D R U [ T V O

11Februar 2018.

Iz pera knji`evnika i istori~araprof. dr Zdravka Malba{e,nakon du`ih istra`ivanja,

zavr{en je rukopis za dvotomnuknjigu pod ovim naslovom. Prvisrpski diplomatar iliCodey-Diplomaticus objavljen je1840. godine u Beogradu u svega{ezdesetak primeraka podnaslovom “Srpski spomenici“,tako da je ve} nakon godinu danapostao najredja srpska knjiga.

Danas je poznat samojedan kompletan primerak i u vlas-ni{tvu je prof. Malba{e. Objavljenje pod la`nim imenom sve{tenikaPavla Karanotvrtkovi}a, a praviautor i priredjiva~ te knjige jedubrova~ki prota DjordjeNikolajevi}, rodom iz sela Jazakna Fru{koj gori, ~ije ime nijemoglo da se stavi uz naslov teknjige jer je on taj koji je uspeoda tajno prepi{e originale poveljasrpskih i bosanskih kraljeva, care-va, banova i vojvoda i da teprepise (174) tajno po{alje uBeograd, od kojih je i sa~injenovaj prvi srpski diplomatar “Srpskispomenici“. Prvi tom treba dabude fototipsko izdanje ovenajvrednije i najstarije srpskeknjige {tampane na tlu Srbije.Drugi tom ~ini kriti~ka studijaprof. Malba{e i analiza sadr`aja isudbine te vredne gradje s poseb-nim osvrtom na istoriju najstarijegdiplomatskog akta kod svihju`noslovenskih dr`ava i naroda,povelje bosanskog bana Kulina iz1189. godine.

U poslednjim godinamaNapoleonove vlasti u Dubrovnikui Dalmaciji, 1812. godine otkrive-na je u Dubrova~kom arhivu orig-inalna gradja srpskih i bosanskihvladara i otkrivena je namera dase ta najvrednija gradja tajno

odnese iz Arhiva. Kako su svojudominaciju u tim krajevimauspostavili Habzburgovci iAustrija, ve} 1815. godinekancelar Meternih u `urbiosniva Tajni dvorski iliKu}ni arhiv u Be~u, iodlu~uje da se svi ti originalipo svaku cenu oplja~kaju,otudje i odnesu izDubrovnika za Be~.

Kako bi se tospre~ilo, u isto vreme uBeogradu se formira srpskilobi na ~elu sa IlijomGara{aninom, JevremomObrenovi}em, ruskim konzulom uDubrovniku Jeremijom Gagi}em,konzulom Va{~enkom, knjazomMilo{em, mitropolitom i drugima.Ruski car instalira Gagi}a kaokonzula za Crnu Goru, ali sasedi{tem u Dubrovniku, od 1815.godine. Po{lo im je za rukom dau Dubrova~ki arhiv ubace, kao

arhivara, propalog moreplovcaLuku ]urlicu, a kasnije i prepisi-

va~a tih dokumenata protu DjordjaNikolajevi}a. Kako 1818. godinene bi ta vredna gradja oti{la zaBe~, u Arhivu se izaziva po`ar 5.maja 1817. godine, nastaje mete` irasulo i op{ti grabe` i otudjenjevrednih dokumenata. Ne{to je1818. preba~eno za Be~.

Godine 1832. DjordjeNikolajevi} u Arhivu pod stra`om

prepisuje originale kako bi biliposlati u Be~, a prepisi na latinicida ostaju kao trag postojanja. Timtajnim prepisivanjem uspeo je ustrogoj konspiraciji da po{alje 174prepisa, najpre do Trsta i u rukeDimitrija Fru{i}a, trgovca, kodkojeg se i primao veliki novackoji je slao ruski car za te prisvo-jene originale, koji je pripadaokonzulu i arhivaru.

Fru{i} 1833. {alje tajnoprepise i paket sa ukradenim orig-inalima u Beograd po popu PavluKaranotvrtkovi}u koji sve predajeJevremu Obrenovi}u, a ovajnaredjuje {tampanja tih dokumena-ta. Jo{ u Trstu pop Pavle prisvaja10 originala, onako nasumice, odkojih u Beogradu pet zadr`ava zasebe, a medju njima najvrednijioriginal povelje bana Kulina iz1189. godine. Taj dokument jenameravao da proda kako bi sku-pio novac za podizanje bune u

Podrinju 1834, koja jepodignuta i odmahugu{ena. Povelja ostajeod 1834. do 1839.sakrivena u Detleku,kod popa Te{e, a {tam-panje donesenih prepisase ote`e jer ih po~injenemilice kr~miti, prisva-jati i prodavati DimitrijeTirol.

N i k o l a j e v i }ponovo 1835. kompleti-

ra sve novim prepisima i sveponovo tajno sti`e u Beograd.Jevrem Obrenovi}, kako bi sedo~epao Kulinove povelje, pravidogovor sa popom Pavlom, kojimu predade original 1839. godine,a zauzvrat mu bi dozvoljeno da seudalji Tirola na dve godine uOdesu, da honorar od knjige pri-padne popu Pavlu, da se njegovo

ime pojavi kao ime autora naknjizi “Srpski spomenici“ i da uknjigu ubaci dodatak u kojem jeistorija stradanja njegovihKraji{nika u Bosni.

Knjiga se pojavljuje1840. i povodom la`nog autorstvapo~inje najdu`a polemika kodSrba, koja traje od 1837. do l844.godine. Jevrem Obrenovi} {aljeKulinovu povelju sa jo{ nekimoriginalima po Tirolu u Odesu,predaje u ruke na{eg ~uvenogLi~anina Dimitrija Knja`evi}aMaksimovi}a, a ovaj to {alje 1840.ruskom caru u Rusku akademijunauka u kojoj se taj vredni doku-menat nalazi i dan-danas. Ovo jeprvi put da je re~ena prava istinao kradji Kulinove povelje.

Ovaj rukopis prof.Malba{e obiluje mnogobrojnim ineverovatnim zapletima, la`ima,krivotvorenjima, prisvajanjimasrednjovekovnih dokumenata,neverovatnim dogadjajima uvreme te maratonske polemike,tako da mo`e da se ~ita kaokrimi-roman. Va`an je napor prof.Malba{e u novom i druga~ijemdatiranju tih srpskih i bosanskihdokumenata. To je nova idruga~ija istina o sudbini te grad-je. Na`alost, prof. Malba{a nemo`e dalje sam da {tampa ovajzna~ajan projekat od op{tegzna~aja za srpsku istoriju, pismo,jezik i celokupno nasledje srpskogi bosanskog bi}a. Iz tog razloga jeprinudjen tra`iti i najmanjedonacije kako bi ova nova istorijabila {tampana i kako bismo dobilinapokon prvi SrpskiCodey-Diplomaticus.

