Prof. dr Mihailo NikoliPRIRUNIK ZA PROIZVODNJUUMSKE JAGODEU saradnji saFONDOM ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDEOPTINE IVANJICA2011.

UVOD umska jagoda (Fragaria vesca) je veoma cenjena vrsta voa, izuzetnih hranljivih i lekovitih osobina kako ploda tako i lista i korena. Proizvodi od umske jagode su deficitarni kako na domaem tako i na ino tritu.

Jedna od najkvalitetnijih i najotpornijih sorti umske jagode je Regina koja je poreklom sa Alpa. Vie od 100 godina veliki broj selekcionera je radio na njenom usavravanju i sada predstavlja standard i osnovu u proizvodnji umske jagode u Evropi. Proizvodnja je zastupljena u paniji, Italiji, Poljskoj, Engleskoji Francuskoj ali iskljuivo kao svea za lokalno trite. Sadi se kao zelena kontejnerska sadnica poev od februara pa ak do novembra meseca. Spada u grupu stalnoraajuih jagoda i daje konstantne prinose ime omoguava viemesene prihode proizvodjaima. Odlikuje se ranim poetkom berbe odnosno od maja meseca pa sve do novembra tj. prvih veih mrazeva i snega. Zasaene tokom leta ve nakon 30 dana poinju sa plodonoenjem i stalnim i obilnim prinosima. Poseduje veliku prirodnu otpornost na sve bolesti ali i tetoine naroito na nadmorskim visinama preko 600 m pa zahteva minimum zatite. Ove karakteristike omoguavaju da se lako gaji i da podnosi razliite uslove gajenja ali i da se moe odlino uzgajati u organskoj proizvodnji. Plodovi su joj atraktivnog izgleda, prijatnog slatko-nakiselog ukusa sa veoma izraenom mirisnom aromom.

Karakteristike stalnoraajue umske jagode Regina ine je izuzetno perspektivnom vonom vrstom koju treba omasoviti u brdsko planinskim predelima koji ve imaju tradiciju u gajenju jagodstog voa kao to je Ivanjica.

AGROEKOLOKI USLOVI ZA PODIZANJE ZASADA UMSKE JAGODE Presudan uticaj na rastenje, razvie i plodonoenje umske jagode, pored njenih naslednih osobina i primenjene agrotehnike, imaju i klimatski uslovi.

Svetlost znaajno utie na razvoj bokora, prinos i kvalitet plodova umske jagode. S toga je potrebno gajiti je u podrujima sa velikim brojem sunanih dana i prohladnih noi.

Poto je umska jagoda biljka niskog porasta kao takva je tokom zimskog perioda zatiena snenim pokrivaem. U takvim uslovima ona moe da podnese i do 35oC, dok u sluaju golomrazice izmrzava na -20 oC.

Pozni proleni mrazevi mogu otetiti cvetne pupoljke, otvorene cvetove, zametnute plodove, pa ak i plodove u prvim fazama razvitka. U sluaju ovih eventualnih mrazeva valja pripremiti agril foliju i prekriti zasad dok traju mrazevi.

Visoke temperature e uticati na smanjenje vlage u zemljitu ali i na smanjenje obima cvetanja tokom letnjih dana ali e sa padom temperature intezivirati cvetanje a time i plodonoenje sve do kasne jeseni.

Potreba umske jagode za velikom koliinom vode u toku vegetacije uslovljena je relativno plitkim korenovim sistemom, velikom lisnom masom (sa velikim brojem generacija listova) i nainom gajenja.

Za uspenu i ekonominu proizvodnju umske jagode zemljite predstavlja jedan od primarnih inilaca i zbog toga pravilnim izboru zemljita treba posvetiti posebnu panju.

umska jagoda najbolje uspeva na plodnim, rastresitim, propusnim i humusnim zemljitima (sa vie od 4% humusa). Reakcija zemljita treba da bude blago kisela, sa optimalnom pH vrednosti od 5,0 do 6,5.

Najpovoljniji prirodni uslovi za gajenje umske jagode su brdsko-planinska podrucja preko 500 m n.v. odnosno podruja gde prirodno vegetiraju divlji predstavnici umske jagode.

Za zasnivanje zasada umske jagode potrebno je koristiti otvorene i blago nagnute terene (2-5o) sa ciljem spreavanja spiranja zemljita, akumulacije hladnog vazduha i suvine vode.

Sa odabranih parcela potrebno je uzeti uzorke zemljita za analize na prisustvo humusa i najvanijih biogenih elemenata, kao i sadraja krea i kiselosti zemljita. Uzorak se uzima na svakih 30 ari povrine do dubine od 30 cm. Na bazi izvrenih analiza u ovlaenim ustanovama, struna lica e dati preporuke kako pripremiti zemljite za sadnju umske jagode (nain ubrenja i norme ubriva).

