proizvodnja u staklenicima/plastenicima

Машине за биосистеме 2

1

1. УВОД 1.1 Стање у Србији Пољопривредна производња представља једну од главних привредних грана у

нашој земљи. Извозом пољопривредних производа оствари се промет од 2,453,00 милиона америчких долара (у даљем тексту УСД), што чини 24,9% удела у спољнотрговинској размени. Унапређењем пољопривредне производње, унапређује се привреда и постављају се нови стандарди, не само у друштву, него и у квалитету најважнијег аспекта живота, здравом животу и здравој исхрани. Оцењивање квалитета производње не огледа се само у квалитету и приносу производа, него и у заради по једном обрадивом хектару производње. Србија са 464,00 УСД по хектару налази се на зачељу не само у источној Европи него и у региону (сл. 1.).

Сл. 1. Приказ добити по хектару за југоисточну Европу и региону (УСД/Ха) Повећање зараде по хектару може се постићи на више начина. Један од

најисплатљивијих начина је производња у заштићеном простору, тј. у пластеницима/стакленицима. Зарада код такве производње се не мери по хектару већ по квадратном метру. Самим тим она представља веома исплатљив начин производње.

Овакав вид производње захтева већа улагања и она зависе искључиво од врсте пластеника и опреме која се уграђује у сам пластеник. У Србији, у ранијим периодима, производња у заштићеном простору је била заступљена у виду комплексних великих објеката који су се налазили у власништву државе. Већина оваквих произвођача је престала да постоји услед различитих проблема с којима су се суочили. Постоје покушаји да се нека од њих модернизују и да крену у савремену производњу са праћењем захтева тржишта. Истовремено се појављују и нови пројекти који се односе на производњу у заштићеном простору, који се простиру на површинама од 0,3 до 4 хектара и прате тржишне захтеве. Тако се данас, поред производње воћа и проврћа, све чешће јављају и произвођачи који се баве хортикултуром.

0

500

1000

1500

2000

2500Кипар

Мађарска

Литванија

Чешка

Словенија

Естонија

Пољска

Словачка

Бугарска

Летонија

Србија0

200

400

600

800

1000

1200

1400

Хрватска

Македонија

Србија

Босна


2

Предности које производња у заштићеним простору пружа произвођачима су остваривање високих добити, разноврсност у асортиману као и могућност производње током целе године.

1.2 Историјски развој Идеја о узгајању воћа и поврћа у контролисаном окружењу датира још из

римских времена. Стари Римљани су за потребе императора узгајали биљке у импровизованим стакленицима, како би омогућили њихову доступност током читаве године. Први модерни стакленици изграђени су у Италији у XIII веку, а коришћени су за узгајање тропског воћа. Временом се идеја о узгајању биљака у стакленицима шири и на Енглеску и Холандију у којој се данас налазе неки од највећих стакленика. У том периоду, стакленици су представљали луксуз доступан само најбогатијим члановима друштва. Највећи стакленици изграђени су током XIX века а коришћени су не само за узгој воћа и поврћа већ и за хортикултуру. Током XX века настају најпознатији стакленици, а створен је и нови облик - геодетска купола, чији најпознатији пример је Пројекат Еден.

У другој половини прошлог века долази до иновација у погледу материјала од којих се стакленици изграђују, што омогућава знатно смањење трошкова изградње и у великој мери повећава њихову издржљивост.

Као што се види, произвидња у пластеницима/стакленицима није нова област у узгајању биљака али је пре свега високо технолошка производња и захтева високу стручност. Прати нова технолошка решења као и развој у свим областима науке (пољопривреде, машинства, електротехнике, информатике итд.). Да би се ушло у један овакав пројекат потребно је сагледати све аспекте овкве производње, при том је потребно да постоји висок степен спремности да се уложи пуно труда, рада и новца. Преглед такве једне анализе даће овај рад као и техничко-технолошки преглед достигнућа у овој области.


3

2. ОДЛУЧИВАЊЕ О УЛАСКУ У ПРОИЗВОДЊУ У ЗАШТИЋЕНОМ ПРОСТОРУ

2.1 Предуслови за улазак у производњу у заштићеној средини Улазак у подизање и сама производња у стакленику/пластенику захтева

анализу многих чинилаца. Такву производњу би требало пасматрати само са аспекта примарне делатности, а не као хоби или додатни посао. Појединачни произвођач или удружени произвођачи морају да буду спремни на велика почетна улагања, али и велику добит у случају успешне производње. За успех је неопходно сагледати све предуслове за успешну производњу (таб. 1.).