Sve eventualnedonacije uplatiti na PayPal

devizni nalog malbasazdravko@gmail.com

www.serbianmirror.com

PRVI SRPSKI CODEX - DIPLOMATICUS - PRAVA ISTINA

su pojmovi DOBRO^INSTVO –darivanje, SVETOSAVLjE –sabornost i BAL – kulturaurbanog `ivota u mom gradu,postali stvarnost. Verovao sam uto i 2013.godine, kada sam, kaoli~ni dar proslavi 1.700 godinaMilanskog edikta, odlu~io damom voljenom gradu ne{to daru-jem, a to je bio Bal. Sre}an sami zbog velikog broja mojih sug-radjana koji su svojimdobro~injenjem, na ovom kao ina prethodnim balovima,omogu}ili da se pomogne onimakojima je na{a pomo} neophod-na“, izjavio je Had`i Ivan Redi.

Udru`enje studenata sa

hendikepom ovaj bal }e posebnopamtiti. Osim {to }e dobiti prekopotrebni guseni~ar, pa`nja javnos-

ti usmerena je na ovo studentskoudru`enje, a njima je ovo, ka`u,odli~na potvrda da ono {to rade

rade kako treba.“Ovo govori da je na{e

udru`enje na pravom putu i daradimo pravu stvar. Jer, 17 god-ina koliko radimo u Ni{u i bori-mo se za na{a prava, zaista smoprepoznati, podignuta je svestokoline da treba prvenstvenopomo}i mladim ljudima sa inva-liditetom“, navela je predsedni-ca Udru`enja studenata sahendikepom Jasmina Bara}Perovi}.

Ovogodi{nji Bal bio je uduhu velikog jubileja, 140 godinaod oslobodjenja Ni{a, a moto jebio: “Sloboda i nezavisnostnemaju cenu“. Sve~anosti su pris-

ustvovali brojni dobrotvori iz kul-turnog, intelektualnog i politi~kog`ivota grada, veliki broj Ni{lijki iNi{lija, a sve to uz blagoslovepiskopa ni{kog gospodinaArsenija. Pokrovitelj bala bila jeSkup{tina Grada Ni{a.

U duhu humanosti, kojaje uvek i bila pokreta~Svetosavskog bala, na ulazu jebila postavljena i kutija gde susvi gosti mogli da ostavedobrotvorni prilog za trogodi{njuNikolinu Randjelovi}. Prikupljenoje 12.000 dinara, a novac je pre-dat ni{koj humanitarki MariniAdamovi}.

Izvor: Ni{ke vesti

Profesor Malba{a

M E D I C I N A

Svakodnevni tokovi `ivotaukazuju na to da je zauspeh pored obrazovanja,

rada i prirodnog talenta, mnogova`an i izgled. Skoro da i nemaosobe koja nije pomislila naposetu plasti~nom hirurgu ili seodva`ila da zakuca na vrataneke od specijalizovanih ordi-nacija.

Da li je plasti~nahirurgija postala pomodarstvo ilipotreba da svi budemo {to lep{i? Na ovo isli~na pitanja iz oblasti estetike, plasti~ne irekonstruktivne hirurgije na najvi{em nivou,uz stru~no znanje i vi{egodi{nje iskustvogovori jedan od najboljih svetskih, a i na{ihhirurga, doktor Bojan ]iri}.

Doktore ]iri}u, vi ste specijalistaplasti~ne, rekonstruktivne i estetskehirurgije, poznati ste i kao vrsni psihologkoji svakom pacijentu poklanja maksimal-nu pa`nju – kako izgleda i na ~emu sebazira taj prvi pregled-kontakt i koliko jeon va`an?

- Prvi kontakt pacijenta sa dok-torom je veoma va`an.

Bitno je da postoji medjusobnorazumevanje izmedju doktora i pacijenta.Nije neophodan odnos simpatije, dovoljna jei empatija. Ukoliko postoji neko ner-azumevanje, makar i jednostrano, ne trebaraditi.

Uvek postoje razli~ite polazne pozi-cije i razli~ita o~ekivanja. Pacijent jeponekad mo`da i sli~an drugom, ali ipakostaje jedinstven i poseban.

Kako biste nam objasnili estetskuplasti~nu i lasersku hirurgiju i medicinu –koje su operacije tela u pogledu korekcijaobuhva}ene ovim hirur{kim zahvatima?

- Estetska hirurgija jeste segment,sastavni deo i nadogradnja plasti~ne i rekon-struktivne hirurgije.

Plasti~na i rekonstruk-tivna hirurgija se bavi rekon-strukcijom razli~itih defekata natelu, tumorima ko`e,mlade`ima, melanomima,tumorima potko`e (ateromima ilipomima), tumorima glave ivrata, urodjenim tj. kongenital-nim anomalijama itd.

Estetska hirurgija sebavi korekcijom estetskihnedostataka i ulep{avanjem ljud-

skog tela.Danas se koriste razli~ite estetske

operacije kao {to su: lifting lica, zatezanjestomaka, operacija u{iju, operacija nosa,pove}anje grudi silikonima, botoks,pove}anje grudi sopstvenim masnim tkivom,

smanjenje tj. podizanje grudi, liposukcija,fileri, pilinzi itd. Uvodjenjem laser i ultra-zvu~nih metoda sve je veoma napredovalo.

Kori{}enje razli~itih tipova laseraza kreiranje beskrvnog preciznog reza do nji-hove upotrebe u tretmanu neravnina, o`iljakai bora na ko`i u smislu laser shaving-a i laserpealing-a, pa do korekcije krvnih mlade`a ikapilarnih mre`a na licu i telu predstavljadeo koji svrstavamo u laser medicinu ihirurgiju. Uvodjenjem laser i ultrazvu~nihmetoda cela oblast je napravila ogromanpomak. Ponosan sam na to da sam jedan odvizionara i pionira uvodjenja radiotalasne,ultrazvu~ne i laser hirurgije u Nema~koj iSrbiji.

Ono {to je veoma aktuelno u svetu,kada je o hirur{kim intervencijama re~, jestepove}anje delova tela sopstvenim masnim}elijama. Zanima nas {ta vi mislite o takvojvrsti operacija, kao i kakva su va{a iskustvasa istim?