TEHNOLOGIJA PODIZANJA ZASADA UMSKE JAGODE Priprema zemljita za sadnju Priprema zemljita za podizanje zasada umske jagode sastoji se u ureenju parcele, unitavanju korova, popravci osobina zemljita (meliorativnom ubrenju) i neposrednoj pripremi za sadnju.

Zemljite zakorovljeno viegodinjim korovima (zubaa, pirevina, palamida i dr.) potrebno je pre sadnje jagode osloboditi njihovog prisustva. Korovi se mogu unitavati unakrsnim oranjem zemljita na dubini od 10-15 cm i detaljnim ienjem zemljita od njihovih ostataka, ili prskanjem totalnim herbicidima sa sisteminim dejstvom: Clinic, Raundap, Glifosav i Cidokor (6-12 l/ha) najmanje mesec dana pre oranja. Nakon tretiranja herbicidima, tokom 15 do 20 dana nastupa njihovo suenje i posle toga se moe pristupiti oranju.

Da bi se poboljale fiziko-hemijske osobine zemljita, potrebno je poveati sadraj humusa, a esto i sadraj vanih elemenata fosfora i kalijuma. Koliine ubriva koje treba dodati uglavnom zavise od tipa, strukture i plodnosti zemljita, kao i od rezultata prethodno uraene agrohemijske analize zemljita. Ukoliko se ustanove odstupanja od optimalnog nivoa sadraja humusa (34%), lako pristupanog fosfora P2O5 (810 mg/100g vazduno suvog zemljita) i lako pristupanog kalijuma K2O (1820 mg/100g vazduno suvog zemljita), pre rigolovanja neophodno je unoenje organskih i mineralnih ubriva.

U zavisnosti od osobina i plodnosti zemljita, koliine unetih organskih ubriva kreu se od 30 do 50 t/ha zgorelog goveeg ili ovijeg stajnjaka. Pored organskih ubriva u zemljite treba uneti i 800-1000 kg/ha kompleksnog mineralnog ubriva NPK (10:12:26 + 3% MgO ili 7:14:21), odnosno 400-600 kg/ha ubriva Yara Milla Complex (12:11:18 + MgO + mikroelementi.) koje je 100% iskoristivo i koje ne menja pH vrednost zemljita.

Poto se koren umske jagode razvija plitko dovoljno je obradu u fazi pripreme zemljita obaviti na dubini 20-25 cm. Nakon toga sledi fina priprema zemljita za sadnju tj. sitnjenje i ravnanje zemljita pomou freza.

Izbor sadnica

Kvalitetan, sortno ist i zdravstveno ispravan sadni materijal je jedan od osnovnih preduslova uspene proizvodnje jagode.

Sadnica umske jagode proizvedena u rasdniku mora biti zdrava, svea, dobro razvijena sa ouvanim centralnim pupoljkom, lisnom rozetom od najmanje 3 listia i dobro razvijenim korenom. Kontejnerske sadnice proizvode se u plastinim ili stiroporskim kontejnerima napunjenim humusnim sterilisanim supstratom. Ciklus proizvodnje ovih sadnica traje 3 do 4 meseca, nakon ega su spremne za sadnju na otvoreno polje. U prednosti su u odnosu na ostale kategorije sadnica jer se ivii ukorenjeni u hranljivom suspstratu lake primaju i korenov sistem im brzo postaje aktivan.

Za podizanje novih zasada treba koristiti sadnice kategorije standardne (evropska oznaka CAC) to je i jedini sadni materijal koji se moe nai na tritu u ovom momentu.

Kontejnerske sadnice

Kontejnerske sadniceIzbor sistema gajenja Sistem gajenja neke vone vrste pa i umske jagode treba da omogui maksimalno ispoljavanje njenih genetskih kapaciteta u cilju postizanja visokih prinosa traenog kvaliteta. Najzastupljeniji sistem gajenja jagode je gajenje na polietilenskim folijama (PE folije) sa gredicama.

Polietilenske folije, uzdignute gredice i sistem za navodnjavanje kap po kap su osnovne komponente sistema i moraju se zajedno posmatrati ukoliko se eli postii optimalni nivo uspeha.

Za gajenje jagode na polietilenskoj foliji zemljite treba da bude ravno ili blagog nagiba i dobro pripremljeno. Zato pre postavljanja folije zemljite treba naubriti, uzorati, dobro usitniti, poravnati i napraviti gredice irine 40 - 60 cm i minimalne visine 10 cm, koje se zastiru folijom. irina gredice zavisi od toga da li e se sadnja obavljati u jedan ili dva reda, kao i od raspoloive mehanizacije. Pri jednorednoj sadnji ivie treba saditi po sredini gredice na rastojanju 25 do 30 cm. Kada se sadnja obavlja u dva reda, rastojanje izmeu njih treba da iznosi 40 do 50 cm, a izmeu ivia u redu oko 35cm. Rastojanje izmeu gredica iznosi oko 40 cm (za runo odravanje) ili 90 do 100 cm (za mehanizovanu obradu).

