Pierre de MarivauxLa DISPUTE

Pjer d’ MarivoRASPRAVAJednočinka u prozi(prvi put igrana u „Komedi Fransez“ 19.oktobra 1744.)

Prevod sa francuskog Ivana Dimić 2009.

Lica:KNEZERMIJANMESRUKARISEGLEAZORADINMESRINMESLISDINA(Radnja se odvija na selu)

1

PRVA SCENA (1)(Knez, Ermijan, Karis, Mesru)

ERMIJAN: Kuda me to vodite, Gospodaru? Ovo je najdivljije mesto i najusamljenije mesto i ništa ne najavljuje gozbu koju ste mi obećali.

KNEZ (smeje se):Sve je spremno tu.

ERMIJAN: Ja ovde ništa ne razumem; kakav je to prostor u koji me gurate, zašto je tako posebno oblikovan? Šta predstavlja čudovišna visina raznovrsnih zidova uokolo? Gde to idemo?

KNEZ: Na jednu vrlo čudnu predstavu. Sećate se o čemu smo sinoć raspravljali. Nasuprot čitavom svetu vi tvrdite da nije vaš pol, nego naš pol, prvi bio nedosledan i neveran u ljubavi.

ERMIJAN: Da Gospodaru, rekla sam i reći ću opet. Prva nedoslednost ili neverstvo može da se začne samo kod nekog ukrućenog ko ni od čega ne crveni. Kako bi uopšte žene, koje su prirodno plahe i stidljive, od kad je sveta i njegove korumpiranosti, mogle prve da podlegnu ljubavnim porocima koji zahtevaju bezosećajnost, raskalašnost i bezočnost o kojima raspravljamo. Malo verovatno.

KNEZ: Bez sumnje, Ermijan, ni ja to ne smatram verovatnijim nego vi. Ne treba mene da ubeđujete. Ja delim vaša osećanja, nasuprot celom svetu,znate to.

ERMIJAN: Da,da,da, delite ih sa mnom, samo da biste mi učinili, primetila sam.

KNEZ: Da bih vam učinio, bez sumnje. Istina je da vas volim, i moguće je da me je ta goruća pomama da vam udovoljim lukavo navela da poverujem da ste u pravu. Ja nimalo ne cenim muška srca i prepuštam ih vama; neupredivo su podložnija nepostojanosti i neverstvu nego ženska srca, ni svoje srce ne bih izostavio i ne bih se njime ponosio, da vas ne volim .

2

ERMIJAN: Vaš govor miriše na ironiju.

KNEZ: Stići će me onda vrlo brzo kazna; jer ću vam dati ono što će me opovrgnuti, ako ne mislim kao vi.

ERMIJAN: Šta hoćete da kažete?

KNEZ: Da. Priroda sama je ta koju ćemo ispitati; samo ona može da preseče raspravu i sigurno će podržati vaš stav.

ERMIJAN: Pojasnite mi, ne razumem vas uopšte.

KNEZ: Da bi se utvrdilo da li je prva nedoslednost i prvo neverstvo začeto kod žena ili muškaraca, kao što vi tvrdite, a i ja takođe, trebalo bi da prisustvujemo samim počecima sveta.

ERMIJAN: Naravno.

KNEZ: I društva.

ERMIJAN: Ali tada nas nije bilo.

KNEZ: Nije nas bilo, ali biće nas. Da, posmatraćemo početak sveta, moju magiju. Muškarci i žene iz tog vremena, svet i prve ljubavi ponovo će se roditi pred našim očima onakvi kakvi su bili ili kakvi bi mogli da budu; možda se neće ponoviti iste avanture, ali će karakteri biti isti; ugledaćete srca u prvobitnom stanju, čiste duše kao na početku, ako ne i čistije. (obrati se Karis i Mesruu) Karis, Mesru, počnimo.

3

DRUGA SCENA (2)(Ermijan, Knez)

ERMIJAN:Uzburkali ste moju radoznalost.

KNEZ: Evo činjenica: pre osamnaest ili devetnaest godina rasprava slična današnjoj je započela na mom dvoru, pa se rasplamsala i odužila. Kao vaš istomišljenik, odlučio sam da vidim o čemu se tu radi pomoću jednog savršenog ogleda. Četvoro dece u kolevci, po dvoje oba pola odneli su u šumu u kojoj sam naredio da se izgradi ovaj prostor baš za njih.Svako od njih je zasebno živeo u tom prostoru iz koga nikad nije izašao, pa se nikad nisu ni sreli. Oni zasad poznaju samo Mesrua i njegovu sestru Karis, koji su ih odgajili i brinu se o njima i koji su bili odabrani zbog toga što su posebne vrste, da bi se njihovi štićenici dodatno iznenadili kad ugledaju druge ljude. Sada će prvi put u životu dobiti slobodu da izađu iz utrobe tog prostora i da se upoznaju. Naučeni su da govore naš jezik. Nestaćemo. Ali ćemo moći da ih gledamo i slušamo. Videćemo šta će se dogodii.

TREĆA SCENA(3)(Karis, Egle)

KARIS: Ne bojte se, Egle; ovo je novi svet koji nikad niste videli i u koji možete da uđete bez ikakve opasnosti.

EGLE: Šta to vidim? Kakav kvantitet novih svetova!

KARIS: To je jedan isti svet, samo vam nije bio ceo poznat.

EGLE: Kolika zemlja! Koliki naseobine! Čini mi se da sam ništa u takvom prostranstvu, a to me i raduje i plaši. (Razgleda pa se zaustavi kod potoka)Kakva je ovo voda koju gledam kako se kotrlja po zemlji? Nisam ništa slično videla u svetu iz kog sam izašla.

4

KARIS: To se zove potok.

EGLE (posmatrajući):Potok.Ah, Karis, priđite,pogledajte; nešto stanuje u potoku i liči na osobu koja se meni čudi isto koliko i ja njoj.

KARIS(smejući se): To ste vi.

EGLE: Zar sam to ja?

KARIS: Ta osoba koju vidite.

EGLE: To je moje lice?

KARIS: Svi potoci proizvode taj utisak.

EGLE: Da znate da je to vrlo lepo, to predstavlja jednu baš simpatičnu stvar. Šteta što to nisam znala ranije.

KARIS: Istina je da ste lepi.

EGLE: Kakvi lepa; zadivljujuća! Ovo otkriće me očarava. (opet se gleda) Potok odražava sve moje izraze lica i svi mi se sviđaju. Mora da ste uživali gledajući me, Mesru i vi. Mogla bih da provedem život gledajući se.Kako ću mnogo da se volim od sad.

