proizvodnja jagode- zasticeni prostor

7/30/2019 Proizvodnja Jagode- Zasticeni Prostor

1/49

mr Jasminka Milivojevi

Poljoprivredni fakultet - Zemun

Proizvodnja jagode u zatienom

prostoru


2/49

Znaaj jagode u okviru voarskeproizvodnje

Ukupna svetska proizv.preko 3. 617.000 t Najvei svetski proizvoa jagode je Kina (1.957 000 t), a zatim slede

SAD (1.053 280t), neke Evropske zemlje: panija (295.000), Ruskafederacija (217.000), Poljska (180.000), Turska (160.000),Italija(147.049) .

Hrvatska poveava proizvodne povrine poslednjih 5-6 godina. Srbija - 30.000 do 35.000 t(2007) proizvodnja je niska sa vrlo niskim

prosenim prinosima po jed. povrine (3,7 5,5 t/ha), koji ukazuju na njenekstenzivan karakter.

* U proloj godini su zabeleeni prvi primeri izvoza jagode na strana trita,

prvenstveno u Rusiju i bive sovjetske republike. Vansezonski uvoz svee jagode!

Razlozi stagniranja proizvodnje jagode u naoj zemlji su:- Primena zastarelog sortimenta;

- Kori

enje nekvalitetnog sadnog materijala poreklom iz rodnih zasada;- Primena zastarele tehnologije gajenja.


3/49

- Upotreba kvalitetnog sadnog materijala

- Dinamina promena sortimenta- Unapreenje tehnologije gajenja:

Osnovni preduslovi intenziviranja proizvodnje:

Novi sistemi gajenjaNovi sistemi gajenja -- hidroponski naindroponski naingajenjagajenja uz korienjeuz korienje razliitih supstrata irazliitih supstrata i

kombinacijakombinacija ubriva sa namenomubriva sa namenom

ostvarivanja visokih prinosa na malimostvarivanja visokih prinosa na malimpovrinama.povrinama.

Vansezonska proizvodnjaVansezonska proizvodnjajagodejagode uuzazatientienomomprostorprostoruu

Gajenje na zemljitu unutarobjekta obavezna primenasintetikih maleva i sistema

za navodnjavanje!


4/49

Izbor sadnicaKvalitetan, sortno ist i zdravstveno ispravan sadni

materijal je osnovni preduslov uspene proizvodnje jagode.


5/49

Trebalo bi da je u upotrebi bezvirusni sadni materijalnezaraenpatogenima, koji se proizvodi u okviru programa kontrolisane

proizvodnje, oznaenim kao program certificiranja.


6/49

Matini zasad jagode - Ferrara

Proizvodnja traje samo jednugodinu; 50-80ivia / m2


7/49

Kategorizacija sadnica jagode

Rashlaene /frigo/ sadnice (uvaju se u hladnjai na -2oC obavezno 25 dana zbogjarovizacije, maksimalno do 10 mes.)

A++ prenik korena na sredini vei od 15 mm, duina ila iznad 12 cm

A+ 12 15 mm , duina ila 12 cm A 8 11 mm , duina ila 10 cm

A - 6 8 mm, duina ila do 8 cm

ivi proizveden ustandardnom matinjaku mora

biti sve, zdrav, dobro razvijensa centralnim pupoljkom, lisnomrozetom od najmanje 3 lista idobro razvijenim korenom (du.

vee od 8 cm).


8/49

Frigo konzervisane sadnice jagode


9/49

Kontejnerske sadnice:proizvode se u matinom zasadu podignutombezvirusnim sadnim materijalom. Odvajaju se od matine biljke u julu, vade i

presa

uju u stiroporske saksijice (kontejnere) napunjene humusnim,sterilisanim supstratom i unose u plastenike ili staklenike.

Ciklus proizv. ovih sadnica u plasteniku traje 2-3 meseca (za to vreme

obrazuju min. 5-6 dobro razvijenih listova i dostignu prenik od 13-17mm).U

hlaenom skladitu na -2oC mogu se uvati 5-10 meseci do momenta sadnje.

Koriste se za sadnju u plastenicima i staklenicima, za vansezonsku

proizvodnju jagode.

