Brassicaceae–familija kupusnjača

Predstavnici familijeBela slačica- (Sinapsis alba)Rukola- (Eruca vesicaria)Brokoli (Brassica oleracea grupa italica)Prokelj (Brassica oleracea grupa gemmifera)Kupus (Brassica oleracea grupa capitata)Karfiol (Brassica oleracea grupa botrytis)Kineski kupus (Brassica rapa grupa pekinesis)Krecava salata- (Lepidium sativum)Brassica napusRaštan (Brassica oleracea grupa acephala) Keleraba (Brassica oleracea grupa gongylodes)Mizuna- (Brassica rapa var. nipposinica) Brassica hirta Brassica junceaKineski kupus - (Brassica rapa grupa chinensis)Rotkvica- (Raphanus sativus)Broskva (Brassica napus grupa napobrassica) Divlji karfiol (Crambe maritima)Brassica oleracea grupa italica)Repa ugarnjača (Brassica rapa grupa rapifera) Dičak (Barbarea verna)

- Zelenišna đubriva - Pogodne za dobijanje mladica

Predstavnici velike i raznolike familije kupusnjača gaje se zbog listova, glavica, korena, stabla ili izdanaka. Odgovaraju im hladni, vlažni uslovi i veoma su hranljivi i bogati mineralima i vitaminima. Mnogo dobro poznatog povrća koje se konzumira „u zapadnom delu sveta“, na primer karfiol i kupus, pripada familiji kupusnjača; tu spada i povrće orijentalnog porekla kao što su kineski kupus i mizuna . Neke vrste, na primer lisnati kelj, brokoli s mnogo glavica i kelj se dugo razvijaju, ali veoma su otporne i služe kao odlična hrana preko zime. Prazno zemljište koje ostaje između većih zimskih kupusnjača može se iskoristiti za useve koji se brzo razvijaju i međuuseve. Međutim, kod vrsta kao što su kupus i karfiol pažljiv izbor varijeteta i mali razmak prilikom sejanja može proizvesti manje glavice, pogodne za jedan obrok. Neke kupusnjače imaju odlične mladice kojima se može osvežiti uobičajena salata od zeleniša.

Obrada zemljišta i plodoredKupusnjačama je potrebno plodno zemljište koje dobro zadržava vlagu; neće dobro rasti u uslovima niske vlažnosti. U plodoredu ova porodica sledi mahunarke, kao što su grašak i pasulj, koje fiksiraju azot (vidi str. 308). Usevi od kojih se pravi zelenišno đubrivo, na primer grahorica ili detelina, obezbeđuju lisnatim kupusnjačama sav azot koji im je potreban. Ako nemate zelenišno đubrivo, u leje kupusnjača možete dodati srednje hranljiv poboljšivač zemljišta kao što je kompost. Kiselom zemljištu treba dodati kreč pre gajenja kupusnjača.

Kupusnjače se lako gaje iz semena ili sađenjem rasada. Zapadne vrste se obično seju na proleće i leto; orijentalne vrste, koje često umeju da klonu u toplim, suvim uslovima kad dani traju sve duže, najbolje je sejati kad dani postanu kraći u drugoj polovini leta – na taj način ćete dobiti korisne jesenje useve. Usevi koji brzo rastu, na primer rukola i rotkvice, brzo će biti spremni za berbu ako se seju direktno u zemljište; keleraba i brokoli mogu biti spremni za berbu već posle 8 nedelja. Uzastopno sejanje obezbediće stalan priliv plodova. Međutim, velikom broju kupusnjača potrebni su meseci do punog zrenja. Izbegnite da vam zemljište dugo bude zauzeto tako što ćete ove vrste posejati u klijalište ili u ćelije i presadite ih kad zemljište bude slobodno.

ZAŠTITA USEVA

Kupusnjače će verovatno imati veliki udeo u usevima koje gajite i stoga je važno napraviti dobar plodored kako bi se sprečila kupusna kila (1), najozbiljnija bolest koja napada kupusnjače. Bez biljke domaćina spore kupusne kile mogu da prežive u zemljištu 20 godina. Trudite se da ne zarazite biljke i zemljište.

Larve kupusne muve napadaju korenje biljaka iz ove familije što dovodi do toga da biljka propada i vene (2). Mladice se mogu zaštititi kragnom protiv kupusne muve (5) ili pokrivanjem redova. Pokrivanje redova može se koristiti da bi se mladice zaštitile od lisnih vaši, a mreža je dobra zaštita od nekih vrsta ptica.

