POKROVITELjMinistarstvo kulture Crne Gore

Rade Jolić: NIJEMA PJESMA

IZDAVAČ:STIHOM GOVORIM, Biljelo Polje

Za izdavača:Aleksandar Obradović

Urednik:Slobodan Zoran Obradović

Recezenti:Peko LaličićLjiljana Tadić-Adžamić

Dizajn korica i priprema:Rade Jolić

Ilustracija:Remzija Reki Ramusović

Kontakt:jolicrade@gmail.com

Štampa:Pegaz - Bijelo Polje

Tiraž:250

RADE JOLIĆ

NIJEMA

PJESMA

Berane, 2014.

.

Mojoj Miri

LIMB

.

9

RAĐANJE

Kad me pogledašIstog trenutkaZatrudnimI odmah mi srce poraste Do zubaGrudi nabreknu do prskanja Tada poželim da pojedem Nešto kisjelo i gorkoA kad bi me još dotaklaIli dozvolila da ti zadržim mirisSiguran sam da bih rodio bliznakinjeJedna bi bila plavaA druga crna

Obje bi ličile na meneImale bi veliku glavu A male šake

10

Njih bi prepoznalaMeđu stotinama knjigaNapisanih na svim živimI neživim Svjetskim jezicima

StaniPočinjeBoliZapleti prste u moje prsteDrži me za rukuNe puštaj mePočinje porođaj

Porodiću se na usta

11

PJESNIK i PJESMA

Pjesma se praviOd ognja

Čelo i utroba Obuzdavaju plamen

Vatri se ne smije vjerovatiOna ide do kraja

Stih se u krvi kaliI kalemi sa rađanjemA rađanje je bolnijeOd smrti

Zato obazrivoI hrabro

12

Ako nekoU tvojim stihovimaPrepozna tebe A ne sebeOnda si umroPa ćeš moratiPonovo da se rađašI da starišDa živiš

Glasam za eutanaziju

13

TIJESTO

Ustani prije zoreZavrni rukave do lakataRaspremi stoUmij lice izvorskom vodomPa sa njom i vatromZamijesi tijesto

MijesiRazvlačiGnječiUživaj dok te bole prsti i leđa

Dok čekaš da nadođe tijestoOkreni seI pokaži đavolu

14

Svoj crveni jezikNek se đavolski uplaši

Ako te pita šta to radišReci mu

- PIŠEM PJESMU!

15

STIH

Stih mi ne može biti LijepVedarI LakZnamČime se hraniI znam kroz šta sve prolaziKroz kakve sukrviceTruležiNeizvjesnostiI Vrtače

Stih mi se zađavolisaoI prokurvao

Slomiću olovku

16

DEBELA PJESMA

Debeo samI još mnogo teži nego što izgledamOko vara

Iz dana u danSve sam debljiI ružnijiStarijiBrada i grudi naglo sijede

Imam opasan apetitSve što mi dodje Do oka i jezikaJa halapljivo gutam i žvaćem

17

Najviše jedem riječiKoje više ne smijem izgovoritiA riječi su masnePune holesterola

Ako neki glas Pokuša da izađe Da se prelomi preko donjih sekutićaJa ga svojim prljavim I kratkim prstimaGrubo vraćam i guram u grlo

Nikad neću postati pijanista

Moj prijateljuDa li si pročitao deblju pjesmu

18

ISTINA

Odvoji mi pogled od blataMoram prestati da kopamDolje su samo kosti i kamenje

Što sam bliži srcu ZemljeSve sam teži

Nije magijaAko uspijem Da preko crvenog žaraPređem bos Umjetnost je da ga pregazimA da ne ogaravim tabane

Da bih dohvatio svjetlostMoram biti providan

19

ČistI lakši od vazduha Nisi ti bolTi si istinaPoezija je istinaBog je istina

20

VRIJEME

Vrijeme je ludo i lažljivoPa mislišDa ćeš uvijek imati časova i minutaDa stigneš tamo gdje si namjerio

A vremena nemaNisi ga ni vidioNiti opipaoTo što je protutnjaloBili su mirisi i san

Vrijeme je prevaraLakše ti je da ubiješ Jedan dan životaNego da izgubiš zelenu novčanicuA vremena nema

21

Pa nemaBacili smo ga sa jutrošnjim smećem

Vrijeme je potrošenoViše smo ga trošili od vode

Pjesma mrzi vrijemeI od njega krade Trenutke

22

PUZZLE

PraviIskreniI čestiti samoubicaSkače sa mostaIspod kojegNikad nije tekla voda

Kad nestane strahaČovjek uživa u iščekivanju

Trn se zabija u zdravuA ne u bolesnu nogu

Klovnovi nijesu smiješni

Poljubac je ružanAko je jezik suv

23

Jako stisnute ženske butineJako žele šaku Koja će ih široko razmaknuti

Vatra obožava knjige

Pjesnik je mazohista

U čistilištu su ostavljeni samo Kaput i donji veš

Volim crvenu boju

Ako voliš da igraš igruI ako uspiješ da pravilno nasložišSve puzzleSa sobom ponesi tri oglodane kostiI vrata Limba će ti biti širom otvorena

DOBRODOŠAO

24

ASTRONAUT

Čovjek je otišao na MjesecJer je pojeo Zemlju

BogAko mu ponovo oprostiOnda više neće biti BogPostaće smrtan

Sve je sažvakano i posisano

25

DUG

Vratih pjesmiSvaki prgavi i razuzdani glasA svakom glasu Vrisak

Bolu vratih mimikuNadi zabluduVratih životuNjegov šareni mizanscenA zemljiSve što je njenoI što miriše na buđ

Vratih đavoluVatru Pomamu

26

I dugački jezikVratih uterusuZgnječeni zigotPa gurnuh Feniksa u rernuI dobro zatvorih vrata

Svako uze svojeI ode niz brdo u šumu

Meni ostadeTvoj dodir i mirisI san

RADOSTI MOJA

27

IZVINI

IzviniŠto se ti i ja udaljismo

Ti si letjelaDok sam ja kopao zemuniceSahranjivao žive i neživeOponašao đavolaA đavolu se rugao

Ti si sijalaA ja sam I zimi i ljetiPreko glave držao ćebe

Ti si bila lakaA ja kum sa olovom

Pjesmo

28

Opasno je biti slobodanTo je zamka

Pjesmo Izvini što se nisam budio Na svaki tvoj dodirI dahMislio sam da sanjam Tvrdio sam da je java gvožđeA od gvožđa su bili Samo moje čelo i jezik

Pjesmo Izvini što se otuđismoA nisam imao nikog bližegI nikom više nisam vjerovao

IzviniI hvala ti što naučih da plačem

Ništa ti nisam daoStidim seIpakTi si pjesmaTi treba da daješ A moje oči da uzimaju

Izvini

Putevi su dugiBeskonačni

29

Od večeras Ti ideš na jednu A ja na drugu stranu

Izvini ILaku noć

UhhhhhhhhDa samo znašKako mi je teškoDa stavim tačku

ZALjUBLjENČOVJEK JE

MAĐIONIČAR

.

