0011.. TTEEHHNNOOLLOOGGIIJJEE OODDRRŽŽAAVVAANNJJAA Cilj predmeta: upoznavanje sa onim delom sistema održavnja sredstava poljoprivredne tehnike koji se odnosi na opremu, alate kao i postupke koji se izvode tim alatima.

Način ostvarenja cilja: • Powerpoint prezentacije • Praktične prezentacije opreme i alata • Demonstracije postupaka • Praktičan rad

Šta je tehnologija?

Tehnologija - nauka o veštinama i zanatima, ili Tehnologija - reč grčkog porekla i znači učenj o postupcima prema kojima se prerađuju sirovine, ili Tehnologija - naučno prikazivanje ljudske delatnosti sa svrhom prerade prirodnih proizvoda (sirovina) za ljudsku upotrebu.

Savremena definicija tehnologije: Tehnologija = primenjena, naučna, mehanička disciplina koja proučava međusobni odnos sredstava metoda proizvodnje u svim sferama ljudske delatnosti saglasno zakonima prirodnih nauka i ekonomske celishodnosti.

Moderna definicija tehnologije: Tehnologija – aktivna interakcija između softvera, hardvera i orgvera

Podela tehenologije:

Tehnologije održavanja bave se:

- postupcima održavanja - načinom njihovog sprovođenja

Šta je održavanje? kompleks aktivnosti administrativno-organizacionog itehničko-tehnološkog karaktera čiji je cilj očuvanje radne sposobnosti ili pak vraćanje tehničkog sredstva u stanjekoje mu obezbeđuje obavljanje njegove namenske (projektovane) funkcije

Šta je tehničko sredstvo?

Predmet odrećene namene, koji se razmatra za vreme projektovanja, proizvodnje, ispitivanja i proveravanja pouzdanosti u eksplotaciji.

Šta je održavanje tehničkih sistema? Proces koji omogućava upravljanje tehničkim stanjem i pouzdanošću u toku čitavog životnog ciklusa sistema, ili skup svih postupaka čiji zadatak je da omoguće i obezbzbede ispravana rad tehničkog sistema, odnosno odgovarajuće karakteristike efektivnosti (gotovost, pouzdanost i funkcionalan podobnost), ili Sprovođenje svih neophodnih mera koje obezbeđuju funkcionisanje tehničkog sistema na propisan način, sa zahtevanim učincima i kvalitetom uz potrebnu logističku podršku.

Mere su:

• administrativnog • organizacionog • tehničkog i • tehnološkog karaktera

Šta je tehnologija održavanja?

Skup odredbi kojima se određuje koji postupak treba da se sprovede i kako (kojim alatom i priborom, kojim materijalom, kojim redosledom i u kom vremenu)

Alati i pribori su:

• merni i kontrolni • prosti ručni • ručni električni • mašine altke

Materijali su: • metal • drvo • guma • koža • plastične mase • lepkovi • boje i lakovi • ...............

1.1. ULOGA I ZNAČAJ RADIONIČKE OPREME Šta je radionica?

Zatvoren prostor u kome se obavljaju poslovi izrade, dorade, i popravke delova tehničkih sredstava, kao i poslovi održavanja tehničkih sredstava.

Šta je radionička oprema?

Oprema radionice namenjena za smeštaj alata, delova, pribora, mernih uređaja i drugih različitih materijala kao i kompletnih proizvoda za vreme izvršenja radnog procesa ili radi karaćeg ili dužeg skladištenja kad oni ne učestvuju u tehnološkom procesu.

Šta je zadatak poljoprivrede?

Obezbeđenje dovoljne količine hrane i sirovina organskog porekla za postojeću ljudsku populaciju Kako se ostvarauje zadatak poljoprivrede?

Primenom savremene tehnologije i tehnike kroz eksplotaciju tehničkih sredstava Šta je cilj eksploatacije?

Eksploatacija tehničkih sredstava ima za cilj primenu tih sredstava u zahtevanom trenutku uz ostvarenje maksimalnih učinaka i minimalnih troškova.

Uslov za ostvarenje cilja:

Održavanje tehničkih sredstava! Proces održavanja obuhvata i:

• Izrdu delova

• Doradu delova

• Obnavljanje delova, a iIzvodi se u delu tehnološkog proces koji se naziva OBRADNI PROCES

Šta je obradni proces?

Metod i postupak oblikovanja delova transformacijom pripremka preko obradka i izratka u gotov proizvod.

PRIPREMAK OBRADAK IZRADAK

OPERACIJA

ZAHVAT

PROLAZ

Šema transformacije pripremka u gotov proizvod

Šta je pripremak? Polazni materijal određenog sastava, oblika i dimenzija.Čim se pripremak postavi u položaj na mašini i počne proces obrade, on postaje obradak.

Šta je obradak?

Pripremak na koga je delovano alatom u procesu obrade. Šta je izradak?

Deo koji nastaje po završenoj obradi izratka. Šta je transformacija pripremka?

Proces satavljen iz: • Operacija • Zahvata • Prolaza

Šta je operacija?

Naziv za promenu oblika pripremka izvršenu na jednoj mašini i jednim stezanjem (prvo pripremka a zatim obradka).

Šta je zahvat?

