Projektovanje inf. sistemaInformatika je nauka koja se bavi svime sto je vezano za obradu podataka – inforamcija.Informaciona tehnofogija IT je skup informactonih sistema korisnika i menadzmenta u posmatranoj organizaciji. Pod informacionirn slstemima podrazumeva se u sustini skup racunara, softvera i informacionih servisa, dok informaciona tehnologija ili sektor IT obuhvata i oblast elektronike i telekomunikacija. osnovne komponente IT: informaciju kao strategijski resurs, kompjuterski zasnovane sisteme, arhitekluru IT uskladenu sa organizacijom, razvoj i rukovanje kompjuterskim aplikacijama, menadzment i upravljanjeglavne oblasti IT: upravljanje podacima i informacijama, razvoj i upravljanje aplikacijama, upravljanje komunikacijama , kompjuterska podrska operacijama, industrijsku automatizaciju -automatizaciju ofisa, razvoj integrisanih sistema upravljanja -podrsku odlucivanju i upravijanju poslovnim sistemom. IT je nastala spajanjem tri tehnoiogije: mikroefektronske. komunikacione i radunarske tehnoiogije.Informacioni Sistem IS je sastavni deo svakog organizacionog sistema, IS je skup procedura projektovanih da sakupljaju, obraduju i diseminiraju informacije koje se koriste kao podrska planiranju, odlucivanju, koordinaciji i kontrola a na osnovama kompjulerske tehnologije.IS cine cetiri osnovne komponente: 1.operacije obrade podataka, 2.metode obrade podataka, kompjuter i pripadajuca tehnologija, 3.sistemska analiza, 4.tehnike modeliranja. informacioni delatnosti: prikupljanje, evidentiranje, prenos, obrada, memorisanje, iskazivanje i dostavljanje podataka i informacija na koriscenje. Cij IS odnosi se na stvaranje preduslova za bolje funkcionisanje poslovnog sistema, - za postizanje boljih rezultata poslovanja.Zadatci IS Stvaranje adekvatne baze podataka i informacija za potrebe optimalnog informisanja subjekata odlucivanja; Razvoj metoda naucnog odlucivanja i stvaranje podrske procesima odlucivanja; Uspostavljanje optimalne organizacije obavljanja informacionih delatnosti.komponenle koje cine strukturu iS su : hardware - materijalno/tehnicka osnova, koju cine informacione i druge tehnologije koriscene u IS; software-nematerijalna/programska osnova koju cine ukupnost svih programa, od operativnog sistema preko programskih paketa do aplikativnog softvera. orgware - organizacioni postupci, metodi i uputstva kojima se sve komponente povezuju u funkcfonalnu celinu; Lifeware-kadrovska osnova IS-a, koju cine ljudi - korisnici kao i profesbniano i specijalistiko informaticko osoblje; data-podaci i informacije, shvaceni kao resurs. Netware -racunarske mreze, odnosno projektovanje i realizacija povezivanja racunara u cilju razmene podataka i komunikacije izmedu fizicki udaljenih racunara. Razvoj IS deli se na 4 perioda: 1.IS za obradu podataka; 2.Upravljacki IS3.IS za podrsku odlucivanju; 4.ekspertni sistemi. Vrste poslovnih IS: IS prema umerenosti; delovima procesa rada koji obuhvataju; medjusoboj povezanosti delova iz kojih se satoje; nivoima odlucivanja; tehnickoj osnovi na kojoj su razvijeni; sistemu procesa obrade podataka koji se primenjuje. Oznaka je kratak i jednoznacan opis predmeta o kome se obradjuju informacije. vrste oznaka: Identifikacionog broj, Klasifikacioni broj, Zapis osnovnih podataka. Identifikacioni broj (IB) - redni broj jednoznacno identifikuje odredjeni predmet. Sluzi iskljucivo u svrhu identifikacije . Broj cifara IB za poslovni sistem srednje velicine je 6. Klasifikacioni broj (KB) - oznacava predmet prema unapred utvrdjenim karakteristikama. Sluzi za sortiranje i pretrazivanje po datim karakteristikama od interesa za korisnike informacija.Zapis osnovnih podataka (ZOP) - sluzi za nedvosmislenu identifikaciju odredjenog predmeta. sastoji se od: naziva predmeta, identifikacionog dela oznake predmeta. Vrste sistema oznacavanja: vezani (govoreci) sistem, paralelni system. Vezani sistem koristi oznaku koja predstavlja spoj klasifikacionog i identifikacionog broja u jednu celinu. Paralelni sistem sadrzi