Od kraja proleća razni moljci i leptiri, kao što je leptir kupusar, polažu jaja (3) na kupusnjače. Gusenice koje se razviju mogu se skinuti ručno ako ih pre toga ne uklone korisne ose.

Pošto se preko cele godine može gajiti neka od brojnih kupusnjača, postoji opasnost da se namnože kupusni moljci i lisne vaši. Isplati se jednom godišnje ukloniti iz bašte sve kupusnjače – na primer u rano proleće – kako bi se zaustavilo razmnožavanje štetočina.

UPOZNAJTE FAMILIJU

Svi članovi ove raznolike grupe, u koju spadaju jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje biljke, će na kraju proizvesti isti karakterističan cvet s četiri latice raspoređene u obliku krsta.

Neke vrste kupusnjača mogu se brati skoro u bilo koje doba godine. Ovi lisnati usevi obuhvataju lisnati kelj (1) i zimski (2), prolećni (3) i letnji kupus (vidi str. 297). Jedu se mlade glavice brokolija kalabreze, karfiola (4) i brokolija s mnogo glavica; Kelj pupčar duž visokog stabla razvija male glavice koje liče na kupus.

Krecava salata, slačica, rotkvica i brassica napus koriste se kao izdanci i mnogi se mogu jesti još kao mladice. Višegodišnja kupusnjača raštan gaji se zbog čvrstih izdanaka koji se beru od sredine do kraja zime. Keleraba ima čvrstu sočnu debelu stabljiku. Rotkvica se čak može gajiti i zbog svojih pikantnih mahuna.

Usevi koji se gaje zbog korena uključuju broskvu, repu i rotkvice. Prolećne i letnje rotkvice obično imaju mali koren, osim dugih belih japanskih rotkvi. Zimske rotkvice su mnogo veće.

Orijentalne kupusnjače kao što je kineski kupus i smeđa slačica brzo rastu i daju ukusne hranljive listove i izdanke koji su dobri za salatu i brzo prženje.

Neke kupusnjače imaju karakterističan ukus koji podseća na senf, ali druge, kao što su keleraba i brokoli, imaju nežniji ukus. Mnoge se mogu jesti presne, kao i kuvane ili u turšiji.

Kupusnjače možda nisu prvi izbor za ukrasnu baštu, ali neke izgledaju veoma atraktivno, Crveni, „kovrdžavi“ i reckavi lisnati kelj može izgledati veoma upečatljivo zimi. Keleraba, zelena ili ljubičasta, može predstavljati interesantan dodatak bašti, dok pepeljastozeleni kupus ili karfiol mogu biti savršena pozadina za jednogodišnje biljke jarkih boja. Orijentalna vrsta brassica juncea i neke vrste „minijaturnog“ kupusa mogu se upotrebiti kako bi se oivičile leje.

Alliaceae – familija lukova

Predstavnici familijeBeli luk (Allium sativum)Praziluk (Allium porrum)Crni luk (Allium cepa)Kozjak (Allium cepa grupa aggregatum)Aljma (Allium fistulosum)Egipatski luk (Allium cepa grupa proliferum)

Biljke iz familije lukova imaju oštar ukus i mnoge razvijaju tipične izdužene cvetne glavice ukoliko se ostave da procvetaju. Usevi uključuju sitni luk za turšiju, raznobojni kozjak, vitki mladi luk, pikantni beli luk snažnog ukusa i crveni, beli i žuti loptasti luk. Sve su to čvrsti usevi kojima odgovara hladno podneblje.

Mladi luk, usev koji se brzo gaji, jede se kao mladica zajedno s lišćem. Crni luk, kozjak i beli luk obično se vade kad su sasvim zreli; u suvim uslovima mogu se skladištiti više meseci (vidi str. 335). Praziluk, koji ne daje lukovicu, gaji se zbog duge cilindrične „stabljike“. Može se ostaviti u zemlji i vaditi preko zime.

Začinske trave kao što su vlasac i kineski vlasac (vidi str. 289) takođe pripadaju ovoj familiji; konzumirajte lišće i cvetove. Višegodišnji egipatski luk umesto cveta daje nadzemne lukovice iz kojih mogu da izbiju izdanci koji će se razviti u zemljištu. Cvet praziluka i belog luka takođe može da proizvede male lukovice umesto semena.