Таб. 1. Предуслови за остваривање успешне производње у заштићеној средини

Извесност пласмана познавање тржишта Натпросечно знање и

одговорност, брига о квалитету производа и заштити животне средине

Предходно познавање или искуство у производњи сличних врста

Располагање повољном локацијом и микролокацијом за постављање објекта

Спремност на физички рад, лично или ангажовањем обучених радника

Могућност обезбеђивања потребне количине воде потребног квалитета по прихватљивој цени

Познавање технике контроле и управљања и стално унапређење производње

Могућност обезбеђивања потребних финансијских средстава

Способност за сталну бригу о усевима

0

Способност довођења посла до краја

2.1.1 Извесност пласмана-познавање тржишта Тржиште је најважнији показатељ смерница којих се треба придржавати. Оно

нам даје одговор на монога питања: Шта производити?; Како продавати?; Када пласирати производ?. Познавање тржишта али и предвиђање његовог даљег развијања су најважнији показатељи при одлучивању о производњи у заштићеној средини. Ранија истраживања показала су да одређена количина поврћа може да се пласира током целе године у неком региону ако становништво има месечне приходе


4

по домаћинству од 600 до 800 евра. Тада постоји реално тржиште. Како Србија не испуњава овај услов, пласман производа је неизвестан. Код нас долази до изражаја ван сезонска производња када производи достижу већу тржишну вредност а самим тим и исплатљивију производњу. Поред одређивања тренутка пласмана производа важна је и сама флексибилност у асортиману производа. Због нестабилности тржишта, флексибилности треба посветити посебну пажњу. У зависности од одређивања примарне пољопривредне културе, треба увек имати могућности да се прати тржиште и одговори на сваки економски исплатљив захтев. Производња за посебне пригоде, као на пример цвеће за осми март, јелке за нову годину и Божић, једне су од могућих додатних прихода. То показује колики значај има флексибилност у једној оваквој производњи.

Када се уђе у производњу најбоље би било да се производи по уговору, када би пласман био загарантован. Али то је реткост. Купце најчешће треба тражити у великим ланцима супермаркета или хотела. Извоз је неизвестан због јаке конкуренције, и њега треба узимати у обзир тек када се достигне одређен ниво квалитета и сигурности у количини пласмана. За такву проиводњу је потребна кооперативност и удруживање више мањих произвођача, али са реалним оцењивањем својих могућности.

Реалност у Србији у организацији и пласману је веома тешка. Мала куповна моћ становништва, небрига државе и монопол једни су од основних проблема који се јављају у призводњи у заштићеној средини.

2.1.2 Претходно познавање или искуство у производњи сличних врста Пољопривредно газдинство које се одлучи за производњу у заштићеној

средини, неопходно је да има искуства у производњи те врсте или сличних врста. Производња на отовреном јесте предуслов али не и гарант за квалитетну производњу у заштићеном простору. Исто тако производња у заштићеном простору једне културе није гарант за успешну производњу неке друге биљне културе. За почетнике, да ли у производњи у заштићеном простору или почетнике у узгајању неке биљне културе, препоручују се мање површине и једноставнија постројења у почетном периоду, као на пример предсезонска производња у тунелима без грејања.

Произвођачи који немају никакво исуство могу да се упусте у такву проиводњу али уз ангазовање стручних лица. Самим тим повећавају трошкове производње и економску исплатљивост. Али смањују ризик од неуспешне производње.

2.1.3 Располагањем повољне локације и микролокације за постављање

објекта Одабир локације је веома битан из више разлога. Сам пласман производа

везам је за локацијско питање. Близина велетрговина, откупљивача, путне инфрастуктуре, гасна и електро мрежа једне су од функција бирања најповоњније локације. Тако рецимо, близина велетрговина и откупљивача омогућује лакши пласман кварљивих производа и производа са роком трајања (пример: цвеће у


5

Холандији које за одређено време мора да стигне до купца). Поједине врсте воћа и поврћа морају се одмах пласирати на тржиште или се складиштити у објектима са контролисаном температуром (хладњачама). Путна ифраструктура је такође битна, мада она са собом носи и нежељене ефекте. Возила су једни од главних загађивача животне средине, тако да близина путева није пожељна. Неопходно је да саобраћајнице одговарају потребама одабране производње и потребним транспортним средствима. Већина пластеника/стакленика су зависни од електричне енергије. Зато треба обезбедити квалитетно и стабилно напајање. Могућност гасног прикључка је велика предност, тако да се и она узима у обзир при одабиру локације.