- Transplantacija sopstvenogmasnog tkiva sa ne`eljenih regija na `eljenomesto – trenutno ne postoji ni{ta bolje!Posedujem i profesionalno i li~no iskustvo.

Da li postoji starosna granica –kad je najbolje uraditi estetske korekcijelica i tela?

- Ne postoji jasno definisana gorn-ja starosna granica ve} je neophodno preop-erativno, na osnovu laboratorijskih,radiolo{kih i kardiolo{kih nalaza i zaklju~akadokumentovano i potvrdjeno dobrozdravstveno stanje.

Preporu~ljivo je pravovremeno ipostepeno krenuti sa podmladjivanjem.

Doktore ]iri}u, za na{e sugrad-jane u dijaspori koji bi `eleli da poseteva{u kliniku sa `eljom da se podvrgnunekoj od va{ih usluga, koliki biste vremen-ski period preporu~ili da borave u Srbiji ikako je najlak{e i najbr`e stupiti u kontaktsa vama i va{om klinikom?

- Idealno vreme je ono gde seobostrano vremenski uklapamo. Vreme kada}u biti u Beogradu, a kada u Americi,Nema~koj ili negde drugo bolje znaju koor-dinatori termina. Sve je stvar uklapanja ter-mina i pravovremenog zakazivanja. Veb-sajtje vrlo informativan. E-mail komunikacija uzpodr{ku viber servisa umnogome olak{avapripremu za pregled i konsultaciju. Svi pre-

gledi i konsultacije se obavezno zakazuju.Vrlo ste posve}eni svom poslu,

ulo`ili ste ve}i deo `ivota u obrazovanje,u~enje i pra}enje svih savremenih trendo-va iz oblasti plasti~ne, rekonstruktivne iestetske hirurgije, 2003. godine objavili stei knjigu.... Bavite se isklju~ivo estetskimplasti~nim i rekonstruktivnim operacijamau kombinacijama sa najnovijom high techopremom kao {to su laseri, radio-hirurgijai ultrazvuk.

Nakon praktikovanja dve godineop{te medicine u Minhenu i klini~ke far-makologije LAB Neu Ulm u Nema~koj,definitivno se odlu~ujem za hirurgiju, prvosam ̀ eleo op{tu hirurgiju i traumatologiju, alije ipak plasti~na i rekonstruktivna prevagnu-la, {to se pokazalo kao pravi izbor.

Redakcija “Srpskog ogledala“ zah-valjuje doktoru Bojanu ]iri}u na vremenu iop{irnim informacijama o njegovom radu iuslugama. Vise informacija na:

Dr med Bojan Ciric, MD Aesthetic, Plastic and

Reconstructive SurgeryLaser Medicine and Surgeryhttp://www.drciric.com

Predstavljamo vam specijalistu plasti~ne, rekonstruktivne i estetske hirurgije Dr med Bojana Cirica, MD Aesthetic, Plastic and Reconstructive Surgery Laser Medicine and Surgery http://www.drciric.comdoktora

ESTETA SA STILOM DOKTOR BOJAN ]IRI]

Du{ica Kosanovi}

12 Februar 2018.

O D N A [ I H D O P I S N I K A

Do lekara se najlak{edolazi preko veze. Uprodavnici mesar stal-

nom mu{teriji ostavi mesoispod tezge, zna~i – prekoveze. Kad ~ekate red u po{tiili pred op{tinskim {alterom,ako vas slu`benik poznaje –pusti}e vas preko reda, zna~i –preko veze. Ima ljudi koji sehvale ~im ne{to urade prekoveze. Time sebi daju zna~aj,jer posti}i ne{to preko veze jedokaz da su cenjeni u dru{tvu.Poznate li~nosti ceo `ivot provedu – prekoveze.

Razmi{ljaju}i o ovoj zanimljivojdru{tvenoj pojavi, koja se mo`e nazvati idru{tvena izopa~enost, smislio sam pri~ukoja obja{njava poreme}enost duha izaz-vanog `ivotom preko veze. Pri~a izgledaovako...

Novoprido{li su smireno davalipodatke Svetom Petru. On je u debelu knjigubele`io poslednje ostatke minulih `ivota.

-Kako ste stigli ovde?-Preko veze – rekoh iskreno, a on,

upla{en da govorim pod stresom, vrati pri~una po~etak.

-Da upi{emo prvo osnovnepodatke.

-Rodjen sam preko veze. Mojumajku su ubacili u salu za porodjaje umestoneke `ene, koja je upravo po~ela da seporadja.

-[kolovanje?-U~itelj je bio siroma{ak, pa su mu

moji roditelji kupovali neke sitnice, koliko dapre`ivi. Najvi{e mu se svideo zlatan sat, jerje mogao na vreme da krene u {kolu.

-A srednja {kola?- Na sastanku odeljenske zajednice

demokratski je odlu~eno koliko evra ko{tapozitivna ocena iz svakog predmeta.

-Da li si studirao?-Da, i to veoma uspe{no. Upisao

sam fakultet na osnovu dobrih ocena iz sred-nje {kole. Moji otac je smatrao da ne bio tre-balo da se iskompleksiram u~enjem, jer sudeca na{ih prijatelja kupovala sedmice iosmice. Moj tata se opredelio za devetke.Malo su skuplje od osmica, ali }ete priznatida prosek devet deluje impozantno.

-^udi me da se niste opredelili zadesetke kada ste takav kapacitet?

-Mladost ludost. A kad sam shvatioda mi fakultet ide od ruke, upisao sam mag-istraturu i potom sam odbranio doktorat.Zavr{io sam u roku, a u medjuvremenu semoj tata sprijateljio sa profesorima, pa sudolazili kod nas na ru~ak, a leti su provodilipo mesec dana u na{oj vikendici na moru.

-Posao?-Mogao sam da se zaposlim preko

oglasa, ali su roditelji insisti-rali da zadr`imo porodi~nutradiciju. Primili su me u tat-inu firmu, {to je prvo izne-nadilo mamu, a zatimobradovalo. Se}am se kakomi je srda~no ~estitala i krozsuze rekla: “Sine, svaka ti~ast!“

-Da li si bio o`enjen.-Jo{ uvek sam

o`enjen. Tu je i moja supruga.Do{li smo zajedno.

-Kako ste se upoz-nali?

-Tata je smatrao da njegova firma ifirma njegovog najve}eg konkurenta ipaktreba da se udru`e. Dogovorili su se dapovezivanje firmi kruni{u ven~anjem njihovedece, to jest mene i moje onda{nje i sada{njesupruge.