Naziv za direktno dejstvo alata na materijal obratka, pri čemu se vrši promena oblika. Zahvat može biti običan, grupni i složen. -Običan zahvat je kada jedan alat vrši određenu obradu, npr. spoljašnju grubu obradu. -Grupni zahvat je kada više alata istim režimom (brojem obrtaja, posmakom...) istovremeno vrši obradu, npr. spoljašnja gruba i fina obrada. -Složeni zahvat je ako više alata istovremeno vrši obradu različitih elemenata istog obratka, npr. spoljašnja obrada i izrada otvora.

Šta je Prolaz?

Naziv za jedno dejstavo alata na obradak u okviru jednog zahvata, npr. spoljašnja gruba obrada na strugu može se obaviti skidanjem strugotine debljine 2 mm (1 prolaz) ili dva puta po 1 mm (2 prolaza).

Primer operacija i zahvata pri izradi zavrtnja

Šta je cilj procesa izrade?

Cilj procesa izrade je da se u toku njegovog izvođenja dobije deo (izradak) zahtevanih dimenzija, oblika i kvaliteta obrađene površine.

Gde se odvija proces irade?

Proces izrade se odvija u proizvodnim halama (visokoserijska i masovna proizvodnja) i u radionicama (maloserijska i pojedinačna prpizvodnja). Radionice mogu biti specijalizovane ili univertzalne. Specijalizovane radionice služe za izradu samo jedne vrste proizvoda (npr. doboža za kočnice) ili izvođenje samo za jedne vrste obrade (npr. strugarske) Univerzalne radionice su namenjene za izradu različitih vrsta proizvoda ili za izvođenje različitih vrsta obrade. Tada su obično opremljne specijalizovanim odelenjima (npr. Strugarsko, kovačko, bravarsko, električarsko...)

Čime se obavlja proces izrade?

Proces izrade se obavavlja ručnima alatima (mehaničkim, električnim i pneumatskim), Alatnim mašinama i mašinama robotima.

Šta je radionica:

Prostor u kome se obavljaju poslovi izrade i dorade delova kao i drugi poslovi održavanja tehničkih sredstava (čišćenja, pranja, pregledi, kontrole, podešavanja, zamene delova i tehničkih tečnosti, izmene i poboljšanj...)

Šematski prikaz jednog servisa poljoprivrednih mašina

Šematski prikaz odelenja mašinske obrade: 1- univerzalni strug, 2- brusilica, 3- bušilica stubna, 4- glodalica vertikalna, 5- bravarska tezga, 6- bušilica stona, 7- hidraulična presa, 8- mašina za honovanje, 9- brusilica

stubna, glodalica horizontalna Šta je uloga radionice?

Uloga radionice je da na jednom mestu obezbedi sve neophodne uslove za sprovođenje propisane tehnologije održavnja (prostor, radnu snagu, tehničku dokumentaciju, opremu i alate)

Koji su neophodni uslovi za ispunjenje uloge;

Neophodni uslovi podrazumevaju postojanje potrebnih prostornih kapaciteta (broj i veličina radnih mesta, smeštajnih kapaciteta za mašine, magacinskog prostora za alat, rezervne delove i tehničke tečnosti), radne snage (po broju i stručnosti), radioničke opreme (kanali, navozi, dizalice, stolovi...), alati (standardni i specijalni, savremeni, visokog učinka...) i infrastruktura (energija, saobraćajnice spoljne i unutrašnje, eksterne i interne telekomunikacione veze, skladištenje i odvoz komunalnog otpada i otpada iz procesa rada...)

U čemu je značaj radionice?

Značaj radionica se ogleda u tome što kao segment sistema održavanja direktno utiče na efektivnost ovog sistema, što omogućuju sprovođenje postupaka održavanja uz najniže troškove i najmanje zastoje tehničkih sredstava i što direktno utiču na truškove eksploatacije poljoprivrednih mašina, a time i na troškove proizvodnje poljoprivrednog preduzeća.

1.2.1. POLICE I ORMARI

Služe za opremanje radionice u cilju smeštaja alata, rezervnih delova, pribora, mernih uređaja i drugih različitih materijala pa i kompletnih proizvoda radi karaćeg ili dužeg skladištenja kad oni ne učestvuju u tehnološkom procesu.

Čemu su namenjene police i ormari?

Namenjeni su da se u njih smeste upotrebna sredstva koja po svojoj nameni, veličini, obliku, vrsti materijala i agregatnom stanju, međusobno mogu biti veoma različita. Vremenski interval smeštaja i frkvencija smeštaja kreću seu vrlo širokim intervalima. Namena sredstava: predmeti rada i oruđa za rad, tehničke i pogonske materije, sredstva zaštite na radu, srdstva za higijenu, tehnička dokumentacija... Veličina sredstava: milimetarska (vijci, nitne...) pa do gabaritnih (agregati, motori, delovi mašina pa i kompletne mašine Oblik sredstava: šipkast, pločast, paralelopipedni, loptast, nepravilan... Vrsta materijala sredstava: metal, drvo, plastika, guma, tekstil, organske materije... Agregatno stanje sredstava: čvrsto, tečno, gasovito. Vremenski interval smeštaja sredstava: manje od jednog sata (odlaganje elemenata pri demontaži) pa do više godina (rezervni delovi, kontrolni i merni alati, dokumentacija...) Frekvencija smeštaja sredstava: od “jedan” (rezervni delovi, potrošni materijal) pa do više stotina (alat, pribor...)