Пластеник/стакленик не би требало да буде јако удаљен од места боравка власника зато што је некада неопходно брзо реаговање. Постављање објеката на већ одабраној локацији, микролокација, је технолошки одређено. Високи објекти, дрвеће или било шта што може да заклања сунце пластенику/стакленику не би смело да се налази у близини.

Приликом одабира локације, треба имати у виду и потребе и могућности проширења објеката. Све наведено показује да је локацијско питање такође сложено, и да је и у том погледу неопходна детаљна анализа.

2.1.4 Могућност обезбеђивања потребне количине воде потребног

квалитета по прихватљивој цени Вода је како по количини тако и по квалитету важан чинилац производње у

заштићеном простору. Зато треба разматрати и ту чињеницу одмах на почетку стварања пројекта, да се не би десило да због великих инвестиција обезбеђивања довољне количине и потребног квалитета воде, цела инвестиција буде економски неисплатљива. Довођење воде са велике удаљености, копање дубоких бунара као и хемијско-мехничка прерада може бити веома скуп начин снадбевања водом. Не треба занемарити ни чињеницу да без воде нема квалитетне производње, тако да цена воде по кубном метру мора да задовољава финансијску исплатљивост саме производње.

2.1.5 Могућност обезбеђивања потребних финансијских средстава Производња у заштићеном простору је велика инвестиција. Висина инвестиције

зависи од потребне опреме за производњу одабране културе која ће се узгајати. Поред анализе могућности производње у заштићеној средини, неопходно је и прављење бизнис плана читавог пројетка. Бизнис план је битан јер даје приближан одговор о висини могуће добити и саме исплатљивости пројекта. Поред тога он представља и предуслов за конкурисање за добијања средстава од надлежног министарства као и од покрајинског секретаријата. Банке своје кредите такође одобравају на основу анализе изводљивости пројекта на основу поднетог бизнис плана.

Финансирање је један од тежих задатака за почетнике у оваквом начину производње. Банке дају кредите са високим каматама а државни органи не ретко не


6

виде овакву производњу као једну од шанси пољопривреде да стане раме уз раме са Европом. Иако смо почетници у овквој производњи у односу на Европу, држава мора да помогне пољопривредницима који желе и који својим знањем могу да квалитетно уђу у овакве пројекте. То се може постићи организацијом стручних семинара као и кроз субвенисање ове гране пољопривреде.

2.1.6 Натпросечно знање и одговорност, брига о квалитету производа и

заштити животне средине Озбиљна производња у пластеницима/стакленицима због великих ивестиција и

велике добити захтева високу стручност. Ствари које се једном науче у овој области нису довољне да се производња обавља на најисплатљивији начин. Свакодневне иновације захтевају исто тако и свакодневно праћење истих. То је неопходно јер конуренција унапређењем своје проиводње можда да да бољи производ по нижој цени или бољи производ по истој цени са већом зарадом. Поред праћења новитета у области пластеника/стакленика неопходно је и праћење тржишта као и предвиђања у ком правцу ће се тржиште развијати. То може да донесе битне разлике које гарантују већу добит.

Тржиште и држава прописују захтеве за квалитет хране и здравствене безбедности. Ради конкурентности ови захтеви морају се пратити и производња треба да буде тако озганизована да може да одговори на њих. Дукументовање производње доприноси унапређењу здравствене безбедности и квалитета. Вођењем евиденције свих битних праметара и њихова анализа, доприноси унапређењу производње. Пример за то је органска производња хране. То је део добре пољопривредне праске, чије је спровођење већ обавезно у земљама европске уније.

2.1.7 Спремност на физички рад, лично или ангажовањем обучених

радника Количина физиког рада зависи од техничке опремљености

пластеника/стакленика. Многи послови данас се могу обавити неком машином или уређајам. Али ипак увек постоји и класичан физички рад. Пластеници/стакленици захтевају буквално целодневни надзор, зато на почетку уласка у такав један пројекат треба бити спреман на многа одрицања и потпуну посвећеност овом послу.

Ако се ради о великим постојењима и у ситуацијама када је неопходно ангажовање радне снаге, постоји потреба да се ангажована радна снага обучи за рад у овакој средини као и да се нагледа. То обично раде менаџери који својом стручношћу могу квалитетно да организују људске ресурсе и постигну одговарајући квалитет производње.