KARIS: Samo vi razgledajte; Ostaviću vas, idem do vašeg bivšeg prostora. Imala bih nešto da obavim.

EGLE: Idite, idite, neće mi biti dosadno s potokom.

5

ČETVRTA SCENA(4)(Egle, Azor)(Egle je za trenutak sama, Azor iskrsne pred nju)

EGLE (nastavlja pipajući svoje lice): Ne mogu sebe da se nagledam.(primeti Azora) Šta je sad ovo, neka osoba nalik meni?..Ne prilazite.Ahh, osoba se smeši, izgleda da mi se divi.(Azor se mrdne) Čekajte...nežno me gleda...Je l’ umete da govorite?

AZOR: Zadovoljstvo što vas vidim mi je oduzelo moć govora.

EGLE (veselo): Osoba me čuje, odgovara mi i to tako ljubazno!

AZOR: Vi me oduševljavate!

EGLE: Tim bolje.

AZOR: Vi mi se sviđate.

EGLE:Tim bolje. I vi se meni sviđate.

AZOR: Zašto mi, onda, ne date da priđem?

EGLE: Više vam ne branim. Zaista.

AZOR: Ja ću vam prići onda.

EGLE: I ja to želim.(on se približi)

AZOR: Evo prilazim.

EGLE: Stanite... malo...jao, što sam uzbuđena!

AZOR: Pokoravam se, vaš sam.

EGLE: Osoba sluša; pa onda priđite, blizu mi budite.(on priđe) Ah, evo nje, tojest vas; što je lepo građena ova osoba, vi ste lepi kao i ja.

6

AZOR: Umirem od radosti što sam pored vas, predajem vam se, ne znam šta osećam, ne umem to da izrazim.

EGLE: Ah, ona je ista kao ja!

AZOR: Srećan sam, uzbuđen sam!

EGLE: Uzdišem!

AZOR: Uzalud sam tako blizu, još uvek vas dovoljno ne vidim.

EGLE: I meni je to palo na pamet, ali ne možemo bolje da se vidimo kad smo tu.

AZOR: Moje srce žudi za vašim rukama.

EGLE: Evo, moje vam ih pruža; jeste li sad zadovoljniji?

AZOR: Da, ali nisam mirniji.

EGLE: To se i meni događa. Baš smo u svemu slični.

AZOR: Oh! Kakva promena!Sve što sam ja nije vredno vaših očiju, one su tako nežne.

EGLE: A vaše su tako vatrene!

AZOR: Vi ste tako ljupki.

EGLE: Da.

AZOR: Tako krhki.

EGLE: Da,da, ali verujte da vam sasvim dobro stoji to što niste sasvim kao ja, ne bih volela da ste drugačiji, to je neko drugo savršenstvo, ja ne poričem svoje, ali sačuvajte mi to vaše.

AZOR: Neću ga nimalo menjati, zadržaću ga.

EGLE: A tako, kažite mi gde ste dosad bili kad ja nisam znala za vas?

7

AZOR: U jednom mom svetu u koji se neću više vraćati, pošto vi niste u njemu i pošto želim zauvek da vas držim za ruke; ni ja ni moja usta ne bismo mogli da vas se lišimo.

EGLE: Ni moje ruke ne bi htele da se liše vaših usana; ali čujem neku buku, mora da je to druga osoba iz mog sveta; bojim se da je ne prepadnete, zato se sakrijte; zvaću vas.

AZOR:Da, da, ali onda ću vas izgubiti iz vida.

EGLE: Nećete; samo gledajte u ovu vodu što se kotrlja; u njoj je moje lice, videćete ga.

PETA SCENA(5)(Mesru, Karis, Egle)

EGLE (uzdiše):Već mi je dosadno bez osobe!

KARIS: Egle, čini mi se da ste uznemireni; šta vam je?

MESRU: Gledaj, oči su joj nežnije nego obično.

EGLE: To je zato što imam veliku novost: vi mislite da je nas ovde troje, a ja vas upozoravam da nas je četvoro; stekla sam jedan objekat koji me je malopre držao za ruku.

MESRU: Za ruku vas je držao, Egle?

KARIS: Pa, što niste zvali upomoć?

EGLE: Upomoć, zašto? Zar od zadovoljstva koje mi je pričinio? Baš sam bila zadovoljna što me je držao za ruke; držao ih je s mojim dopuštenjem i ljubio ih je tolko da ih je cmakao

MESRU: Cmakao?

EGLE: ...i ako hoću mogu odmah da ga pozovem da ih opet ljubi na moje zadovoljstvo...i njegovo.

8

MESRU: Znam ko je to, mislim da sam ga čak i video kako se udaljava. Taj objekat se zove jedan muškarac.

KARIS: To je Azor. Mi ga poznajemo.

EGLE:To je Azor?! Divno ime! Dragi Azor! Dragi muškarac! On će doći.

KARIS: Ne čudim se što on voli vas a i vi njega, stvoreni ste jedno za drugo.

EGLE: Istina je, sami smo se dosetili. Azor, moj Azor, brzo dođite, muškarče!

ŠESTA SCENA(6)(Karis, Mesru, Egle, Azor)

AZOR: Ah, pa to su Karis i Mesru, to su moji prijatelji!

EGLE (veselo): Oni su mi rekli: vi ste stvoreni isključivo za mene, a ja isključivo za vas, to su me sad naučili: Eto zašto se toliko volimo. Ja sam vaš Egle, vi ste moj Azor.

MESRU: Ti si muško, ti si žensko, gotovo!

AZOR: Moja Egle, moja divota, moja naslada, moja... žensko!

EGLE: Evo vam, ovo je moja ruka, uzmite je da se utešite što ste se skrivali.(Mesruu i Karis) Pogledajte kako je on to malopre radio, zar je zato trebalo da zovem upomoć?

KARIS: Deco moja, već sam vam objasnila, prirodna destinacija je da budete očarani jedno drugim.

EGLE (držeći ga za ruku): Nema ništa jasnije od toga.

KARIS: Ali još nešto mora da se uzme u obzir, ako hoćete da se volite zauvek.

EGLE: Da,da, znam, treba stalno da budemo zajedno.

9

KARIS: Naprotiv, s vremena na vreme treba da se uzdržite od zadovoljstva da se viđate.

EGLE (začuđeno):Kako?

AZOR (začuđeno):Zašto?