Gajenje usevaPredstavnike ove familije lako je gajiti. Odabirom vrsta i varijeteta možete ih jesti cele godine, bilo sveže bilo skladištene. Mladi luk i praziluk gaje se iz semena; praziluk se stavlja u rasadnik pa se presađuje početkom leta (vidi str. 315). Crni luk i kozjak gaje se iz semena ili mladih lukovica, dok se za beli luk isključivo sade čenovi. Beli luk mora da prođe kroz period hladnog vremena da bi dobro rodio i zbog toga se obično sadi na jesen. Kozjak se takođe može sejati na jesen, a za ranu berbu kasno leto je vreme za setvu japanskih varijeteta crnog luka.

Zemljište i planiranje prostoraPripadnici ove familije vole vlažno, relativno plodno zemljište. Izbegavajte obilno prihranjivanje koje pospešuje razvoj bolesti i smanjuje trajanje skladištenja. Dovoljno je zemljište koje je prihranjeno za prethodne useve kao što su krompir ili kupusnjače.

Na siromašnijem zemljištu praziluku će koristiti đubrivo srednje do visoke hranljivosti.

Crni luk i praziluk dobro podnose različite varijante raspoređivanja biljaka (vidi str. 316), što se može iskoristiti da biljka dostigne veličinu koja vam odgovara. Tanki, ukusni praziluk može se gajiti na rastojanju od samo 5 cm.

ZAŠTITITE USEVE

Bela trulež (u sredini) napada lukovice i može se zadržati u zemljištu više od 20 godina. Pokušajte da ne zarazite zemljište i biljke i koristite plodored.

Kod lukove muve crvi se uvlače u lukovice. Zaštitite useve laganim prekrivačem.

Različite gljivice mogu napasti lišće luka. Plamenjača luka (gore) je česta kada su vlažni uslovi; od njenih tamnih spora listovi pocrne. Očistite zaražene delove i koristite plodored. Narandžaste mrlje od rđe luka (dole) javljaju se leti. Može delovati opasno, ali biljke obično prerastu bolest na jesen.

Cucurbitaceae–familija tikava

Predstavnici familijeTikvica, bundeva, letnja tikva (Cucurbita pepo)Krastavac, kornišon (Cucumis sativus)Lufa (Luffa cylindrica)Dinja (Cucumis melo)Bundeva, muskatna bundeva, zimska tikva (Cucurbita maxima, C. moschata ili C. Pepo)Lubenica (Citrullus lanatus)

Predstavnici familije tikava obično su bujne biljke velikog upadljivog lišća i žutih cevastih cvetova. Potrebno im je mnogo prostora. Varijeteti koji imaju vreže mogu se usmeriti da se penju po lučno postavljenim grančicama ili uz mrežu. Žbunasti varijeteti se manje granaju.

Ova familija najviše se gaji zbog plodova koji se mogu jesti i dok su mladi i kad sazru. Plodovi su predivnih boja, oblika i veličina. Mogu se jesti i cvetovi i semenke. Sve vrste jesu osetljive jednogodišnje biljke kojima su potrebni topli uslovi da bi se razvijale. U hladnim podnebljima tikvice, bundeve, tikve i krastavci mogu rađati na otvorenom ako rastu na toplom i presađuju se u toplo zemljište, posle mrazeva. U toplijim regionima mogu se sejati direktno u zemljište na otvorenom. Dinjama su potrebni topli uslovi i nekad ih treba gajiti u hladnom stakleniku ili ramu. Krastavcima takođe prijaju topli vlažni uslovi u stakleniku ili plasteniku.

Krastavci, tikvice i letnje tikve jedu se mladi i redovno se beru kako bi biljke nastavile da rađaju. Obično su blagog ukusa. Dinje se beru kad su zrele, a bundeve i zimske tikve ostavljaju se da sazru na biljci kako bi dobile debelu koru zbog skladištenja. Neke su sočne i blagog ukusa, dok su druge mesnate i imaju snažan slatkast ukus – odlične su za supe i čorbe.