7

2.1.8 Познавање технике контроле и управљања и стално унапређење производње

Поред надпросечног занања из области пољоривреде и производње у

платеницима/стакленицима, неопходно је и познавање тенике контроле и управљања системима и опремом које се користе у пластеницима/стакленицима. Унапређењем опреме и система управљања смањује се потребна количина људског рада и постиже се бољи квалитет самог процеса производње. Ниске цене конпонената (сензора, контролеа, актуатора итд.) имају за последицу брзу исплатљивост инвестиције, што њену оправданост чини очигледном. Аутоматизовано управљање такође олакшава и унапређује производњу и у данашњим пластеницима/стакленицима представља једну од важнијих система.

2.1.9 Способност за сталну бригу о усевима Ипак и најсавременији системи за контролу и управљање захтевају надзор

стручног особља. Производња у заштићеној средини, у зависности од типа, захтева присуство стручног особља 24 сата дневно, 365/366 дана у години. Одмори и посете стручним семинарима могући су али уз обезбеђивање адекватне стручне замене.

2.1.10 Способност довођења посла до краја На крају, када се сви сегменти производње подвргну детаљној и темељној

анализи, када се направи бизнис план и све буде позитивно, увек постоји могућност да ће се у самом процесу проиводње ипак јављати проблеми. Из тог разлога јако је битно да постоји истрајност и спремност за суочавање са оваквим проблемима и за њихово решавање. Ни у ком тренутку не сме нестати жеља за довођењем посла до краја, а проблеми не смеју да наведу на прекид остварења циља. Оно што је изузетно битно је то да добра зарада не сме представљати првенствени циљ, већ акценат увек мора бити на доброј и кавлитетној производњи. Само тако је могуће остварити добру зараду.

2.2 Самооцењивање Потребно је сагледати свих десет предуслова и реало оценити своје

могућности. У свету, као и код нас, популарна је SWOT анализа. Скраћеница потиче од:

Strengths – моје добре стране, снага, Weaknesses – слабости, шта ми недостаје, Opportunities, моје добре прилике, изгледи, шанде, погодности, Threats – претње, могуће неповољности.


8

Код нас скраћеница се користи као ССПП од речи снага, слабости, прилике и претње.

Снага - треба сагледати све позитивне факторе због којих постоје шансе за успех у производњи у заштићеној средини: претходно искуство, стечено знање, поседовање добре локације, довољно радне снаге и многе друге факторе и оценити их.

Слабости - треба сагледати све негативне факторе. Мала количина акумулираних средстава (неопходност узимања кредита), немогућност гасног прикључка, слабо познавање одређивања квалитета воде, слабо познавање конструкције пластеника итд.

Прилике - Када је реч о приликама, под њима се подразумевају ствари које се требају предвидети и о којима се треба добро информисати. На пример: отварање нове фабрике, неко у породици студира или је студирао неки смер пољопривреде и заинтресован је за производњу и слично.

Претње - и овде треба сагледати тренутно стање и предвидети будуће могуће стање. У близини већ постоје или ће се изградити нека нова постројења за производњу хране, тешко налажње стручног особља, немогућност ипуњења захтева, заштита животне средине и моноги други фактори који прете успешној производњи.

При навођењу ССПП треба бити што реалнији и трудити се да се изврши тачна и реална касификација и да се оцене сви фактори, потребно је размотрити могућности унапређења снаге и прилика, а превазићи слабости и претње.

2.3 Значај стручних савета у производњи у заштићеној средини. Све строжији стандарди у погледу квалитета пољопривредних поизвода и све

строжији закони о очувању животне средине захтевају пуно знања из различитих области. Не праћењем захтева може се довести у питање пласман робе или проблеми око загађивања животне средине. Мали произвођачи често немају довољно новца за запошљавање стручних лица, па је постојање саветодавне службе једно од могућих решења. У оквиру државних служби неопходно је отварање таквих служби јер приватне фирме које се баве тиме захтевају ипак издвајање значајних финансијских средстава за своје услуге. На један или други начин стручан савет је неопходан ради стварања што боље пољопривредне поизводње. Путем стручног саветовања могу се постићи већи приноси, решити многи проблеми у самом процесу производње, добити стручни савети у ком смеру треба проширити произвоњу као и многе друге информације које мали произвођач не може самостално да сазна.


