Računarski sistemi

• Računarski sistemi, odnosno računari, jesu elektronske mašine koje obrađuju ulazne informacije(podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije(rezultate).U početku su se računari koristili za složena numerička računanja, ali se ubrzo njihova primena proširila na sve oblasti ljudske delatnosti, tako da je u nekim jezicima njihovo prvobitno ime računari zamenjeno imenom mašine za obradu podataka. Za rešavanje bilo kog problema postupak rešavanja mora najpre da se raščlani na najjednostavnije korake, zatim da se za svaki od tih koraka napiše naredba koju računar treba da izvrši. Ovakav postupak se naziva programiranje, a skup instrukcija za računar napisan za izvršenje neke obrade naziva se program.Ljudi koji pišu programe za računar nazivaju se programeri.

• Računari se mogu podeliti na različite načine u zavisnosti od toga da li se posmatra:

• Primena računara,• Broj korisnika koji mogu istovremeno da koriste jedan

računar ili• Broj naredbi koje računar može da izvrši u jednom

trenutku.

• Računari opšte namene mogu da učitaju različite programe i njihovim izvršavanjem rešavaju različite probleme. Za specijalne namene imaju ugrađene programe za rešavanje samo onih problema za koje je računar namenjen.

• Sa stanovištabroja korisnika koja mogu istovremeno da koriste isti računar, računari se dele na višekorisničke i jednokorisničke.

• Sa stanovišta broja naredbi koje računar izvršava u jednom trenutku vremena računari se dele na:

• Serijski ili SISD,• Paralelne ili SIMD

• Serijski računari u jednom trenutku vremena mogu da izvrše jednu naredbu na samo jednim podatkom u memoriji. Najveći broj računara koji su u upotrebi je ovog tipa. Takvi su svi personalni računari.

• Paračelni računari mogu u jednom trenutku vremena da izvrše istu naredbu nad većim brojem podataka u memoriji.

• Teorijski postoji još dve grupe. MIMD ili ultraračunari koji u jednom tenutku izvršavaju više naredbi nad različitim podacima. Četvrta grupa MISD, gde bi se u jednom trenutku izvršavalo više naredbi nad istim podatkom, praktično je neizvodiva.

• Imajući u vidu da je računarski sistem samo mašina koja radi određenim programom, može se reći da se svaki računarski sistem sastoji od dve komponente:

• Same mašine- računarskog hardvera i • Programa po kojima računar radi – Računarskog softvera.• Izraz hardver označava fizičke uređaje računarskog

sistema, odnosno sve one delove koji se vide i mogu da se dotaknu. Ovaj izraz je nastao zbog veličine prvog računata ENIAC koji je zauzimao prostor deset puta dvadeset metara kvadratnih i teži 30 tona. Sa razvojem informacionih tehnologija značenje ovog izraza je proširen i na sve druge komponente informacionih tehnologija u vezi sa računarima.

Struktura hardvera računarskog sistema

• Tipični računarski sistem sastoji se od sledećih komponenata:

• Centralne(unutrašnje) memorije, • Aritmetičko – logičke jedinice, • Kontrolne jedinice, • Jedinica spoljne memorije,• Ulaznih jedinica i• Izlaznih jedinica.

Centralna memorija

• Računar obrađuje podatke izvršavajući naredbe date programom. Programi i podaci koji se obrađuju uskladišteni su u unutrašnjoj(centralnoj) memoriji računara. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola, od kojih svako može da ima dva stanja, koja se obično označavaju sa 0 i 1. Zbog toga se ova kola zovu bit.

• Pošto je količina informacija koja može da se uskladišti u jedno ovakvo kolo suviše malo, bitovi se u memoriji udružuju u grupe(registre), koji su kod personalnih računara dužine osam bita. Ovakva grupa zove se bajt.

• Stanje svakog bita je signal za računar i 8 bita može imati 256 različitih kombinacija nula i jedinica, pa tako jedan bajt može predstavljati 256 znakova u zavisnosti od kombinacija uskladištene u njemu.

• Svaka grupa bitova u memoriji ima svoju adresu.

• Stanje svakog bita je signal za računar i 8 bita može imati 256 različitih kombinacija nula i jedinica, pa tako jedan bajt može predstavljati 256 znakova u zavisnosti od kombinacija uskladištene u njemu.

• Svaka grupa bitova u memoriji ima svoju adresu.