ra~unarstvo i informatikasnezaljuba.weebly.com/uploads/1/6/6/6/16665706/informatickiazbucnik.pdf ·...

Informati~ki azbu~nik Zamurovi} mr Sneàna, Zamurovi} Qubomir

Ra~unarstvo i informatika

Informacija

Ra~unarstvo i informatika su dve nau~ne oblasti potpuno razli~ite, posmatrano sa aspekta wihovog nastanka i daqeg toka razvoja, ali opet, danas povezane u tolikoj meri, da je gotovo nemogu}e uo~iti jasnu granicu koja ih razdvaja. Kada se pristupa prou~avawu bilo koje oblasti nauke, potrebno je najpre definisati pojmove koji su bazi~ni za tu oblast, pojasniti ih u {to ve}oj meri, i na taj na~in olak{ati daqe razumevawe izloène materije. U osnovne pojmove ra~unarstva i informatike ubrajamo podatak, informaciju i sli~no.

Podatak se moè predstaviti kao poruka kojoj je data odre|ena forma (tekst, video zapis, slika, tonski zapis) i koju je mogu}e daqe obra|ivati i koristiti na razli~ite na~ine. Podatke moèmo posmatrati kao sirovine ~ijom obradom nastaju informacije. Me|utim, rezultat obrade podatka nije uvek informacija.

Va`no je ukazati na razliku izme|u pojmova podatak i informacija. Svaki podatak nije informacija, dok je svaka informacija podatak. Podatak je sve ono {to je na bilo koji na~in sa~uvano (memorisano), iskori{}eno ali i neiskori{}eno, moè imati obele`je novine, ali i biti poznato duì vremenski period. Informacija je samo onaj podatak koji je iskori{ten od strane primaoca, na taj na~in da je unapredio wegovo znawe i nau~io ga ne~em novom.

Postoji vi{e definicija informacije. Nekoliko interesantnih navedeno je u delu Dr Du{ana Simi}a “Osnovi kibernetike” :

1. Informacija je novo znawe o nekom doga|aju (~iwenica ili odluka) koje se saop{tava primaocu da bi se prouzrokovala ciqu usmerena reakcija.

2. Informacijom nazivamo sadràj onoga {to razmewujemo sa spoqnim svetom dok mu se prilago|avamo i dok uti~emo na wega – prilago|avaju}i ga na{im potrebama.

3. Pod informacijom se podrazumeva samo ono novo znawe za primaoca koje uti~e na wega da promeni pona{awe, stav ili da re{i problem.

Ukoliko prou~avamo odre|eni predmet ili pojavu, bi}e nam jasniji sa pove}awem koli~ine informacija koje posedujemo o wima. Kada se informacija posmatra na taj na~in tada je ona sredstvo kojim se pove}ava odre|enost, odnosno umawuje neodre|enost. Na toj osnovi zasnovana je definicija informacije koju daju tvorac kibernetike (nauka o upravqawu) N. Wiener i tvorac teorije informacije (kvantitativno prou~avawe informacije i komunikacije) C. Shannon :

“ Informacija je ne{to {to ukida ili smawuje neodre|enost”.

Prilikom prou~avawa informacije, ovoj problematici moè se pristupiti sa tri osnovna aspekta : sintakti~kog, semanti~kog i pragmati~kog.

1


Sintakti~ki – naziv poti~e od re~i sintaksa, {to se u gramatici defini{e kao nauka o gramati~koj ispravnosti jezi~kih konstrukcija. U ovom zna~ewu podrazumeva prou~avawe informacija sa stanovi{ta tehnike i tehnologije, kako bi se obezbedilo pouzdano preno{ewe informacije. Nije zna~ajan sadràj poruke koliko izbor komunikacionog medija.

Semanti~ki – semantika obuhvata zna~ewa jezi~kih konstrukcija, sa ovog aspekta predstavqa prou~avawe informacije sa stanovi{ta pravilnog tuma~ewa sadràja i smisla informacije.

Pragmati~ki podrazumeva prou~avawe informacije sa stanovi{ta wene upotrebqivosti prilikom re{avawa odre|enog problema.

Teorija informacija nam omogu}ava kvantitativno prou~avawe problema merewa koli~ine informacija koju sadrì neka poruka. Vi{e o osnovnim elementima koje prou~ava ova nauka, korisnik moè prona}i u posledwem poglavqu ove kwige.

Viner u delu “Kibernetika” daje definiciju jedinice koli~ine informacije :

“Jedinica koli~ine informacije je ona koli~ina informacije koja se prenosi kao jedna odluka dve jednakoverovatne alternative.”

Jedinica za merewe koli~ine informacija je bit. Jedan bit je dobijen odgovor na pitawe na koje je mogu}e dati dva podjednako verovatna odgovora (da ili ne, ukqu~eno ili iskqu~eno).

Da bi do{lo do prakti~ne primene informacije potrebno je prikazati je pomo}u komponenata realnog sveta, kao {to su to : brojevi, slova, slike i sli~no. Zapis informacije ~esto se naziva i kodirawe informacije.

Informatika

Dr Milenko M. Nikoli} u delu “Osnovi informatike” daje definiciju :

“ Informatika je delatnost koja se bavi fenomenom informacije, informacionim sistemima, kao i prikupqawem, prenosom, obradom, ~uvawem i kori{}ewem informacije, pre svega pomo}u automata.”

Definicija Me|unarodnog biroa za informatiku u Rimu glasi :“ Informatika je nau~na disciplina koja prou~ava fenomen

informacije, informacione sisteme i obradu, prenos i kori{}ewe informacija u dobrotvorne svrhe ~ove~anstva.”

Re~ informatika nastala je kao kovanica dve francuske re~i “information” i “automatique” i u prevodu zna~i automatska obrada podataka.

Ra~unar

Ve}ina nau~nika se slaè da postoje dve vrste qudskog delovawa generalno gledano, rutinsko i kreativno. Kreativno podrazumeva postojawe talenta, sposobnosti koje su iznad sposobnosti kojima raspolaè prose~na li~nost. Onaj ko se bavi kreativnim delovawem u stawu je da stvori originalno umetni~ko delo, izna|e re{ewa problema koji se prose~nim qudima ~ine nere{ivim i sli~no. ]amil [abanovi} u svom delu “Informatika” kaè : “ Rutinski rad je aktivnost koja se sastoji od odre|

2


enog broja stalnih, jasno definisanih radwi koje se izvode po unapred utvr|enom redosledu.” Ovakvi poslovi ne zahtevaju neku posebnu nadarenost, popuwavawe formulara, izra~unavawe jednostavnih aritmeti~kih operacija i sl.

Informati~ke tehnologije, odnosno ra~unar, kao polazno sredstvo imaju za zadatak preuzimawe od qudi svih poslova koji spadaju u rutinske, kako bi vreme nameweno kreativnom delovawu bilo {to ve}e i omogu}ilo daqi napredak ~ove~anstva. Dakle, svaki posao koji se moè obaviti uz pomo} ra~unara ostavi}e vi{e prostora qudima za nau~no istraìva~ki rad i stvarawe novih informati~kih tehnologija.

Re~ ra~unar poti~e od re~i ra~unati, {to je u prvobitnom slu~aju ispravno oslikavalo funkciju koju imaju ra~unari, me|utim mogu}nosti dana{wih ra~unara daleko su ve}e i sloènije od jednostavnog obavqawa ra~unskih operacija. U praksi ve}ina podataka je nenumeri~ke prirode, kao {to su to npr. razli~iti spiskovi.

Pojednostavquju}i pojam ra~unar moèmo u najkra}em dati definiciju, koja glasi : Ra~unar je ure|aj koji vr{i obradu podataka u razli~ite svrhe.

Ra~unarstvo je nauka o ra~unarima, ali i o svemu {to je povezano sa automatskom obradom podataka.

Informati~ke tehnologije

Termin tehnologija nastao je od gr~kih re~i teachne – ve{tina i logos – mo} mi{qewa, odnosno rasu|ivawa. Naj~e{}e definicije tehnologije vezuju taj pojam iskqu~ivo sa proizvodwom.Tehnologija je neposredni proces proizvodwe materijalnih dobara.Tehnologija - postoje}a oprema i metodi proizvodwe.Tehnologija predstavqa sistematsku primenu sre|enog znawa na prakti~ne aktivnosti - posebno proizvodwu.Bez tehnologije nema sredstava za rad kao provodnika ~ovekovog dejstva na predmet rada.Tehnologija ima osnovni zadatak da re{ava me|udejstva sredstava za rad i materijala.Tehnologija je skup znawa o fizikalnim, hemijskim i drugim postupcima obrade ili prerade sirovina, poluproizvoda i prera|evina u proizvodwi.

Tehnologija je ne{to mnogo {ire od proizvodnog procesa, ona je prisutna svuda gde se obavqa koristan rad, ma koje vrste on bio, a ima za osnovni zadatak, da radi stalno na unapre|ewu i poboq{awu rezultata i efikasnosti rada.

Sledi definicija tehnologije koju navodi Dr Velimir Sotirovi} u svom delu »Informati~ke tehnologije« , definicija glasi :

Tehnologija je jedinstvo sredstava, metoda i postupaka..

Sredstva predstavqaju fizi~ku opremu izgra|enu od odre|enih elemenata (prvenstveno elektronskih).

3


Metode predstavqaju primenu sredstava i postupaka u datom problemskom domenu, uz kori{}ewe raspoloìvih znawa o problemu.

Postupci predstavqaju formalne modele kojima je mogu}e opisati funkcionisawe elemenata, sklopova, jedinica i sistema.

Termin informacione (informati~ke) tehnologije, nastao je verovatno sedamdesetih godina pro{log veka da bi se opisalo jedinstvo savremenih tehnologija baziranih na elektronici, za operisawe informacijama.

On obuhvata celu ra~unarsku i telekomunikacionu tehnologiju, zajedno sa znatnim delovima oblasti emitovawa i ku}ne elektronike.

Kako se {irilo podru~je primene informacionih tehnologija, tako je rastao i strah od budu}e “ vladavine ma{ina ”, pa se pojavio ogroman broj onih koji su prognozirali strahovite doga|aje izazvane razvojem informacionih tehnologija, do{lo je do pojave mnogih radova na razli~ite teme : uticaj ra~unara na vid qudi, monitori koji zra~e, mobilni telefoni koji izazivaju rak, i sli~no. Odgovor na sve pri~e ovakve vrste mogla bi biti tabla koja je, po~etkom pro{log veka, stajala u ve}ini ameri~kih domova: „Ova soba je opremqena Edisonovim elektri~kim sijalicama.Nikada ne poku{avajte da ih upalite {ibicom – samo okrenite kqu~ koji se nalazi blizu vrata. Elektri~no osvetqewe nije ni na koji na~in {tetno po zdravqe, niti izaziva poreme}aje sna“.

Interesantno je spomenuti i pojam nano-tehnologije, koji je vrlo rasprostrawen u ra~unarskim krugovima. Ovaj naziv nastao je osamdesetih godina pro{log veka, i pripisuje se teoreti~aru K. Erik Dreksler-u. U po~etku je podrazumevala proces molekularne proizvodwe koji obuhvata delove ure|aja, i same ure|aje, veoma malih dimenzija 1 – 10 nm. Ovaj odnos veli~ina nazvan je nanoskopskim. Pojam je znatno pro{iren u odnosu na prvobitno zna~ewe, te se odnosi i na sve proizvode dimenzija mawih od 100 nm. Pored toga, upotreba re~i nano-tehnologija obuhvata i mikroelektri~ne mehani~ke sisteme, ure|aje kreirane tehnikom proizvodwe mikro~ipova.

Razvoj ra~unarstva

Na osnovu arheolo{kih istraìvawa stvorene su osnovne pretpostavke o kori{}ewu prvih numeri~kih pojmova, od strane ~oveka, pre deset hiqada godina. To je period kada je ~ovek po~eo sa proizvodwom ve}e koli~ine materijalnih dobara u odnosu na li~ne potrebe, pa dolazi do razmene dobara i samim tim wihovog prebrojavawa. Prve table za ra~unawe zvale su se abaci, zna~ajne su jer uvode koncept pozicionog ozna~avawa. Slede}i korak bilo je pravqewe prve ra~unaqke – ABAKUS, gde jedan skup objekata zamewuje drugi, ali jedan objekat moè mewati i ~itav skup drugih objekata.

Ovaj ure|aj javqa se oko 1100 godina pre nove ere. Rimqani su ga nazvali Abakus. Obi~no je sastavqen od razli~itih vrsta tvrdog drveta i

4


moè biti razli~itih dimenzija. Sastoji se od okvira u kome se nalazi niz vertikalnih {tapi}a po kojima se pomeraju drvene kuglice. Horizontalna gredica deli okvir na dva dela. Svaka drvena kuglica u gorwem delu ima vrednost 5, kada se nalazi u gorwem poloàju. Svaka kuglica u dowem delu ima vrednost 1 kada se nalazi u gorwem poloàju. Ra~unawe se obavqa postavqawem Abakusa poloèno na sto ili u krilo i preme{tawem kuglica po {tapi}ima. Krajwa desna kolona je kolona jedinica, prva levo do we je kolona desetica i tako redom.

Za istoriju ra~unarstva zna~ajan je XI vek, kada je Muhammad ibn Musa Al'Khowarizmi, ta{kentski sve{tenik koji je razvio koncept pisanog procesa koji treba slediti kako bi se postigao neki ciq i objavio kwigu koja je tom konceptu dala wegovo moderno ime -- algoritam. Otuda se svaki precizno opisan postupak za re{avawe neke klase problema naziva algoritam. Pri tome ovaj matemati~ar je precizno opisao ~etiri osnovne ra~unske operacije. Danas se razvija posebna nau~na disciplina koja se bavi teorijom algoritama.

Prvi mehani~ki kalkulator, koji je u osnovi imao samo mogu}nost sabirawa, konstruisao je francuski filozof i matemati~ar Blaise Pascal 1642. godine. Koriste}i kora~ni cilindri~ni zup~anik Gottfried Leibniz je 1673. godine napravio kalkulator za mnoèwe.

Charles Babbage, profesor matematike na Kembrixu, u periodu od 1812. do 1822. godine konstruisao je ra~unsku ma{inu nazvanu – diferencijalna ma{ina. Bila je to mehani~ka ma{ina koja je izra~unavala vrednosti polinoma drugog stepena. Interesantno je da je za ovo istraìvawe konstruktor traìo pomo} od britanske vlade, te se smatra dobijena dozvola prvom koja se odnosi na kompjutersko istraìvawe. Bebix je u istoriju ra~unarstva prvi uveo programirano upravqawe. Razradio je i nacrte za analiti~ku ma{inu, koja je imala osnovne komponente modernog ra~unara, ali je nije dovr{io. 1991. g. na dvestotu godi{wicu wegovog ro|

5


ewa, nau~ni muzej u Kensingtonu, u Engleskoj, napravio je kopiju crte`a i prona{ao samo mali broj o~iglednih gre{aka. Muzej je koristio samo tehnologiju koja je postojala u Bebixovo vreme i napravio kopiju koja je ispravno radila.

Zna~ajan korak u razvoju ra~unarstva bio je razvoj mehani~kih i elektromehani~kih registar kasa i ra~unskih ma{ina. Upravo proizvode}i takve ma{ine stvoreno je carstvo svakako najve}eg i najpoznatijeg proizvo|a~a ra~unara na svetu IBM-a (International Bureau Machines). Me|utim, tek intenzivnim razvojem elektronike, a posebno poluprovodni~ke tehnologije, stvoreni su uslovi da se mo`e re}i da nastupa vek ra~unarstva.

Herman Hollerith izumeo je krajem devetnaestog veka elektromehani~ku ma{inu za sortirawe. Informacije su se zapisivale na papirnu karticu

pomo}u rupica. Izum je kori{}en pri obradi podataka iz popisa stanovni{tva 1890. godine u SAD.

Howard Aiken sa hardvarskog univerziteta, radio je na razvoju ra~unara sa relejnim elementima, i prvi ra~unar takvog tipa konstruisan je 1944. godine popularno nazvan MARK I, automatski sekvencijalno kontrolisan alkulator.

6


Prvi elektronski ra~unar

U svetu proizvodwe i kreacije veoma je te{ko precizno odrediti {ta je prvo nastalo. Ukoliko je odre|eni proizvod jedini takve vrste problem ne postoji, me|utim ukoliko se desi da se u javnosti pojavquje vi{e proizvoda sli~nih performansi i na~ina delovawa, kome od wih dati prednost i proglasiti ga prvim. U takvim slu~ajevima mi{qewa su razli~ita, procene subjektivne, {to se moè videti i u literaturi. Odre|eni autori progla{avaju jedan ure|aj za po~etni, drugi pak na osnovu svojih analiza forsiraju neki drugi ure|aj, u svakom slu~aju korisno je navesti osobine nekoliko najva`nijih, na taj na~in izbe}i }e se mogu}e nerazumevawe i suprotstavqawe mi{qewa.

Prema ispitivawima ve}ine nau~nika prvi elektronski ra~unar konstruisan je u SAD 1946. godine na univerzitetu Pensilvanija. Nazvan je ENIAC – Electronic Numerical Integrator and Calkulator. Konstruisali su ga Eckert i Maushly. Bio je to ra~unar sa oko 18000 elektronskih cevi, vreme sabirawa iznosilo je 200 msec. Dimenzije ovog ra~unara bile su nezamislive za dana{we uslove : 10x20m, a teìna ~ak 30 t. Interesantno je napomenuti da je prose~no vreme rada izme|u dva kvara bilo svega sedam, minuta.

Ra~unarske generacije

Prva generacija ra~unaraîne je ra~unari izgra|eni u elektronskoj tehnologiji. Kori{tene su

vakumske cevi kao aktivni elementi, ~esto veli~ine ku}nih sijalica. Osnovne osobine ovih ra~unara su : mala brzina rada (10000-20000 operacija u sekundi), mali kapacitet memorije (magnetne trake i dobo{i) i programirawe na simboli~kom jeziku. Ra~unar je bio u stawu da re{ava samo

7


jedan problem, prilikom pristupawu slede}em, bilo je potrebno manuelno ponovo podesiti sistem.

Druga generacija ra~unara – pedesete godine pro{log veka To su ra~unari gra|eni u poluprovodni~koj tehnologiji, gde se umesto

elektronske cevi ugra|uje tranzistor. Ovi ra~unari sadràli su veliki broj tranzistora (oko 10 000) koje je bilo potrebno ru~no pri~vrstiti na plo~e. Jedan od prvih ra~unara sa ovakvom tehnologijom bio je Philco Transac S – 2000. Brzina rada iznosila je oko 100000 operacija u sekundi. Dolazi do razvoja programa za prevo|ewe sa programskih jezika na ma{inski i prvih programskih jezika (Fortran, Cobol, Lisp).

Tre}a generacija ra~unara – {ezdesete i sedamdesete godine pro{log veka

Ra~unari se grade u tehnologiji integrisanih kola, koja omogu}uje izgradwu velikih ra~unskih sistema. Prvo integrisano kolo sa pet tranzistora na jednom ~ipu napravqeno je 1961. godine. Brzina rada ide do 106 operacija u sekundi. Dolazi do {iroke primene sistema prekida, koji omogu}uju reagovawe sistema na spoqne i unutra{we doga|aje.

êtvrta generacija ra~unara – osamdesete i devedesete godine pro{log veka

Zahvaquju}i razvoju poluprovodni~ke tehnologije i pojavom prvo tzv. MSI (Medium Scale Integration), a zatim i LSI (Large Scale Integration) kola, sredinom sedamdesetih godina u{lo se u ~etvrtu generaciju ra~unara. To su ra~unari gra|eni u tehnologiji integrisanih funkcionalnih blokova. Omogu}ena je minijaturizacija ure|aja, a brzina rada je oko 2x106 operacija u sekundi. U ovoj generaciji po~iwe izgradwa ra~unarskih mreà.

Peta generacija ra~unara (devedesete godine pro{log veka)

Ra~unari koji rade u tehnologiji paralelne obrade. Pojava multiprocesora, i istraìvawa u oblasti ve{ta~ke inteligencije.

Razvoj informatike

Za razvoj informatike zna~ajni su doga|aji koji se odnose na usavr{avawe prenosa informacije. Za ~oveka je zna~ajna pojava govora kada po~iwe putem re~i da se saop{tava i prima informacija od drugog ~oveka. Slede}i korak je pojava pismenosti, i u tom kontekstu otkri}e {tampe (Gutemberg, 1445. godine). U razvoju razli~itih sistema prenosa informacija potrebno je ista}i slede}e doga|aje : prakti~na primena telegrafa u SAD (Morse, 1844.g); pojava telefona (Ph. Reis, 1876.g i A. Bell), stvarawe teorije elektromagnetnih talasa (J. Maxwell, 1867.g), dokaz postojawa elektromagnetnih talasa (H. Hertz, 1887.g); prvi radio prenos (A. Popov, 1895.g), prvi televizijski prenos (1926.g).

Me|u najzna~ajnije doga|aje koji su uticali na razvitak informatike ubrajamo u prvom redu pojavu kibernetike i pojavu matemati~ke teorije komunikacija.

1948. godine pojavila se kwiga Norberta Vinera “Kibernetika ili upravqawe i komunikacija kod ìvih bi}a i ma{ina”. Taj doga|aj smatra se

8


po~etkom nove nau~ne discipline - kibernetike. Danas se pod kibernetikom podrazumeva nauka o upravqawu i odnosima, koja obuhvata skup modela i metoda logi~kog razmi{qawa, pomo}u koga se mogu posti}i odre|eni ciqevi uz najboqe rezultate. Poreklo re~i je u gr~koj re~i : kibernetes, u prevodu kormilar (onaj ko upravqa brodom).

9


Primena i zna~aj informatike i ra~unarstva u savremenom dru{tvu

Ra~unar je postao sastavni deo na{eg okruèwa. Nema oblasti qudskog delovawa u kojoj ra~unar ne nalazi primenu. Na sportskim terenima, nezaobilazni je deo opreme za pra}ewe rezultata i proveru sudijskih odluka, u svetu muzike, kreirawe novih melodija, miksovawe postoje}ih, pa ~ak i planinarewe kao ~ist susret sa prirodom, podrazumeva obaveznu opremu koju izme|u ostalih potrebnih stvari sadrì i mobilni telefon - ure|aj koji je nastao na osnovi ra~unarske tehnologije.

Generalno gledano, radi lak{e analize, primenu ra~unara moèmo podeliti u nekoliko grupa, i to :

- primena u nauci- primena u poslovawu- projektovawe informacionih sistema- ve{ta~ka inteligencija.

U okviru nau~no-tehni~ke primene mogle bi se ispuniti stranice i

stranice teksta, a da pri tome jo{ uvek ostane dosta toga nepomenutog. Iz tog razloga na ovom mestu ista}i }e se samo neke osnovne crte ove primene, od kojih je posebno zna~ajna primena ra~unara za izgradwu modela, i uop{te modelirawe. Ovaj prilaz podrazumeva izradu apstraktnih ili fizi~kih objekata na osnovu kojih se mogu izu~avati odre|ena svojstva realnih objekata. Modeli mogu biti razli~iti ali sa gledi{ta primene ra~unara posebno su zna~ajni matemati~ki modeli (skupovi matemati~kih relacija i formula kojima se opisuju svojstva realnih objekata). Poseban vid modelirawa koji se koristi u nau~no-tehni~kim primenama je simulacija. Simulacija predstavqa izgradwu takvih modela u kojima je sa~uvana struktura realnog sistema u ve}oj ili mawoj meri.

Poslovna primena podrazumeva ~uvawe, obradu i izdavawe informacija za potrebe radnih organizacija. To obuhvata razne evidencije, materijalno i finansijsko poslovawe, obra~un li~nih dohodaka, komunikaciju sa okolinom i sl. Od posebnog zna~aja je primena ra~unarske tehnologije u marketin{ke svrhe. Reklama je jedan od najbitnijih elemenata dana{weg poslovawa, a internet je mreà dostupna ogromnom broju korisnika, i nemogu}e je sagledati joj granice.

Informacioni sistemi su sistemi koji omogu}uju prikupqawe, ~uvawe, obradu, preno{ewe i prikazivawe informacija. Primena ra~unara u ovoj oblasti je izuzetno {iroka, ra~unar predstavqa polaznu osnovu za kreirawe svakog informacionog sistema danas.

Jo{ u anti~ko doba qudi su poku{avali da formalizuju zakone mi{qewa (Aristotel “Logika”). Oblast koja se bavi kreirawem programa koji omogu}uju ma{insko re{avawe problema, izgradwu ma{ina koje su u stawu da misle kao prose~an ~ovek, naziva se ve{ta~ka inteligencija. Poqe ve{ta~ke inteligencije (engl. Artificial Intelligence) poku{ava da razume entitete inteligencije, odnosno da otkrije kako inteligencija “radi”.

Sistem

Sistem je gr~ka re~ i predstavqa izvesnu celinu, ili pak ne{to {to se sastoji iz vi{e delova. Me|utim nije svaka celina ili skup elemenata

10


sistem. Skup objekata ili elemenata }e ~initi sistem samo ukoliko postoji najmawe jedna zajedni~ka osobina svih elemenata. Ta osobina jenaj~e{}e dominantna prilikom integracije objekata u sistem. Stoga je najblià pravoj definiciji slede}a : Sistem je skup objekata ili elemenata povezanih relacijama na taj na~in da formiraju celinu. Objekti ~ine celinu radi ostvarewa zajedni~ke svrhe ili ciqa.

Primeri sistema su : odeqewe u~enika, krvotok, automobil i sl.Okruèwe deluje na sistem preko ulaza, a sistem na okruèwe preko izlaza.

Sistem odre|uju dve karakteristike : struktura sistema i stawe sistema. Stawe sistema je skup podataka koji daju potpunu informaciju o pro{lom i sada{wem stawu svojstava objekata sistema, na osnovu koje se moè predvideti pona{awe sistema u budu}nosti. Pod strukturom sistema podrazumeva se skup uzajamnih odnosa ulaza i izlaza sistema.

Ra~unarski sistem

Ra~unarski sistem je elektronski ure|aj (ili skup elektronskih ure|aja) koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, u stawu je da prihvati podatke, izvr{i razli~ite aritmeti~ke i logi~ke operacije, proizvede izlazne podatke i memori{e rezultate obrade. Danas postoji veliki broj ra~unarskih sistema koji se me|usobno razlikuju po svojoj arhitekturi, a naj~e{}e su podele u odnosu na :

funkcionalne mogu}nosti procesora veli~inu operativne memorije brzinu rada efikasnost ulazno izlaznog dela itd.

Hardver i softver

Ra~unar obuhvata tehni~ku i programsku realizaciju. Za tehni~ku realizaciju upotrebqava se izraz hardver, a za programsku softver.

Hardver je skup svih mehani~kih, elektri~nih i elektronskih ure|aja kojima se vr{i obrada podataka, jednom re~i to je ma{ina.

Softver je skup programa, pravila, i svih prate}ih obja{wewa vezana za rad ra~unara. Deo softvera moè pisati sam korisnik ra~unarskog sistema, da bi izvr{io odre|en zadatak koji stoji pred wim, mada se ve}ina korisnika ne bavi programirawem. Takvi korisnici koriste ra~unar kao alat da bi izvr{ili zadatak, za koji je algoritam ve} poznat, odnosno program ve} napisan.

11

RAÛNARULAZNI URE\AJI

IZLAZNI URE\AJIOPERATIVNA MEMORIJA

PROCESOR

SPOQNE MEMORIJE


Da bi prethodni sadràji bili jo{šjasniji izvr{i}emo jedno pore|ewe, uporedi}emo ra~unar sa ~ovekom, hardver bi predstavqalo qudsko telo, dok bi softver bila du{a.

Algoritam je pojam koji predstavqa osnovu u procesu programirawa. algorithm- algoritam, defini{e se kao propisani niz ta~no definisanih pravila ili postupaka za re{avawe nekog problema u kona~nom broju koraka, o poreklu re~i bilo je govora u prethodnom tekstu.

Skup programa koji se koriste u nekim odre|enim primenama nazivaju se korisni~ki ili aplikativni programi, danas su izuzetno mnogo rasprostraweni, nezamisliv je bilo kakav ozbiqniji rad na ra~unaru bez upotrebe nekog od aplikativnih softverskih paketa. Korisnici ove programe naj~e{}e dobijaju od proizvo|a~a ra~unara ili od neke specijalizovane softverske firme. U takvim slu~ajevima u~e{}e u programirawu je ograni~eno, svedeno na minimum. Me|utim, postoji izvestan broj slu~ajeva gde korisniku ne stoje na raspolagawu gotovi aplikativni programi. Tada je korisnik primoran da sam pi{e program ili iznajmi nekoga ko }e taj posao raditi za wega. Te programe mogu}e je kasnije prodati drugim korisnicima, sa sli~nim potrebama. S druge strane, postoji ~itav niz programa koji pruàju osnovni servis aplikativnim programima. Ti programi, ukqu~uju}ići jezi~ke prevodioce, zajedni~ki se ozna~avaju kao sistemski softver. Jedan od najva`nijih elemenata sistemskog softvera je operativni sistem ~iji servis normalno ukqu~uje upravqawe ulaznim i izlaznim ure|ajima ra~unara, zapam}enim podacima i obezbe|uje pristup ra~unaru istovremeno od strane nekoliko korisnika.

Ra~unarski sistem moè se posmatrati kao hijerarhijska struktura softverskih i hardverskih komponenata. Na najvi{em nivou nalazi se aplikativni softver, koji se naslawa na sistemski softver ispod sebe. S druge strane, sistemski softver se naslawa na procesor, memoriju i ulazno-izlazne ure|aje koji ~ine hardver ra~unara. Hijerarhisjska struktura se u su{tini ne zavr{ava na ovom nivou, po{to su same hardverske komponente konstruisane od jednostavnijih komponenata.

Razlika izme|u hardvera i softvera nije tako o{tra kao {to se moè pretpostaviti na osnovu hijerarhijske strukture. Svaka komponenta ra~unarskog sistema izvr{ava odre|ene funkcije. Neke od tih funkcija (prevo|ewe programa) se tradicionalno izvr{avaju softverski; dok se druge (sabirawe) tradicionalno izvr{avaju hardverski. Neke funkcije mogu ponekad da se izvr{avaju softverski, a ponekad hardverski. Primer je mnoèwe koje predstavqa funkciju koju obezbe|uju svi ra~unari. U principu, sve funkcije ra~unarskog sistema mogu se realizovati bilo softverski, bilo hardverski. To zna~i da algoritam koji opisuje izvr{avawe te funkcije moè biti realizovan bilo u obliku programa ili ugra|en u fizi~ke komponente ra~unara. U praksi izbor izme|u hardvera i softvera zavisi od prednosti koja se daje odnosu brzina-cena. Kompleksne funkcije, takve kao {to su prevo|ewe sa visoko programskog jezika ili projektovanje mostova, generalno se realizuju softverski, jer bi cena realizacije specijalizovanog hardvera za te funkcije bila ogromna. Jednostavnije funkcije ili funkcije ~ije se izvr{avawe zahteva veoma ~esto, po pravilu se izvr{avaju hardverski, jer se èli postizawe {to ve}e brzine izvr{avawa. Na osnovu ovoga moè se zakqu~iti da se granica izme|u hardvera i softvera u pogledu implementacije pojedinih funkcija ne moè striktno definisati i da }e se i u budu}nosti mewati sa tehnolo{kim napretkom.

12


Struktura hardvera

Najve}i broj korisnika ra~unara wegov hardver doìvqava svojim ~ulom vida i dodira, tj. za wega je hardver samo ono {to moè da vidi i opipa. Sa tog aspekta ra~unarski hardver moèmo tretirati kao skup koji ~ine ra~unar u uèm smislu i ulazno-izlazne ili periferijske jedinice. Pod ra~unarom se obi~no podrazumeva wegov centralni procesor i operativna ili unutra{wa memorija. Spoqna memorija ra~unara se naj~e{}e tretira kao periferijski ure|aj.

Tokom kori{}ewa ra~unara ulazno-izlazni ure|aji za korisnika predstavqaju najzna~ajnije delove ra~unara, jer preko wih korisnik ima neposredan kontakt sa programom koji koristi. Bez obzira sa kojim ra~unarom radi, korisnik obavezno koristi tastaturu, monitor, mi{ i {tampa~.

Mikroprocesor

Srce svakog ra~unara predstavqa centralni procesor, poznatiji po skra}enici CPU od engleskog naziva Central Processing Unit. Tehnologija komponenata od kojih se izra|ivao ovaj deo ra~unara davala je obele`je pripadnosti ra~unara odre|enoj generaciji. Centralni procesori savremenih ra~unara realizovani su na bazi integrisanih elektronskih kola vrlo visokog stepena integracije (VLSI), popularno nazvani mikroprocesori.

Centralni procesori ra~unara karakteri{u se, bez obzira na tehnologiju izrade, brzinom rada i duìnom podatka koji se u jednom trenutuku u wemu obra|uje. Pod brzinom rada procesora podrazumeva se vreme neophodno da se kompletira najsloènija operacija koju izvr{ava ra~unar. O brzini rada procesora indirektno govori u~estanost sinhronizacionog signala, tzv. procesorskog takta, koja se izraàva u MHz. Duìna podatka koji se u jednom trenutku obra|uje od strane procesora naziva se procesorska re~č(processor word). Duìna procesorske re~i se izraàva u bitima (bit) ili ve}im jedinicama (duìne 8 bita), koje se nazivaju bajtovi (bytes). Kod savremenih ra~unara sre}u se procesorske re~i duìne 8, 16, 32 i 64 bita ili 1, 2, 4 odnosno 8 bajtova.

13


Idejni tvorac mikroprocesora je inèwer Marcijan Hof. Na wegov predlog ralizovano je integrisano kolo koje preuzima neke funkcije procesora velikih ra~unara. Postupak je izveden u firmi “Intel” 1971. g. izgradwom prvog mikroprocesora oznake 4004. Ovaj procesor je sadrào oko 2300 tranzistora i obra|ivao je podatke u grupama od po ~etiri bita. 1972. g. ista firma proizvodi 8008 (osmobitni mikroprocesor). U isto vreme u proizvodwu mikroprocesora ukqu~uju se i druge firme : Zilog, Motorola, National Semiconductora itd.

Mikroprocesor je plo~ica veli~ine kutije {ibica koja se naziva ~ip, na kojoj je integrisan veliki broj tranzistora. îp je veoma sloèni sklop velikog broja silicijumskih elemenata, napravqen je tako da predstavqa funkcionalnu celinu. Sa spoqa{wim svetom, odnosno mati~nom plo~om, povezuje se pomo}u noìca (pinova). Mati~na plo~a je osnovni elemenat ra~unara, ima oblik {tampane plo~e na kojoj je sme{ten veliki broj kondenzatora, ~ipova, otpornika i drugih elektronskih elemenata. Danas se mikroprocesori ugra|uju u ~asovnike, televizore, razne merne instrumente. Mikroprocesori ovog tipa izvr{avaju fiksni, unapred odre|eni program. Kod mikrora~unara mikroprocesori izvr{avaju razli~ite programe. Sam ra~unar sastoji se od velikog broja ~ipova razli~ite namene. Ti ~ipovi su mikroprocesori kojima je dat odre|en zadatak. Me|utim u prakti~noj primeni pojam mikroprocesor se upotrebqava da bi ozna~io ~ip op{te namene koji objediwuje rad celog ra~unarskog sistema. On izvr{ava programe i upravqa ostalim delovima mati~ne plo~e. Zbog velike koli~ine zadataka koje obavqa mikroprocesor naj~e{}e radi na sopstvenoj frekvenciji koja je vi{estruko brà od takta mati~ne plo~e.

Struktura mikroprocesora

Pod arhitekturom mikroprocesora podrazumeva se wegova logi~ka organizacija, a ne hardverska. Arhitektura mikroprocesora odre|uje i wegove mogu}nosti.

Osnovni delovi mikroprocesora su :- upravqa~ka jedinica- aritmeti~ko-logi~ka jedinica- skup registara op{te namene- skup registara posebne namene- podsistem za sprezawe sa drugim komponentama (interface)

Upravqa~ka jedinica generi{e upravqa~ke signale koji odre|uju {ta i kada pojedine jedinice u sistemu treba da obave.

Aritmeti~ko – logi~ka jedinica obavqa sve aritmeti~ko logi~ke operacije nad podacima.

14


Skup registara op{te namene koristi se za privremeno sme{tawe ~esto kori{}enih podataka. Rad sa podacima koji nisu sme{teni unutar mikroprocesora oduzima mnogo vi{e vremena u odnosu na rad sa podacima koji su prisutni. Osnovni ciq uvo|ewa ovih registara je ubrzawe rada mikroprocesora, pa se mogu posmatrati i kao deo memorije koja je realizovana kao brza memorija u okviru mikroprocesora.

Skup registara posebne namene sastoji se iz registara koji su nameweni obavqawu specijalizovanih operacija i ne mogu se koristiti u druge svrhe. Tu spadaju :

- adresni registar memorije- prihvatni registar memorije- programski broja~- akumulator- registar instrukcija- indikatorski registar

Podsistem za sprezawe sa drugim komponentama prilago|ava signale mikroprocesora signalima drugih jedinica mikrora~unarskog sistema. Prilago|avawe se vr{i po fizi~kom nivou.