Metalni ormari sa policama

Kombinovani ormar sa policama i fiokama. Police i ormar sa klaserima

Ormari za alat sa kompletom alata.

Ormari za smeštaj kanti za tečnostima Garderobni ormarai

1.2.2. KOLICA ZA ALAT

Služe za opremanje radionice u cilju smeštaja alata, delova, pribora, mernih uređaja i drugih različitih materijala pa i kompletnih proizvoda za vreme izvršenja radnog procesa.

Čemu su namenjena?

Kolica za alat su najčešće ormarići na točkovima. U njih se smešta komplet alata koji po svom sortimentu i obimu odgovra jednom radnom mestu, npr. automehaničarskom, autoelektričarskom, bravarskom i dr.. Osim alata, u njih se smeštaju i sitniji delovi (zavrtnji, rascepke, zegerovi prstenovi...), pumpice sa uljem za podmazivanje, sprejevi, i drugo. Neka kolica imaju gornju površinu izvedenu tako da služi kao ratni sto. Točkovi služe da se komplet alata lakše može premeštati do radnog mesta npr. do kanala, dizalice i dr.. Obično se sa kolicima zadužuje jedan radnik. Ako na istom radnom mestu rade 2 ili više radnika, bilo istovremeno ili u različitim smenama, onda se svi mogu zadužiti za ista kolica.

Različiti tipovi kolica za alat

Kolica sa dijagnostičkom opremom

1.2.3. PANOI ZA ALAT

Panoi su perforirane ploče različitih veličina. U otvore perforacije se smešataju nosači predmeta koji nisu fiksni. Veliki broj otvora omogućava postavljanje nosača na različita mesta, na proizvoljnom međusobnom rastojanju po horizontalnoj i vertikalnoj osi, što dozvoljava odlaganje predmeta različite veličine.

Čemu su namenjeni?

Namenjeni su za odlaganje predmeta koji će biti “pri ruci” radniku i omogućiti mu da na jednostavan i brz način dođe do njih. Zbog toga se panoi postavljaju na radnom mestu, iznad radnih tezgi ili kao sastavni deo pokretnih kolica za alat. Predmeti su raspoređeni tako da su lako vidljivi, ne prekrivaju jedan drugog. Nosači su prilagođeni predmetima u smislu da se predmeti lako, brzo i na siguran način mogu odložiti na pano ili sa njega skinuti. SB Panoi su različitih veličina, a izbor veličine zavisi od radnog mesta i potrebnog alata i pribora za poslove na tom radnom mestu. Najbolje je ako se ceo pano može obuhvatiti jednim pogledom. Ako to nije slučaj onda je korisno da se predmeti koji se odlažu na pano grupišu po nekom obeležju, npr.: na jdenom delu su ključevi, na drugom odvrtači, na trećem klešta... U okviru tako formiranih grupa je takođe dobro formirati podgrupe: u grupi ključeva podgrupu viljuškastih i podgrupu okastih ključeva, u grupi odvrtača podgrupu pljosnatih i podgrupu krstastih odvrtača i td.

Koji se predmeti odlažu na panoe? Odlažu se predmeti manjih gabarita i masa, koji ne zahtevaju posebne uslove čuvanja u pogledu

prašine, potresa i sl. To su: � Ručni mehanički alati (najzastupljeniji) (ključevi, odvrtači, klešta, čekići, turpije...) � Merni alati manje osetljivosti na udare i prašinu (metri, ugaonici, bometri...) � Pribori (lenjiri, igle za obeležavanje, stolarske stege...) � Potrošni materijal (zavrtnji, navrtke, podloške, rascepke...)

Panoi za alat

1.2.4. KUTIJE ZA ALAT

Kutije za alat su deo radioničke opreme i predstavljaju prenosne skladišne jedinice za alat. Čemu su namenjene?

Za smeštaj alat i predmeta koji su radniku potrbni za rad na terenu. Šta se odlaže u kutije?

� Ručni mehanički alat (ključevi, odvrtači, klešta, čekići, turpije...) � Merni alati (manje osetljivosti na udare i prašinu) (metri, ugaonici, ...) � Potrošni materijal (zavrtnji, navrtke, podloške, rascepke...)

Kutije za alat

Platforma za prevoz kutija sa alataom

Koferi za alat

Torbe za alat

Torbica za alat, trodelna, sklopiva Rol torbica, koja može da se smoto u obliku valjka

1.2.5. POSUDE ZA OTPADNE MATERIJALE Čemu su namenjene?

Prihvat i skladištenje otpadnih materijala. Kakav prihvat treba da bude?

