psihologija-sazeto

8/20/2019 Psihologija-sazeto

1/36

ISPIT ZA LICENCU

PRETHODNA PROVERA ZANANJA

IZ PREDMETA

P S I H O L O G I J ADr Nikola Rot, Dr Slavoljub Radonji

Priredio: Prof. Miloš Vasiljevi, dipl.ing el.

Tehnika škola aak, Mart 2011.god.


2/36

!

PSIHOLOGIJA

Prouava psihiki život na osnovu objektivnog ponašanja i neposrednog subjektivnog iskustva

Psiha:- intelekt (opažanje, uenje, pamenje, mišljenje)- emocije (oseanja)

Psihološke nauke:

• Teoretske discipline: Opšta psihologija (psiha) Fiziološka psihologija Razvojna psihologija (razvoj psihikog života od roenja do smrti) Socijalna psihologija Psihologija linosti

• Primenjene discipline: Pedagoška psihologija (vaspitanje i obrazovanje) Klinika psihologija Mentalna higijena Psihologija rada

Metode (naini) psiholoških istraživanja:

• Objektivne metode – realni podaci (posmatranje)• Subjektivne metode – doživljaji (samoposmatranje)

• Eksperimentalna metoda – sistemsko menjanje uslova neke pojave• Neeksperimentalna metoda – sistematsko posmatranje cilja

Tehnike (sredstva) psiholoških istraživanja:

• Upitnik – pismeni sistem pitanja otvorenog i zatvorenog tipa•

Intervju – usmena pitanja i odgovori (razgovor)• Skala procene – skaliranje pojave ili osobine• Anketa – istraživanje grupe pomou uzorka• Psiho Test – proveravanje psihikih svojstava (sposobnosti, linosti, znanja)

Organska osnova psihikog života:

• Nervni sistem – reguliše rad organa, dvosmerna veza organizma sa okruženjem, pamenje• Receptori – ula• Efektori – mišii i žlezde

Nervni sistem:• centralni (mozak - moždana kora: senzorne, motorne i asocijacione zone i kimena moždina)• periferni (nervne elije i vlakna (neuroni) u ulima i mišiima)

Žlezde:• sa spoljašnjim luenjem (pljuvana, znojne,...)• sa unutrašnjim luenjem u krv

Hipofiza – reguliše ostale žlezde Nadbubrežna – (lui adrenalin) emotivne aktivnosti Štitna (tiroidna) – reguliše metabolizam Polne – (lue testosteron i estrogen) definišu polne karakteristike


3/36


4/36

Opažanje osoba

Opažanje osoba je ocenjivanje emoc Opažanje emocija:Emocije se izražavaju trenutnim izraGlavne (i naješe) emocije: srea, ž

Ocenjivanje crta linosti (temperameVrši se na osnovu trajnih crta lica (fiz

Karakteristini temperamenti vezani

1. Melanholik – mekane,2. Kolerik – ozbiljne, oštr3. Flegmatik – opuštene,4. Sangvinik – pravilne,

Ocene na osnovu crta lica su nepouOcena na osnovu postupaka je pouz Prva impresija – nepouzdana i prom

Greške u opažanju osoba:

Tri razloga:1. Malo sigurni2. Pristrasnost3. inioci koji o

Sistematske (redovne) greške:

1. Halo efekat2. Line teorije3. Neopravdan

4. Uprošavan5. Stereotip –

Atribucija – zakljuivanje o uzrocima

• Tu a ponašanja se objašnjav

• Vlastito ponašanje se objašnj

ija i temperamenta (crta linosti).

om lica (facijalna ekspresija).alost, strah, iznaneenje, gnev(ljutnja) i gaenj

ta):ionomija lica).

a karakteristine fizionomije:

tužne crte licae, ljute crte licapospane crte licamirene crte lica

dane i verovatno pogrešne !anija.

nljiva.

, ulnih podatakaocenjivaametaju objektivnost opažanja

– na osnovu prve impresije – neke osobine uvek idu zajednoe funkcionalne analogije – psihike na osnovu

je – isticanje samo nekih osobinasobine vezane za zanimanje, položaj, naciju (

ponašanja.

aju unitrašnjim uzrocima.

ava spoljašnjim uzrocima.

# !

.

izikih osobina

tniki stereotip),...


5/36

$ !

UENJE

Tradicionalno usko shvatanje:• Svesna namerna aktivnost u cilju sticanja znanja koja se izvršava namernim ponavljanjem.

Današnje šire shvatanje:• Trajna promena (ponašanja) linosti koja se manifestuje u njenoj aktivnosti i koja je rezultat prethodn

aktivnosti .Naslee + uenje = razvoj !

Vrste uenja:

1. Senzitizacija i habituacija2. Uslovljavanje3. Instrumentalno uenje4. Uenje uvianjem (mišljenjem)5. Uenje po modelu6. Sticanje motornih veština7. Verbalno uenje

1. Senzitizacija i habituacija (uenje ponašanja kao reagovanja ili ne reagovanja na draži)

•

Senzitizacija – reagovanje na draži• Habituacija – privikavanje (da se ne reaguje na draži)

2. Uslovljavanje (uzrok ponašanja u uslovnoj draži)

• Klasino uslovljavanje

Pavlovljev ogled: Pas se hrani uz metronom i lui pljuvaku. Pavlo• hrana – bezuslovna draž• metronom – uslovna draž• pljuvaka – bezuslovna ili uslovna reakcija (zavisi od vrste draži)

Vrste uslovnih reakcija:• reakcije unutrašnjih organa• motorne reakcije• imunološke reakcije• emocionalne uslovne reakcije

• Emocionalno uslovljavanje:

Ogled sa malim Albertom (beba): Votson i Rajner

Strah od belog pacova (uslovna draž), zbog jakog zvuka (bezuslovna draž).

Karakteristike emocionalnog uslovljavanja:• Nastaje brzo• Lako se širi, uopštava (u smislu uslovnih draži) • Teško se gasi

Neutralne draži, prisutne u trenutku emocije, se vezuju za tu emociju i kasnije izazivaju tu emociju.


6/36

% !

Primer emocija kao uslovnih reakcija su fobije, simpatije i antipatije:

• Klaustofobija – strah od zatvorenog prostora (rovovi u prvom svetskom ratu).• Agorafobija – strah od otvorenog prostora tj. samoe (sama opljakana na ulici).

• Simpatija – svia mi se neko kao bivša ljubav.• Antipatija – ne svia mi se neko kao bivši loš partner.

3. Instrumentalno uenje (uzrok ponašanja je nagrada ili kazna)

Uenje pomou pokušaja i grešaka tj. pomou nagrada i kazni – postupno u enje.

Torndajkov ogled: Torndajk, XIX veGladna maka otvara kavez povlaenjem ome i stiže do hrane.

Zakon efekta:Sluajni uspešni pokušaji se u e , a slepi pokušaji se eliminišu.

Taktika instrumentalnog uenja:

Željeno ponašanje nagraditi, a nepoželjno ponašanje kazniti.

4. Uenje uvianjem (rešavanje problema uvianjem, tj. mišljenjem – inteligentno uenje)

Uenje osmišljavanjem novih naina za ostvarenje novog ponašanja – naglo u enje .

Kelerov ogled: Keler Majmun u kavezu uzima štap da bi dohvatio bananu van kaveza.

Objektivni znaci uvianja – razumevanja i mišljenja:

1. Naglo rešenje – posle neuspelih pokušaja majmun se smiri, a nakon toga se naglo ozari.2. Namerno rešenje – ide najkraim putem, pravo do štapa i dohvata bananu.3. Zapameno rešenje – kada se ponovi problem, majmun ne ponavlja greške, odmah rešava problem4. Naueno rešenje – slian problem, majmun rešava po istom principu.

Uenje uvianjem je najefikasnije !

5. Uenje po modelu (kopiranje uzora)

Imitacija – kopiranje spoljnih vidljivih ponašanja

Identifikacija – kopiranje unutrašnjih svojstava (karakter, sistem vrednosti,...)

Preduslovi uenja po modelu:• mora da postoji uzor (model)• uenik je motivisan• uenik posmatra i pamti osobine uzora• uenik je sposoban da imitira uzor• uenik se ponaša kao uzor (naueno !)


7/36

& !

6. Sticanje motornih veština

Psihološki momenti kod sticanja veština:• Upoznavanje veštine - posmatranjem uzora ili verbalnim opisom• Ponavljanje - pojedinih radnji i sklapanje u celinu, a izvoenje se automatizuje• Spoznaja rezultata - tj. postojanje povratne informacije o uspešnosti

7. Verbalno uenje (uenje verbalnog gradiva)

Vrste verbalnog uenja:• Uenje napamet – memorisanje• Uenje s razumevanjem – uenje uvianjem, razmišljanjem

Transfer uenja (primena znanja)

Prenos uenja, tj. dejstvo ranijeg uenja na kasnije uenje.