Popreni presek gredice: jedan red (3 kom/m) i dva reda (4 kom/m)

Postavljanje folije se moe vriti runo ili pomou traktorskog prikljunog ureaja, to je bre i omoguuje bolje prijanjanje folije uz zemljite. Danas je najvie u upotrebi polietilenska folija irine 120 cm na kojoj se bue odgovarajui otvori. Debljina mal folije moe biti razliita (proseno 25 do 30 mikrona.). Osim debljine, na trajnost folije utiu i nain postavljanja, nain buenja otvora za sadnju, klimatski uslovi, kao i nain postupanja sa njom u toku odravanja zasada.

Formiranje gredice i postavljanje folije obavlja se neposredno pred sadnju (najvie dan-dva) najee uz pomo posebne maine koja istovremeno formira gredicu, postavlja cevi za navodnjavanje (jednu ili dve paralelne), iri foliju i nagre zemlju na ivicu folije. Potrebno je voditi rauna da folija bude dobro zategnuta i svuda nalee na zemlju da nebi ostajali vazduni epovi koji kasnije prouzrokuju suenje biljaka ili pak predstavljaju mesta za sakupljanje mieva a za njima i zmija. Crna polietilenska folija predstavlja standard meu proizvoaima irom sveta, ali je specijalizovana i primena drugih obojenih plastinih materijala (srebrno-braon, bela, zelena i providna folija). Prednosti primene crne polietilenske folije u gajenju jagode se ogledaju u njenom povoljnom uticaju na toplotni i vodni reim zemljita, spreavanje razvoja korova, poveanje rasta bokora i prinosa do 35%, ranije sazrevanje plodova za 3-6 dana, kao i smanjenje truljenja i poboljanje kvaliteta plodova.

Srebrno - braon folija takoe ne proputa svetlost zahvaljujui braon boji nalija, dok srebrna boja lica pokazuje i repelentno dejstvo reflektujui difuznu svetlost ime doprinosi smanjenju napada insekata. To je i iskorieno u sistemima integralne zatite jagode (IPM).

Pomenuti uticaji razliito obojenih polietilenskih folija prvenstveno nastaju usled njihovih optikih osobina i injenice da folija spreava evaporaciju, regulie temperaturu zemljita, doprinosi ouvanju fizike strukture zemljita, smanjenju razvoja korova i sveobuhvatno poboljanju fitosanitarnih uslova u proizvodnji jagode.

Noviji nain intenziviranja proizvodnje pri gajenju umske jagode na gredicama prekrivenim folijom predstavlja upotreba niskih polietilenskih tunela, ime se smanjuje rizik od izmrzavanja pod uticajem poznih prolenih mrazeva. Ovaj nain gajenja sastoji se u postavljanju polukrunih konstrukcija (od plastike ili metala) iznad gredica, na rastojanju od 1 do 3m. Konstrukcije se prekrivaju prozranim belim UV stabiliziranim folijama. Na donjoj slici se moe videti da u severoistonoj Bosni (oko elia) za konstrukciju koriste pruteve od bagremca, jedne biljke koja kao bun raste pored Save.

Folija se privruje ukopavanjem u zemlju sa jedne strane reda, dok druga strana folije ostaje slobodna za podizanje po potrebi. Fiksiranje folije preko polukrunih konstrukcija se postie tako to se stavljaju pritiskivai.

Tuneli su najee iroki 80-120 cm (ako prekrivaju gredice sa dvorednim sistemom sadnje), a visina im je oko 60 cm. Duina ovih tunela zavisi od duine redova. Rastojanje izmeu redova treba da bude podeeno prema veliini i obliku tunela.

Kod umske jagode folija se navlai na konstrukcije u martu i aprilu. Doprinos niskih polietilenskih tunela se ogleda i u pozitivnom uticaju na ranije zrenje plodova za 7 do 10 dana nego na otvorenom polju, produenom jesenjem branju kao i boljem kvalitetu plodova to se direktno odraava i na trinu cenu.

Sadnja umske jagode Najbolji period za sadnju umske jagode je april i maj mesec i ve poetkom juna se poinje sa ubiranjem plodova koje traje do kasane jeseni.

Najbolji prijem se postie ako se sadnice odmah po dopremanju zasade na stalnom mestu. Prethodno je potrebno izvriti pripremu sadnica, oteene ili suve listove treba odstraniti, pregledati korenov vrat i centralni pupoljak, a ukoliko je korenov sistem dobro razvijen pristupiti sadnji.

Najbolje je saditi kada je vreme oblano, a pripremljeno zemljite umereno vlano. Sadnja se obavlja runo u prethodno napravljenim otvorima na foliji i pri sadnji treba voditi rauna da se ivii posade na pravoj dubini (do nivoa korenovog vrata) i da im se ile ravnomerno rasporede u zemljitu.. Zatim se obema rukama zemljite oko biljke dobro sabije ime se obezbeuje dobar kontakt ila sa zemljitem. Posle obavljene sadnje ivie treba redovno zalivati.