9

3. ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКА ПОДЛОГА ЗА ИЗБОР НОСЕЋЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

3.1 Сунчева енергија и фотосинтеза Након што се изврше анализе о могућности производње у заштићеном

простору, остаје нам да одредимо техничко-технолошки избор пластеника/стакленика као и опреме за њега. Од овог избора највише зависи колико ће финансијских средстава бити потребно за један овакав пројекат. Технички савршенија опрема неминовно доноси потребу за већом инвестицијом, као и стручношћу али смањује потребу за физичким радом и повећава квалитет саме производње и конкурентност нашег производа. Не треба увек по сваку цену захтевати најсавременију опрему, јер некада повећање технолошке савршености повећава само трошкове а не и квалитет производње. Све то зависи искључиво од биљне врсте која ће се производити.

За одабир најбољег решења пластеника/стакленика и опреме потребно је пуно знања из разних области као и искуство. Мора се познавати сама суштина производње у заштићеном простори, тачније: Шта биљци треба?

За развој биљке потребан је ваздух, вода, храниво и енергија светлости. Већина биљака везана је за земљу. Из ње узима потребну воду и храниво, из ваздуха узима углендиоксид и кисеоник а од сунца добија неопходну енергију светлости (сл. 2.).

Сл. 2. Неопходни чиниоци за развој биљака

Биљке уз помоћ енергије сунчевих таласа врше фотосинтезу и стварају

угљоводонике. Енергију за одвијање фотосинтезе, биљка не може да користи у сваком облику већ само енергију која јој се предаје у облику зрачења-радијације,

Сунце

Светлост

Ваздух

Земља


10

електормагнетних таласа. Енергија у том облику на земљу доласи са сунца. Спектар сунчевог зрачења је широк и различитог је интензиотета.

Сл. 3. Спектар и интензитет сунчевог зрачења

Биљка за фотосинтезу користи само део тог спектра, а унутар њега различите

таласне дужине различитог интензитета. Област таласне дужине електромагнетних таласа коју биљка користи креће се од 0,4 до 0,7µm. Ова област назива се фотосинтетички активна област (Photosyntetically Active Radiation PAR). Ова област представља готово 43% енергије Сунца на нивоу земље.

Ако нема довољно сунчеве енергије развој биљака је умањен, зато се мора водити рачуна да се у пластеницима/стакленицима омогући довољна количина сунчеве енергије одговарајуће таласне дужине.

Када се биљка гаји у пластенику/сталенику она се налази испод покривке. Покривка може да има три дејства на сунчево зрачење: добијање (рефлексија); прихватање (апсорпција); пролазак кроз препреку. Пожељно је да се код покривке пластеника/стакленика јавља у што већој мери пролазак сунчевог зрачења. Стакло и пластична фолија имају најбоље карактеристике па је њихова примена најчешћа. Одбијање зависи од упадног угла α (сл.4.). Што је упадни угао мањи одбијање је мање.

Радијација на земљи

Радијација на рубу атмосфере

Таласна дужина, µm

Интензитет, W/m μm

Сл. 4. Графички приказ дејства прекривке на сунчево зрачење 1-електромагнетни талас који наилази на препреку (прекривка пластеника/стакленика 2-део енергије изгубљен добијањем 3-део енергије који се прихвати и претвора у топлоту 4-део енергије електромагнетних таласа који је прошао кроз прекривку и који биљке користе α-упадни угао електормагнетних таласа


11

3.2 Темепратура у пластенику/стакленику Поред енергије за обављање фотосинтезе, биљкама је потребно да имају

довољну температуру ваздуха у самом пластенику/стакелнику. Разликзје се минимална потреба температура и температура при којој се биљка убрзано развија. У пластенику/стакленику мора да се развије температура при којој биљка има убрзано развијање. А да при јако ниским спољним температурама унутрашња температура не пређе минималну потребну температуру. То се може остварити сунчевим загревањем али и додатним загревањем. Енергија сунчевог зрачења се користи за фотосинтезу али и за загревање. Поред унутрашњег дела загревају се и сви делови конструкције, опреме па и прекривке.

На сл. 5. је приказано кретање и пренос топлоте од сунчевог зрачења. Она је карактеристична за пластенике и пластичне фолије као прекривке.

Због разлике у температури унутар пластеника и споља, долази до преласка

топлоте и губитака. Провођењем кроз саму фолију (позиција 1), услед конвекције и струјања околног ваздуха такође долази до губитка топлоте (позиција 2), обрнути процес одвија се унутар пластеника (позиција 3). Сва тела унутар пластеника зраче енергију (позиција 4), ови магнетни таласи су у инфрацрвеној области и већина прекривки их не пропушта. Већи део ове енергије се враћа у пластеник (позиција 5) а неки мали део су губици (позиција 6).

