Godi

na IV

Broj

56

15.

janu

ar

2008

.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

raww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

Zakon o Vo jsci SrbijeZakon o Vo jsci Srbije

T e m aT e m a

RAZUMEVAWEVREMENARAZUMEVAWEVREMENA

1313Specijalni prilog

Specijalni prilog

ARSENALARSENAL

4

I N T E R V J UDr Jovanka [aranovi}, na~elnik Odeqewa za studije odbrane Instituta za strategijska istra`ivawa[ARM U OFICIRSKOM ^INU 8

Per asperaMISTERIJA PRAZNOG BAZENA 13

T E M AZakon o Vojsci Srbije RAZUMEVAWE VREMENA 14

O D B R A N AObuka u zimskim uslovima na KopaonikuIZVI\A^I PONOVO NA SNEGU 19

[kolovawe i usavr{avawe u inostranstvuENERGIJA DOBRIH IDEJA 22

Projekat za u~ewe engleskog jezika - PELTJEZIK NOVE MISIJE 24

Sto trideset godina postojawa i rada Vojne bolnice u Ni{u^UVARI ZDRAVQA KROZ VEKOVE 26

^e{ka iskustva u reformi obave{tajnih slu`bi^UVAWE SVOJE KU]E 28

Sanitetski tim Vojske Srbije u KonguLETE]I DOKTORI 30

P R I L O GSavremeno naoru`aweARSENAL 13 31

SA

DR

@A

J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan prve klase (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mmailodbrana@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

15. januar 2008.

„Odbrana" je ~lan Evropskog udru`ewa vojnih novinara

19

Sni

mio

Igo

r S

AL

IN

GER

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Sa galerijeDRU@EWE SA @IVOTOM 55

D R U [ T V OPlavi voz – izme|u pro{losti i budu}nostiPOKRETNE SLIKE JEDNOG VREMENA 56

Podmorni~ar, karikaturista, ilustrator Nikola Ota{I KARIKATURA JE ORU@JE 60

S V E TSpecijalne snage KazahstanaODRAZ POLITI^KOG URE\EWA 64

ParaleleMODERNIZACIJA HRVATSKOG VAZDUHOPLOVSTVA 67

F E Q T O NVite{ka vremena (2)U SKLADU S RATNIM PRAVILIMA 70

I S T O R I J APoreklo ~inovaOD DESETARA DO GENERALA 74

Ilarion RuvaracBRANILAC ISTORIJSKE ISTINE 77

S P O R TSportista i sportska ekipa Vojske Srbije u 2007.ORIJENTIRAC I STRELCI 78

74

RE^ UREDNIKA

5

56

PREKRETNICA

Godina koja je pred nama osta}e zapam}ena, naravno, ako senajavqeni planovi ispune, kao prekretnica u modernizaci-ji i opremawu Vojske Srbije savremenim naoru`awem i voj-nom opremom. Stavka u novom buxetu za tu namenu je, za raz-liku od prethodnih godina, mnogo zna~ajnija, iako jo{ zao-

staje za standardima modernih armija, koje za investicije izdva-jaju oko trideset odsto vojnog buxeta. Na{ih dvadesetak odsto zainvesticije, ra~unaju}i i sredstva iz Nacionalnog investicionogplana, svakako je dobra osnova da se za koju godinu do|e do tognivoa.

Naime, oko sedam i po milijardi dinara bi}e ove godine iz-dvojeno za nabavku opto-elektronske opreme, za{titne opremeza vojnike, savremenih oklopnih borbenih vozila i za nastavakremonta vazduhoplova.

Bez sumwe, zna~ajna novina bi}e i nabavka sredstava veze,posebno za opremawe jedinica takti~kog nivoa. To }e omogu}itive}i stepen interoperabilnosti sa susedima na realizaciji za-jedni~kih aktivnosti u okviru Programa Partnerstvo za mir iregionalnih bezbednosnih inicijativa. Tender za nabavku tele-komunikacionih ure|aja je nedavno zavr{en. Sredstva su obezbe-|ena i vi{e ne bi trebalo da bude nikakvih prepreka da se tajposao kona~no zavr{i.