Ukoliko je u momentu letnje sadnje zemljite suvo a spoljne temperature visoke potrebno je ukljuiti sistem za navodnjavanje dan ranije i natopiti zemljite vodom kako bi prijem sadnica bio bolji. Letnja sadnja jagode na gredicama prekrivenim polietilenskom folijom podrazumeva obavezno postavljanje sistema za navodnjavanje kap po kap. U gajenju umske jagode na foliji ovo je jedino prihvatljiv sistem navodnjavanja i instalira se ispod folije, pa su gubici vlage skoro zanemarljivi.

Nega zasada umske jagode Nega jagode gajene na polietilenskoj foliji sastoji se u odravanju zemljinog prostora izmeu gredica, ubrenju fertigacijom (kroz sistem za navodnjavanje) i dodatnom ishranom preko lia (folijarno), navodnjavanju, zatiti od prouzrokovaa bolesti i tetoina, uklanjanju korova i starog lia.

Odravanje zemljita Odravanje zemljita u zasadu jagode sa folijom obavlja se na nekoliko naina: obradom, maliranjem i ree, u izuzetnim situacijama, uz pomo herbicida.

Obrada prostora izmeu dve gredice sa folijom obavlja se uglavnom runo (motikom ili plevljenjem), vrlo oprezno da se folija ne oteti. Male rune freze koriste se kada je vee rastojanje izmeu folija i sa dodatnim oprezom, mada je najjednostavniji nacin koenje rotacionim kosaicama za koenje dvorita

Herbicidi se u ovoj proizvodnji koriste iskljuivo u meurednom prostoru kada je zemljite raskvaeno i ne moe se runo obraivati. U praksi se uglavnom koriste herbicidi protiv nicanja korova (Simazin, Devrinol i dr. u koliini 3 -8 kg/ha) uglavnom krajem zime po otapanju snega, zatim kontaktni herbicidi Reglon, Gramokson, Basta i dr u koliini 4-6 l/ha uz paljivu primenu kako ne bi bilo veih oteenja na listovima umske jagode.

U zasadima umske jagode na polietilenskoj foliji uspeno se mogu koristiti selektivni herbicidi za unitavanje uskolisnih korova Fusilade forte, Galant super, Select super i dr. u koliini 0,8 2,4 l/ha uz strogo potovanje preporuenih mera opreza i vremena primene.

Pri gajenju umske jagode na gredicama, pored redovne obrade zemljinog prostora izmeu folija, preporuuje se i zastiranje organskim malevima. Kao materijal za zastiranje moe se upotrebiti penina i raena slama, seno slabijeg kvaliteta, usitnjena kukuruzovina, pleva, strugotina od etinara ili drugi podesan materijal. Koji materijal e se upotrebiti zavisi od mogunosti njegove nabavke i cene. Debljina sloja za zastiranje treba da bude oko 5 cm. Jedna bala penine slame moe da zastre oko 15 do 20 meara dunih meurednog prostora jagode irine oko 40 do 50 cm. Svrha zastiranja se ogleda u tome da se sprei porast korova, stvaranje pokorice na povrini i gubitak vlage iz zemljita isparavanjem, da se sprei prljanje i truljenje plodova za vreme pljuskovitih padavina kako bi se dobili isti i intenzivno obojeni plodovi. Maliranje meuprostora se obavlja u toku samog cvetanja ili po precvetavanju umske jagode, a kasnije po zavretku berbe truljenjem mal materijala obezbeuje se unoenje organske materije u zemljite.

ubrenje umske jagode Za postizanje visokih i redovnih prinosa umska jagoda zahteva dodatno ubrenje organskim i mineralnim ubrivima. Osnovni principi pri izboru ubriva i odreivanju reima ubrenja odnose se na plodnost zemljita i pristupanost hraniva, zahteve jagode za hranljivim elementima, balansiranu ishranu, kvalitet i zdravstvenu bezbednost proizvedenih plodova.

Tri kljuna faktora u definisanju optimalnog programa ubrenja umske jagode su: sadraj humusa i pH vrednost zemljita, kao i kvalitet vode za navodnjavanje.

Visok nivo organske materije jedan je od najvanijih preduslova za uspeno gajenje umske jagode, poto prisustvo organskog kompleksa, pored obezbeivanja biljaka hranivima (tesno korelira sa sadrajem ukupnog azota), omoguava i poboljanje vodno-vazdunog reima zemljita. Ukoliko je pri zasnivanju zasada umske jagode obavljeno meliorativno ubrenje stajnjakom, njegova aktivnost se odrava do 3 godine to je i maksimalna duina eksploatacionog perioda zasada jagode. Sa druge strane, oteana je primena organskih ubriva u savremenoj tehnologiji gajenja umske jagode na foliji.