Циљ је да фолија пружи што бољу изолацију и да губици 1 и 2 буду што мањи, да се прави од материјала који нису пропусни за инфрацрвено зрачење, чиме се смањује губитак 6.

Слично је и са пластеницима/стакленицима који се догревају. Код њих се могу приказати готово сви токови енергије. Један део се доводи сунчевим зрачењем, директним и дифузним. Оно загрева тло, биљке и елементе плсатеника/стакленика. Даље, топлота са њих прелази на ваздух. Ваздух загревају и грејна тела. Толотни губици се јављају услед комбинације провођења и конвекције, одвођења у земљу и венитилацијом. Ток енергије приказан је на слици 6.

Сл. 5. Пренос топлоте и губици у пластенику без додатног загревања 1-провођење топлоте кроз фолију 2-одвођење топлоте конвекцијом 3-обрнут процес 4-ифрацрвено зрачење предмета и подлоге 5-одбијено зрачење 6-зрачење које пролази кроз фолију


12

Сл. 6. Ток енергије унутар пластеника/стакленика

У време високих температура спољашности и интензивног зрачења сунца,

темепратура унутар пластеника/стакленика прелази потребне вредности за убрзан раст биљака. У таквим случајевима неопходно је обезбедити проветравање и сенчење пластеника/сталеника.

3.3 Типови пластеника Пластеници/стакленици су један од примера модуларне градње. На тржишту

постоји велики број типова пластеника/стаклеика, прекривки, опреме и других елемената који чине пластеник/стакленик. Идеалан одабир елемета је гарант за успешну производњу. Сви елементи имају своје предности и мане. Тип пластеника/стакленика је један од најважнијих елемената код којег је битно да се извши најбољи одабир. У нашој земљи су се усталили неки типови пластеника/стакленика (сл. 7.). Најчешће се за типове са кружним кровом користе еластичне покривке, пластична фолија. За типове са равним кровом најчешће се користе тврди материјали, стакло, панели поликарбоната али и фолије. Постоје типови са једним кровом или једнобродни (на енглеском single span) и са више повезаних кровова, вишебродни (на енглеском multi span). Код повезаних кровова између може али и не мора да постоји преграда.

Енергија сунчевог зрачења

Енергија дифузног зрачења

Довођење или одвођење енергија

вентилацијом

Топлота коју одају

грејна тела у околину

Зрачење у околину Одвођење енергије провођењем и конвекцијом

Зрачење од околине

и у околину

Загревање од тла Губитак топлоте на загревање тла

Мешање, конвекција

у унутрашњос

Топлота коју одају грејна тела


13

Сл. 7. Најчешћи типови носећих конструкција

Тип А: ниски тунел, представља решење које се нјачешће самостално изводи и

користи се за расад и предсезонски узгој. Једноставне је конструкције и нема додатне опреме.

Тип Б: висок тунел, користи се углавном на мањим површинама због ниске цене. Најчешће је то за предсезонску производњу без загревања. Може да се изведе и са загревањем и неким другим урећајима за наводњавање, управљањем концентрацијом угљендиоксида и другим. Проветравање је најчешће пасивно, отварањем врата и бочних страна.

Тип В: типичан једнобродни пластеник са кружним кровом. Као покривка се користи полиетиленска фолија. За бочне стране се често корите панели поликарбоната. Ова конструкција се примењује у подручјима са више снега, јер снег лакше клизи низ овакву конструкцију. Вентилација може да буде пасивна, отворима на бочним страниама али и активна, вентилаторима. Предвиђен је за уградњу грејања и може да се користи за производњу током целе године, или у већем делу године.

Тип Г: ово је типичан пример конструкције код које се користе чврсти материјали за покривку, стакло, панели поликарбоната или фолије. Они могу да служе за целогодишњу производњу и предвиђени су за уградњу грејања, управљања концентрацијом угљендиокисда, наводњавања и других напредних система. Проветравање може бити пасиво, активно и комбиновано.

Тип Д: овај тип пластеника/стакленика је веома сличан типу В, и практичо се изводи повезивањем више таквих пластеника/стакленика. На месту где је повезан може и не мора да постоји преграда. И остале карактеристике су им сличне.