Memorije

Memorija je namewena za sme{tawe, ~uvawe i predaju programa, podataka, me|urezultata i rezultata obrade. Proces uno{ewa podataka u memoriju naziva se upis, a proces preuzimawa podataka naziva se ~itawe. Upisivawe i ~itawe informacija nazivaju se pristup memoriji i ~ine osnovne operacije koje se obavqaju nad memorijom. Memorija je specijalizovan hardver. Deo koji se odnosi na ~uvawe elementarne informacije (jedinice informacije) naziva se memorijski element. Sluì za pam}ewe binarnog slova. Skup elemenata obrazuje memorijsku lokaciju (}eliju) u kojoj se ~uva binarna re~. Skup memorijskih lokacija ~ini memorijski modul (blok). Podatak koji je upisan u lokaciju naziva se sadràj. To moè biti instrukcija ili operand. Procesor prepoznaje o kojoj vrsti podatka se radi. U datom vremenskom trenutku pristup je mogu} samo jednoj memorijskoj lokaciji.

Svaki program sastoji se od ure|enog skupa instrukcija, koje su kodirane kombinacijom “0” i “1”. Da bi se moglo brzo i pouzdano pristupiti sadràju memorijskih lokacija vr{i se wihovo adresirawe. To je postupak u kome se numeri{u lokacije rednim brojevima od 0 do k-1. Redni broj lokacije predstavqa adresu lokacije, a ukupan broj lokacija obrazuje kapacitet memorije. Veli~ine su standardizovane na 8, 16, 32, 64 bita. U upotrebi je i termin - memorijska re~ kojim se ozna~ava sadràj memorijske lokacije.

Memorije se dele prema vi{e kriterijuma, jedna od podela je u odnosu na tehnologiju izrade :

- stati~ke - koriste se memorijski elementi sa dva stabilna stawa, tako da se sadràj moè ~uvati neograni~eno dugo, pristup se ostvaruje slu~ajno (memorije realizovane kod bistabilnih multivibratora, feritnih jezgara)

- dinami~ke – kod ovih memorija dolazi do postepenog gubitka sadràja pa ga je potrebno povremeno obnavqati (linije za ka{wewe, kondenzatorske memorije).

Veoma je zna~ajna podela memorija na unutra{wu i spoqa{wu.

15


Operativna memorija

Operativna ili unutra{wa memorija je poluprovodni~ka i karakteri{u je velika brzina pisawa i ~itawa podataka. U ovoj memoriji sme{teni su podaci i program potrebni za obavqawe svih operacija. Najva`nije vrste operativne memorije su :

- RAM(Random Access Memory)Ovo je memorija koja omogu}uje kako ~itawe podataka iz we, tako i upis. Prilikom iskqu~ewa ra~unara sadràj RAM memorije se nepovratno gubi. Sluì za privremeno sme{tawe ~esto kori{}enih podataka, rezultata i me|urezultata rada. Kapacitet ove memorije veoma je zna~ajan, ukoliko je ve}i na ra~unaru je mogu}e izvr{avati ve}e programe i memorisati vi{e podataka. - ROM(Read Only Memory)Ovo je memorija iz koje je mogu}e samo ~itawe podataka. Sadrì stalne vrednosti, wen sadràj se ne moè mewati. Upis podataka vr{i proizvo|a~, trajno su zapisani i ne mogu se izgubiti prilikom resetovawa ili prestankom napajawa. U wen sadràj spada sistemski softver.

- PROM(Programmable Read Only Memory)Ovo je memorija bez po~etnog sadràja, koji upisuje korisnik prilikom rada. Jednom upisani podaci kasnije se mogu samo ~itati. Dakle, upisivawem podataka PROM postaje ROM. Sli~na je i memorija EPROM (Eraseable Programmable Read Only Memory) jednom upisani sadràj moè se posebnim postupkom obrisati i upisati novi program ili podatak. To je vrsta memorijskog ~ipa ~iji se sadràj bri{e naj~e{}e pomo}u ultraqubi~astog svetla.SDRAM (SynchronousDynamicRandomAccessMemory)Memorija kod koje se unapred zna vreme potrebno za ~itawe podatka koji se u woj nalazi, sadràj se gubi po prestanku napona napajawa te je potrebno stalno osveàvawe. I kao {to se vidi u nazivu re~ je o memoriji koja dozvoqava kako ~itawe, tako i upis podataka. DDR (DoubleDataRate) ~esto pomiwana u stru~noj literaturi, je tehnologija izrade prethodne memorije gde se podaci mogu slati i na uzlaznu (ka jedinici) i na silaznu (ka nuli ) ivicu takta.

U ra~unarskom svetu pojavquje se i skra}enica DIMM (DualInlineMemoryModule), re~ je o na~inu pakovawa memorije.

Spoqne memorije

Potreba trajnog memorisawa velikih koli~ina podataka ~ini spoqa{we memorije jednim od najva`nijih delova ra~unara. S druge strane, spoqa{we memorije su zna~ajne i zbog ~iwenice da se preko wih ostvaruje razmena podataka izme|u ra~unara. Na planu ovih memorija jo{ uvek je dominantno kori{}ewe magnetnih materijala, tako da je na prvom mestu

16


“tvrdi” disk HDD (Hard Disk Drive), zatim disketa FDD (Floppy DiskDrive) kao izmenqivi medijum, CD ROM (Compact Disc), DVD (Digital Video Disc). Pove}awe koli~ine podataka koje treba memorisati uticalo je da se spoqa{we memorije po~nu izra|ivati na bazi laserske tehnologije u obliku tzv. svetlosnih diskova.

HDD (Hard Disk Drive)

Hard disk se sastoji od skupa magnetnih plo~a koje su me|usobno povezane i nalaze se jedna ispod druge. Plo~e su presvu~ene feromagnetnim materijalom. Tvrde su i nesavitqive pa otuda i naziv koji je u upotrebi - tvrdi disk. Postavqene su na zajedni~ku osovinu i neprestano se okre}u konstantnom brzinom. Re~ je o magnetnom ure|aju koji je namewen za trajno ~uvawe velikih koli~ina podataka. Upisno - ~itaju}e glave nalaze se na pokretnoj poluzi koja se translatorno pomera u pravcu polupre~nika plo~a

diskova i moè se dovesti iznad bilo koje staze. Ovakva konstrukcija naziva se Vin~ester disk. Broj upisno - ~itaju}ih glava jednak je broju radnih povr{ina diskova. Pravilni koncentri~ni krugovi po kojima se kre}u glave nazivaju se cilindri, i podeqeni su na sektore. Podaci se upisuju du` cilindara, a po sektorima. Prema broju i veli~ini sektora ra~una se kapacitet diska.

FDD (Floppy DiskDrive)Disketna jedinica je periferni ure|aj koji se ubraja u spoqnu

memoriju i sluì za kori{}ewe informacija zabeleènih na disketama. Disketa je magnetni medij pomo}u kojeg je mogu}e trajno ~uvawe informacija. Re~ je o okrugloj savitqivoj poliesterskoj plo~i presvu~enoj feromagnetnom emulzijom. Plo~a je postavqena na osovinu da se moè okretati, dok se magnetna glava pomera od ivice prema centru i obrnuto. Prve diskete pojavile su se 1970.g. predstavila ih je firma IBM, bile su to diskete od 8 in~a, 200x200 milimetara (Jedan in~ jednak je 25,4 milimetra i ozna~ava se po~etnim znacima navoda : “). Diskete 5,25 in~a, 130x130 milimetara pojavile su se 1976.g., i danas su sasvim van upotrebe zbog svoje

glomaznosti i preosetqivosti na spoqne uticaje. Diskete 3,5 in~a danas su u stalnoj upotrebi, mada i wih sve vi{e zamewuju drugi nosioci informacija, pojavile su se 1981.g., prednost ovih medija je u tome {to je plo~a stavqena u plasti~an za{titni omot, te su o{te}ewa veoma retka, a kapacitet znatno ve}i u odnosu na prethodne.

Radi lak{eg pristupa podacima na disketi, disketa se mora podeliti na staze

i sektore. Adresirawe odre|ene pozicije vr{i se navo|ewem rednog broja sektora i rednog broja staze. Postupak se naziva formatirawe. Svaka nova disketa mora biti formatirana, me|utim mogu}e je formatirati i staru

17


disketu (disketa na kojoj postoji odre|eni sadràj), ali se u tom slu~aju sav sadràj gubi.

Iako su pri zapisivawu informacija u upotrebi programi za kompresiju podataka tako da je efektivna koli~ina podataka zapisanih na disketu ve}a od wihovog nominalnog kapaciteta naj~e{}e za prenos programa i podataka izme|u ra~unara nije dovoqna jedna disketa. Zbog pove}awa veli~ine programa taj broj se pove}ao tako da je danas za instalaciju nekog kompleksnog programskog paketa potrebno i po nekoliko desetina disketa. Zbog toga se danas kod ra~unara kao standardna spoqa{wa memorija pojavquju i CD(Compact Disc) ure|aji.

CD ROM (Compact Disc)Ovaj ure|aj namewen je za trajno ~uvawe podataka. Za razliku od

diskete podaci zabeleèni na CD ROM-u ne mogu se brisati niti mewati. Za operaciju upisa koristi se CD ROM reza~. CD-R reza~ ili pisa~ snima podatke na kompakt diskove. Istovremeno sluì i kao ~ita~, pa se u specifikacije ovih ure|aja upisuju dve oznake : brzina ~itawa i brzina upisivawa. Prednost ove vrste memorije je velika koli~ina podataka koja moè da se smesti na povr{inu diska, velika brzina pristupu podacima i {to se radi o izmewivom nosiocu informacija.

Kompakt disk ima pre~nik 12 cm i centralni otvor pre~nika 15 mm. Kapacitet diska je 650 MB, {to je dovoqno da se na disk smesti kwiga sa ve}im brojem strana, npr. enciklopedija. Osim teksta na CD je mogu}e smestiti i zvu~ni zapis, sliku, kao i filmske zapise. CD nalazi i veliku primenu za skladi{tewe muzike u kompresovanom formatu (MP3), gde se na jedan disk sme{ta 720 minuta muzike i mogu}e ju je slu{ati samo na ra~unaru. Brzina ure|aja izraàva se u odnosu na prvi koji se pojavio na trì{tu : CD ROM 2X,...,32X, 40X i posledwa generacija (za sada, 2004.g.) CD ROM 50X.

Pored navedenih klasi~nih kompakt diskova u posledwe vreme u upotrebi su i mini diskovi, ~iji je pre~nik 8 cm, kapaciteta 185 MB. Do 2000.g. ovaj format je kori{}en kao odgovaraju}e sredstvo za memorisawe digitalne muzike i slika. Kod ve}ine CD ure|aja mogu}e je primeniti i mini diskove, neki ure|aji koji se pune preko proreza (CD za automobile) zahtevaju kori{}ewe jednostavnog adaptera, samo PC ra~unari sa vertikalnim ure|ajima za CD-ROM ne mogu da rade sa ovim formatom.

DVD (Digital Video Disc)DVD – ROM standard nastao je 1995.g. kao kompromis dve tehnologije,

sa malo ja~im oslawawem na prvu : SD (Super Disc) koju su razvile firme

18

Veliku primenu nalaze i ure|aji CD-RW (Compact Disc reWritable), re~ je o medijima koji omogu}uju da se na wih upisuju podaci, i da se isti bri{u neograni~en broj puta.


Matsushita, Toshiba i Time Warner i MMCD (Multimedia CD) koju su razvile firme Sony i Philips. Najve}i proizvo|a~i osnovali su DVD Forum gde se raspravqa o svakom poboq{awu ili promenama koje }e se desiti.

Postoji vi{e formata DVD-a, i to : DVD-ROM (Digital Video Disc Read Only Memory), DVD –Video, DVD-Audio, DVD-RAM, DVD-R (Recordable). Pre~nik diska je 12 cm, debqina 1.2 mm, a mogu}e je uskladi{titi do 17 GB podataka sa brzinom prenosa ve}om u odnosu na CD ROM-ove.

Glavne razlike izme|u DVD i CD su poloàj traka na koje se zapisuju podaci (kod DVD trake su bliè jedna drugoj tako da je pove}ana gustina zapisa). DVD podràva ~itawe podataka sa dvoslojnih DVD diskova, re~ je o diskovima koji se ne okre}u, a imaju dvostruki kapacitet, DVD dozvoqava dvostrane diskove, diskovi koji se vade iz ure|aja i okre}u na suprotnu stranu. Veoma interesantna osobina DVD diskova je ta da imaju ugra|en algoritam za korekciju gre{aka koji je znatno efikasniji u odnosu na glomazne mehanizme za detekciju i ispravqawe gre{aka kod CD ure|aja.

Zbog velike rasprostrawenosti CD formata projektovan je ure|aj koji omogu}uje upotrebu kako CD tako i DVD diskova.Iako se na ovim diskovima moè nalaziti bilo koja vrsta podataka, naj~e{}e se koriste za sme{tawe filmova. Re~ je o prvom memorijskom medijumu koji je napravqen specijalno za video reprodukciju. Koristi format MPEG-2. DVD je najza{ti}eniji format, prvi stepen predstavqa regionalno kodirawe (svet je podeqen na 6 regiona). Svaki DVD ure|aj ima ugra|en kod regina kome pripada, a svaki DVD disk ima bajt koji prepoznaje regionalni kod, ukoliko se kodovi ne poklope ure|aj odbija da ~ita podatke. Postoje i drugi stepeni za{tite koji postepeno prestaju to da budu.

Opis i funkcije ulaznih ure|aja ra~unarskog sistema

Ulazni ure|aji sluè za uno{ewe podataka u ra~unar. Ovi ure|aji mogu biti automatski ili ru~ni i sa neposrednom ili posrednom primenom. U ru~ne ulazne ure|aje spadaju :

- tastatura- mi{- tasteri i prekida~i- telefonski broj~anici- katodni ekrani sa svetlosnom pisaqkom- grafi~ke table- xojstici- skeneriU automatske spadaju ure|aji koji se danas vi{e ne koriste ili veoma

retko koriste, to su bu{ene kartice, magnetne trake, opti~ki ~ita~i itd. Kod neposrednog uno{ewa podaci se unose bez posredovawa ~oveka.

Tastatura

Tastatura je osnovni ulazni ra~unarski ure|aj koji je za korisnika posebno postao zna~ajan sa pojavom vi{ekorisni~kih operativnih sistema i

19


personalnih ra~unara. Ovaj ulazni ure|aj ima svoje korene u konzolama, preko kojih je operater kontrolisao rad ra~unara, radio sa elektronskim pisa}im ma{inama i teleprinterima. Tastatura ra~unara veoma podse}a na tastaturu klasi~ne pisa}e ma{ine. Postoje razlike u rasporedu i izboru tastera. Neuporedivo ve}e mogu}nosti ra~unara, u odnosu na pisa}u ma{inu uticale su da se od ra~unarske tastature tako|e zahtevaju nove funkcije. Naj~e{}e upotrebqavana tastatura danas ima ne{to vi{e od 100 tastera. Precizan broj se razlikuje od proizvo|a~a do proizvo|a~a. Pored tastera sa ciframa, slovima i specijalnim znacima (osnovni tasteri) postoje i tasteri kojima se mogu izvr{avati upravqa~ke operacije takozvani funkcijski tasteri. Ovi tasteri nalaze se pri vrhu tastature, dok osnovni zauzimaju sredi{wi wen deo. Desna strana predstavqa numeri~ku tastaturu. Ukoliko je potrebno uneti ve}e koli~ine numeri~kih podataka rad sa desnim tasterima daleko je brì i jednostavniji. Sa desne strane tastature nalaze se i neki specifi~ni tasteri koji se odnose na rad sa dokumentom, kretawe kroz tekst itd. Tasteri Ctrl, Alt i Shift ne deluju samostalno, ve} samo u kombinaciji sa drugim tasterima. Taster Esc koji se obi~no nalazi u gorwem levom uglu tastature omogu}ava prekid neke akcije. Isti efekat prouzrokuje i kombinacija tastera Alt+F4.

Zanimqivosti

Pored usavr{avawa standardnih tastatura neprekidno se radi i na iznalaèwu drugih na~ina zapisa podataka, koji }e istovremeno dati dobre rezultate, pa~ak i nadma{iti ovaj ulazni ure|aj. Interesantne su virtuelne, takozvane kinemati~ke tastature, koje glavni oslonac imaju na upotrebu ~ovekovih prstiju. U Las Vegasu 2001. godine prezentovani su neki od prvih modela virtuelnih tastatura, Senseboard kompanije Ericsson i Scarry kompanije Samsung.

Senseboard Scarry

Prvi model se sastoji od mekih gumenih jastu~i}a koji se pri~vr{}uju na obe {ake. Wihov zadatak je da prate kretawe mi{i}a i tetiva na dlanu. Na osnovu pokreta ure|aj kreira sliku. O kvalitetu tako nastale slike moglo bi se jo{ govoriti, ali prvi koraci su na~iweni.

Drugi model vr{i detekciju pokreta prstiju ruke u prostoru, pomo}u ìroskopskih senzora. Na glavne zglobove {ake navla~e se senzori, koji podatke prosle|uju do procesora, a ovaj daqe prepoznaje rasporede prstiju i dodequje im odgovaraju}a zna~ewa.

20


Ergonomija je nauka koja se izme|u ostalog bavi opse`nim ispitivawima na~ina na koji qudi rade pojedine poslove i ne tako retkih povreda na radu. Odavno je poznato da oblik i na~in upotrebe alata je izuzetno vaàn za wegovo bezbedno kori{}ewe u duìm vremenskim periodima. Povrede koje nastaju usled uzastopnog ponavqawa pojedinih pokreta kao i kori{}ewem lo{e projektovanog alata zovu se RSI, odnosno "Repetitive Stress Injuries". Prepoznaju se kada korisnik koji radi sa tastaturom ose}a bolove, `marce ili utrnulost u zglobovima, {akama ili rukama do granica izdr`qivosti, nije u stawu da izvr{i neki prost pokret (koji je obi~no i uzrok povrede), blago oticawe i crvenilo. Poznate su i povrede Carpal Tunnel sindrom, Tendinitis i Tenosinovitis. Povredama ovog tipa najskloniji su profesionalni programeri, sekretarice, operateri. Stoga se sve vi{e radi na prou~avawu tehnologija za izradu ergonomskih tastatura, takvih koje }e biti ~ovekove produène ruke.

Mi{

Mi{ (mouse) je manipulator za unos informacija u ra~unar. Prvi mi{ javnosti je prezentovan jo{ 1981. godine, ali je zbog

nepostojawa grafi~kog okruèwa, tek u kasnijim godinama do{lo do wegove {ire primene. Svi mi{evi prvih generacija detektovali su pokrete pomo}u mehani~kog sistema zasnovanog na kuglici. Kretawem po ravnoj povr{ini bira se pozicija na ekranu, a pritiskom na jedan od tastera aktivira odre|ena funkcija. Mi{ predstavqa neveliku kutiju sa dve ili tri dirke, koja se lako sme{ta na dlan. Naj~e{}e pritisak na levi taster uzrokuje neku aktivnost, dok je desni poni{tava. Mi{ daje relativne koordinate. Klasi~ni dizajn se sastoji obi~no od gumene kugle koja je sme{tena na dno ku}i{ta mi{a, kugla se pri pomerawu mi{a usled trewa obr}e i pokre}e

ugaone vaq~i}e.

1995. godine u ra~unarski svet ulaze opti~ki mi{evi. Zatim u 2000. firma Logitech predstavqa mi{eve sa opti~kim sistemom za pra}ewe pokreta. Na mesto kuglice postavqena je mini digitalna kamera sa procesorom i jo{ nekim dodacima.

Opti~ki mi{evi za osvetqewe povr{ine po kojoj se mi{ kre}e koriste LED lampice i so~ivo za fokusirawe odre|ene slike, a kao senzor koriste malu digitalnu kameru i digitalni procesor. Pokret se prati preko serije snimaka podloge po kojoj se mi{ pokre}e. Snimci nastaju u kratkim vremenskim intervalima, pa dolazi do preklapawa, daqe se prenose do digitalnog procesora koji ih analizira i na osnovu te analize uo~ava se pravac kretawa, odnosno promena pozicije.

21


Grafi~ke table

Grafi~ka tabla je ulazni ure|aj sli~ne namene mi{u, sa specijalnom elektronskom olovkom kojom se prelazi po osetqivom podno`ju. Moè biti zamena za mi{a. Dodirom table olovkom kursor se postavqa na odgovaraju}e mesto. Naj~e{}e se klik mi{em svodi na pritisak olovkom na povr{inu table, zbog ~ega olovka mora da se drì vertikalno - ne ba{ kao rapidograf, ali svakako uspravnije nego penkalo.

Me|u poznate proizvo|a~e spada firma Wacom sa veoma kvalitetnim grafi~kim tablama. Jedna od wih je ArtPad II tabla malog formata. Ove table imaju analogne UltraPen olovke koje se danas sve mawe koriste. Wacom art pad svoju vrednost pokazuju u programima za obradu bit-mapiranih slika kao {to je Adobe Photoshop - kada treba obra|ivati sliku ili iscrtati neku konturu, olovka je neuporedivo zgodnija od mi{a. Ako se zna da je obrada kolor slika vremenski najzahtevnija operacija u pripremi kwiga i ~asopisa za {tampu, postaje jasno koliko grafi~ka tabla moè da pove}a produktivnost posla.

Pored wih zna~ajne su i Intuos A6 table. To je tabla koja zauzima COM port, napaja se iz posebnog ispravqa~a, i ima na sebi deset funkcijskih tastera. Olovka je ergonomski dizajnirana i dobro leì u ruci, a zamerka se odnosi na stalak za olovku, koji je veoma nestabilan. Drajveri se lako instaliraju, ali se lako i deinstaliraju – stari ArtPad drajveri se te{ko uklawaju posle odvajawa table od ra~unara. Funkcijski tasteri predstavqaju pre~ice sa tastature (ili niz pre~ica) i nije potrebno gledati u tablu da bi se otkrilo wihovo zna~ewe : kada se olovka na|e iznad nekog od wih, na vrhu ekrana pojavquje se broj funkcijskog tastera.

Xojstici

Xojstici spadaju u perifernu opremu ra~unarskog sistema, i tokom posledwih godina doìvqavaju velike promene. Na samom po~etku razvoja bile su to palice postavqene na ~vrstu podlogu, koje su svoju primenu nalazile u ra~unarskim igrama. Sve kompleksnije igre dovele su do potrebe za upravqa~kim sredstvima razli~itih dimenzija, oblika i namene. Volani, pedale, slu{alice, elementi koji omogu}uju virtualnu realnost, samo su deo opreme koja spada u skup xojstika. Sledi nekoliko primera.

Ovaj xojstik ima klasi~an izgled upravqa~ke palice. Me|utim razlika u odnosu na druge je u tome {to ga je mogu}e potpuno odvojiti od podloge, a da pri tome on i daqe funkcioni{e kako treba. Cyberstick na svom postoqu li~i na bilo koji od mo}nih leta~kih xojstika. U xojstiku se nalaze senzori koji, zavisno od ugla koji zauzima u odnosu na vertikalu, {aqu ja~e ili slabije impulse za promenu pravca. Cybestick nema nikakve veze sa tradicionalnim xojsticima, iako je logika pokreta ista. Po{to re{ewe uop{te nema mehani~kih sklopova, palica je prakti~no neuni{tiva, ni{ta ne moè da je pohaba ili potro{i. Za Cyberstick nisu potrebni nikakvi zasebni drajveri, jer je 100% kompatibilan sa modelom CH Flightstick Pro, koji se nalazi u listi

22


kontrolera ako je na ra~unaru instaliran DirectX 5 ili Windows 95 OSR2, odnosno bilo koji xojstik sa ~etiri tastera i throttle kontrolom. Na predwoj strani nalazi se lampica koja ukazuje da li je xojstik trenutno u digitalnom ili analognom reìmu, a pored we je prekida~ za prebacivawe reìma. Ergonomija palice je izvanredna, xojstik je simetri~an, pa samim tim jednako prilago|en za dràwe u desnoj ili levoj ruci. Tasteri 3 i 4 postoje u duplikatu, kako bi bili jednako lako pristupa~ni pod levim ili desnim palcem. Tasteri 1 i 2 nalaze se pod kaìprstom, jedan ispod drugog. Sa zadwe strane je, na samom vrhu, svojevrstan *xojstik na xojstiku*, koji se kontroli{e palcem i koristi za kontrolu virtuelnog kokpita.

Slede}i model je tako|e veoma interesantan. Kada su simulacije u ra~unarskim igrama, u pitawu, prvi "volani" bili su neka vrsta kompromisnog re{ewa koje se jednako moglo koristiti za letewe ili automobilske trke. Tek posledwih godina kontroleri za simulacije postali su verne replike stvarnih objekata. Thrustmaster F1/T2 je zanimqiv komad specijalizovanog hardvera za simulaciju vo`we. Radi se o pravom volanu, opremqenom pedalama za gas i ko~ewe i mewa~em. Nije re~ o nekoj plasti~noj improvizaciji, ve} je puna pa`wa posve}ena ~vrstini konstrukcije i realisti~nosti ose}aja, potpuno prenose}i tehniku upravqawa pravim automobilom. Ve}ina simulacija vo`we ve} ima predefinisane opcije za wega. Windows-ov spisak standardnih game kontrolera ukqu~uje oba Thrustmaster-a (T1/T2). Volan se nalazi na masivnoj konstrukciji koja se sistemom pri~vr{}uje za ivicu stola, a tik ispod desne ruke nalazi se mali, sportski mewa~. Na "instrument tabli" su dva tastera kojima se dodequju razne funkcije. Dimenzije otprilike odgovaraju volanima u sportskim kolima, a ose}aj je veran pona{awu pravog volana, moè se okretati za 260 stepeni levo i desno, pri ~emu se sam vra}a u ravnote`ni, centralni poloàj. Mewa~ je "pod desnom rukom", ispod volana i digitalan je, tj. kada se gurne napred podiè u vi{u, a kada se povu~e nazad spu{ta se u niù brzinu. Pedale su montirane na zasebnu konzolu na podu i veoma su realisti~ne - jedna opruga reguli{e hod, a druga poloàj papu~ice u odnosu na nogu.

Skener

Skener je ure|aj koji sa papira ~ita tekst ili crteè i unosi ih u memoriju ra~unara. Ovi podaci u memoriji se mogu daqe obra|ivati. Prednost skenera u odnosu na opti~ke ~itaoce znakova, jeste da nisu ograni~ene, nego raspoznaju svaku vrstu slova, cifre, crteà na papiru.

Skeneri su svoju {iroku primenu na{li krajem osamdesetih godina pro{log veka. Od tada wihov razvoj se odvijao velikom brzinom. Dana{wim skenerima osnovna namena je obrada papirnih dokumenata, slika. U svetu posledwih godina koristi se termin SOHO (Small Office – Home Office) ure|aji. Ispitivawa trì{ta su pokazala da prili~no veliki broj korisnika personalnih ra~unara pripada onoj grupi qudi koji samostalno, ili uz pomo} jedne do

dve osobe, obavqaju svoje profesionalne zadatke. Skeneri omogu}avaju da se

23


dokumenti poput faktura, dopisa ili telefaks poruka lako i brzo arhiviraju u elektronskoj formi, a kombinacija skener-ra~unar-{tampa~ moè da posluì umesto fotokopir aparata. Ve}ina skenera funkcioni{e na isti na~in. Klikom na odgovaraju}u ikonu malog komandnog centra bira se jedan od ponu|enih modova skeniranja: tekst-orijentisani dokument, slika u boji ili crno-bela. Potom }e skener sam prepoznati da li je original u dotura~u za papir, umetnut u otvor sa predwe strane ili ({to je re|i slu~aj) je glava sa CCD elementom odvojena od postoqa i poloèna na, recimo, kwigu. Automatski dotura~ papira moè da primi do 10 stranica formata A4, i ovaj broj se sa svakim novim modelom pove{ava. U paketu sa skenerom obavezno stiè i ne{to softvera, primer za pojedine vrste : Xerox Text Bridge, Adobe PhotoDeluxe i DocuMagic PaperMaster 3.0. Ceo mehanizam skenera sastoji se od izvora svetla koji se usmerava na predloàk, a zatim se odbijena svetlost o~itava senzorom. Obi~no se radi o senzorima pore|anim u matricu ~ija {irina odgovara maksimalnoj mogu}oj povr{ini skenirawa. Broj senzora "po vertikali" varira, i od wega zavisi brzina skenirawa. Kada se radi o kolor skenerima svaka ta~ka se skenira za nekoliko komponenti - onoliko koliko ih ima izlazni rezultat skenera. Naj~e{}a je varijanta RGB (red, green, blue) skenera, ali postoje i CMYK (cyan, magenta, yellow, black) skeneri koji se re|e sre}u na na{em trì{tu. Nekada se u boji skeniralo tako {to se koristio princip monohromnog skenirawa, samo {to se za svaku komponentu ispred senzora postavqao odgovaraju}i filter, a slika se skenirala u nekoliko prolaza. Mana takve koncepcije je {to je mehanika pomerawa morala da bude besprekorna - i najmawa odstupawa prilikom ponavqawa prolaza dovodila su do raspasovanih komponenti. Kod kvalitetnog skenera vrlo je bitna karakteristika gustina matrice svetlosnih senzora od koje direktno zavisi opti~ka rezolucija skenera - ova rezolucija se obi~no navodi u ta~kama po in~u (dpi). Skeneri naj~e{}e omogu}avaju uve}awe koje se, dobija prostom interpolacijom ta~aka. Proizvo|a~i skenera ~esto zloupotrebqavaju podatak o mogu}em uve}awu, pa kao maksimalnu rezoluciju navode onu koja se moè dobiti "softverski".

Digitalne kamere i fotoaparati

Digitalni foto aparati spadaju u oblast ra~unarske industrije koji se razvija velikom brzinom. Primer je prodaja koja je za godinu dana 1998. do 1999, porasla za 125%.

Slika je po svojoj prirodi analogna, ali su sve fotografske tehnike digitalne. Osnovni nosilac vizuelne informacije na klasi~nom filmu je tzv. zrno, odnosno grumen soli srebro hlorida. Kada svetlost osvetli takav grumen pobu|uju se elektroni u atomima srebra unutar atoma srebro halida i na taj na~in mewa wegovu valencu. Svetlo sa objekta koji se fotografi{e prolazi kroz objektiv i pada na film,

gde se formira slika. Objektiv moè biti jedno so~ivo, ali se naj~e{}e radi sa vi{e so~iva koja su raspore|ena u grupe, i ~iji se poloàj moè mewati. Na taj na~in mogu}e je izo{triti sliku, zumirati objekat koji se snima itd.

Digitalni foto aparati zamewuju film poluprovodni~kim elementom koji se zove Charged Coupled Device (CCD). Re~ je o matrici stotina hiqada mikroskopskih foto }elija. CCD moè da bude linearan (koristi se kod

24


skenera) ili prostorni. Kod digitalnih foto aparata koristi se prostorni. Kvalitet slike zavisi od nekoliko faktora : prostorne rezolucije, rezolucije intenziteta, dinami~kog opsega, {uma i nuspojava. Kao medijum za ~uvawe fotografija u digitalnom obliku koristi se flash RAM memorija, mada postoje i ure|aji koji koriste diskete, mini hard diskove itd. flash RAM se obi~no pakuje u module od 4, 8, 16, 32 ili najvi{e 64 MB. Ve}ina aparata za prenos slike u kompjuter koristi serijski kabl. Aparati mogu imati mogu}nost snimawa bez kompresije, mogu}nost manuelnog pode{avawa ekspozicije i blende. Zahvaquju}i LCD ekranu ta~no moèmo videti kako }e fotografija izgledati pre samog slikawa.

Opis i funkcije izlaznih ure|aja ra~unarskog sistema

Izlazni ure|aji sluè za prikazivawe rezultata rada. Na koji na~in }e rezultati rada biiiti prikazani zavisi od vrste izlaznog ure|aja, to moè biti pisani zapis, video zapis itd.

U izlazne ure|aje spadaju :- monitor- {tampa~- Grafi~ka kartica

Monitor

Monitor je izlazni ure|aj koji sluì za prikazivawe izlaznih podataka, teksta, grafike i slike. Ekrani se razlikuju u odnosu na boje, postoji podela na monohromatske i kolor monitore, i u odnosu na rezoluciju, odnosno kvalitet slike na ekranu. Rezolucija se kre}e u odnosu od 800*600 piksela do 1280*1024. U profesionalne svrhe koriste se monitori rezolucije 4096*4096. Monitori mogu da rade u dva reìma: tekstualnom ili grafi~kom. U zavisnosti od tehnologije izrade postoji nekoliko vrsta monitora, od kojih su najpoznatiji CRT i LCD.

CRT monitor radi na principu katodne cevi. Katoda je zagrejana nit koja je sme{tena u vakumsku staklenu cev. Kod katodne cevi (CRT - catode ray tube) elektronski snop velikom brzinom prelazi preko ekrana, pri ~emu fosforni sloj na unutra{woj povr{ini emituje svetlost. Monitor se sastoji od miliona malih crvenih, plavih i zelenih ta~kica (RGB Red – Green – Blue) koje nakon udara elektrona obrazuju sliku. Re~ je o jednoj od prvih poznatih tehnologija.

Tehnologija LCD ekrana ne{to je novija u odnosu na prethodnu : dugo su bili prisutni iskqu~ivo na xepnim kalkulatorima, najvi{e zbog toga {to wihov kvalitet nije bio dovoqan ni za kakvu drugu primenu. Razlike izme|u LCD i klasi~nih monitora poti~u od potpuno razli~itog na~ina na koji se formira slika. Rad LCD (liquid cristal display) ekrana se bazira na osobini molekula kristala (rastvorenog i raspore|enog u vrlo tankom sloju izme|u dve staklene plo~e) da mewaju ugao polarizacije svetla pod dejstvom elektri~ne struje. I ovi monitori imaju neke nedostatke na ~ijem

25


ispravqawu se intenzivno radi. Jedan od najve}ih bio je ugao vidqivosti slike, kao i brzina odziva, ukoliko se objekat na ekranu kre}e brzo, ostavqa tragove za sobom. U novije vreme proizvode se LCD monitori sa aktivnom matricom (za svaki piksel postoji transistor), za razliku od starijih koji su bili sa pasivnom matricom. Kada se govori o ra~unarskom hardveru vrlo lako je mogu}e uleteti u vremenski procep, ono o ~emu govorimo kao o novitetu, sutra }e predstavqati

pro{lost. Zato i ne treba previ{e pa`we pridavati konkretnim karakteristikama odre|enog hardvera. Tehnologija i na~in izrade, postignuti efekti - osobine su koje treba analizirati i prou~avati. Kod ovih monitora postoje tri vrste matrica i to : TFT, MVA i Super TFT. Prva matrica se koristi kod 15“ i 17“ monitora i ima najkra}e vreme odaziva, dok se druga koristi kod 19”, a posledwa kod 20“i 21“ i wena slika je najkvalitetnija. êsto se za monitore koristi i termin TFT koji ne predstavqa posebnu vrstu monitora, budu}i da je re~ o monitorima iz oblasti LCD tehnologije, i predstavqa vrst matrice.

[tampa~

Naziv periferijski ure|aji danas uglavnom obuhvata {tampa~e i skenere, zna~i vezu izme|u digitalnog ra~unarskog sveta i analognog sveta u kom ìvimo. [tampa~ je ure|aj pomo}u koga se binarno-kodirana informacija iz ra~unara prenosi na papir. Sluì za prikazivawe teksta i slika na papiru. Najva`nije osobine {tampa~a su kvalitet otiska i brzina {tampawa. Osnovna podela {tampa~a je na osnovu tehnologije {tampe koju koriste. Danas su najpoznatiji {tampa~i : matri~ni, laserski i ink-jet ({tampa~ sa {trcaqkom). Matri~ni {tampa~i su najstariji, rade po istom principu kao pisa}e ma{ine. Glava za {tampa~a udara preko trake (ribbon) po papiru i ostavqa trag na mestu udarca. Brzina {tampawa ovih {tampa~a izraàva se u broju znakova u sekundi (cps-characters per second). Postoje tri vrste glava za matri~ne {tampa~e sa 9, 18 i 24 iglice. Naj~e{}e se koriste {tampa~i sa 24 i 9 iglice, od broja iglica zavisi kvalitet {tampe. Glava {tampa~a {tampa u oba smera, u toku rada. Wihova prednost je niska cena potro{nog materijala. Tipi~na rezolucija je 120 ta~aka po in~u (dots per inch). Laserski imaju izvor laserskih zraka koji se iskqu~uje i ukqu~uje. Laserski zrak se odbija od obrtnog ogledala i osvetqava fotosenzitivni vaqak koji je pokriven jednakim nabojem. Kada je vaqak izloèn laserskom zraku naboj na vaqku se mewa {to deluje na toner, toner se prenosi na papir i tako nastaje slika. Tipi~na rezolucija ovih {tampa~a je 600 dpi. Brzina {tampawa izraàva se brojem strana u minuti. Prednosti su velika brzina {tampawa, dobra rezolucija i najboqi kontrast.Ink-jet {tampa~i rade sli~no matri~nim, ali nemaju traku, ve} cev~ice kroz koje se pod pritiskom izbacuje mastilo, koje se prilikom dodira sa papirom hladi i stvrdwava. Tipi~an {tampa~ ima 48 mlaznica, broj mlaznica odre|uje kvalitet. Prednost ovih {tampa~a je ti{ina pri radu, brzina ve}a od

26


matri~nih, boqi izgled grafike i pribliàn kontrast koji imaju laserski {tampa~i.