Gajenje useva

Svim predstavnicima ove familije koristi primena srednje hranljivog poboljšivača zemljišta kao što je kompost. Ako ih ne gajite u posudama nije potrebno dodatno prihranjivanje. Kod plodoreda na otvorenom mogu se uključiti u leje na kojima se gaji krompir ili kupusnjače, ili im se može dodeliti posebna parcela.

Kad se poseju, većini tikava ne treba mnogo pažnje i dobre su za suzbijanje korova. Dinje i krastavci u stakleniku zahtevaju više oblikovanja, zalivanja i prihranjivanja.

U većini slučajeva cvetovi – koji su ili ženski ili muški – moraju da se opraše da bi proizveli plod. Međutim, krastavci iz plastenika će biti gorki ako se opraše. Upotrebom „ženskih“ hibrida izbegava se uklanjanje muških cvetova da bi se sprečilo oprašivanje.

ZAŠTITITE USEVENeki sorte krastavca pokazuju otpornost na mozaičnu prošaranost lista (gore). Zaštitite mladice od puževa golaća. Pepelnica može biti znak da je zemljište suvo; ako se javi krajem godine neće ugroziti rod. Pod zaklonom se mogu koristiti biološke metode za kontrolu običnog paučinara. Plodored, dobra ventilacija i higijena najbolja su odbrana od bolesti kao što su garež i trulež.

Očaravajući plodoviSve tikve, čak i obične baštenske tikvice (dole levo) upečatljivo izgledaju. Tikve se javljaju u najrazličitijim oblicima, od blistave svetiljke kao što je „Atlantski džin“ (u sredini), do osobene, prema unutra zamotane „Turčinove kape“ (dole desno).

Papilionaceae–familija leptirnjača

Predstavnici familijeLucerka- (Medicago sativa)Povrtarski zvezdan (Lotus tetragonolobus) Bob (Vicia faba)Detelina- (Trifolium spp.)Grahorica- (Vicia sativa)Piskavica- (Trigonella foenum-graecum)Krmni bob- (Vicia faba)Ukrasni grašak (Dolichos lablab) Plava lupina- (Lupinus angustifolius)Grašak (Pisum sativum)Mnogocvetni pasulj (Phaseolus coccineus)Boranija (Phaseolus vulgaris)Dunjica- (Medicago lupulina)

- Zelenišno đubrivo

Povrće iz ove familije, nekad poznate pod nazivom Leguminosae (mahunarke) i dalje se obično tako naziva. Gaje se pre svega zbog jedrih mahuna i zrna. Za mahunarke je tipično da u korenu imaju kvržice koje fiksiraju azot iz vazduha. Kad kvržice istrule, azot se razlaže u zemljište i zbog toga je zelenišno đubrivo od ovih biljaka veoma korisno.

Grašak i bob su čvrsti usevi kojima pogoduje hladno podneblje jer se najbolje razvijaju na temperaturi ispod 15°C. Boranija i mnogocvetni pasulj su manje otporni na mraz i potrebni su im topliji uslovi za rast.

Mlade mahune boba i vrhovi izdanaka mogu se jesti, ali glavni usev su zelena, bela ili crvena zrna. Zrno graška se tradicionalno vadi iz mahuna, ali kod graška šećerca i slatkog graška jedu se cele mahune.

Grašak može biti raznih visina, od 60cm do 3m i većina biljaka se podupire grančicama ili mrežom za grašak. Varijeteti „bez listova“, koji imaju više vreža nego lišća, podupiru se sami kad se gaje u blokovima.

Patuljasti žbunasti grašak idealan je za mali prostor i gajenje u posudama. Varijetet koji spada u penjačice (poznat kao grašak pritkaš) uspuzaće uz prut, štap ili pritke postavljene oko leje ili s obe strane reda. Najbolje uspeva u umereno toplim ili veoma toplim podnebljima i mnogo bolje podnosi suve vremenske uslove od mnogocvetnog pasulja.

Mnogocvetni pasulj je uglavnom penjačica, iako postoje i patuljaste kultivisane vrste. Crveni, beli, roze, ili crveno-beli jestivi cvetovi deluju atraktivno kad se biljka uspenje uz žičanu mrežu ili pritke. Mahune su zelene i dugačke.

Zemljište i plodoredMahunarke dobro uspevaju u vlažnom zemljištu koje dobro zadržava vlagu i koje je prihranjeno za prethodni usev kao što je krompir. U plodoredu ih mogu slediti kupusnjače, koje će iskoristiti azot iz kvržica mahunarki pod uslovom da se korenje ostavi u zemlji.