-Imate li dece?-Imam ih i sada. I oni su do{li. A

i njih sam dobio preko veze. Moja supruga,koju obo`avam, imala je ljubavnika, tako daja u pravljenju dece nisam morao ni dau~estvujem.

-A sada mi objasnite kako ste topreko veze stigli kod mene?

-Ja sam, znate, duduk za vo`nju. Ionda je moj otac sredio u policiji da mi dajudozvolu. Pre pola sata sam krenuo sa porod-icom na godi{nji odmor i umesto na more,

stignem kod vas.-Idete u pakao! – re~e hladno Sveti

Petar.-Ali, molim vas, tu sam sa supru-

gom i decom. Mi ne `elimo da se odvajamo.-I oni }e sa vama. Nisu ba{ svi za

pakao, ali to ~inim samo zbog vas.-Zna~i – preko veze! – rekoh

ozaren bo`anskom svetlo{}u koja jeravnomerno kuljala iz raja i iz pakla.

NAJSLA\E JEPREKO VEZE

VANJINI BISERI

Pisac, novinar, scenarista i TV voditelj Vanja Buli}

JAN 21. 2018.Za{to u Srbiji ubijaju najbolje ljude?Oliver Ivanovi} je bio pravi Srbin,

iskren i po{ten. Ubila ga je mafija, alban-ska ili srpska, jer na Kosmetu ona vlada.

Sad se politi~ari utrkuju koji }e nadmrtvim Oliverom da zaradi vi{e poena.Atentatori nikada ne}e biti pronadjeni.

Nova godina je po~ela sa lepom ve{}u.Lane nam je dijaspora poslala na dar 2,8milijardi evra. Koliko smo milijardi uzeliod svetskih banaka na kredit, to se ne zna.

[ta smo mi dali ljudima u rasejanju, nito se u javnosti ne zna. Ali ja znam –ni{ta.

U Srbiji se beda {iri. Na crno radi300.000 ljudi. Leba nema da jede 20.000besku}nika. Siroma{nih je vi{e od milionljudi, ali su zato estradne zvezde za pevan-je za Novu godinu uzele zajedno milionevra, dok penzoneri ~ekaju krnju penzijuko ozeblo sunce. Umiru ubrzano.

Dva grobara pri~aju i jedan se hvalidrugom:

– Mi danas sahranjivali ne~iju ta{tu,narod je toliko aplaudirao da smo je triputa vadili na bis!

JAN 25. 2018.CRNA FARBA ZA BELI GRADTo {to je Beograd oslikan likovima

poznatih pisaca, umetnika, ali i ubi-jenih momaka i nekih delikvenata,tek sada, kada su ih huliganiuni{tili crnom farbom, neki va`nibeogradjani prepoznaju kao uli~nuumetnost. Strani turisti su te na{egrafite odavno prepoznali ifotografisali, ~ime sunapravili katalog uli~neumetnosti u srpskojprestonici. Na{egradske i kulturne insti-tucije nisu to nikadauradile, jer su se stidelegrafita sa likovima poz-natih beogradjana. Neznam da li se sada ljudizadu`eni za lep Beogradstide, kada su huliganskinavija~i crveno-belih ili ko

ve}, crnom farbom okre~ili Beograd.Istovremeno na{ beli grad je “ukra{en“

i drugom vrstom poruka o kojima, takod-je, niko ne brine. Beograd je od Batajnicedo Banjice, od @arkova do Karaburmeoblepljen papirima formata A4 sa poruka-ma o prodaji stvari, otkupu kompjutera iliuslugama ku}nih majstora. Oblepljena sunajvi{e stajali{ta, javne direkcije za javniprevoz, iako na njima pi{e da je to zabran-jeno.

I to je dokaz da niko ne brine o tomeda na{ grad bude lepa, ~ista i bela preston-ica. Kad komunalne slu`be ne rade svojposao, onda normalni ljudi pomisle da izahuligana i iza “divljaka“ koji lepe sve isva{ta po Beogradu, stoji za{ti}eni nekirodjak politi~ara iz vlasti. Kako druga~ijeobi~an gradjanin, koji pla}a uredno svera~une gradu i dr`avi, mo`e da protuma~i~injenicu da neko ru`i njegov grad, a daza to taj neko ne bude uhva}en, ka`njen iometen da i dalje to radi.

Dr`ava ne reaguje ~ak ni kada medju-narodne sportske organizacije napla}ujuvisoke kazne na{im javnim preduze}ima,odnosno klubovima, zbog izgreda njihovih“navija~a“. Te kazne koje sti`u iz EU sera~unaju kao uspeh navija~kih hordi i kaomr`nja Evrope prema Srbima.

Ne znamo {ta vlast Grada Beogradamisli o crno prefarbanim zgradamau gradu, o prelepljenimstajali{tima, ogradama i bandera-ma, o uprljanom i unaka`enomBeogradu. Mo`da se ~ekaju nared-ni izbori, pa da onda aktivisti

stranaka na vlasti ubeogradskim op{tinama,prelepe Beograd pos-terima sa likovimasvojih vodja. Ko }ekada po~ne borbaza vlast u prestonicida razmi{lja o far-barima Beograda ucrno ili o armiji

ljudi koja svake nedel-je prelepljuje Beograd.

Sre}no Marko Lopu{ina

MARKOVI KONACI

www.lopusina.com

AAccttiioonn ttrruucckk && ttrraaiilleerr rreeppaaiirr tra`i mehani~ara sa iskustvom za rad u servisu za kamione. Svi zainteresovani mogu se

javiti na broj 773-273-9449.

www.actiontruck.us13Februar 2018. www.serbianmirror.com

P R E D S T A V L J A M O V A M

14 Februar 2018.

^etrnaestogodi{nji Adrian jerodjen u ^ikagu, gde je i`iveo do pre nekoliko

godina, sa ocem Rudijem imajkom Sofijom. A onda je 2015.godine, sa mamom oti{ao uNjujork da se isproba kaomaneken i glumac. Osvojio je svenagrade i izabran je za de~ijeg-manekena godine. Od tog momen-ta njegov se `ivot menja.Trenutno pohadja prvi razred sred-nje {kole Akademija za umetnost,odsek gluma u Los Andjelesu“Charter high school for perform-ing arts”.

Ovaj multitalentovanide~ak, kome se predvidja velika iblistava karijera na holivudskomnebu, veoma je ambiciozan ipored redovne {kole uzima i pri-vatne ~asove glume i tehnikeglasa.

Pitamo Adriana kako jesve po~elo i kada je osetio prve“simptome“ talenta za glumu imanekenstvo?