KARIS: Da,da, bez toga, uživanje bi se smanjilo i uskoro bi vam postalo svejedno.

EGLE (smeje se): Svejedno, svejedno, Azore moj! Ah,ah, ah,ala je to smešno!

AZOR (smeje se):Ah, kao da ona zna šta je ovo što mi osećamo.

MESRU: Ne smejte se. Dala vam je dobar savet. Mi ga primenjujemo i ponekad se razdvajamo, zato se i dalje volimo. Karis i ja.

EGLE: Stvarno!?

AZOR:Stvarno!?

EGLE: Verujem da je to dobar savet za vas dvoje koji ste tako ružni da ste hteli da pobegnete od straha kad ste prvi put jedno drugo ugledali.

AZOR: Sve što ste mogli da uradite je da jedno drugo trpite.

EGLE: I ubrzo bi vam dozlogrdilo da se gledate kad nemate jedno drugom ništa lepo da pokažete. Evo, ja vas volim, naprimer, ali kad vas nema ne nedostajete mi. Zašto? Jer me ne očaravate, dok mi jedno drugo očaravamo, Azor i ja. On, on je tako lep, a ja, ja sam tako divna, tako prekrasna, da padamo u zanos posmatrajući jedno drugo.

AZOR (hvata Egle za ruku): Sama njena ruka, pogledajte samu tu ruku, ja patim ako je ne držim, a i kad je držim. Umirem ako je ne ljubim, a kad je ljubim, opet umirem.

10

EGLE: Muškarac ima pravo, sve što vam je rekao, ja to isto osećam. Evo gde smo sad:Vi koji govorite o našem uživanju, vi ne znate kakvo je ono. Ne znamo čak ni mi koji ga osećamo, jer je beskrajno.

MESRU: Mi vam predlažemo sa se razdvojite samo po dva tri sata na dan.

EGLE: Ni na trenutak.

MESRU: Šteta.

EGLE: Gnjavite me, Mesru, kao da ćemo poružneti od toga što se stalno gledamo. Zar ćemo prestati da budemo očaravajući?

KARIS: Ne, ali prestaćete da osećate.

EGLE: Eh, šta će nas sprečiti da to osećamo, kad smo već takvi kakvi smo?

AZOR: Egle će uvek biti Egle.

EGLE: Azor će uvek biti Azor.

KARIS: Slažem se, ali otkud znamo šta može da se dogodi?

MESRU: Zamislimo da ja naprimer postanem tako ljubak kao Azor, a Karis lepa kao Egle.

EGLE: A šta se to nas tiče?

KARIS: Mogli biste tada, zasićeni od silnog viđanja, da padnete u iskušenje da ostavite jedno drugo, kako biste zavoleli nas.

EGLE: Kakvo iskušenje? Da li ostavljamo ono što volimo? To nema nikakvog smisla. Jeste li vi normalni? Azor i ja se volimo, to je zapečaćeno, a vi se prolepšajte kolko vam je drago, šta nas briga. To će biti vaša stvar, jer je naša već rešena.

AZOR: Nikad ništa oni neće razumeti. Trebalo bi da su mi da bi shvatili.

MESRU: Kako vam drago.

11

AZOR: Moja ljubav je moj život.

EGLE: Jeste čuli šta kaže, život? Kako da me onda ostavi? Mora da živi, moram i ja.

AZOR: Da, živote moj. Kako je uopšte moguće da neko bude tako lep, da ima tako lepe oči, tako lepa usta i sve tako lepo?

EGLE: Što volim kad me obožava.

MESRU: Istina je da vas obožava.

AZOR: Dobro rečeno, obožavam je. Mesru me razume, ja vas obožavam.

EGLE (uzdahne): Obožavajte, ali mi dajte da dišem, ah!

KARIS: Kakva nežnost! I sama sam očarana! Ali postoji samo jedan način da se ljubav sačuva, a taj je da nam verujete. Budete li dovoljno mudri da nas poslušate, evo, Egle, dajte ovo Azoru, to će mu pomoći da izdrži vašu odsutnost.

EGLE (uzme portret koji joj daje Karis): Kako sad to, pa ovo prepoznajem, to sam opet ja i to bolja nego u vodi koja se kotrlja, to je sva moja lepota, to sam ja, kakvo je zadovoljstvo svuda sebe pronaći! Pogledajte, Azor, gledajte moje obline.

AZOR: Ah, ovo je Egle, (ljubi portret) ,moja draga žensko!

KARIS: Žena.

AZOR: Žena. To je ona, samo je uživo još lepša.

MESRU: Bolje išta nego ništa.

AZOR: Da, ali kad ga gledam, želim je još više..(ponovo ga poljubi)

EGLE:Ima jedan problem kad ljubi moj portret: kopija mi sve uzme.

AZOR (ljubi njenu ruku): Otklonimo problem.

12

EGLE: Ah, to mi se više sviđa!

MESRU: Hoćeš muškarca ili portret?

EGLE: Hoću oba.

MESRU: Odluči.

KARIS: Molim te. Odluči.

EGLE: U tom slučaju, dajte mi moj portret, Azorov je u mojim mislima, pa ako mi date moj, imaću ih oba.

KARIS: Drugačije ćete ga dobiti. Ovo se zove ogledalo. Zbogom, vratićemo se kasnije, ali, molim vas, razmislite o kratkotrajnom razdvajanju.

SEDMA SCENA(7)(Azor, Egle)

AZOR (gleda se): Ah, izgleda da sam ovo ja, ovo je moje lice koji mi je potok pokazivao.

EGLE (smeje se): Šta ja to vidim! Varate se, ovo je moje lice, dragi muškarče. Ovo sam ja više nego ikad! Ovo je zaista vaša Egle, prava pravcata, evo, pogledajte.

AZOR(smeje se): Da,stvarno ste vi, ali čekajte, pa ovo smo nas dvoje, pola vi, pola ja. Draže bi mi bilo da ste cela vi, jer sam sebe sprečavam da vas sasvim vidim.

EGLE: A meni je baš milo da vidim i deo vas, ništa vi ne kvarite. Budite mirni.

AZOR: Dodirnuće nam se lica, evo, dodirnula su se.Ah, kakva je to sreća za moje lice, kakav zanos!

EGLE: Tako vas osećam, veoma ste ukusni.

13

AZOR: Kad bi se naše usne približile...(poljubi je)

EGLE (okrećući se): Uznemirili ste nas, sad vidim samo sebe.Ogledalo je stvarno pronalazak dostojan ljubavi!