Grafi~ka (video) kartica

Grafi~ka kartica je kartica koja omogu}ava prikqu~ewe monitora na ra~unar i prikaz slike. To je sklop koji kontroli{e signale koji se {aqu na monitor. Zna~i za rad sa grafikom mora postojati grafi~ka kartica u ra~unaru. Za personalne ra~unare postoji ve}i broj grafi~kih kartica. Ove kartice na sebi poseduju dodatnu memoriju u kojoj su sme{tene informacije o slici koja se {aqe na monitor. Za savremene monitore uobi~ajeno je kapacitet memorije 4 i 8 MB. Kartica mora da ima dovoqno sopstvene memorije za sme{tawe kompletne slike, kao i potrebni radni prostor za obavqawe sloènih operacija. Osnovni delovi grafi~ke kartice su :

- grafi~ki procesor- video memorija- konvertor koji pretvara digitalne u analogne signale- konektor, za prikqu~ewe monitora- memorija.

Pored navedenih kartica moè imati i neke dodatne elemente. Procesor ra~unara osloba|a se ra~unawa komplikovanih formula za formirawe slike tako {to se taj proces predaje grafi~kom procesoru, ~ipu. Broj tranzistora na grafi~kom ~ipu stalno se pove}ava sve zahtevnijim programima.

Grafi~ke kartice su potpuno zavisne od osnovne ma{ine jer rade kao jedan wen deo, a ne kao samostalni ure|aji ili sistemi. Ono u ~emu se pojedina~ne kartice razlikuju su : koli~ina ugra|ene memorije, brzina i kvalitet prikaza. Prve poznate i osnovne kartice su EGA i VGA, a najmoderniji podràvaju ve} i trodimenzionalni prikaz slike ~iji kvalitet dostiè ~ak i realni izgled neke slike.

Ulazno-izlazni ure|aji

U ovu grupu spadaju ure|aji koji imaju dvojaku funkciju. Mogu izvr{avati ulazne i izlazne operacije. Najpoznatiji su :

- zvu~na kartica- modem.

Zvu~ne kartice

Da bi se pomo}u ra~unara dobili zvu~ni efekti, muzika, govor neophodno je postojawe kartice koja se naziva zvu~na ili muzi~ka kartica.

27


Prve zvu~ne kartice za PC funkcionisale su na principu frekventne modulacije (FM). Frekventna modulacija je dugo smatrana za najboqi na~in podraàvawa realnih muzi~kih instrumenata, ali je to podraàvawe bilo i ograni~ewe, jer se kartica te{ko koristila u druge svrhe. "Elektronski klavir" nije mogao da zvu~i kao Steinway, {to se najvi{e uo~avalo kod guda~kih, a najmawe kod duva~kih instrumenata. FM nije mogao da bude osnova za profesionalne primene, ali je dao zna~ajan doprinos razvoju zvuka primewenog u kompjuterskim igrama.

Daqi razvoj i usavr{avawe kartica odvijao se kroz pove}awe memorije - postalo je mogu}e preneti zvuk u memoriju ra~unara i zatim ga reprodukovati. Prve kartice su bile jednokanalne (mono) sa 8-bitnim A/D i D/A konvertorima malih brzina. Evolucija je ~inila svoje pa su se prvo pojavile brè, stereo kartice, a kasnije i kartice sa 16-bitnom rezolucijom koja omogu}ava merewe 216=65536 naponskih nivoa. Kartice sa ovom rezolucijom imaju i brè konvertore koji postiù do 48000 konverzija u sekundi, {to se ~esto naziva "CD kvalitetom", jer CD plejeri funkcioni{u kao 16-bitni stereo ure|aji sa 44100 konverzija u sekundi. Parametri po kojima se rangiraju zvu~ne kartice su rezolucija i frekvencija uzorkovawa, a u ne{to teè merqive spadaju ulazni i izlazni standardi, sopstveni {um kartice, {um pri transferu, separacija kanala, dinamika i frekventna karakteristika. Frekvencija uzorkovawa prvenstveno uti~e na maksimalnu frekvenciju zvuka koji snima ili reprodukuje, ali i na gre{ke pri merewu (snimawu) odnosno {um pri reprodukciji. Rezolucija ili broj bitova u uzorku uti~e na {um i dinamiku zvuka. Dinamika predstavqa odnos izme|u maksimalne i minimalne amplitude zvuka koji se moè snimiti ili reprodukovati.

Qudski glas }e biti relativno dobro i prepoznatqivo snimqen 8-bitnim karticama uz frekvenciju uzorkovawa od 8 kHz. Ukoliko se uzorkovawe smawi na 4 kHz, poruke }e biti razumqive, ali }e boja glasa biti promewena ("robotski" govor), a {um }e se pove}ati.

Modem

Modem je deo ra~unarske opreme koji omogu}uje komunikaciju izme|u dva ra~unara putem telefonske linije. Osnovni zadatak modema je razmena digitalnih informacija. S obzirom da se komutirane linije ne mogu direktno upotrebiti za digitalne signale, podaci se moraju prethodno pretvoriti u analogne signale. Kodirawem informacija razli~itim frekvencijama, amplitudama i fazama vr{i se modulacija digitalnog signala, dok modem na prijemnoj strani vr{i wihovu demodulaciju. Odatle i ime modemima: MOdulator-DEModulator.

Postupak slawa poruka je te~e na slede}i na~in : bitovi digitalnih podataka se kodiraju u re~i koje se, modulisane, mogu poslati. Zatim se re~i konvertuju u analogne oblike, koji se {aqu prijemnoj strani. Modemske komunikacije, dakle, nisu ~isto serijske: pri svim ve}im brzinama se u istom trenutku, u okviru jedne re~i, {aqe vi{e bitova (~ak do 14)! Odavde i poti~e razlika izme|u jedinica baud i bps (bits per second). Baud ozna~ava broj re~i ili simbola poslatih u jednoj sekundi, dok bps predstavqa broj bitova

28


poslatih u istom vremenskom periodu. I najbrì dana{wi modemi komuniciraju brzinama od samo 2400 baud-a!

Modemi, sa jedne strane, me|usobno komuniciraju preko telefonskih linija, a sa druge su povezani sa ra~unarom serijskim kablom i/ili interfejsom.

Postoje dve vrste modema :- interni - eksterni.

Interni modem je kartica koja se ume}e u jedan od kratkih slotova. Eksterni modem ima ku}i{te, nalazi se van ra~unara i sa wim komunicira pomo}u kabla. Od svih elemenata ra~unarske opreme modemi su najosetqiviji na razna atmosferska pra`wewa. Incidenti se de{avaju bez obzira na to da li je modem ukqu~en ili ne.

Predstavqawe informacija

Da bi do{lo do prakti~ne primene informacije ona mora biti predstavqena pomo}u elemenata realnog sveta. Na~in predstavqawa informacije naziva se kodirawe informacije. Pri kodirawu potrebno je po{tovati odre|ena gramati~ka pravila slagawa znakova. Ta pravila se nazivaju kod. Postoje dva na~ina predstavqawa informacija : analogni (neprekidni) i digitalni (diskretni). Primer je klasi~ni i digitalni ~asovnik.

Po{to elektronski elementi u ra~unaru mogu razlikovati samo dva stawa ( da li struje ima ili nema) ra~unar moè raditi samo u binarnom brojnom sistemu. Unutar ra~unara informacija je predstavqena pomo}u znakova 0 i 1. Ova dva znaka jednostavno se realizuju, po{to je potrebno praviti razliku samo izme|u dva stawa. Svaki broj binarnog brojnog sistema moè se predstaviti kao zbir proizvoda cifara i wihovih pozicionih vrednosti.

Primer :101,012=1*22+0*21+1*20+0*2-1+1*2-2

Poziciona vrednost raste idu}i levo od decimalnog zareza, za svaku poziciju 2 puta, a opada idu}i desno gde su stepeni baze sa negativnim eksponentima.

Da bi ~oveku bilo jasno {ta se de{ava u ra~unaru potrebno je podatke zapisane u binarnom obliku pretvoriti u dekadni oblik.

Primer :Posmatra}emo broj 85, i prona}i wemu odgovaraju}i u binarnom sistemu.85 : 2=42 (1) - ukoliko postoji ostatak upisuje se broj 1, u suprotnom broj

042 : 2=21 (0)21 : 2=10 (1)10 : 2=5 (0) 5 : 2=2 (1) 2 : 2=1 (0) 1 : 2=0 (1)Dakle odgovaraju}i broj je 10101012. Prva cifra je posledwi ostatak.Kada se radi sa brojem mawim od jedan postupak je ne{to druga~iji :konverzija se obavqa mnoèwem broja sa osnovom binarnog brojnog

sistema. Prva cifra je prvi ostatak koji se dobije kao celobrojni deo.Primer :

29


0,234*2=0,468 (0)0,468*2=0,936 (0)0,936*2=1,872 (1)0,872*2=1,744 (1)Dakle broj je 0,00112

Postupak se u op{tem slu~aju ne zavr{ava (divergentan proces), pa je potrebno zadovoqiti se odre|enim brojem cifara.

Pretvarawe broja koji je zapisan u binarnom obliku u dekadni posmatra}emo na istom primeru :

10101012=1*26+ 0*25+1*24+0*23+1*22+0*21+1*20=8510

Postupak je isti i kada se prelazi u oktalni brojni sistem samo {to se umesto broja dva deli brojem 8, tako|e prelazak u heksadecimalni sistem podrazumeva deqewe brojem 16.

Matemati~ke osnove rada ra~unara

Prilikom obrade podataka u ra~unaru se obavqaju razli~ite logi~ke funkcije nad binarnim brojevima. Xorx Bul je 1847.g. logi~ke funkcije prikazao na algebarski na~in i time otvorio vrata ~itavoj oblasti istraìvawa koja je po wemu i dobila ime Bulova algebra. Aristotel je prvi postavio sisteme matemati~ke logike. Sistemi su se bazirali na tvrdwama koje su mogle imati samo dva stawa, ta~no i neta~no. Bul prati taj na~in razmi{qawa i umesto pojmova uvodi promenqive koje mogu imati samo dve vrednosti 0 i 1. Ove promenqive se ~esto predstavqaju i velikim slovima engleske abecede. U Bulovoj algebri vaì princip dualnosti, svaki identitet ima dualni, koji se dobija me|usobnom zamenom “+” i “.”. Bulova algebra obuhvata tri osnovne logi~ke funkcije : I, ILI i NE. Prva funkcija se naziva konjukcija, druga disjunkcija i tre}a negacija. Konjukcija se jo{ naziva i logi~ko mnoèwe, disjunkcija logi~ko sabirawe.

Algebra prekida~kih kola predstavqa specijalan slu~aj Bulove algebre koji se odnosi na elektriku. Elementi ove algebre su prekida~i, mogu biti ukqu~eni i iskqu~eni. Ukqu~eno se ozna~ava 1, suprotno 0.

Programski jezici

Pravilna upotreba prirodnih jezika podrazumeva poznavawe kako sintaksnih pravila tako i semantike. Da bi se olak{ala komunikacija izme|u qudi radi realizovawa odre|enih poslova osmi{qeni su ve{ta~ki jezici, u takve spadaju Esperanto, jezik aritmeti~kih izraza itd. Posebno mesto u ovom skupu zauzimaju programski jezici, jezici koji su nameweni komunicirawu na relaciji ~ovek – ra~unar.

Programski jezik, dakle predstavqa ve{ta~ki jezik koji omogu}uje zapis postupaka za re{avawe zadataka na ra~unaru, pri ~emu za pisawe zapisa nije potrebno poznavawe tehni~kih karakteristika ra~unara. Sastoji se od simbola grupisanih u re~i. Te re~i se nazivaju kqu~ne ili rezervisane re~i. Da bi se programski jezici mogli koristiti potrebno je da postoji program koji prevodi program korisnika sa programskog na ma{inski jezik. Takav program naziva se prevodilac. Prevodilac je u stawu da prepozna

30


sintaksne gre{ke, dok semanti~ke moè da prepozna samo ~ovek. Svaki programski jezik mora da zadovoqi dva zahteva : da je razumqiv za ~oveka mogu}nost automatskog prevo|ewa u oblik razumqiv ra~unaru.

Ma{inski jezik

Konstrukcija modernih ra~unara omogu}ava smisleno reagovawe ra~unara samo na odre|eni tip impulsa, re~ je o binarnim elektri~nim signalima koji ~ine ma{inski jezik. Instrukcije i brojevi su kodirani pomo}u razli~itih kombinacija nula i jedinica. U ma{inskom jeziku svaka programska instrukcija ima kao rezultat izvr{avawe samo jedne operacije ra~unara. Program napisan na ma{inskom jeziku potpuno je razumqiv za ra~unar, a za korisnika ra~unara veoma malo, odnosno nimalo. Programirawe u ma{inskom jeziku zahteva dobro poznavawe hardverskih komponenti i posebnu pripremu za rad. Ovaj jezik ne spada u prirodne jezike, i da bi se premostila razlika dolazi do uvo|ewa programskih jezika. Razumqiviji su ~oveku od ma{inskog, a istovremeno i bliì ma{inskom u odnosu na prirodne.

Programske jezike delimo u nekoliko kategorija, i to :Prvu grupu ~ine jezici koji sluè za re{avawe numeri~kih problema u oblasti tehnike i drugih disciplina koje koriste matemati~ke modele, najpoznatiji su : PASCAL, FORTRAN (Formula Translation), ALGOL (Algorithmic Language), C, BASIC (Beginners All purpose Symbolic Instruction Code), COBOL (Common Bussines Oriented Language).Drugu grupu ~ine jezici ve{ta~ke inteligencije, primewuju se u oblastima simboli~kog ra~unawa, ma{inskog prepoznavawa i zakqu~ivawa, robotike i ekspertnih sistema. Tu spadaju : LISP, PROLOG. Tre}u grupu ~ine jezici za sistemsko i konkurentno programirawe. Koriste se za pisawe sistemskog softvera. Tu spadaju : ADA, MODULA-2, BLISS, OCCAM.

Programi prevodioci

Prevodilac programe pisane u nekom programskom jeziku prevodi u programe na ma{inskom jeziku. Izvorni program je program pisan u programskom jeziku, a prevedeni program u ma{inski jezik naziva se izvr{ni program. Razvojem programskih jezika razvio se i veliki broj programa prevodilaca. Programi prevodioci se unose preko operativnog sistema u memoriju i zauzimaju odre|eni prostor. Svi prevodioci imaju slede}e zadatke :

leksi~ka analiza i otkrivawe leksi~kih gre{aka sintaksna analiza i otkrivawe sintaksnih gre{aka konstrukcija programa optimizacija obave{tavawe korisnika.

31


Kompajleri (Compiler)

Kompajler sve faze prevo|ewa obavqa redom i kona~an rezultat prevo|ewa je izvr{ni program. Ukoliko postoje gre{ke ispravqawe programa je dugotrajno jer se izve{taj dobija posle zavr{etka svih faza. Proces prevo|ewa treba ponavqati vi{e puta sve dok se ne otklone sve eventualne gre{ke.

Interpreteri

Interpreter je prevodilac koji izvorni program prevodi u izvr{ni u toku rada instrukciju po instrukciju. Nema memorisanog prevedenog programa. Svakom izvr{avawu programa sledi prevo|ewe, pa je izvr{avawe usporeno. Prednost interpretirawa je da se svaka instrukcija odmah analizira i ispravqawe gre{aka je br`e i lak{e. Interpreter se naj~e{}e primewuje kada se `eli direktna komunikacija ~oveka sa ra~unarom, pogodan je za po~etnike.

32


Operativni sistemi

Operativni sistem predstavqa interfejs izme|u korisnika i ra~unarskog hardvera. îni ga skup programa i pravila koji kontroli{u rad ra~unara.

Osnovni operativni sistem koji pokre}e hardver zove se BIOS. Pi{u ga tvorci hardvera i odnosi se na odre|ene elemente hardvera. Sadràj BIOS-a moè se mewati u specijalnim slu~ajevima, ali samo ako je upakovan u flash memoriju. Editor BIOS-a pokre}e se pritiskom na taster delete, ili F2.

Operativni sistem direktno upravqa svim resursima ra~unara : procesorom, memorijama, ulazno-izlaznim ure|ajima, informacijama. pored toga u posao operativnog sistema spada i dijagnostika otkaza hardvera, evidencija softverskih gre{aka, kao i administrativne funkcije (vo|ewe evidencije o upotrebqenim resursima).

Korisnik ne ostvaruje direktan pristup ra~unaru. Operativni sistem prihvata poruke korisnika prevodi ih na jezik razumqiv ra~unaru i obrnuto. dakle, operativni sistem se moè smatrati doma}inom u ra~unaru.

korisnik

33

ra~unar

operativni sistem


MS-DOSMicrosoftDiskOperatingSystem

Sedamdesetih godina pro{log veka predstavqeno je nekoliko operativnih sistema, krajem sedamdesetih godina pro{log veka firma IBM odlu~ila je da od drugih firmi kupi sve procesore i sav softver, da bi 1980.g. u saradwi sa firmom Microsoft sklopila ugovor za izradu novog operativnog sistema MS DOS (Microsoft Disk Operating System). Prvi put je instaliran na ra~unaru IBM PC, verzija MS DOS 1.0, 1981.g. Sa razvojem PC ra~unara, pove}awem kapaciteta memorije, diskova i pove}awem brzine procesora dolazi do razvoja i prilago|avawa operativnog sistema, pa nastaju verzije 2.1 i 2.11. Posledwa verzija koja se relativno dugo zadràla u upotrebi je verzija 5.0. MS DOS je tekstualni operativni sistem. Veza izme|u korisnika i ra~unara ostvaruje se preko komandne linije u kojoj korisnik kuca naredbe, a operativni sistem ispisuje rezultate izvr{ewa.

Iako se ovakvo re{ewe danas smatra zastarelim, DOS je godinama bio dominantan operativni sistem pro{irivan stalno novim verzijama i sistemskim dodacima. I u dana{wim konfiguracijama retko se nailazi na PC ra~unar koji nema instaliran DOS, makar i sa jo{ jednim, dominantnim operativnim sistemom. Razlog za ovo je ogroman broj postoje}ih programa koji su napravqeni tako da se izvr{avaju u DOS-u.

DOS je skra}enica od Disc Operating System {to zna~i da podràva rad sa diskovima. Svaki disk sa kojim DOS radi mora imati svoje logi~ko ime, ime hard diska je obi~no C:, flopi diska A:, B:, a CD – ROM-a D: ili E:, ukoliko postoji vi{e hard diskova u sistemu.( Ove oznake se mogu mewati od strane korisnika ).

Svaki disk sa kojim MS DOS radi mora imati odre|enu strukturu. Direktorijum root koji se obeleàva obrnutom kosom crtom ’ \ ’ obavezno mora postojati. On u sebi moè sadràti i druge direktorijume, a svaki direktorijum moè imati vi{e poddirektorijuma, me|utim svaki direktorijum ( sem root-a ) mora imati samo jedan nadre|en direktorijum.

34


Naziv direktorijuma moè imati najvi{e 11 slova i ne sme sadràti interpunkcijske znake, specijalne znake i sl. U jednom trenutku aktivan moè biti samo jedan od diskova, a na wemu samo jedan od direktorijuma.

Program koji obavqa spregu izme|u korisnika i sistema zove se komandni procesor (Command.com). Da bi u svakom trenutku mogli da vidimo koji je disk/direktorijum aktivan, komandni procesor ispisuje takozvani PROMPT na ekranu:AktivniDisk\Direktorijum(1)\Direktorijum(2)\...\Direktorijum(n)AktivniDirektorijum>Direktorijumi od 1 do n ozna~avaju nadre|ene direktorijume Aktivnog direktorijuma. Posledwi znak je znak razdvajawa, a dowa trep}u}a crta predstavqa kursor ~ija je uloga da ozna~i gde }e se pojaviti slede}i znak kada pritisnemo taster na tastaturi. Aktivni disk mewamo kucawem wegovog logi~kog imena i pritiskom na taster <Enter> na tastaturi.

Na~in rada

Odmah po startovawu ra~unara (ukoliko korisnik nema neki drugi operativni sistem, {to je veoma mala mogu}nost) pojavi}e se odzivni znak operativnog sistema DOS :C:\ >Slovo C sa kojim po~iwe odzivni znak ukazuje na ure|aj na kome se nalazi operativni sistem. Ure|aji spoqne memorije se identifikuju jednim slovom, a kako je ve} navedeno C je naj~e{}a oznaka za disk. Obrnuta kosa crta ukazuje da se radi u osnovnom direktorijumu C diska. Znak koji se nalazi iza znaka > (trep}u}i kvadrati} ili crtica) je kursor. On ukazuje na teku}u poziciju na ekranu.

Pojmovi koji su osnova rada u DOS-u datoteka i direktorijum, ostali su to i u svim drugim operativnim sistemima. Neki autori koriste termine teka i katalog, kao i engleske izraze fajl i direktorijum. Ukoliko hard disk ra~unara posmatramo kao ormari}, fioke ormari}a kao direktorijume, a fascikle sme{tene u fiokama kao datoteke, na najjednostavniji na~in opisa}emo wihovu svrhu i zadatak .

---- ---- ---- ----

Iako se danas ovaj operativni sistem skoro nigde ne nalazi kao osnovni, od velikog zna~aja je poznavawe wegovih komandi. Bilo kakav problem koji se pojavi na ra~unaru na kome je instalirana neka od verzija Windows-a kao operativni sistem, naj~e{}e je re{iv uz pomo} DOS komandi.

Stoga }e se u daqem tekstu detaqnije opisati neke od va`nijih komandi DOS-a. Slika pokazuje dejstvo komande DIR.

35

Fascikle – datoteke(fajlovi)

Fioke – direktorijumi(folderi)

HARD DISK


Komande za rad sa diskovima:DIR – spisak datoteka i poddirektorijumaFORMAT – formatiranje diska pomo}u MS – DOS-aSYS – snimawe sistemskih fajlova na diskCHKDSK – ispitivawe diskaRECOVER – oporavqawe fajlova koji sadrè lo{e faktoreDISKCOPY – kopirawe cele disketeDISKCOMP – upore|ivawe sadràja dve disketeFDISK – podela hard diska na particijeBACKUP – pravqewe kopije diskaRESTORE – rekonstrukcija sadràja diskaLABEL – kreirawe, mewawe ili brisawe imena diskaVOL – pokazuje ime diska i serijski brojUNFORMAT – rekonstrukcija diska ~iji je sadràj uni{ten formatirawem

Komande za rad sa fajlovima ATTRIB – promena atributa fajlovaCOMP – pore|ewe fajlovaCOPY – kopirawe jednog ili vi{e fajlova na drugu lokacijuDEL – brisawe jednog ili vi{e fajlovaEDIT – editor, program za obradu tekstualnih (ASCII) fajlovaEDLIN – linijski orijentisan program za obradu tekstualnih fajlovaERASE – brisawe jednog ili vi{e fajlovaFC – pore|ewe fajlovaFIND – nalaèwe zadatog tekstaPRINT – {tampawe tekst fajlova REN – promena imena fajlaREPLACE – preme{tawe fajlovaSHARE – podr{ka deqewu fajlova u mreì SORT – sortirawe tekstualnog fajlaTYPE – pokazuje sadràj fajlaUNDELETE – rekonstrukcija obrisanog fajlaXCOPY – kopirawe fajla

36


Komande za rad sa direktorijumima :APPEND – putawe ka fajlovima sa podacimaMD – kreirawe direktorijumaCD – promena direktorijumaPATH – promena putawe ka eksternoj komandiRD – uklawawe praznog direktorijumaTREE – ispisivawe stabla direktorijuma

Komande za postavqawe parametara sistema :ASSIGN – promena oznake disk jediniceBREAK – provera tastera Ctrl+BreakCTTY – komandovawe sistemom sa drugog terminalaCOUNTRY – postavqawe formata ispisivawa datuma i vremenaDATE – datumJOIN – dodeqivawe disk jedinice putawiKEYB – promena rasporeda na tastaturiMODE – promena komunikacionih parametaraPROMPT – mewa komandni prompt DOS – aSET – postavqawe vrednosti sistemskih promenqivihSUBST – dodeqivawe virtuelne jedinice putawiTIME – vremeVER – Pokazuje verziju DOS – aVERIFY – provera zapisa na disku

Pomo}ne komande :DEBUG – testirawe programaDOSSHELL – startovawe DOSSHELL-aEMM386 – rad sa expanded memorijomEXE2BIN – pretvara .EXE fajlove u binarni formatHELP – informacije o DOS komandamaMEM – informacija o slobodnoj i zauzetoj memorijiMORE – daje izlaz na ekran sa pauzamaQBASIC – startuje programski jezik Quick Basic

Arhivirawe podataka

U slu~aju kada je potrebno ~uvati ve}u koli~inu podataka zbog u{tede prostora ili prenosa na novu lokaciju koriste se programi za arhivirawe (kompresiju) podataka. Jedan od naj~e{}e kori{}enih programa RAR. Pomo}u ovog programa arhiviramo vi{e fajlova u jedan, ili vi{e fajlova u vi{e arhiva koje staju na diskete od 1.44 MB :RAR naredba ime_arhive spisak_ fajlova prekida~(1)prekida~(2) ... prekida~(n)

MS DOS ne pravi razliku izme|u malih i velikih slova, dakle, nebitno je dali se komande kucaju velikim, malim slovima ili wihovom kombinacijom. Fajlovi (datoteke) imaju ime koje se sastoji od najvi{e 8 slova, pored imena, oni imaju i ekstenziju koja se sastoji od najvi{e 3 slova i sluì da pobliè opi{e sadràj fajla. Ekstenzija je od imena odvojena

37


ta~kom. Neke naj~e{}e ekstenzije su : txt - fajl sadrì samo slova, doc - obi~no Word dokument, exe - izvr{ni program (startuje se kucawem imena), com - izvr{ni program, komanda, arj,rar,zip - arhiva, bmp - slika standardni zapis slike pod Windows- ima.

Zadatak 1.

Na hard disku C: nalazi se direktorijum VEZBANJE, i u okviru wega poddirektorijum PROBA. U tom poddirektorijumu nalaze se fajlovi : nis32.txt, krug.pas, kvadrat.bas, molba.txt,rad.txt, seminar.txt, novina.txt i novost.txt. Na disketnoj jedinici A: kreirati direktorijum NOVINA i iskopirati sve fajlove sa ekstenzijom txt koji po~iwu sa “n” iz poddirektorijuma PROBA u direktorijum NOVINA. Na kraju obrisati direktorijum VEZBANJE. Po~etno stawe je ROOT. Navoditi teku}e stawe.

A\>MD NOVINAA:\.>C:C:\ >CD VEZBANJE\PROBAC:\ VEZBANJE\PROBA>COPY n*.txt A:\NOVINAC:\ VEZBANJE \PROBA>DEL *.*C:\ VEZBANJE\PROBA>CD..C:\VEZBANJE>RD PROBAC:\VEZBANJE>CD..C:\RD VEZBANJE C:\>

Zadatak 2.

Po~etno stawe je C:\NOVINA. Direktorijum sadrì ve}i broj slika. Uz pomo} programa RAR kreirati arhivu pod nazivom CUVANJE izdeqenu na fajlove od 1.44 MB.RAR a CUVANJE *.BMP –V1440-y

Zadatak 3.

[ta se postiè zadavawem slede}ih komandi ?

1 CD A: Prelazak na drajv A (disketu)2 CD C:\prezime\ime Prelazak u poddirektorijum ime, direktorijuma

prezime3 MD proba Kreirawe direktorijuma proba4 CD.. Povratak u prethodni direktorijum5 RD proba Uklawawe direktorijuma proba (ako je prazan)6 copy *.COM A:/V Kopiraju se svi COM fajlovi na disketu u

drajvu A: uz istovremeno proveravawe ispravnosti prenetog sadràja

7 copy C:\prezime\*.exe C:\ime Kopiraju se u direktorijum ime svi fajlovi iz direktorijuma prezime koji imaju ekstenziju .exe

8 copy A:\ime.txt+prezime.txt C:\oba.doc

Fajl ime.txt koji se nalazi na disketi spaja se sa fajlom prezime.txt i kopira u direktorijum oba.doc na hard disku.

38


9 copy con C:\autoexecnew.bat Omogu}ava da se formira fajl autoexecnew.bat kucawem wegovog sadr`aja sa tastature. Na kraju unosa treba pritisnuti CTRL+Z kako bi sadr`aj ostao upam}en

Zadatak 4.

1.) Ukoliko va{ ra~unar ima samo MS DOS operativni sistem startovati ra~unar (ili ukoliko je na va{em ra~unaru instaliran drugi operativni sistem - restartovati ra~unar u MS DOS modu, ili pre}i u MS DOS prompt, ili Command prompt). Upisati kako izgleda odzivni znak na va{em ra~unaru.2.) Ubaciti disketu, formatirati je i dodeliti joj naziv NOVA. To se radi komandom :3.) Promeniti naziv diskete u STARA. Napisati komandu kojom se to radi:4.) Prikazati stablo direktorijuma trenutno aktivnog drajva. Komanda je:5.) U~initi aktivnim drajv A:.Komanda je:6.) Kreirati direktorijum JEDAN i direktorijum DVA. Komanda je:7.) Kreirati poddirektorijume TRI i ЧETIRI u direktorijumu DVA. Komanda je:

Operativni sistem Windows

Windows 95

24.08.1995. predstavqen je novi operativni sistem za PC ra~unare Windows 95. Veoma brzo postao je jedan od osnovnih operativnih sistema

39


{aqu}i MS DOS u zasluènu penziju. Dodu{e u prvim verzijama Windows-a jo{ uvek je DOS predstavqao zna~ajan elemenat u radu, posebno korisnicima koji nisu bili u stawu da pre|u iz jednog operativnog sistema u drugi, potpuno druga~ije strukture, organizacije i interfejsa koji nije ni sli~an interfejsu DOS-a.

Prvi Windows je kreiran iz veoma prozai~nog razloga, naime, konstruisan je mi{ - ulazni ure|aj velikih mogu}nosti koje nisu mogle biti predo~ene korisnicima u DOS operativnom sistemu. Problem je re{en kreirawem grafi~kog okruèwa koje se sastojalo od prozora, te je po wima i dobilo naziv Windows. Me|utim jo{ od svoje prve verzije, Windows je preuzimao kontrolu nad ve}inom sistemskih resursa na ra~unaru, verzija 3.0 je ukqu~ila i upravqawe memorijom, dok se u verziji 3.1 Windows oslawao na DOS jedino po pitawu rada sa diskom. Windows For Workgroups 3.11 je ukqu~io i podr{ku za takozvani Installable File Systems, uz 32-bitni rad sa fajl sistemom (VFAT) i uz to ponudio podr{ku za umreàvawe na nivou samog Windows-a, tako da se moè re}i da ve} ova verzija potpuno preuzima kontrolu nad ra~unarom.

Windows 95 je samostalan operativni sistem. Jedna od osnovnih prednosti Windows 95, u odnosu na ja~e 32-bitne sisteme (Windows NT, OS/2 Warp, razne verzije Unix-a), vertikalna kompatibilnost sa MS-DOS programima i drajverima. Pored toga poseduje nivoe za{tite, omogu}uje vi{eprogramski rad itd.

Mikroprocesori 80386 (i naslednici) imaju za{ti}eni reìm rada koji se zasniva na ~etiri nivoa za{tite. Najvi{i nivo je prsten 0, u kome se nalazi visoko privilegovani kôd operativnog sistema. U prstenu 1 je ve}i deo operativnog sistema, prsten 2 sadrì korisni~ke programe koji imaju pravo da pristupaju periferiji, prsten 3 sadrì najmawe privilegovane korisni~ke programe. Aplikacije iz privilegovanih prstena mogu da upravqaju programima i podacima iz mawe privilegovanih, dok ovi drugi mogu samo kontrolisano (preko kapija, gates) traìti usluge operativnog sistema.

Vi{eprogramski rad, multitasking, podrazumeva mogu}nost istovremenog rada sa vi{e programa. Omogu}uju ga virtuelne ma{ine (VM) i virtuelne DOS ma{ine (VDM). Windows 95 aplikacije su potpuno izolovane jedna od druge u privatnim adresnim prostorima. Program iz nultog sektora koji obezbe|uje pravi (preemptive) multitasking upravqa komunikacijom izme|u aplikacija. Procesorsko vreme je strogo odre|eno : u podrazumevanom stawu (koje korisnik lako mewa) se na svakih 20 milisekundi program prekida i operativni sistem, na osnovu prioriteta, odlu~uje kome }e ustupiti slede}i kvant procesorskog vremena.

Windows 97

Slede}a verzija Windows-a bila je Windows 96 ili Windows 97. Ve} po startovawu ra~unara korisnik moè uo~iti prvi ekran na kome

se ispisuje tekst :”Microsoft Windows 95 Microsoft Internet Explorer”.Razlika izme|u dve verzije je pored postojawa Internet Explorer-a (program za ~itawe podataka sa Internet-a) i mogu}nost 32-bitnog pristupa disku sa duìnom klastera od 4 kB. Windows 95 ima duìnu klastera 32 kB (bez obzira na to

40


koliko mali prostor odre|eni fajl zauzima uvek se rezervi{e najmawe 32 kB (n*32000 bajtova) memorijskog prostora.)

Windows 98

Datum 4.10.1998 predstavqa pojavu nove verzije operativnog sistema Windows. Izmene u odnosu na prethodnu verziju su na prvi pogled veoma male, me|utim, ne i zanemarqive.

U periodu od avgusta 1995. do juna 1998. promovisani su brojni ure|aji, kao prate}a ra~unarska oprema ili sastavni deo ra~unara. Svaki od wih mogao se pokrenuti i u prethodnoj verziji Windows-a, pomo}u drajvera koji su stizali uz ure|aj. Drajveri su ~esto predstavqali glavni problem u radu, te je stoga Windows 98 poboq{an ugra|enom podr{kom za preko 1,200 novih ure|aja, drajveri su testirani i uskla|eni sa ostatkom sistema. Va`na je i podr{ka za periferne ure|aje, : uz Windows 98 se, bez dodatnih drajvera, koriste DVD i FireWire diskovi, ISDN adapteri i USB dodaci.

U verziji 98 ugra|ene su i novine koje se odnose na notebook-ra~unare: unapre|en je plug and play mehanizam i PC Card podr{ka, a do{lo je i do povezivawa mehanizama za {tedwu energije sa svim elementima operativnog sistema.

Ova verzija oboga}ena je i nekim novitetima, kao {to je Favorites sekcija u Start meniju, mogu}nost preure|ewa podmenija Start-a kori{}ewem drag and drop mehanizma i Quick Launch (obuhvata ikone koje pokre}u najva`nije aplikacije).

Posebno zna~ajna karakteristika Windows 98 je FAT32, novi sistem za rad sa datotekama prilago|en savremenim diskovima. Windows 95 je koristio FAT16, koji vodi poreklo od DOS-a 4. FAT32 omogu}ava udoban rad sa diskovima od 4, 8 i vi{e gigabajta (na particiji od 2 GB klaster je dug svega 4 KB).

Windows NT

Windows NeTwork Advanced ServerOvaj operativni sistem prvenstveno je namewen radu u mreì. Prva

verzija objavqena je 1994.g. pod imenom Windows NT 3.1. Windows NT nalazi primenu u grafi~kom dizajnu, projektovawu i

kompjuterskoj animaciji. Tako|e, NT nudi zna~ajan broj alata za razvoj klijent/server aplikacija - jedan od najpopularnijih, je Microsoft-ov SQL Server.Osnovne karakteristike NT-a su:

32-bitni operativni sistem sa preemptive multitaskingom; mogu}nost rada na vi{e platformi, ugra|ena je podr{ka za

multiprocesorske ra~unare; posebno je va`na podr{ka za rad u mreì kao fajl i printer server uz

mogu}nost pode{avawa privilegija za svakog korisnika; kompatibilnost i lako povezivawe sa postoje}im mreàma kao {to su

NetWare, Unix, LAN Manager, Windows for WG itd.; napredne tehnike za za{titu podataka mogu}nost pokretawa DOS, Windows, OS/2 1.x i POSIX 1.0 programa.

41


Windows XP

Verzija Windows XP predstavqa najve}u promenu u odnosu na sve prethodne verzije. Ogleda se u druga~ijem interfejsu, rasporedu osnovnih elemenata, na~inu pristupa programima, postupcima pretraìvawa i sl. Korisnici naj~e{}e te{ko odustaju od ustaqenih navika, te je proizvo|a~ ponudio i mogu}nost vra}awa korisni~kog interfejsa takozvana Classic opcija. Me|utim povratkom na klasi~an izgled, ne vra}a se sve, tako }e Control Panel zadràti novi izgled. Potrebno je postupak ponoviti ponovnim izborom Classic-a, u levom delu prozora Control Panel-a.