Zna~ajna nov~ana sredstva bi}e ulo`ena i u zapo~ete razvoj-ne projekte, pored ostalog, u razvoj komandnoinformacionih si-stema i zavr{etak modela opremawa vojnika pe{adije za 21. vek.

Godina u koju smo tek zagazili bi}e, po svemu sude}i, i pre-kretnica za na{u odbrambenu industriju. Ugovor sa Irakom vre-dan 235 miliona dolara o izvozu naoru`awa i vojne opreme je,mo`e se slobodno re}i, prava injekcija za uveliko posustalu na-mensku proizvodwu. I ne samo to, ve} i izuzetna prilika da sedefinitivno okon~a dugogodi{wi projekat razvoja aviona lastaza osnovnu leta~ku obuku pilota. To }e ponovo, na neki na~in,otvoriti jasne perspektive doma}oj vazduhoplovnoj industrije,koja je prakti~no bila na samom izdisaju.

Dve hiqade osma bi}e, kako je najavqeno, i prelomna godi-na za poboq{awe `ivotnog standarda zaposlenih u sistemu od-brane. Dr`avni slu`benici i name{tenici u Ministarstvu od-brane nedavno su kona~no izjedna~eni u statusu i nov~anim pri-mawima sa kolegama u ostalim ministarstvima, a profesional-na vojna lica i vojni slu`benici i name{tenici sa nestrpqe-wem o~ekuju najavqeno pove}awe januarske plate u proseku zatrideset odsto.

Novi podzakonski akti, koji reguli{u plate i naknade zapo-slenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, uskoro }e se na-}i na sednici Vlade. Wihovim usvajawem }e, bar se nadamo, taoblast kona~no biti ure|ena tako da u pravom smislu bude pod-sticaj reformskim procesima i profesionalizaciji na{ih oru-`anih snaga.

Tu temu ve} sada najavqujemo za slede}i broj Odbrane, a uovom broju mo`ete detaqno da sagledate {ta nam donosi noviZakon o Vojsci koji je na snazi od 1. januara. I on je, zajedno saZakonom o odbrani, svojevrsna prekretnica u razvoju sistemaodbrane zemqe.

15. januar 2008.6

PREDSEDNIK TADI] I MINISTAR [UTANOVAC U

Spremni smo u svakom trenutku da reagujemo uskladu sa me|unarodnim propisima i daza{titimo Srbe i sve ostale kojima je za{titapotrebna. Ne}emo da vodimo rat koji nas uvodi usukob sa ~itavim svetom, ali smo spremni daiza|emo na polo`aje i za{titimo celokupnostanovni{tvo, rekao je predsednik Tadi}prilikom obilaska baza Vojske Srbije i@andarmerije u Kopnenoj zoni bezbednosti.

AKTUELNO

P

OBNOVQENA POLETNO-SLETNASTAZA NA AERODROMU BATAJNICAOd 3. januara ponovo je u upotrebi poletno-sletna staza

broj 1 na aerodromu Batajnica, koja je o{te}ena tokom bombardo-vawa 1999. godine.

Gra|evinski radovi na sanaciji kratera i drugih o{te}ewapo~eli su u martu 2003. godine, ali su, zbog izmena tehni~kih re-{ewa i nedostatka finansijskih sredstava, jedno vreme bili obu-stavqeni. Radovi na pisti zavr{eni su u decembru 2006. godine,posle ~ega se otpo~elo sa opravkom zemqi{ta na bo~nim pojase-vima i zavr{nim pripremama za tehni~ki prijem piste. Gra|evin-ska upotrebna dozvola za kori{}ewe piste dobijena je 3. januara2008. godine.

Predlogom plana investicione izgradwe u 2008. godini,planirana je i izgradwa stacionarnog no}nog starta za pistu, ~i-me bi se stvorili uslovi za wenu operativnu upotrebu no}u i uslo`enim meteorolo{kim uslovima.

POVOQNIJI USLOVI ZA LETA^KU OBUKUBroj sati naleta pilota u Vazduhoplovstvu i protivvazduho-

plovnoj odbrani Vojske Srbije tokom 2007. godine znatno je pove-}an, zahvaquju}i pre svega pove}anoj koli~ini mlaznog goriva, kojeje obezbe|eno za leta~ku obuku pilota.