ZAŠTITITE USEVE

Primenjujte plodored kako biste izbegli trulež korena.Seme graška i pasulja posejano u rano proleće mogu pojesti miševi. Možete

postaviti zamke ispod žičane mreže; kasnija setva će verovatno biti sigurna.Graškov i pasuljev žižak buši lišće od ranog proleća. Biljke koje dobro

napreduju obično mogu da prevaziđu pretrpljenu štetu; mladice se mogu zaštititi prekrivačem koji se stavlja odmah posle setve.

Crna pasuljeva vaš prvo se pojavljuje na vrhovima boba. Otkinite zaražene izdanke. Rana setva manje podleže napadu. Rana i kasna setva graška može pomoći da se izbegne graškov smotavac čije larve jedu zrno.

Siva plesan je rana bolest, česta kad je zemljište vlažno. Pepelnica se obično pojavljuje na grašku kasnije u sezoni kad je zemljište suvo.

Mlada boranija i mnogocvetni pasulj privlače puževe i puževe golaće. U hladnijim podnebljima prve useve je bolje presađivati nego sejati direktno u zemlju, a za dodatnu zaštitu stavite staklena ili plastična zvona. Više saveta naći ćete u delu Problemi s biljkama od A do Ž, str. 367.

Cvet graška i bobaLeptirnjače su dobile naziv po latinskoj reči za leptira zbog izgleda svojih cvetova (desno grašak; desno s kraja bob). Ukrasni grašak, lupina i detelina takođe su predstavnici ove familije.

PROIZVODNJA POVRĆA

ŠARENE MAHUNARKE

Iza boranije krije se nešto više od zelenih mahuna. Mahune mogu biti i ljubičaste, žute, zelene s crvenim pegama i još mnogo raznih kombinacija. Ako se ostavi da se razvije, debeljuškasta sveža boranija može dobiti mahune kao grašak, ili može proizvesti suvi pasulj – veoma hranljiv usev za zimske dane. Raspon boja i šara osušenog zrna otkriva nam istinsku raznolikost. Čuvanje zrna je lako – što je verovatno dovelo do toga da se sačuva mnogo starih kultivisanih vrsta.

Pasulj pritkaš se nekad gajio kao ukrasna biljka, što i danas može biti slučaj. Na primer ’Trionfo Violetto’ ima ljubičasto stablo, jestive tamnoljubičaste mahune (levo) i izgleda izvanredno pored jednogodišnjih ukrasnih puzavica ili jarkih grozdastih cvetova vrste Ipomoes lobata (Mina lobata). Visoki grašak takođe može biti atraktivna ukrasna biljka. Razmetljivi crveni mnogocvetni pasulj pružiće vam mnoštvo boja čitavog leta.

Ukrasna boranija sa bledoljubičastim cvetovima naspram zelenog i bronzanog lišća spada među najlepše. Tu su i smeđe mahune (dole) jestive kad se skuvaju. Međutim, to je nežna biljka kojoj je potrebna temperatura ne niža od 18°C.

Chenopodiaceae – familija loboda

Predstavnici familijeCvekla (Beta vulgaris podvr. vulgaris)Blitva (Beta vulgaris grupa cicla)Divlji spanać (Chenopodium bonus-henricus)Lisnata cvekla (Beta vulgaris grupa cicla)Loboda (Atriplex hortensis ’Rubra’)Spanać (Spinacea oleracea)

Ova familija obuhvata i lisnate i korenaste useve kojima pogoduju topla i hladna podneblja. Spanać i loboda su pogodni međuusevi koji se brzo razvijaju. Spanać je najbolje sejati na nižim prolećnim i jesenjim temperaturama jer po vrelom suvom vremenu brzo precveta. Za stalan prinos sejte po malo i često.

CvekleCvekla se gaji zbog sočnog mesnatog korena koji je obično tamnocrvene boje, ali ima vrsta sa zlatnožutim, belim i šarenim korenom. Tamnozeleno i purpurno lišće je dekorativno i može se jesti dok je mlado, presno ili delimično obareno. Sitna cvekla koja brzo raste jede se kad dostigne veličinu 2,5–5 cm u prečniku. Veći koren glavnog useva može se skladištiti za upotrebu preko zime. Kultivisane vrste koje ne precvetavaju koriste se za ranu setvu.