Kvalitet vode takoe je presudno bitan za uspeh proizvodnje, tako da bez fiziko hemijske analize vode koja se koristi za navodnjavanje nije mogue napraviti potpuno ispravan i precizan program ishrane.

Redovna mera pri gajenju umske jagode na foliji postaje prihrana vodotopivim ubrivima kroz sistem za navodnjavanje kap po kap (tzv. fertigacija), jer obezbeuje potpunu iskoristivost ubriva uz lako programiranje doza. Pri izboru mineralnih ubriva treba birati renomirane proizvoae (,,Yara Milla, Haifa, Kemira, Valagro i dr.), a formulacije podeavati u skladu sa fenolokim fazama razvoja biljke. Potrebne koliine hranljivih elemenata rastvaraju se u vodi u posebnom sudu, i uz pomo specijalnih ureaja dozatora, na principu vakuuma ubacuju se u vodu u sistemu za navodnjavanje.

Pri definisanju orjentacionog programa ubrenja treba imati u vidu potrebe jagode za pojedinim mineralnim elementima u razliitim etapama razvoja biljke. Naime, 7-10 dana posle sadnje ili na poetku vegetacije jagode treba koristiti ubriva sa naglaenim sadrajem fofora, tzv. startere, sa formulacijama od 44 % do 52 % fosfora. Osnovna namena ovih ubriva je da pospee ukorenjavanje jagode posle sadnje, kao i obnavljanje aktivnosti korenovog sistema na poetku vegetacije. Preporuena primena je 1-2 puta na 7-10 dana.

U fazi intenzivnog porasta bokora umske jagode (formiranja novih listova i pojave cvetnih pupoljaka) kao stimulans vegetativnog porasta u redovnoj ishrani jagode fertigacijom treba koristiti kompleksna mineralna ubriva sa neto veim sadrajem azota (24:8:16 ili 20:20:20 + me) u preporuenoj koncentraciji od 0,10 do 0,15 %.

U fenofazi cvetanja, zametanja i intenzivnog porasta plodova poveavaju se potrebe za kalijumom. Pri tom je vano znati da jagoda ispoljava osetljivost prema jonu hlora, te je potrebno birati formulacije ubriva koje ne sadre hlor (16:8:32 + 2% MgO + me ili 17:10:27 + me). Naglaen sadraj kalijuma doprinosi boljem kvalitetu plodova umske jagode u smislu poveanja sadraja rastvorljive suve materije i eera, kao i boljeg izgleda ploda (obojenosti i sjaja). Sa ciljem poveanja vrstoe i transportabilnosti razvijenih plodova preporuuje se i redovna primena ubriva Multi K Mg (12:0:43 + 2%MgO) u kombinaciji sa Multi Cal ubrivom (15,5:0:0 + 26,5 %CaO).

Na zemljitima sa velikim deficitom kalcijuma, aplikacija Multi Cal ubriva se preporuuje svakih 7 do 10 dana u koliini do 50 kg/ha. Broj tretiranja zavisi od obezbeenosti zemljita Ca, sadraja Ca u vodi za navodnjavanje i reima vlanosti. Ne preporuuje se meanje sa drugim ubrivima. Primer ishrane umske jagode: Prvo prihranjivanje starterom - 15-ti dan po sadnji sa NPK (10:52:10) u koliini 1 g/biljci;

Drugo prihranjivanje - posle 10 dana sa CaNO3 u koliini 1,5 g/biljka;

Tree prihranjivanje 35-ti dan po sadnji sa Polyfeed 13:10:34 u koliini 1 g/biljci (Carpocare N2);

etvrto prihranjivanje - 45-ti dan po sadnji sa NPK 20:20:20 u koliini 1 g/biljci;

Peto prihranjivanje 55-ti dan po sadnji (oko 10 oktobra) sa NPK 13:10:34 u koliini 0,5 g/biljci.

Vanu dopunu u zadovoljavanju ishrane umske jagode pojedinim mineralnim elementima predstavlja folijarna prihrana (preko lista), ija primena je olakana zahvaljujui niskom porastu jagode i gustini sklopa aktivnog lia. Glavni cilj primene ovog naina prihrane je otklanjanje nedostataka usvajanja mikroelemenata iz zemljita, tako da su efekti vrlo brzo uoljivi. Za tu svrhu se koriste razliita folijarna ubriva, kao to su: Ferticare, Micro-E-mix, Fertigal, Sequestren, Murtonik, Brexil Mg, Biter Mag i dr. Prskanja se izvode u vremenskim intervalima od 7 do 10 dana, sa koncentracijama od 0,5 do 0,7 %.

esto se folijarna prihrana kombinuje sa zatitom od prouzrokovaa bolesti i tetoina, i u tom sluaju suspenziju treba praviti sledeim redom: voda + folijarno ubrivo + insekticid + fungicid. Optimalne temperature za primenu ubriva preko lista su oko 20oC, a poeljno je i da nakon tretiranja ne bude padavina 48 sati.