• Pozitivno dejstvo transfera – ranije naueno olakšava uenje• Negativno dejstvo transfera – ranije naueno otežava uenje (izaziva zaboravljanje)

Problemi transfera uenja:

1. Problem razvijanja psihikih funkcija – vežbanjem tj. ponavljanjem

Jednostavno ponavljanje ne dovodi do razvijanja psihikih funkcija (opažanja, mišljenja,...) !

2. Problem primene znanja (u novim situacijama)

Zakoni primenljivosti znanja:• Uopšteno, generalizovano znanje je primenljivije

Treba se osloboditi ustaljene zablude da je pravilna verbalna reprodukcija osnovno merilo znanja i njegove primenljivo

• Znanje je generalizovano: ako je zasnovano na veem broju primera ako je primenljivo na veem broju sluajeva

• Znanje je primenljivije ako su uenici do znanja došli sami – uenjem putem otkria, uenjeuvianjem, inteligentno uenje

• Primenu znanja treba uvežbavati, transfer se nee javiti spontano (zlatno pravilo transfera)

Pamenje

Pamenje je trajanje nauenog, stvaranjem trajne promene u nervnom sistemu.

Tri manifestacije (nivoa) pamenja:• Reprodukcija – seanje• Rekognacija – prepoznavanje• Ušteda pri ponovnom uenju

Kratkorono pamenje – javlja se neposredno posle utiska (neposredno pamenje) i traje kratko (10-20sec).Dugorono pamenje zavisi od: pažnje uenika, trajanje ili ponavljanje utiska, osmišljavanja utiska (dobro

pamtiti znai razmišljati o onome što se ui)


8/36

' !

Kvalitativne promene u pamenju

Seanje je više rekonstrukcija nego reprodukcija. Najbolje se pamte:• Osnovna šema• Istaknuti detalji

• Racionalizacija pamenja = osmišljavanje sadržaja

•

Asimilacija kod pamenja – osmišljavanje na osnovu starog iskustvaBartletov ogled: Predstave oficira su se vremenom menjale u pravcu tipinih shvatanja o oficirima. Bartle

Psihologija pamenja i problemi svedoenja

Problem svedoenja je nije u opažanju, ve u pamenju !

• Sugestivna pitanja: Brzina smrskanih automobila ?• Stres i strah otežavaju pamenje• Pogrešna identifikacija: Siledžija je lice sa TV-a u trenutku silovanja.

Zaboravljanje Zaboravljanje je slabljenje i nestajanje nauenog.

Zaboravljanje je vremenom sve sporije ! Zaboravljanje razliitih vrsta gradiva je razliito:(Naueno pre mesec dana se nee sutra zaboraviti.) Smisaono gradivo se sporije zaboravlja !

Kriva zaboravljanja:

Uzroci zaboravljanja

• Spontano zaboravljanje – ne ponavljanje tj. ne upotrebljavanje• Aktivno zaboravljanje – interferencija gradiva (meusobno sukobljavanje gradiva)

1. Proaktivna inhibicija - ranije naueno ometa sadašnje uenje ! o --- #2. Retroaktivna inhibicija - sadašnje uenje ometa pamenje ranije nauenog ! # --- o

Uzroci retroaktivne inhibicije (aktivnog zaboravljanja):• Slinija gradiva se meusobno više ometaju (mešaju, brkaju).• Vremenski razmak izmeu dva uenja smanjuje ometanje• Razgraniavanje gradiva – uoavanje razlika smanjuje ometanje• Organizovanost u smisaone celine smanjuje ometanje


9/36

( !

Pretpostavke o veitosti pamenja:

• Hipermnezija – živa seanja (odmotavanje) u situacijama opasnim po život• Hipnotika hipermnezija – seanja pod hipnozom• Elektrina draženja kore velikog mozga – vraanje „zaboravljenog“• Potiskivanje – mehanizam odbrane od negativnih seanja tj. selektivna amnezija

Zakljuak: Nema zaboravljanja, postoji trajna nesposobnost reprodukcije !

PSIHOLOŠKI USLOVI USPEŠNOG UENJA – SPOSOBNOST UENJA

Sposobnost uenja = inteligencija (pretežno memorisanje ili pretežno shvatanje ?)

Inteligencija se ne izjedna ava sa memorisanjem, ve sa razumevanjem i shvatanjem odnosa !

Motivacija za uenje

Jerks – Dodsonov zakon: Jerks, Dodson 1

Motivacija poboljšava uenje samo do odreene optimalne take, nakon toga motivacija slabi uenje.

Uticaj motivacije na uenje:

• Motivacija poveava pažnju – psihiku budnost• Motivisan uenik vrši dublju obradu informacija (gradiva)

Vrste motivacije za uenje:

• Unutrašnja motivacija – motivi potiu iz sadržaja gradiva koje se ui

Radoznalost, kvazipotreba („ima da ga rešim...“), kognitivni nesklad (protivrenost ranijim saznanjima

• Spoljašnja motivacija – motivi ne potiu iz sadržaja gradiva koje se uiEkonomski motiv, obzir prema roditeljima, sujeta, nagrade, kazne, takmienje,...

Namera da se ui (namera = odluka)

Namera omoguuje uspešno uenje. (Potreban, ali ne i dovoljan uslov ! (osim za nenamerno uenje))

• Namerno uenje – postoji namera memorisanja• Nenemarno uenje – ne postoji namera memorisanja, ve se vrši duboka prerada informacija !

Stepen aspiracije tj. ambicija (težnja) odreuje krajnji domet uenja !

Fiziki i fiziološki uslovi uenja

Fiziki uslovi: klimatski uslovi, meteorološki uslovi, buka, zadimljena prostorija, radni prostor,...

Fiziološki uslovi (organski uslovi) : bolest, umor, glad,...


10/36

) !

Radne navike

Radna navika podrazumeva plan rada !Zlatno pravilo sticanja radnih navika: Ne odlaži izvršenje obaveza ! (što možeš danas ne ostavljaj za sutra.)

Metode (ili tehnike) uspešnog uenja

• Osmišljavanje opšte ideje i principi se najbrže ue i najduže pamte. Dobro uiti = misliti o onome što se ui Opšti pregled gradiva – uvid u celinu Sam sebi postavi pitanja o nauenom

• Uenje po delovima i uenje celine Kombinovano – prvo uvid u celinu, pa podela na delove

• Vremenski rasporeeno uenje Kod neosmišljenog gradiva - trajnost je vea Nije dobro kod osmišljenog gradiva i kod rešavanja problema

• Aktivno uenje – uenje sopstvenom aktivnošu objašnjavanje drugima

preslišavanje• Preslišavanje – aktivan napor da se setimo nauenog

Korisno kod doslovnog pamenja – bubanje Preslišavanje može biti: glasno i doslovno, svojim reima, u sebi, pismeno. Preslišavanje ne treba redom, ve po važnosti Preslišavati se treba: što ranije, samostalno, posle svake manje celine, na kraju celog gradiva

• Pregled proitanog gradiva – vrši se itanjem (za razliku od preslišavanja) Važe isti principi kao i za preslišavanje

• Ponavljanje Vrši se obnavljanje nauenog (pre zaboravljanja, pa sve ree)

•

Podvlaenje – samo glavne ideje i važni detalji Ne pri prvom itanju

• Pravljenje zabeleški Izvod (u obliku skice) – u izvodu samo najvažnije, istie se struktura gradiva (nainom štampe

uvlaenjem teksta, numerisanjem celina,...), izvod omoguuje brzo i efikasno ponavljanje gra Rezime (u obliku neprekidnog teksta) – skraeni sadržaj bitnih stvari

Organizacija procesa uenja

1. Prethodni pregled – uvid u celinu gradiva2. Prvo itanje i Podela gradiva u manje celine

3. Obeležavanje znaajnih mesta4. Drugo itanje sa pitanjima koje uenik postavlja sam sebi5. Kratak pregled celina prilikom itanja6. Završni pregled gradiva – preslišavanjem i itanjem (7)7. Podvlaenje (6)8. Izvod ili rezime9. Prvo ponavljanje – nekoliko dana posle10. Sledea ponavljanja nakon dužih intervala


11/36

* !

MIŠLJENJE

Mišljenje je shvatanje odnosa izmeu dva elementa !