Brz, jednostavan i siguran. Posude za prihvat otpadnih materijala moraju biti tako koncepcijski rešene da na jednostavan način omogućuju brz privat otpadnih materijal uz zadovoljavajući stepen sigurnosti da pri tome neće doći do rasipanja. Rešenje prihvtanja (oblik prihvata i način) će zavisiti od toga koji su materijali u pitanju (npr. tečni ili čvrsti, komadni, zrnasti ili praškasti) odakle se prihvataju (iz prenosne, mobilne ili stacionarne posude), količine koju treba prihvatiti u jedinici vremena (ako je prihvat konitinualan) ili u jednom prihvatu (ako je prihvat diskontinualan, npr. istovar prednjim tarktorskim utovaračem) kao i vrste materijala koji se prihvata. Brzina prihvatanja treba da bude takva da ne remeti normaln proces rada u radionici. To znači, npr. da radnik svoje radno mesto može pospremiti, nakon završenog rada, jednim usipanjem otpadnog materijala u posudu za otpadni materijal a ne iz dva putu samo zbog toga što je prihvatni deo posude mali. Sigurnost se odnosi na bezbedno usipanje u posudu za otpad, bez prosipanja pored posude. Zahtevani stepen sigurnosti je viši što je materija koja se odlaže opasnija po zdravlje čoveka ili zagađenje okoline.

Kakvo skladištenje treba da bude? Bezbedno! Bezbedno skladištenje podrazumeva da je osigurana bezbednost:

1. materijala koji se odlažu, u smislu da ne dođe do razvijanja neželjenih procesa u samim materijalima (truljenja, samozapaljenja...)

2. skladišnih jedinica (posuda, kanti, kontejnera... ), u smislu da ne dođe do oštećenja samih skladišnih jednica,

3. Ljudi, u smislu da ne dođe do štetnog uticaja na ljude (npr. ispuštanja otrovnih gasova, neprijatnog mirisa, radijacije...)

4. Okoline, u smislu da ne dođe do štetnog uticaja na okolne objekte, biljke, životinje (npr zbog curenja, dostupnosti životinjama i sl.)

Kakvi se otpadni materijali skladište?

Veoma različitih osobina: • Agregatno stanje (tečno, čvrstu, polučvrsto, gasovito) • Hemijski satav (baznost, kiselost, otrovnost...)

• Stepen zapaljivosti (nezapaljivi do veoma lako zapaljivi) • Skolonost ka samozapaljenju (bez sklonosti do vrlo visoke) • Stepen uticaja na zagađenje okoline (od niskog do vrlo visokog) • Specifična masa (mala do veoma velika) • Zahtevi prema skladištenju (temperatura, provetrenost, protivpošarna zaštite, izolovanost)

Veličina, oblik, dimenzije i karakteristike skladišnih jedinica za otpadne materijale zavise od vrste otpadnog materijala, dužine skladištenja i mesta skladišnih jedinica u lancu prema Zakonu o upravljanju otpadom

Postupak sa otpadnim materijalima regulisan je Zakonom o oupravljanju otpadom. Član 1. glasi: Ovim zakonom uređuju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekogranično kretanje otpada; izveštavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom. Upravljanje otpadom je delatnost od opšteg interesa.

Kontejner za tečnosti Kontejner za praškaste materijale Kontejner za otpadnu hemiju

Kontejner za iskorišćene Kontejner za iskorišćene Kontejner za zauljene akumulatore uljne filtere krpe i pamučnjak

Kontejner za iskorišćene Kontejner za iskorišćene fluorescentne cevi i sijalice baterije

Kontejner za soli Kontejner za pesak

Kontejneri za komunalni otpad

Plastični kontejneri za različite materijale

Plastični kontejneri obojeni različitim bojama za različite materijale i usipnim otvorima koji dimenzijama i oblikom omogućuju odlaganje papira (novina, ambalaže...), konzervi, plastičnih i staklenih flaša.

Nosači eko-vreća za otpadne materijale Kontejner za papir

Preskontejner

Preskontejneri su opremljeni presom koja sabija otpad čime se postiže skladištenje znatno veće količine

otpada u jedinici zapremine. Ovim s ejedno smanjuju i troškovi odvoza otpada. Ovi kontejneri obezbeđuju kontrolisan prihvat otpada i odvoz na deponiju, onemogućavaju kontakt domaćih životinja i glodara sa otpadom te prenos zaraznih bolesti, sprečavaju isparenja i ispiranja.

Kontejner za iskorišćeno motorno ulje Mobilne posude za prihvat iskorišćenog motornog ulja

Posude za prihvat iskorišćenog motornog ulja sa siatemom za isisavanje ulja iz korita motora

Posuda za prihvat motornog ulja gravitacijom, prilagođena za kanal

1.2.6. OPREMA ZA UNUTRAŠNJI TRANSPORT Čemu je namenjena? Transport različitih predmeta za potrebe tehnoloških procesa koji se odvijaju u radionici i oko nje. Koji se predmeti transportuju?

• Alati, oprema i pribori • Repro materijali • Delovi mašina • Rezervni delovi • Tehničke tečnosti • Otpadni materijali

Kolica sa dva točka za prevoz predmeta većih dimenzija, kutija, sanduka...

Sklopiva kolica sa dva točka

Sklopiva kolica sa dva točka. Pritiskom na noseću platformu, platforma i točkovi istovremeno se dovode

u radni položaj, a ručka je teleskopska i izvlaši se iz oslonog dela kolica. Sklapanje je takođe jednostavno i brzo i vrši se obrnotim radnjama od rasklapanja.

