stari naziv dat ovoj tehnologiji, još uvek je često u upotrebi, NC (Numerical Control = numerički upravljane mašine). Većina ovih mašina, kao nosilac informacija – programa, koristila je kodiranu bušenu papirnu traku. Mašina je pomoću trake mogla da ponovi proizvodnju istog dela onoliko puta koliko je to bilo potrebno. Daljim razvojem, pre svega u oblasti kompjuterske tehnologije, postignut je napredak i predstavljena je nova generacija mašina, CNC mašine (Computerized Numerical Control=kompjuterizovana numerički upravljana mašina), gde se za upravljanje mašinom alatkom koristi kompjuter, čime se eliminiše glomazna i nepouzdana papirna traka. Program se smešta u memoriju kompjutera, odakle se izvršava, onoliko puta koliko je to potrebno.

WinNC32

UPRAVLJAČKA TASTATURA MAŠINA



- 2 -

UPRAVLJANJE Broj upravljanih osa predstavlja potreban broj nezavisnih ali sinhronizovanih pomeranja (pomoćnog kretanja) radnih organa mašine. Prema broju upravljanih osa, obrada mašinskih delova se svodi na: − 2D – dvodimenzionalna obrada, sinhronizovano pomeranje dva pomoćna kretanja − 2 1/2D - trodimenzionalna obrada, postoje tri nezavisna pomeranja, ali sinhronizovano -

istovremeno pomeranje je moguće samo za dva pomoćna kretanja. − 3D – trodimenzionalan obrada, sinhronizovano pomeranje tri pomoćna kretanja

KOORDINATNI SISTEMI Orjentacija koordinatnog sistema NC mašine je u skladu sa pravilom „tri prsta desne ruke“, kao što je

na slici prikazano. Osa Z je uvek usmerene u pravcu ose glavnog vretena, a u zavisnosti od ravni u kojoj se obrda vrši, određuju se smrovi druge dve ose..

KARAKTERISTIČNE TAČKE Nula mašine (Machine zero point) Pozicija ove tačke se ne može menjati. Određena je od strane proizvođača NC mašine. Ona je ishodište koordinatnog sistema. Nula radnog predmeta (Workpiece zero point) Tačka vezana za obradak. Slobodno se menja prema potrebama konstrukcije ili izrade. Referentna tačka alata (Tool mount reference point) Početna tačka od koje se mere svi alati. Leži u osi držača alata. Određena je od strane proizvođača i ne može se menjati. Referentna tačka (Reference point) Tačka u radnom području mašine, određena je krajnjim prekidačima. Pozicija se prijavljuje kontrolnom uređaju kada se klizači približe tački.



- 3 -

Postavljena nulta tačka (Settable point) Odabrana tačka na steznom priboru u odnosu na koju se određuje nulta tačka obratka. Tačka vrha alata



- 4 -

EMCO Concept TURN 55

TEHNIČKI PODACI O MAŠINI Ovo je dvoosna numerički upravljana mašina sa glavnim obrtnim kretanjem koje vrši stezna glava sa obratkom stegnutim u njoj i dva pomoćna kretanja koja vrši alat postavljen u revolverskoj glavi sa osam mesta, po četiri za spoljašnju i unutrašnju obradu.

− Maksimalan broj obroj obrtaja n= 120 - 4000 o/min sa dva opsega.

− Brzina pomoćnog kretanja je 0 – 2000 mm/min.

− Inkrement pomeranja po osama je 0.001mm.

− Maksimalno kretanje po X osi 48mm − Maksimalno kretanje po Z osi 236mm, − Mašina može biti opremljena

elementima automatizacije

Alat i pribor koji se koristi na mašini Osnovni pribor za stezanje obratka je tročeljusna stezna glava. Po potrebi umesto ove stezne glave može se postaviti i stezna glava sa elastičnom čaurom. Za stezanje alata koristi se revolver glava sa 8 mesta ( po četiri mesta za alate za spoljašnju i unutrašnju obrdu) Za prednameštanje alata na mašini koristi se optički uređaj (mikroskop)



- 5 -

Rezni alati se postavljaju u revolversku glavu i mogu biti za: spoljašnju obradu: − desni, levi, neutralni, za rezanje navoja i za odsecanje u usecanje unutrašnju obradu − nož za proširivanje, nož za unutrašnji navoj − zabušivači, zavojne burgije proširivači i ureznici



- 6 -

PROGRAM EMCO WinNC SINUMERIK 840D U programu WinNC, Windows orjentisan, sa modernim korisničkin interfejsom, baziranom na industrijskoj upravljačkoj jedinici SIMENS 810D & 840D MMC 100.2, omogućava: − programiranje linearne, kružne, spiralne interpolacije i izrade navoja (DIN 66025) − izradu programa bez ograničenja dužine, jedino ograničenje je veličina hard diska − unošenje napomena u programu − prograniranje potprograma − prograniranje velikog broja standardnh ciklusa − registar alata − proveritu programa, grafička simulacija programa sa automatskim zumom − detaljnu dijagnostiku grešaka u programu i radu mašine − ...

Pokretanje programa Pokretanje EMCO WINNC32 programskog paketa iz Windowsa moguće je preko ikone WinNC32 sa

Desktopa ili pomoću Task bara ili Start menu-a Pokretanjem programa otvara se prozor koji omogućuje biranje između programa : − Sinumerik 840D Turn struganja ili − Sinumerik - 840D Mill - glodanja

Izborom Sinumerik 840D Turn otvara se osnovni prozor za struganje Ovim prozorom i njegovim funkcijama moguće je upravljati EMCO i svim drugim mašinama sa Sinumerik 840D upravljačkim jedinicama



- 7 -

Osnovni prozor sinumerik 840D TURN je podeljen u nekoliko celina:

1.Prikaz aktivnog radnog područja 2.Prikaz aktivnog kanala 3.Prikaz načina rada 4.Ime i putanja odabranog programa 5.Status kanala 6.Poruke kanala 7.Status programa 8.Displaj statusa kanala 9.Alarm sa kodom poruke

10.Radni prozori 11.Vertikalne funkcijske tipke 12. Horizontalne funkcijske tipke – osnovni meni

Radni prozor SINUMERIK 840D Radni prozor je podeljen u više celina i zavisi od načina rada u kojem se trenutno nalazi. Postoje tri načina rada JOG, MDA i AUTO.

JOG – upotrebljava se za ručne operacije, kod set-up postavljanja NC mašine

10

6

1

5

7

8432

9

12

10

11



- 8 -

MDA – (Manual Data Automatic) poluautomatski način rada u kojem se programira i radi blok po blok. AUTO – automatski način rada u kojem se biraju gotovi programi, pokreću, korigiraju i zaustavljaju. Načini rada mogu se birati pomoću miša, tastature, funkcijskih tipki ili preklopnika načina rada. Tastatura NC mašine podeljena je u više funkcionalnih celina. Osnovna podela je na:

1. adresno-numeričku tastaturu, na kojoj su i vertikalne funkcijske tipke 2. mašinsko-upravljačku tastaturu, na kojoj su i horizontalne funkcijske tipke

Funkcijske tipke mogu aktivirati trenutno ponuđeni zadatak sa ekrana. Adresno-numerička tastatura i horizontalna funkcijska tastatura se mogu menjati i zavise od upravljačke jedinici NC mašine (Emco, Siemens, Fanuc ili Heidenhann) Ove dve tastature će biti oblašnjene u delu rukovanja mašinom.