Dva osnovna oblika mišljenja: Spirm

1. Shvatanje odnosa izmeu dva elementa2. Na osnovu jednog elementa i odnosa se dolazi do drugog elementa (matrica kao test inteligencije)

Majerov ogled: MajerTri letve, dve kocke – priklještiti izmeu poda i plafona.

Direkcija – model traganja za rešenjem, tj. nain pristupa problemu

Sugestija usmerava izbor direkcije.

Skrivena direkcija – formulacija zadatka skriva pravu direkciju (4 trougla od 6 šibica)

Opis misaonog toka:

1. Uoavanje (shvatanje) problema2. Stvaranje direkcije3. Javljanje hipoteze4. Provera hipoteze

Stvaralako mišljenje – stvaralaštvo (umetnika dela, nauna otkria, tehniki pronalasci)

Najstroži kriterijum: Stvaranje originalnog dela prvi put u istoriji. Blaži kriterijum: Stvaranje originalnog dela bez obzira na prethodna slina dela.

Faze stvaralakog mišljenja:1. Priprema – preparacija (sticanje neophodnih znanja, eksperimentisanje, prvi pokušaji,...)2. Inkubacija (stvaralac ne radi ništa – nesvesno mišljenje)3. Inspiracija (iznenadno, spontano javljanje ideje)4. Provera – verifikacija

Vrste mišljenja:

1. Imaginativno – divergentno (stvaralako) (mašta i što više rešenja)

stvara se objektivna tvorevina (pesme, slike, muzika,...) ne stvara se objektivna tvorevina (maštanje, fantaziranje, snovi,...)

2. Realistiko – konvergentno (logiko) (realnost, istina i jedinstveno rešenje)


12/36

!

Razvoj mišljenja

Pijažeov opis intelektualnog razvoja: Žan Pijaže

1. Stadijum senzomotorne inteligencije (0 – 2 god.)Ponašanje je reakcija na draži.

2. Preoperacioni stadijum (2 – 7 god.)Simboliki procesi – predstavljanje odsutnih objekata i razvoj jezika.

3. Stadijum konkretnih operacija (7 – 11 god.)Logike operacije vezane za konkretne objekte i situacije.

4. Stadijum formalnih (zamišljenih) operacija (11 - >)Adolescent – ponaša se kao odrastao ovek.

Intelektualne sposobnosti

Inteligencija:

- sposobnost prilagoavanja novim situacijama korišenjem starog iskustva !(rešavanje novih situacija shvatanjem bitnih odnosa u datoj situaciji – mišljenjem !)

Merenje sposobnosti (inteligencije)

Bine-Simonov umni kolinik je kolinik izmeu umnog i kalendarskog uzrasta (x100) ! Bine – Simon 19

Umni uzrast: umna godina se prezentuje pomou 6 zadataka za odreeni kalendarski uzrast.

Spirmanova teorija dva faktora inteligencije: Spirm

1. G faktor – opšti faktor (shvatanje odnosa (mišljenje) i apstraktno mišljenje)2. S faktor – specifini faktor (pamenje, mehanika sposobnost, muzika sposobnost,...)

Terstonova teorija faktora inteligencije: Terst

1. W faktor – Word faktor (reitost)2. V faktor – Verbalni faktor (razumevanje verbalnog zadržaja)3. N faktor – Numeriki faktor (sposobnost manipulisanja numerikim podacima)4. S faktor – Space prostorni faktor (orjentacija u prostoru)5. M faktor – Memorijski faktor (pamenje)

6. P faktor – Perceptivni faktor (opažanje)7. R faktor – Rezon faktor (shvatanje odnosa, principi, zakonitosti,...)

Gilfordova struktura intelekta: Gilfor

Više od 50 faktora klasifikovanih prema psihikim operacijama:


13/36

" !

Individualne razlikeUmni kolinik

• Prosena inteligencija 90 – 110• Normala inteligencija 70 – 130• Umno zaostale osobe ispod 70

Debili 50 – 70 Imbecili 20 – 50 Idioti 0 – 20

• Talentovane osobe iznad 130 (do 200)

Inteligencija je potreban ali ne i dovoljan uslov velikih dostignua.

EMOCIJE

Unutrašnji doživljaj spoljašnje realnosti !

Emocije se sastoje od tri pojave (promene):

1. Fiziološke promene (puls, pritisak, disanje,adrenalin,...)2. Promene ponašanja (mimika, pokreti, gestovi, drhtanje,...)3. Unutrašnji doživljaj emocije – subjektivni doživljaj

Oseanje – stanje prijatnosti ili neprijatnostiEmocija – doživljaji: radost, tuga, strah,...Afekat – nagla, jaka emocija sa burnim tokom: strah, bes, velika radost,...Raspoloženje – manje intezivno dugotrajno emocionalno stanjeSentiment – trajna struktura u nervnom sistemu: mržnja, ljubav,... (pod odreenim uslovima javlja se osean

Shvatanje emocija

Klasino shvatanje: opažaj > emocija > telesne promene Džems-Langeova teorija: opažaj > telesne promene > emocija Kognitivna teorija (Šahter: injekcija adrenalina): Nema emocije bez saznajne komponente !

Složene (mešane) emocije: strahopoštovanje, prekor, sažaljenje, kajanje, divljenje,...

Razvoj emocija kod dece

Razvoj emocija zavisi od:

• naslea (Albert se plaši buke) Votson-Rajnerov eksperiment 1920.• uenja (Albert se plaši belog miša)• iskustva (Albert se plaši bele boje)

Razvoj emocija kod dece je hronološki uvek isti: uzbuenje, nezadovoljstvo, zadovoljstvo,strah, ljubav...Deije emocije su intezivne i kratkotrajne.

Razvoj emocija kod adolescenataAdolescencija – period najveih i najbržih promena oveka (10. – 20.god) i graenje linog identiteta.Rani adolescent (10-15.) je prema roditeljima i školi buntovnik , a prema društvu konformista (zastupa stavov


14/36

# !

Moralna oseanja

Moralna radnja se ne vrši iz oseanja, ve iz dužnosti (poštovanje moralnih principa)! Kant

Etika brige: (Etika – nauka o moralu, etiki=moralno)

• Prosocijalno ponašanje – dela korisna drugima• Altruistiko ponašanje – dela korisna drugima bez oekivanja koristi za sebe

Empatija (saoseanje, pomaganje drugima u nevolji) je uroena i potie iz roditeljskog instinkta. Mek Dug

Tri stadijuma moralnog ponašanja (razvoj morala): Kolbe

1. Dete se bori za nagrade, izbegava kazne,2. ovek se bori za socijalno odobravanje, izbegava socijalnu osudu3. ovek poštuje tako izgraene moralne principe bez obzira na kazne, nagrade, socijalno odobravanje

osudu !

Estetska oseanja – opažanje lepote dela, a ne sadržaja.Umetnika lepota – lepo prikazivanje lepih ili ružnih stvari (estetski lepa slika ružne žene i ružna slika lepe že

Meulina naklonost (i nenaklonost)

Naklonost je pozitivan odnos prema nekoj osobi i ima tri komponente:1. Kognitivni deo – saznanje o pozitivnim osobinama te osobe2. Konativni deo – pozitivni voljni postupci prema toj osobi3. Emocionalni deo – pozitivna ose anja prema toj osobi

Faktori naklonosti:1. Slinost2. Temperament - crte linosti3. Njena ocena o nama4. Ostvarenje namera i ciljeva prema njoj

Ljubav

Ljubav je viši stadijum naklonosti kao:• Trenutno emocionalno stanje (kao intezivno lepo oseanje)• Trajno emocionalno stanje (kao sentiment – pod odreenim uslovima javlja se oseanje)

Vrste ljubavi:• Roditeljska• Prijateljska• Romantina (prema osobi suprotnog pola uz seksualnu želju)

Znaaj emocija za mentalno zdravljeSvaka organska bolest ima psihološko poreklo !


15/36

$ !

Trauma

Trauma je preplavljenost snažnim dražima koje izaziva neprijatno psihiko stanje !

Posttraumatski poremeaj:1. Stresni posttraumatski poremeaj – situacije sline preživljenoj traumi izazivaju stres.2. Opšta posttraumatska otupljenost – gubitak interesovanja za dešavanja, otuenost, nesposobnost,...

Stres

Stres je reakcija organizma na zahtev za novim prilagoavanjem. (Inteligencija je sposobnost prevazilaženja stresa)Seli

• Stresor – stresna situacija koja zahteva novo prilagoavanje• Stres – reakcija na stresnu situaciju

Stresor može biti:• Fizike prirode – povrede, bolest, hladnoa,...• Psihološke prirode – snažne emocije (i pozitivne i negativne), preteran rad, buka,...