U sklopljenom stanju kolica zauzimaju malo prostora pa su pogodna kao oprema u servisnim kolima ili vozilima za nabavku rezervnih delova, tehničkih tečnosti i sl.

Kolica sa dva točka za transpor boca sa tehničkim gasovima.

Ova kolica su opremljena su lancem koji omogućava brzo i jednostavno osiguravanje boca od ispadanja iz kolica.

Kolica sa tri točka od kojih je jedan (manji) obrtan oko vertikalne ose i služi kao upravljački.

Kolica sa četri točka

Kolica sa četri točka od koji su najčešće dva (ređe sva četri) obrtan oko vertikalne ose (upravljačka). Mogu biti bez parkirnih kočnica, sa kočnicom na jednom ili na dva točka. Na donju policiu se odlažu teži predmeti i oni koji se u toku procesa rada minimalan broj puta skidaju sa kolica (delovi za ugradnju ili izgrađeni delovi iz mašina koji se neće ponovo ugrađivati, tehničke tečnosti i sl.), a na gornju policu predmeti sa većom frekvencijom skidanja i vraćanja na policu (alati, pribori, sitniji izgrađeni delovi koji će se ponovo ugrađivati...) Gornja polica služi i kao pomoćni radni sto, za rasklapanje i sklapanje izgrađenih delova, njihovu oparvku i sl.

Sklopiva kolica sa četri točka i jednom platformom

Kolica sa jednom platformom su namenjna za prevoz težih i gabaritnijih predmeta. To mogu biti agregati, delovi mašina ili npr. kutije sa alatom.

Kolica sa 4 točka, montažna Kolica sa 4 točka i kiper sandukom

Kolica sa kiper sandukom su namenjena za transport različitih materijala: tečnih, polutečnih rasutih i (zrnastih, sitnih komada, špona) i sl. Brzo pražnjenje je omogućeno kipovanjem, čime se celokupan sadržaj istovara istovremeno. Transportni sanduk je zglobno vezan za šasiju koja se nalazi na točkovima od kojih su dva upravljačka. Šasija je izvedena tako da omogućava prenošenje kolica viljuškarom.

a) b) c) d)

Podni viljuškar – izgled i detalji Podni viljuškar: a) Izgled viljuškara; b) Par točkova je međusobno povezan i zglobno vezan za viljušku viljuškara. Preko hidraulične pumpe (slika c)) se aktivira njihovo zakretanje oko zgloba i na taj način se vrši podizanje viljušaka. Spoštanje se vrši garvitacionom silom, otvaranjem hidrauličnog ventila. Mali točak vezan za viljušku je nepomičan i određuje najniži polođaj viljušak i omogućuje kretanje viljuškara u tom položaju;

c) Dizanje prednjeg dela viljušaka se vrši dejstvom na hidrauličnu pumpu, preko ručice za vuču/guranje i zakretanje upravljačkih točkova, (slika d)) koja je ujedno i poluga pumpe. Hidraulična tečnost, koju potiskuje pumpa, gura cilindar hidraulične dizalice, koji je jednim svojim krajem vezan za viljučke viljuškara, i tako diže viljuške. Spuštanje se obavlja dejstvom gravitacione sile, kada se otvri hidraulični ventil;

d) Na ručici za vuču/guranje viljuškara i zakretanje upravljačkih točkova smeštena je poluga za upravljanje hidrauličnim ventilom koja se ručno aktivira. Poluga ima tri položaja: dizanje, spuštanje i neutralan. Po prestanku dejstav na polugu, poluga se iz položaja “dizanje” ili “spuštanje” automatski vraća u položaj “neutralno”, pri čemu viljuške zadržavaju dostignuti visinski položaj.

Viljuškar-dizalica, ručni. Viljuškar-dizalica, električni

1.2.7. DIZALICE Čemu su namenjene? Dizanje i spuštanje delova mašina i kompletnih mašina radi izgradnje i ugradnje delova, istovara i utovara ili izvođenja radnji održavanja.

Hidraulična, teleskopska, podna dizalica.

Dejstvom na polugu hidraulične pumpe teleskopski cilindar, na šijem kraju se nalazi papuča, se produžava i vrši dizanje predmeta oslonjenog na papuču. Otvarnjem ventila povratnog voda hidrauličnog ulja teleskopski cilindar se skraćuje pod dejstvom gravitacione sile. Za povećanje početne visine dizanja koriste se posebni elementi, različitih dužina. Izborom jednog od njih ili izborom odgovarajuće kombinacije više elementa dobija se najpovoljnija početna visina dizanja.

Kanalska, pneumatska, kanalska dizalica

Dizalica se svojim krajevima oslanja na vođice, koje se nalase na ivicama kanala, po kojima se može ručno pomerati duž kanala u oba smera. Teleskopski cilindar je povezan sa vodom visokog pritiska gasa. Otvarnjem ventila voda gasa cilindar se izdužuje sve dotle dok se zatvaranjem ventila ne prekine dotok vazduha. Spuštanje se izvodi otvaranjem ventila za ispuštanje gasa iz instalacije dizalice pri čemu ventil za dovod gasa pod pritiskom mora biti zatvoren.