Navodnjavanje umske jagode Savremena proizvodnja umske jagode se ne moe realizovati bez sistema za navodnjavanje, obzirom da su za razvoj i plodonoenje jagode potrebne velike koliine vode u toku vegetacije. Naroito su potrebe za vodom izraene u vreme cvetanja i oploenja, razvoja, porasta i sazrevanja plodova, porasta novog lia i diferenciranja cvetnih pupoljaka.

Kao najbolji i najracionalniji nain navodnjavanja pri gajenju umske jagode na polietilenskoj foliji, pokazao se sistem kap po kap. Instalira se ispod folije, pa su gubici vlage skoro zanemarljivi. Princip rada ovog sistema zasniva se na ravnomernom isputanju vode kapanjem u eljenom vremenskom intervalu. Pri gajenju umske jagode na gredicama u dvorednom sistemu sadnje preporuuje se postavljanje plastinih cevi u sredinjem delu gredice za svaki red zasebno. Cevi za navodnjavanje su perforirane na rastojanju od oko 30 cm, a kao optimalni protok smatra se 3,6 l vode po dunom metru reda, odnosno 1,2 l/kapaljci za jedan sat. Na taj nain se obezbeuje ravnomerna distribucija vode u zonu korenovog sistema umske jagode, a usavrena tehnologija omoguava ravnomernost isticanja vode na poetku i na kraju reda, bez obzira na konfiguraciju terena.

Zatita umske jagode od prouzrokovaa bolesti i tetoina umsku jagodu najee napadaju i priinjavaju joj velike tete prouzrokovai gljivinih i virusnih bolesti, kao i tetoine. Suzbijanje patogena mora da se obavi blagovremeno, to pored preventivnih mera (pravilan izbor terena, rotacija useva, upotreba bezvirusnog sadnog materijala, uklanjanje starog lia i korova), ukljuuje i direktne mere zatite protiv ekonomski najtetnijih prouzrokovaa bolesti i tetoina. Time se suzbijaju bolesti i populacije tetoina svode na nivo koji ne izaziva znaajne ekonomske tete, uz istovremenu proizvodnju visokokvalitetnih i zdravstveno bezbednih plodova na nain koji je ekonomski prihvatljiv.

Meu najtetnije gljivine bolesti umske jagode spadaju: ljubiasta pegavost lia (Mycosphaerella fragariae), smea pegavost lia (Phomopsis obscurans), crvenilo sri i trule korena (Phytophthora fragariae) i siva trule ploda (Botrytis cinerea).

Virusne bolesti su posebno opasne u proizvodnji jagode. One izazivaju degeneraciju, krljavost i slabljenje biljaka jagode znaajno utiui na manji prinos (25 75 %) i slabiji kvalitet plodova. Njihovo suzbijanje nije mogue hemijskim putem, ve se mere borbe iskljuivo odnose na preventivne mere koje u osnovi podrazumevaju upotrebu bezvirusnog sadnog materijala i brzo uklanjanje biljaka na kojima je primeena zaraza.

Meu tetoinama koje napadaju jagodu ekonomski su najznaajnije: jagodin cvetojed (Anthonomus rubi), jagodin surla (Rhynchites germanicus), lisne vai jagode, jagodina grinja (Tarsonemus pallidus) i obian pauinar (Tetranychus urticae).

Zatitu umske jagode od pomenutih prouzrokovaa bolesti i tetoina treba sprovesti tako da bude efikasna i u saglasnosti sa standardima kvaliteta, ime e se proizvesti zdravstveno bezbedni plodovi i ouvati ivotna sredina.

Orjentacioni program zatite umske jagode: R.br. Vreme tretiranja Bolesti i tetoine Preparat Koncentracija

1. Pre kretanja vegetacije ljubiasta pegavost, jagodine grinje Bakrocid S 50*

Neoron* 0,5 %

0,1 %

2. Listanje i pojava cvetnih pupoljaka jagodin cvetojed, lisne vai i grinje, bolesti bokora Zolone

Omite

Quadris 0,25 %

0,1 %

0,07%

3. Poetak cvetanja trule plodova Swich WG ili

Mythos 0,1%

0,25%

4. Puno cvetanje trule plodova Swich WG ili

Teldor 0,15 %

0,1 %

5. Posle berbe** ljubiasta pegavost,

Othiorrhynchus vrste Bakrocid S 50

Talstar ili

Ultracid* 0,5%

0,05%

0,1%

* Odvojeno tretiranje

** Prethodno izvriti uklanjanje lisne rozete, iznoenje i spaljivanje starog lia

Navedeni program je orjentacione prirode i sa blagovremenim preventivnim tretiranjima u pojedinim fenolokim fazama razvoja jagode, garantuje kvalitetnu zatitu. Ukoliko se i pored potovanja gore pomenutog programa uoe neki problemi, potrebno je obratiti se strunim slubama (licima) za adekvatnu pomo.