33

TI i ONA

Da si TINekim čudnim čudom ONAOnda bi znalaŠta pamte prsti moje desne rukeLijevi obrazIRuža

Ali TI ne možeš biti ONA(Naravno da ne možeš)Jer ONA je alhemičarZna da podari životPa da ga oduzmeONA može sveONA miriše na poznu jesenONA voli da igraONA divno šapuće

34

Vas dvije nemate ništa sličnoTI imaš velike dojkeA ONA maleTI si arogantnaProračunataHladnaA ONA tihaMekaŽenstvenaONA je željna životaONA zna šta imaA ja ne znam šta nemamONA ima SJUTRAA ja sam i ovo DANAS Bez borbe izgubio

Vas dvije nemate ništa zajedničkoDok ona roni u dubokoj vodiPreko koje plivaju ružine laticeTI nećeš da mi se javiš

TI me ne volišMrzišI oduševljava te neko ko lovi pticeA ONA i ne zna da ja postojimIskrenoTo ne znam ni ja

35

KAD BIH MOGAO

Kad bih mogaoAli ne moguTi ne dašUzeo bih ti svaku sumnjuSvaki strahSve bolesti koje ćeš bolovatiSve smrtiSve nesrećeSva razočaranja i prevareSve košmare i nedoumiceSve vatre i sve lednikeSve zle i urokljive oči

Uzeo bih tiGlasMirisDodir

36

Moram da imam snageJer dug je put do SUMATRE

Sve bih to skupio u snopDobro privezao za svoj vratSebe natovarioPa krenuo da porađam noć

Osmjeh ti ne bih uzeo

37

ĐERDAN

Preskočih žičanu ograduI odoh u polje

Ubrah klas pšeniceNa koji Kao neko dijeteNanizahSvaki pokretOsmjehSvaki glas koji se mrijestio u šaputanjuSvaki dodirSve isprepletane prsteI moje i njeneSve požude

Sve

38

Dobro svezah krajeveA dječaka zadavih svojim malim šakama

Žao mi je što mi miris pobježe

Istrgoh svoju rukuI bacih taj šareni đerdanU voduVeliku kao more

Đerdan potonuA ja ostah razapet na žiciDa plašim ale i vrane

39

NOVI SAD

Na PetrovaradinNe smijem više da idem samJer imam male šakeI malo snageDa ponesem i sačuvamSvu tu ljepotu

Bez ljepote ne živimA ne mogu ni da umrem

Novi SadeŠto nemaš bar jezikI ustaPa da se ljubimoAliPjesnik ne umije da se ljubiJer se nije ljubio sa pjesnikomA životom želi

40

Plašim se vatre Koja može da se zaledi

Od danas više nisam isti

Novi Sade Nikad ti više neću doći

41

NIJEMA PJESMA

Nas dvoje ne pričamoNikad nismo ni pričaliMi se čak ni pogledima ne dogovaramoJerOna je slijepa na desnoA ja na lijevo oko

Mi nikad ne pričamoMi smo umjetniciOd tišine umijemo da izvajamoKomarca i AkonkagvuMi nikad ne pričamoMada ja imam potrebuDa joj ispričam jednu pričuI kad bih i pomislioDa nešto izustimMi smo upravo tada

42

Ili rađaliIli plakali Ili umirali od neizvjesnostiIli sahranjivali naše roditelje

Mi nikad ne razgovaramo

IpakJednog trenutkaNakon toliko šarenih godinaNjen hrabri glasUplaši moje uho

- I , šta si ono htio da mi ispričaš?Nisam znaoAli na mojoj glavi više nije bilo usanaA i bilo bi degutantnoI UzaludnoDa joj ispričam pričuOSizifu

43

OČI

Ja njojNisam poklonio pjesmuAli mi je njene oči uzešePrisvojišeI dopisaše Još dva stiha

Ja ne znam da otimamAli znam dobro da krademPa joj iz šupljineGdje joj se spajaVrat sa ramenomUkradoh miris

Lud od sreće požurihDa pobjegnem Brodom do pučinePrije nego što ona pogledom

44

Spoji i zatvoriMore s nebom

PoletjehI pretvorih se u oblak

Zaljubljen čovjek je mađioničar

45

CAFE BAR

U cafe baru ,,MUDROST“Ti piješA ja se davim

MjerimoČije su šake veće

Mi smo neobičniNiko ne liči na nas

Porasle su mi očiHoće sve da zapamte

Ti znaš neku bajalicuUmiješ da dozoveš zmijeĐavo ti iz dojkiIsisava snagu

46

Dozvala bi i troglavog psaDa sjedi ispred naših vrata

Večeras izlazim samPokušaću da ga namamimBaciću mu sve moje kostiA tiČekaj zoruI raduj se Suncu

47

KLjUČ

Uđe u moju sobuPunu katarze i prljavog vešaI sa sobom unese miris ravnice

Inspiracija se uplapila i pobjegla

Ona dođe da mi kaže Zašto još uvijek pišem pjesmeZašto umiremPa opet oživljavamAliSlučajnoTog jutra nisam bio živI nisam bio raspoložen za priču i laži

Ona je otćutala šest minuta

48

I pored glave mi stavilaCrvenu ružuKoju uvijek nosi sa sobom

Poljubi me u čeloI ode uz osmjehJer se sjetila Da ja na ravnici ne znam Da odredim strane svijeta

SjutraKad oživimPromijeniću I ključI bravu

49

UZMI ME

Ne ostavljaj me za sjutraJa sam napravljenOd lako kvarljivog mesaKoje se brzo ucrvlja

Sjutra će iz moje kožeI jetreIznići borovi i jelePaprikeLubenice

Ljeto je

Uzmi me sadČini mi se Da sam danas malo živ

50

Oči su mi otvoreneŠake su mi porasleTijelo drhti(Ruga se zemljotresu)Izazivam plimu i osjeku

Sad me uzmiSpreman samMoji koferi su neraspakovani

Sad

Hoću da budemo nagiHoću da miješamo hromozomeHoću da budem stvaralac

Sad

Moje sjutra je potrošeno

52

JOŠ JEDNA LJUBAVNAPJESMA BEZ NASLOVA

I baš kad sam obje rukePrekinuoI baš kad sam obje noge u koljenu Izlomio I jezik zubima otkinuoI baš kad sam se I tvoga i moga Boga odrekaoDođe san ko izdajnikSa zrnom u njedrimaI reče