“Krokodil” dizalica, hidraulična Mobilna podna dizalica. Ručka služi za vuču ili guranje dizalice a upravljački točkovi, koji su obrtni oko svojih vrtikalnih osa 360O, omogućava prcizno postavljanje dizalice. Ručka je i poluga hidraulične pumpe, a njenim zakretanjem otvara se hidraulični ventil i što dovodi do spuštanja papuče usled dejstva gravitacione sile. Na ručki se nalazi i zavrtanj preko koga se vrši fino podešavanje brzine spuštanja papuče.

Mobilna podizna platforma Dizanje se vrši preko hidrauličnih cilindara koji deluju na poluge koje se jednim krajem preko točkića

oslanjaju na podlogu, a drugim krajem su vezane za ploču platforme.

Hidraulična konzolna dizalica.

Konzola je jednim krajem zglobno vezana za vertikalni stub, a na drugom kraju je montirana kuka.

Konzola je teleskopska pa se njena dužina može podešavati stepenasto, za izvesne vrednosti koje su određene rastojanjem otvora na delu konzole koji se izvlači/uvlači. Otvori služe za fiksiranje aksijalno pokretnog dela konzole. fiksiranje se vrši vijkom koji se provlači istovremeno kroz neki od ovih otvora i kroz jedan otvor koji se nalazi na kraju aksijalno nepokretnog delu teleskopske konzole. Dizanje se vrši izduženjem hidrauličnog cilindra, preko ručno pokretane hidraulične pumpe, koji je zglobno vezana jednim krajem za osnovu dizalice a drugim krajem za konzolu. Spoštanje se vrši otvaranjem ventila povratnog voda hidrauličnog ulja, dejstvom gravitacione sile.

Hidraulični podupirači

Služe za podupiranje delova koje treba izgraditi /graditi u neku celinu (npr. motora iz/u traktor). Koristi

se fino podešavanje položaja po vertikali dela koji se izgrađuje/ugrađuje što značajno olakšava dovođenje u osu otvora kroz elemenata koji služe za spajanje (npr. otvora na naosaču motora i vijka-brezona na šasiji traktora)

Točkići okretni oko svoje vertikalne ose, na koje se oslanja podupirača, omogućuju da se podupirača zajedno sa delom koji nosi na sebi može pomerati u horizontalnoj ravni u svim pravcima.

Oslona šapa je izmenjiva i njen oblik se bira u zavisnosti od oblika dela koji se na nju oslanja, koji se montir/demontira.

Držači, rotacioni, sa jedni i dva oslonca. Služe za držanje motora. Omogućava brz i jednostavan pristup svim delovima motora zahvaljujući

mogućnosti kontinualne rotacije oko horizontalne ose.

Pneumatska dizalica sa dva i tri balona.

Pneumatska dizalica sa dva balona odlikuje se velikom brzinom dizanja ali relativno malom visinom

dizanja. Ukoliko se želi veća visina dizanja, neophodan je veći broj balon što za posledicu ima povećanje minimalne visine sa koje se počinje dizanje.

Konzolna dizalica

Konzolne dizalice se koriste za dizanje i prenišenje raznih tereta u proizvodnim halama, skladištima,

radionicama, pretovarnim stanicama, za utovar i istovar tereta iz kamiona ili vagona. Opslužuju jedno radno mesto. Zbog svoje stabilne konstrukcije veoma su pogodne za montažu mašina i uređaja ili opsluživanje teških alatnih mašina, strugova, presa, glodalica i ostalih mašina i uređaja u mašinogradnji, građevinskoj, tekstilnoj, duvanskoj i ostalim industrijama. Rukovanje dizalicom je jednostavno, velike su manipulacione mogućnosti uz maksimalno korišćenje radnog prostora, a rad je moguć i u najtežim uslovima. Svi pogoni (okretanje oko nosača konzole, dizanje i spuštanje i vožnja kolica po konzoli) se mogu ostvarivati ručno, električno ili kombinovano.

Konzolne dizalice

Vitla Vitla su urđaji za dizanje tereta. Mogu biti samostalne dizalice, kada fiksirane za nepokretni nosač ili

uređaj za dizanje, kao sastavni deo portalnih, konzolnih ili mosnih dizalica. Konstruisane su tako ta je kuka okačena o kotur. Kotur se diže/spušta preko sajle koja je jednim krajem

fiksno vezana za ram vitla a drugim krajem za doboš. Doboš dobija rotacioni pogon od elektromotora koji može menjati smer i broj obrtaja obrtanja rotora. U zavisnosti od smera obrtanja rotora je i smer obrtanja doboša, odnosno sajla se namotova na na doboš (kuka se diže) ili se odmotava sa doboša (kuka se spušta).

Mosne dizalice

Mosne dizalice služe za mamnipulaciju različitih vrsta i masa tereta u zatvorenim i otvorenim prostorima.Opslužuju veći broj radnih mesta.

1.2.8. KOMPRESORI Za šta su namenjeni?

Sabijanje (komprimovanje) vazduha na određeni pritisak. Gde se primenjuju:

U svim oblastima gde se u tehnoločkom procesu koristi sabijeni vazduh. U održavanju se primenjuju za pogon pneumatskih alata, pneumatskih cilindara, čišćenje delova oduvavanjem, izduvavanjem i produvavanjem, sušenje delova, pumpanje pneumatika...