U zavisnosti od veliine kontejnera razlikuju se 2 tipa sadnica:

- Minitray (veliina rupa u stiroporu = 5 x 5 cm)

- Trayplant (vee posudice = 9 x 7 cm)


10/49

Proizvodnja kontejnerskihsadnica jagode


11/49

Izbor sorti Bez kvalitetne visokoproduktivne sorte nema ni uspene proizvodnje jagode.

Veina oplemenjivakih programa ima za cilj PROIRENJE SEZONEGAJENJA JAGODE, koje se omoguuje stvaranjem vrlo ranih sorti (ChandleriCamarosa iz Kalifornije; Clery, Alba i Miss iz Italije) i kasnih sorti po vremenuzrenja (Florence i Pandora iz East Mallinga), kao i uvoenjem u proizvodnju

stalnoraajuih sorti (Diamante, Selva i Seascape iz Kalifornije; Evita,Everest i Flamenco iz Velike Britanije).

Neophodno je pratiti izmene sortimenta jagode u svetu i introdukcijom

najboljih sorti razli

itog vremena zrenja oboga

ivati svoje zasade sa ciljem toboljeg i ravnomernijeg snabdevanja trita.

U kreiranju sortimenta vrlo je vano podjednako zadovoljiti intereseproizvoaa, trita i preraivaa.


12/49

Sorta stvorena u Holandiji.

Ranog je vremena zrenja.- Visoke je rodnosti, ali sa izraenim

variranjem u prinosu (500-1000g/bok.).

Zahteva optimalne spoljanje uslove zasvoj razvoj!

Koristi se u oplemenjivakim

programima kao poetni roditelj, zbogodlinog kvaliteta ploda.

Elsanta


13/49

Madlen

Italijanska sorta stvorena u Ferrari.

Odlikuje se veoma snanim bokorom ivisokom produktivnou.

Srednje rana je sorta po vremenu zrenjasa krupnim plodovima pravilnog,

izdueno-konusnog oblika, dobrih

organolepti

kih osobina.


14/49

Clery

Italijanska sorta stvorena 2002.god.

Odlikuje se visokom komercijalnom

vrednou baziranoj na izuzetnoj kombinacijiranostasnosti i atraktivnosti ploda!

Sklona je dvorodnosti!

Niske je produktivnosti(500-600 g/bok.)


15/49

AROSA Queen Elisa

Pogodna za industrijsku preradu!

Visoke je produktivnosti i

ranog vremena zrenja !!!


16/49

ANTEA


17/49

0

200

400

600

8001000

1200

Patty

Que

enElis

aMiss

Clery

Eva

Dora

Elsa

nta

g/bokoru

Rodnost ispitivanih sorti jagode

SortaMasa

ploda(g)

Duinaploda(mm)

irinaploda(mm)

Indeksoblikaploda

Duinapeteljke

(cm)

Patty 36,2 45,4 46,6 0,98 3,31

Queen Elisa 33,3 45,2 43,2 1,05 4,48

Miss 28,0 49,4 47,1 1,05 4,78Clery 22,9 47,2 42,9 1,10 5,41

Eva 35,1 48,6 45,3 1,08 4,35

Dora 33,9 44,7 43,0 1,05 2,94

Elsanta 26,5 43,2 42,2 1,03 4,49

Masa ploda Duina ploda irina plodaTretmanLSD 0,05 LSD 0,01 LSD 0,05 LSD 0,01 LSD 0,05 LSD 0,01

Sorta 2,69 3,74 2,39 3,32 2,38 3,31

Fizi

ke osobine ploda sorti jagode

Dora


18/49

Sistemi gajenja jagode u zatienom

prostoru


19/49

Kvalitetna jagoda se ne moe proizvesti na tradicionalan nain, meutim i unovopodignutim savremenim zasadima proizvoai jo uvek ne vladaju u

potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja!!!