identifikacionu i klasifikacionu oznaku i zapis osnovnih podataka, ali ove oznake nisu povezane i obradjuju se nezavisno. Prednosti paralelnog sistema oznacavanja: najkraca moguca oznaka i dobro iskoriscenje memorijskog prostora, jednostavna upotreba i odrzavanje sistema, pogodnost za racunarsku obradu, trajnost sistema s obzirom naprosirenje i izmene, omogucava decentralizovano oznacavanje.Zaglavlja karakteristika predmeta sluze da omoguce sortiranje, pretrazivanje i izbor predmeta, uglavnom standardizovanih, posredstvom nesifrovanih podataka iz popisa karakteristika. Za predmete obuhvaceni sistemom za sortiranje po karakteristikama, se upisuju u zaglavlje karakteristika u polja A-J. Sifrarnik predstavlja spisak predmeta poslovanja. Sadrzi sve predmete ili predmete izabrane i sortirane po odredjenim zahtevima. Koristi se u razlicite svrhe pretrazivanja, kao i pri oznacavanju novih predmeta Pravougaonici predstavljaju aktivnosti (funkcije, procese). Svaki pravougaonik ima naziv aktivnosti i broj vezan za tekstualnim opisom. Strelice predstavljaju podatke vezane za aktivnosti. Svaka strelica nosi naziv podatka. Strelice mogu biti pravolinijske i savijene pod 90 o, a mogu se spajati i racvati. Postoje: Ulazi su strelice koje sa leve strane ulaze u pravougaonik,one nose podatke koji se transformisu u izlaze. Izlazi su strelice koje na desnoj strani izlaze iz pravougaonika. Izlazi su podaci, odnosno proizvodi aktivnosti. Svaka aktivnost mora imati bar jedan izlaz. Kontrole su strelice koje odozgo ulaze u pravougaonik.Regulisu izvodjenje aktivnosti. Kontrole se pri tome ne menjaju. Svaka aktivnost mora imati bar jednu kontrolu. Mehanizmi su strelice koje odozdo ulaze u pravougaonik. Mehanizmi su izvori koji izvode aktivnosti.Pozivi su strelice koje odozdo izlaze iz pravougaonika. Pozivaju svoj pravougaonik na drugom, detaljnijem dijagramu, na istom ili drugom modelu. Imaju broj dijagrama i broj pozvanog pravougaonika. Dijagram celine rastavljanjem prevodi u detaljnije dijagrame nizeg nivoa, predstavljen je jednim pravougaonikom, kojim se definisu granice sistema. Stablo aktivnosti uspostavlja vertikalne veze izmedju aktivnosti. Formira se postupkom odozgo na dole pri cemu se slozena aktivnost rastavlja na vise prostijih aktivnosti. Upravljanje preduzecem obuhvata poslove planiranja i odlucivanja, upravljanja kvalitetom i kadrovima, opste poslove i rad na informacionom sistemu sa ciljem poboljsanja opsteg kvaliteta i finansijkog stanja preduzeca.Informaciono modelovanje se sastoji od sledecih aktivnosti: Detaljni zahtevi, ER dijagrami, Atributi, Poslovna pravila.Proces je niz operacija obrade podataka kojim se transformisu ulazni podaci ili podaci iz skladista u izlazne podatke.Tok podataka je put, graficki oznacen strelicom, kojim proticu grupe izmedju procesa.Skladiste podataka sluzi za cuvanje podataka. Graficki se predstavlja pravougaonokom bez desne strane. Spoljni objekat vrsi povezivanje sa objektima van celine datog sistema. Predstavlja se dvostrukim pravougaonikom sa imenom objekta. Entitet je set, kolekcija klasa ili skup, individualnih objekata, moraju imati razlicit identitet. mogu biti realni, apstraktni, dogadjaji ili odnosi. Atributi predstavljaju entitet, odnosno opisuju njegove osobine. Kljuc je jedan od atributa koji je jedinstven i sluzi za uredjivanje i pretrazivanje podataka. Preneseni kljuc je skup atributa koji nusu kljuc u posmatranom entitetu, ali su kljuc u nekom drugom entitetu. On povezuje entitet dete sa entitetom roditelj. primarni kljuc- Za svaki entitet definise se atribut ili kombinacija atributa, cije vrednosti jedinstveno identifikuju svaki primerak entiteta. Polje je osnovan jedinica baze podataka, sadrzi jedan podatak i karakterise se tipom. Slog ili zapis je grupa polja, odnosno skup podataka o jednom entitetu za odgovarajuce attribute. Relacija je veza izmedju dva entiteta u cilju povezivanja odredjenih grupa podataka radi lakseg koriscenja tih podataka. Veza predstavlja imedjusobnu povezanost