PC tastatura NC mašine Osim tastature EMCO NC mašine, za izradu programa je moguće korišćenje standardne tastature za PC Raspored tipki prikazan je na slici

Upotreba miša Za vreme rada u WIN NC 32 programu može se koristiti i miš. Po pozicioniranju miša jednostrukim ili dvostrukim «klikom» leve tipke pozove se potrebna naredba. Klik levom tipkom znači: − prozor u meniju je aktivan − postavljane kursora na odabrano polje − promena direktorijuma − pritisak na horizontalne ili vertikalne funkcijske tipke − otvaranje odabrane liste − aktiviranje / deaktiviranje prekidača Dvoklik levom tipkom znači:

1

2



- 9 -

− otvaranje direktorijuma − izbor lista − unos vrednosti Klik desnom tipkom znači: − prikaz radnih područja

RAD U PROGRAMU SINUMERIK810D / 840D Rad na Sinumerik 810D / 840D je organiziran kroz 5 podmenija osnovnog menija koji se nazivaju radna područja: Ovih pet radnih područja se prikazuju u osnovnom meniju u horizontalnoj liniji funkcijskih tipki

Radno područje Izvršne funkcije

Machine <F1> Ručno upravljanje mašinom Izvršenje programa na obratku

Parameter <F2> Uređivanje podataka za programiranje i podataka o alatima

Program <F3> Pisanje i uređivanje programa Services <F4> Učitavanje programa i podataka Diagnosis <F5> Prikaz alarma i poruka

Osnovni meni Pritiskom na dugme izbora načina rada, na mašinsko upravljačkoj tastaturi, ili desni klik miša gde bilo u prostoru horizontalnih funkcijskih tipki, u osnovnom prozoru će se pojaviti osnovni meni i omogućiti dalji izbor. Tipkom reset osnovni prozor može biti pozvan iz bilo kojeg menija. Ponovnim pritiskom tipke vraćamo se u prethodno korišćeni meni. Horizontalne funkcijske tipke

Machine <F1> Parameter <F2> Program <F3> Services <F4>

Diagnosis <F5> Vertikalne funkcijske tipke vezane su za prvi meni Machine AUTO <F1> MDA <F2> JOG <F3> REF <F5> Single block <F8> U ovom delu priručnika dato je objašnjenje samo za područje Program, dok objašnjenja za područja Mchine i Paramter slede u delu rukovanja mašinom.

Radno područje program U radnom području Program pišu se i ispravljaju programi i njima se upravlja. Aktiviranjem horizontalne funkcijske tipke Program <F3> otvara se prozor Tipovi programa su: Workpieces <F1> – izradak u ovom kontekstu se smatra direktorijem (folderom) koji uključuje više programa po nekom kriterijumu srodnih (svi programi potrebni za obradu jednog radnog predmeta, ili svi programi jednog učenika...) Partprogram <F2> – glavni program je niz naredbi za obradu radnog predmeta. Subprogram <F3> – potprogram je program koji može biti više puta pozvan iz glavnog programa. Jedan potprogram može pozivati više glavnih programa. Ciklusi su vrsta potprograma. Standard cycles <F4> – standardni ciklusi su potprogrami koji se ne mogu menjati. User cycles <F5> – korisnički ciklusi koje korisnik sam može pisati prema svojim potrebama



- 10 -

Clipboard <F6> -

Tipovi file-ova i direktorijuma su: ime.MPF glavni program ime.SPF potprogram ime.TOA podaci o alatu ime.UFR postavljanje nulte tačke / okviri ime.INI fajl za inicijalizaciju

ime.COM komentar ime.DEF definicija korisničkih podataka i makroi ime.DIR zajednički direktorijum koji sadrži programe ime.WPD direktorijum obratka koji sadrži programe i podatke koji pripadaju obratka

ime.CLP KLIPBOARD direktorijum može sadržavati sve tipove fajlova i direktorijuma

Workpieces <f1> Direktorijum obratka otvara prozor koji omogućava: New <F1> - otvaranje novog direktorijuma otvara prozor u kom treba

upisati ime novog direktorijuma i potvrditi <F8> ili odustati <F7>. Automatski mu se pridružuje ekstenzija WPD.

Copy <F2> - kopiranje direktorijuma – pojavljuje se poruka: Copied data can be inserted with SK «Paste» Kopirani podaci se mogu umetnuti pomoću funkcijske tipke Paste Paste <F3> - umetanje direktorijuma – pojavljuje se prozor u kojem treba upisati ime novog direktorijuma i potvrditi <F8> ili odustati <F7> Delete <F4> - brisanje direktorijuma – pojavljuje se prozor u kojem treba potvrditi brisanje odabranog direktorijuma<F8> ili odustati <F7>. Rename <F5> - preimenovanje direktorijuma – pojavljuje se prozor u kojem

treba upisati novo ime direktorijuma i potvrditi <F8> ili odustati <F7> Alter enable <F6> - omogućiti menjanje oznakom «X». Tek kada je oznaka X u koloni Enable



- 11 -

može se raditi u tom direktorijumu i menjati sve prema potrebi. Workpeace selection <F7> - omogućiti izbor direktorijuma obratka. Po upisu imena direktorijum otvara se novi prozor u koji je novom direktorijumu uključeno ime.WPD.

Pritiskom na INPUT tipku ili dvostrukim klikom miša po nazivu direktorijuma otvara se prozor u kojem je moguće pisati programe ime.MPF

Korišćenjem vertikalnih funkcijskih tipki moguće je pisati novi program New <F1>, kopirati Copy <F2>, umetati Paste <F3>, brisati Delite <F4>, preimenovati Rename <F5>, dozvoliti ili zabraniti menjanje Alter enable <F6>, birati programe Program selection <F7>, ili se vratiti u prethodni prozor Back <F8>. Po otvaranju novog programa (New <F1>) upisuje se njegovo ime.MPF i otvara se sledeći prozor Pisanje komandi novog programa moguće je u označenom redu....



- 12 -

Vertikalnim funkcijskim tipkama moguće je umetati Paste <F1>, označavati blok Mark block <F2>, umetati blok Insert <F4>, prenumerisati Renumber <F6>, zatvoriti Close <F8>, dok horizontalne

funkcijske tipke omogućavaju uređivanje Edit <F1>, skok na Go to <F2>, nađi i zameni Find/Replace <F3>, podrška Support <F4>, zatim 3D ili 2D simulaciju izvršavanja programa 3D-View <F5> ili Simulation <F6>. Support tema naprednog seminara

Part programs <f2> prozor za pisanje novih, izbor i editovanje postojećih programa i administriranje programima:

Sve naredbe koje su objašnjene u modu Workpieces važe u ovom modu

Subprograms <f3> prozor za korišćenje postojećih potprograma i za pisanje novih potprograma, tema naprednog seminara.

Standard cycles <f4> i User cycles <f5> prozor za korišćenje i pisanje standardnih ciklusa tema naprednog seminara.



- 13 -

PROGRAMIRANJE EMCO Concept TURN 55 Pokretanjem programa WinNC32 (turn), PROGRAM PART PROGRAM NEW uneti ime, otvara se editor za pisanje NC programa. Program se piše u skladu sa određenim prvilima koja se moraju poštovati. U ovom programu može se izvršiti i provera NC programa simulacijom na ekranu pre izvršenja na mašini

Sintaksa programa − Svaka programska reč ostaje važi toliko dugo dok je ne zamenimo novom. − Svaka programska rečenica mora biti u svom redu. − Posle izabrane glavne funkcije slede, po potrebi, reči dopunskih parametara upravljanja, jedna iza

druge, uvek odvojene najmanje jednim praznim mestom. − Dozvoljeno je pisanje komentara koji se odvajaju znakom ; (tačka-zarez).