Windows XP objavqen je 2001. godine, u vidu dva izdawa, i to : Windows XP home edition i Windows XP professional. Prvo izdawe nameweno je korisnicima ~iji su zahtevi svedeni na jednostavnije operacije, upotrebu aplikativnih programa, dakle, zaista kako samo ime kaè - operativni sistem za ku}nu upotrebu. Drugo izdawe je nameweno korisnicima koji ra~unar koriste u daleko ve}em obimu, re~ je o izuzetno jakom profesionalnom sistemu, oboga}enom mno{tvom korisni~kih servisa.

42


Sistem sam identifikuje ve}inu hardverskih komponenti, veoma brzo prepoznaje naknadno prikqu~ene elemente, poseduje sposobnost prepoznavawa gre{aka, odnosno prijavqivawe : Error reporting, itd.

43


Windows Vista

U januaru 2007. godine {iroj javnosti je predstavqen operativni

sistem Windows Vista, kao i nova verzija programskog paketa Office 2007. U odnosu na sve prethodne verzije sistema i programskih paketa, slobodno se mo`e re}i da je ovoj, dat do sada najve}i zna~aj. Sam predsednik kompanije Bil Gejts prisustvovao je po~etku prodaje, naglasiv{i pri tom da je ovo najzna~ajnija verzija sistema jo{ od verzije Windows 95., jer uvodi kompletnu multimediju za personalne ra~unare. Ovaj program prodaje se u pet verzija : Basic, Business, Premium, Ultimate i Enterprise. Sistem nudi mnogo ve}u bezbednost, ve}i kapacitet. Sistem se nudi u dve verzije Home i Professional i analiti~ari mu predvi|aju sjajnu budu}nost.

Upotreba mi{a i tastature u Windows operativnim sistemima

Kao {to je re~eno u prethodnom tekstu tastatura slu`i za uno{ewe grafi~kih simbola, a mi{ za pokazivawe i brzo izdavawe naredbi.

U operativnom sistemu Windows tasteri na tastaturi naj~e{}e imaju slede}a zna~ewa :

F1 – pomo} u radu (Help)Alt+F4 – zavr{etak programaShift+F10 – lebde}i meni za izabrani dokumenatCtrl+Esc – aktivira meni Start

44


Alt+Tab – prelazak iz programa u programUzastopno Alt+Tab – prelazak na slede}i program

Radna povr{ina Explorera:F2 – izmena imenaF3 – nala`ewe foldera (direktorijuma) ili datotekeCtrl+X – Edit Cut, isecawe ozna~enog tekstaCtrl+C – Edit Copy, kopirawe ozna~enog tekstaCtrl+V – Edit Paste, lepqewe ozna~enog tekstaDel – BrisaweShift+Del – neposredno brisawe, bez stavqawa u Recycle BinAlt+Enter – osobine elemenataAlt+dvostruki klik – isto {to i Alt+EnterCtrl+prevla~ewe datoteke – kopirawe datotekeCtrl+Shift+prevla~ewe datoteke - pravqewe pre~ice

My Computer i Explorer :F5 – obnova prozoraCtrl+G – prelazak na (go to)Ctrl+Z – poni{tavawe ( Undo )Ctrl+A – Izbor svih elemenataRazmak (space) – pregled foldera na vi{em nivouShift+ klik na ikonu Close – zatvarawe izabranog foldera i svih wegovih roditeqa

Explorer :F6 – prelazak na susedni potprozorNum Lock+numeri~ki* - Pro{irenje svih subfoldera pod izabranim folderomNum Lock+numeri~ki + - Pro{irewe izabranog folderaNum Lock + numeri~ki - - Brisawe izabranog foldera.

U dijalozima :Tab – Prelazak na slede}u opcijuCtrl+Tab – Preme{tawe fokusa na desno ili nadoleCtrl+Shift+Tab – Preme{tawe fokusa na levo ili nagore

Ranije je nagla{eno da se neki tasteri kao Shift, Ctrl i Alt nalaze u duplikatu i skoro uvek je svejedno koji se taster upotrebqava. Neki drugi su jedinstveni : Esc, BackSpace, Tab, CapsLock. Svi tasteri sa numeri~kog dela tastature nalaze se tako|e u duplikatu, ali postoji funkcionalna razlika izme|u wih : sredwi tasteri su uvek aktivni i zna~e to {to na wima i pi{e (strelice, Insert, Delete, Home, End, PageUp i Page Down ), dok wihovi pandani na numeri~kom delu tastature zavise od statusa tastera Num Lock. Kada je Num Lock ukqu~en, pritisak na tu grupu tastera unosi cifre, a ne pomera kursor.Ta~an raspored tastera zavisi od instaliranih drajvera za tastaturu, kao i od verzije Windows – a pod kojim Word radi.Tasterski meniji nam ubrzavaju rad na slede}i na~in : klikom na taster vr{imo izbor, umesto da biramo komandu iz menija.

45


Tasteri na mi{u se mogu programirati i obi~no im se pripisuje uloga tastera ‘ Enter’ i ‘Esc’.

Elementi grafi~ke komunikacije

Prozori

Prozor je pravougaoni prostor na ekranu u kome se izvr{avaju programi ili se prikazuju neki podaci. Windows je po prozorima i dobio ime, oni su wegova osnova. U jednom trenutku na ekranu moè postojati veliki broj prozora i oni se mogu me|usobno preklapati. Prozori se mogu pomerati i moè im se mewati veli~ina. Svaki Windows program koji se startuje odmah dobija svoj prozor, a neki programi naknadno otvaraju dodatne prozore.

Prozor ima naslovnu liniju gde se nalazi ime programa koji se u prozoru izvr{ava ili naziv dokumenta koji je trenutno u upotrebi. Osim pruàwa informacija o imenu i sadràju prozora, naslovna linija se koristi i za wegovo pomerawe – prevla~ewem naslovne linije pomera se prozor na ekranu. Svaki prozor ima okvir koji sluì za vizuelno odvajawe od ostatka ekrana i drugih prozora i za promenu dimenzija. Kada se kursor dovede na ivicu prozora mewa oblik u dvostranu strelicu koja pokazuje smer u kome je mogu}e promeniti veli~inu prozora. Uglovi prozora imaju posebnu ulogu, pruàju mogu}nost istovremenog mewawa visine i {irine prozora. Me|utim, ne dozvoqava svaki prozor promenu dimenzije. Autori programa mogu obezbediti svoj prozor od promena, ali tu su naj~e{}e u pitawu kontrolni prozori ~ija je svrha da obaveste korisnika o nekoj veoma bitnoj stvari. Takvim prozorima obi~no i nema smisla mewati veli~inu. Jo{ jedan bitan element prozora su tri tastera u gorwem desnom uglu. Tasteri koji se nalaze sa leve i desne strane su uvek isti, dok sredwi mewa izgled u zavisnosti veli~ine prozora. Prvi taster uklawa prozor sa ekrana (minimizira ga), odnosno pretvara ga u taster na Taskbar-u. Vra}awe prozora na prethodni oblik postiè se klikom mi{a na taster na Taskbar-u. Drugi kvadrat predstavqa maksimizaciju prozora (pove}awe na ~itav ekran). Posledwi kvadrati} zatvara prozor. Gorwi levi ugao sadrì ikonu programa koji se

46

prozor


izvr{ava u tom prozoru. Klikom na tu ikonu otvara se kontrolni meni koji sadrì opcije vezane za rad sa prozorom (Restore - vra}a prozoru normalne dimenzije, Move – pomeranje prozora, Size – promena veli~ine, Minimize – minimizuje prozor, a Maximize ga maksimizuje, Close – zatvarawe prozora.)

Istovremeno je mogu}e otvoriti vi{e prozora na ekranu. Windows daje mogu}nost wihovog automatskog raspore|ivawa po ekranu. Kada se klikne desnim tasterom mi{a na Taskbar liniju otvara se meni sa odgovaraju}im opcijama. Cascade Windows }e pore|ati sve aktivne prozore jedan iza drugog, tako da je svakom prozoru vidqiva naslovna linija.Tile Windows Horizontally slaè prozore tako da budu horizontalno raspore|eni jedan do drugog i da zauzimaju ~itav ekran.Tile Windows Vertically slaè sve prozore po vertikalnom rasporedu.

47

Ikone

Ikone su sli~ice koje ozna~avaju objekte. Pod objektom podrazumevamo sve {to postoji u sistemu : svaki fajl je objekat za sebe, svaki folder (direktorijum), disk, {tampa~. Objekti istog tipa imaju iste ikone pa je folder uvek ozna~en odgovaraju}om sli~icom. Kada su u pitawu fajlovi wihove ikone se odnose na namenu programa.

ikona


Desktop

Desktop je centralno mesto celog Windows-a, wegov radni sto. Na desktop-u se obavqaju svi poslovi i on predstavqa pozadinu svih programa. Na dnu Desktop-a se nalazi Taskbar. To je linija ~iji se poloàj moè mewati. On se inicijalno sastoji od ~etiri dela : sa leve strane se nalazi taster Start, klikom na wega otvara se uzdiù}i meni, glavni sistemski meni Windows-a. Odmah do ovog tastera je niz ikona kojima se u po~etku startuju Internet komponente sistema Qick launch ( Windows 98 ). Na ovom mestu mogu se smestiti i pre~ice do programa koji su korisniku bitni u radu. Sredi{wi deo Taskbar-a zauzimaju tasteri koji predstavqaju otvorene prozore i programe. U desnom uglu je priru~ni deo, gde se nalazi sat systray. U wemu su sme{teni ~asovnik i ikone nekih programa.

Toolbar

Toolbar su linije sa alatkama. Grupe kontrolnih tastera (ikone) koje pozivaju pojedine ~esto kori{}ene komande.

48

Meniji

Meniji su liste komandi i opcija operativnog sistema Windows kao i prate}ih programa. Mogu imati horizontalan i vertikalan poloàj, u okviru jednog menija moè se pojaviti i nekoliko drugih, od kojih svaki moè imati svoje podmenije.


Ovi tasteri su obi~no prikazani u vidu sli~ica koje ukazuju na namenu tastera i nalaze se ispod linije sa osnovnim menijem. Nekada sli~ice prate tekst, ali tada Toolbar zauzima previ{e prostora. Ukoliko korisniku nije poznato {ta koja sli~ica predstavqa potrebno je zadràti kursor mi{a na ikoni nekoliko sekundi, rezultat je pojava obja{wewa sli~ice u malom ùtom pravougaoniku. Ove poruke se nazivaju tooltips. Toolbar-ovi se mogu preme{tati samo u prostoru predvi|enom za wih. Toolbar-ovi koji imaju dvostruku crtu sa leve strane (odvaja ih od ostatka prozora) mogu se potpuno izvu}i van programa, npr. postaviti na novo mesto kao potpuno nezavisan prozor. Koprisnik sam moè organizovati svoj toolbar, pomo}u dijalog prozora koji se otvara klikom na opciju View glavnog menija i podopciju Toolbar\Customize ….

Statusna linija se nalazi na dnu prozora. Sluì za ispis raznih obave{tewa koje daje program.

Scroll bars su kliza~i koji se nalaze na dowoj i desnoj ivici prozora. Sluè za pomerawe sadràja prozora u sva ~etiri pravca ( gore, dole, levo, desno ). Pojavquju se ukoliko sadràj ne moè da stane u radni deo prozora.

Osnovni sistemski meni Windows-a (verzije do Windows XP)

Ovaj meni se nalazi sa leve strane Taskbar-a. To je glavni sistemski meni Windows-a.

Na vrhu menija nalazi se ime korisnika i sli~ica koju je korisnik odabrao (ili mu je Windows dodelio).

49


Meni Programs omogu}ava brzo pokretawe instaliranih programa. Podeqen je u nekoliko podmenija, koji se nazivaju programske grupe. Prilikom instalirawa Windows pravi nekoliko programskih grupa, a svaki program koji se kasnije instalira pravi svoju grupu ili se ukqu~uje u neku od postoje}ih. Meni Favorites sadrì pre~ice ka omiqenim sadràjima. Documents sadrì listu dokumenata sa kojima se radilo u posledwe vreme. Settings meni obuhvata komponente sistema namewene wegovom odràvawu. Sve ove opcije se mogu pozvati i sa drugih mesta ( My Computer ). Meni Find omogu}ava pretraìvawe diskova u potrazi za fajlovima, kao i ra~unara u lokalnoj mreì, Help poziva sistem za pruàwe pomo}i korisniku.

Izborom opcije Help u svakom trenutku moè se dobiti pomo}. Glavni prozor podeqen je na dva dela. U levom delu je predstavqen sadràj, dok se u desnom pojavquje tekst. U vrhu se nalazi Toolbar sa nekoliko tastera : Hide - omogu}ava sakrivawe levog dela prozora, tako da na ekranu ostaje samo deo u kome su konkretna obja{wewa, Back i Forward – kretawe kroz teme koje su ve} otvorene, Options alternativan na~in za pristup opcijama Hide, Back i Forward, ali omogu}ava i {tampawe. Meni komande menija Help razlikuju se od programa do programa, ali prva je zajedni~ka za sve, a to je Help Topics, koja pokre}e istoimeni dijalog prozor. U dijalog prozoru Help Topics omogu}ava pretraìvawe po kqu~nim re~ima, potrebno je uneti re~ koja se traì u poqu na vrhu prozora, rezultat pretrage na}i }e se u poqu neposredno ispod.

Opcija Run omogu}ava startovawe i programa koji se nalaze u Programs listi. Opcija Log Off ( Windows 98 ) sluì za promenu korisnika, a Shutdown nudi niz opcija za iskqu~ivawe sistema.

Osnovni sistemski meni Windows XP-a

50

1


Klikom na sli~icu koja prati imena korisnika (korisni~ke naloge), otvara se slede}i prozor :

51

1.User Accounts, korisnik vr{i sam odabir sli~ice i imena

2. programi za rad na Internetu

3. spisak programa koje korisnik naj~e{}e upotrebqava

4. osnovne operacije sa dokumentima, rad sa multimedijom

5. osnovna pode{avawa

6. pretrage i razli~iti servisi

7. postupci iskqu~ewa sistema

1.

2

3

4

5

6

7.


Korisnik ima na raspolagawu izvestan broj slika, ali mu se nudi i mogu}nost izbora drugih, upotrebom opcije Browse for more pictures.

Kraj rada

Naglo iskqu~ivawe ra~unara ili resetovawe mo`e ozbiqno ugroziti podatke koji se nalaze na disku. Stoga je potrebno uvek iza}i iz Windows-a na odgovaraju}i na~in, a to je izbor opcije ShutDown iz menija Start. Otvara se prozor u kome postoji nekoliko opcija. Prva opcija Stand by ( samo u Windows 98 ) sme{ta ra~unar u stawe hibernacije : sadr`aj memorije se upisuje na disk, diskovi i ekran se gase, a potro{wa energije se svodi na minimum. Ra~unar se vra}a u radno stawe kada se pritisne bilo koji taster ili pomeri mi{. Druga opcija Shut down pokre}e proceduru za iskqu~ivawe ra~unara. Nakon pojavqivawa poruke : “ It is now safe to turn off your computer “ bezbedno je iskqu~iti ra~unar. Opcija Restart radi isto {to i prethodna samo {to po izlasku iz Windows-a resetuje sistem. Windows }e ponovo biti podignut. Opcija restart in MS DOS mode prevodi ra~unar iz Windows 95 operativnog sistema u operativni sistem MS DOS.

Kraj rada u Windows XP operativnom sistemu

Postupak je u mnogome sli~an kao kod ranijih verzija Windows-a. Izborom opcije Log Off, daje se mogu}nost promene korisni~kog naloga - Switch User.

52


Izborom druge ponu|ene opcije na dnu Start menija Turn Off Computer pokre}e se postupak za iskqu~ewe sistema.

Otvarawe i zatvarawe aplikacija

53


Rad sa objektima

Desnim klikom na prazan prostor Desktop-a ili prozora Explorer-a otvara se konteksni meni. U meniju postoji stavka New, koja otvara podmeni, gde se moè odabrati tip objekta koji èlite da kreirate. Obeleàvawe objekata se vr{i tako {to se dovede kursor do èqenog objekta i pritisne levi taster mi{a. Na ovaj na~in se obeleàva jedan objekat, no mnogo je ~e{}i slu~aj obeleàvawa grupe objekata. To se postiè kada se pozicionira kursor mi{a na prvi objekat u grupi i zatim neprekidno drì pritisnut levi taster mi{a sve dok se ne ozna~i i posledwi objekat. Kada je potrebno da iz grupe objekata odaberu neke od wih, drì se pritisnut taster Ctrl na tastaturi i mi{em se pozicionira na svaki od objekata koji je potreban.

Kopirawe je operacija kojom se vr{i udvajawe teksta, tekst koji se kopira i daqe postoji u izvornom dokumentu, dok je preme{tawe operacija kojom se selektovani tekst iseca, iz izvornog dokumenta. Najlak{i na~in za kopirawe i preme{tawe dokumenata jeste da se otvore dva prozora, jedan u kome }e biti folder u kome se fajlovi nalaze i drugi u koji treba da budu preba~eni. Fajl se prenosi prevla~ewem. Ako se pri prevla~ewu drì pritisnut Ctrl, fajl }e biti prekopiran, a ako se pri prevla~ewu drì pritisnut taster Shift fajl }e biti preme{ten. Prevla~ewe se moè obaviti i pomo}u menija koji se otvara klikom na desni taster mi{a. U tom meniju se moè odabrati opcija Move here (preme{tawe fajla ), Copy Here(kopirawe fajla), Create Shortcut(s) here (kreirawe pre~ice do fajla) ili Cancel (odustajawe od akcije). Kopirawe, preme{tawe i kreirawe pre~ica se moè obaviti i preko Clipboard-a.

Brisawe je prevla~ewe dokumenta u Recycle Bin, ali se ostvaruje i izborom opcije Delete iz konteksnog menija. Promena naziva se postiè opcijom Rename iz konteksnog menija. Properties – svojstva objekata Na kraju konteksnog menija svakog Explorer-ovog objekta nalazi se stavka Properties. Wenim izborom otvara se dijalog ~iji sadràj zavisi od samog objekta. Tu se nalaze i atributi koji se mogu mewati : read only ozna~ava da se fajl ne sme mewati i brisati, hidden – fajl je sakriven, archive – pravqewe rezervnih kopija.

My Computer

54


Pregled sadràja diskova

Programi koje koristimo naj~e{}e su sme{teni na hard disku ra~unara na kome radimo. Dokumenti koje koristimo u ve}im programima mogu se nalaziti i na disketama, CD – ima, u okviru Interneta ili na nekom drugom ra~unaru, ako smo povezani u lokalnu mreù. Windows nam nudi pregledan alat pomo}u koga moèmo da dospemo do programa i dokumenata koji su nam potrebni. Osnovni alat koji se odnosi na pregled podataka koji se nalaze na diskovima kompjutera na kome radimo, pokre}e se preko ikonice na Desktop-u i naziva se My Computer. Kada dva puta kliknete levim tasterom mi{a na ikonu My Computer pojavi}e se istoimeni prozor u kome }e biti prikazani svi diskovi koji su prikqu~eni na ra~unar i tri dodatne ikone za pode{avawe Windows-a, {tampa~a i veze sa Internetom.

Da bi se prikazao sadràj nekog od diskova potrebno je dva puta kliknuti levim tasterom mi{a na odgovaraju}u sli~icu unutar prozora. Prilikom pregleda sadràja disketa ili CD ROM- ova potrebno je staviti diskove u odgovaraju}e jedinice. Ako su jedinice prazne Windows }e vas opomenuti i traìti da stavimo disk u odgovaraju}u jedinicu. Otvori}e se prozor na ekranu u kome treba odabrati Retry za ponavqawe postupka (nakon stavqawa diskete u jedinicu ) ili Cancel za odustajawe od akcije.

Kada se dva puta klikne levim tasterom mi{a na odgovaraju}u ikonu diska u prozoru My Computer pojavi}e se prozor u kome }e biti prikazan sadràj izabranog diska. Podaci se na disku nalaze u obliku programa ili dokumenata. Podaci su grupisani po svojoj pripadnosti odre|enom programu i sme{teni u zasebne fascikle. Ove fascikle se u Windows-u 95 nazivaju folder, a u DOS-u direktorijum. Svaki folder mora imati svoje ime, a Windows 95 nam omogu}ava da zadajemo veoma duga imena folderima kako bi ime {to pribli`nije opisivalo wen sadràj. Hard diskovi sadrè osnovni

55


folder – root. U root-u se nalaze folderi i programi koji su neophodni za startovawe ra~unara. To zna~i da kada izaberemo neki disk u prozoru disk-a }e se prikazati osnovni folder, tj. wegov sadràj, odnosno sadràj celog diska, jer se u root-u nalaze svi podaci.

Kada dva puta kliknemo mi{em na ikonu foldera, otvori}e se novi prozor u kome }e se nalaziti sadràj foldera. Pomo}u opcije View u meniju prozora moèmo podesiti na~in prikaza podataka u prozoru. Kada jednom kliknemo levim tasterom mi{a na opciju View pojavi}e se padaju}i meni. Iz menija biramo na~in prikaza. Uobi~ajen na~in je Large Icons. Small Icons i List su veoma sli~ne, samo su ikone smawene. Sve tri opcije daju samo ikone i nazive foldera, programa i dokumenata. Potpuniji prikaz dobijamo pomo}u opcije Details, koja pored ikone i naziva daje veli~inu, kratak opis vrste programa i datum i vreme wegovog kreirawa. Size ozna~ava veli~inu, Type vrstu programa, a Modified datum i vreme kreirawa. Na dnu prozora, u statusnoj liniji, prikazuje se veli~ina i broj svih podataka u prozoru, tj. izabranom folderu.

Redosled prikaza programa unutar prozora moèmo sami izabrati pomo}u opcije Arrange Icons iz menija View. Ovim izborom otvara se podmeni sa nekoliko opcija : by Name – prikazivawe po abecednom redu, by Type – po vrsti programa, by Size – po veli~ini programa, by Date – po datumu kreirawa.Pretraìvawe programa na disku moèmo vr{iti pomo}u komande Toolbar iz menija komande View, ukqu~iti paletu sa tasterima koji predstavqaju alatke za lak{i pregled i manipulaciju sa programima.

Pravqewe novog foldera

Ako èlimo da novi folder bude u root-u treba otvoriti folder (disk u My Computers) u koji }e se smestiti novi. Otvoriti meni File i iz wega odabrati opciju New, nakon ~ega se otvara dodatni meni gde se odabira Folder. Odmah nakon ovog postupka javqa se u prozoru ikona novog foldera, gde treba otkucati naziv foldera i pritisnuti Enter. [to se ti~e naziva foldera ne treba mewati nazive koji pripadaju nekom korisni~kom programu, jer on vi{e ne}e korektno raditi ili ne}e uop{te raditi. Ime se mewa pomo}u opcije Rename iz menija File. Folder bri{emo pomo}u opcije Delete iz menija File. Ukoliko se u wemu nalaze neki drugi programi ili folderi, Windows }e dati upozorewe pomo}u prozora Confirm Folder Delete, u kome se nalaze dva tastera. Yes – nastavqa se zapo~eto i No – odustajawe.

Control Panel

Klasi~an izgled sli~an je svim prethodnim verzijama Windows-a.

56


Izgled prozora Control Panel-a u Windows XP operativnom sistemu.

Sva pode{avawa izgleda radne povr{ine i drugih sistemskih elemenata vr{e se u Control Panel-u. Programi koji se ovde nalaze zovu se apleti. Neki od wih su standardni i uvek se pojavquju, neki su tu u zavisnosti od komponenata sistema koje su instalirane, a neki i ne pripadaju Windows-u ve} prate}im programima.

57


Accessibility Options – se pojavquje samo ako su instalirane (osobe sa boje).

Windows, jo{ od svoje prve verzije koja predstavqa kompletan operativni sistem - Windows 95, omogu}ava jednostavno dodavawe novih ure|aja ili zamenu postoje}ih ure|aja novim. Kada se dvaput klikne na ovu ikonu, otvara se prozor za instalirawe novog hardvera. Za ispravno instalirawe neophodno je navesti izvesne karakteristike novog hardvera. Velika olak{ica korisnicima jeste mogu}nost automatske identifikacije ure|aja i ukqu~ivawe svih potrebnih sistemskih programa bez u~e{}a korisnika. Me|utim, za neke specifi~ne ure|aje, koje Windows ne moè da identifikuje, korisnik mora navesti karakteristike i ukqu~iti sistemske programe koje isporu~uje proizvo|a~ ure|aja. Windows XP ima znatno pro{irenu listu ure|aja koje moè da identifikuje.

Windows nam omogu}ava brzo instalisawe dodatnih programa. Dvostrukim klikom otvara se dodatni prozor sa tri kartice (jezi~ka) na vrhu : Install/ Uninstall, Windows Setup i Startup Disk. Prva kartica se odnosi na instalisawe novih programa, ra~unar daje poruku : To install a new program from a floppy disk or CD ROM drive, clik install. Dakle, da bi novi program bio instalisan potrebno je ubaciti disketu u odgovaraju}u jedinicu (ukoliko se novi softver nalazi na woj) ili CD ROM. Postupak se zavr{ava klikom na ekranski taster Install, koji se nalazi neposredno ispod poruke.

Korisnik dobija sve poruke od ra~unara preko ekrana monitora. Otuda je omogu}eno prilago|avawe ekrana ukusu i potrebama korisnika. Ovde }emo prikazati slede}e mogu}nosti ovog prilago|avawa:

izmenu pozadine radnog ekrana, promene boja i za{titu ekrana.

58

Accessibility Options – se pojavquje samo ako su instalirane komponente Windows-a koje sluè za pomo} hendikepiranim korisnicima (osobe sa slabim vidom, osobe koje ne razlikuju boje).

Add New Hardware - dodavawe novog hardvera.

Add/Remove Programs – dodavawe, odnosno uklawawe programa.

Date/Time sluì za pode{avawe sistemskog datuma i vremena, uvek su vidqivi u priru~nom delu.

Display – rad sa monitorom.

Fonts - oblik i vrsta prikaza slova, instalacija novih i sli~no.


Izmena pozadine radnog ekranaOperacije koje se odnose na korisni~ki interfejs, izgled radne

povr{ine spadaju u najzanimqivije i naj~e{}e kori{}ene. Izvode se preko ikone Display, koja je sme{tena u Control Panel-u. Dvostrukim klikom na pomenutu ikonu otvara se prozor u kome se izme|u ostalih nalazi i kartica Background. U dowem delu prozora nalazi se poqe Wallpaper, sa spiskom ponu|enih “tapeta”. Da bi tapet bio prikazan na celom ekranu potrebno je aktivirati opcijsko dugme Tile. Ako se `eli primeniti izabran tapet na radni ekran tada treba kliknuti na tastere Apply i OK.

Taster Pattern nalazi se tako|e pri dnu prozora i odnosi se na {are. Izabrana {ara se prikazuje na ekranu u prozoru. [ara se mo`e promeniti izborom druge iz liste {ara. Da bi izabrana {ara bila primewena na radnom ekranu, treba kliknuti na taster Apply i OK. Treba imati na umu da primena {ara ili tapeta na radni ekran usporava rad ra~unara i zauzima memoriju. [are i tapete bri{u se izborom opcije None u poqima za {are i tapete.

Promena bojaControl Panel-u omogu}ava i promenu boja od strane korisnika, potrebno

je kliknuti dvaput na ikonu Display, a zatim u odvojenom prozoru Display Properties odabrati karticu Appearance. U poqu Scheme bira se {ema boja. Izabrana {ema }e se prikazati na prozoru za testirawe. Da bi se primenila izabrana {ema na prozore Windowsa treba kliknuti redom na tastere Apply i OK.

Za{tita ekrana

59


êsto korisnik duè vreme razmi{qa pored ukqu~enog ra~unara ili prekida rad zbog drugih poslova. Nije preporu~qivo da jedna slika duè stoji na ekranu jer to moè o{tetiti ekran. Zato je predvi|ena za{tita ekrana, tako {to }e se slika zameniti pokretnom slikom na ekranu. To se postiè tako {to se u prozoru Display Properties odabere kartica Screen Saver. U poqu Screen Saver izabere se slika koja }e se prikazivati na ekranu, a zatim je potrebno u poqe Wait upisati broj minuta posle kojeg }e se izabrana slika prikazivati na ekranu. Tako, ukoliko korisnik unese broj 8, to }e zna~iti da posle 8 minuta po~iwe operacija ~uvawa slike i prikazivawe izabrane slike. Kada se klikne na taster Settings..., otvara se prozor u kome se vr{e postavqawa karakteristi~na za odabranu sliku. nakon svih operacija potrebno je pritisnuti taster Ok.

60

Game Controllers – je aplet za pode{avawe xojstika ili neke sli~ne naprave koje koriste igre ( gamepad, force feedback ).

Internet je dijalog za pode{avawe parametara Internet Explorer-a.


61

Keyboard je dijalog za pode{avawe parametara tastature.

Modems je aplet za instalaciju i pode{avawe modema i telefonskih linija.

Network je aplet za instalaciju i konfiguraciju mre`nih komponenti.

Power management omogu}ava pode{avawe parametara za {tedwu energije, od posebnog zna~aja za prenosive ra~unare (notebook).

Users – kreira profile za vi{e korisnika.

Printers je aplet za instalaciju i pode{avawe {tampa~a.

Regional Settings slu`i za pode{avawe nacionalnih setovawa, poput jezika, na~ina ispisa datuma, nacionalne valute i sli~no.

Sounds – omogu}ava pode{avawe zvu~nog dela radnog okru`ewa, odnosno definisawe zvukova koji prate sistemske doga|aje.

Mouse omogu}ava pode{avawe parametara mi{a.

System - osnovne informacije o sistemu, promene parametara hardverskih komponenti, kao i automatska pode{avawa

Multimedia obezbe|uje instalaciju i konfigurisawe multimedijalnog podsistema


[tampawe dokumenata

Dokumenat se {tampa odabirom stavke File/Print iz menija ili pritiskom na dugme na kojem je nacrtan {tampa~. [tampa~ mora biti ispravno prikqu~en i u wemu mora biti papir.

Slawe faksa

Slawe na faks se obavqa sli~no kao slawe na {tampa~, bira se File/Print. Ova akcija se moè obaviti samo ako ra~unar ima ugra|en faks – modem. Otvara se dijalog u kojem se zadaje {tampa~ na koji se {aqe dokumenat. Jedan od ponu|enih {tampa~a bi}e i faks modem. Za slawe faksa (pre nego se faks po{aqe) bi}e potrebno zadati i ime onoga kome se faks {aqe. Kada se odabere jedan od postoje}ih primalaca iz imenika ili kada se zada telefonski broj i ime primaoca, faks moè biti poslat. Faks koji se {aqe iz ra~unara ne mora biti od{tampan, niti je potrebno imati posebnu faks ma{inu.

Komanda Undo

Komandom Edit Undo poni{tavaju se promene izvr{ene na dokumentu.Pretpostavimo da je korisnik izmenio poravnawe nekoliko pasusa, a onda uvideo da je poravnawe pogre{no. Umesto da ponovo odabira pasuse i iznova poravnava, odabra}e komandu Edit Undo. Undo poni{tava posledwu izvr{enu radwu.

Windows Explorer

Windows Explorer je alatka u Windows 95, koja zamewuje File Manager iz prethodnih verzija Windows-a. Pomo}u we manipuli{e se datotekama snimqenim u ra~unaru. Windows Explorer na grafi~ki na~in predstavqa sistem datoteka, ili foldera, tako da se sti~e jasna slika me|usobnog odnosa disk jedinica, direktorijuma i datoteka, za kopirawe, brisawe i preme{tawe datoteka.

Prozor Windows Explorera sadrì naslovnu liniju, liniju menija, scroll linije, dugme za umawewe, dugme za uve}awe/ obnavqawe ( restore), dugme za zatvarawe kao i dugme Control menija. Unutar ovog prozora nalazi se prozor All Folders, koji sadrì stablo direktorijuma i prozor Contens of ..., koji prikazuje sadràj odabranog direktorijuma. Na statusnoj liniji, u dnu prozora Windows Explorera dati su : broj objekata u odabranom direktorijumu (pod objektom se podrazumeva pod – direktorijum ili datoteka), naziv disk jedinice, i prostor koji odabrani direktorijum zauzima na disku – jedinici.

Izbor direktorijumaU prozoru All Folders, Windows Explorer prikazuje direktorijume i poddirektorijume u obliku razgranate strukture ili stabla. Na vrhu stabla je direktorijum Desktop. Ispod ovoga nalaze se nazivi disk jedinica, naj~e{}e A:\, B:\, C:\, D:\, E:\. Ispod naziva disk jedinica su direktorijumi. Direktorijumi se ravnaju po levoj ivici, poddirektorijumi su uvu~eni na

62


jedan nivo, a naredni poddirektorijumi na drugi. U prozoru Contens of ... izlistani su objekti koji su sadràni u aktivnom direktorijumu. Da bi se odabrao direktorijum, potrebno je kliknuti na ime direktorijuma, ili za ozna~avawe imena direktorijuma upotrebiti tasterske strelice. Da bi ukqu~ili ili iskqu~ili poddirektorijume, potrebno je kliknuti dvaput na ime direktorijuma, ili obeleìti ime direktorijuma i pritisnuti Enter. Moè se uo~iti da dolazi do promene naslova u prozoru direktorijuma ( npr. Contens of ‘Desktop’) ~ime se odraàvaju promene do kojih je do{lo u aktivnom direktorijumu. Aktivan direktorijum biva ozna~en i oivi~en isprekidanom linijom. Sa leve strane imena direktorijuma pojavquje se ikona direktorijuma, koja podse}a na otvorenu fasciklu. Svi drugi direktorijumi su predstavqeni ikonom koja asocira na zatvorenu fasciklu. Za izbor disk jedinice potrebno je dvaput kliknuti na odgovaraju}i naziv disk jedinice. Kada se selektuje disk jedinica automatski se aùrira lista objekata u prozoru : Contens of... Da bi istovremeno pregledali dve ili vi{e disk jedinica mogu}e je otvarawe dodatnih prozora, umesto mewawa sadrìne aktivnog prozora. Za otvarawe dodatnog prozora potrebno je dvaput kliknuti na ikonu disk jedinice. Ukoliko korisnik èli da na ekranu ima oba prozora (kopirawe dokumenata i sli~no) rasporedi}e ih upotrebom komandi Cascade, Tile Horizontaly ili Tile Vericaly, koje se dobijaju kada se desnim dugmetom mi{a klikne na Taskbar Windows-a.

Pravqewe i brisawe direktorijuma

Svaki program pravi svoje sopstvene direktorijume i poddirektorijume ve} tokom samog instalirawa. Pre nego {to se napravi direktorijum najpre treba doneti odluku gde }e biti postavqen. Radni direktorijumi se naj~e{}e pojavquju kao poddirektorijumi ispod programskog direktorijuma. Da bi se napravio direktorijum najpre treba selektovati direktorijum u kome se formira poddirektorijum, ili se selektuje disk jedinica (C:\,A:\,B:\) sa vrha stabla direktorijuma. Odabira se komanda File New Folder, gde se unosi ime direktorijuma na mesto privremenog New Folder. Za kraj potrebno je pritisnuti Enter. Brisawem direktorijuma bri{emo sve datoteke u tom direktorijumu, kao i sam direktorijum. U Windows 95 brisawe objekta je ekvivalentno odbacivawu u kantu za sme}e. U prozoru All Folders odabira se direktorijum koji treba obrisati, zatim opcijom File Delete otvara prozor Deleting, a za wim se pojavquje i dijalog Confirm Folder Delete. Kraj rada je pritisak na taster Ok. Za rad sa datotekama potrebno je najpre selektovati èqenu datoteku (ili vi{e wih). To se radi tako {to se mi{em klikne na ime datoteke ili ime odabere upotrebom tasterskih strelica. Vi{e datoteka (u nizu) bira se crtawem isprekidane linije oko odabrane grupe ili upotrebom tastera Shift. Isprekidana linija se ispisuje pomerawem mi{a uz neprekidan pritisak na desni taster. Pomo}u tastera Shift selekcija se vr{i tako {to se ozna~i prva datoteka u nizu, a zatim drì pritisnut taster Shift i klikne na posledwu datoteku u nizu. Mnogo je ~e{}i slu~aj da odabrane datoteke ne slede jedna za drugom. U tom slu~aju drì se pritisnut taster Ctrl i mi{em se klikne na svaku datoteku koja se ukqu~uje u odabrane, po selekciji posledwje datoteke osloboditi taster Ctrl.

63


Preme{tawe i kopirawe datoteka

Pomo}u Windows Explorera moèmo pomerati (move) ili kopirati (copy) datoteke iz jednog u drugi direktorijum, koriste}i metodu - pomeri i spusti. U postupku pomerawa i kopirawa datoteka, sluìmo se izvornim (source) i ciqnim (destination) direktorijumom. Ukoliko se direktorijumi nalaze na razli~itim disk jedinicama otvori}emo po jedan prozor za svaku disk jedinicu pre nego po~nemo da preme{tamo ili kopiramo datoteke. Da bi datoteku preselili iz jednog u drugi direktorijum najpre treba proveriti u prozoru All Folders da li se vide i izvorni i ciqni direktorijum. (Ako to nije slu~aj potrebno je kliknuti dvaput na osnovni direktorijum, kako bi se prizvali svi wegovi poddirektorijumi.) U prozoru Contens of ... potrebno je selektovati datoteku ili datoteke koje }e biti pomerene, zatim pritisnuti desni taster mi{a i prevu}i izabrane datoteke u ciqni direktorijum uz oslobo|ewe tastera mi{a. Ako u odredi{nom direktorijumu ve} postoji datoteka koja se pomera Windows Explorer traì da se potvrdi zamena postoje}e datoteke. To se izvodi na slede}i na~in, bira se Yes za da ili No ako korisnik èli da odustane od akcije.