JA SAM ONANe bih mu ja dozvolioNego on sam tako dođeI ništa ne pitaPa pod trudno srce oganj raspalioA vatra ko vatra

53

Luda i veselaČeka miris nerođenog mesaA bješe to ono zrnoŠto ga ona i ja tražismoHorizontalno golišavi i živiDok su nas jata kokošaka ubjeđivalaDa je njihovoA mi im lijepo i nježnoRekosmo

IŠI baš kad sebi iskopah vidSan reče

POGLEDAJ MEI kad uši gogoljski odsjekohOn poče da pjevaDa izluđujeI mamiI kad mi srce u šaci otkuca krajTada i on stadeSkide šeširZabaci frakPokloni se dostojanstvenoZatim pogleda u svjetlostBaš kao što rade glumci na pozorniciI reče

JA SAM NADAI ništa mi drugo ne ostadeNego da spavamI njenim rukama da milujemI njenim očima da gledamI njenim jezikom da ljubim

54

VID

TekKad umočim okoUTvoje okoVidimPut

55

SAD pa NIKAD

AŠtaAko ovo SADPostane NIKADA NIKAD Zaista bude NIKADE onda ne znam šta da radim

Kada bi sjutraPa i prekosjutraMoglo da bude ovo SADJa bih opet postaoŽiv i zdrav

I baš SADJa postah BRATAli sam u stvari

56

Znatno više od tog BRATAAli sad nemam vremenaDa u to uvjeravam moj tamni vilajetPa lagano i pijano Umačem brk u crni MERLOT

SAD mi je mnogo žao Što nemam vremena

Do SAD nisamAli od SADPočinjem da brojim i zabrajamSekunde sa minutamaI od SADNosim te sa sobomSa svim tvojim udicamaMamcimaI IzvorimaMoram da imam sidroKompasI Zakletvu

I štaPa da ovo SADVeć sjutra postane NIKADA to NIKAD zaista bude NIKADEOnda stvarno ne znam šta da radim

57

MUZIKALNOST

I kad sam te varaoI dok sam te ostavljaoI dok si plakalaI jecalaI dok si me lelekalaI dok sam ti brkovima i bradomSvuda po tijelu tražio žar mjestaI dok si bila na meniI ispod meneI dok si rađalaI kad si odlučila da me ostavišDivio sam se tvojojMUZIKALNOSTI

Sa svojim altomMogla si kuću da sagradiš

58

Pa zapališPa oživišTi si mogla čudoAJaJa sam maštaoDa sviram trubuTo je majstorstvoNema varanjaTek kad se posljednji dahZabije u pisakStvara se zvukŽivotAKad bih znao da sviramNe bih nikad prestajaoAKad bih znao da volimSa tobom bih svako jutroDORUČKOVAO

59

KUPAČICA

Dok se kupašSjajišZlatišHrabro dodiruješSve te hiperbole i paraboleSve ono što vapiZa šakomA ja gledamĆutimINestajem

Dok se kupašVode zagrijavašRibe tjeraš ka hladnim morimaProtjeruješ rijeke do izvora

60

Objavljuješ kraj lovostajuIPostuJa te gledam kroz nišanĆutimMremI nestajem

I ne mogu se nakajatiŠto sam se plašioDubokih vodaI što ne naučih Da Plivam

61

GLAD

IzviniŠto sam izračunaoKoliko poljubacaMože da staneNa linijiOd tvoga vrataDo stomakaI još pedalj nižeVolim da gledamĆutimJedemI Izazivam Đavole

62

FATAMORGANA

Svaku kap Sa izvoraKoja se kolebalaNa vrškovima Tvojih dojkiJa sam hvatao Naprslim usnama

ZnamDa je to đavolska vodaOd koje(Bar tako kažu)U pustinji doživljavaš FatamorganuPa kopnišI pretvoriš se u zrno Pijeska

63

RAZGOVOR

- Da li si me nekad prevario?

- Naravno da jesam!!!

- Zašto?!

- Zbog pjesme!

- I samo zbog toga?!

- Kako - samo?!Ja sam pjesnik,a vođenje ljubavi je umjetnost.Umjetnost je kada uspiješda svojim šakamai svojim usnama

64

dovedeš tijelo nepoznate ženedo drhtaja,do grča, do vriska.To je majstorija,kreativnost!

- Varaš li me i dalje?

- Naravno da te varam!Još pišem,još imam inspiraciju.Da te ne varamživot bi bio monoton,a pjesma bi nestala.

- Voliš li me?

- Obožavam!!!

- Koliko?

- Volim te do jednog skrivenog mjestau univerzumugdje se ovog trenutkarađa planeta, plava planeta, u obilju ljubičaste boje.A sada, ćuti!Spavaj!Moram da pišem!

65

ILUZIJA

Dok smo bili na krevetuIsprepletaniDezorijentisaniMaštovitiI znojem slijepljeniDala si mi nadimakHOBOTNICA

Osjećala si kao da imam osam ruku I kada bi mi sklonila jednuIstog trena bi osjetilaTri moje šakeNa svojim dojkamaUnutrašnjim stranama butinaTrbuhuUšnim školjkama

66

Htjela si da me obuzdašI prevarišPa si tražilaDa ti pišem po leđimaI crtam stablo jabukeI jesamUmijem dobro da crtam i slikamAli su mi jabuke Brzo sazrijevaleA ja sam svaku GrizaoI Svaku kap cijedioDo Sjemenke

67

OVO JE NjENA PJESMA

Ulazio sam danas u stanI tražio te u svojoj vitriniMeđu figurama od alabasteraI kristalnim čašamaGdje sam sebi obećaoDa ću te čuvatiAko budeš sa mnom

Gledao sam tu prazninuTo crno ništaTaj vakuum koji sve gutaI moju pesnicuI stoI knjigePoželio sam da poskidam sva ogledalaI sve portrete sa zidaI da se isplačem

68

Dobro da se isplačemI glavu bih zabio u zemljuAli se bojim Da ne iznikne Nešto grdno i mučnoKao kolebanjeJednom si poželjela da ti napišem pjesmuDa se osjetiš nečijom I ženomI evoOna je tu

Crnokosa

Dugokosa

Znam da koliko te sad volimMogu te voljeti još i višeA to me ubija

Po navici otvaram prozorI malo zaurlamLudosti mojaNije ovo LetaTo je LimI ovaj čovjek nije HaronVeć sam to jaI ne veslamNego se koprcam i davimU tvojim i mojim Beranama

69

Ovo je tvoja pjesmaZnam da u njoj nema riječiKoje će zatisnutiSvaku poru na tvojoj kožiAli znaj da ih imam još u sebiKoje se kotrljaju i zvečePo mojim ambisima

Crnokosa

Dugokosa

Poklanjam ti pjesmuI znaj da koliko te sad volimMogu te voljeti još i mnogo višeA to me ubija

70

UZALUD

Ti poče nešto da tražišA ja ti kupih keraTi poče da se učiš da molišA ja ti kupih ruke za molitvuI najmekši ćilimTi poče da gledašA ja ti kupih mikroskopTi riješi da se naučiš da ljubišA ja ti šake napunih zemljomTi pomisli da pokušaš da volišA ja kupih jednu ovcuJedan kotaoJedno ćebeI odoh na KomoveDa gledam kako se pare oblaciI čekam kišu

.