Adrese − AP polarni ugao − AR ugao kružnog luka − CR radijus kruga − D selektovanje kompenzacije alata − F brzina pomoćnog kretanja − G glavne funkcije − I podaci potrebni pri kružnoj interpolacij − I1podaci potrebni pri kružnoj interpolacij − K podaci potrebni pri kružnoj interpolacij − K1 podaci potrebni pri kružnoj interpolacij − L poziv potprograma − M pomoćne funkcije − N broj bloka − P broj ponavljanja potprograma − RP polarni radijus − S broj obrtaja − T broj alata − X,Z veličine kretanja − / preskoči blok

Struktura programa Program se sastoji od: − Broja programa − Uvodnih funkcija − Programskih celina − Završetka programa

Broj programa Glavni program može imati broj npr. %100. Svrha je da se identični programi, koji se često koriste, mogu zapamtiti kao podrutine (potprogrami). Kao takvi mogu biti pozivani i izvršavani koliko je to potrebno. Ovim se pojednostavljuje programiranje.

Uvodne funkcije To su naredbe koje važe za celo vreme izvršavanja programa. Najčešće su to naredbe: G70 merni sistem u inchima ili G71 merni sistem u milimetrima G90 apsolutni merni sistem ili G91 inkrementalni merni sistem G54 – G57 određene nulte tačke Sistemski je određeno (podrazumeva se) da su postavljene naredbe G90 i G71.



- 14 -

Programske celine Programskim celinama smatraju se naredbe pojedinih delova programa koje su potrebne da se sa nekim alatom obradi predviđeni deo obratka

Kraj programa Naredba M30 označava završetak glavnog programa

Pregled osnovnih G funkcija − G0 Pozicioniranje brzim hodom − G1 Radni hod – linearna interpolacija − G2 Radni hod – kružna interpolacija suprotno od smera kazaljke − G3 Radni hod – kružna interpolacija u smeru kazaljke − CIP Radni hod – kružna interpolacija kroz tri tačke − G4 Zadržavanje alata − G17 Izbor radne ravni XY − G18 Izbor radne ravni XZ − G19 Izbor radne ravni YZ − G53 Isključenje postavljene nulte tačke obratka za jedan blok − G54-G57 Postavljene nulte tačke obratka − G70 Programiranje u inčima − G71 Programiranje u mm − G90 Programiranje u apsolutnim vrednostima − G91 Programiranje u inkrementalnim vrednostima − G94 Korak u mm/min ( obično kod glodanja) − G95 Korak mm/o (obično kod struganja) − G96 Konstantna brzina rezanja uključena − G97 Konstantna brzina rezanja isključena − G110 Položaj pola u odnosu na poslednje programiran položaj alata − G111 Položaj pola u odnosu na nulu radnog predmeta − G112 Položaj pola u odnosu na poslednje važeći pol

Pregled osnovnih M funkcija − M0 Programsko stop − M1 Opcionalno stop − M2 Kraj glavnog programa − M3 Uključivanje glavnog vretena u smeru kazaljke − M4 Uključivanje glavnog vretena suprotno od smera kazaljke − M5 Isključivanje glavnog vretena − M17 Kraj potprograma − M30 Kraj programa

G90 - G91 apsolutno i inkrementalno programiranje G90 apsolutno programiranje, u adresama X i Z su koordinate ciljnih tačaka u koordinatnom

sistemu radnog predmeta G91 inkrementalno programiranje u adresama X i Z su vrednosti za koliko treba izvršiti pomeranje

u odnosu na prethodnu tačku Strug EMCO TURN 55 poseduje merni sistem, tako da se posle uključenja mašine i inicijalizacije mernog sistema (očitavanja referentne tačke) tačno zna gde se u radnom prostoru mašine, nalazi nosač alata. Zbog toga, kod ove mašine, funkcija G90 se podrazumeva, nju nije neophodno naglašavti na početku programa. Kada želimo da koristimo funkciju G91 moramo je naznačiti . Ove funkcije se mogu po potrebi smenjivati u programu, a pošto su modalne, važiće sve dok se ne zamene.



- 15 -

U okviru jednog bloka pojedinačna osa može biti programirana apsolutno ili inkrementalno bez posebnog unošenja G90/G91 Primer: N G90 N... G0 X40 Z=IC(20) U gornjem primeru Z vrednost je data inkrementalno, iako je aktivno apsolutno programiranje. N... G91 N... G0 X40 Z=AC(10) U ovom primeru, samo Z vrednost je zadata apsolutno, a aktuelno je inkrementalno programiranje.

G54 - G57 postavljene nulte tačke obratka Kod EMCO Concept TURN 55 strugova nula mašine, tačka (M) leži u osi rotacije baze stezne glave. Ova tačka je fabrički određena konstrukcijom mašine i nemoguće je menjati. Kako ova tačka nije pogodna kao početna tačka rada, koordinatni sistem je moguće promeniti i postaviti ga u drugu, povoljniju tačku u radnom prostoru NC mašine.

Format: N1 G54 Kada se, u parametrima mašine, odredi novi koordinatni sistem, ta će se vrednost pridodati nultoj tački mašine pozivom naredbe G54, pa će se nulta tačka premestiti iz pozicije M (mašinske nulte tačke) u W (nultu tačku obratka). Ako se ova funkcija koristi za premeštanje M u W, tada će se svaki put menjati vrednost u meniju PARAMETER WORK OFFSET, za različite radne predmete. Da bi se izbeglo često menjanje parametara mašine, obično se funkcijom G54 tačka M premesti u tačku A, odabranu tačku na steznom priboru koja je stalna. Korišćenje tačke A je objašneno u sledećem poglavlju.

NC okvirni sistemi (FRAMES) Grupa naredbi NC FRAMES menjaju aktuelan koordinatni sistem. Okvir predstavlja aritmetičko pravilo za transformaciju jednog koordinatnog sistema u drugi. U okvirnom sistemu moguće je izvoditi sledeće transformacije pojedinačno ili u kombinaciji.

− Transliranje − Rotiranje, tema naprednog seminara − Preslikavanje, tema naprednog seminara − Promena razmere (skaliranje), tema naprednog seminara

TRANS translatorno pomeranje koordinatnog sistema Ovom naredbom omogućeno je programsko premeštanje koordinatnog sistema radnog predmeta na željeno mesto. Format: N... G54 N... TRANS Z... G54 definisano u parametrima mašine, ne menja se sve dok se ne promeni stezni pribor. Z veličina pomeranja od tačke A do tačke W, zavisi od dužene pripremka.



- 16 -

Naredbom G54 - obično premeštamo nulu mašine M u privremenu nultu tačku A, to je odabrana tačka, na steznom priboru, kojoj možemo prići mernom priborom. Zatim, u zavisnosti od dužine pripremka, naredbom TRANS translatorno premeštamo koordinatni sistem u nultu tačka obratka W. Površina čela stezne glave ili čeljusti su dobro odabrane privremena nulte tačke A. U paramertima mašine može istovremeno biti postavljeno više (G54-G57) privremenih nultih tačaka A, aktuelna će biti

ona koja se pozove u programu. Više o okvirnim sistemima biće u naprednom seminaru.