Sorta, tip zatienog prostora i grejanje su glavni faktori za postizanjerane i vansezonske proizvodnje;

Regulacija mikroklimatskih uslova unutar objekta;

Grejanje moe biti u cilju zatite od niskih temperatura ili u cilju stvaranjapovoljne klime za razvoj i plodonoenje biljke;

Regulacija svetlosnih uslova ukljuuje upravljanje intenzitetom svetlosti,odnosom direktne i difuzne svetlosti i kvalitetom svetlosti spektralnimsastavom;

Predviditi poloaj opreme (kapljai, cevi za grejanje, potpora za listove icvasti, misteri i dodatno osvetljenje).

Pravila koja treba potovati:


20/49

Gajenje jagode u zatienom prostoru

Staklenici

Plastenici

Niski PE tuneli KlasiniPredstavljaju specijalne graevinske

objekte prekrivene transparentnim

materijalom, koji proputajui dnevno

svetlo omoguavaju intenzivno gajenje

tokom cele god. u viegodinjem

vremenskom periodu.

9Plastenici i operacije vezane za kontejnersku proizvodnju u njima deklariu sekao intenzivna poljoprivreda;

9 Uspenost primene razliitih sistema hidroponskog uzgoja u zatienomprostoru zavisi od: veliine kontejnera, fizikih i hemijskih osobina supstrata,metode primene ubriva sa adekvatnim dozama, kao i primenjenog naina

navodnjavanja, trajanja i normi zalivanja.


21/49

45 ha hidroponskog uzgoja jagode - Huelva


22/49

Visoka je investicija, programirana je primena svih mera, ali je i skup proizvod!

P i 9 12 kg/m2


23/49

Proizvodnja jagode u supstratu na platformama visine 1,1 m.

Plastenik dimenzija: 8m x 50m = 400 m2

Cena investicije: 32,9 eura/m2

Ukljuuje: pocinkovanu konstrukciju, dvostruku foliju, mreu za zasenu, nosae,agrotekstil podlogu, supstrat, sadnice i sistem za navodnjavanje.

Prinos: 9-12 kg/m2


24/49

Krajem novembra biljke se pokrivaju termozatitnom

agril ili lutrasil tkaninom, kako bi se zatitile od tetnoguticaja niskih zimskih temperatura.


25/49

Proizvodnja jagode u vreama sa supstratom na podu plastenika.

Plastenik dimenzija: 8m x 50m = 400 m2

Cena investicije: 24,2 eura/m2

Ukljuuje: pocinkovanu konstrukciju, dvostruku foliju, mreu za zasenu, agrotekstilpodlogu, supstrat, sadnice i sistem za navodnjavanje.

Prinos: 7-8 kg/m2


26/49

Sorta Elsanta gajena u saksijama (po 5 bilj.) na viseim konzolama

sa cevima za zagrevanje.


27/49


28/49

Gajenje jagode u kontejnerima (po 3 biljkena visini od 150cm. - Belgija

Sorta: Selva

Prinos: 6-7 kg/m2


29/49

VERTIKALNI UZGOJ JAGODE AGROSERVIS, KOCELJEVA

Specijalna

eli

no aluminijumska konstrukcija: Visina 3,8m irina:7,4m i Duina: 30m

Lo primer?!


30/49

Specijalno dizajnirane stiroporskesaksije se pune supstratom (5,5 l) i unjih se sade po 4 biljke.

Po 9 saksija se postavlja pod uglomod 45o na stubove nosae.

Rastojanje izmeu redova 1m.

Rastojanje izmeu stubova u

redu 0,8m.Gustina sklopa je 36 bilj./m2

Sadnja je obavljena u avgustu2005.godine


31/49

CIK CAK raspored stubova

Izgled biljaka u februaru2006. god.

Sistem za navodnjavanje kap

po kap instaliran iznad redova nedostatak!


32/49

NEDOSTACI!!!

Dominacija vrha!