Kopirawe datoteke iz jednog u drugi direktorijum

Da bi korisnik izvr{io operaciju kopirawa potrebno je pre}i u prozor All Folders gde su prikazani izvorni i ciqni direktorijum. Slede}i korak je selektovawe datoteke koja treba da bude kopirana. Kopirawe se obavqa tako {to se drì pritisnut taster Ctrl i istovremeno mi{em prevla~e odabrane datoteke u ciqni direktorijum. Kada su sve datoteke u odredi{nom direktorijumu osloba|a se taster Ctrl.

Brisawe datoteka

Da bi prostor na Hard disku bio racionalno iskori{}en potrebno je povremeno pro{etati po Windows Exploreru i ukloniti suvi{ne datoteke i direktorijume. U jednom trenutku mogu}e je obrisati samo jedan direktorijum.Najpre treba selektovati datoteku ili direktorijum, a nakon toga izabrati komandu File Delete. Ovom operacijom otvara se dijalog Confirm File Delete, u kome korisnik moè da donese odluku, potvrda brisawa Yes ili No poni{tewe akcije.

Rad sa objektima

Kada korisnik prevla~i mi{em (drag’n’drop) objekte po ekranu, moè se uo~iti sli~ica koja se pojavquje neposredno pored kursora mi{a. Ukoliko se vidi znak’ ’+’, to zna~i da }e objekat biti iskopiran na odredi{te. Nasuprot tome, ukoliko pored strelice nema nikakvog znaka, zna~i da }e rezultat prevla~ewa biti preme{tawe (move) datoteke sa izvori{ta na odredi{te. U slu~aju prevla~ewa izvr{nih datoteka (programa), obi~no se pojavquje sli~ica male, povijene strelice, {to zna~i da }e ostavqawem objekta na drugom mestu biti samo kreirana pre~ica (shortcut) na izvori{ni objekat umesto same datoteke. Me|utim, ukoliko korisnik shvati da akcija koja se izvodi nije istovetna sa wegovim planovima mogu}e je jednostavno promeniti

64


weno zna~ewe - drè}i taster Ctrl forsira se kopirawe, dràwe tastera Shift zna~i preme{tawe dok Ctrl+Shift forsira kreirawe pre~ice. Ipak, univerzalna metoda s kojom se nikada ne gre{i jeste da umesto preno{ewa pomo}u levog tastera mi{a korisnik koristi desni. Tada }e se nakon spu{tawa objekta na odredi{te pojaviti priru~ni meni iz kojeg je mogu}e, bez bojazni da }e do}i do gre{ke, izabrati kopirawe, preme{tawe ili kreirawe pre~ice. Tasteri Ctrl i Shift imaju i specijalnu namenu prilikom selekcije vi{e objekata mi{em, pri ~emu Ctrl sluì za pojedina~nu vi{estruku selekciju, a Shift za selekciju opsega.

Fajlovi na vi{e ra~unara

Briefcase

Briefcase (kofer) je osobina starijih verzija Windows-a namewena korisnicima koji rade sa istim podacima na vi{e ra~unara. U pitawu je posebna vrsta foldera koja pomaè da korisniku bude uvek na raspolagawu aùrna verzija dokumenta, bez straha da }e se neki podaci pri promeni ra~unara izgubiti. Da bi folder dobio ovu osobinu mora da bude instalirana komponenta Windows-a koja je podràva. Briefcase vodi ra~una o originalnoj lokaciji fajla i datumu posledwe modifikacije. Da bi formirali novi kofer~i}, treba odrediti gde }ete se koristiti : na disketi ili drugom prenosnom medijumu, na serveru, na ra~unaru povezanom preko mreè, modema ili kabla. Novi kofer~i} se kreira klikom na prazan prostor prozora foldera u kome }e kofer biti sme{ten i izborom opcije New/Briefcase. Kasnije je mogu}e postavqawe pre~ice Briefcase foldera, ili mewawe imena, desnim klikom na ikonu i izborom stavke Rename.

Fajlovi se stavqaju u kofer kopirawem. Briefcase folder sadrì poqa: Sync Copy In i Status. SynsCopy In predstavqa originalnu lokaciju dokumenta sa kojom se vr{i usagla{avawe verzija. Poqe Status daje podatak o tome da li je sadràj aùran ( Up-to-date ) ili nije ( Needs updating ).

Korpa za otpatke - Recycle bin

Recycle Bin je mesto gde se sme{taju podaci ili programi koji su uslovno re~eno obrisani, sme{tena je na Desktop-u u vidu ikone.

Kada nepotrebna datoteka bude odvu~ena u Recycle Bin, ne}e biti istog trenutka obrisana, ve} samo prekopirana u poseban folder iz kojeg se kasnije moè “povratiti u ìvot”. Me|utim, ponekad se ukaè potreba da se potpuno uni{te odre|eni dokumenti, slike i sl. Pored toga {to ih je mogu}e obrisati na uobi~ajen na~in, a zatim “isprazniti korpu za sme}e” (Empty Recycle Bin), jo{ je jednostavnije dràti taster Shift dok se prevla~e objekti u korpu, ~ime }e oni biti potpuno obrisani (bez preme{tawa u folder Recycled.)

65


MS – DOS Prompt

Iz menija Start/Programs/MS DOS Prompt moèmo pre}i u MS DOS operativni sistem. Ovakav pristup karakteristi~an je za verzije Windows-a do Windows XP sistema. Windows XP omogu}ava pristup operativnom sistemu MS DOS preko komandne linije Command.com.

Kao {to je u ranijem tekstu nagla{eno DOS je ugra|en u Windows 95 i omogu}ava startovawe programa Windows – a iz svoje komandne linije, kao i veliki broj drugih operacija. Dovoqno je navesti puno ime programa, odnosno poznavati neke osnovne naredbe ovog operativnog sistema.

Task Sheduler

Task Sheduler je sistemski folder u kome se sme{taju pre~ice do programa koje treba izvr{iti u zakazano vreme. Izborom opcije Add Sheduler Task dodaje se novi ‘zadatak’ u listu. Prvi dijalog ~ini lista instaliranih programa. Odatle se moè izabrati program ~ije izvr{avawe korisnik èli vremenski da odredi, ako nije naveden u listi, klikom na Browse po~iwe pretraga. Nakon izbora treba navesti ime novog ‘zadatka‘ i vreme u kome }e se izvr{avati (Perform this task). Izvr{avawe se moè zakazati dnevno (Daily ), nedeqno (Weekly), mese~no (Monthly), samo jednom (One time only), svaki put kada se Windows startuje (When my computer starts) ili kada se korisnik prijavi (When I log on). U slede}em dijalogu se odre|uju vreme i datum po~etka izvr{avawa (Start Time i Start Date), kao i koliko ~esto }e se izvr{avawe ponavqati.

Rad sa programima

Pokretawe programa

66


Programi se nalaze na diskovima u ra~unaru i treba ih odatle pokrenuti. U Windows-u postoji vi{e na~ina na koje mo`emo pokrenuti programe, i sasvim je svejedno koji }emo koristiti.

Pokretawe programa sa Desktop-a

Programi koje svakodnevno koristimo treba da su odmah dostupni i da ih na najbr`i mogu}i na~in aktiviramo. Takvi programi su predstavqeni svojom ikonicom ShortCut-om na radnoj povr{ini Windows-a Desktop-u. Program preko ikonice pokre}e se tako {to se pokaziva~ mi{a dovede bilo gde unutar ikonice i levim tasterom dva puta klikne. Program }e se aktivirati, i pojavi}e se prozor u kome se izvr{ava program. Kad je program aktiviran pojavi}e se u statusnoj liniji Windows-a, TaskBar-u wegov taster sa ikonicom i nazivom programa.

I ShortCut na radnoj povr{ini i taster u okviru TaskBar-a imaju vi{estruke finkcije.

Pokretawe programaAko on nema ikonu na Desktop-u

Programi koji se re|e koriste nisu predstavqeni ShortCut-om na radnoj povr{ini. Ako bi svi programi koji se nalaze u ra~unaru imali ikonicu na radnoj povr{ini, ona bi postala nepregledna, a veliko je i pitawe da li bi svi programi mogli da se smeste u wu.

Programe kojih nema na radnoj povr{ini, pokrenu}emo preko tastera Start koji se nalazi na po~etku TaskBar-a. Kad se jednom klikne levim tasterom mi{a na taster Start, pojavi}e se meni i u wemu opcija Programs. Ako su programi ispravno instalisani, ikonice za wihovo aktivirawe }e se pojaviti u menijima opcije Programs. Pojedini programi }e se nalaziti u meniju sa desne strane, koga dobijamo kada osvetlimo opciju Programs, a ve}i deo programa }e se nalaziti u menijima koji se dobijaju kada se osvetli grupa programa, tj. folder, u kome se nalazi program. Tada u meniju izabranog foldera treba osvetliti program i aktivirati ga jednim pritiskom na levi taster mi{a.

Osnovni programi koji se dobijaju uz Windows se postavqaju prilikom instalacije samog Windows-a. Ikone ostalih programa se tako|e automatski postavqaju prilikom wihove instalacije.

Ne – Windows aplikacije

Ne- Windows aplikacije su dizajnirane da rade sa MS- DOS – om. Ve}ina wih radi kad se pokrenu iz Windowsa. Da bi se startovala ne- Windows aplikacija u Windows-u na najefikasniji na~in, potrebno je dati vi{e informacija operativnom sistemu. Za to se koristi PIF (informaciona datoteka o programu).

Kori{}ewe Memory-Resident programa

67


Mnoge aplikacije da bi radile ispravno zahtevaju postojawe memorijski rezidentnih programa. Primer su aplikacije za rad sa elektronskom po{tom koje zahtevaju memorijski rezidentan mre`ni drajver.Da bi memorijski rezidentan program bio na raspolagawu za Windows i ne-Windows aplikacije, potrebno ga je startovati pre startovawa Windovs-a.

Gre{ke u programima

Zaglavqivawa i padovi programa su vrlo ~esti u radu sa ra~unarom. Iako programe pi{u naj~e{}e timovi stru~waka, a na testirawu radi ogroman broj qudi gre{ke se ipak provuku. Jo{ jedan uzrok moè biti i kori{}ewe piratskih programa. Re~ je o programima koji se nabavqaju pre wihove zvani~ne prodaje (dakle verzije obi~no nisu kompletirane i imaju neke nedostatke). Takvi programi mogu pored ~estih padova programa ugroziti i sam Windows. Kada do|e do pada programa Windows o tome obave{tava korisnika. Naj~e{}e gre{ke su Illegal Instruction, Invalid Page fault ili General protection error. Gre{ke se obi~no mogu ispraviti restartovawem programa ili Windows-a. Tek ukoliko se gre{ka ponavqa vi{e puta zna~i da je u pitawu ne{to ozbiqnije.

Nasilno zatvarawe programa

U situacijama zaglavqivawa programa koristi se Close program dijalog koji se poziva istovremenim pritiskom tri tastera Ctrl+Alt+Del. U ovom dijalogu se nalazi lista aktivnih programa i tasteri, ShutDown i Cancel. Ako je program u listi ozna~en sa Not responding zna~i da se program nije odazvao Windows-u. Tako zaglavqen program zatvara se klikom na ku}icu End Task ili dvoklikom na ime programa u listi. U teìm slu~ajevima program ne odgovara na ovu poruku, tada Windows ~eka 20 sekundi i daje dijalog u kome obave{tava da nije uspeo zatvoriti program “miroqubivim sredstvima“ i pita da li sme to da poku{a na “grubqi“ na~in. Ukoliko se odgovori potvrdno, klikom na End Task (u novom dijalogu) Widows zatvara program nasilnim sredstvima. Pri pritisku Alt+Ctrl+Del dok je aktivan prozor Close Program sistem }e se resetovati. Time se Windows zavr{ava na neregularan na~in {to moè ostaviti posledice.

68


Standardni dijalozi

Windows nudi skup standardnih menija i dijaloga : File/ Open – Otvarawe fajlaFile/ Save As – Snimawe fajlaFind and Replace – Pretraìvawe teksta i zamenaChoose ( Edit) Colors – Izbor bojaPage Setup – Pode{avawe izgleda strane dokumentaFile/ Print – [tampawe dokumentaInsert Object – Ubacivawe podataka iz drugog programaPaste Special – Ubacivawe podataka iz drugog programa uz kontrolu opcija.

Programi koji se dobijaju uz Windows – tekst editor Notepad

Notepad je mali editor za unos i obradu teksta. Ima dosta ograni~ewa maksimalna duìna fajla sa kojim moè da radi je 64 kilobajta, ali je za neke kratke poruke sasvim upotrebqiv. Notepad se nalazi u Accessories grupi u Start meniju i moè se startovati odatle. Unos teksta je klasi~an. Postoje dva na~ina za unos teksta : insert i overtype. Kod insert novi tekst se ubacuje u postoje}i, koji se pomera udesno. Kod overtype novi tekst se kuca preko postoje}eg, koji se bri{e. Naj~e{}e se koristi prvi tako da Notepad i ne podràva overtype reìm rada. Brisawe se ostvaruje tasterima Backspace (bri{e znak za jedno mesto ulevo), i Delete (bri{e znak za jedno mesto udesno). Prelazak na novi red je taster Enter. Taster Tab pomera kursor za nekoliko mesta udesno.

69


Notepad ima svoje menije za rad sa tekstom. To su : File ( New – novi fajl, Open – otvaranje postoje}eg, Save – snimawe fajla, Save As – snimawe uz promenu imena, Page Setup – pode{avawe dimenzija papira i {tampa~a, Print – {tampawe dokumenta), Edit (Undo – poni{tavawe prethodne akcije, Cut, Copy, Paste – kopirawe i preme{tawe teksta, Delete – brisanje teksta, Select All – osvetqava ceo tekst, a Time/ Date - unosi datum i vreme, WordWrap ukqu~uje automatski prelazak u slede}i red kada tekst stigne do ivice prozora, SetFont – omogu}ava izbor fonta koji }e biti kori{}en u radu sa ovim programom), Search (pokre}e standardne Windows–ove dijaloge za pretra`ivawe teksta).

Wordpad

Wordpad je mali tekst procesor, ~ije su mogu}nosti ve}e od Notepad-a, ali im je i namena razli~ita. Wordpad pokre}emo iz Accessories grupe Start menija. Najpre treba kreirati dokumenat opcijom File/ New. Pojavquje se dijalog u kome se odre|uje format dokumenta.

70


Wordpad moè da u~itava i snima i obi~ne tekst fajlove. Posebna vrsta fajlova su Unicode fajlovi, to je standard koji omogu}ava upotrebu gotovo svih svetskih jezika u istom dokumentu. Wordpad moè da preuzme i tekstove pisane u Write, programu koji se dobijao uz Windows pre verzije 95. Wordpad pri vrhu ima liniju sa menijima koja sadrì : File – rad sa dokumentima i spoqnim ure|ajima, Edit – izmene u tekstu, View – pregled sadràja dokumenta, Insert – dodavawe novih elemenata, Format – sre|ivawe izgleda teksta, Help – pomo} u radu. Ispod ove linije nalazi se linija sa tasterima koji imaju iste funkcije kao i neke opcije u menijima, ali omogu}avaju brì rad. Ispod wih se nalazi linija u kojoj je poqe za vrstu fonta, i veli~inu. Do poqa se nalaze neke ikone koje se odnose na sre|ivawe izgleda teksta.

Paint – crtawe i obrada slika

Program Paint je jednostavan program za obradu slika i crteà. Malih je mogu}nosti, ali za neke brze i jednostavne operacije veoma pogodan. Moè koristiti i za gledawe slika, crtawe sadràja ekrana i sli~ne poslove sa slikama. Paint prepoznaje nekoliko osnovnih formata za zapis slika BMP, GIF i JPG. Ovi tipovi predstavqaju bitmapirane zapise (kod wih se slika defini{e opisima boja za svaku od ta~aka koje ~ine sliku).

Ovaj grafi~ki format razvijen je od strane firme Microsoft za upotrebu u operativnom sistemu koji je stvorila ista firma - WINDOWS-u. Format ~uva sliku u svom originalnom obliku bez ikakvog gubqewa informacija, ali su zbog toga dobijene datoteke ~esto preduga~ke. BMP je standardni Windows format koji sluì za sme{tawe slika i razmenu izme|u programa, a GIF i JPG su Internet standardi koji se koriste na Web-u.

Paint se nalazi u Accessories grupi Start menija. Glavni deo ekrana predstavqa tabla za crtawe. Tu su i slikarske palete Toolbox (kutija za alat) : prozori koji sadrè ~etke, olovke i ostale alate za crtawe i color box (izbor boje). Boju alata birate levim, a boju pozadine desnim tasterom mi{a. Tu se nalazi i gumica (eraser), kantica za popuwavawe zatvorenih povr{ina izabranom bojom (fill with color), pipeta (pick color) koja omogu}ava birawe boje klikom na boju neke ta~ke na crteù, lupa (magnifier) koja uve}ava sliku radi lak{eg i preciznijeg rada. Zatim postoje alati za crtawe : olovka (pencil) i ~etka (brush). Olovka se koristi za izvla~ewe linija, dok ~etka omogu}ava sloènije linije i oblike. Postoji i sprej (airbrush) i alat za unos teksta u sliku (text), koji omogu}ava izbor fonta i veli~ine slova. Sledi grupa od {est alata za crtawe geometrijskih figura : linija se crta postavqawem prve ta~ke i izvla~ewem linije do krajwe (line), kriva linija se defini{e postavqawem po~etne i krajwe ta~ke i zatim izvla~ewem krivine (curve), pravougaonik (rectangle), poligon (polygon), elipsa (ellipse) i zaobqeni pravougaonik (rounded rectangle).

Opcije View/ Zoom uve}avaju deo slike i View / View Bitmap daju pregled slike preko celog ekrana. Meni Image nudi osnovne operacije nad slikom, pre svega okretawe slike u ogledalu (flip), rotirawe (rotate), rastezawe (strech), krivqewe (skew). Postoje jo{ opcije za inverziju boja (Invert Colors), pode{avawe dimenzija slike (Attributes) i brisawe sadràja platna (Clear Image).

71


Interesantna mogu}nost Paint-a je da sliku koju nacrtate moète staviti na Desktop. U file meniju postoje opcije Set As Wallpaper (Tiled) i Set As Wallpaper (Centered) ; izborom jedne od wih postavqa se slika na Desktop.

Calkulator

Postoje dve vrste kalkulatora standardni i nau~ni.

Standardni je jednostavan kalkulator koji je u stawu da obavi samo

osnovne operacije sa brojevima uz dodatak operacije korenovawa, rada sa procentima, izra~unavawe recipro~ne vrednosti i kratkog memorisawa. Ovaj digitron za razliku od klasi~nog ima i mogu}nost brisawa unazad Backspace. Meni ~ine tri opcije : Edit, View i Help. U Edit meniju postoji mogu}nost kopirawa, odnosno preme{tawa, u opciji View mogu}e je odabrati vrstu kalkulatora (Standard i Scientific) i u Help meniju nalaze se opcije koje govore vi{e o samom kalkulatoru.

Nau~ni kalkulator je puno sloèniji od standardnog. Sadrì mno{tvo trigonometrijskih, eksponencijalnih, logaritamskih i statisti~kih funkcija, postoje ~ak i operacije Bulove algebre i konverzije me|u brojnim sistemima. Opis svakog tastera dobija se desnim klikom na wega i izborom opcije What’s This.

Character Map

Ovaj program sluì za unos specijalnih znakova i pregled slova u fontovima. Nalazi se u Accessories / System Tools grupi Start menija.

72


Na ekranu se otvara prozor na ~ijem vrhu se nalazi poqe Font gde treba odabrati èqeni font, a ispod poqa se nalazi tabela sa znacima koji korisniku stoje na raspolagawu. Klikom na bilo koji znak u tabeli taj znak biva uve}an. Klikom na ku}icu Select trenutno izabrano slovo se sme{ta u poqe Characters To Copy. Klikom na ku}icu Copy sadràj poqa je sme{ten u Clipboard, odakle ga je mogu}e prebaciti u bilo koji drugi program izborom opcije Edit/ Paste. Programi za unos teksta (Word) ~esto imaju posebnu komponentu koja obavqa ovaj posao.

Clipboard (Razmena podataka)

Bafer je posebna memorijska zona u koju se kopirawem ili isecawem unosi osvetqeni tekst i iz koje se moè neograni~en broj puta preuzeti. Po konvenciji svi Windows programi imaju zajedni~ki bafer koji se zove Clipboard. Preko Clipboard-a je mogu}a razmena podataka izme|u Windows programa kao i izme|u razli~itih dokumenata koji se pi{u u Word- u. Nov sadràj Clipboard-a poni{tava stari te je on pogodan samo za trenutne izmene.Svaki Windows program koji radi sa nekim podacima sadrì opcije Cut, Copy i Paste. Ove komande sme{taju podatke na Clipboard ili ih ~itaju odatle, {to zna~i da je dovoqno u jednom programu poslati sadràj na Clipboard komandama Cut ili Copy, pre}i u drugi i komandom Paste ubaciti taj sadràj. Clipboard ~uva samo jedan blok podataka, sadràj ostaje u wemu dok se ne upi{e drugi.

Fontovi i {tampawe

Re~ “Font” poti~e od francuske re~i “Fondre”, {to zna~i topiti, uobli~avati. U ra~unarskom svetu pod fontom se podrazumeva oblik slova – pismo. Grupi{emo ih na vi{e na~ina, osnovna podela je po nameni :

za osnovu teksta, za naslove, zaglavqa stranica, reklame, ukra{avawe teksta, fontovi koji imitiraju pisawe rukom,

73


fontovi sa specijalnim znacima : zvezdice, simboli, matematika, gr~ka slova itd.

Fontove delimo na serifne i neserifne. Serifi su male kose crte na krajevima slova koje pove}avaju ~itqivost tako {to usmeravaju ~itao~eve o~i ka slede}em slovu. Neserifni fontovi (San serif) nemaju takve nastavke.

Fontovi mogu biti i proporcionalni i neproporcionalni. Kod neproporcionalnog fonta svako slovo je iste {irine, a kod proporcionalnog pridodequju se razli~ite {irine svakom slovu (slovo “i” je znatno uè nego slovo “m”).

Veli~ina fonta se izraàva u ta~kama ( point ), i ozna~ava sa pt. Uobi~ajene veli~ine su 10 za osnovni tekst kwige, 12 za pisma, 8 i 9 za ~asopise i novine itd.

Fontovi se naj~e{}e nalaze na disku ra~unara i odatle se {aqu {tampa~u pred samo {tampawe.

Najpoznatiji fontovi su Courier, Times i Helvetica.Courier je postao popularan sa IBM pisa}im ma{inama. To je neproporcionalni font i ~esto se upotrebqava u tabelama gde se brojevi poravnavaju po vertikali. Times je novinski font ali se ~esto koristi i za slagawe kwiga. Helvetica je najpopularniji font. To je moderan, ~ist, sre|en i ozbiqan font, koristi se u formularima, cenovnicima, katalozima itd.

Instalacija

Nove fontove mogu}e je dodati u Control Panel iz menija Settings. Odabira se ikona Fonts {to dovodi do otvarawa prozora. Zatim se iz menija File odabira se opcija : Install New Fonts. Dobija se dijalog u kome treba navesti folder u kome se nalaze novi fontovi, a zatim se iz liste sa naslovom List Of Fonts biraju fontovi koji treba da budu instalisani. Ozna~avaju se klikom levim tasterom mi{a ili (ukoliko je potrebno sve ozna~iti) pomo}u opcije Select All.

Instalisawe i konfigurisawe {tampa~a

Pre {tampawa pod Windowsom, potrebno je instalirati datoteku drajvera {tampa~a za {tampa~ koji }e se koristiti i izabrati port koji }e se dodeliti {tampa~u. Drajveri su programi koji podràvaju rad sa spoqnim hardverskim komponentama. Na~in na koji se {tampa dokument zavisi od aplikacije koja se koristi. Ve}ina Windows aplikacija poseduje Print komandu u File meniju koja se koristi za {tampawe aktivnog dokumenta. Kada je {tampawe iz Windows aplikacije, aplikacija koristi drajver {tampa~a koji se odnosi na konkretan {tampa~, i Print Manager, ukoliko je Print Manager aktivan.

Prekid rada sa Print Manager

74


Kada je startovan kao ikona, Print Manager nakon zavr{enog {tampawa postaje neaktivan. Ukoliko je otvoren Print Manager prozor, Print Manager se ne moè zatvoriti automatski. Iz Options menija, izborom Exit. Ukoliko se u tom trenutku neka datoteka {tampa, prikazuje se poruka, koja od korisnika traì da prekine {tampawe. Ukoliko se izabere Ok, {tampawe }e biti prekinuto i zavr{en rad sa Print Manager-om. Korisnik moè rezultate rada programa posmatrati na ekranu, ali za trajnije ~uvawe rezultata i wihovo kori{}ewe od strane drugih lica i bez ra~unara, boqe je koristiti {tampa~.

Ako korisnik èli da {tampa neki tekst pisan u tekst procesoru Word pad, treba u aplikacionom meniju izabrati opciju File, a zatim izvr{iti komandu Print... Tako se otvara prozor za postavqawe parametara za {tampawe. Najpre, iz liste {tampa~a treba odabrati {tampa~ na kojem }e se izvr{iti {tampawe. Zatim, izabrati stranice dokumenata koje }e se {tampati i broj kopija. Ako je potrebno moè se odabrati veli~ina papira, orijentacija papira i sl. Sve to se postavqa u dijalo{kom prozoru koji se otvara kada se klikne na taster Properties. Kada se sve podesi, treba kliknuti na taster Ok i izvr{i}e se zahtevano {tampawe dokumenta.

Izborom opcije Print to file dokumenat se ne}e {tampati na {tampa~u, ve} }e se kreirati datoteka prire|ena za {tampawe. Na taj na~in korisnik moè pripremiti {tampawe dokumenta u obliku datoteke na disketi, a zatim izvr{iti {tampawe jednostavnim kopirawem datoteke na {tampa~ bilo kog drugog ra~unara.

Rad sa diskom

Hard disk

O ovom ure|aju ve} je bilo re~i u prethodnom tekstu. Na ovom mestu posebno }e se obratiti pa`wa na postupak rada sa hard diskom.

Meni ikone hard-diska sadrì sve osnovne opcije. Naredba Format za formatizovawe diska je identi~na kao i kod floppy-diska. Komanda Properties daje osnovne podatke o zauzetosti diska i nudi alate za proveru ispravnosti upisanih podataka i defragmentaciju diska. Kada se jednom klikne levim tasterom mi{a na ovu komandu, pojavi}e se istoimeni prozor u kome se nalaze dva karton~i}a.

Karton~i} General je identi~an za sve vrste diskova i daje pregled zauzetosti diska podacima.

Used space daje zauzeti prostor, a Free space daje slobodan prostor na disku.

Karton~i} Tools je karakteristi~an samo za hard-diskove. Da bi se prikazao karton~i}, potrebno je jednom kliknuti levim tasterom mi{a na wegov naziv. U okviru karton~i}a Tools postoje tri alata za odràvawe podataka na disku:1. Error-checking status - alat za proveru ispravnosti upisa podataka na disku. Kad se aktivira taster Check Now, poziva se program ScanDisk koji proverava ispravnost upisa svih podataka na disku. U slu~aju da se na disku pojave gre{ke, poku{a}e da ih ispravi. Program ScanDisk je sastavni deo Windows-a i moèmo ga nezavisno pokrenuti preko Start tastera u meniju Programs->Accesories->System Tools->Scan disk. Ovaj program je korisna alatka, i treba ga povremeno upotrebiti.

75


2. Backup status - alat za prenos podataka na medije za arhivirawe. Upotrebqavamo ga za va`ne dokumente koje èlimo da sa~uvamo. U slu~aju kvara hard-diska, ili {to se ~e{}e de{ava, u slu~aju kad se u ra~unaru aktivira ra~unarski virus, nepovratno se izgube svi podaci. Da ne bi u nepovrat oti{ao ponekad i vi{egodi{wi trud i rad, najboqe je podatke osigurati redovnim snimawem na druge medije (strimer trake, obi~ne diskete, ZIP diskete, CD-RW diskove itd.).3. Defragmentation status - alat za prepakovawe i slagawe podataka na disku. Kad se aktivira taster Defragment Now, poziva se program Disk Defragmenter. I ovaj program je sastavni deo Windows-a i moèmo ga nezavisno pokrenuti preko Start tastera u meniju Programs->Accesories-> .

Fajl karakteri{u slede}i podaci: - Naziv - kombinacija slova i brojeva koji sluè za identifikaciju fajla. U DOS- u je naziv ograni~en na 8 znakova, a u Windows-u 95 na 255; - Ekstenzija - maksimalno 3 znaka koji opisuju tip fajla (na primer izvr{ni program, tekstualni dokument, slika i drugo), - Duzina - broj bajtova koje zauzima fajl; - Atributi - posebne oznake kojima se ozna~ava da li je fajl za{ti}en od brisawa i ~itawa, da li je mewan i da li se radi o nekom od fajlova operativnog sistema; - Datum kreirawa – datum i vreme kada je fajl nastao.

Zajedni~ke komande za rad sa diskovima

Komanda Open, otvara novi prozor u kom se nalazi lista sa programima koji se nalaze na izabranom disku.

Komanda Explore,aktivira program Windows Explorer, koji nam omogu}uje jo{ potpuniji pregled podataka i rad sa wima.

Komandom Find pronalazimo odre|eni program na disku.

Komanda Create Shortcut, kojom se kreira shortcut tog diska na Desktopu. U prozoru Shortcut treba izabrati opciju Yes.

Odràvawe sistema

Odràvawe hard diskova

Nijedan od programa koji su se odnosili na odràvawe sistema pre Windows-a 95 ne sme se koristiti u ovom okruèwu. Ovaj Windows se isporu~uje sa svojim programima za odràvawe i defragmentaciju diskova.Odràvawe i defragmentacija mogu se odabrati u kartici Tools, ili odabirawem Start/Programs/Accessories/System Tools, gde se biraju Scandisk odnosno Disk Defragmenter. Pozivawe programa ScanDisk preporu~qivo je svaki put kada se primeti neki problem u funkcionisawu sistema. Defragmentacija diska ne uti~e na pona{awe sistema.

Program Drive Space posebnim metodama moè pove}ati raspoloìv prostor na disku. Za rad ovog programa potrebno je koristiti i program za defragmentaciju. Kori{}ewu ove opcije treba oprezno pristupiti jer moè do}i do gubqewa podataka na disku, stoga je treba izvr{avati samo ukoliko je to neophodno.

76


Device manager

Glavna sistemska alatka Windows-a je Properties dijalog samog sistema. Do wega se moè do}i pomo}u ikone My Computer ili aktivirawem System apleta u Control Panel-u. Dijalog System Properties se sastoji od ~etiri strane. Osnovna strana General prikazuje podatke o verziji operativnog sistema, ra~unaru i registrovanom korisniku. Strana Hardware Profiles omogu}ava kreirawe vi{estrukih hardverskih profila koji se mogu upotrebiti kada se isti disk prenosi na vi{e ra~unara ili kada se neke komponente ~esto skidaju i vra}aju. Posebno je interesantna stranica Device Manager jer omogu}ava pregled instaliranih hardverskih komponenti ra~unara, kao i wihovo pode{avawe.

Virtuelna memorija

Strana Performance sadrì podatke o performansama sistema. Ukoliko na tom mestu stoji poruka “Your system is configured for optimal performance”, pode{avawe je nepotrebno. Klikom na taster Virtual memory otvara se dijalog sa istim imenom. Virtuelna memorija je tehnika kod koje ra~unar deo diska koristi kao dodatak osnovnoj RAM memoriji. Programi i podaci koji se trenutno ne koriste sme{taju se u tu memoriju. Kada ti podaci ponovo budu potrebni Windows ih vra}a u RAM i odlaè neke druge podatke u virtuelnu memoriju. Sadràj virtuelne memorije se sme{ta u swap fajl. U Virtual memory dijalogu mogu}e je odrediti lokaciju i veli~inu swap fajla.

Instalacija i zamena drajvera

Instalacija nove verzije drajvera se ~esto obavqa. Startovawem opcije Add New Driver koja se dobija tako {to se u Device Manageru klikne na èqenu komponentu i izabere Properties/ Driver/ Update driver. Zamena drajvera moè da se obavi automatski ili ru~no.

Uslu`ni programi

System Monitor je alatka koja prati razne parametre sistema. Parametre koji se prate birate iz Edit menija opcijom Add Item. Na ovaj na~in se naj~e{}e prati optere}ewe procesora i potro{wa memorije.

Registry Editor pruà direktan uvid u sadràj registry baze i omogu}ava izmenu podataka u woj. POÊTNICIMA SE PREPORUÛJE DA NIKAKO NE STARTUJU OVAJ PROGRAM JER BRISAWE ILI PROMENA KQU^NIH PARAMETARA SME[TENIH U REGISTRY BAZI MOGU ONESPOSOBITI OPERATIVNI SISTEM.

Iako Windows prilikom svakog obarawa (shutdown) ra~unara automatski pravi i rezervnu kopiju baze Registry koja se koristi kada sistem detektuje o{te}ewe ili nestanak glavnog Registry-ja, svakako nije lo{a praksa da se povremeno i ru~no napravi rezervna kopija ovih vitalnih datoteka za ispravan rad sistema. Neki generalni savet za u~estalost kreirawa rezervnih kopija Registriy-a ne postoji, ali recimo da je dobra praksa napraviti backup pre instalacije svake nove aplikacije koju nameravate da

77


dodate na va{ sistem. Po{to se uverite da je instalacija pro{la kako treba i po{to ste se posle nekoliko dana intenzivnijeg kori{}ewa ra~unara uverili da i sa novom aplikacijom sve radi kako treba, nije lo{a ideja ponovo napraviti kopiju baze Registry.Pomenuta operacija izvodi se na slede}i na~in. Najpre se startuje Registry editor (Start, Run, Regedit) i iz menija Registory bira se stavka Export Registori File (obavezno je potrebno proveriti da li je za opseg izvoza ozna~eno All kako bi se sa~uvao kompletan sadràj baze). Za ime i lokaciju kopije treba odabrati ne{to {to }e korisnik sigurno zapamtiti za slu~aj havarije. Kasnija restauracija Registory baze obavqa se tako|e iz Registory editora, pomo}u opcije Import.

Sigurni reìm

Sigurni reìm (Safe mode) je poseban reìm rada u koji Windows ulazi kada poku{aj startovawa sistema nije uspeo. Safe mode omogu}ava pristup svim sistemskim alatkama pomo}u kojih se traì i otklawa problem. Naj~e{}i razlog ulaska u ovaj mod su pogre{no instalirani drajveri. Ulaskom u Device Manager otkriva se {ta je uzrok.

Sistemska disketa

U Windows-u 98 se sadràj sistemske diskete kompresuje i sme{ta u CAB arhiv. Prilikom startovawa sistema sa diskete, instalira se RAM disk veli~ine 2 MB, na koji se potom raspakuje arhiva. Sistemska disketa sadrì i drajvere za CD ROM ure|aje. Sadràj kompresovane arhive ~ine poznati dijagnosti~ki alati i pomo}ni programi kao {to su scandisk, fdisk, format mscdex, sys, edit, a u Windows 98 su i dva nova ext (omogu}ava raspakivawe CAB fajlova) i uninstal (omogu}ava deinstalaciju Windows-a i vra}anje sistema u pre|a{we stawe.)

Operativni sistem Linux

Kreatori ovog operativnog sistema postavili su nekoliko osnovnih ciqeva, odnosno pravila koja se odnose na na~in distribucije sistema, prvo i najva`nije glasi “Distribucija }e biti besplatna“. Dakle svaki korisnik ima pravo da deli softver sa drugima, mewa i dora|uje izvorni kod, sve mogu}e probleme - uo~en bag - korisnik ili neko od dizajnera mora odmah obelodaniti javnosti. Sve u svemu jedan veoma prijateqski nastrojen softver, namewen {irokom krugu qudi, stvoren ne u ciqu zarade, nego u ciqu edukacije i povezivawa. Nije ni neobi~no, stoga, {to je ovo omiqen operativni sistem ve}ine programera i kompjuterskih entuzijasta. Naj~e{}e spomowana Linux distribucija poznata je pod imenom Ubuntu, {to na jednom afri~kom jeziku zna~i “qudskost za sve”. Linux je kompletan operativni sistem, {to zna~i da predstavqa vezu izme|u hardverskih komponenata i korisnika. Kreator sistema je Linus Torvalds, sa

78


univerziteta u Helsinkiju u Finskoj. Prva verzija vi{e je posluìla kao putokaz za daqi rad, jer je autor kompletan softver javno prezentovao na svetskoj mreì. To je imalo za posledicu ukqu~ewe svih programerski raspoloènih stru~waka koji su imali èqu da doprinesu razvoju sistema. Zahvaquju}i ostvarenoj saradwi koja je i danas aktuelna, ovaj sistem postao je jedini konkurent {iroko rasprostrawenom Windows-u. Linux je dostupan svima, bez obzira na na~in upotrebe i svrhu. Linux programi, poznati pod nazivom Linux distribucije, sadrè veliki broj softverskih paketa razli~itih namena. Velike kompanije za proizvodwu ra~unarske opreme prihvatile su ovaj sistem, izme|u ostalih i IBM, Dell, Sun, itd. Linux se moè na}i i u mobilnim telefonima, risiverima, igra~kama.