– Sve je po~elo odIMTA. To je jedna veoma velikaorganizacija koja pru`a {ansumladim talentima u okviru umet-nosti: gluma, modeling, pevanje,igranje...

Oti{ao sam u Njujork dau~estvujem na takmi~enju IMTA2015. godine, gde sam osvojioskoro sve nagrade {to su se mogledobiti i bio progla{en Pre-teenModel of the Year.

Da li si ve} tada dobioponude nekih agencija?

- Zadnji dan mog borav-ka u Njujorku dobio sam vi{e od40 ponuda od raznih agancija izNY i LA da potpi{em ugovor sanjima i da me predstavljaju.Odabrao sam jednu agenciju (agen-ta) iz LA i menad`erku, takodje izLA. Sada sa njima imam ugovor.

Da li su tada tvojiroditelji definitivno re{ili da sepreselite u Los Andjeles?

- Da, tata je zbog poslaostao u Ajovi, gde godinama radi,a mama i ja smo se doselili iz^ikaga u LA pre dve i po godine,jer je moja `elja da se bavim glu-mom i manekenstvom veoma veli-ka, a ukoliko `elite da se baviteposlom vezanim za umetnost,onda se zna da je u Holivudumesto gde trebate da `ivite. Mojasr}a je i to {to imam mamu kojaje sve napustila i krenula samnom u nepoznato, jer veruje umene. Ona je moj najve}i oslonac.

Reci mi gde si se dosada ve} ozbiljno oprobao naTV-u ili u modelingu?

- Do sada sam radio u

par printjob (advertising), jedanod njih je Point Cove CaliforniaClothing company (a division ofCherokee USA and Hawk).

Bio sam u filmuDespicable me 3 – NICO support-ing role, u pilot-seriji CEREAL –recurring role (one of the mainchar-acter), u TV seriji SMILF – recur-ring role na SHOWTIME channel.

Za prave i kvalitetneuloge, koje ja ho}u treba jo{ punorada, truda, u~enja, a i vremena.

Jesi li zadovoljan ovim{to si do sada postigao?

- O, da, za sada samveoma sre}an i zadovoljan.

[ta jo{ voli{ poredovoga, koje su tvoje drugeljubavi koje te ispunjavaju?

- Jako volim da idem uSrbiju, Novi Sad. Svake godinetamo provodim ceo letnji raspust ito me ~ini veoma sre}nim.

Redakcija “Ogledala“ ti`eli puno sre}e i uspeha u daljem{kolovanju i ispunjenje svih tvojih`elja.

NA[I TALENTI - ADRIAN CISCATO

Ovde mo`ete pratiti rad i uspehe ovog malog-velikogde~aka.

instagram: adrianciscatoFacebook adrianciscato and adrianciscato1 iliIMDB – www.imdb.me/adrianciscato

SRE]AN SAM I ZADOVOLJAN

A evo i nagrada koje jeAdrian tom prilikom osvo-jio:

IMTA New York 2015 *– Pre-Teen Model of theYear 20152015

IMTA New York 2015 *– Male Pre-Teen Actor ofthe Year – 2nd RunnerUp2015

IMTA New York 2015 *– Most Sought Male Talent– 1st Runner Up2015

IMTA New York 2015 *– Improvisation – 1stRunner Up2015

IMTA New York 2015 *– Monologue – 1st RunnerUp2015

IMTA New York 2015 *– Fashion Print –Winner2015

IMTA New York 2015 *– Runway – Winner2015

P R O T E K L I D O G A D J A J I

15Februar 2018. www.serbianmirror.com

Srbi u ^ikagu su13. januara obe-le`ili Dan Repu-blike Srpske islavu SvetogArhidjakona Ste-fana. U organi-zaciji ovdašnjegUdru`enja SrbaRepublike Srpskeposle bogo-slu`enja u Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog u ^ikagu ipomena za sve poginule u nedavnim ratovima u crkvenomdomu odr`an je akademski program sa prigodnimbesedama. ( Foto: STV )

DE^IJAZABAVA SA DEDA

MRAZOMPod nazivom “U SVETU POSTOJI

JEDNO CARSTVO“ 14 januaraodr`ana je decija priredba usve~anoj sali folklorne grupe

Oplenac u okolini ^ikaga povodomnovogodišnjih praznika. Deca iroditelji su u`ivali u pesmamade~ijeg hora “Sveti Sava” iz

Indijane i de~ijem recitalu, anakon programa deda mraz je

deci podelio paketice.(Foto STV)

Proslava Sv Save u raznim crkvama i gradovima Amerike

Ponos porodice dr Nikole Nenadovi}a

Sv Luka uVa{ingtonu

Crkva Sv Sava u Kaliforniji

Crkva Sv Nikole u Brukfildu

^ikago, Staro VaskrsenjeHristovo na Palmeru

16 Februar 2018.

P O R U K E

17Februar 2018. www.serbianmirror.com

P O R U K E

Februar 2018.

P O R U K E

18

Posle samo jednog ili dvaizlaska na pozornicu,bez imena na listi

u~esnika, Milorad Gavrilovi},djak ~uvenog glumca To{eJovanovi}a, javlja se svojimimenom 23. aprila 1879.godine u ulozi ra~unovodje nabrodu u predstavi “Grof MonteKristo“

Milorad se rodio uValjevu 1861. godine i jedan jeod najve}ih i najobrazovanijih dramskihumetnika, ~lan Pozori{nog odbora, reditelj iprvi glumac – upravnik Narodnogpozori{ta, ili kako se tada govoriloKraljevsko-srpskog narodnog pozori{ta. UBeograd je do{ao 1879. godine kao osam-naestogodi{njak. Stupio je na scenu uvreme poslednjih godina glumovanjaAlekse Ba~vanskog i To{e Jovanovi}a.Posle kratkog boravka u Novom Sadu, ugrupi Dimitrija Ru`i}a i ~ergarenja po putu-ju}im grupama Svetislava Dinulovi}a iDjordja Proti}a, Gavrilovi} po~inje, novem-bra 1882. godine, karijeru sa VelomNigrinovom kao stalni ~lan Narodnogpozori{ta u Beogradu, on kao zamena To{eJovanovi}a i ona kao zamena MilkeGrgurove.