AZOR (uzme ogledalo): Ah, portret je takođe jedna izvanredna stvar! (poljubi ga)

EGLE: Karis i Mesru su ipak dobri ljudi.

AZOR: Samo nam dobro žele. Baš sam hteo da vam kažem nešto o tom savetu koji su nam dali.

EGLE: Mislite na predlog da se rastanemo, zar ne? I ja sam sanjarila o tome.

AZOR: Da, moja Egle, od njihovog predviđanja me je malo strah. Siguran sam u sebe, ali me užasava pomisao da ću vam postati dosadan.

EGLE: Pazite da vam ne dosadi da me obožavate. Jer uistinu, ma koliko da sam lepa, plaši me vaš strah.

AZOR: Kako je to zapanjujuće, ne treba vi da strepite...o čemu to sanjate?

EGLE: Ah, pa dobro, dobro, ako sve dobro proučimo, odluka se može doneti: Zadajmo sebi bol, rastanimo se na dva sata. Milije mi je vaše srce i obožavanje od vašeg prisustva koje mi je takođe milo.

AZOR: Kako? Zar da se rastanemo?

EGLE: Ako me držite za reč, ja ću se predomisliti.

AZOR: Ali nemam hrabrosti!

EGLE: Još gore, evo i moja hrabrost jenjava!

AZOR (plače): Zbogom, Egle, kad je dotle došlo.

EGLE: Vi plačete? Onda ostanite, možda u tome nema nikakve opasnosti.

AZOR: Ali ako je ima?

14

EGLE: Onda idite.

AZOR: Bežim.

OSMA SCENA(8)(Egle, sama)

EGLE: Ah, nema ga više. Sama sam. Ne čujem više njegov glas. Ostalo mi je samo ogledalo. (gleda se) Pogrešila sam što sam oterala mog muškarca. Karis i Mesru, ne znate o čemu govorite. Da sam bolje pogledala ne bih pustila Azora da ode. Da bi se neprekidno volelo ovo što vidim, nije bilo potrebno da ode....Sešću kod potoka, to je još jedno ogledalo.

DEVETA SCENA(9)(Egle, Adin)

EGLE: Šta to vidim! Još jedna osoba!

ADIN (ugleda Egle): Ha,ha, kakva je sad ovo nova stvar?

EGLE (primakne se): Ne divi mi se. Ovo nije još jedan Azor. (pogleda se u ogledalo) To je još manje nego jedna Egle...mada se izgleda poredi sa mnom.

ADIN: Ne znam šta da mislim o toj pojavi tamo, šta joj nedostaje, nekako je otužna. EGLE: Pripada jednoj nimalo poznatoj vrsti.

ADIN: Da li zna da govori?...Jeste vi osoba?

EGLE: Naravno da jesam, i te kakva osoba.

ADIN: Pa dobro, zar nemate ništa da mi kažete?

15

EGLE: Nemam, mene obično preteknu i meni se obraćaju.

ADIN: Zar niste očarani mnome?

EGLE: Vama? Ali ja sam ta koja druge očarava.

ADIN: Nije valjda! Zar vam nije prijatno što me vidite?

EGLE: Avaj, ni prijatno ni neprijatno, šta me se tiče.

ADIN: Baš neobično! Vi me primetite, ja se prikažem i vi ne osećate ništa? Zato što gledate na drugu stranu. Osmotrite me pažljivije. I? Kako vam se činim?

EGLE: Ma šta ste vi? Kako to da se radi o vama? Ja sam to koju vide i kojoj govore šta misle! A vi hoćete da ja vas posmatram iako sam lično u to vreme ja prisutna.Tako se to radi.

ADIN: Svakako. Ona koja je najlepša ima da čeka da je primete i da joj se dive.

EGLE: Pa divite mi se onda!

ADIN: Zar me niste čuli? Kažem vam da najlepša treba da sačeka.

EGLE: Rečeno vam je da čeka.

ADIN: Ali, ako nisam ja, gde je ta druga? Meni se svakako dive sve tri osobe koje žive na svetu.

EGLE: Tri osobe? Ne znam te vaše osobe, ali znam da postoje tri koje ja ushićujem i koje me smatraju divnom.

ADIN: A ja znam da sam toliko lepa, toliko lepa, da samu sebe očaram kad god se vidim; tako se to radi.

EGLE: Šta mi napričaste? Baš ja koja vam se obraćam , kad god se ugledam ne mogu sebi da se ne zadivim.

16

ADIN: Zadivite se! Istina je da možete da prođete, čak ste i ljupki priznajem. Ali ja nisam kao vi.

EGLE (za sebe): Sa tim priznanjem bih joj razbila glavu.

ADIN: Ali to što verujete da možete sa mnom da se raspravljate, to je smešno, dovoljno je samo da me pogledate.

EGLE: Gledam vas i sad vidim, da čak niste ni dovoljno ružni.

ADIN: Dobro, to vam je od zavisti koja vas sprečava da vidite koliko sam lepa.

EGLE: Ima jedna stvar koja me sprečava.

ADIN: Koja?

EGLE: Vaše lice.

ADIN: Moje lice! Ah! Ono me ne brine, jer sam ga videla. Idite pitajte vodu koja se kotrlja, ili Mesrina koji me obožava.

EGLE: Voda u potoku vam se ruga jer će vam pokazati da nema ništa lepše od mene. Meni je već rekla. Ne znam šta je to Mesrin, ali vas to ne bi ni pogledalo da je mene videlo. Ja imam jednog Azora koji vredi više od tog vašeg, jednog Azora koga volim, koji je skoro isto tako divan kao ja i koji kaže da sam ja njegov život. Vi, vi niste ničiji život.Vi. Sva ogledala sveta će da presude da je istina sve što Azor i potok tvrde, ima li od toga jačih dokaza?

ADIN (smejući se): Ogledala!? Znači i vi imate ogledala? Čemu vam ona služe? Da se ogledate? Ha,ha,ha.

EGLE: Ha,ha,ha, zar mislite da mi se neće dopasti!

ADIN: Evo vam jedno bolje, držite, da se bolje upoznate i da zaćutite.

EGLE (podrugljivo): Bacite oči na ovo. To će vas naučiti vašoj osrednjosti i skromnosti koju treba da imate preda mnom.

17

ADIN: Gubite se odavde! Kad već ne uživate da me gledate, niste ni za šta i neću s vama da razgovaram.(okrenu se jedan od druge)

EGLE: Što se mene tiče vi niste ovde.