Prilikom pripreme preparata treba imati u vidu da se sredstva moraju precizno odmeriti u srazmeri sa koliinom vode. Prakasta sredstva treba najpre sipati sa malo vode u manju posudu, rastvoriti ih, pa tek potom sipati u prskalicu. Ako je u pitanju smea dva ili vie preparata, potrebno je tretiranje izvriti odmah po spravljanju rastvora, a neutroenu tenost prosuti i ne ostavljati za drugi dan. Posle svakog prskanja prskalicu treba dobro isprati i ne koristiti istu prskalicu po mogustvu za herbicide i pesticide.

Uklanjanje korova i starog lia Pri gajenju umske jagode na polietilenskoj foliji stepen zakorovljenosti zasada je znatno manji, ali se ipak mora izvoditi runo plevljenje po potrebi oko samih biljaka u redu. S obzirom da je jagoda niskog porasta, korovi je zasenjuju, oduzimaju vodu i mineralne materije, usporavaju njen razvoj i stvaraju povoljne uslove za razvoj bolesti i tetoina.

Uklanjanje sasuenih i bolesnih listova je redovna mera koja se izvodi u kombinaciji sa plevljenjem, obzirom da listovi jagode proseno ive 50 do 60 dana nakon ega se sue i zamenjuju novim, mladim listovima. Time se obezbeuje bolja prozranost bokora, a potencijal zaraze sa bolesnih listova u znatnoj meri smanjuje.

BERBA, KLASIRANJE, PAKOVANjE I TRANSPORT PLODOVA UMSKE JAGODE Berba Plodovi umske jagode ne sazrevaju istovremeno to namee potrebu viekratne berbe u duem vremenskom periodu (150/200dana). Odreivanje optimalnog momenta berbe plodova uslovljeno je stepenom zrelosti ploda, duinom transporta i vidom upotrebe.

Optimalni stepen zrelosti plodova za berbu se odreuje na osnovu boje pokoice, vrstoe i ukusa ploda. Pri tome treba imati u vidu da plodovi jagode ne dozrevaju posle berbe, pa ih treba brati neposredno pred punu zrelost (ako su namenjeni za sveu potronju) ili u punoj zrelosti (ako su namenjeni preradi). U zavisnosti od duine transporta esto se berba mora obavljati ranije 1 do 2 dana u odnosu na punu zrelost, posebno kada se plodovi transportuju na udaljenija trita.

Dobra praksa kod proizvodnje umske jagode za sveu upotrebu jeste obuka beraa da na pravi nain i u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno. Plodovi se runo beru uz jednostavnu tehniku: plod se hvata kaiprstom i otkida a zatim se paljivo stavlja u ambalau da se ne bi otetio.

Prema normativima jedan radnik za desetoasovno radno vreme moe da ubere, klasira i upakuje od 10 do 15 kg plodova.

Berba se izvodi u jutarnjim satima posle rose (kada se plodovi prosue) i poslepodnevnim, tako da se izbegne tetan uticaj visokih podnevnih temperatura. Istovremeno sa berbom plodova namenjenih za trite potrebno je brati i trule plodove, jer se njihovom berbom i iznoenjem iz zasada smanjuje potencijal zaraze u narednim berbama.

Ubrani plodovi se iznose iz zasada i odlau u hladovinu gde treba da provedu to krai vremenski period. Razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja postaje imperativ tokom berbe, jer odlaganje hlaenja ubranih plodova znaajno moe uticati na njihovu trajnost.

Klasiranje i pakovanje Klasiranje plodova jagode se uglavnom obavlja u toku berbe, kako bi se spreilo suvino manipulisanje plodovima.

Prema pravilniku o kvalitetu voa, povra i peurki i proizvoda od voa, predviene su 3 kvalitetne kategorije: extra kvalitet, kvalitet I i kvalitet II. Plodovi jagode extra kvaliteta moraju pripadati istoj sorti i biti uniformni u pogledu krupnoe, boje i oblika. Dozvoljeno odstupanje po boji i masi ploda je 5%. Prezrelih i oteenih plodova moe da bude do 2%, a ukupna tolerancija kvaliteta za ovu kvalitetnu kategoriju iznosi do 10%.

Plodovi kvaliteta I su slini po veliini, boji i obliku plodovima extra klase, s tim da je prenik plodova manji i kree se u rasponu od 7 mm do 15 mm. U jedinici pakovanja moe biti do 10 % odstupanja od uslova predvienih za I kvalitet, ukljuujui i do 2 % prezrelih i oteenih plodova.

Plodovi kvaliteta II su znatno sitniji (prenika manjeg od 7 mm), a dozvoljeno uee plodova bez aice i peteljke u jedinici pakovanja iznosi do 20 %. Istovremeno, prezrelih plodova moe biti do 10 %. Plodovi ove klase se prevashodno koriste za preradu.

Klasirani plodovi se pakuju u ambalau u kojoj e biti izneti na trite. Evropski standardi ambalae nalau da to budu male plastine kutijice zapremine do 200 g, razliitih oblika i dimenzija, pogodnih za pakovanje u paletnom sistemu.