Postoji veliki broj distribucija, u najstarije spada Slackware (Slackware http://www.slackware.com koristi stabilne pakete, te je stabilan, pouzdan i siguran), zatim Mandrake(http://www.mandrakelinux.com/en/) optimizovana je za Pentium. Sadrì veliki broj aplikacija i veoma je user friendly za korisnike), RedHat (http://www.redhat.com), Debian (sadrì preko 8000 aplikacija), Xandros, Gentoo (http://www.gentoo.org/), Knoppix (http://www.knoppix.net/, automatski prepoznaje hardver i pronalazi potrebne drajvere), Lindows (http://www.lindows.com/), Red Flag (http://www.redflag-linux.com/eindex.html zanimqiv je jer je kreiran u Kini.

U na{oj zemqi Linux se naj~e{}e koristi kao server, zbog svoje pouzdanosti.

Word. Kako startovati Word

Osnovna prednost pisawa na ra~unaru je mogu}nost brisawa gre{aka i preme{tawa ve}ih delova teksta pre {tampawa. Za rad sa tekstom kreirani su specijalni programi ( paketi programa ) koji se nazivaju tekst – procesori. Me|u najpoznatije programe ove vrste spadaju : ChiWriter, WordStar, WordPerfect. Re~ je o programima koji su projektovani za rad u MS DOS operativnom sistemu, interesantno je napomenuti da su imali male zahteve u pogledu radne memorije ra~unara i prostora na disku, ali su zato i wihove mogu}nosti za obradu teksta u odnosu na mogu}nosti dana{wih tekst procesora bile veoma male. U svakom slu~aju prvi tekst procesori znatno su unapredili rad u kancelarijskom okruèwu i doveli do daqeg razvijawa programa ovakve vrste. Pojavom Windows-a kao mo}nog okruèwa pod kojim je mogu}e startovati i koristiti veliki broj razli~itih aplikacija, pojavili su se i savremeniji programi za obradu teksta od kojih su najpoznatiji WordPerfect for Windows, Word for Windows, Lotus i Ventura Publisher.Program koji se danas smatra najrasprostrawenijim je Word for Windows. Ovaj program je pretrpeo veliki broj izmena i poboq{awa sa svakom novom verzijom. Verzije se kao {to je to slu~aj sa ve}inom Windows programa koji traju, predstavqaju brojevima po~ev od 1.0 pa nadaqe. Ve}ina korisnika ovaj program naziva pojednostavqeno Word. U ovom tekstu bi}e vi{e re~i o Word for Windows verzija 7.0. Word omogu}ava pravqewe, mewawe i {tampawe razli~itih vrsta dokumenata : pisama, bro{ura, izve{taja, formulara,

79

http://www.redflag-linux.com/eindex.html

http://www.redflag-linux.com/eindex.html

http://www.lindows.com/

http://www.knoppix.net/

http://www.gentoo.org/

http://www.redhat.com/

http://www.mandrakelinux.com/en/

http://www.slackware.com/


dopisa, faks poruka itd. Ovaj program radi u operativnom sistemu Windows 95.

Instalacija programa

Instalaciju programa za obradu teksta Word mogu}e je izvr{iti na vi{e na~ina. Najve}i broj korisnika instalira ga instalirawem programskog paketa Microsoft Office. Re~ je o veoma popularnom paketu i sredstvu koje je nezamenqivo u svakodnevnom radu sa ra~unarom. Sam naziv paketa jasno govori o wegovoj nameni, zadu`en je za sve poslove “kancelarijske prirode”, pored toga oboga}en je i programima za izradu prezentacija, marketing (PowerPoint), programima za tabelarna izra~unavawa i grafikone (Excel) itd. Ukoliko se sprovodi instalacija kompletnog Microsoft Office-a, onda je potrebno da se u startuje program SETUP.EXE sa instalacionog diska. Drugi na~in instalisawa je kada se Word nalazi kao zaseban paket, na 3.5 in~nim disketama ili CD-u.

Word mo`emo startovati na vi{e na~ina:

---- Startovawe Word-a iz glavnog menija Windows-a 95

Glavni meni Windows-a je meni Start koji se nalazi sa leve strane Taskbar-a. Meni se aktivira pritiskom na taster Start, nakon ~ega se pojavquje lista opcija. Vr{ak strelice sa desne strane imena opcije zna~i da }e se opcija aktivirati dovo|ewem kursora mi{a na opciju, rezultat je pojavqivawe dodatnog menija. Da bi se stiglo do MicrosoftWord-a potrebno je postaviti kursor na ikonu Programs, nakon ~ega }e se otvoriti podmeni sa instaliranim programima. Klikom na opciju MicrosoftWord po~iwe proces u~itavawa Word-a sa diska u memoriju. Ukoliko je aplikacija u vidu ikone predstavqena na Desktop-u pokre}e se dvostrukim klikom na ikonicu.

---- Startovawe dokumenta iz glavnog menija Windows-a 95

Aktivirawem menija Start i izborom opcije Documents pojavquje se meni sa 15 posledwe arhiviranih dokumenata. Klikom na ime dokumenta prvo se u~itava Word, a zatim on u~itava odgovaraju}u datoteku.

---- Startovawe Word-a naredbom Run iz menija Start

U meniju Start potrebno je odabrati naredbu Run kojom se otvara prozor sa nekoliko poqa, u poqe Open upisuje se ime i adresa programa koji treba da se izvr{i. Klikom na Ok aktivira se program (ukoliko korisnik ne zna ta~nu adresu programa, posao }e mu olak{ati dijalog prozor Browse.

----- Startovawe Word-a naredbom Start Find

80


Iz sistemskog menija Start potrebno je odabrati opciju Find. Otvara se pomo}ni prozor u kome se nalazi opcija Files or Folders za nalaèwe datoteka i foldera. U poqe Named unosi se ime winword.exe (startovawe na ovaj na~in ima smisla samo ako se zna ta~no ime programa). Klikom na FindNow zapo~iwe pretraìvawe.

Radni ekran Word-a

Nakon startovawa Word-a na ekranu se pojavquje wegova radna povr{ina gde se obavqaju svi potrebni poslovi.

Title bar je linija koju vidimo na vrhu ekrana i na kojoj je ispisano ime aplikacije (Microsoft Word) u kojoj se nalazimo i ukoliko je otvoren neki dokument, naziv dokumenta. Menu bar je linija pozicionirana ispod Title bar-a i na woj su sme{teni padaju}i meniji koji sadrè spisak komandi. Toolbar se nalazi ispod Menu linije i moè biti sme{ten u nekoliko redova. Sastoji se od grupe takozvanih alatki koje pojedina~no sluè za pokretawe neke od komandi iz menija. Alatke u Toolbar korisnik moè postavqati prema sopstvenom izboru.

81

Rulers (lccvf(

Scroll bars

Menu bar

Title bar

Toolbar

Status bar


Ruler ili lewir se nalazi ispod Toolbar-a, odnosno u krajwem levom uglu ekrana i moè se postavqati ili uklawati po izboru korisnika. Isto tako korisnik moè odabrati i osobine radne povr{ine.Scroll Bar se nalazi na dva mesta i to : vertikalni - celom duìnom desne ivice radne povr{ine i horizontalni - u podno`ju radne povr{ine. Scroll Bar se koristi za kretawe kroz tekst, a kliza~ koji je predstavqen u vidu kvadrati}a, pokazuje na kom delu dokumenta se korisnik trenutno nalazi. Na horizontalnom Scroll Bar-u se sa leve strane nalaze alatke za prikaz izgleda ekrana, dok se na dnu vertikalnog Scroll Bar-a nalaze tasteri za prelazak na kraj, odnosno po~etak dokumenta.Status Bar ili statusna linija nalazi se u podno`ju ekrana i na woj su prikazani podaci vezani za dokumenat koji se obra|uje, odnosno poziciju na kojoj se trenutno nalazi kursor. Na statusnoj liniji se nalazi i sat koji pode{avamo u okviru Control Panel-a.

Meniji

Ispod naslovne linije prozora nalazi se glavni meni Word-a , i ~ine ga slede}i elementi : ikona za operacije sa prozorom ( uve}awe, smawewe, pomerawe itd.)File – rad sa dokumentom i spoqnim ure|ajima ( datoteke i {tampa~i ).Edit – izmene teksta.View – pogledi na dokumenat.Insert – umetawe raznih elemenata : datum, vreme, objekti, slike itd.Format – definisawe izgleda slova, pasusa, proreda dokumenta itd.Tools – postavqawe parametara, opcije koje se ne uklapaju u ostale menije.Table – opcije za rad sa tabelama.Window – prozori u okviru glavnog prozora.Help – pomo} u radu sa Word-om.

Opcije glavnog menija aktiviraju se na nekoliko na~ina. Osnovni je kombinacija tastera Alt i podvu~enog slova. Naredbe se mogu zadati i mi{em dovo|ewem kursora na ime opcije iz glavnog menija.

Kod naredbi koje se zavr{avaju sa tri ta~ke ulazi se u dodatni dijalog sa korisnikom, naj~e{}e u obliku prozora u koji se upisuje vrednost parametara ili biraju odre|ene opcije.

Priprema za rad

Na samom po~etku rada potrebno je postaviti standardne parametre.Kao osnovna merna jedinica postavqa se cm. Izborom Tools/Options/jezi~ak General/ u poqe Measurement units upisuje se Centimeters i pritiskom na taster Ok potvr|uje promena.

U zavisnosti od toga koja verzija Word-a je instalirana na korisnikovom ra~unaru mogu se identifikovati razli~iti problemi. U svim starijim verzijama naj~e{}i problem je automatsko pretvarawe malog slova “i” u veliko. U engleskom jeziku malo slovo ”i” ne postoji samo za sebe stoga ga Word, u ciqu pomo}i korisniku, uvek pretvara u veliko slovo. Takve

82


prepravke jednostavno se iskqu~uju : Tools/AutoCorrect /iskqu~iti poqe Replace Text as You Type (prazan kvadrati} ispred poqa).

Po nekom nepisanom pravilu uvek se stranice postavqaju u formatu A4. Potrebno je odabrati slede}i niz opcija – File/PageSetup/u dijalogu odabrati jezi~ak Paper Size (pode{avawe veli~ine papira). Ove veli~ine treba ubaciti u {ablon NORMAL.DOT (datoteka u koju se beleè parametri), umesto klika na Ok potrebno je odabrati taster Default (ova opcija se veoma ~esto javqa u Windows-u i ima funkciju povratka, odre|enih parametara sistema, na standardne mere definisane u Windows-u). Rezultat }e biti otvarawe maske za potvrdu odabranih parametara kao standardnih, gde treba ozna~iti Yes.

Pored navedenog potrebno je i obezbediti automatsko snimawe na disk – Tools/Options/ Save.

[tampa~ i fontovi se instaliraju iz Windows-a.

Osnovne operacije sa dokumentom

Po u~itavawu Word sam otvara dokument koji dobija ime Document1. Naredbe menija File odnose se na rad sa dokumentom :

New ...– otvara novi dokument,Open...- u~itava dokument sa spoqne memorije,Close – zatvara prozor aktivnog dokumenta,Save – snima dokument na spoqnu memoriju,Save As... – omogu}ava snimawe dokumenta pod drugim imenom,Save All - snima sve otvorene dokumente,Find File – Pronalaèwe datoteka na spoqnoj memoriji prema zadatom kriterijumu,Summary Info ... – upisivawe ili izmena osnovnih podataka o dokumentu koji kasnije olak{avaju wegovo pronalaèwe,Template ... – koristi se za izbor maske dokumenta,Page Setup ... - Postavqawe parametara kojima se reguli{e izgled strane na papiru,Print Preview – kako }e dokumenat izgledati u toku i nakon {tampawa,Print ... – {tampawe dokumenta.

Novi dokumenat otvaramo izborom prve opcije. Ve} postoje}i otvara se pomo}u opcije Open ili izborom iz menija File (ukoliko je dokument na listi posledwih arhiviranih dokumenata).

Uz svaki dokumenat vezana je posebna datoteka, tzv. {ablon, koja sadrì vrednosti odre|enih parametara. Normalan dokumenat ima nastavak .DOC, a {abloni .DOT.

Na po~etku rada Word predlaè da novi dokumenat ima {ablon NORMAL.DOT.

Pritiskom na Enter otvara se dokument u Word-u. Novi dokument }e ime dobiti tek kada bude snimqen na disk, za davawe imena sluì naredba : File/Save, ukoliko ovo nije prvo snimawe dokumenta na disk koristi se naredba File/Save As (ako se mewa prethodno ime dokumenta ). Prekid rada sa

83


dokumentom ostvaruje se pomo}u File/Close ~ime se zatvara dokumenat ali se ostaje u Word – u, i pomo}u File/Exit ~ime se potpuno zavr{ava rad i izlazi iz Word-a.

Struktura teksta. Kretawe kroz tekst. Brisawe.

Kada u~itamo novi dokumenat, pojavquje se prazan dokumenat, spreman da primi tekst na mestu ta~ke ubacivawa. Ova ta~ka se pomera sa tekstom koji se unosi. Postavqawem kursora na novo mesto i klikom na levo dugme mi{a, korisnik moè pomeriti ta~ku ubacivawa na drugo mesto u dokumentu. Kada se stigne do kraja reda, Word automatski prenosi tekst u novi red (wordwrap). Dakle, korisnik ne treba da razmi{qa o duìni re~enice, Word je tu da kontroli{e raspored i duìnu. Kada se stranica ispuni tekstom, automatski zapo~iwe nova stranica da bi se prihvatio tekst koji se unosi. Prelazak na novi pasus teksta izvodi se pritiskom na taster Enter. (Pasus – paragraph – znak, re~, re~enica, grupa re~enica ili prazan red, koji se zavr{ava znakom za kraj pasusa ). Za brisawe gre{aka koriste se tasteri Backspace (bri{e jedan znak ulevo) i Delete (bri{e jedan znak udesno). Za kretawe kroz dokument korisniku su na raspolagawu mi{ i tastatura, ili wihova kombinacija.

84


Ve`ba broj 1 – Otkucati slede}i tekst u Word-u, koriste}i pri tome Times New Roman vrstu fontova.

STA JE WORD ?

TEKST PROCESOR je program za obradu teksta – program koji nam omogucava da sve zamisli “tekstualne prirode” prenesemo na papir. Tekst procesori nisu obicna zamena za pisacu masinu, oni nam omogucavaju neograniceno prepravljanje i menjanje teksta i prefinjenu kontrolu izgleda dokumenta PRE samog stampanja.

DOKUMENT je svaki tekst koji pisete u WORD-u. Svi dokumenti napisani u WORD-u se na disku nalaze sa nastavkom .DOC.

Opis tastature

Esc prekid neke opcije ( obicno isto sto i kucica Cancel ) Backspace brise znak ulevo i pomera kursor ulevo, Ctrl uvek u kombinaciji sa bar jos jednim tasterom, Alt isto kao i Ctrl , Tab tabulator, umece po nekoliko praznih mesta u tekst, Caps Lock sva su slova velika kao da je pritisnuto Shift, Insert umetanje teksta, Delete brisanje teksta za jedno mesto ulevo, Home kursor na pocetak reda, End kursor na kraj reda, Page Up za visinu ekrana navise, Page Down za visinu ekrana nanize, Print Scrn prebacuje sadrzaj ekrana u Clipboard, Scroll Lock nema neku posebnu funkciju, Pause pauza ili prekid neke akcije, Ins isto sto i Insert ( ako Num Lock nije ukljuceno ), Del isto sto i Delete ( ako Num Lock nije ukljuceno ), Num Lock ako je ukljuceno ( svetli odgovarajuca lampica na tastaturi )

sa numerickog dela tastature ( grupa tastera krajnje desno ) se unose brojevi , strelice strelice nalevo, nadesno, nagore i nadole premestaju kursor, s tim sto su strelice sa numerickog dela tastature aktivne samo ako je Num Lock iskljucen, F1, . . . , F12 funkcijski tasteri.

Fontovi

85


Re~ “Font” poti~e od francuske re~i “Fondre”, {to zna~i topiti, uobli~avati. U ra~unarskom svetu pod fontom se podrazumeva oblik slova – pismo. Grupi{emo ih na vi{e na~ina, osnovna podela je po nameni :

• za osnovu teksta• za naslove , zaglavqa stranica, reklame• ukra{avawe teksta• fontovi koji imitiraju pisawe rukom• fontovi sa specijalnim znacima : zvezdice, simboli, matemati~ki simboli, gr~ka slova itd.

Fontove delimo na serifne i neserifne. Serifi su male kose crte na krajevima slova koje pove}avaju ~itqivost tako {to usmeravaju ~itao~eve o~i ka slede}em slovu. Neserifni fontovi ( San serif) nemaju takve nastavke.

Fontovi mogu biti i proporcionalni i neproporcionalni. Kod neproporcionalnog fonta svako slovo je iste {irine, a kod proporcionalnog pridodequju se razli~ite {irine svakom slovu (slovo “i” je znatno u`e nego slovo “m” ).

Veli~ina fonta se izra`ava u ta~kama (point), i ozna~ava sa pt. Uobi~ajene veli~ine su 10 za osnovni tekst kwige, 12 za pisma, 8 i 9 za ~asopise i novine itd.

Fontovi se naj~e{}e nalaze na disku ra~unara u Control Panel-u i odatle se {aqu {tampa~u pred samo {tampawe.

Najpoznatiji fontovi su Courier, Times i Helvetica.Courier je postao popularan sa IBM pisa}im ma{inama. To je neproporcionalni font i ~esto se upotrebqava u tabelama gde se brojevi poravnavaju po vertikali. Times je novinski font ali se ~esto koristi i za slagawe kwiga. Helvetica je najpopularnija. To je moderan, ~ist, sre|en i ozbiqan font, koristi se u formularima, cenovnicima, katalozima itd.

Times New Roman - slova engleske abecede ABCDEFGHIJKLMNabcdefghijklmn (nema `,{,},~,| )

Times Roman - ABCDEFGHIJKLMNabcdefghijklmn

Arial - ABCDEFGHIJKLMNabcdefghijklmn

Courier New - ABCDEFGHIJKLMNabcdefghijklmn

HelveticaCir - ABCDEFGHIJKLMNabcdefghijklmn

Miroslavljevo –ABCDEFGHIJKLMNabcdefghijklmn

Times Cirilica - ABCDEFGHIJKLMNabcdefghijklmn

86


YU Helvetica - ABCDEFGHIJKLMNabcdefghijklmn

Tasteri za }irili~na slova :~ ~ w w ] ] ^ ^ W W } }` ` x x | \@ @ X X \ | q q [ [ Q Q { {

Ve`ba broj 2 - FONTOVI Otvorite Vezbu broj 1, i iz menija File odaberite opciju Save As, i u polje File Name unesite novo ime Vezba broj 2 , zatim kliknite pokazivacem misa na kucicu Cancel sa desne strane prozora. Obelezite citav tekst klikom na opcije : Edit / Select All, i promenite vrstu Fonta u Times Roman ( klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane drugog polja Formatting toolbar- a , otvara se padajuci meni ). Sada postavite YU slova na odgovarajuca mesta ( to su slova ~ ( nalazi se u gornjem levom uglu tastature Shift +`), ^ (Shift+6), ` ( ` ), @( Shift+2), { (Shift+[ ), [( [ ), } ( Shift+ ] ), ] ( ] ), | ( Shift+taster sa | ), \ ( \ )) .

87


TEKST PROCESOR je program za obradu teksta – program koji nam omogu}ava da sve zamisli “tekstualne prirode” prenesemo na papir. Tekst procesori nisu obi~na zamena za pisa}u ma{inu, oni nam omogu}avaju neograni~eno prepravljanje i menjanje teksta i prefinjenu kontrolu izgleda dokumenta PRE samog {tampanja.

DOKUMENT je svaki tekst koji pi{ete u WORD-u. Svi dokumenti napisani u WORD-u se na disku nalaze sa nastavkom .DOC.

Opis tastature

Esc prekid neke opcije ( obicno isto {to i ku}ica Cancel ) Backspace bri{e znak ulevo i pomera kursor ulevo, Ctrl uvek u kombinaciji sa bar jo{ jednim tasterom, Alt isto kao i Ctrl , Tab tabulator, ume}e po nekoliko praznih mesta u tekst, Capc Lock sva su slova velika kao da je pritisnuto Shift, Insert umetanje teksta, Delete brisanje teksta za jedno mesto ulevo, Home kursor na po~etak reda, End kursor na kraj reda, Page Up za visinu ekrana navi{e, Page Down za visinu ekrana naniè, Print Scrn prebacuje sadràj ekrana u Clipboard, Scroll Lock nema neku posebnu funkciju, Pause pauza ili prekid neke akcije, Ins isto {to i Insert ( ako Num Lock nije ukljuceno ), Del isto {to i Delete ( ako Num Lock nije ukljuceno ), Num Lock ako je uklju~eno ( svetli odgovaraju}a lampica na tastaturi )

sa numeri~kog dela tastature ( grupa tastera krajnje desno ) se unose brojevi , strelice strelice nalevo, nadesno, nagore i nadole preme{taju kursor, s tim sto su strelice sa numeri~kog dela tastature aktivne samo ako je Num Lock isklju~en, F1, . . . , F12 funkcijski tasteri.

Blokovi teksta

Jedan ili vi{e znakova moè se ozna~iti kao jedinstvena celina, tzv. Blok. Nad wim se mogu provoditi odre|ene operacije. Vidi se kao obojena pozadina teksta, pa se ~esto zove i osvetqeni tekst.

Blok se moè formirati prevla~ewem mi{a, uzastopnim klikovima mi{a (osvetqava se re~). Tre}i klik (uzastopni) ozna~ava ceo pasus, a ~etvrti svodi izbor na re~. Blok se tako|e moè formirati i pomo}u kombinacije tastera Shift i :Shift+strelica udesno - jedan znak udesno, najmawi mogu}i blokShift + strelica ulevo - jedan znak ulevo

88


Shift+strelica nadole - teku}i red do kraja i slede}i do kursora Shift+strelica nagore - jedan red nagoreCtrl+Shift+strelica ulevo - na po~etak re~iShift+End - do kraja redaShift+Home - do po~etka redaCtrl+Shift+strelica nadol e - do kraja pasusaCtrl+Shift+strelica nagore - do po~etka pasusaShift+PageDown - ekran nadoleShift+PageUp - ekran nagoreCtrl+Shift+Home - od po~etka dokumentaCtrl+A - ceo dokument

Blok se formira i pomo}u tastera F8. Posle pritiska na ovaj taster svako pomerawe kursora ozna~ava tekst tako kao da je blok. Iz tog reìma se izlazi pritiskom na Esc (F8 se pritisne samo jednom ne kao Shift). Ako se posle F8 pritisne taster sa slovom ili brojem, blok }e se automatski pro{iriti do wega. Blok se formira i dvostrukim klikom na Ext, koji se nalazi na statusnoj liniji.

Pretraìvawe, zamena. Umetawe.

Word ima naredbu Edit Find, koja omogu}ava da se prona|e jedna ili vi{e re~i u dokumentu, odnosno bilo koji niz znakova. Izborom opcije Undo svaka operacija moè se poni{titi, odnosno vratiti na prethodno stawe. Pretraùje se uvek u bloku a, ako nema bloka (tekst nije osvetqen), pretraùje se po celom tekstu, po~ev od poloàja kursora. Ako je ukqu~en reìm pretraìvawa (F8), blok se moè pretraìvati bez zadavawa uobi~ajenih tekstualnih jedinica kao {to su re~enice i stranice.

U dijalogu Find nalaze se opcije :FindNext - na}i slede}e pojavqivawe teksta u dokumentuFindWhat – ukazati na predmet koji se traìSearch – smer pretraìvawa : All – po celom tekstu, Down – nadole, Up – nagore do po~etka tekstaMatchCase - striktno po{tovawe velikih i malih slovaFind Whole Word Only – nalazi samo cele re~iUse Pattern Matching – koristi regularne izraze za komplikovanija pretraìvawaSound Like – fonetsko pretraìvawe (po pravilima engleskog jezika)Find All Word Forms – nalazi sve gramati~ke oblike engleskog jezikaNo Formatting – bri{e eventualno primeweno pretraìvawe po formatuFormat – pretraìvawe po formatuSpecial – zadavawe specijalnih znakovaReplace – vodi u dijalog Replace za pretraìvawe i zamenu

Word porukom : Word has finished searching the document. The search item was not found . (Word je zavr{io sa pretraìvawem dokumenta. Traèni element nije prona|en. ) obave{tava korisnika o zavr{enom poslu.

89


Sa Shift – F4 pretraìvawe se ponavqa sa potpuno istim parametrima. Kada prona|e traèni tekst Word ga osvetqava na ekranu. Efekat pretraìvawa je skoro uvek stvarawe novog bloka.

Isecawe, kopirawe i preme{tawe teksta

Tekst se moè pomerati sa jednog mesta u dokumentu na drugo, kao i iz jednog u drugi dokument. U Word-u postoje dva na~ina za pomerawe teksta : isecawe i preme{tawe i drag-and-drop (pomeri i spusti).

Kod prvog na~ina najpre treba selektovati tekst, zatim iz menija Edit odabrati opciju Cut (ili ikonu na kojoj su nacrtane makaze na tasterskom meniju). Ovim postupkom tekst je prene{en u Clipboard. Po konvenciji svi Windows programi imaju zajedni~ki bafer (bafer je posebna memorijska zona u koju se kopirawem ili isecawem unosi osvetqeni tekst i iz koje se moè neograni~en broj puta preuzeti) koji se zove Clipboard. Preko Clipboard-a je mogu}a razmena podataka izme|u Windows programa kao i izme|u razli~itih dokumenata koji se pi{u u Word- u. Nov sadràj Clipboard-a poni{tava stari te je on pogodan samo za trenutne izmene. Tekst se iz Clipboard-a vra}a (preme{ta) na odgovaraju}e mesto tj. mesto na koje je postavqen kursor u dokumentu pomo}u opcije Paste iz menija Edit, ili pritiskom na ikonu tasterskog menija. Ovim postupkom tekst nestaje iz izvornog dokumenta i postoji samo u odredi{nom.

Drugi na~in drag-and-drop se koristi za pomerawe vi{e znakova u dokumentu, ili izme|u dokumenata, a za pomerawe teksta izme|u dokumenata pogodnije je koristiti prethodni na~in. Najpre treba usmeriti strelicu mi{a na odabranu re~enicu, kada korisnik pritisne taster mi{a pokaziva~ se pretvara u pokaziva~ ‘pomeri i spusti‘. Isprekidana uspravna crtica se pomera zajedno sa kursorom do mesta gde treba postaviti tekst.

Kopirawe teksta

Za razliku od isecawa teksta, kopirawem se ne gubi tekst u izvornom dokumentu nego se vr{i wegovo duplirawe i duplikat se seli u Clipboard, sve do trenutka wegovog pozivawa naredbom Paste iz menija Edit ili pomo}u ikone sa tasterskog menija. Dakle tekst postoji i u izvornom i u odredi{nom dokumentu.

Spike - Ako je neophodno nova isecawa teksta nadovezati na stara, koristi se opcija Spike i u okviru we slede}e naredbe :CTRL+F3 - Prenos bloka u Spike i brisawe iz dokumentaShift/Ctrl/F3 - Prenos teksta iz Spikea u dokument

Prenos u Spike uvek bri{e tekst, pa treba biti oprezan.

Blok prelazi u Clipboard – sa brisawem iz dokumenta :------------------------------------------------------------- Taster Ctrl Menu Edit Skra}enice Tastatura Standard ikone

90


----------------------------------------------------------------------------------------------- CTRL+X Edit/Cut Alt + E / T Shift+Del makaze

Blok prelazi u Clipboard – bez brisawa iz dokumenta :------------------------------------------------------------Taster Ctrl Menu Edit Skra}enice Tastatura Standard ikone----------------------------------------------------------------------------------------------CTRL+C Edit/Copy Alt + E /C - listovi sveske

Blok se iz Clipboard-a preme{ta u dokument :-------------------------------------------------------------Taster Ctrl Menu Edit Skra}enice Tastatura Standard ikone----------------------------------------------------------------------------------------------CTRL+V Edit/Paste Alt + E /P - slede}a ikona

Blok se bri{e iz dokumenta i ne pamti se u Clipboard- u-------------------------------------------------------------Taster Ctrl Menu Edit Skra}enice Tastatura Standard ikone----------------------------------------------------------------------------------------------- Edit/Clear Alt + E / A Del

Ve`ba broj 3 - Isecanje , kopiranje i preme{tanje teksta.

Postavite vrstu fonta Times Cirilica i veli~inu 14 . Po{to }e se u ovom tekstu ~esto pojavqivati re~ Clipboard koja je ispisana TimesRoman fontovima kopira}ete je naredbom Copy iz menija Edit. Prilikom svakog pojavqivawa re~i Clipboard u tekstu ne}e biti potrebe da mewate vrstu fonta, dovoqno je odabrati naredbu Paste (iz menija Edit) ili pritisnuti istu ikonu na tasterskom meniju. Bafer je posebna memorijska zona u koju se kopirawem ili isecawem unosi osvetqeni tekst i iz koje se mo`e neograni~en broj puta preuzeti. Po konvenciji svi Windows programi imaju zajedni~ki bafer koji se zove Clipboard. Preko Clipboard-a je mogu}a razmena podataka izme|u Windows programa kao i izme|u razli~itih dokumenata koji se pi{u u Word-u. Nov sadr`aj Clipboard-a poni{tava stari te je on pogodan samo za trenutne izmene.Naredbe za unos i iznos podataka iz bafera odnose se na blok, to jest osvetqeni tekst, a kombinacijom tih naredbi tekst se preme{ta kopira ili bri{e.Iz prethodnog teksta naredbom Cut iz menija Edit ise}i }ete drugu re~enicu i postaviti je neposredno ispod ovog teksta, tako {to }ete pokaziva~ mi{a (ili pomo}u tastature kursor) dovesti na po~etak slede}eg reda i kliknuti na opciju Paste iz menija Edit ili na odgovaraju}i taster na tasterskom meniju.

91


Prilikom svakog pojavqivawa re~i Clipboard u tekstu ne}e biti potrebe da mewate vrstu fonta, dovoqno je odabrati naredbu Paste (iz menija Edit) ili pritisnuti istu ikonu na tasterskom meniju.Dakle rezultat }e izgledati ovako, sa tom razlikom {to se kod vas vi{e ne}e druga re~enica nalaziti tamo odakle ste je isekli, to jest bi}e preseqena na novu lokaciju.

Formatirawe znakova, reda, pasusa

Formatirawe znakova

Word nudi nekoliko znakovnih formata : masna slova (Bold), isko{ena (Italic) i podvu~ena (Underline). Sve tri mogu}nosti se nalaze na tasterskom meniju gde su ozna~ene sa B, I, U. mogu}e je zadati i druge znakovne formate, ukqu~uju}i tu i Subscript i Superscript, izborom opcije Font iz menija Format. U kartici Font potrebno je prona}i oblast Effect, i odabrati `eqeni znakovni format. U dokumenat se mogu ubacivati i razli~iti simboli i oznake. Potrebno je kursorom se pozicionirati na mesto gde je potrebno staviti specijalan znak, zatim otvoriti meni Insert iz koga se odabira opcija Symbol. Otvara se prozor sa dve kartice na vrhu - Symbols i Special Characters. Prva se odnosi na simbole, slova, brojeve, znake matemati~kih operacija i sli~no, a druga sadr`i listu specijalnih znakova itd.

Razmak izme|u znakova pode{avamo na dva na~ina, i to pomo}u opcije Spacing i uvla~ewem parova – opcija Kerning. Kod prve opcije razmak je podjednak izme|u svih selektovanih znakova, a kod druge razmak se mewa u zavisnosti od fonta i selektovanih znakova. Obe ove opcije se nalaze u meniju Format gde se odabira opcija Font. Otvara se prozor koji ima tri kartice Font, Character Spacing i Animation. Za obavqawe poslova vezanih za razmak izme|u znakova potrebna je druga kartica u nizu. Prvo poqe na ovoj kartici se zove Spacing i odnosi se na razmak, Normal – predstavqa standardni razmak, Expanded – pove}ava razmak izme|u odabranih slova na vrednost u poqu By, i Condensed - smawuje razmak izme|u slova na vrednost u poqu By. By – postavqa uobi~ajeni razmak (broj izme|u 0,25 i 14 ta~aka).

92


Kvadrati} Kerning for Fonts predstavqa automatsko uvla~ewe parova (ukoliko je kvadrati} popuwen opcija je ukqu~ena), Points and Above ukazuje na veli~inu fonta iznad koga dolazi do automatskog pode{avawa razmaka.

Promene vezane za tekst mnogo je jednostavnije vr{iti kada se vide oznake pasusa. Kada se ukqu~i ikona koja se odnosi na oznake pasusa (nalazi se na tasterskom meniju – Show/ Hide (paragraf) ) Word pokazuje sve oznake koje su proizvedene pritiskom na taster Enter, oznake tabulatora, razmake i crtice za deqewe re~i na kraju reda.

Za lak{i rad prilikom formatirawa, na vrhu i sa leve strane ekrana nalaze se lewiri (ukoliko nisu ukqu~eni ukqu~uju se opcijom Ruler iz menija View (ukqu~eno – crtica ispred re~i)). Pomo}u lewira mogu}e je postaviti tabulatore, uvu~ene pasuse i margine stranice.

Uvla~ewe pasusa

U Word-u se ceo pasus moè povu}i na levu ili desnu stranu. Da bi se to uradilo potrebno je postaviti kursor bilo gde u pasusu teksta. Ukoliko se uvla~i samo jedan pasus nije potrebno selektovati tekst, ali ukoliko je potrebno uvu}i vi{e od jednog pasusa treba ozna~iti sve pasuse.

Najpre je potrebno pokaziva~ mi{a postaviti na liniju oznake levog uvla~ewa i polako ga pomerati (uz neprekidno pritisnut taster mi{a) udesno onoliko koliko treba da bude uvu~en pasus.

Proredi

Word-ov standardni prored je pode{en na jedan red. On se moè pove}avati upotrebom tasterskih pre~ica. Prored za jedan pasus mewa se postavqawem kursora u taj pasus.Ctrl+1 – jedan red razmakaCtrl+2 – dva reda razmakaCtrl+5 – jedan i po red razmakaCtrl+0 – jedan red razmaka iznad odabranog pasusaCtrl+0 – uklawawe razmaka iznad odabranih razmaka

Postavqawe bordura i sen~ewe

Da bi korisnik postavio bordure potrebno je da aktivira tasterski meni Formatting i u okviru wega taster Tables and Borders, ~ime se otvara istoimeni meni. U prvom delu menija postavqa se stil linije, zatim gorwa bordura, dowa bordura, leva, desna, unutra{wa, spoqna, bez bordure i posledwe poqe se odnosi na sen~ewe.

Veli~ina stranice i orijentacija

Sve promene veli~ine stranice i orijentacije vr{e se u prozoru Page Setup iz menija File. U tom prozsoru nalazi se nekoliko kartica : Margins, Paper Size, Paper Source i Layout.Na veli~inu stranice odnosi se kartica Paper Size, sadrì poqa za unos formata stranice, {irine i visine.U dowem delu se odre|uje poloàj papira, i to uspravan (Portrait) i vodoravan (Landscape).

93


Margine

Margine su bele povr{ine koje se nalaze pri vrhu, dnu i sa strane svake stranice. Shodno tome Word nudi nekoliko opcija za rad sa marginama. Sme{tene su u osnovnom meniju File, podmeniju Page Setup. Opcije su slede}e : bottom - odnosi se na dno stranice, left – leva strana i right – desna strana. Na kraju rada potrebno je pritisnuti Ok da bi promene bile prihva}ene. Dokumenat se u celosti moè sagledati pomo}u tastera Zoom control koji se nalazi na tasterskom meniju Standard, Whole Page.

Kreirawe odeqaka

Odeqak (Section) – je deo dokumenta koji sadrì parametre formata stranice razli~ite od onih u ostalom delu dokumenta. Za pravqewe odeqaka potrebno je postaviti ta~ku ubacivawa na kraj prve stranice, odabrati meni Insert i komandu Break. Daqe u oblasti Section Breaks, odabrati Next Page kako bi odeqak bio zapo~et na novoj stranici. Za kraj odeqka aktivira se opcija za ~etiri stupca i ukqu~uju vo|ice, tako da korisnik moè videti grani~nike teksta.

94


Provera pravopisa

Word vr{i proveru teksta koriste}i se re~nikom koji sadr`i ve}inu uobi~ajenih re~i. To va`i samo za odre|ene jezike, ali ne i za na{. Isto tako mogu}e je vr{iti i gramati~ku proveru ispravnosti teksta, za svaki od prona|enih problema Word nudi predloge i obja{wewa, a na korisniku je da se odlu~i.