Adaptacioni sindrom

Adaptacioni sindrom - odbrambeni procesi organizma izazvani stresorima, odvija se u tri faze:1. Uzbuna, alarm izazvan stresorom2. Otpor stresoru3. Slom, ako otpor ne potisne dejstvo stresora

Psihosomatske posledice stresa: pritisak, šeer, ir, infarkt,...

Anksioznost

Anksioznost je strepnja, unutrašnji strah, „neopravdan“ strah (izazvan uslovnom draži).

Vrste straha:• Realan strah• Neurotski strah (iracionalan, preteran strah)• Anksioznost (strah koji nema izvor u spoljašnjoj situaciji – unutrašnji strah)

Vrste anksioznosti:

• Slobodno lebdea anksioznost – plašljivo išekivanje karakteristino za anksiozne linosti• Fobije – anksioznost vezana za spoljašnji objekat (posledica emocionalnog uslovljavanja)• Panini anksiozni napad – iznenadni snažan napad straha bez spoljašnjih razloga• Telesna anksioznost – hronini, dugotrajni simptomi (smetnje, teškoe,...)

Psihosomatska oboljenja – oboljenja izazvana psihikim uzrocima, poremeaji !


16/36

% !

MOTIV (MOTIV = STEENA POTREBA, Instikt – uroena potreba)

Motiv – steena potreba koja pokree aktivnost. (Uži pojmovi: potreba, nagon, želja, težnja, namera).

Potreba je nedostatak.• Organska (fiziološka) potreba – fiziki nedostatak u organizmu.• Psihološka potreba – psihološki nedostatak.

Nagon je svesno doživljena potreba (glad, že, seks).

Želja je potreba sa jasnom predstavom cilja koji zadovoljava potrebu.

Težnja je potreba sa neodreenim ciljom zadovoljenja. Neodreeni motiv.

Namera je odluka. Podrazumeva postojanje motiva, prihvatanje motiva, postavljen cilj.

• Homeostazni (fiziološki) motivi - NIŽI MOTIVI

Uroeni motivi koji poivaju na organskim (fiziološkim) potrebama (glad, že, seks, kiseonik, san, pražnjenja• Organski nedostaci• Organski viškovi

Homeostaza je telesna ravnoteža izmeu potrebnog i postojeeg (voda u organizmu).

Karakteristike homeostaznih motiva (Motivacioni homeostazni ciklus):1. Neprijatno draženje, napetost (že)2. Pokretanje aktivnosti (tražimo vodu)3. Vraanje u ravnotežu, eliminisanje napetosti (pijemo vodu)4. Prijatna draž kao posledica otklanjanja neprijatne draži

Seksualni motivOrganski (fiziološki) motiv povezan sa emocijom ljubavi.

Evolucija seksualnog nagona:1. Nagon produženja vrste2. Nagon kontrolisan hormonima3. Nagon kontrolisan seksualnim dražima (vizuelne, taktilne (neposrednim kontaktom), slušne)

Roditeljski motivMaterinski motiv jai od gladi i žei. Roditeljski motiv razvija snažno oseanje ljubavi, nežnosti i brige.

• Nehomeostazni (emocioni) motivi - VIŠI MOTIVI

Emocije sa motivacionim karakterom, aktivnost, ulna stimulacija, radoznalost,...

Karakteristike nehomeostaznih motiva:1. Nema doživljaja neprijatnosti,2. Pokretanje aktivnosti u cilju nove stimulacije (poveanje draženja),3. Prijatnost nije posledica otklanjanja neprijatnosti


17/36

& !

Motivi intelektualnog rada (uenja)

• Unutrašnji motivi – proistiu iz sadržaja uenja• Spoljašnji motivi – ekonomski, uspeh, isticanje,... (ne proistiu iz sadržaja uenja)

Prijatnost kao pokrata aktivnosti – HEDONISTIKA motivacija

Osnovni motiv ovekove delatnosti je sopstvena korist (utilitarizam) i zadovoljstvo (hedonizam) ! Frojd

Lini motiviMotivi koji poveavaju vrednost sopstvenog JA.

• Poveanje sopstvene vrednosti u sopstvenim oima – samopotvrivanje, afirmacija, lini razvoj,...• Poveanje sopstvene vrednosti u oima drugih – poštovanje, ugled, bolji, slavan, mo nad drugima.

Motiv postignuaTežnja da se postigne nešto „vredno“. To je lini motiv koji ima društveni znaaj.

Društveni motivMotivi koji zahtevaju veze sa drugim ljudima.

• Pozitivni – saradnja, pomo, upoznavanje, zbližavanje,...• Negativni – agresivnost, sebinost, neprijateljstvo,...

AgresivnostTežnja za nanošenjem štete, povrede ili uništenjem.

Agresivnost je uroena. Loren

Agresivnost kao:•

samostalni motiv (napad)• reakcija na frustraciju (odbrana)

Sticanje motiva i funkcionalna autonomija motiva

Sociolizacija motiva – promena naina zadovoljenja motiva pod uticajem društva.Funkcionalno autonoman motiv – motiv kao sredstvo za postizanje cilja postaje cilj sam za sebe (baba sešminka, mornar plovi, ovek nee u penziju).

Hijerarhija motiva (po znaaju) Maslo

1. Fiziološke potrebe2. Potrebe za sigurnošu3. Potreba za ljubavlju4. Potreba da nas cene (i da se samocenimo)5. Potreba za samoostvarenjem (razvijanje sopstvenih potencijala – ovek mora da bude ono što može

Više potrebe se javljaju kada su niže potrebe zadovoljene !


18/36

' !

STAVOVI, INTERESOVANJA, VREDNOSTI

STAVOVI

Stav – izrazito pozitivan ili negativan odnos prema neemu.

Stav može biti lini ili društveni (socijalni).

Tri karakteristike stavova:1. Direktivni (za i protiv) i dinamiki (podstiu dejstvo) karakter2. Stav integriše kognitivnu (saznajnu), emocionalnu i konativnu (voljnu) mentalnu funkciju3. Stav je steena dispozicija (trajna pretpostavka) formirana na osnovu iskustva

Faktori koji utiu na formiranje stavova:1. Grupa kojoj pojedinac pripada2. Osobine linosti i njeni motivi (potrebe)3. Informisanost

Održavanje stavova zavisi od funkcionalnog karaktera stava (stavom ostvarujemo neki cilj).

Menjanje stavova zavisi od stalnosti faktora formiranja stavova.

Delovanje stavova: pozitivno delovanje na aktivnosti koje su u skladu sa sopstvenim stavovima i obrnuto.

Konformizam – zastupanje stavova grupe kojoj pripadamo.• Praktino konformiranje –stav grupe razliit od linog stava• Potpuno konformiranje – stav grupe se poklapa sa linim stavom

Predrasude – stavovi koji nisu zasnovani na injenicama.• Pozitivne predrasude• Negativne predrasude (etnike, rasne, verske predrasude,...)

Borba protiv predrasuda:• zakon protiv ispoljavanja predrasuda• informisanje o neopravdanosti predrasuda• sistematsko vaspitanje protiv predrasuda

Interesovanja – spremnost za bavljenje aktivnostima i zadovoljstvo u tome (zainteresovan = spreman

Strast – veoma intenzivna interesovanja (koja zaokupljaju)

Hobi – neprofesionalna interesovanja u slobodno vreme

Vrednosti – posebno važan, pozitivan i trajan odnos prema neemu (obuhvata više stavova).

• Personalne vrednosti – važne za pojedinca• Socijalne (društvene) vrednosti – važne za društvo

Formiranje interesovanja i vrednosti:Vrši se kroz razvoj od deteta, preko adolescenta, do zrele linosti sa izgraenim interesovanjima i vrednostim


19/36

( !

Propaganda – saopštenje kojima se nastoji izmena tuih stavova.

Dva principa uspešne propagande:• Privui pažnju na propagandnu poruku• Izazvati motivisanost za prihvatanje propagandne poruke

(propagandni objekat se povezuje sa nekim dopadljivim motivom)

Glasine – namerno konstruisane netane tvrdnje koje se lako i brzo šire (mogu biti i spontane)

Namerne glasine su važno oružje psihološkog rata.(Izazivaju psihološku slabost, nezadovoljstvo, nepoveren

Javno mnjenje – stavovi stanovništva o društvenim pitanjima. (Formira se masmedijima !)

FRUSTRACIJE I KONFLIKTI

Nemogunost zadovoljavanja svojih motiva (potreba).