Skadarlijski daniPo dolasku u glavni grad nastanio

se u Skadarliji preko puta kafane “Tri{e{ira“ u kojoj jo{ postoje intimne ku}icesa ba{tama i kafanicama koje i danaspose}uju beogradski boemi. Stanovao je uSkadarskoj ulici broj 38, odmah do ku}eDjure Jak{i}a. U tom kraju, po pri~anjunjegove `ene glumice Lene Gavrilovi},proveo je najlep{e dane, a u ku}i je ostaosamo njegov sto i fotografije po stolu,jedan deo njegove biblioteke, ne{to pisamai novinskih ise~aka koji govore o njemu;kao i Miloradovo pismo povodom smrtik}eri Dobrile, pramen Bebine kose i sves-ka “Bosanske vile“ od 3. maja, 1892.godine, u kojoj je objavljena pesmaDragomira Brzaka “Uspomena na maluDobrilu, jedin~e prijatelja MiloradaGavrilovi}a“, koja je umrla 26. februara1892. godine.

Starog gospodina u Skadarlijiznala je svaka avlija, svaki }o{ak, znali suga starosedeoci koji su pomrli, deca kojasu ih nasledila, zanatlije i pivarski radni-ci, kelneri i kafed`ije, ko~ija{i, amali,boemi i svira~i. Bio je dobri~ina i popri~anju Bogoboja Rucovi}a, glumca,“kadar usred ci~e zime bundu s ledjaskinuti i pru`iti pomo} nevoljnome“.Kada su ga nepravedno penzionisali, uznak protesta do{la je univerzitetskaomladina u njegov stan i na rukama gaodnela do “Kolarca“.

Stari gospodin – harizmati~na li~nostBio je sna`no gradjen,

mo}na figura, lepog stasa,divne glave, nasmejanih o~iju,sna`nog baritonskog glasa,mu`evan, s fizi~kom snagom~oveka koji je u 65. godinipreplivao Savu. Uvek elegan-tan, u crnom pli{anom kaputu,s crnom {irokom kravatom,

otmen, pedantan, doteran, izbrijan, u d`epuje dr`ao francuski list “Tan“. Rano su gaprozvali Starim gospodinom. Gavrilovi} jeimponovao svojim talentom i svojompojavom punih pola stole}a na beogradskojsceni. U svojim se}anjima knji`evnicaMilica Jankovi} kazuje “… Kad se dignezavesa a na pozornici se pojave VelaNigrinova i Milorad Gavrilovi} i po~nu daigraju, ja sam bila zabezeknuta od divljen-ja …. Gavrilovi} i Nigrinova bili su zamene nedosti`ni vladari umetnosti. I tajprvi utisak nikada se nije umanjio i ni{ta

docnije nije prevazi{lo to moje prvoodu{evljenje …“

Bo`idar S. Nikolajevi} pripovedao tome “kako je igra M. Gavrilovi}a i V.Nigrinove na njega do te mere sugestivnodelovala da je pobegao od ku}e s ~vrstomnamerom da se posveti pozori{tu i glumi...”

Umetnik u du{iPo podacima pozori{nih istori~ara

i kriti~ara, Gavrilovi} je bio glumac odrase, stvaralac u punom smislu re~i.Umetnik je delovao na publiku ja~inomsvoje emocije. Uvek se u`ivljavao u svojeuloge, potpuno davao celoga sebe, treptaosvom du{om, istinski pro`ivljavao trenutke

koje je glumio. Bio je rodjen da krozsna`na talasanja svoje uzbudljive du{ezanosi mase gledalaca, ~emu su dokazbezbrojne kreacije u kojima se javljao kaonosilac salonske komedije i tragedije nana{oj sceni. Retko je ko na na{oj pozorni-ci znao da zapla~e, da se nasmeje, da planeljutito kao on: da bude vladar i mudrac iotmeni gospodin u salonu, u fraku koji muje uvek izgledao prirodna svakida{njaode}a. Poznaju}i igru ve}ine ~uvenihglumaca svoga doba u Evropi, on jeuglavnom izneo divove dramskog reper-toara i igrao uloge Kina, Egmonta, DonKarlosa, Gabrijela Borkmana, Jaga, {ajloka,Ri~arda III, Magbeta ….

Posle penzionisanja Milo{aCveti}a 1894. godine postao je reditelj nana{oj pozornici, a njegovim zauzimanjem iume{no{}u gostovanja Re{amberove,Koklena, Slavinija, Novelija, Sumbatovauvek su bila dobro primljena.

U toku bogate umetni~ke karijeresaradjivao je sa velikanima srpskeknji`evnosti; Borom Stankovi}em, Jankom

Veselinovi}em, MilovanomGli{i}em, RadojemDomanovi}em, VojislavomIli}em, BranislavomNu{i}em, kao i sa velikimglumcima DobricomMilutinovi}em, ~i~a IlijomStanojevi}em, PetromDobrinovi}em, Ra{omPlaovi}em i glumicamaVelom Nigrinovom iMilkom Grgurovom.

Poslednji daniProslavio je

25-godi{njicu umetni~kograda 1904. godine kada muje Eleonora Duze, italijanskaglumica, ~estitala, a docnijei 40-godi{njicu 1922. godinezajedno sa ~i~a IlijomStanojevi}em i SavomTodorovi}em. Orden SvetogSave IV stepena primio je iz

ruku beogradskog mitropolita InokentijaPavlovi}a 1904. godine. Poslednja uloga muje bila lik cara Samuila u komadu Mom~ilaMilo{evi}a “Jovan Vladislav“, kada je rekaovlasuljaru koji mu je ude{avao kosu: “Molimvas, jo{ poslednji put …“ Posle te predstaveubrzo se razboleo.

U javnosti se poslednji putpojavio polovinom marta 1931. godinekada je u Novinarskom domu, sa starim`arom i snagom, recitovao Tanaska Raji}a.Dve nedelje kasnije nastupila je ozbiljnasr~ana kriza. Svestan da se ne}e izboriti sanjom, pozvao je svog zemljaka iknji`evnog kriti~ara Du{ana Kruni}a, apotom i slikara Ljubu Ivanovi}a. Du{anu je

dao dva svoja najmilija pisma, jedno odEleonore Duze u kojem mu je ~estitaladvadesetpetogodi{njicu umetni~kog rada, adrugo je tekst pesme Mome Miloradu kojije svojom rukom napisao Vojislav Ili}rekav{i mu – Oba ova pisma ho}u dapredam vama za uspomenu. Trideset godi-na su pisma stajala kod Du{ana, sve dokposle rata nije formiran Muzej za pozori{nuumetnost, kojem ih je predao.