izmedju entiteta. Veza se prikazuje linijom koja povezuje dva entiteta, ima tacku na jednom kraju i glagolsku frazu duz linije. Referencijalni integritet opisuje ponasanje kada, usled operacija odrzavanja, dolazi do narusavanja kardinalnosti veza. Definise se za svaku vezu i to posebno za stranu entiteta roditelj, a posebno za dete. Akcija cascade omogucava da svi primerci entiteta dete, obuhvaceni brisanjem entiteta roditelj, budu obrisani. Akcija restrict definise ogranicenje da primerak roditelj ne moze biti obrisan dok svi primerci dete, koji imaju preneseni kljuc, ne budu predhodno obrisani. Dome-svaki atribut ima u jednom trenutku vremena neku vrednost, koju uzima iz skupa mogucih vrednosti. Bazni domen predstavlja tipove podataka. Tipski domen se definise preko svog imena, baznog domena i prostih i slozenih ogranicenja. Tabele se formiraju na osnovu entiteta, a kolone od atributa. Domain Editor definise osobine domena: tip domena, null opcije, validaciona pravila, default vrednosti roditelj domena. Validation Rule Editor definise validaciona pravila ili ogranicenja vrednosti. Valid Value Editor kreira validacione vrednosti, odnosno dodeljuje sire definicije vrednosti za validaciona pravila. Access Default Editor definise default vrednosti za izabranu kolonu.Sigurnost podataka odnosi se na mehanizam zastite podataka od neovlascenog koriscenja. Zakljucavanje podataka je mehanizam za upravljanje uporednim pristupom istim podacima.Menijima se daje redosled izvodjenja operacija korisnika. Meniji treba da zadovolje sledece uslove: da imaju jasan naslov, da izbor u meniju bude na jednom ekranu, da postoji izlaz bez izbora opcije, nazivi opcija treba da budu imenice.Forme obrasci omogucavaju unos podataka u tabele baze i pregled tih podataka. Najvaznije postavke koje treba da ispune forme su:treba da ima naslov, u formi samo dati polja koja korisnik popunjava, tekst poravnati na levu, a brojeve na desnu stranu, koristiti vertikalne kolone, jer su preglednije, omoguciti slobodno kretanje izmedju polja, omoguciti odustajanje od unosa podataka. Upiti se formiraju u opstem slucaju, pomocu SQL naredbi, definisanih ISO standardom.Izvestaj se moze kreirati koriscenjem predhodno datih SQL upita.Baza podataka moze se definisati kao nezavisan skup podataka uskladisten na medijumu za cuvanje podataka racunara, koji omogucava razlicite nacine njihovog pregleda u skladu sa potrebama.Osnovni elementi baza podataka su: entitet, atribut, kljuc, polje, slog i relacija. Bitni faktori vezani za kreiranje sto efikasnijeg racunarskog sistema za podrsku informacionom sistemu su:1.Svrsishodnost i sadrzaj - u samom pocetku rada treba definisati svrhu sistema, odnosno namenu, korisnike i njihove zahteve. Sadrzaj podataka je bitan deo sistema i zato treba razmotriti koje podatke treba prikupljati, za koje korisnike i na koji nacin. 2. Pristup-treba obezbediti da razlicite sluzbe mogu da pristupaju razlicitim podacima u skladu sa procedurama pristupa koje postoje u poslovnom sistemu, sto posebno vazi za sve menadzerske nivoe. 3.O rganizacija - podatke treba organizovati tako da se oni mogu sto lakse pozvati, azurirati, sortirati i prezentirati. 4.Tacnost - u radu sa podacima postoji mogucnost gresaka, pocev od prikupljanja netacnih podataka, do greski pri unosenju, kao i gresaka pri obradi. Neophodno je zato da se u svakoj ovoj fazi vrsi redovna kontrola podataka od strane kadra koji radu u datoj fazi, kao i od strane menad`zerskog dela.5.Bezbednost - kod informacionih sistema sa velikim brojem korisnika, kakva je vecina, bezbednosne procedure su sastavni deo tih sistema. Zadatak programera je, da na zahtev menadzera projektuju bezbednosne elemente sistema tako da sistem bude sto sigurniji.6.Troskovi - Najvisi menadzment odredjuje finansijska sredstva, koja se ulazu u informacioni sistem da se ne ugroze njegove funkcije. Pored cene projektovanja sistema, opreme i uvodjenja, potrebno je ukljuciti troskove odrzavanja rada sistema i njegovog prosirenja.