0

Универзитет Сингидунум

Пословни факултет у Београду

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ предмета

АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

БАМБИ БАНАТ а.д.

Ментор : Проф.др.Горанка Кнежевић Студент: Тамара Алексић 910-06

Београд 2010.

1

САДРЖАЈ:

1. Увод..................................................................................2 2. Профил компаније...........................................................4 3. Анализа пословне стратегије.........................................6 4. Анализа финансијских извештаја...................................9

4.1. Хоризонтална анализа............................................9 4.2. Вертикална анализа..............................................11

5. Анализа помоћу финансијских показатеља.................17 5.1. Показатељ пословне активности..........................21 5.2. Показатељ финансијске структуре.......................23 5.3. Показатељи рентабилности................................. 25 5.4. Du Pont систем анализе........................................27 5.5. Показатељ новчаних токова................................. 28 5.6. Анализа leverage-a.................................................31

6. Алтманов Z score модел................................................32 7. Закључак........................................................................33 8. Литература.....................................................................36

2

1. Увод

Савремени услови пословања захтевају свакодневно доношење оперативних и стратешких одлука. Неопходан елемент за доношење пословних одлука представљају информације добијене из финансијских извештаја о пословању предузећа кроз вишегодишњи период. Да би финансијски извјештаји пружали меродавне информације морају се сачињавати на основама општеприхваћеног оквира за финансијско извештавање. Ради обезбеђења квалитетног система информисања потребно је постојање потпуних, прецизних, правовремених, упоредивих и доступних информација и показатеља који морају бити усаглашени са међународним рачуноводственим стандардима, а такође, неопходно је да то потврде и квалификована лица – ревизори, изражавањем свог стручног мишљења.

Да би се побољшао квалитет извештавања о пословању предузећа потребно је редовно финансијско извештавање допунити и проширити и са одговарајућим нефинансијским информацијама. Нефинансијске (квалитативне) информације обухватају веома широк спектар најразличитијих информација о поједином предузећу, његовим ресурсима, текућем пословању, плановима, потенцијалима и сл.

У тржишној привреди пословни успех прeдузећа и рационално доношење одлука у многоме зависе од квалитета процеса управљања. При истим условима пословања опремљености предузећа и положају на тржишту, предност је на страни оног предузећа којим се рационално управља. Приврдедна (економска) мисија предузећа проистиче из захтева пажљивог коришћења ограничених ресурса у циљу што бољег задовољења стално растућих потреба. Пажљиво управљање захтева колико мудре толико и правовремене одлуке.

Мерење перформанси предузећа претпоставља неке нормалне тржишне услове привређивања и нормалан привредни амбијент. Утврђивање финансијских показатеља врши се применом метода вертикалне и хоризонталне анализе у свакој години посебно, као и њихово међусобно поређење у временским периодима, што омогућава сагледавање општег стања финансијског здравља привредних субјеката током времена и релативног положаја привредног субјекта у односу на окружење.

3

Економска анализа предузећа представља анализу вредности датог предузећа у одређеном временском тренутку и заснива се на разумевању прошлих, тренутних и будућих операција предузећа. Засновано је на анализи економског окружења у ком предузеће послује и индустрије у којој се предузеће такмичи, анализи финансијских информација предузећа и сл. Мишљење о вредности треба да буде независан, објективан закључак који се базира на чињеницама и околностима које се односе на свако појединачно предузеће.

Одговоре на кључна питања у процени перформанси предузећа превасходно тражимо уз помоћ финансијске анализе пословања предузећа. Кључна питања су: да ли је предузеће ликвидно, има ли вишак или мањак нето обртних средстава, колики је удео потребног обртног капитала у приходима, да ли је предузеће презадужено, да ли је рентабилност задовољавајућа, какве су финансијске перформансе у поређењу са другим предузећима у грани, привреди, међународном окружењу? Важно је истаћи да ова анализа није пуки опис стања предузећа, већ декомпоновање, уочавање карактеристика и објашњавање узрока пословања.

Темељни задатак ове анализе пословања је испитати и утврдити: структуру средстава и њихових извора, структуру текућих средстава и извора, покривеност сталних средстава и сталних залиха трајним изворима средстава, инвестициону способност, анализу дугорочне финансијске равнотеже, анализу краткорочне финансијске равнотеже, усклађеност између степена ликвидности појединих елемената активе и степена рочности елемената пасиве.

Информативну основу за анализу чине билансни извештаји предузећа, текући пословни резултати, интерне анализе, екстерне анализе одређених агенција и сл, при чему се посебно анализирају стања, облици и врсте залиха и ток готовине у предузећу. Да би се направила ваљана анализа пословања, аналитичар мора располагати квалитетним пословним извјештајима и информацијама. Такви подаци се обезбјеђују процедуром обавезне ревизије биланса. Други битан услов је довољна рашчлањеност билансних података, што добрим делом зависи и од квалитета билансних шема и контних оквира прописаних од стране државе.

4

2. ПРОФИЛ КОМПАНИЈЕ

Компаније Бамби а.д. (ПИБ 103154145) се бави производњом и продајом кондиторских производа, компанија је пореклом из Пожаревца али јој се седиште налази у Београду (Трг Николе Пашића бр. 5). Компанија је основана 1967. године када је запошљавала 37 радника.

Концерн за производњу и промет здраве хране Бамби из Пожаревца, од момента свог настанка, као фабрика за производњу дечијег кекса из 1967. Године, перманентним улагањем у вредност инвентивног, технолошког и кадровског потенцијала, као и праћењем светских достигнућа и трендова, израсла је у гиганта и у лидера српске кондиторске индустрије.

У богатој историји Бамбија позитивни пословни резултати су стални пратилац завршних рачуна. Константан раст и развој концерна Бамби искристалисан је из знања и умешности да са ослушну, идентификују и реализују захтеви и потребе купаца и потрошача и да се стратешки модели пословања квалитетно промене и унапреде.