IZ INATA

75

ARLEKINO

Ja sam JaI ne volim što sam baš onJer se nas dvojicaČesto posvađamoI potučemoKad bih mogaoGađao bih ga sa tri kamenaAli ja imam samo dvije ruke

Ja sam ArlekinoŽivim u cirkusuPijem bajatu voduI čeznem za vazduhom

Nemam adresuNemam zemlju

76

Ali sam numerisanNe umijem da se smijemDavim se u plitkoj vodiA u dubokoj živimIz inata

Nemam ništaNemam čak ni maskuTako sam rođenA kad nemam ništaOnda dam riječTako sam i progutao svoj jezik

Zovem se ArlekinoSjedim NaKamenuPijem bajatu voduIŽivim iz inata

77

VELIKI i MALI

Velike očiMogu da izbroje i pore na nosuA male samo da vide vulkansko grotlo

Velike šakeMaštaju da svojim nezgrapnim prstimaRasklope i poprave stari časovnikA male šakeDa razmjeste planine i mora

Velike riječiIsprepletane su od nekoliko slovaA male se stiskaju i guraju po romanima

Velika vatraPotpaljuje se sitnim ljuskamaA mala tinja u deblu

78

Veliki životiŽive od vode SnovaToploteA mali životi Životare u velikim gradovima i jeduMeso

Velikom glumcuDovoljna je i zemunica da stvori UmjetnostA malom je i zemlja mala

Sunce uživa da obasja ZemljuA Mjesec da napravi sjenku

Ti i jaNikad se nećemo srestiNi upoznati

Ko znaMožda tako i treba

79

SA KIŠOM

Padoh sa kišomNa žitno poljeUvaljasmo svu pšenicuZemljaŽedna i željnaObradova se ludim gostimaUvuče nas u svoje srceTakoDa ni nos ne mogah da promolimda omirišem SunceVeliko kao pogača

LažuPod zemljom nema đavolaU toj samoćiSam si sebi đavo

Kiša i dalje padaA ja čekam da umre nadaPa da otputujem

80

KOMPAS

Oko moje glavePostojiŠest strana svijetaLijevoDesnoTamoOnamoGoreI ovo ovdje

I baš na ovom kamenuGdje sada stojim Maštam da otkrijemISedmu stranu

81

GUBITNIK

Kad nešto izgubimPrvo ga tražimIspod kamena

Ako ga ni tamo nemaOnda ga nigdje nemaPa raspletem kosuOsmjehnem se đavoluI završimTraganje

82

MINUT

Ako naučiš da izgovorišPrvi glas iz mog stihaUstaniPopravi košuljuZakopčaj dugme na kaputuDlanovima zagladi kosuI jedan minutZanijemi

Uradi takoValja se

PrijateljuOdavno se nismo vidjeliStalno žurimNisam znao da čitam putokaze

83

Tačke i zarezeA kad se izgubimPsi me nađu

Naučio samDa u noći vidim sjenkeI trpim hladnoću

Sad znam šta imam da izgubim

Zaćuti jedan minut

Uradi takoValja se

Počinje da pada snijeg

84

ZID

Jedini zidKoji ne možeš preskočiti(Da bi ukrao jabuku)Je onaj zidKoji sazidašSopstvenim šakama

Kroz anomaliju kamenaProbijaju se mirisiKoji đavolski dobro mirišuNa zeleno voćePa te mameA tiIako znašDa su zdravoj jabuciPotrebni i zdravi zubiSumanuto juriš i gledaš u prazno

85

Što više skačešZid je sve viši i deblji

Sjutra ću početi da kopamNema druge

86

SLIJEP, GLUV I NIJEM

Kad ti budu rekliDa to nisi tiDa to što vidišNije to toDa to što mislišNeko je davno smislioI sada više nije živA ti se tad napravi Da si slijep

Kad ti budu rekliDa to imeKoje si godinama nosioI na njega se okretaoNije tvojeA da je tvoje

87

Mnogo komplikovanoI da ga ne možeš zapamtitiA ti se onda nemoj ni truditiVeć se napravi da si gluv

Kad ti budu rekliDa je to za tvoje dobroI da ih brineTvoje samrtno žuto liceIstog trenutkaZanijemi

SlijepGluvNijem

Ime i prezimeČovjeka današnjice

88

PLAŠIM SE

Plašim se praznog stihaA punog srca

Plašim se inspiracije Koja će da nestanePa rušim sve mostove i raskrsnice

Plašim se bolestiKoja može da se izliječiLjekovi su destruktivniOtrovni i glupiRemete ravnotežu na Zemlji

Plašim se snova koji mirišu

Plašim se laži i neizvjesnosti

89

Plašim se poučne priče

Plašim se sebe Svoje snage i izdržljivosti

Plašim se …

Plašim se ove noći

90

AKROBATA

Mnogo danaI još mnogo više godinaIšao sam na rukamaU stalnoj nadi i želji da ispadnemDa me ispljune ZemljaU neboOd svega togaDobio sam Samo jednu planetu na glaviI ljepljivo blato na šakama

91

MI SMO GENERACIJA...

Mi smo generacijaKoja je najviše mahalaI kojoj su najviše mahali

Mi smo znaliDa po nekoliko satiČekamo u reduI čekamoI čekamoI čekamoDa pored nas prođeVisoko podignutiDugačkiValjkastiI čvrst predmetPun duboke simbolike

92

A mi smo tadaIzbezumljeno srećni mahaliPjevaliKrkljaliZamaknuti neophodnom kostimografjomMahali smo imI mahali su nam oni i kasnijeSa dvaPa sa tri prstaPa opet sa dvaPa opet sa tri prstaVozeći se na velikim kamionimaOkićeni šarenim platnima

Mašu nam oni i danasI ovog trenaStalnoAli sada samo sa jednim prstomDok se miI dalje omađijaniSmješkamoGurkamoI spotičemoO razbacane putokazeKapeMotke I nade

Mi smo generacijaKojoj su najviše mahaliI koja je najviše mahala

93

IZNENADI ME

Iznenadi meTo još nisam doživio

Iznenadi meMakar me ubilaMakar mi ubila ocaOnako golišavogI raspuvanogKada je pomislio Da mi dodirne majku

Iznenadi meSadaOvog trenaNe misliš valjdaDa ću živjetiDo kraja svog života

94

Pa nisam jaCrkve rušioDa budemKažnjenDa toliko kotrljamPo ovom kamenjaruIJedem

95

NAPOMENI ME

Napomeni meGrozno sam zaboravanA i misli odnose vozoviTramvajiDugi brodoviDaAko poludim Izvršim svoju smrtSpektakularnoOdvratnoIŠarenoJa nosim breme od četrdeset godinaA to je teret Pod kojim se ne pišeNe sanja

96

Ljubavi mojaNeće me biti neko vrijeme

Sada putujemBez čelaBez snovaBez tebeI ne znam kudaAli ti budi pripravnaI nikad ne spavajDa me napomenešAko poludim da…

Ljubavi mojaNeće me biti neko vrijeme

97

SVAKOG DANA ...