Frustracija – sukob motiva i prepreke.Motiv se (ak ni dugotrajnim naporom) ne može zadovoljiti zbog spoljašnje prepreke !

Konflikt – sukob dva motiva.

Motiv se ne može zadovoljiti jer se jedan motiv suprotstavlja drugom !

Izvori frustracija:

1. Fizika prepreka2. Socijalne, društvene prepreke (drugi ljudi)3. Sopstvena prepreka (nesposobnost, kukaviluk, nedostatak samopouzdanja...)

Vrste konflikata:

1. Konflikt dvostrukog privlaenjaOdabrati jedan od dva privlaana cilja, od dva dobra izabrati jedno !

Neminovna neprijatnost: mora se odbaciti jedan privlaan cilj.

2. Konflikt dvostrukog odbijanjaOdabrati jednu od dve neprijatne stvari, od dva zla izabrati manje !Upražnjava se i „tree“ rešenje: bežanje iz situacije i napuštanje oba zadatka.

3. Konflikt privlaenja i odbijanja – ambivalentnostPostoji i privlaenje i odbijanje prema istom motivu !

Reakcije na frustracije i konflikte:

1. Poveanje pozitivnih napora – realistika reagovanja

Poveanje napora Promena pristupa (direkcije) Promena cilja Agresivno ponašanje - kao posledica dugotrajne i uporne frustracije

(može doi do premeštanja agresije na drugi cilj !)


20/36

) !

2. Odbrambeni mehanizam – manje realistika reagovanja

ovekovo JA se brani od spoljašnjih opasnosti i od sopstvenih želja.

Nesvesna reakcija na frustracije i konflikte u cilju obezbeivanja samopoštovanja ili poštovanja.

Racionalizacija – odbrana novim nainom ponašanja u koje veruje i opravdavaVrste racionalizacije:

Kiselo grože (umanjiti znaaj (vrednom) nedostižnom cilju) Sladak limun (uveati znaaj (nevažnom) lako dostižnom cilju)

Identifikacija – lini neuspeh se ublažuje identifikovanjem sa drugom osobom ili grupom(danas niko nije položio ispit !)

Projekcija – lažno pripisivanje sopstvenih želja(nemam uspeha kod devojaka, pa uobražavam da me devojke progone)

Potiskivanje – odbrana od nedozvoljenih želja koje nisu u skladu sa vlastitim sistemom vredn

Reakciona formacija – potiskivanje + suprotno ponašanje (ulizivanje, šlihtanje)

Regresija – ponašanje karakteristino za raniji uzrast

Sublimacija – negativna energija usmerena na socijalno prihvatljive aktivnosti (agresivni spor

Negiranje ili odricanje – psihika odbrana odbacivanja, nepriznavanja opasnosti(beg od realn

LINOST

Linost – celokupnost ponašanja neke osobe, tj. sistem osobina koji odreuje nain ponašanja.

Osobine linosti – personalne dispozicije (trajne pretpostavke) u nainu ponašanja.

Linost je sistem dispozicija ponašanja koji odreuje ponašanje. (???!!!???)

Problemi koje prouava psihologija linosti:

1. Struktura linosti (sastav i meusobne veze osobina)

2. Dinamika linosti (pokreta aktivnosti = motiv (potrebe))

3. Razvoj linosti (naslee, aktivnost, sredina)


21/36

"* !

STRUKTURA LINOSTI

Linost je sistem opštih trajnih osobina – crte linosti

Postoje tri vrste crta linosti:

1. Crte temperamenta – oznaavaju nain delovanja pojedinca. Kako ?2. Crte karaktera – oznaavaju razloge delovanja pojedinca. Zašto ?3. Crte sposobnosti – oznaavaju umešnost delovanja pojedinca. Koliko dobro ? (inteligencija)

Linost je potpuno odreena temperamentom, karakterom i inteligencijom !

Temperament

Temperament je nain emocionalnog reagovanja na draži i situacije.

Vrste temperamenta – Hipokratova klasifikacija:

1. Kolerik – koleriki temperament (brz i jak)2. Sangvinik – sangviniki temperament (brz, a slab)3. Melanholik – melanholiki temperament (spor, a jak)

4. Flegmatik – flegmatiki temperament (spor i slab)

Temperament je veim delom nasleen.

Karakter

Karakter je moralna strana linosti iskazana voljnim (konativnim) osobinama.

Vrste karakternih crta:

1. Opšte karakterne crte – odlunost, upornost, hrabrost,...2. Socijalne karakterne crte – tolerancija, humanost,...

3. Radne karakterne crte – marljivost, odgovornost,...4. Sopstvene karakterne crte – skromnost, samokritinost,...

Karakter se veim delom stie iskustvom.

Sposobnosti

Sposobnost je obdarenost u raznim oblastima delovanja.

Opšta sposobnost (za snalaženje u novim situacijama) je inteligencija.

Telesne osobine kao faktori linosti

Telesne osobine ne utiu na psihike osobine, ali svest o sopstvenom izgledu i reagovanje drugih utie.

Svest o sebi

ovek je nerealan u ocenama vlastitih osobina.

Identitet je naša svest da smo u razliitim situacijama ista linost.

Svest o sebi – identitet zavisi od ocene drugih o nama.


22/36

" !

Psihološki profil – psihološki tip

Psihološki profil je nain prikazivanja linosti preglednim izlaganjem karakteristinih crta linosti.

Do psihološkog profila se dolazi faktorskom analizom:

Tipologija i tipovi linosti

• Hipokratova tipologija (kolerik, sangvinik, melanholik, flegmatik) Hipok

• Jungova tipologija: Jung

1. Introvertne linosti (okrenute sebi, unutrašnjem svetu) 2. Ekstravertne linosti (okrenute drugima, spoljašnjem svetu) 3. Ambivertne linosti – mešani tip linosti (veina ljudi !)

Sindromni tip linosti

Sindrom – grupa osobina koja se kod pojedinca javlja esto i zajedno

• Sindrom kompulsivnosti – pedantnost, upornost, urednost• Sindrom autoritarnosti – potinjavanje, poštovanje, krutost, formalizam, agresivnost

Modalni tip linosti

Modalni tip linosti obuhvata eše osobine veeg broja ljudi (nacije, profesije, klase, sloja,...).

DINAMIKA LINOSTI

Dinamoka linosti prouava pokretanje i usmeravanje linosti i njenih aktivnosti.

• Uroene pokretake snage – instikti• Steene pokretake snage – motivi

Podsticaj - objekti i situacije koji aktiviraju pokretake snage (novac,...)

Volja i odluivanje

Volja – doživljaj sposobnosti izbora motiva, ciljeva i naina ostvarenja ciljeva.

Delatnost je sistem voljnih radnji.

Odluka – doživljaj prihvatanja odreenog cilja kao svrhe i samog sebe kao uzroka akcije.

Faze procesa odluivanja:

1. Doživljaj potrebe i teškoe ispunjenja cilja2. Svest o okolnostima, uslovima3. Traženje moguih rešenja i ocena prednosti i nedostataka4. Prihvatanje jednog od moguih rešenja


23/36

"" !

RAZVOJ LINOSTI

Postepene promene organizma zasnovane na nasleu i iskustvu (aktivnosti i sredini).

• Filogenetski razvoj – razvoj vrste• Ontogenetski razvoj – razvoj pojedinca

Razvoj uenjem je delotvoran tek nakon sazrevanja naslednih osobina !

Socijalizacija

Socijalizacija – promena ponašanja (uenje) delovanjem socijalnih faktora (kontaktima sa drugim osobama)

Socijalizacija omoguava:• razvoj linosti• ukljuivanje pojedinca u društvo

inioci socijalizacije – faktori koji utiu na tok i rezultate socijalizacije

1. Porodica - ima najvei znaaj u razvoju linosti.

Dete je otac oveka ! Frojd

2. Škola - institucija obrazovanja i vaspitanja (formiranje stavova, normi, vrednosti, ...)

3. Vršnjaci - drugovanje je važno sredstvo socijalizacije.

Ostali inioci socijalizacije: društvene organizacije, masovni mediji,...

Izvori socijalizacije

• Kultura – karakteristina shvatanja i norme ponašanja koje se prenose iz generacije u generaciju

• Društveni sistem – razvijenost i organizacija društva

Posredni uticaj – porodini odnosi, školski program,...

Neposredni uticaj – poslovni odnosi, klase, slojevi,...

Klase – kategorije društva koje se razlikuju po moi i imovini

Gornja klasa Srednja klasa Radnika klasa

Slojevi – postoje unutar klasa i razlikuju se po položaju


24/36

"# !