S godinama postajao je sve te`isr~ani bolesnik, a kako mu se bli`ilasedamdeseta sr~ane krize bile su sve du`ei ~e{}e. Prijatelji, zabrinuti za njegovozdravlje, odlu~ili su da mu se jo{ jednomodu`e za dugogodi{nji umetni~ki rad.Poslednja nedelja u aprilu bila je u znakuzavr{nih priprema za obele`avanje polaveka njegovog umetni~kog rada. Pripremesu bile u toku, a program proslave koncipi-ran je vrlo pa`ljivo imaju}i u viduzdravstveno stanje slavljenika. Svi su senadali da }e se pojaviti na pozornici imo`da poslednji put ~uti aplauz publike,ali se to nije dogodilo. Umro je uBeogradu 26. aprila 1931. godine, nedeljudana pre zakazane proslave. U Muzejupozori{ne umetnosti nalazi se nekoliko nje-govih fotografija, portret – rad Uro{aPredi}a, pismo Eleonore Duze i vitrine sali~nim predmetima.

Vest o smrti MiodragaGavrilovi}a saop{tena je prvo pozori{nojpublici, izmedju dva ~ina popodnevnihpredstava koje su se te nedelje odr`avale uzgradi na Pozori{nom trgu (danas Narodnopozori{te u Beogradu) i u zgradi naVra~aru. Odmah nakon toga na zgradamasu istaknute crne zastave.

@ivot bira svoj putBli`ilo se podne kada je, tog 26.

aprila 1931, na poziv velikog glumcaMiodraga Gavrilovi}a, u njegov stan uSkadarskoj ulici, preko puta “Tri {e{ira“,stigao slikar Lubomir Ljuba Ivanovi}. Starigospodin je hteo da mu bard srpske crta~ke{kole ispuni davna{nju `elju, da mu izradiportret koji }e ga podse}ati na dane kada jeproslavljao pedesetogodi{njicu umetni~kograda. Ali `ivot je birao svoj put.

Ljuba je zatekao Gavrilovi}a uvrlo te{kom stanju. Dok ga je portretisao,Stari gospodin je sede}i na sofi te{kodisao, gu{io se, obarao glavu na grudi iumorno sklapao o~i. Pogled mu je bioskoro potpuno uga{en. Slikar je kasnijeispri~ao da je “Gavrilovi} dosta nemo}nocrtao slova ispod svog portreta“ brane}ise: “Neka sad ovako, mi }emo to drugiput izbrisati, pa }emo napisati bolje.Jelte?“ Ali ta slova osta}e poslednja {to ihje Stari gospodin napisao. Par sati kasnije,u ~etiri po podne, sede}i u istoj sofi, zak-lopio je o~i zauvek.

Dr Vojin Drenovac

MILORAD GAVRILOVI]

STARI GOSPODIN, GLUMAC, REDITELJ I UPRAVNIK

S T A R I B E O G R A D

19Februar 2018. www.serbianmirror.com

20 Februar 2018.

N A U K A

Milutin Milankovi} pripa-da onoj grupi srpskihnau~nika koji su ostavili

neizbrisiv trag u nauci i istoriji.Teslina dostignu}a u svojoj funda-mentalnosti daleko su prevazi{lavreme u kome su nastala, i uvelikoj meri uticala na razvoj~ove~anstva. Na`alost, veliki brojnjegovih pronalazaka i dalje jepod velom tajne i nedostupan.Kalemovi Pupina su napravili veli-ki pomak u razvoju telefonskihkomunikacija. Za razliku od njihkoji su `iveli i radili u Americi,Milutin Milankovi} je `iveo uSrbiji. Svrstan je u 15 najve}ihumova svih vremena koji suistra`ivali na{u planetu.

Rodio se uDalju, kod Osijeka, 28.maja 1879. godine, mestukoje je u to vreme bilodeo Austrougarskemonarhije, u porodicitrgovca i veleposednikaMilana, oca sedmorodece. Milutin je imao ses-tru bliznakinju i jo{ tribrata i dve sestre, a uosmoj godini je ostao bezoca. Brigu o njemu vodilisu majka Jelisaveta, bakai ujak Vasa Mau~evi}.Njegova tri brata umrlasu od tuberkuloze. Zbogslabog zdravlja nijepohadjao {kolu, ve} jeosnovna znanja u~io odoca, guvernante, privatnihu~itelja i mnogih poro-di~nih prijatelja i poz-nanika koji su bili pesni-ci, filozofi i pronalaza~i.

Realnu gimanzi-ju je pohadjao u Osijeku,gde je posle kratkog peri-oda prilagodjavanjapostao najbolji djak. Na nagovornastavnika Vladimira Veri}akaupisao je studije gradjevine uBe~u, koje je zavr{io sa najboljimocenama. Uz pomo} ujka Vaseupisao je doktorske studije naVisokoj tehni~koj {koli u Be~u,koje je zavr{io u svojoj 25. godi-ni odbraniv{i doktorski rad podnaslovom “Prilog teoriji krive pri-tiska“.

Nekoliko godina pozavr{etku studija radio je kaogradjevinski in`enjer grade}ibrane, mostove, vijadukte i drugegradjevine od armiranog betona.

U Be~u je ostao sve do

1. oktobra 1909. godine, kada jedobio poziv Beogradskog uni-verziteta za osnivanje Katedre zaprimenjenu matematiku koja jeobuhvatala racionalnu mehaniku,mehaniku nebeskih tela i teorijskufiziku. Time se ostvarila njegovanajve}a `elja da ode u Srbiju,medju svoj narod i radi ne{to od~ega }e i narod i zemlja imatikoristi. Milutin u Beogradu nas-tavlja rad na istra`ivanjima uoblasti primene armiranog betona,ali se sve vi{e posve}uje funda-mentalnim istra`ivanjima. Tokom1911. godine

Milankovi}evo intereso-vanje za klimatologiju raste.

Nau~nici tog vremena nisu uspe-vali da objasne klimatske promeneuzrokovane nebeskim silama ipolo`ajem Zemlje u Sun~evomsistemu kao i uticaj Sunca kaojedinog izvora toplote, i sun~evuradijaciju (osun~anost).Meteorologija se u to vreme bazi-rala na empirijskom podacima,mahom numeri~kim, uz neznatnuprimenu osnovnih fizi~kih postula-ta i upotrebe matemati~kog apara-ta. Njegova `elja je bila da izgra-di sveobuhvatnu teoriju namatemati~kom modelu i na tajna~in objasni klimatske promenena planetama Sun~evog sistema u

pro{losti, sada{njosti i budu}nosti.Od posebnog interesa su bila“ledena doba“ koja su se de{avalau pro{losti. Narednih godine nje-gova interesovanja bila su usmer-ena na prou~avanje polarne klimei planetarne temperature.