Ve`ba broj 4- Formatirawe reda , pasusa

Formatizovawe pasusa kori{}ewem ikona iz grupe Formatting .

95


Ikone koje se koriste za formatirawe teksta nalaze se odmah pored ikona za formatizovawe znakova : B, I, U. Prva poravnava levu ivicu teksta, a ne desnu (imitira pisa}u ma{inu). Klikom na drugu ikonu zahtevamo centrirawe pasusa (~esto se koristi za naslove.)Tre}a ikona poravnava desnu ivicu, a levu ne (pogodno za adrese i potpise.)

Posledwa ikona se odnosi na poravnavawe obe ivice, {to je i naj~e{}i slu~aj. Prethodni tekst kopirajte neposredno ispod wega kori{}ewem svake od ikona pojedina~no.

Formatizovawe pasusa kori{}ewem ikona iz grupe Formatting .Ikone koje se koriste za formatirawe teksta nalaze se odmah pored ikona za formatizovawe znakova : B, I, U. Prva poravnava levu ivicu teksta, a ne desnu (imitira pisa}u ma{inu). Klikom na drugu ikonu zahtevamo centrirawe pasusa (~esto se koristi za naslove.)Tre}a ikona poravnava desnu ivicu, a levu ne (pogodno za adrese i potpise.)

Posledwa ikona se odnosi na poravnavawe obe ivice, {to je i naj~e{}i slu~aj.

Formatizovawe pasusa kori{}ewem ikona iz grupe Formatting .Ikone koje se koriste za formatirawe teksta nalaze se odmah pored ikona za

formatizovawe znakova : B, I, U.Prva poravnava levu ivicu teksta, a ne desnu (imitira pisa}u ma{inu).

Klikom na drugu ikonu zahtevamo centrirawe pasusa (~esto se koristi za naslove.)

Tre}a ikona poravnava desnu ivicu, a levu ne (pogodno za adrese i potpise.)


Formatizovawe pasusa kori{}ewem ikona iz grupe Formatting .Ikone koje se koriste za formatirawe teksta nalaze se odmah pored ikona za

formatizovawe znakova : B, I, U. Prva poravnava levu ivicu teksta, a ne desnu (imitira pisa}u ma{inu).

Klikom na drugu ikonu zahtevamo centrirawe pasusa (~esto se koristi za

naslove.)Tre}a ikona poravnava desnu ivicu, a levu ne (pogodno za adrese i potpise.)


Stilovi ( imenovani formati)

Format pasusa opisuje izgled teksta pomo}u odre|enih parametara.Word se isporu~uje sa nekoliko desetina ve} prire|enih formata pasusa, od kojih su najva`niji :Caption - oznaka slike Footnote Text - fusnota

96


Chapter Title - naslov poglavqa List - lista Chapter Subtitle - podnaslov zaglavqa Header - zaglavqe strane Date - datum Heading 1- prvi naslov Footer - podno`je strane Heading 2 - drugi naslov (podnaslov)Normal -osnovni pasus Body Text - osnovni tekst

Stilovima se pristupa na dva na~ina : iz grupe Formatting i naredbom Format Style.

Grupa Formatting ima tri padaju}e liste, prva se odnosi na raspolo`ive stilove pasusa, a ostale dve na fontove.

Na po~etku rada u ovoj listi uvek je format Normal. Sa leve strane nalazi se strelica pomo}u koje se otvara padaju}a lista sa stilovima.

Promena stila se vr{i dvostrukim klikom na ime u listi ili izborom sa tastature, a mogu}e je i uno{ewe imena od strane korisnika (nekog od postoje}ih imena).

Drugi na~in pristupa stilovima je kori{}ewem opcije Style iz menija Format. U dijalogu Style formiraju se novi ili mewaju postoje}i stilovi. U dijalogu se nalaze : Styles – spisak stilova u zavisnosti od poqa List, List – koji stilovi }e se prikazivati : Styles in Use – samo stilovi koji se stvarno koriste, All Style – svi stilovi, User – Defined Style – samo stilovi koje je definisao sam korisnik, Paragraph Preview – grafi~ki prikaz teku}ih parametara pasusa, Character Preview – grafi~ki prikaz teku}ih parametara znakova, Description – tekstualni opis formata, Apply - primewuje stil iz poqa Styles na pasus sa kursorom, New ...- definisawe novog stila (formata), Modify ... – izmena postoje}eg stila (formata), Delete – brisawe postoje}eg stila (formata), Organizer – prenos formata iz jednog {ablona u drugi.

97


Ve`ba broj 5 - Stilovi (imenovani formati )

U dijalogu Style formiraju se novi ili mewaju postoje}i stilovi. U dijalogu imamo :Styles – spisak stilova u zavisnosti od polja ListList – koji stilovi }e se prikazivati : Styles in Use – samo stilovi koji se stvarno koriste, All Style – svi stilovi, User – Defined Style – samo stilovi koje je definisao sam korisnikParagraph Preview – grafi~ki prikaz teku}ih parametara pasusaCharacter Preview – grafi~ki prikaz teku}ih parametara znakovaDescription – tekstuelni opis formataApply - primewuje stil iz poqa Styles na pasus sa kursoromNew ...- definisawe novog stila (formata)Modify ... – izmena postoje}eg stila (formata)Delete – brisawe postoje}eg stila (formata)

98


Organizer – prenos formata iz jednog {ablona u drugi

Sada }emo deo teksta (posledwih pet re~enica) kopirati i prikazati pomo}u stila Title :

Apply - primewuje stil iz poqa Styles na pasus sa kursoromNew ...- definisawe novog stila (formata)

Modify ... – izmena postoje}eg stila (formata)Delete – brisawe postoje}eg stila (formata)

Organizer – prenos formata iz jednog {ablona u drugi

Isti postupak ponavqamo koriste}i stil Body Text :

Apply - primewuje stil iz poqa Styles na pasus sa kursoromNew ...- definisawe novog stila (formata)Modify ... – izmena postoje}eg stila (formata)Delete – brisawe postoje}eg stila (formata)Organizer – prenos formata iz jednog {ablona u drugi

Liste i fusnote

Lista se sastoji od re~i, izraza, samostalnih ili zavisnih re~enica ili ~ak i kratkih pasusa. Ukoliko je potrebno nabrojati nekoliko elemenata liste pristupa se grupi ikona Formatting. Tu se nalaze dve ikone koje se odnose na rad sa listama. Sme{tene su odmah pored tastera za formatirawe teksta. Prva po~iwe listu brojevima (Numbered list), a druga crnom ta~kom (Bullets list). Numeri~!ka lista ~esto ukazuje na red va`nosti izme|u nabrojanih predmeta. Bulet lista koristi se kada korisnik `eli da podjednako naglasi sve stavke. Pritiskom na taster Enter po~iwe novi red, a Word u zavisnosti od izabrane ikone ubacuje broj ili ta~ku na po~etak. Kraj liste je kada se pritisne ista ikona ili dva puta uzastopno taster Enter.

99

Bullets

Numbering


Fusnotom se ~itaocu saop{tava va`na informacija, koja ipak ne spada u sam tekst. Pored toga u fusnoti se mogu na}i podaci vezani za izvore koje je koristio autor u toku rada, kwige, predavawa, kratka obja{wewa itd.Pomo}u opcije Footnote iz menija Insert dolazi se u dijalog Footnote and Endnote :

• Insert Footnote – umetawe primedbi pri dnu strane• Insert Endnote – umetawe primedbi na kraju teksta (odeqka)• Numbering – sistem numeracije • Options - dodatne opcije• Symbol – simbol za primedbu u tekstu

Klikom na ikonu Ok ubacuje se fusnota u tekst.Na mestu gde se nalazi kursor u trenutku umetawa fusnote pojavi}e se

oznaka za fusnotu, a na kraju strane (ili odeqka) na}i }e se tekst fusnote.

Ve`ba broj 6 - Liste i fusnote

Kopirati iz teksta broj 5 posledwih pet re~enica i predstaviti ih u obliku liste (na vi{e na~ina ).

1. Apply - primewuje stil iz poqa Styles na pasus sa kursorom2. New ...- definisawe novog stila (formata)3. Modify ... – izmena postoje}eg stila (formata)4. Delete – brisawe postoje}eg stila (formata)5. Organizer – prenos formata iz jednog {ablona u drugi

• Apply - primewuje stil iz poqa Styles na pasus sa kursorom• New ...- definisawe novog stila (formata)• Modify ... – izmena postoje}eg stila (formata)• Delete – brisawe postoje}eg stila (formata)• Organizer – prenos formata iz jednog {ablona u drugi

Apply - primewuje stil iz poqa Styles na pasus sa kursorom

100


New ...- definisawe novog stila (formata) Modify ... – izmena postoje}eg stila (formata) Delete – brisawe postoje}eg stila (formata) Organizer – prenos formata iz jednog {ablona u

drugi

MS – DOS je operativni sistem koji je od izuzetnog zna~aja za rad sa ra~unarima.Ovaj tekst }ete kopirati neposredno ispod. Postavite kursor iza posledweg slova skra}enice MS – DOS i pomo}u opcije Footnote iz menija Insert otvorite dijalog Footnote and Endnote. Izaberite Footnote (ukoliko re~ nije odabrana), u delu Numbering odaberite AutoNumber i pritisnite taster Ok.U dowem delu ekrana }e se pojaviti prostor u koji se upisuje tekst fusnote, u ovom slu~aju : Microsoft Disk Operating Sistem.

MS – DOS 1 je operativni sistem koji je od izuzetnog zna~aja za rad sa ra~unarima.

Naslovi i zaglavqa

Zaglavqe (Header) predstavqa jednu ili vi{e linija teksta koje se nalaze pri vrhu stranice.Podno`je (Footer) predstavqa jednu ili vi{e linija teksta pri dnu stranice.

U meniju View nalazi se opcija View Header and Footer, wenim izborom otvara se prozor na ekranu koji sadrì prazan prostor za upis teksta, i grupu odgovaraju}ih ikona.

Prva od ikona naizmeni~no preme{ta kursor i prikazuje zaglavqe i podno`je strane, druga predstavqa prelazak na zaglavqe ili podno`je prethodne sekcije, tre}a predstavqa prelazak na zaglavqe ili podno`je slede}e sekcije, ~etvrta postavqa pitawe : Da li zaglavqe da bude isto u ovoj sekciji kao i u pro{loj (ili podno`je) ? Peta ikona ume}e broj strane, {esta ume}e datum, sedma ume}e sat i minut, osma vodi u dijalog Page Setup za promenu elemenata strane i osma ukqu~uje ili iskqu~uje prikaz teksta na strani.Na kraju prozora nalazi se taster Close koji predstavqa kraj rada.

U dijalogu Margins do kojeg stièmo izborom opcije Page Setup u meniju File moèmo regulisati rastojawe podno`ja i zaglavqa od gorwe i dowe margine, poqa Header i Footer.

Tabele1 Microsoft Disk Operating System

101


Upotreba Wizard funkcija u izradi i formatirawu tabela

Wizard se startuje upotrebom menija Table, i iz wega se moè iza}i u bilo kom trenutku izborom tastera Cancel u nekom od dijalog prozora. Daqe, iz menija Table bira se opcija Insert Table. Klikom na ku}icu Wizard otvara se dijalog prozor Table Wizard. U prozoru se moè odabrati èqeni stil, klikom na ku}icu Next otvara se drugi dijalog prozor, u kome se biraju dani u nedeqi u rubrici days.

Tabele

Tabele se koriste za prikaz numeri~kih podataka, za formatizovawe numerisanih pasusa, vertikalnu sinhronizaciju teksta itd. Tabelu se formira pomo}u ikona iz Toolbar –a Standard. U pitawu su dve ikone : Tables and Borders i Insert Table. Klikom na drugu ikonu otvara se mreà }elija. Koordinate }elija predstavqaju broj redova i kolona koje }e tabela imati.

Ve`ba broj 7 - Tabele

Tabelu moèmo formirati kori{}ewem opcije Insert Table iz menija Table. Ovim izborom otvara se dijalog gde se unose parametri budu}e tabele : Number of Columns – broj kolona, Number of Rows – broj redova, Column Width – {irina tabele, Table Format – format tabele, Wizard – niz dijaloga za parametre i AutoFormat – automatsko oblikovawe tabele. Klikom na Ok ubacujemo tabelu u tekst.

Kada se otvori mreà }elija, kursor postavi na drugi kvadrati} (drugi odozgo i sa strane (2,2)) klikne mi{em dobija se slede}a tabela :

Kada je tabela formirana ikonu Insert Table zamewuje ikona Insert Rows, koja se odnosi na umetawe novih redova u tabelu.

Da bi se formirala tabela, koja se nalazi ispod ovog teksta potrebno je preduzeti slede}e korake : kliknuti mi{em na meni Table pa podmeni Insert Table, nakon toga upisati broj redova i kolona 7. Prvu kolonu “vreme” podeliti na dve, to se izvodi na slede}i na~in : kada se napravi tabelu 7x7 obeleè se prve dve kolone, zatim odabere opcija Merge Cells iz menija Table i klikne na wu (ovim postupkom izbrisana je linija izme|u dve kolone). Daqi postupak je ulep{avawe tabele, osen~i se prva vrsta i kolona nijansom sive boje, po izboru korisnika. Postupak je slede}i : ozna~i se prva vrsta i odabere opcija Borders and Shading iz menija Format, otvori}e se dijalog sa istim imenom, potrebno je pre}i na stranicu Shading (klikom na jezi~ak na vrhu strane) i u delu Patterns / Style odabrati procenat osen~enosti (klikom na strelicu sa desne strane otvara se padaju}i meni). Zatim treba obeleìti

102


prvu kolonu i ponoviti postupak. Ostaje jo{ da korisnik upi{e dane u nedeqi i kreiran je raspored ~asova.

Slike i okviri

Slike

Slike predstavqaju grafikone podataka, grafike funkcija, simbole, mape, dijagrame, slikovne oznake itd. Neke od slika Word moè da generi{e sam, a neke moè da uveze iz drugih programa. Uvoz se ostvaruje pomo}u opcije Picture iz menija Insert. Na ekranu se otvara dijalog Insert Picture (dijalog za ubacivawe slike sa diska u tekst). U ponu|enom nizu opcija potrebno je odabrati From File, ukoliko korisnik èli sliku da uveze iz drugog direktorijuma, odnosno Clip Art, ukoliko korisnik èli da koristi Word-ovu galeriju slika. Izborom prve opcije otvara se prozor sa nekoliko poqa, i to :

103


File Name – ime datoteke u kojoj je slikaList File of Type – vrsta datoteke : GIF, TIF, DIB, EPS, PCX, WPG i druge.Directories - direktorijum koji se pretraùjeDrives – Disk koji se pretraùjePreview – Pokazuje ozna~enu slikuPreview Picture – Da li pokazati sliku u poqu PreviewSlika moè biti ugra|ena u dokumenat (iskqu~eno Link to File) ili povezana sa dokumentom (ukqu~eno). Povezana slika se u dokumentu predstavqa kao poqe koje je u stvari specijalan tekst interpretiran kao naredba od strane Word-a.

Za prikaz slike na ekranu koriste se opcije : Tools Options Show Field Codes (reguli{e da li }e se videti poqe ili efekat poqa) i Tools Options Show Picture Placeholders (ako je ukqu~eno vide se samo okviri umesto slika).

Slike se formatizuju u dijalogu Picture iz menija Format (tu se slike mogu isecati, skalirati, moè se mewati wihova veli~ina itd.)

Slike se obeleàvaju opcijom Caption iz menija Insert. Otvara se dijalog u kome se nalaze poqa :Caption – tekst koji se ume}e, sa aùriranim rednim brojem, Label – padaju}a lista ponu|enih re~i, Equation – jedna~ina, Figure – slika i Table – tabela.Reference ume}emo naredbom Cross – reference iz menija Insert.

Okviri

Da bi dokumenat dobio na estetskom izgledu mogu}e je dodati i okvire razli~itog profila. Za ubacivawe okvira u dokument koristi se opcija Frame iz menija Insert. Kursor se pretvara u krsti} i Word ~eka da korisnik prevu~e

104


mi{em odre|eni deo ekrana, ~ime se ubacuje okvir. Formatizovawe okvira vr{i se pomo}u naredbe Format Frame.

Ve`ba broj 8 - Slike i okviri

Na ovaj na~in moète napraviti pozivnicu za ro|endan, ùrku, igranku, ali ako èlite da tekst pi{ete oko slike, to je ve} malo

komplikovanije ako èlite da tekst pi{ete oko slike to je ve} malo

komplikovanije ako èlite da tekst pi{ete oko slike to je ve}

malo komplikovanije ako èlite da tekst pi{ete oko slike to je

105

Sliku }ete ubaciti tako {to kliknete na Insert meni pa odaberete opciju Picture

A ovakav “text box”, na taj na~in {to }ete u Insert meniju odabrati opciju Text Box

Zatim }ete oti}i u Format meni pa u podmeni Text Box, pa re}i ra~unaru da nema linija ili da ima okvir kakvim ho}ete da vam tekst bude uokviren. Isto moète posti}i i pomo}u naredbe Format Frame.


ve} malo komplikovanije ako èlite da tekst pi{ete oko slike to je ve} malo komplikovanije ako èlite da tekst pi{ete oko slike to je ve} malo komplikovanijeako èlite da tekst pi{ete oko slike to je ve} malo komplikovanije ako èlite da tekst pi{ete oko slike to je ve} malo komplikovanije. Potrebno je kliknuti desnim tasterom mi{a na sliku, i u meniju odabrati opciju Format Picture. Zatim jezi~ak Layout, i u dobijenom dijalogu Wrapping odaberete kako èlite da to izgleda.

Crtawe u Word - u

U Word-u se za crtawe koristi specijalna grupa ikona Drawing koja sadrì ikone za :

Crtawe prave linije. Pravougaonik (Ako je pritisnut taster Shift – kvadrat). Elipsa (sa Shift – krug). Luk elipse (kruga). Slobodno crtawe. Umetawe tekstualnog pravougaonika. Umetawe obla~i}a koji se povezuje sa jednim mestom u tekstu. Formatizovawe obla~i}a. Mewawe boje ili postavqawe standardne boje za ispuwavanje

objekata. Mewawe boje ili postavqawe standardne boje konture. Mewawe na~ina iscrtavawa linija ili postavqawe odgovaraju}eg

standarda. Birawe iscrtanih objekata. Izabrani objekti se prebacuju na prvi nivo, najbliè vrhu. Izabrani objekat se potiskuje na niì nivo. Na povr{inu teksta. [aqe iza teksta. Grupisawe objekata u jednu celinu. Rastavqawe objekata na sastavne delove. Horizontalno obrtawe. Vertikalno obrtawe.

106


Rotacija udesno. Izmena oblika po ~vorovima. Promena koordinatnog sistema po kome se crta. Translacija objekta do najblièg elementa koordinatnog sistema. Stvarawe slike, ili u posebnom prozoru ili uvozom iz datoteke sa

diska. Umetawe praznog okvira ili postavqawe odabranog elementa u

okvir.

Kada je grafi~ki element ozna~en dvostrukim klikom ili naredbom Format Drawing Oject ulazi se u dijalog Drawing Object koji ima tri varijante, u zavisnosti od izabranog grafi~kog objekta. Tu se nalazi stranica Fill za puwewe objekata bojom ili {rafurom, zatim stranica Line koja se pojavquje ako je grafi~ki objekat linija, tu se nalaze poqa vezana za debqinu linije, wenu boju, strelice na kraju linije itd., i tre}a stranica je Size and Position gde se odre|uje veli~ina i poloàj grafi~kog objekta.

Ve`ba broj 9 - Crtawe u Word-u

Primeri crteà :

107


Izgled ekrana

Izgled dokumenta pode{ava se opcijama iz menija View. Tu postoji nekoliko reìma rada : reìm za pisawe (View Normal), prelom (View Page Layout) i {tampawe (File Print Preview) i dr.

Prvi reìm rada je naj~e{}e u upotrebi, prikazuje se oblik teksta ali ne sasvim precizno, tako da je brzina rada velika. Ako je tekst duì ne vidi se wegov kraj, ne vide se zaglavqa i podno`ja stranica, primedbe, numeracija redova i sl. Izgled teksta mogu izmeniti i poqa dijaloga Tools Options View. Draft Font zna~i da }e se koristiti system font u veli~ini 10 pt.

Drugi reìm je reìm gde se prikazuje raspored elemenata po strani onako kako }e se {tampati, vide se kolone, tabele, zaglavqa i podno`ja stranice, fusnote i sl. Stranica se prikazuje u razmeri 1:1, rad sa ovim prikazom je ne{to sporiji od prethodnog reìma ali i precizniji.

Tre}i reìm rada prikazuje ta~an raspored elemenata postrani, ali umaweno, dozvoqava promene margine i drugih parametara strane. U ovom reìmu je mogu} normalan unos teksta, kao i sve vrste izmena.View Outline pokazuje samo naslove i podnaslove tako da se vidi globalna struktura dokumenta.View Full Screen uklawa sve elemente prozora i prikazuje tekst na celom ekranu.

Na prikaz uti~e i broj prozora. Novi prozori se dodaju naredbom Window New Window. Naredbom Window Split postoje}i dokument se deli na dva prozora, a sa Window Arange All svi postoje}i prozori se umawuju i prikazuju na ekranu.

View Toolbars ukqu~uje i iskqu~uje grupe ikona. View Zoom odre|uje veli~inu uve}awa ili umawewa teksta u procentima (10 %–200%), {to je procenat mawi vi{e teksta staje na ekranu, ali se ~itqivost smawuje.

[tampawe

[tampawe teksta

Pre po~etka rada {tampa~ mora biti instaliran i u radnom stawu. [tampa~ treba da bude prikqu~en na napajawe, povezan kablom na ra~unar, da je hardverska veza u redu (serijska ili paralelna kartica) ispravna, da je

108


papir dobro pode{en, da je uba~ena traka u {tampa~ (igli~asti {tampa~i) ili da je uba~en toner (laserski {tampa~i), kao i da je {tampa~ ukqu~en.

[tampawe po~iwe naredbom File Print , a mo`e se jo{ obaviti i pomo}u Alt-FP i Ctrl+P. Otvara se prozor u kome se zadaju parametri {tampawa. U okviru Printer defini{e se {tampa~. U poqu Name se upisuje wegovo ime, a klikom na strelicu dobija se spisak ostalih {tampa~a koji se mogu prikqu~iti.

Ako se ukqu~i poqe Print to file, Word }e u posebnu datoteku uputiti sve one znake koje bi poslao na {tampa~.Okvir Page range ima slede}e parametre :All – {tampa se sveCurrent page – teku}a stranaPages – ta~no se navodi broj strane ili od koje do koje strane se {tampaSelection – {tampa se samo odabrani (osvetqeni) deo teksta .Opcijom Current page {tampa se samo jedna strana, ali je kompletna, opcijom Selection mo`e da se {tampa proizvoqan broj strana, ali tada se zaglavqa i podno`ja ekrana ne {tampaju. Naredba File Print Preview uzima u obzir parametre u dijalogu Print.U poqu Pages brojevi strana se mogu zadavati kao pojedina~ni brojevi ili kao rasponi, me|usobno razdvojeni zarezima. Npr. 1, 3, 6-9 }e od{tampati strane sa brojevima 1, 3 ,6 ,7 ,8 ,9 .

Okvir Copies zadaje broj i redosled {tampanih kopija. U poqe Number of copies upisuje se broj kopija.U poqu Print What odre|uje se {ta }e se {tampati. Ponu|ene vrednosti su :Document - tekstSummary Info - zbirne informacije o tekstuAnnotations - komentari uz tekstStyles - formati upotrebqeni u tekstuAuto Text Entries - skra}eniceKey Assignments – naredbe vezane za pojedine tastere.

Poqe Print odre|uje da li }e se {tampati sve strane u rasponu zadatom u okviru Page range (All Pages in Range), samo parne (Even Pages) ili samo neparne (Odd Pages).

109


Ve`ba broj 10 - [tampawe

Kopirajte Tekst broj 8 i prebacite u re`im View Normal, zatim View Page Layout, i File Print Preview, View Outline, View Full Screen, View Toolbars. Naredbom View Zoom pove}ajte, a zatim umawite tekst (procenat odabrati po izboru).Na kraju {tampati tekst.

Ra~unarske komunikacije

110


Jedan od pojmova koji se naj~e{}e koristi kada se pri~a o ra~unarskim komunikacijama je ra~unarska mreà. Postoji vi{e definicija, od kojih se naj~e{}e susre}u slede}e :

“Ra~unari povezani radi ostvarivawa ra~unarske komunikacije obrazuju ra~unarsku mreù. îne je slede}e komponente :

- ra~unari,- komunikacioni hardver,- komunikacioni softver,- komunikacione linije.”

Dr Velimir Sotirovi} “Informati~ke tehnologije”

“Skup vi{e nezavisnih ra~unarskih sistema koji su povezani u jednu celinu (radi razmene podataka) ~ini ra~unarsku mreù.” ]amil [abanovi} “Informatika”

“ Mreà je skup me|usobno povezanih ra~unara, perifernih ure|aja i drugih resursa.” Miodrag Dini} “ Uvod u Novell NetWare”

“Network (computer science), techniques, physical connections, and computer programs used to link two or more computers. Network users are able to share files, printers, and other resources; send electronic messages; and run programs on other computers.Microsoft ® Encarta ® Encyclopedia 2005 © 1993-2004 Microsoft Corporation. All rights reserved.”

Svi autori slaù se u ~iwenici da mreù ~ini nekoliko ra~unara (dva ili vi{e), kao i prate}a ra~unarska oprema. Na~in wihovog povezivawa zavisi od velikog broja ~inilaca, po~ev od odabranog softverskog paketa, preko same konfiguracije ra~unara, geografske oblasti koju mreà pokriva i sl.

Svaki ra~unar u mreì predstavqa deo mre`ne strukture i naziva se ~vor (engl. node). Broj ~vorova je razli~it od mreè do mreè, naravno minimalno je potrebno imati dva, ali isto tako u mreì se moè nalaziti i nekoliko hiqada ~vorova.

Naj~e{}a podela ra~unarskih mreà je u odnosu na geografsko podru~je koje mreà pokriva. Tako, mreà koja pokriva velika podru~ja, kao {to je to neka dràva ili skup dràva naziva se globalna mreà, odnosno Wide Area Network (WAN). Mreà koja je ograni~ena na odre|enu naseqenu oblast ili grad naziva se gradska mreà, odnosno Metropolitan Area Network (MAN), i kona~no mreà koja pokriva jedno preduze}e, ustanovu i kod koje duìna kablova ne prelazi nekoliko kilometara naziva se lokalna mreà, odnosno Local Area Network (LAN), re~ je o mreàma koje izra|uju stru~waci nakon izvr{ene analize sistema, potrebno je ugraditi u ra~unare posebne mre`ne kartice i povezati ih odgovaraju}im kablom.

Biv{a Jugoslavija imala je globalnu paketsku mreù JUPAK.[to se ti~e brzine prenosa podataka kroz mreù najbrè mreè su

svakako lokalne, zbog male duìne kablova, ali u posledwe vreme i globalne mreè dobijaju na brzini razvojem novih informati~kih tehnologija.

Svaku ra~unarsku mreù ~ini nekoliko osnovnih elemenata, i to :

111


1. server (ra~unar velikih mogu}nosti pri obradi podataka i memorisawu),

2. radne stanice (ra~unari koji su nameweni {irokom krugu korisnika, nemaju velike hardverske zahteve i mogu da obave poslove kojima su nameweni),

3. komunikaciona oprema (~ini je sva oprema koja omogu}uje fizi~ko povezivawe ra~unara : kablovi, habovi, radio i satelitske veze, adapteri itd.)

U praksi postoji nekoliko na~ina za povezivawe ra~unara u mreù, oni ~ine topologiju mreè. Najpoznatije topologije su :

1. prsten2. zvezda3. magistrala.

Topologija prstena

Ova topologija predstavqa vi{e ra~unara koji su me|usobno povezani kablovima. Nema posrednika izme|u wih, veza je neposredna. Usled toga ova topologija je veoma osetqiva na gre{ke i prekide u mreì, kvar na jednom ~voru uti~e i na sve ostale ~vorove u mreì. Duìna kablova je veoma velika te se i protok informacija izme|u ~vorova odvija usporeno.

Topologija zvezde

Ra~unari su povezani u mreù preko jednog zajedni~kog centralnog ure|aja koji se naziva fajl server. Centralni ure|aj proziva svaki ~vor na osnovu wegove adrese, i isto tako daje odgovor, odnosno dozvolu za pristup mreì. Dobra osobina ove topologije je {to se gre{ka na ~vorovima lako uo~ava i ispravqa, jedino se gre{ka u centralnom ra~unaru ne ispravqa jednostavno, jer to dovodi do prestanka rada mreè.

112

~vor~vor ~vor

~vor ~vor

putawa signala

~vor ~vor

~vor ~vor

server


Topologija magistrale

Ovu topologiju ~ine ~vorovi koji su povezani pomo}u kabla. Kabl predstavqa magistralu za protok podataka, otuda i naziv topologije (linear bus topology). Protok podataka kroz magistralu odvija se u dva smera. Ne postoji nadre|eni ~vor, odnosno svi ~vorovi su aktivni. Firme Xerox, Intel i Digital su za ovu topologiju definisale standard Ethernet. Jedna od dobrih osobina ove magistrale je da koristi malu duìnu kablova, dosta je jeftina, dok se nedostatkom moè smatrati ~iwenica da se hardverske gre{ke te{ko otkrivaju i izoluju.

Beì~ne mreè

U svetu je ideja beì~nog prenosa signala i informacija dugi niz godina predstavqala pravi izazov za nau~nike i projektante komunikacionih sistema.

1970. godine u IBM-ovim laboratorijama u [vajcarskoj, prvi put je isprobana beì~na mreà. Bila je zasnovana na infracrvenoj tehnologiji. U isto vreme Hewlett-Packard je testirao svoj sistem zasnovan na radio-prenosu. Bili su to pionirski poku{aji na poqu komunikacija, ali nisu doìveli {iru primenu, u prvom redu zbog velikih tro{kova izgradwe i odràvawa.

1985. Federalni komitet za telekomunikacije SAD odobrio je kori{}ewe odre|enih opsega radiofrekvencijskog spektra, za prenos signala u pro{irenom spektru a, za potrebe industrije, nauke i medicine.

Beì~ne mreè svrstavaju se u dve kategorije : lokalne mreè (imaju visok protok (do 2 Mbit/s)), i regionalne mreè (imaju znatno mawi protok ka korisnicima (do 64 kbit/s). U zavisnosti od poloàja korisnika mreà moè se izvr{iti i podela na fiksne, mobilne i prenosive mreè.

113

magistrala


[to se ti~e tehnologije kojom se izvodi prenos, odnosno kojom su izgra|eni potrebni ure|aji osnovna razlika u odnosu na klasi~ne bakarne provodnike je upotreba svetlosnog zraka. Su{tinu rada ~ini fizi~ki fenomen totalne refleksije. Svetlosni zrak pri prelasku iz jedne sredine (vode) u drugu (vazduha) prelama se pod izvesnim uglom i nastavqa put novim pravcem. Ugao pod kojim zrak biva prelomqen zavisi od indeksa prelamawa sredina kroz koje prolazi. Me|utim, mogu}e je prelomiti zrak i pod takvim uglom da uop{te ne do|e do prelaska u drugu sredinu, gde se mesto prelamawa, pona{a kao ogledalo. To je mogu}e ukoliko se zadovoqe odre|eni uslovi. Ovaj efekat na{ao je primenu kod opti~kih vlakana. Opti~ko vlakno sadrì jezgro i omota~. Jezgro ~ini staklo odre|enog indeksa prelamawa, dok je indeks prelamawa omota~a druga~iji. Kada se kroz jezgro propusti svetlost pod odre|enim uglom da bi do{lo do prelamawa, zrak nastavqa put neprekidno se odbijaju}i od povr{ine omota~a i na taj na~in stiè na odredi{te. Opti~ki kabal se sastoji od dva ili vi{e vlakana. Glavna prednost opti~kih vlakana u odnosu na bakarne je ogroman propusni opseg, ali je od ni{ta maweg zna~aja i ~iwenica da opti~ki kabal ne zra~i te je nemogu}e prislu{kivati uspostavqenu vezu.

Internet

Najpoznatija globalna mreà, koja je imala ogroman uticaj na razvoj svih oblasti qudskog ìvota i rada je Internet, mreà koja je obeleìla kraj dvadesetog i po~etak dvadeset prvog veka i opravdala termin koji se sve vi{e koristi za vreme u kome ìvimo - era kompjuterizacije i komunikacije. Internet je mreà svih mreà, svetska mreà.

Internet se naj~e{}e defini{e kao veza vi{e individualnih ra~unara, kao i veza vi{e pojedina~nih mreà u jednu jedinstvenu mreù.

Razvoju Interneta prethodio je relativno dug put istraìvawa u oblasti povezivawa ra~unara pomo}u telefonskih linija.

Prva mreà zvala se ARPANET, {to je skra}enica re~i Advanced Research Project Agency, re~ je o agenciji koju je {ezdesetih godina pro{log veka osnovala ameri~ka vlada United States Department of Defense radi razvijawa razli~itih projekata iz oblasti komunikacija. ARPANET je uspostavqao vezu izme|u vojnih laboratorija, univerziteta i drugih institucija od zna~aja za funkcionisawe jedne dràve. Mreù je ~inilo oko 60.000 medium-to-large-scale ra~unara. Interesantno je napomenuti da ova mreà nikada nije klasifikovana kao vladina ili vojna mreà. 1980. godine osnovana je mreà

114


The Internet, mreà se razvijala samostalno da bi posle sedam godina do{lo do wenog povezivawa sa ARPANET/DDN mreàma i nastaje NSFNET. Novonastala mreà okupqala je akademske institucije SAD, a dobila je podr{ku i NASA-e.

Internet je javna mreà, svetsko dobro, nema vlasnika, svako ima pravo da ga koristi u bilo kom obliku. Me|utim da bi se korisnik prikqu~io na Internet potrebno je da poseduje odre|ene preduslove, pored ra~unara, modema (satelitske antene, ili neke novije tehnologije za komunikaciju), odgovaraju}eg softvera, potrebno je da ima i vezu do ra~unara koji je ve} na mreì, a vlasni{tvo je neke osobe, institucije ili sli~no. Osoba, institucija, preduze}e koje nudi usluge pristupa mreì nazivaju se provajderi.

Broj provajdera koji korisniku stoje na raspolagawu veoma je veliki, tako da je va`no odabrati najpogodnijeg. U praksi se pokazalo da postoji nekoliko kriterijuma koje bi trebalo da zadovoqava dobar provajder, najva`niji je da mre`na topologija bude adekvatna, pored toga va`ne su i brzine : brzina mre`nih puteva, brzina na ulaznim linijama, brzina ka ostatku Interneta itd.

Nakon {to je provajder odabran, on otvara korisni~ki nalog za mre`ni pristup i daje osnovne podatke potrebne za konfigurisawe programa na lokalnom ra~unaru. Izme|u ostalih daju se podaci koji se odnose na : korisni~ko ime (Username, login), lozinka (password), telefonski broj za vezu sa Internet provajderom, neki detaqi o IP adresi, naziv domena, procedura za prijavqivawe na sistem itd. Kada provajder otvori nalog korisnik preuzima daqi proces rada na svom ra~unaru.

1996. Congress of the United States usvojio je Communications Decency Act dokumenat koji se odnosi na pravila pona{awa na mreì, re~ je o nekoj vrsti bontona za korisnike mreè. Zahvaquju}i tom dokumentu stavqawe nepristojnih sadràja na Internet ka`wava se kao i svako drugo delo koje spada u nadle`nost sudova.

2002. U.S. Congress usvojio je Homeland Security Act, novi zakon koji je obuhvatio daleko ve}i broj prekr{ajnih dela. Istovremeno sa {irewem Internet-a {ire se i krugovi korisnika, nije mali broj onih koji koriste}i Internet napadaju sisteme koji kontroli{u elektri~ne naponske mreè, cevovode naftnih i gasnih kompanija, vodovodne mreè i sl. Usled toga se i javila potreba za preciznijim definisawem prekr{ajnih kategorija i kaznenih mera.

Protokoli

Veoma vaàn pojam koji se pomiwe kod ra~unarskih mreà je pojam protokola. Protokol ~ine pravila na osnovu kojih se ostvaruje prenos podataka, ili paketa podataka, odnosno na~in na koji je ostvarena komunikacija izme|u ~vorova u mreì i servera.

Najpoznatiji protokol je definisan 1983. godine i predstavqa, u najkra}em, na~in za razmenu informacija me|u ra~unarima i mreàma.

TCP/IP predstavqa skup protokola ARP, ICMP, UDP Telnet, FTP, SMTP, SNMP i drugi. Svi navedeni protokoli koriste IP kao transportni protokol.

115


TCP/IP je WAN protokol, svaki TCP/IP paket nosi mnogo kontrolnih podataka koji su va`ni za razgranate mreè.