Integracija u društvenu zajednicu

ovek je izrazito socijalno društvo. Smisao socijalizacije je priprema za društveni život.

Društvena stratifikacija

Podela, razvrstavanje stanovništva na delove (strate), na osnovu starosti, obrazovanja, zanimanja,nacionalnosti, klase,...

Vezanost za grupe – grupna pripadnost

Vrste nacionalne orjentacije (vezanosti, svesti):

Nacionalistika orjentacija - nacista – volim svoje, mrzim druge Nacionalna orjentacija - nacionalista – volim svoje, ne mrzim druge Internacionalna orjentacija - internacionalista – volim i svoje i druge podjednako

Uticaj društva na linost:

Koncept bazine strukture linosti – za formiranje linosti najvažniji nain podizanja dece

Uenje o socijalnom karakteru: From

individualni karakter linosti – osobine po kojima se ljudi razlikuju socijalni karakter linosti – zajednike osobine lanova nekog društva

Lini i socijalni identitet

Identitet – svest da smo u razliitim situacijama ista linost

• Fiziko JA – svest o fizikom izgledu• Psihološko JA – svest o psihikim osobinama (crte linosti i stavovi)• Idealno JA – željene osobine

Zrela linost

Krajnji stepen razvoja linosti – zrela linost.

Faktori zrelosti:• Razvijenost psihikih funkcija• Unutrašnja integrisanost linosti – povezanost i usklaenost nasleenih i steenih osobina• Integrisanost u društvo

definišu tri vrste zrelosti:

• Intelektualna zrelost• Emocionalna zrelost• Socijalna zrelost

kroz pokazatelje zrelosti:

• Odnos prema stvarnosti – zainteresovanost, objektivnost, odsustvo predrasuda,...• Odnos prema sebi – prihvatanje sebe, težnja za razvojem, samokontrola,...• Odnos prema drugima – poštovanje drugih, moralni odnosi, norme ponašanja,...

Relativna zrelost – objektivnost u odnosu na stvarnost, realistinost prema sebi, osetljivost za druge.


25/36

"$ !

TEORIJE LINOSTI

Razmatra probleme strukture, dinamike i razvoja linosti.

Vrste teorija linosti:

• Psihodinamika teorija – linost je dinamiki, aktivan sistem• Bihevioristika teorija – linost se manifestuje kroz ponašanje koje se razvija uenjem• Teorija crta – linost se manifestuje kroz crte linosti• Socijalna teorija linosti – posmatraju razvoj linosti pod uticajem društva• Humanistika teorija – shvatanje oveka kao složenom, pozitivno orjentisanom biu

Teorije koje naglašavaju biološke osnove linosti

Frojdova psihoanalitika teorija linosti Frojd

Psihiki život ine dve komponente (ledeni breg):• Svesna (manja „vidljiva“ komponenta)• Nesvesna (vea „nevidljiva“ komponenta)

Dinamika linosti se iskazuje kroz pokretake snage:

• Instikt života – cilj je održanje jedinke i vrste (energija održanja – libido, posledica seksualnog nagon• Instikt smrti – razaraki, destruktivni nagon umrtvljavanja, vraanja u stanje mirovanja

Struktura linosti:

• ID (ono) – Instikti koji teže zadovoljenju ciljeva odmah i po svaku cenu.Ogranieni su uslovima i okolnostima.

• EGO (ja) – Nastoji da zadovolji zahteve IDa u skladu sa ogranienjima SUPER E

• SUPER EGO (nad ja) – usvojene moralne i društvene norme kao regulatori ponašanja.Spreava izvršenje zahteva ID-a.

Uravnotežena linost podrazumeva sklad ida, ega i superega !Sukob ida, ega i superega dovodi do poremeenog ponašanja linosti !

Razvoj linosti:

Za formiranje linosti najvažnije rano detinjstvo (do 5. godine): Dete je otac oveka !

Bihevioristiko shvatanje linosti

Bihevioristika teorija je situaciona teorija koja naglašava zavisnost ponašanja od situacije.

Problem razvoja linosti se razmatra kroz problem uenja.

Miler-Dolardova teorija linosti Miler, Dolard

Uenjem se uz odreenu S draž (stimulans), vezuje odreeni R odgovor (reakcija).Stabilne veze izmeu S draži i R odgovora dovode do trajnih naina ponašanja – navike.Linost se opisuje navikama.


26/36

"% !

Skinerova teorija linosti Skine

Uzrok sticanja ponašanja je instrumentalno uenje.

Ako sluajni oblik ponašanja dovede do korisnog efekta, on je zadržan – nauen.Ako sluajni oblik ponašanja dovede do štetnog efekta, on se ne ponavlja – nije nauen.

Teorije linosti koje istiu posebnost i izuzetnost oveka

Olportova teorija crta – personalistika teorija Olpor

• Dinamika linosti:

Olport tvrdi da Frojdova teorija ne važi za ponašanje normalnog oveka !

Nastanak funkcionalne autonomije motiva je u suprotnosti sa ID-om kao skupom nekoliko bioloških instikata

• Struktura linosti:

Linost je organizacija trajnih opštih osobina – crta linosti.

Olpart tvrdi da su crte linosti individualne za svakog pojedinca ! (personalistika teorija)

Fromova socijalna teorija linosti From

ovek ima životinjske i ljudske osobine i potrebe.

Ljudska potreba – potreba za stvaranjem (ovek nije samo stvor prirode, ve i kreator)

Ponašanje ljudi je kompromis izmeu suštinskih ljudskih težnji i zahteva društva !

Otuenost od ljudske prirode je posledica uticaja društva.

Vrednost oveka nije u ljudskim kvalitetima, ve u njegovoj prodajnoj ceni (koliko poseduje i koliko može da zaradi).

Humanistike teorije linosti

Teorije kod kojih je naglašena samoaktualizacija (samoostvarenje).

ovek nastoji da ostvari sve mogunosti koje poseduje kao ljudsko bie (misli i stvara).

Maslovljeva teorija linosti Maslo

ovek nema ravih svojstava !

Rava svojstva nastaju u ravim uslovima (onemoguuju ispunjenje pozitivnih potreba).

Maslovljeve grupe potreba (hijerarhija motiva):

1. Fiziološke potrebe2. Potreba za sigurnošu i redom3. Potreba za pripadnošu i ljubavi4. Potreba za samopoštovanjem i poštovanjem od strane drugih5. Potreba za samoaktualizacijom (samoostvarenjeam – iskorišenje sopstvenih mogunosti)


27/36

"& !

PROMENE I POREMEAJI DUŠEVNOG ŽIVOTA I PONAŠANJA

Izmenjena stanja svesti

Budno stanje svesti – postoji trajni tok svesti, koji podrazumeva neprekidnu aktivnost moždane kore.

Izmenjeno stanje svesti – spavanje, hipnoza, meditacija,...

Spavanje i san

Dva stanja svesti u toku spavanja (na osnovu elektrinih talasa u moždanoj kori):

• REM faza (Rapid Eye Movement) – elektro talasi i aktivnost kore slini budnom stanju, postoje snovi.

• NREM faza – elektro talasi i aktivnost kore razliiti od budnog stanja, nema snova.

Frojdovo tumaenje snova:

1. Snovi predstavljaju ispunjenje želja (koje namee ID)2. Snovi uvaju spavanje (otkriveni sanjamo sneg)

Hipnoza

Hipnoza je ekstremni vid sugestije – promena mišljenja pod dejstvom tueg saopštenja.

Hipnotiko stanje je stanje slino snu u kome hipnotisana osoba potpada pod puni uticaj hipnotizera.

Droga i dejstvo droge

Droga je hemijsko sredstvo koje utie na fiziološke i psihike procese.(Svi lekovi su droge, ali sve droge nisu lekovi)

Psihoaktivna droga – droga koja dejstvom na nervni sistem, utie na psihike procese.

Vrste droga:

• Stimulativne droge – stimulatori: kafa, aj, nikotin, red bul, guarana,...

• Depresantne droge – droge za smirenje (smanjuju uznemirenost i bol):

Analgetici: aspirin, analgin,... Opijati (narkotici): opijum(mak), morfijum(mak), heroin(mak), alkohol, marihuana, hašiš,...

• Halucinogene droge – izazivaju halucinacije (psihodeline droge): LSD, meskalin,...

Narkomanija – bolest psihike i fizike zavisnosti od uzimanja droge.


28/36

"' !