U burnim vremenimabalkanskih ratova i Prvog svetskograta Austrougarska je interniralaMilutina i nakon intervencije men-tora i prijatelja profesoraEmanuela Szubera, preba~en je uBudimpe{tu sa pravom na rad.Milankovi}a je tu sreo direktorMadjarske akademije nauka,Koleman fon Szilly, matemati~ar,koji ga je srda~no prihvatio i

omogu}io mu nesmetanpristup biblioteci Akademijenauka i Institutu za meteo-rologiju. ^etvorogodi{njiboravak u Budimpe{ti,daleko od ratnih zbivanja,Milankovi} je proveo rade}ina matemati~koj teorijiklime, monografiji koja jeobjavljena 1920. godine uizdanju Srpske akademijenauka i umetnosti u Parizupod naslovom –“Matemati~ka teorijatermi~kih fenomena uzroko-vanih sun~evim zra~enjem“.

Po povratku uBeograd, 19. marta 1919.godine, Milankovi} se vra-tio svojoj profesionalnojkarijeri na Beogradskomuniverzitetu kreiraju}inumeri~ki klimatski modelsa mogu}no{}u rekonstruk-cije klime u pro{losti i ubudu}nosti, kao i uspostavl-janje astronomske (nebeske)teorije klime kao op{teteorije osun~avanja.

Jedan od retkihnau~nika koji su ukazali na prih-vatljivost Milankovi}eve teorije iobja{njenje astronomskih faktorana ledeno doba bili su klimatologWladimir Koppen i geofizi~arAlfred Wegener.

Milankovi}eva teorijabazirana je na tri osnovna elemen-ta, koja karakteri{u sva planetarnakretanja:

Putanja (orbita) svakognebeskog tela, pa i Zemlje, jesteelipsa u ~ijoj se jednoj `i`i nalaziSunce. Rastojanje izmedju `i`atzv. ekcentricitet se cikli~no menjau periodu od 90,000 do 100,000godina, pa se i putanje menjaju od

pribli`no kru`ne, mali ekcen-tricitet, do elipti~ne putanje, velikiekcentricitet. U slu~aju velikogekcentriciteta zra~enje, kad jeZemlja najbli`e Suncu, do 20-30procenata je ve}e nego kada jeZemlja najvi{e udaljena od Sunca.Pove}ana koli~ina sun~evogzra~enja dovodi do promene kli-matskih uslova na Zemlji. Tako jenajmanje rastojanje koje se de{ava3. januara, izmedju Zemlje i Suncasamo 3%, ili 5 miliona kilometara,najve}eg rastojanja koje se de{ava4. jula. Ova promena udaljavanjauti~e na pove}anje koli~inesun~evog zra~enja od 6% u perio-du juli/januar.

Pored svog obilaska okoSunca, Zemlja se okre}e i okosopstvene ose, nagnute premaravni Zemljine orbite. Taj ugao se

menja u intervalu 22.10-24.50 .Pove}anje ugla dovodi do hladni-jih zima i toplijih leta u obe hem-isfere. Isto tako, smanjenje ugladovodi do blagih godi{njih doba.

Osa Zemljine rotacijenije nepokretna, ve} menja svojpravac {to za posledicu imapromenu osun~anosti Zemljetokom godine.

Polaze}i od promene ovetri vrste kretanja Milankovi} jekreirao model za izra~unavanjeosun~anosti u zavisnosti odgeografske {irine i odgovaraju}etemperature na povr{ini Zemlje za600,000 godina pre 1800. godineradi uspostavljanja korelacijeizmedju nastajanja i povla~enjaledenih doba tzv. klimatske zone.

Profesor Milankovi} jeumro 12. decembra 1958. godineu Beogradu od sr~anog udara,duboko uveren u ispravnost svojeteorije. Na`alost, njegova teorijaod samog po~etka, od same ideje,bila je odba~ena od velikog brojanau~nika. Priznanje je dolazilopolako, ali je njena ta~nost u pot-punosti potvrdjena.

Desetak godina poslenjegove smrti, nakon objavljivanjaknjige “Kanon osun~avanja Zemljei njegova primena na problemledenih doba“ na engleskom jezikuod strane Ameri~kog ministarstvatrgovine i Dr`avne nau~ne fon-dacije interesovanje zaMilankovi}evu teoriju dovelo jedo provere i utvrdjivanja ta~nostinjegove teorije i pokazalo da suklimatske promene posledica

promena u sun~evoj radijaciji svatri astronomska ciklusa. IspravnostMilankovi}eve teorije okon~ana jei dokazana 1972. godine.

Do svojih rezultata pro-fesor Milankovi} je do{aoisklju~ivo koriste}i olovku, papir ilogaritamske tablice, u ~emu se iogleda njegova genijalnost.

“Imetak mo`e imatirazli~ite oblike, pa ne mora bitiuvek materijalan, nego sme dabude i duhovni. Ako dozvolite itaj njegov oblik, onda i kaobesku}nik ne}u biti sirotinja.”

Nema~ke vlasti su 1941.godine tra`ile od profesoraBeogradskog univerziteta dapotpi{u apel srpskom narodu iizraze podr{ku okupacionimsnagama. Profesor Milankovi} jebio jedan od onih koji nisu pot-pisali.

Tokom Drugog svetskog

rata profesor Milankovi} sepovukao iz javnog `ivota i posve-tio pisanju autobiografije. Nakonoslobodjenja vratio se svom posluredovnog profesora. Zanimljivo jekako je posle rata Sud ~astiBeogradskog univerziteta proceniopodobnost 66-godi{njeg profesora.“Milankovi} se istakao kaoodli~an stru~njak i nau~nik, koji sebavi astronomijom i nebeskommehanikom, ali je vrlo star i onjegovom li~nom razvoju nema nigovora. Dodu{e on je dobar peda-gog, ali ’predavanja jedva otalja-va’. Po politi~koj orijentaciji pri-pada poznatoj matemati~koj kliki.Marksizam-lenjinizam uop{te nepoznaje niti pokazuje ikakavinteres. Smatramo ga politi~kimneprijateljem i da }e kao takav iumreti.

Mo`e se iskoristiti kaonastavnik i nau~nik.“ (1. jula1950)

MILUTIN MILANKOVI]VELIKANI SRPSKE NAUKE

’Kako {to munja u tamnoj no}i obasja putniku ceo horizont pred njim, tako se takvom munjom u mozgu genijalnog ~oveka otvaraju u nauci vidici i otkrivaju nove oblasti nauke’