O komprimovanom vazduhu:

• Komprimovani vazduh često se opisuje kao četvrto pogonsko sredstvo, iako nije sveprisutan kao struja, nafta i gas.

• 10% energije iskorištene u industriji u celom svetu troši se na komprimovani vazduh.

• Komprimovani vazduh je čist, bezbedan, jednostavan i efikasan

• Kada se komprimovani vazduh koristi kao pogonsko sredstvo nema opasnih izduvnih gasova niti drugih štetnih proizvoda. On ne sagoreva i ne zagađuje okolinu.

Koji su tipovi kompresora?

1. Klipni 2. Vijčani 3. Rotacioni.

Koji je princip rada klipnih kompresora?

Klipni kompresor – presek

Klip, pokretan od elektro motora ili motora sa unutrašnjim sagorevanjem, kreće se kroz cilindar

gurajući ispred sebe vazduh. Pri tome se vazduhu smanjuje zapremina a povećava pritisak i temeratura. Kako se dele klipni kompresori?

Prema dejstvu klipa: 1. Jednosmerni – kada se za sabijanje koristi samo jedna strana klipa 2. Dvosmerni – kada se za sabijanje koristi obe strana klipa

Prema broju cilindara: 1. Jednocilindrični – za manje količine sabijenog vazduha 2. Dvocilindrični – za veće količine sabijenog vazduha

Jednocilindrični Dvocilindrični

Prema broju stepeni ostvarenja pritiska:

1. Jednostepeni – za niske pritiske 2. Dvostepeni – za visoke pritiske

Glava dvostepenog kompresora

Dvostepeni kompresor radi tako što se u jednom cilindru vrši sabijanje vazduha (prvi stepen) koji se

potom ne upućuje rezervoara za sabijeni vazduh već u drugi cilindar. U ovom cilindru se vzduh dodatno sabija (drugi stepen) i potom upućuje u rezervoar. Koje su osnovne karakteristike kompresora?

• Maksimalan pritisak izražen u barima (bar) • Kapacitet izražen u litrima po minutu (l/min) • Kapacitet rezervoara izražen u litrima (l) • Snaga motora izražena u kilovatima (kW) • Buka izražena u decibelima (db)

a) b) c)

Kompresori: a) jednocilindrični sa pogonom od elektromotora; b) jednocilindrični sa pogonom od benzinskog motora; c) sa dve jednocilindrične glave ogonjene elktromotorom (“tandem kompresori”)

Koji je princip rada vijčanih kompresora? Radni elementi su vijci koji se obrću se jedan prema drugom, u odgovarajućem kućištu, potiskujući zahvaćeni vazduh.

Izgled vijaka vijčanog kompresora

Koji je princip rada rotacionih kompresora?

Rotor (9), u kome se nalaze krilca aksijalno pokretna u svom ležištu, se obrće oko svoje ose. Osa rotora je paralelna sa osom nepomičnog cilindra u koji je rotor smešten i radijalno pomerena u odnosu na nju. Pri obrtanju rotora krilca jednim svojim krajem klizaju po zidu cilindra formirajući prostor ograničen zidom cilindra, krilcima i telom rotora. Pri obrtanju rotora zapremina tog prostora se prvo povećava od minimalne do maksimalne (period usisavanja vazduha) a potm se smanjuje pnovo do minimalne (period sabijanja vazduha). Najveća zapremina je, preko ulaznog ventila (2) i filtera za vazduh (1), povezana sa vazduhom iz spoljne sredine, a najmanja zapremina je preko lavirinta (7), filtera (10) i nepovratnog ventila (12) povezana sa rezervoarom komprimovanog vazduha.

Šematski prikaz principa rada rotacionog kompresora

1.2.9. STEGE Čemu su namenjene?

Stege su namenjene za čvrsto stezanje (fiksiranje) predmeta pri obradi kako bi se sprečilo njegovo pomeranje pod uticajem spoljnih sila, a koje su najčešće prouzrokovane dejstvom alata u procesu obrade. Koji je princip rada?

Princip rada stege

Princip rada se zasniva na međusobnom primicanju čeljusti, koje su pokretne jedna u odnosu na drugu, čime se vrši pritezanje predmeta koji je prethodno stavljen među čeljusti. Koje su vrste stega?

a) b) c)

Stege: a)ručne, b)stone i c)mašinske.

Ručne stege su mobilne, stone se pričvršćuju za radni sto, a mašinske za postolje – radni sto mašine.

Neki tipovi ručnih stega primeri primene

Grip stege

Stona paralelna stega je najčešće korišćena stega u radionicama za dorđavanje poljoprivredne

mehanizacije

Izgled i delovi stone paralelne stege

Nepokretni deo stege se pričvršćuje za radni sto. Okretanjem vretena pomoću ručice, uzduž vretena pomera se pokretni deo stege približavajući ili udaljavajući čeljusti čeljustima nepokretnog dela, pri čemu čeljusti neprestano ostaju u međusobno paralelnom položaju. Kada se vreteno okreće u smeru kazaljke na časovniku čeljusti se međusobno približavaju i stežu predmet, a okretanjem vretena u suprotnom smeru, čeljusti se međusobno udaljavaju i otpuštaju stegnuti predmet. Unutrašnje strane čeljusti su odgovarajući površinski otvrdnute, pomoću čeličnih umetaka koji

su termički obrađeni (okaljeni). [65]R3.1/3 Radi boljeg nalaeganja na predmet koji se steže i u cilju povećanja trenja između dodirnih površina umetaka i predmeta, površine umetaka su izbrazdane (nareckane).