G0 pozicioniranje brzim hodom

G0 kretanje brzim hodom (pravougli koordinatni sistem) Format: N... G0 X... Z... X i Z koordinate ciljne tačke, u apsolutnom sistemu, ili rastojanja od prethodne tačke u

inkrementalnom sistemu.

G0 kretanje brzim hodom (polarni koordinatni sistem) Format: N... G0 AP... RP... AP definisanje krajnje tačke (E), polarni ugao RP polarni radijus Dok je aktuelna funkcija G0 brzina pomoćnog kretanja će biti 2000 mm/min (parametar mašine)

G1 Linearna interpolacija

G1 linearno kretanje u radnom hodu (pravougli koordinatni sistem) Format: N... G1 X... Z... F... X i Z Koordinate ciljne tačke, u apsolutnom sistemu, ili rastojanja od prethodne tačke u

inkrementalnom sistemu. F Brzina radnog hoda, kreće se u rasponu 0 – 2000 mm/min

G1 linearno kretanje u radnom hodu (polarni koordinatni sistem) Format: N... G1 AP... ...RP... F... AR definisanje krajnje tačke (E), polarni ugao RR polarni radijus F Brzina radnog hoda, kreće se u rasponu 0 – 2000 mm/min

Umetanje zakošenja (chamfer) i zaobljenja (filet) Zakošenje ili zaobljenje će biti umetnuto na konturi između dve linije, linije i kruga ( u bilo kojoj kombinaciji). Zakošenje će biti umetnuto posle bloka u kom je programirano, uvek je u ravni G17, i

G55



- 17 -

simetrično u odnosu na ugao. Zaobljenje će biti umetnuto posle bloka u kom je programirano, i uvek je u ravni G17. Umetnuti radijus će biti tangentan na konturu Format: N... G... X... Z... CHF=... X i Z Koordinate ciljne tačke, u apsolutnom sistemu, ili rastojanja od prethodne tačke u

inkrementalnom sistemu.

CHF dužina zakošenja merena po konturi N... G... X... Z...... CHR=... CHR dužina zakošenja mereno u prancu osa N... G... X... Z...... RND=... RND radijus zaobljenja. Primer zakošenje: N30 G1 X... Z... CHR=5 N40 G1 X.. Z... Primer zaobljenje: N30 G1 X... Z... RND=5 N40 G1 X.. Z... Modalni radijus RNDM Postoji mogućnost zadavanja modalnog zaobljenja, tj. postavljanje zaobljenja na svakom uglu, sve dok se zaobljenje ne ukine zadavanjem RNDM=0

G2, G3, CIP Kružna interpolacija G2 kretanje po krugu u smeru kretanja kazaljke sata G3 kretanje po krugu suprotno smeru kretanja kazaljke sata CIP kretanje po krugu kroz tri tačke (CIrcle through Points) Na slici su prikazana kretanje po krugu u različitim ravnima.



- 18 -

Programiranje kružnog luka ako je poznata početna tačka, krajnja tačka, i centar kruga Format: N... G2/3 X... Z... I... K... N... G2/3 X... Z.. I=AC(..) K=AC(..) X,Z Koordinate krajnje tačke (E), u apsolutnom mernom sistemu ili rastojanje od početne tačke (S)

do krajnje tačke (E) u inkrementalnom mernom sistemu. Centar kruga, tačka M, programira se inkrementalno kao rastojanje od početne tačke S do centra kruga (tačka M) u pravcu osa X,Z (I,K), vodeći računa o predznaku. Centar kruga je moguće definisati i u odnosu na nultu tačku radnog predmeta, tada je I=AC(...) prečnik koji opisuje centar kruga, K=AC(...) rastojanje centra kruga do nulute tačke radnog predmeta, vodeći računa o predznaku.

Programiranje kružnog luka ako je poznata početna tačka, krajnja tačka, i radijus kruga Format: N... G2/3 X... Z... CR=±... X,Z Koordinate krajnje tačke (E) u apsolutnom mernom sistemu ili rastojanje od početne tačke (S)

do krajnje tačke (E) u inkrementalnom mernom sistemu.

CR=± Radijus kruga. Znak + definiše kružni luk manji ili jednak 180o, dok znak – definiše kružni luk

veći od 180o. Ovom naredbom se nemože programirati pun krug.

Programiranje kružnog luka ako je poznata početna tačka, krajnja tačka, i ugao kružnog luka Format: N... G2/3 X... Z... AR=... N... G2/3 I... K... AR=... X,Z Koordinate krajnje tačke (E), I,K definisanje položaja centra kruga AR ugao, mora biti manji od 360o, tj nemoguće je programirati pun krug.



- 19 -

Programiranje kružnog luka pomoću polarnih koordinata Format: N...G2/3 AR=... RR=... AR definisanje krajnje tačke (E), polarni ugao RR polarni radijus (radijus kruga)

Pre ove funkcije neophodno je definisati položaj pola tačka M, funkcijom G110-G112 G110 Pol je definisan u odnosu na programiranu tačku kretanja - poslednju tačku G111 Pol je definisan u odnosu na aktuelan koordinatni sistem radnog predmeta G112 Pol je definisan u odnosu na trenutno aktuelan pol

Programiranje kružnog luka pomoću startne tačke, među tačke i krajnje tačke (podržno samo kretanje u smeru kazaljke na satu)

Format: N... CIP X... Z...I1=... K1=... X,Z Koordinate krajnje tačke (E), I1,K1 definisanje položaja međutačke.

Programiranje pomoćnih funkcija

M0 Programirano zaustavljanje izvršenja programa Programira se kada je iz bilo kog razloga (prestezanje, merenje, čišćenje...) potrebno predvideti zaustavljanje izvršenja programa. Ova naredba zaustavlja glavno, pomoćno kretanje i hlađenje ako postoji. Vrata je moguće otvoriti bez poništavanja alarma. Izvršenje programa se nastavlja pritiskom na dugme NC START. Format: N...M0

M1 Uslovno programirano zaustavljanje izvršenja programa Radi kao funkcija M0 ali sam onda kada je dugme OPT.STOP na mašinskoj tastaturi pritisnuto.



- 20 -

Format: N... M1

M2 Kraj glavnog programa Radi slično kao funkcija M30

M30 Kraj glavnog programa Ovom naredbom označavamo kraj programa, sva kretanja se zaustavljaju, a program se vraća na početak, spreman da se ponovo izvrši. Ako je definisan brojač radnih predmeta, on će se povećati za 1. Format: N... M30

M3 Uključivanje glavnog vretena u smeru kazaljke časovnika Ovo je uobičajen smer obrtanja kada je nosač alata ispred glavnog vretena. Format: N... G95 S1000 M3 F0.08 S broj obrtaja o/min F brzina pomoćnog kretanja mm/o ili Broj obrtaja glavnog vretena će biti toliki da obezbedi programiranu konstantnu brzinu rezanja definisanu u S adresi. Format: N... G96 S150 M3 F0.08 S brzina rezanja m/min F brzina pomoćnog kretanja u mm/o

M4 Uključivanje glavnog vretena suprotno od smera kazaljke časovnika Ovo je uobičajen smer obrtaja kada je nosač alata iza glavnog vretena. Format: N... G95 S1000 M4 F0.08 ili za slučaj kada sa radi sa konstantnom brzinom rezanja N... G96 S150 M4 F0.08

M5 Isključivanje glavnog vretena Glavno vreteno se zaustavlja, za nastavak rada potrebno ga je ponovo uključiti funkcijama M3 ili M4. Kraj programa (M30) automatski zaustavlja glavno vreteno. Format: N... M5

Funkcije izlaza uključivanja Kod standardnih numerički upravljanih mašina glavno i pomoćno kretanje je automatizovano, dok se postavljanje i skidanje radnog predmeta, a često i izmena alata, obavlja ručno. Mašine višeg nivoa automatizacije, opremljene su dodatnim elementima za automatizaciju. To su uglavnom pneumatske komponente kojima se takođe može upravljati iz programa. Na strugu Emco Concept Turn 55 potrebna je sledeća dodatna oprema: - automatska vrata – pneumatsko otvaranje - automatski konjic - pneumatska stezna glava - duvaljka - pneumatsko čišćenje steznog pribora - DNC interfejs Navedeni pribori aktiviraju se iz programa pozivom odgovarajuće M funkcije.