Тип Ђ: овај тип пластеника/стакленика се добија повезивање више пластеника/стакленика типа Г. И овде може да буде једна целина или да имају преграду. Ако се конструкција изради са преградама, могуће је производити више различитих биљних култура. Али треба напоменути да у таквом случају свака целина мора имати посебну опрему и посебно управљање. Поред коснтрукције са централно постављеним слеменом и симетричним станицама, примењују се конструкције код којих је само један нагиб преко целог брода (друга страна је вертикална).

А Б В Г

Д Ђ

Е


14

Тип Е: овај тип пластеника/стакленика добио је назив по граду у Холандији VENLO. Његова различитост од до сада виђених типова је та што по једном броду може да има и два слемена. Странице кровног дела могу да се отварају закретањем око осовине на дну међуреда, па чак и да заузму вертикалан положај, чиме се знатно побољшава природна вентилација.

За пластенике/стакленике површне мање од 400 m користе се једнобродне коснтрукције. Једнобродни се не користе за веће површине због проблема са рамском конструкцијом, постављањем прекривки, остваривања потребне вентилације итд. За веће површине користе се вишебродне конструкције а не више једнобродних конструкција. Тиме се постиже уштеда у материјалу, штеди се на простору, смањују се губитци и друге битне ствари. Такође, тада је јефтинији и поузданији систем контроле и управљања.

На избор типа носеће конструкције утичу многи фактори:

предвиђена величина површне за гајење биљака, биљне врсте које ће се узгајати (важно са аспекта висине), инвестициона способност, тип подлоге, трајање производне сезоне, са или без грејања, планирани даљи развој и проширење производње и друго.

3.4 Носећа конструкција пластеника/стакленика Задатак носеће конструкције је да носи све елементе који нису ослоњени на

под. А то су:

тежина рамске конструкције, покривка, завеса за уштеду енергије и сенчење, као и механизам за њихово

покретање, инсталација система за грејање, контролисање количине угљендиоксида,

венитлације, наводњавања и друго биљке које расту на потпори, биљке које расту у саксијама, биљке

пузавице итд, додатни уређаји за сервисирање пластеника/стакленика (за прање

прозора итд.), особе које контролишу, постављају или мењају покривку

У таб. 2. дата су оптерећења биљкама које расту на потпори или у кофама. Таб. 2. оптерећење носеће конструкције у зависности од биљне врсте

Биљна врста оптерећење kg/m

Парадајз, краставац 15

Јагоде у саксијама 30

Ланчанице на столовима 100


15

Поред тога што мора да носи одређену опрему, конструкција мора да буде

опторна на атмосферске утицаје. Пре свега се мисли на ветар и на снег. На сл. 8. приказане су мере укрућења поља пластеника уградњом троуглова челичних ужади, која укрућују конструкцију и супротстављају се ветру.

Сл. 8. Укрућење поља стакленика/пластеника косим носачима,

повећање крутости на бочни ветар Носећа конструкција поред захтева крутости, носивости има и друге захтеве:

да сенка рамске конструкције буде што је могуће мања, да не оштећује покривку и друге инсталације, да је отпорна на корозију и старење, да је отпорна на хемијска средства која се користе у процесу

производње, да омогући што лакшу поставку и замену прекривке, да је лако спровођење природне вентилације, да не омета кретање унутар објекта при раду, контроли и управљању, да пружа висок ниво безбедности на раду, да није лако горива и запаљива, да је лака за постављање, и да је што јефтинија.

Материјал од којег се најчешће праве рамске конструкције је галванизован челик (пресвучен нерђајућим материјалом, најчешће цинком), кружног или профилног пресека. Може бити изведена и од челика који је заштићен фарбом, и таква изведба је јефтинија али не пружа дуготрајност. Поред челика, користе се легуре алуминијума, пластика и дрво.

Сам прорачун статичке носивости конструкције је сложен поступак и треба га препустити стручном лицу са искуством у тој области.

При било каквом раду на конструкцији долази до уклањања заштите са ње. Зато треба водити рачуна да при било кавком заваривању, сечењу, настављању, завртњима после завршеног посла део треба додатно заштитити како не би дошло


16

да оксидирања. Заштита од окидирања мора да буде отпорна на влагу и хемијска средства која се користе у заштити биљака.

Алуминијумске легуре су лакше од челика, отпорне су на оксидацију и на хемијска средства, па за њих није потребна додатна спољашња заштита. Због мање носивости, конструкције од легура алуминијума су робусније па самим тим праве и већу сенку. Заваривање таквих конструкција је такође теже и скупље.