ADIN (za sebe): Kakva budala!

EGLE (za sebe): Kakva čudakinja!

EGLE i ADIN: Odakle li se stvorila? Iz kog sveta?

DESETA SCENA(10)(Karis, Adin, Egle)

KARIS: Šta to radite vas dve? Zašto ste se vas dve okrenule jedna od druge i ne razgovarate?

ADIN (smejući se):Eto, srela sam jedno novo lice koje moja lepota dovodi do očajanja.

EGLE: Šta biste vi rekli o ovoj bezbojnoj pojavi, o ovoj smešnoj nazovi osobi koja hoće da me zbuni, koja me zapitkuje šta osećam dok je gledam, koja traži da se divim što je vidim, koja mi kaže: “Ah, osmotrite me,ah, kako vam izgledam? “ i koja hoće da je isto tako lepa kao ja!

ADIN: Nisam tako rekla, nego lepša, kao što se vidi u ogledalu.

EGLE (pokaže svoje): Nek se pogleda u ovom ako sme.Čikam je da baci oči na moje ogledalo koje je istinito.

KARIS: Polako, ne ljutite se, bolje iskoristite slučaj koji je učinio da se upoznate, udružite se, pridodajte vašem susretu prijatnost i začinite ga milinom jer ste obožavane. Egle voli divni Azor i Adinu voli divni Mesrin i hajde, zato se pomirite. Tako se to radi.

EGLE: Samo nek se odrekne tog buncanja o lepoti jer me to ljuti.

18

ADIN: Evo, znam kako ću: preoteću joj tog Azora do koga mi nije stalo, samo da bi bilo mira.

EGLE (ljuta): Dobro. Gde je taj njen imbecilni Mesrin? Daću mu se, samo ako ga sretnem. Samo da bi bilo mira. Zbogom, povući ću se.

ADIN: Moje divote je uništavaju.

EGLE (okrene se): Ah, kako se beči!

JEDANAESTA SCENA(11)(Karis, Adin)

KARISA: Pustite je.

ADIN: Naravno, u pravu ste, stvarno je žalim.

KARIS: Hajdemo odavde; vreme je za čas muzike.

ADIN: Ali ja mrzim muziku.

KARIS: Ako gnjavite, neću vam ga održati.

ADIN: Stići ću vas, nego ugledala sam Mesrina, moram samo nešto da mu kažem.

KARIS: Pa molim te, tek što ste se rastali od njega.

ADIN: Samo da mu dobacim nešto u prolazu.

DVANAESTA SCENA(12)(Karis Adin, Mesrin)

ADIN (vikne): Mesrin!

MESRIN (dotrči): Šta? To ste vi, to se moja Adin meni vratila! Vidi kako se radujem! Kako sam goreo od nestrpljenja!

19

ADIN: Odložite radovanje, nisam se vratila, nego dolazim. Slučajno.

MESRIN: Dakle slučaj je učinio da se sretnemo!

ADIN: Ma čujte, čujte šta mi se desilo!

KARIS: Skratite, imam posla.

ADIN: Skratila. (Mesrinu) Ja sam lepa, zar ne?

MESRIN: Lepa? Da li ste lepi?

ADIN: On se ne koleba; kaže šta vidi.

MESRIN: Da li ste božanstveni? Pa vi ste sama lepota!

ADIN: Ma da, nesumnjivo, ali ipak i vi i Karis i ja se varamo: jer sam ja ružna.

MESRIN: Moja Adin?

ADIN: Da, ona lično.Kad sam vas malopre ostavila srela sam jednu novu osobu iz nekog drugog sveta, koja umesto da bude zadivljena kad me je videla kao što ste vi bili i kao što je ona morala da bude, ona je htela obratno da ja budem zadivljena njome i kad sam odbila, optužila me je da sam ružna.

MESRIN: Sad ćete me naljutiti, ima da se naljutim!

ADIN: Tvrdila je da ćete me ostaviti kad nju ugledate.

KARIS: Zato što se naljutila.

MESRIN: Je li to stvarno neka osoba?

ADIN: Ona kaže da jeste. A tako i izgleda. Otprilike.

KARIS: Naravno da je osoba.

ADIN: Sigurno će se vratiti. Ja apsolutno zahtevam da je prezrete i kad je ugledate da se uplašite.

20

MESRIN: Mora da je užasna?

ADIN: Apsolutno. Ona se zove...čekajte..kako se zove...

KARIS: Egle.

ADIN: Da, da, to je jedna Egle. Evo kako ona izgleda: lice: namrgođeno, ljutito, mada nije kao kod Karis, ali ni belo kao moje, nego neke boje....ne zna se koje boje.

MESRIN: Neprijatne boje?

ADIN: Da,da, da... Ne, ne, ne...nego bezbojno. Oči: dva. Koja gledaju. Belo. Usta: ni mala, ni velika, koja govore. Glupo. Telo: ne kao moje, već kao Mesruovo. Pravo. Bilo bi slično našim da je lepo. Ruke: četiri, ne, dve, koje služe da idu gore-dole. Prsti: pet.

MESRIN: Pet?

ADIN: I pet. Dugi i mršavi. Čini mi se. Glas: grub i užasno kreštav. Eto, sad ćete je lako prepoznati.

MESRIN: Sad mogu da je zamislim. Prepustite mi tu stvar: treba je naprosto oterati u drugi svet pošto je budem dobro izvređao.

ADIN: I dobro ponizio.

MESRIN: I dobro joj se narugao.

ADIN: I doveo do očajanja.

MESRIN: Budite bez brige, dajte mi ruku.

ADIN: Evo, zbog vas je i imam.

(ljubi joj ruku)

KARIS: E sad ste sve rekli, pođimo.

21

ADIN: Tek kad završi sa ljubljenjem moje ruke.

KARIS: Ostavite je, Mesrin, molim vas.

ADIN: Zbogom sve što volim, neću dugo odsustvovati, mislite na moju osvetu.

MESRIN: Zbogom sva moja draži! Besan sam.

TRINAESTA SCENA(13)(Mesrin, Azor)

MESRIN: Boje ni bezbojne ni glupe, građena nekako belo, sa ustima koja pričaju pravo...gde da je nađem? (ugleda Azora) Vidim nekog, to je neka osoba slična meni, možda je to Egle? Nije, pošto nije deformisana.

AZOR: Ličite na mene,čini mi se?

MESRIN: I meni se čini.

AZOR: Vi ste jedan muškarac?

MESRIN: Kažu da jesam.