Бамби је прихватио и успешно спровео многе новине у производном програму, филозофији управљања, технолошким захтевима, организацији, маркетингу, продаји, итд. Бамби је први у кондиторској индустрији Југославије увео систем квалитета, први је добио међународни сертификат ISO 9001.

Бамби је присутан готово у свим домовима, и у Бамбију са поносом негују имиџ народске фабрике, и оно у чему су они у предности у односу на друге је : здрава храна, врхунски квалитет и мудро искоришћена сопствена памет.

Бамби се данас бави лаком индустријом (прехрамбеном индустриом) у области кондиторских производа, при чему прерађује воће, поврће, какао, млеко и шећер, како би добио сировине од којих касније формира своје производе који су тренутно у Србији веома популарни и за њима постоји велика тражња. Неки од најпознатијих производа компаније бамби су: “Златни пек”, “YoYo” чоколада, “Скарлет” бомбоњера, Бомбоњера “Чари”, чоколада “Notte”, Бамби Црна чоколада, чоколада “Посластина” , “Wellness” и наравно Бамбијев најпознатији производ “Плазма”.

5

Osnivni identifikacioni podaci

Pun naziv izdavaoca Koncern za proizvodnju i promet konditorskih proizvoda BAMBI-BANAT AD Beograd

Pravni status izdavaoca Adresa Bulevar Zorana ðinñića 8A Beograd Republika Srbija Web adresa Datum osnivanja 15.10.1967. Broj rešenja upisa u sudski registar BD. 237273/2006 od 25.12.2006. god Matični broj 7162936 PIB - poreski identifikacioni broj 100436827 Tekući računi i banke kod kojih se vode Komercijalna banka a.d. Beograd Raiffeisenbanka a.d. Beograd AIK banka a.d. niš Hypo Alpe Adria Banka a.d. Beograd Šifra delatnosti 15821 Osnovna delatnost Proizvodnja keksa Ime i prezime direktora Miroslav Miletić Ime i prezime osobe za kontakt Sanja Janković. Aleksandar Obradović Telefon 011/2222-555 Faks 011/2222-559 e-mail office@bambi.rs Naziv korporativnog agenta BDD TEZORO BROKER AD Beograd

3. АНАЛИЗА

ПОРТЕРОВИХ

АНАЛИЗА ПОСЛОВНЕ СТРАТЕГИЈЕ

ПОРТЕРОВИХ 5 СИЛА

6

СТРАТЕГИЈЕ

7

Ривалитет између постојећих компанија

У Србији тренутно послује десетак већих кондиторских компанија од којих је Бамби један од највећих, а главни конкуренти су му Таково, Пионир, Кондива, Соко Штарк, Swisslion и још неколико нешто мањих компанија. Кондиторска индустрија је у експанзији и последњих година бележи раст, пре свега од све већег уласка страних произвођача на домаће тржиште. За Бамби прави јаки конкуренти су Соко Штарк, Таково и Swisslion који се такође тренутно налазе у фази ширења и унапређења и повећања производње. Са овако јаком конкуренцијом Бамби мора да се надмећи уз помоћ обе стратегије, односно настоји и да смањи трошкове како би смањио цену а уједно ради и на диференцирању својих производа како би их учинио “видљивијим”, што им је последњих неколико година пошло за руком.

Опасност од нових конкурената

Бамби као компанија што се целокупне кониторске индустрије тиче има велики утицај и удео на домаћем тржишту (10%), док у производњи кекса у Србији претња по Бамби је непостојећа, јер већ сада Бамби производи 36% кекса у Србији, што га чини убедљивим лидером у тој позицији. Реална претња скоро да не постоји, пре свега зато што су потрошачи навикнути и задовољни производима, а и постоји дуга традиција односа потрошача и кондиторских компанија, једина потенцијална претња јесте улазак великих страних произвођача у велике трговине и потискивање домаћих производа, као на пример улазак Lidl-а на домаће тржиште, јер је познато да Лидл прво купује домаће производе а онда их потисне и замени сопственим брендовима. Али мала је могућност да ће Бамби и остале веће кондиторске фирме бити потиснуте јер су већ годинама на тржишту и уживају поверење купаца а и многи њихови производи су постали незаменљиви део потрошачке корпе грађана.

Опасност од супститута

Супститути су у кондиторској индустрији веома изражени, постоји велики број супститута за скоро све производе и на “овом пољу се води стална битка” између домаћих али и страних компанија. Скоро сваки кондиторски производ на домаћем тржишту (са изузетком Плазме) има неколико супститута истог или сличног квалитета, цене и распрострањености, па чак је у неким случајевима и маркетинг сличне снаге. Ово поље није повољно ни за једну од кондиторских компанија (страних и домаћих), јер се на овом пољу стално уводе неке иновације, снижавају трошкови а тиме и цене, стварају нови супститути и врши се константна

8

дифернцијација на коју велики утицај има моћни свакодневни маркетинг у виду наградних игри, реклама, билборда, постера, акција и другог.

Преговарачка снага купаца

Снага компаније у односу на купце у кондиторској индустрији је мала, односно преговарачка моћ купаца је велика. Главни узрок томе је горепоменуто постојање великог броја супститута сличне или скоро исте цене, квалитета и распрострањености. С обзиром да су разлике у производима мале, обично “побеђују” оне компаније, које имају своју дистрибуцију (као на пример Бамби), дају неке попусте или повољности, али пре свега оне које највише одговарају потрошачима, где Бамби за сада још има добре изгледе пре свега због традиције и квалитета. Али уопштено гледано преговарачка моћ комапније је мала.

Преговарачка снага добављача

Снага компаније Бамби у односу на добављче је задовољавајућа јер је Бамби велика команија која послује већ дуги низ година и има поуздане и издефинисане односе са својим добаљачима. Иако постоји много компанија које производе сличне производе Бамбијевим (супституте), што значи да Бамби не би требало да има велику преговарачку моћ, ипак резултати Бамбијевог пословања и његово дугогодишње пословање и велико учешће у производњи кондиторских производа, пре свега кекса и бисквита (више од трећине укупне производње) му даје одређену, не превелику моћ за преговарање са добављачима и утицај на цене сировина (пре свега сировина за производњу кекса и бисквита).