Svakog dana DoručkujemRučamIVečeramI svakog dana se oblačimISvlačim

Svakog danaPijem voduA svakog petog Vodim ljubavSvakog danaStrepimI tražim

98

NeštoŠto nemam

Svakog danaOd 15 do 18 časovaJa sam mrzovoljanI baš svakog danaNaučim po jednu dobru psovku

Svakog dana me boli desno rameSvakog dana sam starijiiIŽivim IUmirem

Svakog dana PomišljamDa je krajnje vrijemeDa promijenim životAliTo uvijek ostavljamZa sjutrašnji danI svakog danaSebe lažemI potkradam

Svakog danaJa sam sinI mužI otacI svakog dana volim

99

Svakog danaSu mi vreli tabani I želimNegdje da otputujem

Svakog dana ŽalimŠto nisam naučioDa sviram Trubu

Svakog danaPrizivam BogaI prilažem sebeAli mu ne trebamI svakog dana seSpremamZa naredni dan

ČudnoDa mi sve ovoJoš nije dosadiloA dovoljno jeDa samo jednog danaUradim nešto različitoI neočekivanoNa primjerDa ne doručkujemPa da svečano odjevenLegnem u svilenu posteljuI da se svi ovi daniRaspomameI polude

100

LIME, LIMČINO,DRUGARČINO

LimeLimčinoDrugarčinoNije drugarskiDa mi ulaziš u njedraKao u zobnicuPrsle su moje grudiI teško te sada nosimPo svim tim mjestimaKuda sve lutam

Pa zalutam

Prsle su moje grudiNiko ne zna bolje od tebeŠta je to šupljina

101

A šta prazninaA ja sam sada prazanPrazan kao da sam objavio Prvu zbirku poezijePrazan kao nadaPrazan kao cirkus bez klovnaPrazanUdavio bi se ti u meniJer ti ne znaš da plivašA ja kukavan znam

LimeLimčinoDrugarčinoDok te ova brda čuvajuKao uterus svoj fetusTi napravi granicuIzmeđu njene i moje kućePa bjesnišPa luduješ

Više te ima u mojoj krviNego što ima krvi moje majkeI ocaI đedaI prađedaPa kada primih miropomazanijeDobih ime LIMRADE

102

LimeLimčinoDrugarčinoDok jurišDok tutnjišĆutiI meni se ne žaliJer nisam pjesnikJa samo tražim pjesmuAli znam da boliI boli I stalno će boljeti

Zalimio si mi se u okuA ja te tebiUporno vraćamI vraćamI vraćamPa praštam

Prsle su moje grudiI ne smijem te više nositiPo svim tim mjestimaKuda sve lutamPa zalutam

UćutiZamukniTi si me naučio Da je krv voda

103

ĐAVO NE LAŽE

Đavo ne lažeKad kaže da će doćiOn je već stigao

On je brzAli ja bržiOn ludA ja još luđiOn crnJa crnjiNe dam mu miraDok ga ne ubijedimDa sam ja veći đavoOd njegaVeći sam jaI stvarnijiI originalniji

104

On je samA ja sa sobom nosimStotine udesaOgnjevaOgledalaStotine tovara mrakaNeredaISmrada

105

KASNO JE

- Da li ti znaš,da li umiješda kažeš nešto teže i bolnijeod tih riječi :

KASNO JE!

- Znam,kako ne bih znao:

KASNO JE!

Rekoh i odohDa mirim dane sa godinamaŽivot sa željamaPa raskopčah košulju Da podojim sve moje đavoleKoje rađamKad god to mogu

106

ČETIRI VRANA KONJA

I

Pod kopitama četiri vrana konjaU vodi i zemljiU vatri i vjetruIzmeđu znojavih butinaRazmičući karlične kostiPromolih glavu

I bolI vrisakI mrakI studenI vidjeh zabrađenu ženuI čuh njen sluđeni glas

Ćut Ne smij se tolikoPlakaćeš

I da ne bješe uplašena i nesigurnaNe bih znao Da mi je majkaNisam uspio ni da kažem

107

MajkoSpasiBoliStrah me majko

Po stotinu putaIzlomih sebi zube i vilicuPa oputom zaših usneDa se slučajnoNekadNe nasmijemDa mi lice ne osjeti ukus prevareI laži

Rodih se sa stotinu godinaSa hiljadu i stotinu godinaRodih seI počeh da puzim i gmižemSa kletvom na vratuI kaznom da se vječno nadam

II

Pod kopitama četiri vrana konjaTužbalice me naučiše da govorimŠta da oblačimLaž da bježimRadost da strepimLim me nauči da se divimI da se najljepše ne može zagrliti

108

Niti ukrotitiLim me nauči da je krv vodaI kad se nje napiješLuda glava više ne zaboravljaSve pamtiI sjetiće seGladiSmrtiProgonaVriskaI biva još veća i još luđaA Lim sve dubljiPonosnijiPrkosnijiA četiri vrana konjaSve goropadnijaI gazeI gazeI gaze

Pod kopitama četiri vrana konjaSve tutnjiSve se lomiBježi čovjek od čovjekaA od obojice bježi sluđena umjetnostU neke krugoveKockeI nakazeA đavo gleda

III

109

Sebi ne vjerujeĐavolski se smijeA ja vrištimSve goriGoriI gore goriSve mi goriFeniks iz rerne gunđa

Čovjek je podsmjeh prirodi

TutnjiSve tutnjiTutnje gromoviI Lim tutnjiDrobe se ledniciTutnje i škripe oglodana rebraTutnje prazne riječiTutnje čizme i bezumljeSve tutnjiSve tutnjiSve se lomi

Prerodila mi šljiva Pa se izlomilaLome se poglediLome se satovi i kompasiLome se čela i snoviSve se lomi i sve vapiZa mjerom i skladomSve vapiSve se boji