- 21 -

M20 odmicanje šiljka M21 primicanje šiljka M25 otvaranje steznog pribora M26 zatvaranje steznog pribora M71 uključivanje duvaljke (čišćenje steznog pribora) M72 isključivanje duvaljke

Funkcija alata u programu Poziv alata, izmena alata, definisanje alata, korekcija poluprečnika, korekcija dužine alata... Format: N... T1 D1 T1 broj alata u revolver glavi (od 1 do 8). Parni brojevi označavaju alate za spoljašnju obradu, a

neparni alate za unutrašnju obradu D1 korekcioni broj alata je broj registra u kom su smešteni podaci o alatu. Alat koji se poziva u program, mora biti definisan u meniju PARAMETAR pritiskom na

vertikalnu funkcijsku tipku <F8> New . U prozoru se pojavljuju dve opcije: New tool edge <F3> nova oštrica alata New tool <F4> novi alat

No. of c.edges – broj oštrice Tool type – tip alata

− 1XX Milling tools – alati za glodanje − 2XX Drilling tools – alati za bušenje − 4XX Grinding tools – alati za brušenje − 5XX Turning tools – alati za struganje − 7XX Special tools – specijalni alati Svaki tip alata (Tool type) nudi novi prozor s određenim alatima, tako izborom grupe 5XX sledi prozor za izbor strugarskog alata − 500 Alati za grubo struganje − 510 Alati za završne obrade − 520 Alati za unutarnje struganje − 530 Alati za rezanje − 540 Alati za izradu navoja



- 22 -

Cuter. edge position. – upisati pozicija noža 1- 9 prema slici (za desni strugarski nož pozicija je 3)

Tool length comp. – kompenzacija dužine alata (korekcije L1 i L2), dobija se merenjem opričkim uređajem. Geometry – dimenzije radnog dela alata Wear – devijacija od geometrijske vrednosti Base – dimenzije držala alata Zbir vrednosti geometry, wear i base je ukupna vrednost korekcije Radius compensation – kompenzacija radijusa alata Radius – radijus alata (R) je definisana katalogom proizvođača alata.



- 23 -

PROVERA PROGRAMA Pre početka izrade radnog predmeta program se može proveriti na dva načina: − SIMULATION simulacijom (iscrtava se put vrha alata) − 3D-View trodimenzionalna vizualizacija procesa obrade

Provera programa simulacijom Po završetku unošenja programa, izborom SIMULATION na horizontalnoj funkcijskoj tastaturi, a zatim START, započinje kontinualno iscrtavanje putanje alata, sve dok na naiđe na grešku ili kraj programa. Ako postoji grška, izborom RESET a zatim EDIT vraća se u program kako bi se greška otklonila.Da bi se simulacija bolje pratila, početka simulacije može se odabrati SINGL BLOCK, sada se program

izvršava blok po blor pritiskom na dugme START. Vertikalna funkcijska dugmad služe za zumiranje pojedinih zona obrade. Kursor strelicama se pomera žuti krstić u zonu obrade koju želimo da zumiramo. Ovaj način provere programa je veoma pouzdan što se tiče geometrije, ali treba imati u vidu da su to samo iscrtane linije vrha alata, znači nije poverena kolizija alata, obratka i steznog pribora.

Vizualizacija procesa obrade Treba imati u vidu da 3D-View nije neophodni modul programa WinNC, već se opcionalno instališe. Ako je instalisan pojaviće se na horizontalnoj funkcijskoj tastaturi.



- 24 -

Aktiviranjem 3D-VieW otvara se prozor u kom, je pre startovnja, potrebno uraditi podešavanja. Podešavanja koja treba uraditi su na verzikalnoj funkcijskoj tastaturi.

View - postavlja se 2D shade, presek po želji, i brzina simulacije zbog boljeg praćenja simulacije



- 25 -

.

Parameter – postavlja se stezni pribor i konjic, traži detektovanje kolizije, način prikazivanja alata... Workpiece – pažljivo popuniti sva tražena polja na slici

Tool – Selektovati alat recimo desni (side tool right), a zatim u prozoru Toolholder broj mesta u revolver glavi, recimo 002, a zatim TAKE TOOL, Ako je potrebno ukloniti alt koji je postavljen u revolver glavi, potrebno ga je selektovat a zatim REMOVE TOOL



- 26 -

Kada su sva podešavanja urađena START poktrće virtualni proces obrade.

Po završetku procesa obrade EDIT vraća program u prozor gde se program može menjati ili zatvoriti.



- 27 -

EMCO Concept MILL 55

TEHNIČKI PODACI O MAŠINI Ovo je numerički upravljana troosna mašina sa glavnim obrtnim kretanjem koje vrši alat, i tri pomoćna pravolinijska kretanja koja vrši alat/obradak. − Radni sto površine 420mm X 125mm sa dva T žljeba na

rastojanju 90mm − Maksimalan broj obroj obrtaja n= 150 -3500 o/min − Brzina pomoćnog kretanja je 0 – 2000 mm/min. − Inkrement pomeranja po osama je 0.001mm. − Maksimalno kretanje po X osi 190mm − Maksimalno kretanje po Y osi 140 − Maksimalno kretanje po Z osi 260mm − maksimalni prečnik alata bez magacina/sa magacinom

alata je 60mm/40mm − Mašina je opremljena elementima automatizacije,

automatska zamena alata (magacin alata sa 8 mest), pneumatska stega, popuno zatvoren radni prostor – automatsko otvaranje i zatvaranje vrata.

Alat i pribor koji se koristi na mašini Standardni alati:

Glodalo za poravnavanje Ø 40 x 20 mm Glodalo za žljebove Ugaona glodala (<45° i lastin rep 60°)

Vretenasta glodala za grubu i finu obradu

NC burgija i set zavojnih burgija



- 28 -

Set ureznica

Sistem montaže alata u držač alata

Montaža: nasadnog alata pomoću prstenova na držač alata vretenastih glodala sa cilindrićnom drškom pomoću čaure u držač alata

Posle montaže odabranog alata u pripadajući držač alata, potrebno je držač alata postaviti u magacin alata vodeći računa o poziciji – broj pozicije u magacinu predstavlja broj alata u programu.