Spomenuti IP protokol ima osnovni zadatak da obezbedi usmeravawe poruka u mreì vrlo sloène topologije, taj proces naziva se rutirawe. Re~ je o usmeravawu poruka od po~etnog do krajwegšra~unara u formi nezavisnih paketa poznatih pod imenom IP datagrami. Rutirawe datagrama u mreì vr{e ruteri (routers). Wih mogu predstavqati specijalizovani ra~unari ili ra~unari op{te namene. Ruter datagram analizira tako {to najpre ispituje ispravnost zaglavqa na osnovu kontrolne sume, nalazi odredi{ne adrese i ukoliko se neka od wih poklapa sa IP adresom prikqu~ka rutera, datagram {aqe operativnom sistemu rutera radi daqe obrade. Ali ako je odredi{te van rutera, ruter se konsultuje sa tabelom koju ~uva u memoriji i nakon toga se donosi odluka o daqoj putawi datagrama.Ove tabele su u po~etku razvoja Interneta bile male i jednostavne za skladi{tewe, me|utim sa razvojem mreè, javqa se i potreba za uvo|ewe autonomnog sistema (autonomous system, AS). Re~ je o skupu lokalnih i regionalnih mreà, koje su povezane ruterima. Kompletan proces upravqawa prepu{ta se jednoj instituciji. AS je odre|en identifikatorom (16 bita), dok raspodelu identifikatora vr{e provajderi.

TCP/IP protokol u velikoj meri nalazi primenu i u lokalnim mreàma. Wegova uloga je na prvom mestu da obezbedi razmenu privatne po{te i izlazak na Internet.

Dva najpoznatija protokola za lokalne mreè su IPX i NetBEUI.

Komunikacija izme|u ra~unara obavqa se ve} pomenutim TCP/IP protokolom. Ovaj protokol je pored NetBEUI (Windows za radne grupe) i IPX/SPX (Novell NetWare) standardno ugra|en u Windows 95. Konfigurisawe je pojednostavqeno. Svaki ra~unar ima svoju jedinstvenu adresu, dok jedan ure|aj moè imati vi{e mre`nih prikqu~aka, i isto toliko adresa. Veza se moè uspostaviti na razne na~ine, pomo}u koaksijalnog kabla Ethernet tipa, opti~kog kabla, modemom, telefonom ili iznajmqenom serijskom vezom.

IP adrese su 32-bitni brojevi, Prikazani su kao skup od ~etiri decimalna broja u opsegu od 0 do 255, koji predstavqaju bajtove (8 bita) razdvojene ta~kama.

Adrese se dele u klase :- A imaju fiksiran prvi deo adrese- B imaju fiksirana prva dva dela- C adrese imaju fiksirana prva tri dela i - D svi delovi adrese su fiksirani.U prvu klasu spadaju velike dràve i kompanije, u drugu firme sredwe veli~ine i tre}u male organizacije.Princip je da adrese u okviru jedne podmreè po~iwu na isti na~in, a

da se samo kraj razlikuje i taj po~etak adrese ozna~ava adresu podmreè. Svakoj IP adresi, radi lak{eg locirawa, dodequje se jedna ili vi{e simboli~kih adresa. Adresa se ~ita s leva udesno. Sve dràve imaju svoju dvoslovnu oznaku kojom se zavr{avaju simboli~ke adrese ra~unara iz te dràve. U ovaj skup ne spadaju adrese u SAD koje se zavr{avaju na : edu (akademska institucija ), com (komercijalna organizacija), gov za vladine i mil za vojne organizacije, net za organizacije koje se bave davawem Internet usluga i org za ostale organizacije. Net , com i org imaju i organizacije van

116


SAD. Oznake yu, com nazivaju se domeni adresa, a ac.yu je poddomen domena yu, tako da za adresu ra~unara kaèmo da se sastoji iz dva dela : prvi je ime ra~unara, a drugi je wegov domen. Veza izme|u simboli~kih i numeri~kih adresa odvija se preko DNS sistema (Domain Name Server). Na odre|enom broju ra~unara u mreì instaliran je DNS servis koji, kada prilikom slawa poruke na odre|enu simboli~ku adresu istu prevodi u numeri~ki oblik. Korisnici imaju svoje jedinstveno korisni~ko ime (user name) na racunaru sa DNS servisom. Adresu korisnika ~ini wegovo korisni~ko ime i adresa ra~unara koji su razdvojeni znakom @ (et, ”majmun”).

Kompletnu arhitekturu Interneta nemogu}e je sagledati potpuno. Jedina konstanta je stalna promena, {to zbog razvoja informati~kih tehnologija i sredstava za prenos podataka, {to zbog broja korisnika koji se svakog trenutka uve}ava. Ono {to joj ipak omogu}ava da funkcioni{e bez problema jesu principi na kojima je zasnovana, zahvaquju}i sistemu autonomnih lokalnih i regionalnih mreà koje su me|usobno povezane i ~iji rad kontroli{e zajedni~ki skup protokola - TCP/IP.

Servisi Interneta

Internet karakteri{u servisi. Servisi korisniku pruàju pomo} prilikom re{avawa problema, omogu}uju pretraìva~ke akcije, razmenu informacija sa drugim korisnicima mreè itd. Organizovani su na klijent -server na~in. Na udaqenom ra~unaru izvr{ava se specijalan program - server koji vr{i kontrolu, memori{e i dostavqa podatke. Klijent program instaliran je na ra~unaru korisnika i komunicira sa serverom.

Servisi Interneta se svrstavaju u tri grupe : osnovni, ima ih svaki ra~unar javni, biblioteke podataka posebni, pretraìva~ke akcije.

Pretraìva~i su ra~unarski softverski paketi koji obuhvataju liste dokumenata, od kojih se ve}ina nalazi na WWW, kao i sadràje tih

117


dokumenata. Imaju za zadatak da odgovore na korisnikove upite, tako {to pretraùju sve liste koje su im na raspolagawu i daju prikaz prona|enih naslova, takozvanih Web sajtova ukoliko se nalaze na World Wide Web –u. Neki pretraìva~i sadrè mogu}nost prikaza dela teksta u okviru prona|enih lista, dok drugi ukqu~uju samo nazive ili adrese (Universal Resource Locators, URLS).

U osnovne servise spadaju :

e-mail – elektronska po{ta, slawe poruka drugom korisniku. Najpopularniji servis na mreì, omogu}uje brzu komunikaciju sa udaqenim korisnicima, na jednostavan na~in.

telnet (Remote Connection)– pristup udaqenom ra~unaru, preuzimawe podataka sa drugog ra~unara.

ftp (FileTransferProtocol)– prenos datoteka izme|u ra~unara.

finger – spisak ulogovanih korisnika na nekom od ra~unara u mreì, tu se nalaze i podaci o pojedina~nim korisnicima.

talk – interaktivni razgovor (razgovor u oba smera) sa drugim korisnikom u mreì.

Javni servisi :

Mailing liste su alati koji poboq{avaju komunikaciju e-mail-om.

Anonymus FTP su anonimni serveri iz kojih svi mogu ~itati podatke, ali ih ne mogu upisivati. Usenet News je servis koji omogu}uje korisnicima da svoje ~lanke, komentare, mi{qewa i sl. distribuiraju pomo}u mreè. Takva poruka dostupna je svim korisnicima mreè.

Gopher predstavqa skup menija za pristup tekstualnim datotekama, ali i razli~itim serverima na mreì. Gopher je veoma popularan, nazvan je po ameri~koj ìvotiwi glodaru - ruparu, hr~ku, te je jasna i wegova su{tina, odnosno na~in rada.

World Wide Web, WWW – najpoznatiji sistem zasnovan na principu hiperteksta (mogu}nost pretraìvawa u dubinu).

IRC, Internet Relay Chat veoma popularan servis, omogu}ava interaktivni razgovor velikog broja korisnika.

Mail getaways su nameweni pristupu javnim servisima elektronskom po{tom.

Servisi za pretraìvawe :

118


Archie nazvan je po engleskoj re~i arhiva, jer sadrì spisak svih informacija koje se nalaze na anonymus FTP-ima.

Veronica je program za pretraìvawe Gophera-a.

WAIS je nastao kao rezultat potrebe da se pretraùju kompletni tekstovi, tzv. fulltext search. Zadaju se kqu~ne re~i, i program daje spisak adresa dokumenata u kojima se adrese pojavquju.

Netfind omogu}ava pronalaèwe e-mail adrese korisnika na osnovu li~nih podataka. Pretraìvawe se vr{i komandom finger. Sigurnosni servisi

PGP, Pretty Good Privacy je program kojim se uspostavqa za{titni sistem pri radu sa elektronskom po{tom, pomo}u kqu~eva (javnog i tajnog).

SSH, Secure Shell predstavqa skup programa koji obezbe|uju komunikaciju odre|enim {iframa.

Kerberos obezbe|uje vezu sa ma{inom koja je bezbedna za komunikaciju, na woj se vr{i identifikacija servera i korisnika kao i kriptovawe komunikacije.

Sistemski servisi

Ping proverava postojawe i kvalitet veze izme|u ra~unara u mreì.

Nfs namewen deqewu mre`nih diskova.

Traceroute ispisuje putawu paketa od servera do servera.

Nestate daje prikaz trenutno aktivne mre`ne veze na serveru.

Da bi korisnik uop{te ostvario pristup Internetu potrebno je da pored hardverske veze ima i program za rad, Microsoft Windows Microsoft Internet Explorer popularno nazvan Windows 97, prvi je imao ugra|enu podr{ku za Internet, program Internet Explorer.

U najpoznatije programe koji omogu}uju pristup mreì spadaju pored Internet Explorer-a i Firefox, Opera itd.

Firefox je modularni paket, koji deli funkcije na ve}i broj programa koji su me|usobno nezavisni. Omogu}ava direktan rad sa vi{e stranica istovremeno, a stranice se mogu mewati direktno na Web serveru.

Opera je program jednostavan za upotrebu, solidne brzine, sa nizom interesantnih mogu}nosti. Pomerawem mi{a u kratkim potezima mogu}e je izvesti niz poteza, stranica nazad, stranica napred itd.

Pored mreè Internet zna~ajno je pomenuti mreù Intranet. Internet je mreà koja povezuje mreè, a Intranet se moè posamtrati kao unutra{wa mreà. Razlika izme|u ovih mreà je samo u nameni. Intranet je namewena za

119


poslovawe i protok informacija u okviru jedne institucije, preduze}a i sli~no.

World Wide WebOvaj servis nastao je marta 1989. godine u CERN-u (centar za

visokoenergetsku fiziku), u [vajcarskoj. Kreator je Tim Beerners-Lee. Sistem je razvijen od strane firme CommerceNet. Prvobitna namena bila je osmisliti sistem koji }e omogu}iti fizi~arima prezentaciju informacija na najjednostavniji na~in.

Novembra 1990. pojavquju se verzije na NeXT ra~unarima, a razvoju Web-a doprineo je i program za pristup - ~ita~2 (browser), Mosaic za X i MS Windows, nastao 1993. u NCSA instituciji (National Centre for Supercomputing), institucija se bavi kreirawem programa za pristup Internet-u ).

Prilikom rada sa Web-om, format dokumenata je HTML (Hyper Text Markup Language). Jezik je zasnovan na SGML standardu (Standard General Markup Language), ali je na Web-u u velikoj meri pojednostavqen. Karakteri{u ga tagovi koji se ume}u u tekst. Servis omogu}ava kretawe kroz dokumente, iz jednog korisnik moè pozvati drugi, ili ~ak nekoliko drugih (ne istovremeno). Ovaj na~in rada zove se hipertekst, i po tom principu je izgra|ena ve}ina Help sistema u aplikacijama. Kretawe kroz dokumente na principu hiperteksta u àrgonu se naziva : Net Surfing ili Cruising Hyperspace. WWW klijent i server komuniciraju pomo}u protokola HTTP (Hyper Text Transfer Protocol), dok se serverski program zove HTTPD (daemon).

Web stranica moè biti stati~ka i dinami~ka, kod prve HTML datoteka memorisana je na nekom serveru, dok dinami~ku kreira Web server nakon neke obrade.

Za izradu Web stranica mogu se koristiti razli~iti editori, file serveri, Web serveri, serveri elektronske po{te, faks serveri itd.

Kada se pri~a o Internetu potrebno je spomenuti jo{ jedan pojam URL (Uniform Resource Locator). Re~ je o adresi, koja se sastoji od naziva protokola, dvota~ke, dva sle{a, posle kojih dolazi mre`na adresa servera, i na kraju poloàj datoteke u drvetu direktorijuma. Ovaj na~in zapisa je standard na Internetu i svi korisnici ga se apsolutno pridràvaju.

Prilikom rada na mreì korisnik je u mogu}nosti da koristi jedan od velikog broja programa za pretraìvawe. Re~ je o programima koji nude ~itav dijapazon mogu}nosti, preko pretraìvawa po zadatim re~ima, nizovima re~i, tako i pregled trenutno aktuelnih informacija vezanih za vreme, politi~ko stawe, jelovnik za slede}u nedequ itd. Sledi prikaz nekoliko najpopularnijih pretraìva~a.

Ra~unarska mre`na terminologija

GPRS ( General Packet Radio Service)

2 browser – program za pristup Internetu, najpoznatiji su : Internet Explorer, Netscape Navigator itd.

120


Ova skra}enica se veoma ~esto sre}e u svakodnevnoj upotrebi, a da pri tome mnogi i ne znaju weno pravo zna~ewe. Re~ je o tehnici preno{ewa podataka koja je bazirana na Internet protokolu, podaci se razlaù na pakete, koji nakon prijema ponovo dobijaju prvobitni izgled.

GPS ( Global Positioning System )Satelitski sistem koji omogu}uje odre|ivawe geografskog poloàja i

navigaciju aviona, i drugih prevoznih sredstava. Ukoliko raspolaè GPS prijemnikom korisnik moè za vrlo kratko vreme odrediti svoj trenutni poloàj, sa precizno{}u od 100 metara, kao i da dobije podatke o pravcu, visini i brzini kojom je potrebno da se kre}e kako bi stigao do odre|ene ta~ke. Sistem ne funkcioni{e u oblastima gde nema satelitskog signala.

GSM ( Global System for Mobile Communications )Me|unarodni standard za mobilne telefone, odnosno mreè mobilne

telefonije. Pruà mogu}nost prenosa glasa, podataka i uspostavqawe me|unarodne veze.

ISDN ( Integrated Services Digital Network )Kao {to joj ime kaè, ovo je mreà koja predstavqa integrisani

servis. Obuhvata razli~ite servise : telefaks, telefon, videotelefoniju i sl. Korisniku je omogu}eno istovremeno skidawe podataka sa Interneta i uspostavqawe telefonske veze. Ovakav vid komunikacije obezbe|uju dva kanala ~ija je propusna mo} 64 kbit/s i jedan kanal sa 16 kbit/s.

HSCSD ( High Speed Circuit Switched Data )Tehnika koja omogu}uje prenos glasa preko vi{e istovremenih kanala

za prenos. Na taj na~in dobija se na brzini prenosa podataka.

SMS ( Short Message Service)Servis za slawe kratkih poruka, sa ra~unara na mobilni telefon ili

sa jednog na drugi mobilni telefon. Za obavqawe ovog posla koristi se posredni~ka centrala.

WAP ( Wireless Application Protocol)Omogu}uje prikaz na ekranu mobilnog telefona sadràje koji se nalaze

na Internetu. Stranica kojoj se moè pristupiti mora biti sa~uvana u WML formatu, dok mobilni telefon mora podràvati ovu tehniku.

Najpopularniji sajtovi

Generalno gledano najpopularniji i najpose}eniji sajtovi na Internet-u krajem devedesetih godina pro{log veka i po~etkom ovog su : Google, Yahoo, AOL i MSN. Pored wih zna~ajan je i Lycos.com, ~iji je vlasnik firma Terra Lycos. Na osnovu razli~itih top lista i statistika o pose}enosti pojedinih

121


sajtova na prvom mestu nalazi se pretraìva~ Google, dok su Yahoo i MSN interesantni kada se pretrage vr{e van engleskog govornog podru~ja.

Vlasnici sajtova moraju najpre obezbediti dobru vezu do navedenih pretraìva~a. Tri najve}a pretraìva~a koriste usluge drugih, mawih, tako na primer MSN koristi direktorijum LookSmart.com, kao Web katalog.

YAHOO

Prilikom upotrebe ovog pretraìva~a najboqi rezultati postiù se kada se koristi wegov direktorijum, a najlo{iji kada se pretraga vr{i po kqu~nim re~ima.

Jedan od najzna~ajnijih podservisa pretraìva~a Yahoo je Yahoo mail. Korisnik ima mogu}nost izbora na~ina rada sa elektronskom po{tom, otvarawe besplatnog naloga, ili naloga za koji je potrebno redovno vr{iti odgovaraju}u uplatu. Drugi izbor obuhvata dodatne mogu}nosti i ve}i prostor za sme{taj podataka, no i pored toga najve}i broj korisnika kreira besplatan nalog.

122

http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Yahoo.PNG


MSN

Kao {to je ve} nagla{eno ovaj pretra`iva~ koristi LookSmart direktorijum, te je pretra`ivawe ne{to kvalitetnije od Yahoo-a kada se vr{i po kqu~nim re~ima.

123


Google

Google su 1997. godine osnovali Sergej Brin i

Leri Pejdž, stru~waci za ra~unarske nauke zaposleni na Univerzitetu Stantford. Naziv Google poti~e od ameri~ke re~i 'deset na stoti'. Ovo je bio prvi pretraìva~ koji je indeksirao milijardu stranica. U odnosu na isto tako

popularan Yahoo u stawu je da ve}om brzinom do|e do traène informacije, dok mu je i ponuda raspoloìvih informacija bogatija i ure|enija.

Na home page strani uo~ava se jednostavnost, koja nedostaje velikom broju pretraìva~a, nema poplave ponude, i zatrpanosti reklamnim porukama. Osnovna stranica se mewa u skladu sa godi{wim dobima, odnosno odgovaraju}im praznicima, tako }e se za predstoje}e novogodi{we praznike Google opremiti kao Deda Mraz i sli~no. Sajt pri pretrazi koristi oko tri milijarde stranica, {to nudi veliki broj mogu}nosti.

124


Google koristi ODP (dmoz.org) kao direktorijum. Zna~ajan je jer radi samostalno i ne napla}uje prijavqivawe sajtova. Nalazi se na oko 6000 ra~unara.

Krstarica.com

125


Internet Krstarica Jugoslavija je jedan od najstarijih jugoslovenskih Web portala, ~ije su najve}e celine pretraìva~, katalog i magazin.

Internet Krstarica poseduje Network Operations Center u Americi. Prilikom pretraìvawa koristi li~nu bazu indeksiranih strana i sajtova, dok je softverska podr{ka kompletno razvijena u programskom jeziku C. Aùrirawe se vr{i jednom mese~no. Pretraìva~ je izgra|en po uzoru na Yahoo, pretraùju se najpre kategorije, sajtovi i Web strane.

Spada u najpose}enije sajtove na{ih prostora. Kada se pretraìvawe vr{i pomo}u fraza rezultati nisu ba{ sjajni.

Pretrazivac.com

U posledwe vreme sve vi{e dobija na zna~aju. Vlasnik sajta je firma BalkanMedia. Najve}i konkurent bila mu je Krstarica. Nalazi se na jednom serveru. Koristi autonomni sistem pretraìvawa, u skladu sa mogu}nostima koje sistem ima, rezultati su prihvatqivi. Moè se re}i da se ovaj pretraìva~ nalazi u zlatnoj sredini. Prilikom pretraìvawa po kqu~nim re~ima rezultati su boqi u odnosu na pretragu pomo}u Krstarice.

AltaVista

Ovaj pretraìva~ nalazi se na nekoliko hiqada ra~unara.1995.g. kompanija Digital Equipment Corporation (DEC) sjediwena sa Compaq

Computer Corporation predstavila je Internet pretraìva~ nazvan AltaVista. Ovaj pretraìva~ vrlo brzo je postao jedan od vode}ih na World Wide Web-u. Ve}ina pretraìva~a radi sa linkovima sa sajtova koji se sami prijavquju, te je pretraìva~ vi{e usmeren ka obradi postoje}ih podataka, nego ka pronalaèwu novih sajtova. U najve}em broju slu~ajeva sajt }e pre biti prona|en ako je broj indeksiranih stranica mawi.

Prikaz nekoliko interesantnih sajtova

www.benchmark.co.yu

Jedan od najpopularnijih sajtova u na{oj zemqi koji se bave hardverom, sadrì informacije o svim hardverskim komponentama ra~unara.

Sajtovi sa prefiksom Free naj~e{}e privla~e pa`wu korisnika :

126

http://www.benchmark.co.yu/


Programski paketi i sajtovi na temu filma, zvuka i multimedije:

127


128


Pomo}u mreè korisnik moè prona}i veliki broj programskih paketa koji se odnose na poboq{awe razli~itih performansi ra~unara, antivirus programe koji su besplatni, itd.

Za one koji èle da znaju vi{e

TEORIJA INFORMACIJA I TEORIJA KOMUNIKACIJA

129


“Sve dotle dok neka nauka pruà obiqe problema za istraìvawe, ona je ìva. Odsustvo problema je predznak ga{ewa i prestanak nezavisnog

razvitka nauke.”David Hilbert (1862 – 1943.)

Na samom po~etku svog razvitka teorija informacija svrstavana je u posebnu nau~nu oblast ~iji je predmet istraìvawe informacija. Sa porastom broja problema koje istraùje, danas je razvijena u nauku ~iji je teorijski i prakti~ni zna~aj, u savremenom svetu ogroman i svakim danom sve ve}i. Su{tina wenog prou~avawa je i daqe informacija, ali razmatrana sa svih mogu}ih aspekata, i u odnosu na sva mogu}a kretawa koja postoje u svetu. Istraùje se pojam informacije sa ontolo{kog, semanti~kog, sintakti~kog, matemati~kog, pragmati~kog i drugih stanovi{ta.

Teorija informacija prou~ava fenomen informacije, zajedno sa prikupqawem, prenosom, obradom, ~uvawem i kori{}ewem informacija.

Sa poplavom informacija raste i potreba za novim informacijama, i skoro je nemogu}e zamisliti svet u kome nema protoka informacija.

Sledi {ema koju daje Mom~ilo Kosti} u svojoj kwizi «Elementi teorije sistema i informacija». Veoma efektno je prikazan odnos informacije, podatka i znawa :

okolina

objektivna

stvarnost

Proces informisawa oè se predstaviti kao proces sticawa znawa kako bi se do{lo do re{ewa problema. Tako se uspostavqa veza izme|u objektivne stvarnosti, informacije i znawa o toj stvarnosti kod subjekta.

U odnosu na objekat i na~in stvarawa informacija razlikujemo tri osnovne vrste informacija (podela koju navodi G. Mejer u svojoj knjizi «Kibernetika i nastavni proces»), i to :1. informacije prve vrste – neposredne informacije2. informacije druge vrste – posredne informacije i 3. pragmati~ne informacije.

130

знање

информација

податак


Prvu vrstu ~ine informacije koje korisnik dobija neposredno, direktno iz okruèwa, odnosno sa samog izvora informacije. Korisnik ove informacije moè primiti na razli~ite na~ine zahvaquju}i svojim ~ulima.

Drugu vrstu ~ine informacije koje do korisnika dolaze posrednim putem, preko razli~itih sredstava komunikacije, drugih osoba i sl.

U posledwu grupu spadaju informacije koje nastaju na bazi ste~enog ranijeg iskustva, ali i preradom novoprimqenih informacija i posmatrawem informacija sa stanovi{ta wihove upotrebqivosti od strane korisnika.Interesantna je jo{ jedna podela informacija, i to na :

1. selektivne ili inèwerske informacije2. pragmati~ne3. idealizirane

4. semanti~ke informacije.

Da bi nastala informacija mora postojati izvor informacije od kojeg se ona putem kanala veze prenosi u obliku signala do primaoca informacije. U toku prenosa na signale deluju smetwe od kojih zavisi kakav kvalitet informacije }e sti}i do primaoca. Opet, u zavisnosti od kvaliteta primaoca, informacija }e biti mawe ili vi{e dobro primqena i obra|ena.

Dakle, ako sve posmatramo kroz svet koji nas okruùje, ~ulni organi daju ~oveku informacije o svetu koji ga okruùje. Ono {to ~ovek vidi, ~uje ili ose}a se prenosi signalima do kore velikog mozga, odnosno nervnog sistema i tu se informacija obrazuje (za prijem ve}e koli~ine informacija iz svih oblasti ìvota, kao i za obradu informacija ~ovek sem svoga mozga koristi i druga pomo}na sredstva od kojih je najzna~ajniji ra~unar). Na ovaj na~in prikupqene, obra|ene, i selektovane informacije korisniku donose mogu}nost neposrednog dejstva na wegovo okruèwe. Okruèwe ima dvojaku funkciju, istovremeno je i izvor i prijemnik informacije.

Spoqni uticaj koji ima za rezultat psiholo{ko povratno delovawe, kada ga korisnik svesno prima, je informacija. Niz signala odnosno simbola koji nisu od zna~aja za primaoca tj. ne proizvode nikakav uticaj na wega defini{u se kao »{um«. Da bi niz signala imao neko zna~ewe potrebno je da nadja~a haoti~no nizawe i smetwe. Prijem informacije jeste opaàwe nekog predmeta ili pojave, na osnovu opaàja primqene informacije stiù u logi~ku mreù i omogu}uju shvatawe stvarnosti.

Ameri~ki inèwer i matemati~ar Klod Elvud [enon (Clod Elvud Shanon) dao je osnove teorije informacija, polovinom pro{log veka, u svojim radovima o matemati~koj teoriji informacija. [enon je u saradwi sa Norbertom Vinerom (Norbert Wiener) radio na istraìvawu problema komunikacije. Do{ao je do zakqu~ka da je najva`nije preneti od oda{iqa~a do primaoca odre|enu koli~inu ne~eg nepoznatog: nau~i}e se ne{to novo (do}i }e do informisawa) u onolikom obimu, u kolikom obimu je ono {to se dobija odre|enom porukom bilo ranije nepoznato. Osnova rada Kloda [enona iz teorije informacija jeste izra~unavawe (matemati~ko odre|ivawe) koli~ine nepoznatog {to treba preneti kanalom veze u vidu poruke od izvora (oda{iqa~a) do primaoca. Po wemu osnovni je problem izra~unavawe brzine prenosa informacija, uz primenu optimalne metode kodirawa i dekodirawa, tako da verovatno}a gre{ke prilikom predaje i prenosa bude dovoqno mala. Ovu optimalnu brzinu [enon naziva koli~inom informacije.

131


Signal

Signal je fizi~ki proces kojim se ostvaruje preno{ewe i prerada informacija. êsto se defini{e i kao vremenska funkcija koju prenosi promenqiva fizi~ka veli~ina i koja pomo}u najmawe jednog parametra odre|uje tok fizi~ke ili tehni~ke veli~ine. Kod signala se mogu uo~iti dva elementa : nosa~ signala i parametar informacije. Nosa~ mora da prenosi informacije, dok je parametar koji se tako prenosi parametar informacije. Razlikuju se dve vrste signala : analogni i diskretni. Analogni signali su signali kod kojih parametar informacije moè biti bilo koja vrednost u unapred zadatim granicama. Diskretni signal je signal kod kojeg parametar informacije uzima samo diskretne vrednosti. Diskretni signal ~iji informacioni parametar moè da ima samo dve diskretne vrednosti nazivamo binarni signal. Druga podela signala je na kontinualne i diskontinualne. Kod prvih informaciju je mogu}e mewati u bilo kom trenutku vremena, dok za druge ovaj uslov nije ispuwen. Pod digitalnim signalom podrazumeva se diskretni signal ~ije vrednosti parametra informacije odgovaraju re~ima ugovorene azbuke. Pored navedene podele signale je mogu}e podeliti i na deterministi~ke i stohasti~ke.

U svojim radovima Norbert Viner je insistirao na tome da informacija nije ne{to {to postoji samo u komunikaciji na relaciji ~ovek – ~ovek. Prema wegovom shvatawu informaije se mogu razmewivati i izme|u :~oveka – ma{ine, ma{ine – ma{ine, grupe ma{ina – ~oveka, grupe operatora – ma{ine kao i grupe operatora – grupe ma{ina. Problemom preno{ewa informacija izme|u razli~itih medijuma bavi se teorija komunikacija. U ìì interesovawa je komunikacioni sistem ~iji je glavni zadatak primawe, obrada i daqa distribucija informacija. Komunikacioni sistem se moè posmatrati kao skup vi{e me|usobno povezanih elemenata koji ~ine otvoreni lanac upravqawa. Sledi op{ta {ema komunikacionog sistema (navedena u kwizi Dr Du{ana Simi}a «Osnovi kibernetike») :

informacija

prenos signal

buka

Na osnovu {eme moè se uo~iti da su osnovni elementi komunikacije :1. Izvor informacija2. Koder3. Komunikacioni kanal4. Dekoder5. Primalac

132

извор пријемник

кодер декодерканал


6. Buka Izvor informacije moè biti svaki objekat i svaka pojava. Kodirawe je proces koji kontroli{e pretvarawe informacije u

signal ili signala u drugi signal, pri ~emu ne dolazi do promene sadrìne i koli~ine informacije. Sistem koji vr{i kodirawe naziva se koder. Koder prima poruke od izvora informacija i pretvara ih u signal koji se dalje putem komunikacionog kanala prenosi do korisnika informacije. Glavni zadatak kodera je dodeqivawe, odnosno pridruìvawe svakom znaku ili slovu jedne apstraktne azbuke (koje pripada ugovorenom skupu znakova), slova druge apstraktne azbuke u obliku koji je pogodan za prenos komunikacionim kanalom. Prenos informacija moè se ostvariti preko materije ili energije. U materijalne prenosnike spadaju : formulari, publikacije, dopisi itd. U energetske prenosnike spadaju signali.

Komunikacioni kanal uspostavqa vezu izme|u izvora i primaoca, tako {to povezuje prenosne elemente komunikacionog sistema. Moè se realizovati na razli~ite na~ine, i to : pomo}u razli~itih provodnika, svetlosnih i laserskih zraka, nervnih vlakana itd. Pojam koji je veoma zna~ajan za ovaj kanal je – poruka. Poruka se moè poistovetiti sa pojmom saop{tewa. Re~ je o formi predstavqawa informacije. Da bi poruka prona{la put do primaoca potrebno je najpre da do|e do wenog preobraàja u signal, tako da se signal u ovom slu~aju javqa kao materijalni prenosnik poruke. Prilikom posmatrawa komunikacionog kanala mogu}e je uo~iti dve osnovne vrste, i to : vremenski i prostorni komunikacioni kanal. Glavna karakteristika vremenskog kanala je maksimalni broj znakova koje je mogu}e preneti u jedinici vremena. Tu spadaju : qudski govor, telefon, telegraf itd. Glavna karakteristika prostornog kanala je broj mesta u koja se sme{taju slova apstraktne azbuke.

Da bi kodirawe imalo svrhu potrebno je izabrati takav kod koji pruà mogu}nost jednozna~nog obrtawa procesa pretvarawa signala u prvobitnu informaciju. Ovaj proces naziva se dekodirawe. Dekoder je prenosni element i sme{ten je izme|u komunikacionog kanala i prijemnika. Glavni zadatak mu je pretvarawe poruke iz apstraktne azbuke komunikacionog kanala u apstraktnu azbuku primaoca.

Primalac – je u op{tem slu~aju mesto kome su informacije namewene. To moè biti ìvo bi}e ili elemenat neìve prirode koji ima sposobnost kori{}ewa informacije.

Prilikom prenosa informacija na kanal veze deluju razli~iti uticaji koji onemogu}avaju veran prenos. To mogu biti o{te}ewa nastala prilikom predaje, kodirawa, prenosa, modulirawa ili drugih operacija koje se vr{e nad signalima. Ova o{te}ewa dovode do deformisanja signala, a samim tim i informacije. Teorija komunikacija bavi se istraìvawem mogu}nosti smawivawa nastalih o{te}ewa. To podrazumeva poboq{awe tehni~kih kvaliteta kanala, odnosno pove}awe otpornosti kanala na {umove. Da bi se posledice do kojih dolazi

133


deformacijom signala ublaìle ili ~ak eliminisale koristi se redundancija (op{irnost, zalihost). Ovaj proces smanjuje ekonomi~nost prenosa, ali istovremeno pove}ava pouzdanost informacije.

[tampana literatura :

1. Nedeqko Parezanovi} “Ra~unari i programirawe“, Nau~na kwiga, 1986. Beograd;

2. Krsmanovi} dr Stevica “Poslovna informatika“, Savremena administracija, 1991. Beograd;

3. Nikola Klem, Dragan Marin~i} “Ra~unarstvo i informatika – za drugi razred gimnazije“, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 1996. Beograd;

4. dr Marko Stevanovi}, Aida Muradbegovi} “Didakti~ke inovacije u teoriji i praksi“, Dnevnik, 1990. Novi Sad;

5. Dr Dragoqub Bodroì}, Mr @ivko Mitrovi} “Tehnologija i tehnolo{ki sistemi“, Savremena administracija, 1975. Beograd;

6. Dr Du{an Simi} “Osnovi kibernetike“, Nau~na kwiga, 1987. Beograd;

7. Dr Velimir Sotirovi}, “Metodika informatike“, Biblioteka “Uxbenici”, TF ”Mihajlo Pupin”, Zrewanin, 2000.

8. Dragan Grbi}, Dejan Ristanovi}, Branko Nikitovi}, Aleksandar Petrovi}, Milan Ba{i}, Dragan Sretenovi}, “PC 2000”, PC Press 1999. Beograd;

9. Nikola Klem “Osnovi ra~unarske pismenosti”, Krug, 2001. Beograd;

10. Dragan Marin~i}, Sneàna Ran|elovi} “Ra~unarstvo i informatika – zbirka zadataka”, Autorsko izdawe, 1996. Beograd;

134


11. Dr Mirko Stojakovi}, ”Metode i tehnika istraìvawa u matematici”, Centar za obrazovawe kadrova u dru{tvenim delatnostima “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Radni~ki univerzitet ”Radivoj ]irpanov”, Novi Sad,1979.

12. D.Herceg, J. Nedi}, I. Radeka “Kroz matematiku sa Mathematica-om”, Institut za matematiku Prirodno - matemati~kog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 2001.

13.Ivan Buwev~evi} “Ra~unarski izazov obrazovawu” ”Svjetlost”, OOUR Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Sarajevo, 1986.14. Leksikon stranih re~i i izraza – Milan Vujaklija,

Prosveta, Beograd15.Stru~ni ~lanak “Obrazovna tehnologija” br.2/2001. UDK 371.3

A.N. Dùrinskij Istraìva~ki centar, Moskva.16. MikroVesti, brojevi: 1, 108, 222, 244, 259, 334, 1048, 1084,

1111, 1132 17. Personalni ra~unari (broj 143, godina 1999.)18. Michael Morrison “Brè, boqe HTML & XML”, CET Computer

Equipment and Trade, 2003. Beograd;19. Miodrag Dini} “Uvod u Novell NetWare“, Mikro kwiga, 1994.

Beograd;20. Miroqub Radojkovi} “Me|unarodno komunicirawe“, Zavod

za uxbenike i nastavna sredstva, 1987. Beograd;21. ]amil [abanovi} “Informatika“, SV[ RV i PVO Rajlovac,

1992. Rajlovac;22. Du{ko Savi} “WORD 7 u slici i re~i“, PC Program, 1996,

Beograd;23. Dr Reqa Popi}, Dr Branimir Loli}, Prof. dr Naim Afgan

“Nau~no – tehni~ki re~nik“, Privredni pregled, 1989. Beograd

Elektronska literatura

http://www.psrc-online.org/

http://www.physics.umd.edu/perg/

http://www.exploratorium.edu

http://www.amasci.com/scilists.html

http://www.maa.org/features/mathed_disc.html135

http://www.maa.org/features/mathed_disc.html

http://www.amasci.com/scilists.html

http://www.exploratorium.edu/

http://www.physics.umd.edu/perg/

http://www.psrc-online.org/


[email protected]

[email protected]

http://groups.yahoo.com/group/eXploratorium

http://www.chem.uni-potsdam.de/chemring.htm

http://www.liv.ac.uk/ctichem/ct2/contents.htm

http://www.liv.ac.uk/ctichem/ct2/images/ct10.jpg

http://www.ph.surrey.ac.uk/stomp/demo.htm

http://tutor.psych.washington.edu/

http://www.education-world.com

http://www.edhelper.com

http://www.project2061.org

ftp://ubbg.etf.bg.ac.yu/msdos/comm/tcpip/www/n16e11b3.exe

http://www.economi.co.yu

http://www.krstarica.com

http://www.palmone.com

http://www.handspring.com

http://www.toshiba.co.jp

http://www.sony.co.jp

http://www.motorola.ca

136

http://www.motorola.ca/

http://www.sony.co.jp/

http://www.toshiba.co.jp/

http://www.handspring.com/

http://www.palmone.com/

http://www.krstarica.com/

http://www.economi.co.yu/

http://www.project2061.org/

http://ww.edhelper.com/

http://www.education-world.com/

http://tutor.psych.washington.edu/

http://www.ph.surrey.ac.uk/stomp/demo.htm

http://www.liv.ac.uk/ctichem/ct2/images/ct10.jpg

http://www.liv.ac.uk/ctichem/ct2/contents.htm

http://www.chem.uni-potsdam.de/chemring.htm

http://groups.yahoo.com/group/eXploratorium

mailto:[email protected]

mailto:[email protected]