9

4. АНАЛИЗА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

4.1. ХОРИЗОНТАЛНА АНАЛИЗА

AKTIVA 2006 2007 Promena % 2008 Promena %

Stalna imovina 2.564.080 2.994.767 430.687 16,8% 3.379.993 385.226 12,86%

Obrtna imovina 2.319.633 2.866.524 546.891 23,58% 3.029.558 163.034 5,69%

UKUPNA AKTIVA 4.883.713 5.861.291 977.578 20,02% 6.409.551 548.26 9,35%

0

1.000.000

2.000.000

3.000.000

4.000.000

5.000.000

6.000.000

7.000.000

2006 2007 2008

hil

jad

a R

SD

godine

Struktura aktive

Stalna imovina

Obrtna imovina

UKUPNA AKTIVA

PASIVA: 2006

Kapital 3.612.880

Dugoročne obaveze 221.122

Kratkoročne obaveze 1.049.711

UKUPNA PASIVA 4.883.713

У позицији активе уимовине за 23,58% и сталнедо повећања обртне имовине

У позицији пасиве укапитала за 12,37% и до2007 за 172,12%, а у 2008 одплаћује редовно дугорочнекраткорочних обавеза првообавеза није добар показатељликвидношћу.

0

1.000.000

2.000.000

3.000.000

4.000.000

5.000.000

6.000.000

7.000.000

2006

hil

jad

a R

SD

2007 Promena % 2008

3.612.880 3.596.630 -16.25 -0.04% 3.151.895

601.719 380.597 172,12% 1.385.539

1.049.711 1.662.942 613.231 58,42% 1.872.117

4.883.713 5.861.291 977.578 20,02% 6.409.551

активе у 2007 у односу на 2006 дошло је до повећањасталне имовине за 16,8%. У 2008 у односу наимовине за 5,59% и сталне имовине за 12,86%.

пасиве у 2008 у односу на 2007 дошло је до смањењаи до повећања дугорочних обавеза већ у 2006 у 2008 у односу на 2007 130% (што значидугорочне кредите) такође је дошло до повећањапрво за 58,42%, затим за 12,58% Повећање

показатељ, јер указује на то да компанија има

2006 2007 2008godine

Struktura pasive

Kapital

Dugoročne obaveze

Kratkoročne obaveze

UKUPNA PASIVA

10

Promena %

3.151.895 -444.735 -12,37%

1.385.539 783.82 130,26%

1.872.117 209.175 12,58%

6.409.551 548.26 9,35%

до повећања обртне односу на 2007дошло је 12,86%.

мањења позиције у 2006 у односу на значи да фирма не повећања позиције

Повећање краткорочних компанија има проблема са

Kapital

Dugoročne obaveze

Kratkoročne obaveze

UKUPNA PASIVA

11

ВЕРТИКАЛНА АНАЛИЗА – БИЛАНС УСПЕХА

POZICIJA 2006 % 2007 % 2008 %

Prihodi od prodaje 3.470.258 100,00% 5.506.233 100,00% 5.628.681 100,00%

Promena vrednosti zaliha učinaka 5.963 0, 17% 43.435 0,79% 84.116 1,5%

Prihodi od aktiviranja učinaka i

robe 30.2 0,87% 43.364 0,79% 14.33 0,25%

Ostali poslovni prihodi 629 0,02% 20.19 0,37% 8.961 1,16%

Poslovni prihodi 3.507.050 101,06% 5.613.222 101,94% 5.736.088 101,9%

Nabavna vrednost prodate robe 159.556 4,6% 9.704 0,18% 5.356 0,1%

Troškovi materijala 1.383.956 39,88% 2.635.351 47,86% 2.635.461 46,82%

Troškovi usluga 0 0 0 0 0 0

Troškovi zarada, naknada zarada i

ostali lični rashodi 863.597 24,89% 1.277.514 23,2% 1.188.777 21,11%

Amortizacija i otpisi vrednosti 136.972 3,95% 172.748 3,14% 219.46 3,9%

Ostali poslovni troškovi 568.788 16,39% 1.139.592 20,7% 1.191.492 21,17%

Poslovna dobit 394.181 11,36% 378.313 6,87% 495.542 8,8%

Prihodi od pridruženih preduzeća 0 0 0 0 0 0

Finansijski prihodi 39.947 1,15% 63.53 1,15% 185.548 3,3%

Finansijski rashodi 61.102 1,76% 76.02 1,38% 413.414 7,34%

Ostali prihodi (rashodi) -81.29 -2,34% -118.237 -2,15% -208.661 -3,7%

Dobit pre oporezivanja 291.736 8,41% 247.586 4,5% 59.015 1,05%

Porez na dobit 47.644 1,37% 69.059 1,25% 34.113 0,6%

Dobit nakon oporezivanja iz

tekućeg poslovanja 244.092 7,03% 178.527 3,24 24.902 0,44%

Dobit nakon oporezivanja iz

ukinutog poslovanja 0 -3.897 -0,07% 4 0

Dobit nakon oporezivanja 244.092 7,03% 174.63 3,17% 24.906 0,44%

Od toga:

Manjinski udeli 0 0 0 0 0

Neto dobit 244.092 7,03% 174.63 3,17% 24.906 0,44%

• У пословним приходима2007 порасли у односу46,82%. Учешће набавнедок се у 2007 и 2008 зарада и остали личнипроцентом од око 20%. износили такође око Финансијски приходиопорезивања највишасмањивала. Нето добит

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2006

приходима највише се истичу трошкови материјалау односу на 2006. У 2006 – 39,88%, 2007 –

Учешће набавне вредности робе највиша је била уи 2008 смањила на 0,1%. Затим трошкови зарада

остали лични расходи били су константни за свеоко 20%. Док су остали пословни трошкови у

такође око 20%. приходи и расходи су се повећали у 2008. највиша је била у 2006 8,41%, а наредних

Нето добит се из године у годину смањује.