Izduivanje cvetnih i lisnih drki

I l d l d t El t i ih k ij


33/49

Izgled plodova sorte Elsanta iz donjih saksija

Izgled plodova sorte Elsanta iz vrnih saksija

Neophodno je teiti njegovoj modifikaciji u smislu smanjenja broja saksija


34/49

Bari

Dimenzije plastenika su poveane: 24m x 8m x 4,8m

Smanjen je broj redova na 6, rastojanje izmeu red. je 140 cm

Neophodno je teiti njegovoj modifikaciji u smislu smanjenja broja saksija(biljaka) po jedinici povrine i obezbeivanja jednakih mikroklimatskih uslova uproizvodnom prostoru biljaka, to je mogue ostvariti poveanjem zapremineobjekta ili postavljanjem kontejnera (saksija, vrea) u jednoj ravni, ime bi se

znatno poveala i ujednaila produktivnost gajene sorte jagode uz istovremenopoboljanje kvaliteta ploda.


35/49

Rishel-ov plastenik povrine 700 m2 - Belegi


36/49

Preduslovi uspenog gajenja jagode u plasteniku

Zasena Dopunsko osvetljenje

Grejanje

Opraivanje bumbarima


37/49

Oroavanje U periodu 11 do 16 h ako je vlanost vazduha

manja od 60 %, a temperatura vea od 28 C Biljke ne smeju biti vlane kada padne no

Svakih 30 min u trajanju 5-15 min

Skupljanje drenirane vode

Ventilacija

Kontrola relativnevlanosti vazduhai supstrata unutar

objekta


38/49


39/49

U unutranjosti plastenika se postie via temperatura sa manjim dnevnimkolebanjima, bolje se odrava vlanost zemljita, a time se obezbeuje ranije

kretanje vegetacije, bujniji porast bokora, bolje zametanje plodova, vei prinos za30-40%, a sazrevanje plodova je ranije za 20 i vie dana, to znaajno utie narentabilnost proizvodnje.

Zdrueni usevi - Italija


40/49

Zdrueni usevi Italija

Ni ki PE t li


41/49

Niski PE tuneliNoviji je nain intenzivne proizvodnje sa smanjenim rizikom od izmrzavanja,

a investiciona ulaganja su manja i mogu se otplatiti ve posle I godine gajenjajagode.

Niski PE tuneli

panija - Huelva

Rumenka


42/49

Nega zasada jagode

Radovi posle sadnje

Nega u rodnim zasadimaZakidanje stolona

Zakidanje cvasti


43/49

Navodnjavanje sistemom kap po kap

Prednosti su: ekonomi

no troenje vode, ravnomerno kvaenje zemljita uzoni korena, ne kvasi se bokor i time se smanjuje pojava oboljenja i truljenjeplodova i omoguava ubrenje vodotopivim ubrivima fertigacija.

Izbor vodorastvorljivih ubriva


44/49

Izbor vodorastvorljivih ubrivarenomiranih proizvoaa

Birati formulacije ubrivau skladu sa fenofazama

razvoja jagode

starter


45/49

Polyfeed 11:44:11 + meVodorastvorlj. kompleksno mineralnoubrivo u kristalnoj formi. Pospeuje

ukorenjavanje jagode, kao i obnavljanje

aktivnosti korenovog sistema.

Polyfeed 20:20:20 + meKompleksno mineralno ubrivo u kristalnoj

formi, koje se koristi kao stimulans

vegetativnog porasta u redovnoj ishranijagode fertigacijom.

Polyfeed 16:8:32+2MgO+meObogaeno Mg i me. Koristi se

tokom fenofaza porasta isazrevanja plodova.

Multi K Mg 12:0:43+2MgOKalijum nitrat i Mg

Granulisana forma se primenjuje ustartnom ubrenju jagode, a

kristalna formaputem sistema zanavodnjavanje ili folijarno.

Multi Cal 15,5:0:0+26,5CaOKalcijum nitrat

Preporuuje se redovna aplikacijana poetku cvetanja u komb. sa

Mg i u u fazama rasta isazrevanja plodova

ili 17:10:27 ili 11:11:33


46/49

Berba plodova jagode

PAKOVANJE PLODOVA


47/49

PAKOVANJE PLODOVA

Novi standardi u pogledutrinosti, naina pakovanja i niza

prateih elemenata u distribuciji iprodaji, su istovremeno i uslov zanae pojavljivanje u ponudi nastranim tritima.


48/49


49/49

Oktobar 2005. god.

KRAJNJI CILJ !!!!

I NAA ANSA !!!!

proizvodnja jagode- zasticeni prostor

Documents