Lisnate cvekleLisnata cvekla i blitva često se mešaju. Prva ima velike listove umereno zelene boje; druga obično ima sjajne tamnozelene listove s širokom istaknutom središnjom žilom koja se može jesti kao zasebno povrće. Boja centralne žile može biti bela, žuta, narandžasta, svetloljubičasta i jarko crvena. Lisnatu cveklu i blitvu je lako gajiti; manje su podložne precvetavanju od spanaća, nekoliko meseci se mogu stalno brati i dobro podnose niske zimske temperature. Dve setve, jedna na proleće i jedna na jesen, trebalo bi da budu dovoljne za rod preko cele godine.

Divlji spanać, malo poznata višegodišnja biljka, stara je salatna biljka. Listovi se mogu brati početkom godine; jedu se i cvetni izdanci. Pogoduje joj kvalitetno bogato zemljište i delimično trpi hlad.

Gajenje usevaUsevi iz ove familije vole plodno zemljište koje se ne isušuje lako. Često su uključeni u plodored zajedno s korenastim povrćem, na zemljištu koje je poboljšano za prethodne useve. Na siromašnijem zemljištu može im prijati malč od đubriva srednje hranljivosti. Lisnata cvekla i blitva mogu se gajiti u ćelijama za presađivanje, a za cveklu je dobro sejati seme u grupi, na jedno mesto (vidi str. 317). Sve vrste mogu da se gaje u hladnom stakleniku van sezone.

ZAŠTITITE USEVE

S usevima iz ove familije ima manje problema, iako neki hoće da precvetaju u lošim uslovima. Repina muva (gore) malo utiče na koren, ali može oštetiti lisnati usev. Otkinite oštećeno lišće i izgnječite larve u tunelima. Kad je visoka vlažnost, plamenjača može biti problem za mladi spanać.

Snažne bojeJake, tamne boje korena i lista (dole, ljubičaste blitve i spanaća) su obeležje ove familije.

Asteraceae – familija glavočika

Predstavnici familijeKarda (Cynara cardunculus)Cikorija (Cichorium intybus)Endivija (Cichorium endivia)Artičoka (Cynara scolymus)Čičoka (Helianthus tuberosus)Zelena salata (Lactuca sativa)Beli koren (Tragopogon porrifolius)Crni koren (Scorzonera hispanica)

Povrće iz familije glavočika obuhvata različite biljke, od jedre jednogodišnje zelene salate, do veličanstvene višegodišnje artičoke koja može izrasti i do 2,5m. U zavisnosti od useva, mogu se jesti izdanci, lišće, cvetne glavice, koren ili gomolje.

Zelena salata je verovatno najrasprostranjeniji pripadnik ove familije i konzumira se zajedno s cikorijom i endivijom kao salata. Sve tri vrste, raznolikih listova i boja, mogu biti izuzetno dekorativne. Neke kultivisane vrste zelene salate daju listove skupljene u glavicu; pojedinačni listovi mogu se i do nekoliko nedelja brati kod vrsta čiji su listovi „slobodni“. Cikorija i endivija se često blanširaju kako bi im se umanjila gorčina, a koren cikorije može se izvesti da proizvede svetle mlade izdanke poznate pod nazivom „čikoni“. Odabirom kultivisanih vrsta i gajenjem pod zaštitom staklenog ili plastičnog zvona ovi usevi obezbediće vam lisnatu salatu cele godine. Takođe dobro napreduju u hladnom stakleniku i mogu biti koristan rasad za naizmenično sađenje i za gajenje u posudama.

Čičoke se jednostavno gaje. One proizvode čvrste jestive gomolje, a rastu i do 2,5 m visine. Neke kultivisane vrste imaju pomalo neočekivan cvet koji liči na prepoznatljivi cvet suncokreta – brojne sitne latice oko centralne cvasti.

Kad se ostave da procvetaju višegodišnja artičoka i karda, veoma sličnog izgleda, imaju velike cvetove koji liče na cvet čička. Koren karde se blanšira na jesen; veliki još neotvoreni cvetni pupoljci artičoke jedu se početkom leta.

Beli koren i crni koren su malo poznati korenasti usevi, prvi bele, a drugi crne boje. Beru se na jesen, a zimi se po potrebi vade. Narednog proleća izdanci se mogu jesti blanširani, ili se ostavljaju da bi dali jestive cvetne pupoljke.