Po{to su, nakon du`eg perioda, stvoreni znatno povoqnijiuslovi za izvo|ewe leta~ke obuke, Komanda ViPVO donela je odlukuda te`i{te u leta~koj obuci bude na vra}awu u trena`u i daqemosposobqavawu pilota u takti~kim jedinicama i komandama 98. i204. avio-baze.

Piloti ViPVO su tokom 2007. godine ostvarili prose~an na-let od 21 sat po pilotu, {to je znatno ve}i prosek u odnosu na pret-hodne godine, kada je, na primer, prose~an nalet 2003. godine bio12 sati, a 2005. godine {est sati po pilotu.

NE]EMO SUSA ^ITAVIM

redsednik Republike Srbije Boris Tadi}, ministar odbrane Dragan[utanovac, na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpu-kovnik Zdravko Pono{, komandant Kopnene vojske general-potpukov-nik Mladen ]irkovi} i predstavnici Ministarstva unutra{wih po-slova Republike Srbije, posetili su drugog januara vojne baze Ma-

|ere i [evadske livade, te `andarmerijsku bazu Buji} u Kopnenoj zonibezbednosti, sagledali nivo operativne sposobnosti jedinica ~etvrtebrigade koje obezbe|uju administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom,~estitali vojnicima i stare{inama Novu godinu i uru~ili im prigodnepoklone.

O stawu na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom, te uKopnenoj zoni bezbednosti, potom o saradwi sa Kforom predsednika Ta-di}a, obavestio je komandant ^etvrte brigade Kopnene vojske pukovnikMilosav Simovi}.

Predsednik Srbije je istakao da je situacija u Kopnenoj zoni bez-bednosti stabilna i pod kontrolom.

– Na{a ju`na pokrajina Kosovo i Metohija je najosteqivije podru~-je koje geostaregijski gledano mo`e biti razlog za nove nestabilnosti,ne samo na Balkanu ve} i u ~itavoj Evropi. Va`no je da odluke i potezikoje povla~imo doprinose miru i stabilnosti, {to se o~ekuje i od al-

7

banskih predstavnika i od predstavnika me|unarodne zajednice - nagla-sio je Tadi}.

Predsednik je dodao da }e u narednim danima biti mnogo razgovorau me|unarodnim forumima i u Ujediwenim nacijama o re{avawu statusaju`ne srpske pokrajine, te da }e dr`ava Srbija diplomatskim i legalnimsredstvima braniti integritet, suverenitet i teritorijalnu celovitostzemqe i Kosova i Metohije.

– Mi `elimo, kao i druge evropske nacije, da `ivimo u miru i do-prinesemo ne samo stabilnosti Srba ve} i Albanaca i svih drugih etni~-kih zajednica koje `ive na Kosmetu. Tako dajemo doprinos budu}nosti na-{eg naroda i na{e zemqe. Na taj na~in `elimo da doprinesemo ukupnojstabilnosti Evrope. Sve to ~inimo sa punom odgovorno{}u i za region iza kontinent na kome zajedno `ivimo – rekao je Tadi}.

On je, tako|e, istakao da je Vojska Srbije spremna da izvr{i sve za-datke u skladu sa naredbama dr`avnih institucija, da }e uvek biti upo-trebqena u skladu sa me|unarodnim pravom i doma}im zakonodavstvom,te da vi{e nikada ne}e biti u situaciji da ugro`ava `ivote stanovnika ivojnika kao {to je to bilo devedesetih godina.

Odgovaraju}i na pitawa novinara o merama koje }e dr`ava predu-zeti u slu~aju jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije,Tadi} je rekao:

– Na osnovu Rezolucije 1244 i Vojnotehni~kog sporazuma iz Kumano-va, mi smo uvek u stawu da anga`ujemo na{e vojne snage na Kosovu i Meto-hiji, naravno, uz saglasnost glavnokomanduju}eg Kfora. Ja sam u stalnimkontaktima sa predstavnicima vojnobezbednosnih struktura, ministar [u-tanovac sa ministrima odbrane u Evropi, a na~elnik General{taba gene-ral Pono{ sa kolegama sa druge strane administrativne linije.