Конструкције које су изведене од метала, морају по прописима да имају адекватну заштиту од удара грома. Немање овакве заштите може да доведе до пожара, уништавања разних урећаја за контролу и управљање као и до страдања радника.

Дрво као материјал за израду конструкције користи се само за мале површне. Његова економска исплатљивост постоји само тамо где је цена дрвета мала. Има мању носивост, већег је габарита и мора се заштитити од утицаја влаге као и хемијских средстава. Поред тога и већа опасност од настајања пожара је још један показатељ да дрво као материјал није баш право решење. Једина предност дрвета је у томе што се на њега може лакше монтирати прекривка од еластичне фолије.

Пластични материјали за носећу конструкцију се користе само за мање површине пластеника које се изводе у самоградњи. Уколико је употребљиван одговарајући материјал који је отпоран на влагу и хемијска средства, треба водити рачуна и о томе да ли је материјал конструкције компатибилан са материјалом прекривке. Један од примера је да се ПЕ фолија у додиру са рамском конструкцијом од поливинил хлорида разграђује.

У таб. 3. дат је пример тежине-масе делова који се користе за изградњу пластеника/стакленика.

Таб. 3. Масе делова за носећу конструкцију

Опис Маса kg/m

Основни челични рам 2,7

Бетон за темељ 13,4

Челични елементи крова 1,4

Стакло 10,5

Ал. делови кровне конструкције 1

УКУПНО 29

Зног сложенсоти самих прорачуна и одабира носеће конструкција Европска

унија је донела стандар ЕН-13031-1 у којем се дефинишу општи и посебни захтеви које носећа конструкција треба да испуњава. Према стандарду конструкција је подељена према трајању и то на 5, 10 и 50 година. Данас се при набавци пластеника/стакленика све чешће наводе захтеви дефинисани у овом стандарду а који се односе на носећу конструкцију.

Период експлоатације на 5 година односи се на мале и велике тунеле којима је подлога земља. Сматра се да после 5 година експлоатације на земљишту се стварају и акумулирају разне биљне штеточине и болети. Због тога је потребно


17

променити локацију. Из тог разлога код ових конструкција је додатни захтев да се она лако монтира и демонтира због потребе преношења.

Код објеката који се темељом везују за подлогу треба водити рачуна о многим стварима. У пракси најчешће различите фирме изводе радове на темељима и на изради самог пројекта. Неопходна је сарадња у тим пословиме па чак и заједничко надгледање. Поред причвршћивања саме конструкције, треба водити рачуна и о свим инсталацијма које ће бити уграђене унутар плсатеника/стакелника. Ако се бетонира око пластеника/стакленика, нагиб мора бити направљен тако да одводи вишак воде а не да га задржава у близини пластеника/стакленика.

При куповини носеће конструкције за пластеник/стакленик, уговором треба дефинисати следеће:

гарантовања трајности материјала носеће конструкције, носивост конструкције, отпорност конструкције на воду и хемијска средства која се користе у

процесу производње, издржљивост на ветар, (навести граничну вредност), издржљивост на оптерећење снагом, (навести граничну висину снега), заштита од удара грома, као и друге важне опште и специјалне захтеве који су дефинисани

европском нормом ЕН-13031-1 Због компексности носеће конструкције јасно је да се ништа не треба

спроводити на своју руку. Чак и пластеници/стакленици типа Б и В без савета стручног лица не гарантују добар одабир материјала и носивости конструкције. Зато треба бити пажљив јер инвестиција није мала а ризик је велики. У случају коснултовања стручног лица тај ризик се смањује и даје могућност да се у случају грешке може добити адекватна накнада од лица или фирме која је направила пропуст.


18

4. Закључак Производња у стакленицима/пластеницима представлја будућност у Србији али

она је, као што се види, садашњос у европској унији. Већина наведених анализа и решења већ се одавно користе у земљама европске уније. Да би Србија достигла ниво европске уније потребно је уложити пуно средстава у едукацију младог кадра, који ће моћи да унапреди такву производњу у Србији. Тај ниво није могуће достићи за кратак временски период, али се пут до достизања тог ниво зна. Оспособљавање људи за самосталу производњу у стакленицима/пластеницима и стручна подршка је једини начин да се ниво такве производње доведе на стандарде европске уније. Србија има потенцијала, само треба да се направи стратегија која ће се примењивати и која ће бити гаран људима који својим стручним знањем желе да промене садашње стање наше пољопривреде.

proizvodnja u staklenicima/plastenicima

Documents

kg