AZOR: I za mene to isto kažu.

MESRIN: Kažu vam, znači, poznajete neke osobe?

AZOR: Kako da ne, poznajem tri, dve posebne i jednu beloliku osobu.

MESRIN: I ja isto poznajem tri osobe. Dve posebne i jednu beloliku osobu.

AZOR: Nemoguće!

MESRIN: Moguće! Odakle dolazite?

AZOR: Iz sveta.

22

MESRIN: Iz mog sveta?

AZOR: Pa ne znam kad ih ima toliko.

MESRIN: Ne mari, sviđa mi se vaš izgled, dajte mi ruku, treba da se volimo.

AZOR: Naravno, vi me veselite, godi mi da vas gledam iako mi niste privlačni.

MESRIN: Ni vi meni, ne marim za vas, osim što ste izgleda dobri.

AZOR: Upravo tako i ja mislim da ste dobar drug kao što sam i ja dobar drug, baš me briga kakvo vam je lice.

MESRIN: I mene baš briga kakvo je vaše lice.Privlačno mi je da vas gledam, to mi stvara dobro raspoloženje. A da li vi jedete?

AZOR: Da, svaki dan.

MESRIN: I ja isto. Možemo zajedno da jedemo razonode radi,pa ćemo se veseliti,uskoro će tome doći vreme.Smejaćemo se i skakati od radosti, zar ne? Ja već poskakujem.

AZOR: Slažem se, biće nas dvoje, a možda i četvoro, pošto ću pozvati moju beloliku koja ima jedno lice, ah, to treba videti, vredi više od nas obojice.

MESRIN: Verujem vam, druže, jer ni vi ni ja nismo ništa u odnosu na jedno drugo lice koje poznajem i koje će biti s nama, lice koje me uznosi i koje ima tako nežne bele ruke koje prepušta mojim poljupcima.

AZOR: Ruke, druže? Nema li i moja belolika ruke tako nebeske koje milujem koliko god hoću? Baš na njih čekam.

MESRIN: Tim bolje, jer ja samo što sam ostavio moje ruke, a sad moram i vas da napustim na kratko zbog jednog poslića. Ostanite ovde dok se ne vratim sa mojom Adin, pa ćemo zbog ponovnog srećnog susreta skakati od radosti. (obojica skoče i smeju se) Ha, ha,ha.

ČETRNAESTA SCENA(14)

23

(Azor, Mesrin, Egle)

EGLE(prilazeći): Šta se tu tako prijatno dešava?

MESRIN: Ah, kakva lepa stvar nas prisluškuje.

AZOR: To je moja belolika, to je Egle.

MESRIN (za sebe): Egle, zar je to ta deformisana?

AZOR: Ah, kako sam srećan!

EGLE (prilazeći): To je dakle neka nova osoba koja se iznenada pojavila?

AZOR: To je novi drug koga sam stekao, zove se muškarac i dolazi iz obližnjeg sveta.

MESRIN: Ah, koliko zadovoljstva ovaj svet ovde izaziva!

EGLE: Ima li ga više nego u tom vašem svetu?

MESRIN: Oh, kako da ne.

EGLE: Onda, vi muškarče, ostanite u ovom našem svetu.

AZOR: Već smo se to dogovorili, pošto je on veoma dobar i veseo. Ja ga volim, ne kao što volim svoju čarobnu Egle koju obožavam, dok za njim uopšte ne čeznem, nego mi treba njegovo društvo da bih mu govorio o vama,o vašim ustima, očima, rukama, za kojima sam žudeo. (ljubi joj ruku)

MESRIN (uzme joj drugu ruku): Ja ću da uzmem drugu ruku. (ljubi joj drugu ruku, ona se smeje, ali ništa ne kaže)

AZOR (uzme ruku od Mesrina): A, polako, nije ovo vaša belolika, nego moja i moje su dve njene ruke, to nije za vas.

EGLE: Nema u tome ništa loše, apropo, idite sad odavde, Azor,

AZOR: Kako sad da odem?

24

EGLE: Dobro, znate da je razdvajanje neophodno, naše nije potrajalo dovoljno dugo.

AZOR: Pa prošlo je ne znam koliko sati od kad smo se videli.

EGLE: Varate se, nije toliko prošlo, kažem vam, znam da računam i držaću se svoje odluke.

AZOR: Ali ostaćete sami.

EGLE: Pa šta, onda ću se time zadovoljiti.

MESRIN: Ne žalostite je, druže.

AZOR: Je l’ se vi to meni rugate?

EGLE: Zašto mi protivrečite? Zar vam nisu rekli da nema ničeg opasnijeg od toga da se stalno viđamo?

AZOR: Možda to nije istina.

EGLE: A nije ni laž.(pojavljuje se Karis u daljini i prisluškuje)

AZOR: U tom slučaju odlazim da bih vam učinio, ali ću se brzo vratiti. Hajdemo u šetnju, druže..

MESRIN: Da, ali...

EGLE (smeje se): Šta?

AZOR: I ti imaš taj poslić.

MESRIN: Šta?

AZOR: Poslić. Pa ćeš mi pomoći da mi brže prođe vreme.

MESRIN: Već sam se našetao.

25

EGLE: Mora sad da se odmori.

MESRIN: A pomoći ću i lepoj ženi da joj ne bude dosadno.

EGLE:Da,da, pomoći će.

AZOR: Zar nisi rekla da hoćeš da budeš sama?

MESRIN: To si rekla?

AZOR: Zar nisi rekla da je razdvajanje neophodno?

EGLE: Kad sam rekla?

AZOR: Kad si rekla apropo!

EGLE: Kad sam rekla apropo?

AZOR: Rekla si!

EGLE: Ne sećam se da sam rekla.

AZOR: Ja bih je inače mnogo bolje razdosadio nego vi. Hajdemo.

EGLE (za sebe, sa prezirom): Hajdemo.

PETNAESTA SCENA(15)(Karis, Egle)

KARIS(priđe i posmatre egle koja sanjari): O čemu sanjarite?

EGLE: Sanjarim o tome kako sam neraspoložena.

KARIS:Nešto vas je rastužilo?

EGLE: Nisam tužna, nego imam pometnje duha.

KARIS: Zbog čega?

26

EGLE: Pa učili ste me da se s ljubavlju nikad ne zna

KARIS: Aha, pa?

EGLE: Pa eto, ne znam šta mi se dešava.

KARIS: Šta vam je?

EGLE: Čini mi se da se ljutim na sebe,ljutim se na Azora, stvarno ne znam šta mi je.