110

Sve se lomiSve tutnjiI sve gori

IV

Pod kopitama četiri vrana konjaSvaka glava vapi za oprostomSvaka daska misli da je dio krstaLim čezne i sanja za mojim likomA ja ne sanjamSamo se krijemBježimKlatimKoracima spajam obale i viroveI čuvam nešto što nemam

Ovdje ničega nemaNema vremena za tebeI nema vremena za meneNema ni strana svijetaI nema snovaNema milostiNi razlogaNema ni greške ni pokajanja

Nema

I nema vremena za tebeI nema vremena za mene

111

Ni zvuk to nije bioNi bol to nije bioNije bilo ni snovaNi razumaNi mladostiSve je to bila luda varkaOvdje se rađaš starI čitavog životaSamo sebe sažaljevašA da nije takoMrtvi bi se sami sahranjivaliPored srcaLimom mi prođe barkaSve zakupiI ponese sve što ostadeI nestadeOvdje ničega nemaI nema vremena za tebeI nema vremena za mene

I sve varaSve tutnjiI sve goriI sve teče

112

V

Pod kopitama četiri vrana konjaČetiri kosačaKose prazninu i tamuPred njima sve padaSve nestajeSem zvukaKoji mjesto srži živi u kostimaA konji još življiJoš luđiSkačuNjišteGaze

Nad čelom mi utabaše zemljuNad glavom mi kamen razdrobišeTravu mi ubišeI osta prahPa i njegaNa kopitama odnesošeIMrak

Rodih se sa stotinu godinaRodih se sa hiljadu i stotinu godinaRodih seA nisam živioI nisam se osmjehnuoNi ime nisam zapamtioIKraj

.

115

PESNIČKE ŽIŠKE KOJE PALE EMOCIJEDA NI NEBO NE OSTAJE RAVNODUŠNO

Svojom prvom stihozbirkom Iznenadi me, Rade Jolićje uspeo da iznenadi mnoge, ali mene ne. Ovo zato što samposle čitanja njegovih prvih stihova shvatio i (prvi) javnooglasio ubeđenje da se na crnogorskom književnom nebu javljajoš jedna zvezda koja će osobenim načinom promišljanja,snažnim i autentičnim stilom i izrazom zračiti mnogo dalje odzavičajnih prostora. Zato sam sa zadovoljstvom i da bih još jed-nom proverio izrečeno rado prihvatio da kažem nekolikorečenica o njegovoj novoj knjizi pesama Nijema pjesma.

I posle prvog čitanja shvatih da nisam pogrešio, jer meveć prvom pesmom Rađanje utemeljuje u davno konstatovanoi njemu samom tada nepojmljivo. Jer pesnik čije se pesmerađaju i iz pogleda, ,,posle kojeg odmah zatrudni i poraste musrce do zuba’’, mora da progovara silovito, ushićeno,upečatljivo, vešto i slojevito, jer drugačije ne ume, jer to ne bibio Rade Jolić, koji oglašava sebe veoma neobično a ipakjasno.

Tragajući za izvorištima Jolićeve poezije neminovnose nameće potreba da ih, i ako su to najvećim delom ljubavnepesme, ne tražimo samo na uobičajenim lokacijama, već danjegove porive i stvaralačke motive sagledavamo i kroz prizmufrojdovskog, pa i jungovskog viđenja i doživljavanja sveta.Ovo, ne samo zbog odgonetanja sadržine knjige, već i zato štou njegovoj poeziji žena ima predominantnu ulogu, te zato i bivaono što dolazi pre i posle svega. Jer je snažan motiv o kome iza koga peva, i deo je i njegovog nesvesnog bića, te otuda ipotreba da joj se stalno i na neobičan način vraća i obraća dabi ona bila to veliko i uzvišeno.

Iz ovoga se rađa snaga kojom ljubav ispoljava katkadosobenom i njemu svojstvenom metaforom, katkad alegorično,

116

stilski iznijansirano, senzibilno, vešto mereno, pažljivo tesanoi majstorski postavljeno.

Sve to ovoj knjizi daje specifičnu poetsku, stilsku, psi-hološku i filozofsku dimenziju, jer nameće utisak da se iz nje-gove psihološke strukture ličnosti Id kao činilac i izvorpriticanja libida u psihu, prelio u reč i zauzeo mesto ispred Egai Superega, što u jungovskom smislu predstavlja neko razmeđeizmeđu Ja i Jastva, dakle subjekta svesti, s jedne, i subjektanesvesne psihe, s druge strane, što govori o specifičnoj ispecifično usmerenoj energiji (o čemu će, verujem, nekada žus-tro raspravljati kompetentni ljudi), ali i o tegobnom traganjuza sobom i izvesnoj podvojenosti nekih elemenata sopstvenog,makar i poetskog, ,,ja’’, što izaziva sklonost ka naglim obrtima,nenadanim emocijama, pa i uočljivom iako blagom buntu, testvara osećaj nemanja čak ni maske i tera na život makar i izinata (npr. u pesmi Arlekino), što je produkt sukoba Ida saSuperegom koji ga udružen s Egom cenzuriše i potiskuje unesvesni deo psihe, iz koje izbija u vidu snažnog poetskogvrela, koje recimo u pesmi Ovo je tvoja pesma, za razliku odpomenute, izgleda ovako:

,,... Znam da koliko te sad volim/ mogu te voljeti jošviše/ a to me ubija/ i po navici otvaram prozor/ i pomalo zau-rlam/ ludosti moja/ nije ovo Leta/ to je Lim/ i ovaj čovjek nijeHaron/ već sam to ja/ i ne veslam/ nego se koprcam i davim/ utvojim i mojim Beranama.../’’.

Jolić na specifičan i sebi svojstven način izražava izadovoljstvo kao životni instinkt, te Erosu da bi ga, opet nasvoj način suprotstavio Tanatosu kao instinktu smrti, snagompoetske reči ne priziva u pomoć Letu, tu podzemnu reku iz kojeduše umrlih piju zaborav, i Harona, da ih preko nje preveze, dabi progovorio o iskonskom i lakše i ubedljivije kročio predzaljubljenike u lepu pisanu reč, već pronalazi sebe nepodvo-jenog i sebe tragača za lepotama, te uspeva da mu Lim poetskijako zameni Letu a on Harona kako to ne bi bile pesme za zab-orav, već one kojima se treba vraćati, u njima uživati i pamtiti