2007 2008

Učešće u poslovnim prihodima

Neto dobit

Ostali poslovni troškovi

Troškovi zarada, naknada

zarada i ostali lični rashodi

Nabavna vrednost prodate

robe

Troškovi materijala

12

материјала који су у – 47,86%, 2008 –

била у 2006 са 4,6%, трошкови зарада, накнада

за све три године са трошкови у све три године

у 2008. Добит пре наредних година се

Učešće u poslovnim prihodima

Neto dobit

Ostali poslovni troškovi

Troškovi zarada, naknada

zarada i ostali lični rashodi

Nabavna vrednost prodate

Troškovi materijala

13

ВЕРТИКАЛНА АНАЛИЗА – БИЛАНС СТАЊА, Актива

AKTIVA 2006 % 2007 % 2008 %

Stalna imovina 2.564.080 52.5% 2.994.767 51.09% 3.379.993 52.73%

Nekretnine, postrojenja i oprema 1.949.943 39.93% 2.305.533 39.33% 2.819.965 43.99%

Nematerijalna ulaganja 1.762 0.036% 5.995 0.1% 8.150 0.12%

Investicione nekretnine 0 0 0 0 0 0

Ulaganja u pridružena preduzeća 0 0 0 0 0 0

Ostali dugoročni finansijski plasmani 592.901 12.14% 683.239 11.67% 551.878 8.61%

Odložena poreska sredstva 19.474 0.4% 0 0 0 0

Ostala stalna imovina 0 0 0 0 0 0

Obrtna imovina 2.319.633 47.5% 2.866.524 48.9% 3.029.558 47.27%

Zalihe 585.666 11.99% 718.347 12.26% 808.458 12.61%

Potraživanja od kupaca i ostala

potraživanja 1.679.617 34.39% 2.148.177 36.65% 2.221.100 34.65%

Potraživanja za više plaćeni porez na

dobit 0 0 0 0 0 0

Aktivna vremenska razgraničenja 0 0 0 0 0 0

Kratkoročni finansijski plasmani 0 0 0 0 0 0

Gotovinski ekvivalenti i gotovina 0 0 0 0 0 0

Ostala obrtna imovina 0 0 0 0 0 0

Imovina namenjena prodaji 54.350 1.11% 0 0 0 0

UKUPNA AKTIVA 4.883.713 100,00% 5.861.291 100,00%0 6.409.551 100,00%

• Највеће учешће у активипостројења и опремапотраживања од купацаоко 12% за све три годинеи 2007 били су 12%,

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2006

учешће у активи када је реч о сталној имовини имајуопрема око 39%. Док се у обртној имовиниод купаца и остала потраживања са око 34%три године. Остали дугорочни финансијски пласмани

12%, а у 2008 8%.

2007 2008godine

Struktura aktive

Potraživanja od kupaca i ostala

potraživanja

Zalihe

Ostali dugoročni finansijski

plasmani

Nekretnine, postrojenja i

oprema

14

имовини имају некретнине имовини највише истчу

34%, док су залихе финансијски пласмани у 2006

Potraživanja od kupaca i ostala

Ostali dugoročni finansijski

Nekretnine, postrojenja i

15

ВЕРТИКАЛНА АНАЛИЗА – БИЛАНС СТАЊА, Пасива

PASIVA 2006 % 2007 % 2008 %

Ukupan kapital 3.612.880 73.98% 3.596.630 61.36% 3.151.895 49.17%

Kapital vlasnika preduzeća 3.612.880 73.98% 3.596.630 61.36% 3.151.895 49.17%

Manjinski udeli 0 0 0 0 0 0

Dugoročne obaveze 221.122 4.58% 601.719 10.27% 1.385.539 21.62%

Dugoročne finansijske obaveze 126.063 2.58% 271.804 4.64% 636.533 9.93%

Dugoročna rezervisanja 0 0 0 0 0 0

Obaveze za penzije i druga davanja 0 0 0 0 0 0

Odložene poreske obaveze 76.842 1.57% 81.865 1.4% 88.408 1.38%

Ostale dugoročne obaveze 18.217 0.37% 248.005 4.23% 660.598 10.31%

Kratkoročne obaveze 1.049.711 21.49% 1.662.942 28.37% 1.872.117 29.21%

Kratkoročne finansijske obaveze 93.694 1.92% 76.879 1.31% 389.925 6.08%

Obaveze prema dobavljačima i

ostale obaveze 81.854 1.68% 1.357.224 23.16% 1.317.978 20.56%

Obaveze za porez na dobit 7.288 0.15% 26.506 0.45% 3.714 0.06%

Pasivna vremenska razgraničenja 0 0 0 0 745 0.01%

Kratkoročna rezervisanja 0 0 0 0 0 0

Ostale kratkoročne obaveze 130.189 2.67% 202.333 3.45% 159.755 2.49%

Obaveze namenjene prodaji 0 0 0 0 0 0

UKUPNA PASIVA 4.883.713 100,00% 5.861.291 100,00% 6.409.551 100,00%

• Што се тиче пасиведугугорочне обавезе20%, а то значи дакраткорочне обавезенам говори да компанијакраткорочне обавезе

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2006

пасиве, укупан капитал се смањује из годинеезе расту, у 2007 су порасле за 10%, а у 2008

значи да фирма не одплаћује уредно дугорочнеобавезе се такође повећавају, а то није добаркомпанија има проблема са ликвидношћу.

обавезе.