KARIS: Zašto se ljutite na sebe?

EGLE: Zato što mi je bilo suđeno da zauvek volim Azora, strah me je da mi to neće uspeti.

KARIS: Zar bi tako nešto bilo moguće?

EGLE:Da, ljuta sam na Azora jer je njegovo ponašanje to izazvalo.

KARIS: Tražite svađu?

EGLE: Ako nastavite tako da mi govorite i na vas ću se naljutiti.

KARIS: Baš ste neraspoloženi.Ali šta vam je Azor uradio?

EGLE: Šta mi je uradio? Pa sporazumno smo se razdvojili: ali on ode, pa se odmah vrati, hoće stalno da je tu. Na kraju će mu se desiti ono što ste predskazali.

KARIS: Šta? Da ćete prestati da ga volite?

EGLE: Naravno. Ako od preteranog viđenja iščezne zadovoljstvo kad se vidimo, je l’ sam ja kriva?

KARIS: Tvrdili ste da je to nemoguće.

EGLE: Ne maltretirajte me, šta sam ja o tome znala? Rekla sam to... iz neznanja.

27

KARIS: Egle ,nemoguće je da ćete mu zameriti što želi da bude sa vama, pa tek ste se upoznali. EGLE: Tek smo se upoznali? Već smo tri puta razgovarali, a dugi razgovori su očigledno škodljivi za ljubav.

KARIS: Opet mi ne govorite u čemu je njegova krivica?

EGLE: Ne jedna, dve, tri, ni ne znam koliko: Prvo mi je protivrečio. Ako moje ruke pripadaju meni, nema šta on da zabranjuje da budu ljubljene.

KARIS: A ko je još hteo da vam ljubi ih?

EGLE: Jedan drug, njegov novootkriveni drug koji se zove muškarac.Ali kakav muškarac.

KARIS: Je li i on...?

EGLE: Ah, da,čaroban je, nežniji od Azora, jer je predlagao da mi pravi društvo. A ovaj bandoglavi Azor nije mu dao ni moju ruku, ni moje društvo, svađao se i naglo ga je odveo, a da nije pitao šta ja želim. Ah, zar nisam ja svoja gospodarica? Zar on nema poverenja u mene? Znači da se on boji da će postati predmet voljenja?

KARIS: Ne, nego se boji da vam se njegov drug ne svidi više.

EGLE: Pa šta onda? Neka me zavoli više, jer se meni sviđa da me vole, ne samo jedan drug, objavljujem, čak i da ih je sto,volela bi da me svi vole jer je to moje zadovoljstvo. On hoće da moja lepota bude samo za njega, a ja želim da bude za sve svetove.

KARIS: Stani, slušaj. Nije tebi Azor ništa uradio, nego se tebi više sviđa njegov drug.

EGLE: Mislite? Možda ste u pravu.

KARIS: Pa zar ne crvenite zbog svoje prevrtljivosti?

EGLE: Možda malo, stvarno mi je neprijatno zbog te nezgode.Ali ne znam koliko mi je neprijatno, još mi je malo znanje u toj stvari.

28

KARIS: Ali obećavali ste da ćete ga voleti zauvek.

EGLE: Čekajte, kad sam to obećavala samo je on postojao, tako da je trebalo da bude sam, nisam računala na njegovog druga.

KARIS: Ti vam razlozi nisu naročiti, priznajte.

EGLE: Istina je da ne držim baš do njih, mada je jedan razlog odličan: njegov drug je bolji od Azora. Tačka.

KARIS: Nemojte da mi prodajete krastavce, nije on bolji, nego je svežiji.

EGLE: Ali to je izvanredna prednost, zar nije bolje biti svež? Zar nije bolje biti drugi i nov? Pa to je baš boljije bolje, to su savršenstva kojih je Azor lišen.

KARIS: Dodaj i to da će te taj veži zavoleti.

EGLE: Tačno, zavoleće me, nadam se i to mu je još jedna vrlina.

KARIS: Kao da vas Azor ne voli?

EGLE: Ne, nego me on već voli.

KARIS: Kakvi čudni razlozi za promenu? Kladila bih se da niste njome prezadovoljni.

EGLE: Nisam ni sa čim prezadovoljna. S jedne strane, ta promena mi zadaje bol, a s druge mi donosi sreću, ne mogu ni jedno ni drugo da sprečim.Jedno drugo rađa i čemu sad da se priklonim? Jednom ili drugom? Da li treba da izazovem bol ili da izazovem uživanje, izazivam vas da mi kažete?

KARIS: Pitajmo vaše dobro srce. Osećate? Ono osuđuje vašu nedoslednost.

EGLE: Ne slušajte ga!. Moje srce osuđuje, moje srce odobrava, kaže da, kaže ne. Ima dva lica. Ne preostaje mi ništa drugo nego da izaberem ono koje mi više prija.

29

KARIS: Prestanite da se dvoumite. Idemo.

EGLE (vidi Mesrina): Prekasno.

KARIS: Onda se suočite. Samo hrabro.

ŠESNAESTA SCENA(16)(Mesrin, Egle, Karis, Mesru)

MESRU (izdaleka, pokušavajući da zadrži Mesrina koji mu se izmiče): Upomoć, otima mi se, upomoć, hoće da bude neveran, upomoć, sprečite ga da priđe.

KARIS (Mesrinu): Ne približavajte se.

MESRIN: Zašto?

KARIS: Zabranjujem vam.Valjda Mesru i ja imamo nekog autoriteta nad vama, mi smo vaši učitelji.

MESRIN: Učitelji? Šta to znači učitelji?

KARIS: Dobro, onda vam ne naređujem nego vas molim, a i lepa Egle pridružuje svoje molitve mojim.

EGLE: Molitve? Ja? Ja ne pridružujem ništa.

KARIS (samoj Egle): )(Povucimo se) Da li ste sigurni da vas on voli?

EGLE: Ja se nadam najboljem, treba ga samo pitati. Lepi prijatelju, šta želite?

MESRIN: Da vas viđam, da vas posmatram, da vam se divim, da vas zovem: dušo moja.

EGLE: Vidite? Zove me dušo moja! Volite li me?

30

MESRIN: Kao mahnit.

EGLE: Šta sam rekla.

MESRIN: Da li vi mene volite?

EGLE: Volela bih da se oslobodim toga što Azor računa na mene.

MESRU: Mesrin, ugledaj se na Egle, ne budi nipošto neveran.