Kako se u programu upravlja referentnom tačkom alata N, za svaki alat potrebno je uraditi korekciju alata. Čelo alata ja od referentne tačke držača alata N udaljeno za dužinu +Z i time se dobija korektivna tačka P. Alat je definisan i svojim radijusom R. Vrednosti dužine Z i radijusa R upisuju se u bazu podataka za odabrani alat T

Za stezanje radnog predmeta koristi se pneumatska stega

Stega je postavljena uzduž radnog stola ( po osi X). Tačka A, označena na stezi, je odabrana kao pomoćna, poznata tačka u koju se premešta koordinatni sistem mašine pre nego što se definitivno postavi u nultu tačku radnog predmeta.



- 29 -

PROGRAMIRANJE EMCO Concept MILL 55 Pokretanjem programa WinNC32 (mill) PROGRAM PART PROGRAM NEW uneti ime programa, slično kao kod programiranja struga, otvara se editor za pisanje NC programa. Sva osnovna pravila pisanja programa, definisana kod struga, važe i kod glodalice, pa zbog toga se ne objašnjavaju na ovom mestu. Objašnjene u samo one funkcije koje se razlikuju. Kod programiranja obrade glodanjem upravlja se tačkom koja se nalazi u osi glavnog vretena u kojem je smešteno glodalo, zbog toga je potrebno programirati ekvidistantu (konturu koja je offsetovana za poluprečnik alata u odnosu na konturu radnog predmeta koju treba ostvariti).

Adrese Osnovna razlika u programiranju obrade struganja i glodanja sastoji se u tome što je obrada struganjem dvoosna , a obrada glodanjem troosna. Iz ove činjenice proizilazi i veći broj adresa. Nove adrese su: − Y veličina kretanja u pravcu ose y − J podatak potreban za definisanje kruga ( y pravac) − J1 podatak potreban za definisanje kruga ( y pravac)

Pregled osnovnih G funkcija − G0 Pozicioniranje brzim hodom − G1 Radni hod – linearna interpolacija − G2 Radni hod – kružna interpolacija u smeru kazaljke − G3 Radni hod – kružna interpolacija suprotno od smera kazaljke − CIP Radni hod – kružna interpolacija kroz tri tačke − G2/G3...TURN Spiralna interpolacija − G4 Zadržavanje alata − G17 Izbor radne ravni XY − G18 Izbor radne ravni XZ − G19 Izbor radne ravni YZ − G53 Isključenje postavljene nulte tačke obratka za jedan blok − G54-G57 Postavljene nulte tačke obratka − G70 Programiranje u inčima − G71 Programiranje u mm − G90 Programiranje u apsolutnim vrednostima − G91 Programiranje u inkrementalnim vrednostima − G94 Korak u mm/min ( obično kod glodanja) − G95 Korak mm/o (obično kod struganja) − G96 Konstantna brzina rezanja uključena − G97 Konstantna brzina rezanja isključena



- 30 -

− G110 Položaj pola u odnosu na poslednje programiran položaj alata − G111 Položaj pola u odnosu na nulu radnog predmeta − G112 Položaj pola u odnosu na poslednje važeći pol

G54 – G57 postavkjene nulte tačke obratka Kod EMCO Concept Mill55 glodalice, nula mašine, tačka (M) nalazi se u ravni radnog stola u levom uglu. I ova mašina poseduje merni sistem, pa ima prema tome i referentnu tačku (R) u kojoj se merni sistem inicijalizuje. U osi glavnog vretena a na njegovm čelu nalazi se referentna tačka alata (N). Na radnom predmetu definiše se po želji i nulta tačka obratka (W). Iz istog razloga i slično kao kod struga tačka (M) se funkcijom G54- G57 obično prebacuje na fiksnu poznatu tačku (A), ( obično ugao stege), a zatim naredbom TRANS u tačku (W) Veličine pomeranja po X, Y i Z osi za G54 – G57 se unose u PARAMETER WORK OFFSET, ove vrednosti se obično ne menjaju kada se jednom postave. Ali to ipak ne znači da ih po potrebi nije moguće promeniti. Mogućnost da u parametrima mašine može istovremeno postojati više različitih offseta, kod obrade glodanjem može biti veoma korisno. Na slici je prikazana obrada četiri identična radna predmeta koja su istovremeno stegnuta na stolu mašine. U zavisnosti od toga koji je offset pozvan u programu, obrađivaće se prvi, drugi treći ili četvrti radni predmet Format: N0 G54 N1..... N2.... ...... Format: N0 G55 N1..... Format: N0 G56 N1..... Format: N0 G57 N1.....



- 31 -

Spiralna interpolacija Linearna i kružna interpolacija je objašnjena u poglavlju Programitanje EMCO Concept Turn55, pa kako su ove funkcije i za EMCO Concept Mill55 identične, neće biti objašnjene na ovom mestu. Dodatna mogućnost na ovoj mašini je programiranje spirale. Format: N... G3 X... Y... Z...I... J... K...TURN=... ili N... G3 X... Y... Z...CR=... TURN=... ili N... G3 AP... RP... TURN=... ili N... G3 X... Y... Z... AR... TURN=... X,Y,Z ciljna tačka I,J,K koordinate centra kruga CR radijus kruga AP,AR polarni ugao i radijus TURN broj ponavljanja 0-999

Funkcije uključivanja i isključivanja Glodalica EMCO Concept Mill55 opremljena elementima automatizacije ima dodatne funkcije izlaza uključivanja: − M25 otvaranje pneumatske stege (otpuštanje radnog predmeta) − M26 zatvaranje pneumatske stege (stezanje radnog predmeta) − M71 Uključivanje duvaljke − M72 Isključivanje duvaljke

Funkcija alata u programu U meniju PARAMETER TOOLOFFSET potrebno je postaviti alate koji će se koristiti u programu. U prozoru se pojavljuju dve opcije: New tool edge <F3> nova oštrica alata New tool <F4> novi alat Izborom jedne od opcija otvara se sledeći prozor koji nudi postojeće alate: T number – broj alata u magacinu glavi Tool type – tip alata - ponuđeni u listi Tipovi alata: Izbor broja alata (T number) kreće se na glodalici EMCO Cocept Mill 55 od 1 do 8 Svaki tip alata (Tool type) nudi svoj novi prozor s određenim alatima, tako izbor: 1xx Milling tools - alati za glodanje nudi podmeni : 100 Alat za glodanje CLDATA 110 Glodalo s kuklom 120 Čeono glodalo (bez radijusa zaobljenja) za

poravnavanje 121 Čeono glodalo(sa radijusom zaobljenja)



- 32 -

130 Ugaono glodalo (bez radijusa zaobljenja) 131 Ugaono glodalo (sa radijusom zaobljenja) 140 Čeono glodalo 145 Glodalo za navoj 150 Obimno glodalo Po odabiru glodala (npr. T1 120 – glodalo za poravnavanje površine) otvara se novi prozor u kojem se daju svi parametri alata T number – Broj alata tj. pozicije u koju će biti smješten u magacinu alata D number – Broj korekcije. Alat može imati više korekcijskih brojeva No. of c.edges – broj oštrice

Tool type – tip alata Tool name – ime alata (može sa dati bilo kakav naziv alata) Tool length comp. – kompenzacija dužine alata Geometry – dimenzije radnog dela alata Wear – devijacija od geometrijske vrednosti Base – dimenzije držača alata Zbroj vrednosti geometry, wear i base je ukupna vrednost korekcije Radius compensation – kompenzacija radijusa alata Radius – radijus alata

PROVERA PROGRAMA Pre početka izrade radnog predmeta program se proverava: − SIMULATION – linearna simulacija − 3D View trodimenzionalna vizualizacija procesa obrade