2006 2007 2008godine

Struktura pasive

Kratkoročne obaveze

Dugoročne obaveze

Ukupan kapital

16

године у годину. Док а у 2008 за више од дугорочне кредите, добар показатељ јер

ликвидношћу. Такође расту и

Kratkoročne obaveze

Dugoročne obaveze

Ukupan kapital

5. АНАЛИЗА

Pokazatelj opšte (tekuć

Godina Obrtna imovina2006 2007 2008

• Имајући у виду да јеови резултати нам говоре

2006

2007

2008

go

din

e

Odnos obrtne imovine i kratkoročnih obaveza

АНАЛИЗА ПОМОЋУ ФИНАНСИЈСКИХПОКАЗАТЕЉА

Pokazatelj opšte (tekuće) likvidnosti = Obrtna sredstva / Kratkoro

Opšta likvidnost

Obrtna imovina Kratkorocne

obaveze 2.319.633 1.049.711

2.866.524 1.662.942

3.029.558 1.872.117

да је нормала 2:1 (обртна имовина : краткорочненам говоре да предузеће има проблема са ликвидношћу

Odnos obrtne imovine i kratkoročnih obaveza

Kratkorocne obaveze

Obrtna imovina

17

ФИНАНСИЈСКИХ

= Obrtna sredstva / Kratkoročne obaveze

Racio 2,21 1,72 1,62

краткорочне обавезе), са ликвидношћу.

Odnos obrtne imovine i kratkoročnih obaveza

Kratkorocne obaveze

Obrtna imovina

Pokazatelj reducirane likvidnostikratkoro

Pokazatelj reducirane likvidnosti

Godina Likvidna sredstva

2006

2007

2008

• Нормала је 1:1, а фирма

0 1.000.000

2006

2007

2008

go

din

e

Odnos likvidnih sredstava i kratkoročnih

Pokazatelj reducirane likvidnosti = Likvidna sredstva (Gotovina, potraživanja , kratkoročni plasmani) / Kratkoročne obaveze

Pokazatelj reducirane likvidnosti

Likvidna sredstva Kratkoročne

obaveze

1.733.967 1.049.711

2.148.177 1.662.942

2.221.100 1.872.117

а фирма је најближа тој нормали у 2008 години

1.000.000 2.000.000 3.000.000 4.000.000 5.000.000hiljada RSD

Odnos likvidnih sredstava i kratkoročnih

obaveza

Likvidna sredstva

Kratkoročne obaveze

18

= Likvidna sredstva (Gotovina, potraživanja ,

Racio

1,65

1,29

1,19

години.

Odnos likvidnih sredstava i kratkoročnih

Likvidna sredstva

Kratkoročne obaveze

19

Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze

Godina Obrtna imovina Kratkoročne

obaveze Neto obrtna

sredstva

Učešće u obrtnoj imovini

2006 2.319.633 1.049.711 1.269.922 54,75%

2007 2.866.524 1.662.942 1.203.582 41,99%

2008 3.029.558 1.872.117 1.157.441 38,2%

• Смањење нето обртних средстава није добар показатељ, јер је последица повећавања краткорочних обавеза.

1 2 3

Neto obrtna sredstva 1.269.922 1.203.582 1.157.441

1.100.000

1.120.000

1.140.000

1.160.000

1.180.000

1.200.000

1.220.000

1.240.000

1.260.000

1.280.000

hil

jad

a R

SD

godine

Neto obrtna sredstva

Neto obrtna …

Neto obrtni fond

Godina Dugoro

finansiranja

2006

2007

2008

• Нето обртни фонд јесмислу, које захтевафинансирања (сопственифонд приближно исти

0% 20%

2006

2007

2008

go

din

e

Neto obrtni fond= Dugoročni izvori finansiranja-Stalna imovina

Dugoročni izvori finansiranja Stalna imovina

3.834.002 2.564.080

4.198.349 2.994.767

4.537.434 3.379.993

нд је део захтева златног правила билансирањазахтева да се стална имовина финансира из дугорочсопствени капитал и дугорочне обавезе). Овде

приближно исти из године у годину.

40% 60% 80% 100%

Neto obrtni fond

Dugoročni izvori finansiranja

Stalna imovina

Neto obrtni fond

20

Stalna imovina

Neto obrtni fond

1.269.922

1.203.582

1.157.441

билансирања у ширем дугорочних извора Овде је нето обртни

Dugoročni izvori finansiranja

Stalna imovina

Neto obrtni fond

21

5.1. ПОКАЗАТЕЉИ ПОСЛОВНЕ АКТИВНОСТИ

Koeficijent obrta kupaca = Prihodi od prodaje/ Prosečan saldo kupaca

Prosečan saldo kupaca = (Kupci u tekućem+kupci u prethodnom periodu)/2

Godina Prihodi od

prodaje Prosečan saldo

kupaca Koeficijent

obrta kupaca Prosečan

period naplate

2006 3.470.258 1416581.5 2,45 148,99

2007 5.506.233 1913897 2,88 126,89

2008 5.628.681 2184638.5 2,58 141,67

• Просечан период наплате је 140 дана, што значи да фирма наплати своја потраживања тек након овог рока.

Koeficijent obrta dobavljača = Nabavna vrednost prodate robe/ Prosečan saldo dobavljača

Prosečan saldo dobavljača = (Dobavljači u tekućem periodu + dobavljači u prethodnom periodu)/2

Godina

Nabavna vrednost

prodate robe Prosečan saldo

dobavljača

Koeficijent obrta

kdobavljača

Prosečan period

plaćanja

2006 159.556 668.544 0,24 1529,36

2007 9.704 1.087.882 0,009 40918,89

2008 5.356 1.337.601 0,004 91154,66

• Просечан период плаћања из године у годину расте, али у нереалним износима. Што би значило да фирма не измирује своје обавезе према добављачима у неком реалном року.

22

Koeficijent obrta poslovnih sredstava = Prihodi od prodaje / Prosečno angažovana poslovna sredstva

Godina Prihodi od prodaje Prosečno angažovana

poslovna sredstva Koeficijent obrta

poslovnih sredstava

2006 3.470.258 4.883.713 0.71

2007 5.506.233 5.861.291 0.94

2008 5.628.681 6.409.551 0.89

• Као стандард за поређење користи се просечна вредност за грану у којој фирма послује. Уколико се коефицијент обрта смањује , то може бити последица неефикасног коришћења сталних средстава.

