ZBIRKA PITANJA, TESTOVA I

ZADATAKA IZ FIZIKE

Za učenike osnovne škole

SVOJSTVA TELA Kada vodu iz čaše izlijemo na pod učionice promeni se:

1. njena zapremina

2. njena masa

3. njen oblik

Oblik menjaju:

1. gasovi i tečnosti

2. čvrsta tela

Stalan oblik imaju:

1. tečnosti

2. gasovi

3. čvrsta tela

U sav prostor koji im je na raspolaganju šire se:

1. tečnosti

2. gasovi

3. čvrsta tela

Zajedničko svojstvo svim telima je:

1. boja

2. pravilan oblik

3. prostornost

Merenje dužine

5 dm izraženo u centimetrima iznosi:

1. 5 cm

2. 50 cm

3. 500 cm

4. 0,5 cm

500 metara izraženo u kilometrima iznosi:

1. 500 000 km

2. 0,5 km

3. 5 km

Deset puta manja jedinica od metra je:

1. centimetar

2. decimetar

3. milimetar

4. yard

Izbaci uljeza:

1. mikrometarski zavrtanj

2. pomično merilo

3. vaga

4. lenjir

Izbaci uljeza:

1. metar

2. decimetar

3. milimetar

4. stopa

Osnovna merna jedinica za dužinu je:

1. metar

2. milimetar

3. kilometar

4. inch

Svojstva tela koja se mogu izmeriti su:

1. fizički brojevi

2. fizičke veličine

3. merne veličine

MERENJE ZAPREMINE Jedna litra je:

1. 1 m³

2. 1 cm³

3. 1 dm³

Koliko litara vode stane u akvarijum dužine 1 m, širine 0,5 m i visine 0,3 m?

1. 0,15 L

2. 15 L

3. 150 L

4. 1,5 L

Kubni decimetar manji je od kubnog metra:

1. 10 puta

2. 100 puta

3. 1000 puta

U menzuru u kojoj je 40 mL vode uronimo kamen. Nivo vode podigne se do oznake 65mL. Kolika je zapremina kamena?

1. 105 cm³

2. 25 cm³

3. 65 cm³

SILA Koja od navedenih sila deluje između tela u dodiru:

1. gravitaciona sila

2. magnetna sila

3. mišićna sila

Koja od navedenih sila deluje između udaljenih tela?

1. gravitaciona sila

2. sila trenja

3. elastična sila

Koja sila djeluje pri pisanju olovkom po papiru?

1. sila trenja

2. magnetna sila

3. električna sila

Koja sila uzrokuje padanje lista sa stabla?

1. mišićna sila

2. magnetna sila

3. elastična sila

4. gravitaciona sila

Naglim kočenjem bicikla dolazi do:

1. promene stanja kretanja

2. promene oblika

Elastična sila

Elastična sila ima orijentaciju:

1. vertikalno prema dole

2. vertikalno prema gore

3. suprotnu od spoljašnje sile na telo

Na oprugu delujemo mišićnom silom od 25 N. Elastična sila u opruzi iznosi:

1. manje od 25 N

2. 25 N

3. više od 25 N

Na oprugu dugu 10 cm obesimo dva jednaka tega i ona se produži za tri centimetra. Koliko tegova treba obesiti da se produži za 9 cm?

1. 4 tega

2. 6 tegova

3. 9 tegova

Opruge koje se lako rastežu pod delovanjem sile imaju:

1. malu konstantu elastičnosti

2. veliku konstantu elastičnosti

Tela koja se nakon delovanja spoljašnjee sile vraćaju u prvobitni oblik nazivaju se:

1. plastična tela

2. savitljiva tela

3. elastična tela

SILA ZEMLJINE TEŽE. TEŽINA TELA Astronaut mase 76 kg letelicom ode na Mesec. Njegova je masa tamo:

1. jednaka kao na Zemlji

2. manja nego na Zemlji

3. veća nego na Zemlji

Kolika je na Zemlji težina učenice mase 50 kg?

1. 50 kg

2. 50 N

3. 500 N

Marko na pitanje koliko je težak odgovara 56 kg. Šta nije točno u tome odgovoru?