Parapsihološke pojave

Parapsihologija – nepriznata nenauna psihologija

Vrste parapsiholoških pojava:

1. Pojave ekstrasenzorne percepcije (ESP) – opažanje bez korišenja ula. Telepatija – prenošenje misli Vidovitost – opažanje na daljinu Proroanstvo – predvianje budunosti

2. Psihokinezike pojave – uticaj misli na fizike aktivnosti (pomeranje predmeta mislima,...)

POREMEAJI PONAŠANJA

Prilagoeno ponašanje – usklaenost vlastitih i razvojnih potreba sa zahtevima sredine

Vrste neusklaenog ponašanja:

• Agresivnost i anksioznost

Agresivnost – posledica neuspeha zadovoljenja odreenih motiva.(Reakcija na trenutni neuspeh.)

Anksioznost – kada neuspeh dovede do nesigurnosti.(Reakcija na trajni neuspeh.)

• Alijencija i anomija

Alijencija (otuenje) – gubitak volje za životom (za stvaranjem, razvijanjem,...), usamljenost,.. Anomija (ravnodušnost) – viši stepen alijencije: gubi se i interesovanje za društvena zbivanja

• Delikvencija – kršenje društvenih normi za koje su propisane zakonske kazne (krae, provale, nasilje

Delikventi – Omladina, poinioci delikata (iz siromašnih sredina ili emocionalno nezrele osobe)

Uzroci delikvencije: Socijalni uzroci - siromaštvo Psihološki uzroci – emocionalna nezrelost, smanjena inteligencija, protest,...

• Alkoholizam

Alkohol – najrasprostranjenija psihoaktivna depresantna droga !

Alkoholizam – kontinuirano uzimanje veih koliina alkohola.

Uzroci alkoholizma: socijalni i psihološki.

• Narkomanija – psihika ili fizika zavisnost od droge (ne samo od narkotika – opijata)


29/36

"( !

POREMEAJI DUŠEVNOG ŽIVOTA

Normalno i nenormalno ponašanje

Dva kriterijuma za definisanje normalnosti tj. nenormalnosti:

• Nenormalno – odstupanje od ponašanja veine

• Nenormalno – odsustvo odreenih „normalnih“ osobina: Emocionalna stabilnost Razvijenost inteligencije Realistinost u oceni sebe i drugih Odsustvo agresivnosti i anksioznosti Volja za životom (odsustvo alijencije i

anemije)

Psihike teškoe i poremeaji

Poremeaj ponašanja – trajno nenormalno i beskorisno ponašanje (neprilagoenost)

Dve vrste mentalnih poremeaja:

• Lakši duševni poremeaji – neuroze • Teži duševni poremeaji (duševne bolesti) – psihoze

Neuroze – blaga neprilagoenost (trenutna, kratkotrajna)

Neuroza – blaži duševni poremeaj u vidu smanjene sposobnosti prilagoavanja situacijama i ljudima.

Neuroza se manifestuje kroz:• Nesigurnost• Nerealno, neadekvatno ponašanje• Nenormalno ponašanje

Vrste neuroza:

• Fobija – neracionalan strah (klaustofobija, agorafobija)

• Anksiozna neuroza – jak napad neodreenog straha koji esto vodi u depresiju.

• Opsesivno-kompulsivna neuroza – opsednutost idejom ili nekom aktivnošu

•

Histerija – neuroza kod koje se teško psihiko stanje manifestuje trenutnim prividnim fizikimošteenjima (oduzetost, gubitak sluha, gubitak vida,...)

• Hipohondrija – preterana briga za sopstvenim zdravljem


30/36

") !

Psihoze – teža neprilagoenost (trajna)

Psihoza – teži duševni poremeaj sa prekidom kontakta sa stvarnošu (iluzije, halucinacije,...)

Vrste psihoza:

• Organske psihoze – uzrok su organske promene (bolest, povreda, starost,...)

• Funkcionalne psihoze – beg od stvarnosti kao odbrambeni mehanizam od trajne neprilagoenosti,

nerešivog trajnog konflikta ili frustracije,...

Vrste funkcionalnih psihoza:

Šizofrenija (cepanje razuma) – puna nesposobnost ocene realnosti (teški poremeaji kognitivnih f- Paranoja – trajna sumanuta uverenja o vlastitoj veliini (umišljanje progona i pretnji) Afektivni poremeaj (manijakalno depresivna psihoza) – smenjuju se manije i depresije

Uzroci duševnih oboljenja (psihoza):

• Nasledne predispozicije• Doživljaji iz detinjstva (nesvesni nagoni)• Snažan duševni potres (stres, šok)

Psihopatija

Psihopatija je karakterni poremeaj ponašanja pojedinca (psihopate) koji se obino zadovoljava na štetu dru(alkoholiar, narkoman, siledžija, sadista, piroman,...)

Uzrok psihopatije je naješe loša socijalizacija pojedinca.

Spreavanje i leenje psihikih poremeaja

Spreavanje psihikih poremeaja

• Primarna prevencija – spreavanje neželjene pojave, uzroka poremeaja• Sekundarna prevencija – ukljuivanje izleene osobe u društvene tokove, resocijalizacija• Mentalna higijena – zdravo detinjstvo, pomo u odlukama, izbegavanje sukoba, razvijanje

tolerancije,realna slika o sebi, posao bez stresa,...

Leenje psihikih poremeaja

• Fiziološko leenje – leenje fizikim i hemijskim sredstvima (lekovima)• Psihološko leenje – leenje psihološkim sredstvima: bolesnik menja shvatanja i odnos prema drugim

Psihoterapija – psihološke intervencije u cilju savlaivanja duševnih poremeaja.

Psihoterapijski postupci:

• Savetovanje, dijalog – postizanje svesti bolesnika o potisnutim konfliktima koji su uzrok psihikih tego• Psihoanaliza - otkrivanje i otklanjanje izvora psihikih tegoba, a ne posledica !• Nedirektivna terapija – bolesnik vlastitim naporima dolazi do realne slike o sebi i stvarnosti• Bihevioralni pristup – otkloniti ravo ponašanje i „nauiti“ novo zdravo ponašanje• Grupna terapija – uspešno otklanja poremeaj odnosa sa drugima


31/36

#* !

OSOBA U SOCIJALNOJ INTERAKCIJI

KOMUNIKACIJA

Komunikacija – prenos poruka putem znakova.

Vrste komunikacionih znakova:

• Namerno saopšteni znaci – simboli• Spontano saopšteni znaci – signali (ekspresivni simboli)

Najrazvijenuji oblik komunikacije, kao socijalne interakcije, je govor.

Vrste komunikacija

• Verbalna komunikacija – korišenjem rei (usmena i pismena)• Neverbalna komunikacija – bez rei (facijalna ekspresija – izraz lica)

Karakteristike verbalne komunikacije:

• Simbolika• Samo kod oveka• Intezivna kod svakog pojedinca• Sredstvo razvoja pojedinca i društva• Neograniena mogunost kombinovanja znakova (izražavanja)

Jezik – najizgraeniji sistem izražavanja i neophodno sredstvo mišljenja

Faze komunikacionog procesa:

1. Kodiranje (vrši predajnik poruke)

2. Prenos (putem komunikacionih kanala)3. Dekodiranje (vrši prijemnik poruke)

Komunikacija je uspešna ako postoji saglasnost u kodiranju i dekodiranju prenete poruke !

Izvori nesporazuma pri komunikaciji

• Denotativno znaenje – pravo znaenje, isto za sve• Konotativno znaenje – dodatno znaenje, zavisi od tumaenja (sloboda, demokratija,...)

• Smetnje kod davaoca komunikacije – nije dobro formulisano

• Smetnje kod primaoca komunikacije – nije dobro protumaeno

Masovne komunikacije

Komunikacije koje dopiru do velikog broja osoba i prenose se sredstvima masovnih komunikacija (mas med

Mas mediji: štampa, radio, film, televizija,...

Preko mas medija vlast ostvaruje uticaj na graane.


32/36

# !

ŽIVOT U GRUPI

Grupa u užem smislu – strukturirana grupa (svaki lan ima svoje mesto i svoju ulogu u grupi).Grupa u širem smislu – nestrukturirana grupa (lanovi imaju zajedniki cilj: pokret, gomila, mnoštvo, publika

Vrste grupa:

• Male grupe – grupe sa ogranienim brojem lanova, obino strukturirana grupa.Grupa se smatra malom dok je mogu uestali neposredan kontakt (do 50 lanova).

• Velike grupe – grupe sa mnogo ili neogranieno mnogo lanova, mogu biti strukturirane (organizacijenestrukturirane

o Primarne grupe – male grupe sa jakim emocionalnim vezama (porodica, prijatelji,...)

o Referentne grupe – grupe koje znaajno utiu na ponašanje lanova(grupa kao uzor ponašanja tj. poreenja)

• Formalne grupe – grupa sa propisanim mestom i ulogom svakog lana (proizvodni pogon).