Koeficijent obrta zaliha = Nabavna vrednost prodate robe/Prosečan saldo zaliha robe

Prosečan saldo zaliha robe = (Saldo zaliha na početku godine + saldo zaliha na kraju godine)/2

Godina

Nabavna vrednost prodate

robe Prosečan saldo

zaliha robe Koeficijent obrta

robe Prosečan

period

2006 159.556 454740.5 0.35 1040.3

2007 9.704 652006.5 0.01 24524.2

2008 5.356 763402.5 0.007 52024.3

• У току пословне године залихе се конвертују у просеку 0,12 пута у готовину. Бржи обрт значи брже претварање залиха у готовину.

5.2. ПОКАЗАТЕЉИ

Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja (dugoročne i kratkoročne obaveze) / Ukupna pasiva

Godina Pozajmljeni izvori

2006 1.270.833

2007 2.264.661

2008 3.257.656

• Обзиром да се повећавајупоказатељ.

0

2.000.000

4.000.000

6.000.000

8.000.000

2006

Odnos pozajmljenih i ukupnih izvora

ПОКАЗАТЕЉИ ФИНАНСИЈСКЕ СТРУКТУРЕ

Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja = Pozajmljeni izvori ne obaveze) / Ukupna pasiva

Pozajmljeni izvori Ukupna pasiva

1.270.833 4.883.713

2.264.661 5.861.291

3.257.656 6.409.551

повећавају и дугорочне и краткорочне обавезе

Pozajmljeni izvori

2007 2008godine

Odnos pozajmljenih i ukupnih izvora

finansiranja

23

СТРУКТУРЕ

Pozajmljeni izvori

Odnos

0,26

0,38

0,51

обавезе то није добар

Odnos pozajmljenih i ukupnih izvora

Pozajmljeni izvori

Ukupna pasiva

Odnos obaveza i sopstvenog kapitala

Godina Dugorocne obaveze i

rezervisanja

2006

2007

2008

• Овим показатељемпокушавају измеритирентабилност или стопу

1 Knežević Goranka: Analiza finansijskih izveštaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str.114.

0

500000

1000000

1500000

2000000

2500000

3000000

3500000

4000000

hiljada RSD

Odnos obaveza i sopstvenog kapitala (debt to equity ratio) = Dugororezervisanja / Sopstveni kapital

Dugorocne obaveze i rezervisanja Sopstveni kapital

221.122 3.612.880

601.719 3.596.630

1.385.539 3.151.895

показатељем се изражава степен дејства leverageизмерити ефекти финансирања из позајмљенихили стопу приноса сопственог капиталa.1

Goranka: Analiza finansijskih izveštaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str.114.

2006 2007 2008godine

Debt to equity

Dugorocne obaveze i

rezervisanja

Sopstveni kapital

24

Dugoročne obaveze i

Odnos

0,06

0,17

0,44

leverage-a, којим се позајмљених извора на

Goranka: Analiza finansijskih izveštaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str.114.

Dugorocne obaveze i

rezervisanja

Sopstveni kapital

25

5.3. ПОКАЗАТЕЉИ РЕНТАБИЛНОСТИ

Stopa prinosa na poslovna sredstva (Return on assets, ROA) = Neto dobitak / Prosečna poslovna aktiva

Godina Neto dobitak Prosečna poslovna

aktiva ROA %

2006 244.092 4.883.713 0.05 4.99%

2007 174.630 5.861.291 0.03 2.98%

2008 24.906 6.409.551 0.004 0.39%

• Пад стопе приноса у 2007 у односу на 2006 и и 2008 у односу на 2007 није добар показатељ, јер указује на то да је способност генерисања профита нагло ослабила.

0

0,01

0,02

0,03

0,04

0,05

0,06

2006 2007 2008

godine

ROA

ROA

26

Stopa prinosa na sopstveni kapital (Return on equity, ROE) = Neto dobitak / Prosečni sopstveni kapital (akcijski kapital)

Godina Neto dobitak Sopstveni kapital ROE %

2006 244.092 3.612.880 0,067 6,76%

2007 174.63 3.596.630 0,005 0,49%

2008 24.906 3.151.895 0,008 0,79%

• Нето добитак из године у годину опада, а нарочито је опао у 2008 години, што за последицу има опадање стопе приноса на сопствени капитал.

2006 2007 2008

ROE 0,067 0,005 0,008

0

0,01

0,02

0,03

0,04

0,05

0,06

0,07

0,08

ROE

ROE

27

5.4. DU POINT СИСТЕМ АНАЛИЗЕ

Redni Broj Pozicija Iznos 2006 Iznos 2007 Iznos 2008

1 Dobit 244.092 174.630 24.906

2 Kamata 61.102 76.020 413.414

3 Stalna sr. na početku godine 2.275.289 2.564.080 2.994.767

4 Stalna sr. na kraju godine 2.564.080 2.994.767 3.379.993

5 Prosecna poslovna sredstva 2.419.684.5 2.779.423.5 3.187.380 3+4/2

6 Sopstveni kapital 3.612.880 3.596.630 3.151.895

7 Stopa prinosa na ukupna sr. 0,1 0,06 0.008 (1/5)

8 Multiplikator sopstvenog kapitala 0.78 0.7 0.06 1/1+2

9 Koeficijent finansijske strukture 0,67 0,77 1.01 (5/6)

10

Stopa prinosa na sopstveni

kapital 0.05 0.034 0.0004 7*8*9

• Ефикасност са којом предузеће користи сопствена средства је на ниском нивоу,јер опада из године у годину, и може представљати проблем уколико се не изврши реструктуирање. Трошкови камата се повећавају, нарочито у 2008 где су достигли износ од 413.414.