117

ih, jer on pesme ,,pravi od ognja’’, ,,stih u krvi kali’’ (Pjesnik ipjesma) i neprestano ,,pjesmi vraća svaki razuzdani glas,svakom glasu vrisak,a đavolu vatru, pomamu i dugačak jezik”(Dug).U pesničkom naboju i njim samim, Jolić nastoji da seobračuna sa zlom koje sve nas pritiska i tišti, zato đavolu kojije po definiciji personifikacija zla i greha, i neprijatelj ljudimai Bogu u šaljivom tonu ali jasno daje do znanja da je od njegabrži, luđi i crnji i ne dâ mu mira jer je u svemu veći, stvarniji ioriginalniji od njega, jer ,, ... On je sam/ a ja sa sobom nosim/stotine udesa/ ognjeva/ ogledala/ stotine tovara mraka/ nereda/i/ smrada/’’ (Đavo ne laže). Ovim Jolić potvrđuje sebe velikogi sebe spremnog da bude i crni đavo da bi se suprotstaviosvakom obliku zla, a pažljivi čitalac će i tu, i u tome, nazretinjegovu poetsku zrelost i lepotu izraza.No, u trenucima ,,kada mu se smire tasovi na vagi’’ i kad perokrene da mu vodi misli i emocije, Jolić biva drugi i drugačiji,ni sa kim uporediv, svoj i osoben i stilski jasno definisan. Tadpeva o snivanoj, dozivanoj ili o ženi na javi, pa se ni na tren nemože poverovati u ono:

,,Plašim se praznog stiha a punog srca’’ (Plašim se) iliu ono: ,,Jer imam male šake/ i malo snage/ da ponesem isačuvam/ svu tu ljepotu/’’, jer se neminovno moraju imati uvidu reči koje se u raznim varijantama ali u istom smislu naziruiz pesme u pesmu, i koje ga punoćom i snagom stiha i misliodređuju, jer prazan stih ne izvire iz punog srca, pogotovo nekad ovaj pesnik jasno poručuje: ,, Bez ljepote ne živim/ a nemogu ni da umrem/...’’ (Novi Sad).

Stihozbirka Nijema pjesma predstavlja snažno kn-jiževno ostvarenje pesnika kome su svakoga dana vreli tabanii koji bi da negde otputuje iako je ,,izgubio kompas’’ te priz-naje:,, Oko moje glave/ postoji/ šest strana svijeta/ lijevo/desno/ tamo/ onamo/ gore/ i ovo ovdje/ baš ovaj komad ka-mena/ gdje sada vezan stojim/ i maštam da otkrijem/ i/ sedmustranu/ (Kompas), no ne može jer mora da ostane uz pesmu i upesmama da bi ih drugima darivao, da one umesto njega putujusvetom, da pronose lepotu misli i emocija, da ni nebo ne ostane

118

ravnodušno. Da se i svi mi u toj lepoti pronalazimo i snažimoga na putu koji otkriva novo, prepoznatljivo i upečatljivo. Onošto će ga utemeljiti među velikane pera. Što će, ubeđen sam,ostaviti trag i pečat u nacionalnoj književnosti jer to nisu ni-jeme pjesme, već one koje snažno govore i stvarane su da sepamte, traju i pronose kroz vreme..

U Majdanpeku, Peko Laličić17. I 2014. godine

119

AJDE SAD OBJASNI ARLEKINU... KAKO SE PRAVIRUČAK OD SJEĆANJA...

Tajanstvenost (tajnovitost) ženine puti, naravi i misli upoeziji ushićeno ulijeće u maglu i bistrinu životne kronološkepostojanosti, iliti: nerijetko je žena ta kojoj se pjeva ne samo uporodu muške misli i snova, ne samo u magnovenju snatrenjai želja – žena je postulat kojem se pjesnik neprestano vraća.Muškarac koji je zatrudnio i mogućnost rađanja blizanaca,ispisana knjiga prepoznatljiva na policama za knjige, porod nausta – sve to u pjesmama Rade Jolića zapravo je instanca nas-tajanja pjesme, alegorija te gorljiva želja stapanja subjekta saženom koja je drâga, supruga i majka, zemaljski sveto bićekojem je odana i zemaljska počast! Kokoške otjerane pejora-tivom Iš! Feniks iz rerne! Posvećena pjesma ženi i na taj načinoda njenoj ljubavi! Sve su ovo veoma neobične i u suvremenojpoeziji skoro inaugurativne alegorije, metaforizirani stihoviočeličeni tematsko-motivskim slojem-Ljubav.

Kritičarka koja upisuje ove riječi kao trajnost/ recenz-iju/ kritički osvrt uistinu ne zna koliko je pjesnik Rade Jolić dosada objavio knjiga jer je taj podatak posve nebitan za kvalitetustiha. No, kako se u ovoj literarnoj istrazi polazi od teksta isamo od teksta, strukturalističkim angažmanom u kojem je stihprioritetna bilježnica iz koje se čita onome tko umije čitati,Jolića upoznajemo kao vrijednoga, antološkoga i izdvojenogapjesnika. Izdvojenoga prije svega specifičnošću selekcije sti-hova, šaljivošću u njima (koja dakako i nije denotativnašaljivost već konotacija koja upisuje šamar ili grubu kritiku po-jedincu, masi). Stoga ne čudi da je ova poezija slojevita u svo-jem stilsko-figurnom aktivizmu, na polju emotivno-senzibilneiznijansiranosti te osobite stilske prepoznatljivosti.

Žena je ovdje subjekt kojem se u slobodi robuje; Leta,Lim, Haron literarizirana su bića koja priskaču u pomoć da serecipijentu barem pokuša približiti iskonski osjećaj koji liriknosi u sebi. I bez ustručavanja objašnjava ga subjekt drugom.Žena perfektna slušateljica dok sve boli iznutra i ispija se čaša

120

vina u kojoj još krvari mjesec; katkad se riječ pojede čim sezausti; panika kojoj je nekad potrebno i iznenađenje makar iubilo, ubilo „oca onako golišavog i raspuvanog kada je pos-mislio da mi dodirne majku“, pjeva subjekt kalamburskiustrojavajući riječi: „Ne misliš valjda/ Da ću živjeti/ Do krajasvog života“ (Iznenadi me). Majci se vraća u bolnim trenucima,izlomiti zube i vilicu, potom zašiti usta da se, slučajno, ne desiosmijeh... to su teška emotivna stanja u kojoj se gorčina pije akojoj se ne nazdravlja (Četiri vrana konja). Najljepše se nemože zagrliti, čovjek od čovjeka bježi, lomi se pogled, šljiva ičelo... Naime, poema Četiri vrana konja (opravdano može bitiovako prozvana) obiluje buntom subjekta koji vještoupotrebljavajući snagu konjske kopite i simboličnost plemeni-tosti te životinje asociraju na sintagmatičnost dizdarevske lirskepercepcije o rađanju, trajanju života i odlasku gdje je zemaljskiKraj podignut križ i... tišina oko njega.