- 33 -

Simulacija se ne razlikuje od obrade struganjem, jedino što treba voditi računa da su iscrtana linije putanje centra glodala a ne kontura radnog predmeta. Princip rada sa programom 3D View je isti kao kod struga, ali se pojedini meniji ipak se razlikuju. Pogled simulacije – View <F1> omogućuje biranje pogleda na obradak, odnosno projekcije pri kojoj će

se odvijati obrada. Takođe je moguće menjati i veličinu pogleda (razmeru) od 10 – 100 %. Postavljanje parametara simulacije – Parameter <F3> daje nekoliko mogućnosti: Stega – Clamping može biti vidljiva ili ne, biti postavljen u smeru X ili Y ose ili na automatiku (ako postoji automatsko stezanje obratka na mašini). Simulacija alata – Tool presentation može biti: Volume model – prikazuje alat kao trodimenzionalno telo Transparent volume model – prikazuje alat prozirnim i može sa stalno videti iza alata Wire model - prikazuje alat kao žičani model No tool representation – ne prikazuje alat Rezolucija – Resolution može biti: − visoka - High, − srednja – Medium i − niska - Low. Opšti parametri – General omogućuju postavljanje: Otkrivanja kolizije – Colision detection – koja prikazuje: Koliziju alata i obratka u brzom hodu Koliziju alata i stege Koliziju delova alata koji ne režu materijal s obratkom ili stegom Pozicije od nultatačke - MCS / WCS position prikazuje simulaciju od nule mašine ili radne nulta tačke obratka.



- 34 -

Brzine simulacije rezanja – Cutting određuje brzinu simulacije – što je brzina manja prikaz je realističniji, ali duže traje.

Set / Clear section <F3> prikazuje presek koji će biti prikazan posle simulacija obrade. Definiranje pripremka moguće je otvaranjem - Workpiece <F5> prozora sa skicom pripremka i prozorima za unošenje dimenzija. Aktiviranjem tastera OK na vertikalnoj tastaturi vraća se u prethodni meni gde se definišu alati TOOLS <F6>

Sada preostaje da se izvrši virtuelna obrada aktiviranjem START tipke <F5> na horizontalnoj tastaturi. Po završetku „obrade“ u NC program se vraća tipkom EDIT na horizontalnoj tastaturi.



- 35 -

VEŽBE

VEŽBA ST 01 Za radni predmet definisan crtežom ST01uraditi: − list podešavanja − radni nalog − program − program proveriti simulacijom i pomoću 3DView

Za list podešavanja potrebno je odrediti dimenzije pripremka, na sledeći način: − dužina gotovog komada ...............................................45mm − dužina potrebna za stezanje .........................................15mm − odsecanje na rastojanju od stezne glave........................ 5mm



- 36 -

− širina noža za odsecanje................................................. 2mm − dodatak za čeonu obradu................................................ 1mm UKUPNA DUŽINA PRIPREMKA 68mm usvajam .............70mm prečnik pripremka zavisno od prečnika gotovog dela i raspoloživog materijala usvajam Φ28 DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada). Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1. Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm. Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1. Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800 o/min i korak F=0.05mm/o.



- 37 -

VEŽBA ST 02a Za radni predmet definisan crtežom ST02 uraditi: − list podešavanja − radni nalog − program − program proveriti simulacijom i pomoću 3DView

DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada). Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1. Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm



- 38 -

Konus obraditi koristeći funkciju G1. Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1. Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

VEŽBA ST 02b − Za radni predmet definisan crtežom ST02 uraditi: − list podešavanja − radni nalog − program − program proveriti simulacijom i pomoću 3DVieW DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada). Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm Konus obraditi koristeći funkciju G1 i naredbu CHR=... Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.



- 39 -

VEŽBA ST 03 − Za radni predmet definisan crtežom ST03 uraditi: − list podešavanja − radni nalog − program − program proveriti simulacijom i pomoću 3DVieW

DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada). Za ovu naredbu Z=70-15-1=54mm (TRANS Z54) Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o



- 40 -

Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm Konus obraditi koristeći funkciju G1 i naredbu CHF=... Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.



- 41 -

VEŽBA ST 04a − Za radni predmet definisan crtežom ST04 uraditi: − list podešavanja − radni nalog − program − program proveriti simulacijom i pomoću 3DVieW

DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada). Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o



- 42 -

Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm Radijuse obraditi koristeći funkciju G1 i naredbu RND=... Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

VEŽBA ST 04b − Za radni predmet definisan crtežom ST04 uraditi: − list podešavanja − radni nalog − program − program proveriti simulacijom i pomoću 3DVieW DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada). Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm Radijuse obraditi koristeći funkciju G2 i G3 i veličinu radijusa CR=... Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

VEŽBA ST 04c − Za radni predmet definisan crtežom ST04 uraditi: − list podešavanja − radni nalog − program − program proveriti simulacijom i pomoću 3DVieW DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada). Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm Radijuse obraditi koristeći funkciju G2 i G3 i zadajući koordinate centra radijusa kod jednog u inkrementalnom obliku, a kod drugog u apsolutnom. Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

VEŽBA ST 04d − Za radni predmet definisan crtežom ST04 uraditi: − list podešavanja − radni nalog − program − program proveriti simulacijom i pomoću 3DVieW DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ28x70



- 43 -

Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada). Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm Radijuse obraditi koristeći funkciju G2 i G3 i zadajući koordinate ciljne tačke i ugla radijusa AR u jednom slučaju, a u drugom zadati koordinate centra radijusa u apsolutnom sistemu i ugao radijusa AR. Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.



- 44 -

VEŽBA ST 05a − Za radni predmet definisan crtežom ST05 uraditi: − list podešavanja − radni nalog − program − program proveriti simulacijom i pomoću 3DVieW

DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada). Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm



- 45 -

Radijuse obraditi koristeći funkciju G2 i zadajući veličinu radijus CR dok drugi obraditi naredbom RND. Konus obraditi funkcijom G1 i naredbom CHR Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.

VEŽBA ST 05b − Za radni predmet definisan crtežom ST05 uraditi: − list podešavanja − radni nalog − program − program proveriti simulacijom i pomoću 3DVieW DIMENZIJE PRIPREMKA SU: Φ28x70 Naredbom TRANS Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke "A" u tačku "W" (nula komada). Za ovu naredbu Z=70-15-1=54mm (TRANS Z54) Za spoljašnju obradu koristiti desni strugarski nož koji se nalazi na mestu 2 u revolverskoj glavi, sa adresom ofseta D1.Spoljašnju obradu raditi sa brojem obrtaja S=1500o/min i korakom F=0.08 mm/o Dubina rezanja ne sme da bude veća od 1mm Prvi radijus obraditi koristeći polarne koordinate, a drugi funkciju G2 i kordinate centra radijusa u inkrementalnom sistemu i ugao radijusa. konus obraditi funkcijom G1. Odsecanje raditi nožem za odsecanje, koji se nalazi na mestu broj 6 u revolverskoj glavi sa adresom ofseta D1.Za odsecanje koristiti broj obrtaja S=800o/min i korak F=0.05mm/o.