Oprema stege

Umeci čeljusti su izmenjivie a izrađuju se sasteznim površinama: glatkim, brazdanim i profilisanim za stezanje okruglih šipkastih delova. Na radni sto se može pričvrstiti okretno postolje a na njega paralelna stega, tako da se može zakretati oko vertikalne ose postolja.

Čeljusti paralelnih stega

Neke paralelne stege su sa čeljustima koje istovremeno imaju, paralelno steznim površinama, i

umetake sa profilisanim površinama, dok neke imaju mogućnost montaže umetaka profilisanih za stezanje okruglih profila.

stezanje delova u čeljusti stege

Stezanje (fiksiranje) dela u stezi mora se izvesti korektno, služeći se samo rukama, a nikako udaranjem

čečekićem po ručici. stezanje izvedeno udarcima čekića izaiva savijanje (krivljenje) ručice i habanje navoja vretena.

Vođice stege treba da budu čiste i podmazane. U suprotnom, vođice se pohabaju, sila stezanja između čeljusti se smanjuje i s vremenom se gubi paralelnost između pokretene i nepokretne čeljusti. Pored neposrednog stezanja predmeti se u stege mogu stezati i posredno. Tanki i mekani predmeti, koji bi se oštetili umecima čeljusti neposrednim stezanjem, stežu se tako što se fiksiraju ekserčićima na drvenu daščicu, a daščica se potom steže u čeljusti stege. Šuplji delovi, koji bi se deformisali pod pritiskom čeljusti, mogu biti stegnuti nakon nameštanja na drvene elemente ili elemente odgovrajućeg oblika i dimenzija od drugog materijala. Stezanje predmeta sa već obrađenim površinama vrši se uz prethodno ubacivanje tzv. uložaka (obloga) između površina predmeta i umetaka čeljusti. Na taj način se štite površine predmeta od oštećenja umecima.

Različiti načini pričvršćivanja stege

Obrtno postolje za paralelnu stegu

Ugaona stega (stegica)

Ugaone stege (stergice, stege u obliku labudovog vrata) koriste se za stezanje manjih delova naročito

za obradu ivica. Ugaone stege se postavljaju između čeljusti paralelne stege, a predmet se postavlja između čeljusti ugaone stege. Primicanjem čeljusti paralelne stege sila se prenosi na krake ugaone stege i vrši primicanje njenih čeljusti, odnosno stezanje predmeta.

Kovačka stega

Kovačka stega je izrađena od mekog čelika tako da je manje lomljiva od pralelne stege. Osim toga

prostije je konstrukcije ali ne omogućava precizno i stabilno stezanje jer pokretna čeljust gubi paralelnost sa udaljavanjem od nepokretne čeljusti.

Stona stega za cevi

Stona stega za cevi radi na istom principu kao i paralelna stega s tim što je i pokretna i nepokretna

čeljust ugaonog oblika tako da se kontakt sa predmetom koji se steže ostvaruje u četri tačke. Ovo omogućuje da se dobro stezanje cevi može izvesti sa manjom silom koja deluje u mestu kontakta nego što bi to bio slučaj pri stezanju u paralelnoj stezi. Osim toga, znatno su manje mogućnosti deformacije oblika nego pri stezanju u paralelnoj stezi kako zbog manje sile pritezanja tako i zbog pravca dejstva tih sila.

a) b)

Stega za cevi, na sklopivom postolju (a) i paralelna stega i stega za cevi na zajedničkom sklopivom postolju

Ugaone stege

Ugaone stege, koriste se za stezanje šipkastog materijala pod uglom. Najčešće se javlja potreba za

stezanje pod uglom 90O stepeni.

Dvostruka ugaona stega

Stolarske stege

Stege za brzo stezanje

Načini pričvršćivanja stega za brzo stezanje

1.2.10. OSTALA OPREMA a) Ležaljke

Ležaljka je namenjena za rad u ležećem položaju. Postavljena je na četri točkića od kojih sva četri mogu biti nepokretna oko svoje vertikalne osovine ili dva obrtna a dva nepokretna ili sva četri obrtna oko svoje vertikalne osovine.

Ležaljke

Ležaljka koja može da se transformiše u sedište

b) Radne lampe

Radne lampe su namenjene za dodatno osvetljenje određenog prostorana radnom mestu. Različite konstrukcija, jačina i vrsta svetlosti koju prizvode omogućuju odgovrajući izbor različita radna mesta i različite poslove.

Lampa sa magnetni mostoljem i fleksibilnim nosačem reflektora.

Radna lampa sa jedan i tri zgloba, magnetnim postoljem i halogenim izvorom svetlosti.

Radna lampa postavljena na strug

Radna lampa sa uveličavajućim staklom

c) Kada za pranje delova

Kad opremljena pumpom i fleksibilnom mlaznicom kojom se tečnost za pranje usmerava na delove koji

se peru.