Političko-ideološka tema poigravanja mahanja s tripa s dva, pa s jednim prstom jest nostalgično sazvučje nadovovremenim stanjem svega i svačega ali je ona u Jolićevojpoeziji i britka opomena generacijama nekad, sad, kasnije (Mismo generacija). Potraga za tim identitetom zbunjena je slika,možda predstava o samom sebi, Arlekino, podvojenost nekihsvojih „ja“ koji u svojim internim svađama i sukobima nemaadresu, zemlju, koji je numeriran, i taj osjećaj nemanja ništa,čak ni maska se nema, ipak tjera da se živi iz inata (Arlekino).Jedna od posebnih pjesama u ovoj zbirci jest pjesma Kad bihmogao. Nije li ljubav, bez ijednoga epiteta, bezuvjetna predaja,žrtva i požrtvovanost uz nju?! Nije li želja da se od drage uzmesumnja, svaki strah, bolest, glas, dodir i miris uistinu snaga(kad volimo) jer „dug je put do SUMATRE“?! Pjesma je izd-vojena i anaforičnošću svoje stilske uspjelosti a ne samo na se-lektivnom tematskom polju.

Kad bih mogaoNo ne mogu

Ti ne dašUzeo bih ti svaku sumnju

121

Svaki strahSve bolesti koje ćeš bolovati

Sve smrtiSve nesreće

Sva razočaranja i prevareSve košmare i nedoumice

Sve vatre i sve lednikeSve zle i urokljive oči

Uzeo bih tiI tvoj glas

MirisDodir

Da dobijem snaguJer

Dug je put do SUMATRE (…)

(Kad bih mogao)

No opet, skoro sve pjesme u ovoj zbirci su ljubavne,motiv Žene polazište je i zgarište svih senzosa: ushit,razočaranje, bol a nekad je i sjećanje:

Da si TINekim čudnim čudom ONA

Onda bi znalaŠta pamte prsti moje desne ruke

Lijevi obrazI

Ruža

Ali TI ne možeš biti ONANaravno da ne možešJer ONA je alhemičarZna da podari život

Pa da ga oduzme (…)

122

ONA divno šapuće

Vas dvije se ne ličiteNemate ništa slično (…)

(TI i ONA)

Ostavlja se Jolićeva poezija na policu, pod ili stol,umorno se čitatelj/ica uvlači u skute neke druge knjige. No ovaje svakako jedna od onih kojima se vraća da se na nešto pod-sjeti. Nešto što smo davno zatomili u nekom organu, moždacrnoj žuči, možda srcu... neznano je. Ali joj se vraća. Jer vri-jedi.

mr. sc. Ljiljana Tadić-Adžamić

123

O AUTORU

Rade Jolić je rođen 20.02.1972. godine u Beranama.Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Prištini.

Do sada je objavio : Iznenadi me (poezija) TOKOVI -Berane; Odvikavanje ( poezija i istoimena drama)–STIHOMGOVORIM,Bijelo Polje, 2013; Veronika (drama- elektronskoizdanje).

Dobitnik je Vidovdanske povelje i treće nagrade kn-jiževnog časopisa NAŠA REČ iz Leskovca.

Po osnovu književnih konkursa, zastupljen je usljedećim zbornicima poezije:1. Iz istog korena – ( SKC, Priština)2.Almanah I( GLAS POETIKE, Beograd, 2011.)3.MORE NA DLANU ( KULTURA SNOVA – Zagreb, 2011.)4. STIHOM GOVORIM II i III( Bijelo Polje)5.DER EVIGE BILDERRAHMEN ( KUNSTVERIEN ,, Mi-lutin Alempijevic”, 2013.)6. IZVORNIK 4 (KNJIŽEVNI KLUB 21, SmederevskaPalanka, 2013.).

Sa svojom poezijom zastupljen je i u dvije antologije :Branislav M. Vuković ,,Beranski tragovi”, Berane, 2012. iGolub Jašović : ,,Prokletije pojem”. 2013.

Jedan je od organizatora poetske manifestacijeLIMOVANjE - Berane.

Pored književnosti amaterski se bavi glumom i režijom.Dobitnik je više nagrada za glumu na festivalima amaterskogpozorišta u Gnjilanu i Prizrenu. Glumio je u desetak predstavakoje su izvođene u Prištini, Gnjilanu, Prizrenu, Donjem Mi-lanovcu, Kolašinu, Beranama i Andrijevici.

Živi i radi u Beranama.

.

125

SADRŽAJ:

LIMB ........................................................................................................ 7Rađanje .......................................................................................9Pjesnik i pjesma ........................................................................11Tijesto ....................................................................................... 13Stih ............................................................................................15Debela pjesma .......................................................................... 16Istina .........................................................................................18Vrijeme .....................................................................................20Puzzle ....................................................................................... 22Astronaut .................................................................................. 24Dug ...........................................................................................25Izvini .........................................................................................27

ZALJUBLJEN ČOVJEK JE MAĐIONIČAR ................................... 31Ti i ona ......................................................................................33Kad bih mogao ......................................................................... 35Đerdan ...................................................................................... 37Novi Sad ...................................................................................39Oči .............................................................................................43Cafe bar .....................................................................................45Ključ .........................................................................................47Uzmi me ....................................................................................49Još jedna ljubavna pjesma bez naslova .....................................52Vid .............................................................................................54Sad pa nikad ..............................................................................55Muzikalnost ...............................................................................57Kupačica ....................................................................................59Glad ...........................................................................................61Fatamorgana ............................................................................. 62Razgovor .................................................................................. 63Iluzija ........................................................................................65Ovo je njena pjesma .................................................................67

126

IZ INATA ................................................................................................73Arlekino ...................................................................................75Veliki i mali ............................................................................. 77Sa kišom .................................................................................. 79Kompas ....................................................................................80Gubitnik ...................................................................................81Minut .......................................................................................82Zid ........................................................................................... 84Slijep, gluv i nijem .................................................................. 86Plašim se ..................................................................................88Akrobata ..................................................................................90Mi smo generacija ................................................................... 91Iznenadi me ............................................................................. 93Napomeni me .......................................................................... 95Svakog dana ............................................................................ 97Lime, Limčino, drugarčino ....................................................100Đavo ne laže .......................................................................... 103Kasno je .................................................................................105Četiri vrana konja ..................................................................106

Peko Laličić: Pesničke žiške koje pale emocije da ni nebo ne ostaje ravnodušno ......................................................................116

Ljiljana Tadić Adžamić: Ajde sad objasni Arlekinu ... kako se pravi ručakod sjećanja..................................................... 120

O AUTORU............................................................................................123

.

CIP - Каталогизација у публикацији

Национална библиотека Црне Горе,

Цетиње

ISBN 978-9940-634-08-7

COBISS.CG-ID 24372752