1. to je premala težina za velikog dečaka

2. merna jedinica za težinu nije kilogram nego N

Težina i sila teža razlikuju se u:

1. iznosu

2. napanoj tački

3. smeru

4. mernoj jedinici

Težina tela meri se:

1. vagom

2. dinamometrom

3. menzurom

Udaljavanjem od središta Zemlje težina tela se:

1. povećava

2. smanjuje

3. ne menja se

SILA TRENJA

Dečak težine 450 N kliže se po zaleđenoj cesti. Koliki je faktor trenja između njegovih đonova i leda ako za klizanje upotrebljava mišićnu silu od 15 N?

1. 0,03

2. 30

3. 0,13

Kod gibanja automobila u zavoju trenje je:

1. poželjno

2. nepoželjno

Koji kamion na poledici više klizi - natovareni ili prazni?

1. natovareni

2. prazni

Kolikom silom Ivica vuče saonice mase 15 kg ako je faktor trenja između saonica i snega 0,02? (Saonice se kreću ravnomerno pravolinijski.)

1. 750 N

2. 3 N

3. 17 N

Sila trenja je:

1. manja ako su dodirne površine manje

2. manja ako su dodirne površine veće

3. ne zavisi od veličine dodirnih površina

MASA. MERENJE MASE

1 kilogram je veća merna jedinica od dekagrama:

1. 10 puta

2. 100 puta

3. 1000 puta

Ivana ima masu 48 kg. Izražena u gramima Ivanina masa je:

1. 480 g

2. 4 800 g

3. 48 000 g

Kada autobus naglo krene sa stanice putnici:

polete napred

polete nazad

ostanu na mestu

Teg mase 5 kg odnesen sa Zemlje na Mesec ima:

1. veću masu

2. jednaku masu

3. manju masu

Veću inerciju ima:

1. miš

2. slon

GUSTINA Dve kocke jednakih zapremina načinjene su jedna od gvožđa, a druga od zlata. Koja od njih ima veću masu:

1. od zlata

2. od gvožđa

Izraz za gustinu je:

1. m·V

2. m/V

3. V/m

Koja je od dve merne jedinice za gustinu veća:

1. kg/m³

2. g/cm³

Od dva tela jednakih masa veću gustinu ima telo:

1. veće zapremine

2. manje zapremine

Živa ima gustinu 13 600 kg/m³. Kolika je ta gustina izražena u g/cm³?

1. 1,36

2. 13,6

3. 13 600 000

TEŽIŠTE TELA I RAVNOTEŽA Kada je čoveka lakše srušiti:

1. kada stoji raširenih nogu

2. kada stoji skupljenih nogu

Niže težište se postiže:

1. većom masom u donjem delu tela

2. većom masom u gornjem delu tela

3. većom masom u sredini tela

Polovina štapa je izrađena od olova, a polovina od drveta. Težište štapa se nalazi:

1. u središtu tela

2. na polovini od olova

3. na polovini od drveta

Stabilnost tela je veća ako je:

1. težište više

2. težište niže

3. stabilnost ne zavisi od položaja težišta

POLUGA Ako je F1=300 N, k1=2 cm, F2=600 N i k2=1,5 cm je li poluga u ravnoteži?

1. da

2. ne

Ako je teret tri puta veći od sile, da bismo polugu doveli u ravnotežu krak sile mora biti:

1. tri puta manji od kraka tereta

2. tri puta veći od kraka tereta

3. jednak kao krak tereta

Koliki teret možemo podići silom od 50 N ako je krak sile 2 m, a krak tereta 1 m?

1. 25 N

2. 50 N

3. 100 N

PRITISAK Dečak mase 50 kilograma stoji na tlu. Koliki pritisak proizvede ako je površina njegovih cipela 150 cm²?

1. 33333 Pa

2. 0,33 Pa

3. 7500 Pa

Manji pritisak stvaramo stojeći:

1. na jednoj nozi

2. na dve noge

Telo određene mase pritiska podlogu određene površine. Ako se uz istu površinu masa poveća dva puta pritisak će biti:

1. dva puta manji

2. dva puta veći

3. nepromenjen

Pritisakod 0,38 hPa preračunat u Pa iznosi:

1. 38 Pa

2. 380 Pa

3. 38 000 Pa

Želimo li preći preko blatnjavog tla, a da nam pri tome što manje propadnu noge to ćemo napraviti:

1. hodajući na prstima

2. hodajući punim stopalom

HIDROSTATIČKI I VAZDUŠNI PRITISAK Hidrostatički pritisak u jezeru najveći je:

1. na dnu jezera

2. na površini jezera

3. jednak je na svim dubinama

Polje visokog vazdušnog pritisaka donosi:

1. lepo vreme

2. kišovito vreme

Povećanjem nadmorske visine atmosferski se pritisak:

1. povećava

2. smanjuje

3. ne menja se

Pritisak uzrokovan spoljašnjom silom u tečnosti se širi:

1. prema dnu

2. prema površini

3. na sve strane jednako

U kojoj je tečnosti na istoj dubini najveći hidrostatički pritisak:

1. u ulju gustine 885 kg/m3

2. u slatkoj vodi gustine 1000 kg/m3

3. u slanoj vodi gustine 1025 kg/m3

RAD Koliki rad obavi Petar podižući torbu mase 20 kg na sto visine 1 m?

1. 20 J

2. 200 J

3. 21 J

Obavljajući rad od 2 kJ na putu od 2 m savladamo silu od:

1. 100 N

2. 1000 N

3. 1 N

Prvo telo ima istu masu kao i drugo telo. Prvo telo podignemo na dva puta veću visinu nego drugo telo. Obavljeni rad na drugom telu je:

1. dva puta veći

2. dva puta manji

3. jednak kao na prvom telu

Rad se računa iz izraza:

1. A=F/s

2. A=F·s

3. A=s/F

U kojem od navedenih slučajeva je obavljen mehanički rad:

1. čitanje knjige

2. držanje knjige na rukama

3. podizanje knjige na policu

SNAGA Čovek obavi rad od 500 J za 5 s. Kolika je snaga čoveka?

1. 2 500 W

2. 100 W

3. 495 W

Dva viličara prenose teret. Veću snagu ima onaj koji u istom vremenu prenese:

1. manji teret

2. veći teret

Neki uređaj ima snagu 0,2 kW. Kolika je njegova snaga u vatima?

1. 2000 W

2. 200 W

3. 2 W

Od dva mladića koja obavljaju jednaki rad veću snagu ma onaj koji taj rad obavi u:

1. kraćem vremenu

2. duljem vremenu

3. snaga ne zavisi od vremena

Snagu računamo iz izraza:

1. P=A·t

2. P=A/t

3. P=t/A

ENERGIJA Da bi telo obavilo rad mora imati:

1. snagu

2. silu

3. energiju

Energija se može proizvesti:

1. da

2. ne

Može li se energija potrošiti?

1. da

2. ne

Osnovna merna jedinica za energiju je:

1. kalorija

2. J

3. W

Telo koje obavlja rad, nakon obavljenog rada ima:

1. veću energiju

2. manju energiju

3. jednaku kao i pre

Bacimo li loptu u vazduh penjanjem joj se povećava:

1. gravitaciona potencijalna energija

2. kinetička energija

3. elastična potencijalna energija

Elastična potencijalna energija posledica je delovanja:

1. gravitacione sile

2. elastične sile

3. električne sile

Koji oblik energije spada u mehaničku energiju:

1. toplotna energija

2. kinetička energija

3. nuklearna energija

Pri ispaljivanju strele iz luka događa se pretvaranje energije:

1. kinetička u gravitacionu potencijalnu

2. elastična potencijalna u kinetičku

3. gravitaciona potencijalna u kinetičku

KINETIČKA I POTENCIJALNA ENERGIJA Kolika je gravitacionaa potencijalna energija kugle mase 5 kg kada se nalazi na visini 10 m?

1. 50 J

2. 500 J

3. 15 J

Leptir i golub lete jednakom brzinom. Veću kinetičku energiju ima:

1. leptir

2. golub

3. imaju jednaku energiju

Fudbalska lopta i kugla za kuglanje nalaze se na istoj visini. Koja od njih ima veću gravitacionu potencijalnu energiju?

1. kugla za kuglanje

2. nogometna lopta

3. imaju jednaku energiju

Pri skoku u vodu dolazi do pretvaranja:

1. kinetičke u gravitacionu potencijalnu energiju

2. gravitacione potencijalne u kinetičku energiju

3. električne u hemijsku energiju

Gvozdena i drvena kugla imaju istu zapreminu i nalaze se na istoj visini. Jesu li im i gravitacione potencijalne energije iste?