Zemljište i rasporedBiljke iz ove porodice vole vlažno zemljište. Lisnati usevi mogu se uključiti u plodored, ili se mogu staviti među ukrasne biljke. Karda i artičoka traže mnogo mesta i ne bi odudarale među ukrasnim biljkama po ivicama parcele. Korenasti usevi mogu se uključiti u plodored zajedno s ostalim korenastim biljkama, dok čičoke pružaju dobru zaštitu od vetra.

ZAŠTITITE USEVE

Među glavočikama zelena salata je najpodložnija štetočinama i bolestima. Uobičajene štetočine uključuju puževe golaće, sovice, lisne vaši i korenove vaši. Mlade biljke mogu se zaštititi od puževa golaća preprekama i zamkama. Slomljena ljuska od jajeta može imati kratkoročno zaštitno dejstvo (vidi gore).

U zaštićenom prostoru problem mogu predstavljati plamenjača (gore) i siva plesan (botrytis), naročito u hladnim, vlažnim uslovima. Plodored, održavanje higijene i dobra ventilacija mogu umanjiti problem.

Postoje kultivisane vrste otporne na vaši, plamenjaču i razne fiziološke probleme.

Samo zelena salataFamilija glavočika pored useva obuhvata i ukrasne biljke, na primer lepe kate i hrizanteme i korove kao što je maslačak. Levo s kraja: salata raste s ukrasnom tratinčicom; levo: precvetali beli koren

Solanaceae–familija pomoćnica

Pripadnici familijeKrompir (Solanum tuberosum)Paradajz (Lycopersicon esculentum)Paprika (Capsicum annuum grupa grossum)Ljuta paprika (Capsicum annuum grupa Longum) Ljuta papričica (Capsicum frutescens) Patlidžan (Solanum melongena)

Iako nije otporan na mraz, krompir dobro uspeva u hladnim podnebljima. Ostalim pripadnicima ove familije–paradajzu, patlidžanu i paprici– potrebni su topli uslovi i dosta svetlosti da bi imali dobar rod. Ovo su popularni usevi za gajenje u hladnom

stakleniku ili plasteniku (vidi str. 224–225), ali mogu se sejati i u zatvorenom, a potom presaditi napolje kad uslovi budu primereni.

Uvek dosta krompiraKrompiru treba dosta mesta, ali lako se gaji i početnici imaju mnogo veći izbor kultivisanih vrsta nego što se može naći u prodavnicama. Dobar je za skladištenje preko zime.

Krompir se sadi u vidu krtola. Uvek koristite proverene „semenske“ krtole. Obično se seje na proleće; setva krajem leta uz zaštitu može dati zimski usev (vidi str. 227). Neke vrste krompira proizvode pravo seme u malim plodovima koji liče na paradajz, ali ono se retko koristi za gajenje (i otrovno je ako se jede).

Osetljivi plodoviSamostalno gajen paradajz koji se ostavi da sazri na biljci boljeg je ukusa od svih koje možete kupiti u prodavnici. Raznolikost vrsta na raspolaganju baštovanima opet je neverovatna – od žbunaste biljke umerenog rasta koja se lako gaji, do „neodređenih“ vrsta koje mogu da izrastu više metara; od malenih plodova veličine trešnje, do onih koji sami mogu da posluže kao čitav obrok, crveni, žuti, narandžasti i zeleni. Paradajz se može gajiti u saksijama, korpama i vrećama za gajenje povrća. Otpornije vrste lakše se gaje i kad se seju direktno u zemlju.

Paprika može biti slatkasta, ljuta, ili vatreno ljuta kao čili papričica. Slatka paprika može se brati dok je zelena, ili se ostavlja da sazri kad dobije crvenu, žutu, narandžastu ili ljubičastu boju. Ljute papričice obično imaju sitnije, duže i šiljatije plodove.

Plod patlidžana obično je sjajan, tamnoljubičast, ali prvobitno je bio beo kao jaje. Moderne kultivisane vrste ne daju više od četiri do pet plodova po biljci, zbog čega je rod pouzdaniji. I patlidžan i paprika dobro napreduju u posudama, kao i u zemljištu, a najviše im pogoduje zaštićen prostor u hladnom podneblju.