28

5.5. ПОКАЗАТЕЉИ НОВЧАНИХ ТОКОВА

Odnos neto novčanog toka i neto dobitka = Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti / Neto dobitak

Godina NNT iz poslovne aktivnosti Neto dobitak Odnos

2006 -117.449 244.092 -0.48

2007 684.863 174.63 3.92

2008 396.552 24.906 15.92

• На сваки динар нето добитака предузеће је у 2008 години генерисало 15,92 динара нето новчаног тока из пословне активности, што је знатно више у односу на 2006 и 2007 годину.

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

700

800

2006 2007 2008

hil

jad

a R

SD

godine

Odnos NNT i neto dobitka

NNT iz poslovne

aktivnosti

29

Učešće neto novčanog toka u prihodima od prodaje = Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti / Neto prihodi od prodaje

Godina NNT iz poslovne aktivnosti Prihod od prodaje Odnos

2006 -117449 3.470.258 -0.034

2007 684863 5.506.233 0.12

2008 396552 5.628.681 0.07

• На сваки динар прихода од продаје предузеће у 2008 години оствари 0,07 динара нето новчаног тока из пословне активности, што је мање у односу на 2007, а веће у односу на 2006 годину.

-1000000

0

1000000

2000000

3000000

4000000

5000000

6000000

7000000

2006 2007 2008

hil

jad

a R

SD

godine

Odnos NNT prihoda od prodaje

Prihod od prodaje

NNT iz poslovne aktivnosti

30

Odnos neto novčanog toka i ukupnih sredstava preduzeća = Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti / Prosečna ukupna sredstva preduzeća

Godina NNT iz poslovne

aktivnosti Prosečna ukupna

sredstva preduzeća Odnos

2006 -117.449 4.883.713 -0.02

2007 684.863 5.861.291 0.12

2008 396.552 6.409.551 0.06

• У 2006 години на сваки динар просечних укупних средстава предузећа, оно је имало одлив из пословне активности од 0,02 динара, док се у 2007 и 2008 години ситуација поправила, па сада генерише прилив од 0,12 у 2007 и 0,06 у 2008, ННТ из пословне активности.

-1000000

0

1000000

2000000

3000000

4000000

5000000

6000000

7000000

2006 2007 2008

hil

jad

a R

SD

godine

Odnos NNT i prosečnih ukupnih sredstava

NNT iz poslovne

aktivnosti

Prosečna ukupna

sredstva preduzeća

Finansijski leverage=

Godina Ukupna

poslovna aktiva

2006 4.883.713

2007 5.861.291

2008 6.409.551

• Овај показатељ показује

финансирању укупнихсредстава финансиракомпаније, и довести

0

1000000

2000000

3000000

4000000

5000000

6000000

7000000

2006

hil

jad

a R

SD

Odnos ukupne aktive i sopstvenog kapitala

5.6. АНАЛИЗА leverage-a

Finansijski leverage= Ukupna poslovna aktiva/sopstveni kapital

poslovna aktiva Sopstveni

kapital Finansijski leverage

713 3.612.880 1.35

291 3.596.630 1.6

551 3.151.895 2.03

показатељ показује степен учешћа сопственог

укупних средстава. Повећање leverage-a значи

финансира из обавеза, што може повећатидовести до ризика неликвидности и несолвентности

2006 2007 2008godine

Odnos ukupne aktive i sopstvenog kapitala

Ukupna poslovna aktiva

Sopstveni kapital

31

Ukupna poslovna aktiva/sopstveni kapital

Finansijski leverage

1.35

1.63

2.03

сопственог капитала у значи да се већи део повећати задуженост

несолвентности.

Odnos ukupne aktive i sopstvenog kapitala

Ukupna poslovna aktiva

Sopstveni kapital

32

6.АЛТМАНОВ Z score МОДЕЛ

Z2008=0.717*X1+0.847*X2+3.107*X3+0.420*X4+0.998*X5

Z2008=1,444153904

Ako je:

Z<1,20 Verovatnoća bankrota je velika (crna zona)

Z>2.90 Niska verovatnoća bankrota (bela zona)

1,20<Z<2,90 Siva zona (šanse za bankrot su 50 %)

Objašnjenje:

X1=Neto obrtna sredstva/Ukupna aktiva

X2=Zadržani dobitak/Ukupna aktiva

X3=Dobitak pre kamate i oporezivanja (EBIT)/Ukupna aktiva

X4=Sopstveni kapital/Ukupne obaveze

X5=Prihodi od prodaje/Ukupna aktiva

Komentar na dobijeni rezultat:

Preduzeće se nalazi u sivoj zoni, šanse za bankrot su 50 %.

33

7.ЗАКЉУЧАК

У овом раду изложена је анализа финансијских извештаја предузећа БАМБИ, за три године 2006, 2007, 2008 годину. Први део рада обухвата профил компаније, затим су редом приказани Анализа пословне стратегије, Анализа финансијских извештаја, Анализа помоћу финансијских показатеља, Алтманов Z score модел.

Бамби а.д. је јака кондиторска компанија која се шири у погледу обима производње, доступности и доставе својих производа, један је од водећих конкурената на тржишту кониторских производа, ризик улагања у њу је мали и представљала би добру инвестицију уколико би се одлучили за улагање у њу. Годинама долази до пада нето добитка, за шта је делимично узрок глобална економска криза и велика нестабилност динара.

Miroslav Miletić - BAMBI BANAT (Intervju)

• BRAND: PREDSTAVITE NAM KOMPANIJU BAMBI... KRACI ISTORIJAT, TRENUTNA SITUACIJA I RAZVOJNI PLANOVI?!