1. da

2. ne

TOPLOTA Merna jedinica za toplotu je:

1. K

2. °C

3. J

Povećanjem temperature tela povećava se i njegova:

1. masa

2. unutarašnja energija

3. toplota

Stavimo li led u sok unutrašnja energija soka se:

1. smanji

2. poveća

3. ostaje nepromenjena

Toplota prelazi sa:

1. tela niže temperature na telo više temperature

2. tela više temperature na telo niže temperature

3. između dva tela jednakih temperatura

Koliko je toplote potrebno da se 2,5 kg vode zagreje za 25 K?

1. 262500 J

2. 62,5 J

3. 10500 J

Supstance koje imaju veliki specifični toplotni kapacitet hlade se:

1. brzo

2. sporo

3. uopšte se ne hlade

U čašu sa hladnom vodom ubacimo olovnu kuglicu temperature 70 °C. Nakon nekog vremena temperatura vode biće:

1. 70 °C

2. manja od 70 °C

3. veća od 70 °C

Za grejanje jednake mase vode na tri puta višu temperaturu treba:

1. tri puta više toplote

2. tri puta manje toplote

3. šest puta više toplote

Za koliko se promeni temperatura telu zagrevanjem od -24 °C do 95 °C?

1. 71 °C

2. 119 °C

3. 24 °C

TOPLOTNO ŠIRENJE TELA

Zagrevanjem se telima gustina:

1. smanjuje

2. povećava

3. ostaje nepromenjena

Zagrevanjem se telima zapremina:

1. smanjuje

2. povećava

3. ostaje nepromenjena

Zagrevanjem tela njegova se masa:

1. povećava

2. smanjuje

3. ne menja

Zagrevanjem za istu temperaturu najviše se poveća zapremina:

1. tečnosti

2. čvrstog tela

3. gasa

MERENJE TEMPERATURE Na kojim se tačkama zasniva Celzijusova temperaturna skala?

1. smrzavanja i isparavanja žive

2. smrzavanja i isparavanja vode

3. smrzavanja i isparavanja alkohola

Na kojoj fizičkoj pojavi se temelji rad termometra?

1. topljenju čvrstih tela

2. toplotnom širenju tela

3. ključanju vode

Razlika temperature letnog i zimskog dana iznosi 45°C. Kolika je ta razlika u kelvinima?

1. 318 K

2. 45 K

3. 228 K

Temperatura 100K u °C iznosi

1. 173 °C

2. -173 °C

3. 373 °C

Temperatura 5 °C u kelvinima iznosi

1. 278 K

2. 5 K

3. 255 K

PRENOS TOPLOTE Gde je najtoplije u zagrejanoj prostoriji:

1. na podu

2. pri plafonu

3. svuda je jednako

Između tela koja se dodiruju toplota se prenosi:

1. strujanjem

2. zračenjem

3. provođenjem

Toplota sa Sunca na Zemlju prenosi se:

1. strujanjem

2. zračenjem

3. provođenjem

U toplim krajevima kuće se boje u:

1. crno

2. belo

3. crveno

Gvožđe je:

1. dobar provodnik toplote

2. loš provodnik toplote

PROMENA UNUTRAŠNJE ENERGIJE RADOM I TOPLOTOM Dovođenjem toplote unutrašnja energija tela se:

1. smanjuje

2. povećava

3. ne menja

Kada se telo zagreva kretanje njegovih čestica se:

1. ubrzava

2. usporava

3. ostaje nepromenjeno

Pri kočenju gume automobila se:

1. zagrevaju

2. hlade

3. ne menjaju temperaturu

Pri pretvaranju rada u unutrašnju energiju tela vredi zakon održanja energije:

1. ne

2. da

U kojem primerimu dolazi do pretvaranja rada u unutrašnju energiju?

1. brisanje školskom gumicom

2. slušanje muzike

PRETVARANJE TOPLOTE U RAD Da li se u toplotnom motoru sva uložena toplota pretvara u rad?

1. da

2. ne

Kada se gas zagreva:

1. povećava mu se unutrašnja energija i širi se

2. smanjuje mu se unutrašnja energija i skuplja se

Koji od navedenih motora je toplotni motor?

1. elektromotor

2. dizel motor

3. generator

Koliko je toplotnih spremnika potrebno za pretvaranje toplote u rad?

1. 3

2. 2

3. niti jedan

U topltnom motoru pretvara se:

1. rad u toplotu

2. toplota u rad

3. električna energija u svetlosnu