- 46 -

VEŽBA GL 01 Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crtežu br. GL01 isplanirati proces obrade i uraditi: − listu podešavanja − radni nalog

− program − program proveriti simulacijom i pomoću 3D-View Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X26 Ceo dodatak za obradu skinuti sa jedne strane (obraditi samo gornju površinu) Koristiti čeono glodalo Φ40, neka je to prvi alat u magacinu alata. Poštovati kooredinatni sistem označen na crtežu Naredbom G54 premestiti tačku M u tačku A Naredbom TRANS X ... Y... Z... premestiti koordinatni sistem iz tačke A u tačku W Raditi sa n=800o/min i brzinom pomoćnog kretanja 300mm/min



- 47 -

VEŽBA GL 02 Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crtežu br. GL02 isplanirati proces obrade i uraditi: − listu podešavanja − radni nalog − program − program proveriti simulacijom i pomoću 3D-View

Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X26 Obraditi gornju površinu koristeći prethodni program (Copy – Paste) Za izradu žljeba u obliku slova A koristiti vretenasto glodalo Φ10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.2 u magacinu alata. Raditi sa n=1100o/min i brzinom pomoćnog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomoćnog kretanja na 150mm/min



- 48 -

VEŽBA GL 03a Na osnovu radnog predmeta prikazanog na crtežu br. GL03 isplanirati proces obrade i uraditi: − listu podešavanja − radni nalog − program − program proveriti simulacijom i pomoću 3D-View

Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X25 Za obradu spoljašnje konture i prstenastog žljeba koristiti vretenasto glodalo Φ10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.2 u magacinu alata. Raditi sa n=1100o/min i brzinom pomoćnog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomoćnog kretanja na 150mm/min



- 49 -

Za obradu spoljašnje konture koristiti samo funkciju G1 (Radijusi zaobljenja R10 i zakošenja 10/45o programirati pomoću funkcija RND i CHF) Prstenasti žljeb isprogramirati pomoću poznatih koordinata centra kruga (centar kruga definisati u apsolutnom sistemu).

VEŽBA GL 03b Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti program i definisati krug tako što se centar kruga zadaje inkrementalno u odnosu na početnu tačku.

VEŽBA GL 03c Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti način programiranja kruga, poznate su početna i krajnja tačka i radijus kruga (obratiti pažnju na ograničenje ovog načina definisanja kruga).

VEŽBA GL 03d Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti način programiranja kruga, poznate su početna i krajnja tačka i ugao koji je zahvaćen kružnim lukom (obratiti pažnju na ograničenje ovog načina definisanja kruga).

VEŽBA GL 03e Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti način programiranja kruga, poznate su početna tačka, kordinate centra kruga u apsolutnom sistenu i ugao koji je zahvaćen kružnim lukom (obratiti pažnju na ograničenje ovog načina definisanja kruga).

VEŽBA GL 03f Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti način programiranja kruga, poznate su početna tačka, inkrementalno rastojanje od početne tačke do centra kruga i ugao koji je zahvaćen kružnim lukom (obratiti pažnju na ograničenje ovog načina definisanja kruga)



- 50 -


Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X25 Za obradu spoljašnje konture koristiti vretenasto glodalo Φ10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.2 u magacinu alata. Raditi sa n=1100o/min i brzinom pomoćnog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomoćnog kretanja na 150mm/min Za obradu „smeška“ koristiti vretenasto glodalo Φ6. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.3 u magacinu alata.



- 51 -

Raditi sa n=1600o/min i brzinom pomoćnog kretanja 250mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomoćnog kretanja na 150mm/min Za obradu spoljašnje konture koristiti samo funkciju G1 (Radijusi zaobljenja R10 RNDM) Prstenasti žljeb isprogramirati pomoću poznatih koordinata centra kruga (centar kruga definisati u apsolutnom sistemu). Prvo “oko” zabušiti pozicioniranjem u apsolutnom sistemu, a za drugo iskoristiti mogućnot inkrementalnog pomeranja samo po jednoj osi. “Usta” isprogramirat koristeći polarne koordinate.

VEŽBA GL 04b Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti program koristeći različite mogućnosti definisanja krugova.



- 52 -


Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X25 Za obradu spoljašnje konture koristiti vretenasto glodalo Φ40. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.1 u magacinu alata. Raditi sa n=800o/min i brzinom pomoćnog kretanja 300mm/min. Za obradu rupe R15 i R10 koristiti vretenasto glodalo Φ10. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.2 u magacinu alata.



- 53 -

Raditi sa n=1100/min i brzinom pomoćnog kretanja 400mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomoćnog kretanja na 150mm/min Za obradu spoljašnje konture osmislii najjednostavniji način programiranja kružnih lukova. Krugove R10 i R15 programirati po sopstvenoj želji.

VEŽBA GL 05b Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti program koristeći različite mogućnosti definisanja krugova.



- 54 -


− program − program proveriti simulacijom i pomoću 3D-View Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X25 Za obradu „srca“ koristiti vretenasto glodalo Φ3. Ovo glodalo je postavljeno na mestu br.5 u magacinu alata. Raditi sa n=3000o/min i brzinom pomoćnog kretanja 300mm/min, pri prodiranju glodala u materijal po Z osi smanjiti brzinu pomoćnog kretanja na 100mm/min Za obradu “srca” osmislii najjednostavniji način programiranja kružnih lukova. Napraviti novu varijantu programa (COPY - PASTE) pa izmenuti program koristeći različite mogućnosti definisanja krugova.



- 55 -


− program − program proveriti simulacijom i pomoću 3D-View Ako se zna: Dimenzije pripremka 60x70X25 Za grubu obradu dela spoljašnje konture (R16 i R25) koristiti čeono glodalo Φ40. Ostaviti 1 mm po konturi dodtak za finu obradu. Glodalo je postavljeno na mestu br.1 u magacinu alata. Raditi sa n=800o/min i brzinom pomoćnog kretanja 300mm/min



- 56 -

Za finu obradu spoljašnje konture koristiti vretenasto glodalo Φ10. Osmislii najjednostavniji način programiranja. Raditi sa n=1100o/min i brzinom pomoćnog kretanja 400mm/min Istim glodalom obraditi i rupu Φ20, smanjiti brzinu pomoćnog kretanja pri prodiranju. Tri žljeba obraditi glodalom Φ6, koje se nalazi na mestu br.4 u magacinu alata. Raditi sa n=1600o/min i brzinom pomoćnog kretanja 250mm/min Rupu Φ3 obraditi glodalom Φ3, koja se nalazi na mestu br.5, n=3000o/min a F=150



- 57 -

LITERATURA

− Software Description EMCO WinNC SINUMERIK 810D/840D Turning, EMCO − Machine Description Emco Concept Turn 55, EMCO − Teachers Guide Emco Concept Turn 55, SINUMERIK 810D/840D Turning, EMCO − Materijal sa obuke EMCO WinNC SINUMERIK 810D/840D Turning, 1. Tehnička škola Tesla,

Zagreb Dipl ing Ivo Slade − Software Description EMCO WinNC SINUMERIK 810D/840D Milling, EMCO − Machine Description Emco Concept Mill 55, EMCO − Teachers Guide Emco Concept Mill 55, SINUMERIK 810D/840D Mill, EMCO − Materijal sa obuke EMCO WinNC SINUMERIK 810D/840D Mill, 1. Tehnička škola Tesla, Zagreb,

Dipl ing Ivo Slade − Grundlagen über numerisch gesterte Werkzeugmaschinen (CNC), Programmierung nach ISO und

SINUMERIK 840D, BOHMANN − The CNC Workbook, An Introduction to Computer Numerical Control, Frank Nanfara, Toni Uccello,

Derek Murphy

program iran je

Documents