BB: Bambi Banat je koncern za proizvodnju konditorskih proizvoda i to je sistem sastavljen od dve kompanije, Bambi i Banat iz Vršca. Bambi Banat deluje u okviru Danube Foods Group holdinga. Ujedno, reci cu da su ovo veoma bitne godine za Bambi, jer ove godine kompanija Bambi puni 40 godina poslovanja. Ako posmatramo kroz istoriju, razvoj Bambija možemo podeliti u te 4 dekade. Od 1967. godine kada je Bambi poceo sa radom u Požarevcu i kada je krenula proizvodnja prvih serija keksa Plazma, pa preko druge dekade Bambi postojanja koja je obeležena vecim razvojem i predstavlja možda i najznacajniji razvojni ciklus kompanije Bambi, jer dolazi do veceg proširenja asortimana i implementacije novih tehnologija proizvodnje. Treca dekada Bambija predstavlja uspostavljanje drugacijeg balansa kroz vreme hiper infl acije i taj period. To vreme predstavlja negativan ciklus za celu privredu, ali u oblasti konditorske industrije došlo je do razvoja. U odnosu na taj, uslovno receno, razvijeniji deo tadašnje Jugoslavije koji je od svoje konditorske proizvodnje prodavao u Srbiji oko 60% proizvedenog, konditori iz Srbije su u drugim republikama prodavali svega oko 15%. Posle raspada Jugoslavije, stvari su se promenile u konditorskoj industriji i Bambi kao

34

kompanija je možemo reci doživela svoj uzlet. Ove godine imamo prodaju od oko 28.000 tona od cega je trecina na tržištima regiona... BiH, Makedonija, Crne Gore, ali i raznim evropskim zemljama, što cini ukupni obrt u visini od oko 75 miliona eura. I ako posmatramo u odnosu na poslednju deceniju, to je veliki uzlet za Bambi i to Bambi danas pozicionira na liderske pozicije u regionu. Što se tice naših razvojnih planova, oni su zasnovani na strategiji koja je uradena prošle godine. Uraden je marketinški plan, plan povecanja efi kasnosti proizvodnje i plan širenja distribucije i prodaje. Neki naš krajnji cilj što se tice našeg brenda Plazma, defi nisan je odrednicom da godišnje svaki covek pojede 1 kilogram Plazma keksa! To se odnosi na tržište regiona. Mnoge stvari su obuhvacene tom strategijom, kao i planovi u vezi naših drugih brendova. Tu je proizvodni program pod brendom „Još!“, kao i brend „Zlatni Pek“, kao i drugi. Jedna od odrednica te strategije, što predstavlja i obeležje naše poslovne fi losofi je, jeste da ce uz poštovanje svakog brenda pojedinacno i kvaliteta tih brendova, bez obzira da li dolaze iz Bambija ili Banata, proizvodi koje bude proizvodio koncern Bambi Banat ce ici pod jednim „umbrella“ korporativnim brendom, a to je Bambi.

• BRAND: UPOZNAJTE NAS SA POSLOVNOM FILOZOFIJOM VAŠE KOMPANIJE... KAKO BI JE DEFINISALI U NAJOSNOVNIJEM OBLIKU?!

BB: Naša poslovna fi losofi ja je odredena našom misijom i vizijom, a u najjednostavnijem obliku mogli bi smo je defi nisati kao proizvodnju visokokvalitetnih konditorskih proizvoda u cilju zadovoljstva potrošaca. Naši potrošaci su i bebe i stari ljudi, i naša fi losofi ja je kroz tradiciju i tradicionalni odnos koji imamo sa potrošacima usmerena na njih i osluškivanje njihovih želja. Imamo odlicnu interakciju i komunikaciju sa našim potrošacima, i to je bitan element naše poslovne fi losofi je. Komunikaciju sa potrošacima konstatno unapredujemo i cuvamo je. Bambi, prema istraživanjima, ima najvecu vernost potrošaca. Od Plazma keksa do drugih brendova! Kvalitet je veoma bitna stavka u našoj fi losofi ji i kod nas se kvalitet podrazumeva i ne postoji pojam igranja sa kvalitetom. Mi kroz taj kvalitet imamo izražen taj emotivni momenat u komunikaciji i interakciji sa potrošacima! Dobijamo stotine mejlove iz svih krajeva sveta od naših potrošaca. Naši brendovi žive sa potrošacima i ta dvosmerna komunikacija nam omogucava da budemo sve bolji i bolji. To su osnove naše poslovne filozofije.

35

• BRAND: RECITE NAM NEŠTO VIŠE O REGIONALNOJ KOMUNIKACIJI I PRIVREDNOM RAZVOJU... KAKO VIDITE TAJ PROCES... PRIZMA CEFTA... UOPŠTENO ZA CELU PRIVREDU, KAO I POZICIJU VAŠE KOMPANIJE?!

BB: Mi komuniciramo sa vecinom regionalnih kompanija i imamo dobru regionalnu komunikaciju. CEFTA sporazum je nešto što je prirodno došlo kao verifi kacija vitalnosti i snage ovog tržišta! Ambijent koji je vladao na ovim prostorima ranije, gde je potrošac bio edukovan i imao vecu kupovnu moc, mogao se porediti sa evropskim tržištima, pa cak u nekim stvarima je i prednjacio u odnosu na evropski prostor. Jugoslavija je imala jake ekonomske parametre! CEFTA je u najvecoj meri apsolutno pozitivan sporazum, ali predstoji jedan bolan period u kojem ce doci do dalje diversifi - kacije tržišta. Naša država, politicki i ekonomski neorganizovana, ipak je uspela da pocetkom ove godine donese uredbu o stimulaciji izvoza keksa, što je jedno priznanje konditorskoj industriji. Pitanje regiona je deo naše strategije. Holding Danube Foods Group i kompanija Bambi Banat su svojom strategijom i fi losofi jom odredeni na regionalnu komunikaciju, regionalno širenje i razvoj.

36

8.ЛИТЕРАТУРА

• Knežević Goranka: Analiza finansijskih izveštaja, Univerzitet Singidunum,

Beograd, 2009.

http://www.ibisco.com/samples/fb/ba/rs/Bambi%20ad%20W.pdf

http://www.belex.rs/trgovanje/prospekt/BMBI

http://www.privsav.rs

http://www.brandmagazin.com/index.php?Itemid=69&id=1350&option

=com_content&task=view