• Neformalne grupe – grupa sa zajednikim ciljem, potrebom, interesovanjem,...(prijateljska grupa)

Klika – neformalna grupa dela lanova (podgrupa) u okviru neke grupe sa suprotniminteresima od interesa matine grupe

o Pripadnika – svoja grupa – lanovi se poistoveuju, identifikuju sa grupom

o Nepripadnika – tua grupa – grupe kojima ne pripadamo

Tri važne male grupe (za razvoj linosti !):

• Porodica – mala, primarna, neformalna, pripadnika grupa

Uža porodica (roditelji i deca) je najvažnija primarna grupa.

Tri najznaajnije funkcije porodice: reprodukciona, vaspitna (socijalizacija), ekonomska f-ja.

• Vršnjaka prijateljska grupa – mala, referentna, neformalna, pripadnika grupa

Funkcija vršnjake grupe: razvija socijalnu zrelost linosti.

• Školsko odeljenje – mala, referentna, formalna i neformalna, pripadnika grupa

Funkcija odeljenja: vaspitno-obrazovna f-ja, socijalni razvoj,...

Formiranje grupa

Nastanak i razvoj grupa:

1. Namerni nastanak – preduzee

2. Spontani nastanak – prijatelji


33/36

#" !

Važnost lanstva u grupi:

1. lanstvo služi kao sredstvo za ispunjenje nekog cilja (radnici, fudbaleri,...) namerni nastanak

2. lanstvo je cilj postojanja grupe (porodica, prijatelji,...) spontani nastanak

Proces razvoja:

1. Upoznavanje lanova2. Interakcija meu lanovima (komunikacija)

3. Utvrivanje odnosa (poretka) u grupi4. Ostvarenje grupnih ciljeva

Grupne norme – karakteristina i prihvaena ponašanja lanova grupe važna za ostvarenje grupnog cilja.

U formalnim grupama grupne norme su propisane.

Odnosi u grupi

Grupna struktura – stabilni trajni meu lini odnosi u grupi.

Vrste grupne strukture:

• Struktura zadataka – obzirom na poslove koje pojedini lanovi obavljaju (definiše ulogu lana u grup• Struktura moi – obzirom na donošenje odluka (definiše položaj lana u grupi)• Komunikaciona struktura – obzirom na pravac i obim razmenjenih informacija• Afektivna ili sociometrijska struktura – obzirom na socijalne i emocionalne odnose u grupi

Struktura moi i tipovi moi:

Tipovi moi se definišu na osnovu izvora moi:

1. Mo nagraivanja2. Mo prisile (kažnjavanja)3. Legitimna mo – propisana ili po nepisanom opšteprihvaenom pravilu4. Referentna mo – ima je referentni lan na osnovu ugleda, autoriteta, sposobnosti,...5. Strunjaka mo – „moan“ lan ima znanja i veštine potrebne za ostvarenje grupnog cilja.

Rukovoenje grupom

Deo strukture moi – voa.

U formalnoj grupi voa je propisan (rukovodilac).

U neformalnoj grupi voa je najuticajniji, najpoverljiviji lan.

Funkcije voe:

• Funkcija upravljanja – upravljanje i podsticanje izvršenja grupnog zadatka, dodela uloga lanovima,.• Funkcija staranja o lanovima – dobri odnosi meu lanovima, zadovoljstvo pojedinih lanova,...

Naini rukovoenja:

• Autokratsko rukovoenje – voa sve rešava sam, odluuje o svemu, preuzima odgovornost,...• Demokratsko rukovoenje – lanovi uestvuju u odlukama, podela odgovornosti, voa je koordinator


34/36

## !

GRUPNI PROCESI

Grupni procesi podrazumevaju aktivnost grupe na ostvarenju grupnog cilja – dinamika grupe.

• Uporedna (paralelna) aktivnost grupe – svaki lan ima svoj posao – podela rada• Zajednika aktivnost grupe – više lanova zajedno uestvuje u aktivnosti – nema podele rada

Saradnja i takmienje

Saradnja se javlja kada ostvarenje i vlastitog i grupnog cilja zavisi od svih lanova grupe. (uvek korisna)

Takmi enje se javlja kada cilj može da postigne samo jedna osoba.(može biti korisno (motiv više))

Grupni proces obino sadrži i saradnju i takmienje lanova.

Uspešnost grupe

Uspešna grupa (kolektiv):

1. Ostvareni grupni ciljevi – efikasna grupa

2. lanovi grupe zadovoljni !

Kolektiv je efikasna grupa zadovoljnih lanova !

Grupno rešavanje problema ima i pozitivne i negativne strane.Grupna diskusija uvek pozitivna.

LJUDU U MASI

Masovno ponašanje

Masa – vei broj pojedinaca povezan istim ciljem sa masovnim ponašanjem. – nestriktirirana grupa !

Masovno ponašanje: velika emocionalnost, sugestibilnost, homogenost (homogena emocionalna sugestibiln

Masovna skupina – masa okupljena na ogranienom prostoru:

• Publika – najmanje izraženo masovno ponašanje – najvea individualnost lanova.

Privremena, pasivna, receptivna nestrukturirana grupa sa slinim ciljem: zadovoljenje interesovanja

Pasivna publika se može pretvoriti u aktivnu (agresivnu) grupu – navijai.

• Mnoštvo – masovno ponašanje uz zadržanu individualnost lanova (prelaz izmeu publike i gomile)

Masovna skupina ili neokupljeni pojedinci sa karakteristikama mase.

Aktivna nestrukturirana grupa – demonstranti na mitingu

Mnoštvo je esto i ekspresivna masa – masa koja izražava emocionalno zasiene stavove.


35/36

#$ !

• Gomila – najviše izraženo masovno ponašanje, individualnost lanova skoro da nepostoji –prava ma

Najaktivnija i najemocionalnija nestruktuirana grupa – lin grupa, ljudi u požaru,...

Vrste gomila:

Agresivna gomila – gubitak racionalne kontrole vlastitog ponašanja, zadovoljstvo u rušenju iuništavanju, iskazivanje potisnutih motiva, intezivnost predrasuda,...

lin – agresija i nasilje pod uticajem predrasuda pogrom – nasilje nad veim brojem lanova neke (etnike) grupe (holokaust, genocid,

Gomila u panici – gubitak racionalne kontrole vlastitog ponašanja, opsednutost brigom za sebbezobzirnost prema drugima, panika usled saznanja da se ne mogu svi spasiti, zbunjenost,uznemirenost, strah, bezglavo bežanje,...

požar u zatvorenom prostoru

Socijalni pokreti

Socijalni pokret – kolektivno nastojanje da se pokrenu i ostvare odreene društvene promene.

Socijalni pokret je nestrukturirana, relativno trajna grupa sa jasno odreenim ciljem.

Socijalni pokret se strukturiranjem pretvara u organizaciju – ekološki pokret postaje politika partija.

Vrste pokreta prema namerama:

• Akvizitivni socijalni pokret – ima cilj da postigne nešto što deo populacije nema, a želi da ostvari.(pokret za osloboenje, ravnopravnost,...) (akvizicija=postizanje, dostizanje,...)

• Agresivni socijalni pokret – protiv pripadnika druge vere, nacionalnosti (rasistiki pokret, nacionalistipokret,...)

Tri najznaajnija socijalna pokreta XX veka:

• Ekološki pokret – posledica svesti o uništenju prirode, borba za ouvanje prirode,...

• Feministiki pokret – borba protiv diskriminacije žena i za njihovu društvenu ravnopravnost

• Mirovni pokret – borba za ouvanje mira i obustave svih ratova, razoružavanje, smanjenje iuništenje atomskog naoružanja,...


36/36

PSIHO RENIK:

PSIHA = INTELEKT + EMOCIJE

INTELEKT = OPAŽANJE, UENJE, PAMENJE, MIŠLJENJE

KOGNITIVNO = SAZNAJNO

KONATIVNO = VOLJNO

MOTIV = (steena) POTREBA

INSTIKT = (uroena) POTREBA

RAZVOJ = NASLE E + ISKUSTVO

ISKUSTVO = AKTIVNOST + SREDINA (aktivnost =uenje)

DISPOZICIJA = TRAJNA PRETPOSTAVKA

LINOST = OSOBINE => PONAŠANJE

CRTE LINOSTI = TEMPERAMENT + KARAKTER + SPOSOBNOST

PSIHIKA SPOSOBNOST = INTELIGENCIJA

psihologija-sazeto

Documents