Zemljište i plodoredSvim vrstama najviše pogoduje plodno zemljište bogato organskim materijama u koje je umešan bogat kompost. Dobro je saditi ih posle zelenišnog đubriva od ozime raži.

ZAŠTITITE USEVE

Setva otpornih kultivisanih vrsta jeste dobar način da se krompir i paradajz zaštite od brojnih problema. Plamenjača krompira, koju izaziva gljivica, napada i paradajz (vidi dole) i može biti veliki problem u vlažnim uslovima. Malo šta se može učiniti kako bi se sprečila. Rani usevi krompira mogu je izbeći, ali uklanjanje svih potencijalnih izvora može odložiti početak bolesti. Biološkim sredstvima mogu se suzbiti bele vaši, obični paučinar i korenove vaši. Vidite takođe Problemi s biljkama od A do Ž, str. 367.

Cveće u familijiDole, s leva na desno: cvet patlidžana, krompira i paradajza.

Apiaceae–familija štitonoša

Pripadnici familijeMrkva (Daucus carota)Korenasti celer (Apium graveolens var. rapaceum)Celer (Apium graveolens)Komorač (Foeniculum vulgare var. dulce)Hamburški peršun (Petroselinum crispum var. tuberosum) Peršun (Petroselinum crispum)Paštrnak (Pastinaca sativa)Vodena drezga (Sium sisarum) Krbuljica (Chaerophyllum bulbosum)

Ovo je grupa različitih useva različitih ukusa. Porodična sličnost vidi se kad procvetaju – sitni pojedinačni cvetovi formiraju cvetne glavice u vidu mlečnobelih kišobrana nalik na štitove (vidi dole cvet mrkve). Cvetovi privlače korisne insekte.

Mrkva i paštrnak spadaju u tradicionalno korenasto povrće; hamburški peršun, krbuljica i vodena drezga su manje poznati. Celer, lišće i stablo korenastog celera imaju isti karakterističan ukus, kao i kvrgavi koren korenastog celera koji se više jede kao korenasti usev. „Lukovice“ (zapravo donji deo stabla) firentinskog komorača su čvrste kad su presne i ukusom podsećaju na sladić. Njegovo lepo meko lišće može se koristiti umesto običnog komorača. Najbolje je sejati ga u drugoj polovini leta jer raste najbrže od ovih useva. Većini ostalih useva treba dugo vremena da sazru. Peršun se, kao začinsko bilje, često gaji s ovim vrstama povrća.

Gajenje usevaMrkva i paštrnak su čvrsti usevi koji se seju direktno i preko zime mogu ostati u zemlji ili se skladištiti. Rana mrkva, koja brže zri, se jede presna. Oba useva vole nešto siromašnije zemljište koje je prihranjivano za prethodne useve, na primer kupusnjače. Ako je zemljište teško ili kamenito razmišljajte o gajenju rane mrkve u posudama (vidi str. 210).

Celer i korenasti celer će precvetati ako se ne vodi računa o rastu. Najbolje ih je sejati u ćelijama i presaditi kad se zemljište ugreje. Zemljište treba da bude bogato organskim materijama kako se ne bi isušilo, a dodaje mu se poboljšivač srednje do visoke hranljivosti.

Iako je pripadnicima ove familije potrebno različito zemljište, drže se zajedno u uobičajenom plodoredu jer su podložni istim problemima. U sistemu leja, kad je parcela izdeljena na više od četiri jasno podeljena dela, mogu im se dodeliti zasebne leje.

ZAŠTITITE USEVE

Korenasti usevi mogu se račvati (gore) u kamenitom zemljištu. Najveća štetočina za ovu familiju je mrkvina muva; njena lava se hrani korenom svih pripadnika porodice. Bledi listovi (u sredini, peršun) mogu se primetiti pre nego što doše do oštećenja korena (dole, mrkva). Da bi se sprečila šteta prepreke i pokrivanje redova daju najbolje rezultate.

Itersonilia pastinaceae, bolest koja napada samo paštrnak, pogoršava se ako je biljku napala i mrkvina muva. Mogu je sprečiti malo rastojanje između biljaka i dobra vlažnost zemljišta.

Trulež korena napada ovu i nekoliko drugih familija, naročito kad je zemljište previše vlažno. Na zaraženom mestu nemojte da gajite biljke podložne truleži bar 4 godine.