EGLE: Mesrin, muškarac se zove Mesrin!

MESRIN: E,da.

EGLE: Adinin dragi?

MESRIN: Taj sam bio, njemu više ne treba njen portret.

EGLE (uzme ga): Potret Adinin i Adinin dragi! Ima još i tu zaslugu da je Adinin dragi! Karis, to su takve vrline kojima više ne mogu da odolim. Mesrin, dođite da vas volim!

MESRIN: Ah, meni pripadaju sad ove divne ruke!

EGLE: Stekla sam neuporedivog muškarca!

MESRU: Čekaj, zašto napuštate Adin? Čekaj, imate li nešto da joj zamerite?

MESRIN: Nemam, ali ovo lepo lice zahteva da je ostavim.

EGLE: Zato što ima oči, eto zašto.

MESRIN: Oh, jesam, neveran sam, ali ne znam šta bih drugo.

EGLE: Da,da, ja te sažaljevam, hajde da se sažaljevamo.

KARIS: Ona i Azor će pasti u očajanje.

MESRIN: Baš me briga.

31

EGLE: Nema leka za to.

KARIS: Ali ja imam lek: nek se liše patnje uzajamnom nežnošću.

MESRU: Nežnošću.

MESRIN: Onda smo i to rešili.

EGLE: A ne! Hoću da Azor žali za mnom, moja lepota to zaslužuje. A nije loše ni Adin da malo uzdiše da vidi gde joj je mesto.

SEDMNAESTA SCENA(17)(Mesrin, Egle, Mesru, Karis, Azor)

MESRU: Evo ga Azor.

MESRIN: Neprijatno mi je od mog druga, on će se sad strašno začuditi.

KARIS: Prema njegovom izgledu reklo bi se da naslućuje da mu činite nažao.

EGLE: Da, tužan je, a ima i zašto.(Azor priđe stideći se) Jeste li dovoljno slomljeni Azor?

AZOR: Jesam, Egle.

EGLE: Mnogo?

AZOR: Naravno.

EGLE: E, pa vidi se. A kako ste znali da volim Mesrina?

AZOR (začuđeno): Kako sam znao?

MESRIN: Jeste druže.

AZOR: Znači Egle voli vas...

MESRIN: Voli.

32

AZOR:...i nije joj više stalo do mene?

MESRIN: Nije.

EGLE: Tako je.

AZOR (veselo): Odlično, samo nastavite, ni ja više ne marim za vas. Sačekajte,odmah se vraćam.

EGLE: Stanite, šta to govorite? Ne volite me više? Šta sad to znači?

AZOR (odlazeći): Saznaćete uskoro sve.

OSAMNAESTA SCENA(18)(Mesru, Egle, Karis, Mesrin)

MESRIN: Je l’ vi to njega zaustavljate, šta to znači?

EGLE: Pustite me na miru.

MESRIN: Šta imate s njim kad volite mene?

EGLE: Još više ću vas voleti, ako ga povratim.Ne želim ništa da izgubim.

KARIS i MESRU (smejući se): Eh, eh, eh!

EGLE: Našli ste razlog za smeh.

DEVETNAESTA SCENA(19)(Egle, Mesrin, Karis, Mesru, Azor, Adin)

ADIN (kroz smeh): Gle’, Egle! Kad budete hteli da vidite sebe gledajte,imam vaš portret. Poklonili su mi ga.

EGLE (baci joj njen): Evo, vraćam vam vaš, ne zaslužuje da ga čuvam.

ADIN: Kako? Moj portret, Mesrin? Odkud njoj?

MESRIN: Ja sam joj ga poklonio.

33

EGLE: Azor, treba da porazgovaramo.

MESRIN: S njim? A ja?

ADIN: Pređite ovamo, Mesrine, šta ćete tamo.Čini mi se da buncate.

DVADESETA SCENA(20)(Knez, Ermijan, Mesru, Karis, Egle, Azor, Mesrin, Adin, Dina, Meslis)

ERMIJAN : Dosta! Gospodaru, ovo je nepodnošljivo. Ta Adin i Egle su nesnosne. Ne mogu više to da gledam. Nek se sruči zla kob na ovaj užas pola mog.

EGLE: Kakvi su sad sve ove spodobe reže. Odlazim.

KARIS: Stanite, ništa se ne bojte.

KNEZ: Novi dolaze, nemojte da ih uplašite. Oslušnimo njihove duše.

MESLIS: Ah,Dina , koliko osoba!

DINA: Da, ali šta ćemo s njima? Čemu one služe?

MESLIS: Ne znam, ni jedna sigurno ne liči na vas. Ah, to ste vi Karis i Mesru. Jesu li ovo sve muškarci ili žene?

KARIS: Koliko žena,toliko i muškaraca, ovo su jedni, a ono drugi.

KNEZ: Evo, Meslis, gledajte, pa ako među ovim ženama ima neka koja vam se više sviđa od Dine, mi ćemo vam je dati.

EGLE: Ja bih da me on voli.

MESLIS: Ne biste, pošto vas ne mogu voleti.

KARIS: Izaberite drugu.

34

MESLIS: Ja vam zahvaljujem, nije da mi se ne sviđaju, ali mi nije stalo do njih, jer je samo jedna Dina na svetu.

DINA (stavljajući njegovu ruku u svoju): To je dobro rečeno!

KARIS: I vi, Dina, pregledajte.

DINA (uhvativši ga pod ruku): Sve smo videli, hajdemo.

ERMIJAN: Kakvo plemenito dete. Ja preuzimam brigu o njenoj sudbini i nasledstvu.

KNEZ: A ja o Meslisovoj.

DINA: A nama je dovoljno nasleđe da imamo jedno drugom.

KNEZ: Nećemo vas razdvajati. Odvojite ih, Karis, a ostale rasporedite prema mom naređenju.(Ermijani). Sve mane i sve vrline su pravedno raspoređene. Naša dva pola nemaju šta da zamere jedan drugom, gospodarice.

ERMIJAN: Ah, molim vas, gospodaru, ustanovite bar neku razliku: Vaš pol je zastrašujuće perfidan, jer se menja bez povoda, a da pritom i ne traži izgovor.

KNEZ: Da.Priznajem da je vaš pol pristojniji, jer je mnogo više licemeran, više se poigrava pred svojom savešću, nego naš.

ERMIJAN: Verujte mi, nije ni vreme ni mesto da se zbijaju šale sa tako delikatnom raspravom. Pođimo. Vreme je za gozbu.

kraj

35