U novije vreme kupci uglavnom diktiraju naine pakovanja, tako da ambalaa za svee plodove jagode osim dizajna, treba da zatiti kvalitet i sveinu proizvoda i da ukae na neke njegove pozitivne odlike, kao to su sorta i poreklo. Sva ambalaa koja se koristi mora biti nekodljiva za zdravlje ljudi i biorazgradljiva. Takoe, ona treba da obezbedi siguran transport i dobru zatitu u toku prevoza i prometa.

Transport plodova umske jagode Zbog velike osetljivosti zrelih plodova umske jagode posebnu panju treba obratiti na uslove transporta. Duina transporta, naroito u naim uslovima (loa putna mrea i neadekvatna transportna sredstva), ima kljunu ulogu u odranju kvaliteta ubranih plodova. Takoe, smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku, tako i kao upakovanog proizvoda, smanjie se i procentualni gubitak kvaliteta proizvoda.

Ubrani plodovi jagode bi trebali da se dre u hladnim uslovima, upakovani u svakoj fazi transporta.

Transport treba obavljati u ambalai u kojoj je umske jagoda ubrana, u odgovarajuim prevoznim sredstvima, po putevima sa asfaltnom podlogom. Izbor transportnih sredstava zavisi od duine transporta i kvaliteta puta, spoljnih temperaturnih uslova, zrelosti plodova i njihove namene. U tom pogledu mogu se koristiti razliita prevozna sredstva kao to su: kamioni hladnjae, otvoreni ili zatvoreni kamioni sa ventilacijom, kombi vozila i dr.

Za transport do udaljenijih trita koriste se kamion hladanjae. Vrlo je vano da se pre unoenja plodova u hladnjau, gde je temperatura oko 0oC, izvri rashlaivanje plodova na 3oC. Samo na taj nain se moe ouvati kvalitet i trajnost sveih plodova tokom transporta. Zamrznuti plodovi umske jagode se transportuju na mnogo niim temperaturama od 18oC do 20oC.

uvanje plodova umske jagode Duina uvanja plodova umske jagode zavisi od stepena zrelosti ubranih plodova, njihovog zdravstvenog stanja, osobina sorte, naina i reima uvanja (obino rashlaeno skladite, ili ULO komore), standardnog ili MAP naina pakovanja i dr. U obinim rashlaenim skladitima jagoda se uva svega par dana, a sa MAP pakovanjem ili u hladnjaama sa ULO reimom oko jedne nedelje. Naalost, za takva skladita potrebna su velika ulaganja. Stoga je najbolje ubrane umske jagode odmah plasirati bilo za potronju u sveem stanju bilo za zamrzavanje. Tada se najmanje gubi na kvalitetu.

Ekonomska opravdanost gajenja umske jagode na polietilenskoj foliji Gajenje sumske umske jagode na polietilenskoj foliji je veoma unosan i profitabilan posao. Ukupna ulaganja po hektaru su od 10.000 do 20.000 Evra zavisno od gustine sklopa, cene ivia, instaliranih sistema za navodnjavanje, vrste folije, vrste korienog mala i dr. Sa prinosom od 15 do 30.000 kg /ha, odnosno 0,5 do 1 kg po bokoru, i prodajnom minimalnom cenom umske jagode od 3,0 Eur/kg za zamrznutu potronju, ostatak dohodka moe biti od 20.000 do 25.000 Evra po hektaru godinje to je sasvim solidna zarada. Investiranje u proizvodnju umske jagode (Regina) na parceli od 5 ari

Trokovi ulaganja 20x25 m cena I godina II godina III godina

Sadnica umske jagode - 3 kom/m 2.000 40 80.000 0 0

Folija 450 10 4.500 0 0

Cevi kap po kap - 18 redova po 25 m 430 8 3.440 0 0

Slavinice 17 80 1.360 0 0

Napojno crevo 1" 20 70 1.400 0 0

Filter 1" 1 780 780 0 0

Zavrni elementi 1 135 135 0 0

Rad na montai 1 1.000 1.000 0 0

ubrivo stajsko 40t/ha 1 2.000 2.000 0 0

ubrivo granulisano 500 kg/ha 25 100 2.500 0 0

ubrivo vodorastopivo 20 150 3.000 15.000 15.000

Bioloka sredstva (Trifender, Kingbo,..) 3 3.000 9.000 9.000 9.000

Ostalo (el. energija, trake,...) 1 4.000 5.000 10.000 7.000

114.115 34.000 31.000

Ukupan rashod: 179.115

Prinosi po godinama kom kg/kom kg din/kg Ukupno

I godina - Plod umske jagode 1500 0,5 750 300 225.000

III godina - Plod umske jagode 1500 1,0 1.500 300 450.000

III godina - Plod umske jagode 1500 0,7 1.050 300 315.000

Ukupan prihod: 990.000