Spremni smo u svakom trenutku da reagujemo u skladu sa me|una-rodnim propisima i da za{titimo Srbe i sve ostale kojima je za{titapotrebna. Ne}emo da vodimo rat koji nas uvodi u sukob sa ~itavim sve-tom ali smo spremni da iza|emo na polo`aje i za{titimo celokupnostanovni{tvo. Ovo posebno nagla{avam jer ima qudi koji mo`da `eleda Srbija ponovo u|e u rat i sukobe koji bi doveli do gubitka Kosova iMetohije.

Z. MILADINOVI]

U KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTIDodeqena Novinarska nagrada Ivan Markovi}

RATKO FEMI] PRVI LAUREATRatko Femi}, novinar lista Alo, dobitnik je novinarske na-

grade Ivan Markovi}, koju je za najboqe medijsko izve{tavawe oreformi sistema odbrane i Vojske Srbije u 2007. godini prvi putdodelio Novinski centar Odbrana.

Stru~ni `iri, u ~ujem su radu u~estvovali Ivan Matovi}, ne-kada{wi glavni i odgovorni urednik Narodne armije – predsed-nik, dr Dragana Be~ejski-Vujaklija, vanredni profesor Fakultetaorganizacionih nauka u Beogradu, Qubodrag Stojadinovi}, komen-tator lista Politika i kolumnista Odbrane, Sr|an Predojevi},urednik Jutarweg programa RTS-a, i pukovnik Rade Karan, pred-stavnik Uprave za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane, ras-pravqao je o kvalitetu radova koji su pristigli na konkurs, na sed-nici odr`anoj 4. januara 2008. u Centralnom domu Vojske.

Na osnovu kvaliteta medijskog izve{tavawa, odnosno op{tihnovinarskih kriterijuma - istra`iva~ki rad, stil pisawa, uticaj,javna korist, kreativnost i originalnost, autorski rad Ratka Fe-mi}a Transparentnost i promena imixa Vojske Srbije, objavqen uokviru priloga posve}enog odbrambenim temama, 15. februarapro{le godine u listu Danas, shodno definisanoj proceduri u Pra-vilniku za sprovo|ewe konkursa, vrednovan je sa najve}im brojempoena.

U obrazlo`ewu odluke @irija stoji da je stvarala~ki dopri-nos Femi}a primer odgovornog, profesionalnog i kreativnog me-dijskog izve{tavawa o reformi sistema odbrane i Vojske. Rad au-tora, dat racionalno i celovito, pregledno i argumentovano, zna-la~ki i stilski korektno, predstavqa zapa`en originalan prilogod javne koristi, te }e uticati na daqe promovisawe reforme na-{eg sistema odbrane i javnu verifikaciju stvarala{tva Mini-starstva i Vojske.

Novinski centar Odbrana }e svake godine, za kvalitetno iz-ve{tavawe u doma}im pisanim i elektronskim medijima o sistemuodbrane na{e zemqe i radi trajnog se}awa na Ivana Markovi}a,rano preminulog darovitog vojnog novinara i urednika nekada-{weg ~asopisa Vojska, dodeqivati novinarsku nagradu koja nosiwegovo ime.

Ovogodi{we priznawe - plaketa i 50.000 dinara - bi}e uru-~eno Ratku Femi}u, 24. januara, na prigodnoj sve~anosti povodomobele`avawa Dana Novinskog centra Odbrana.

V. PO^U^

KOB M SVETOM

8

@ena u vojni~koj uniformi oduvek je plenila pa`wu i po{tovawe nana{im prostorima. Istorijski doga|aji i potowa kazivawa u kojimase opisuju wihova dela daju nam za pravo da se pozovemo na tradici-ju. Tutwali su mnogi ratovi zemqom Srbijom i ne be{e nijednog a dau wemu nisu u~estvovale `ene i osvetlale obraz svom narodu. Ma ka-

ko to pateti~no zvu~alo, ~iwenice nas upu}uju na takav zakqu~ak. Narav-no, danas je sve druga~ije, ratno zlo je iza nas, ali vaqa misliti na bu-du}nost.

Bilo je i ranije `ena oficira, ali nedostajali su sistem i {kolova-we. Od ove godine okre}emo novu stranicu istorije. Naime, {kolovawe pr-ve generacije devojaka na Vojnoj akademiji nije samo simboli~ni po~etak no-ve ere ve} su{tinska promena uz uva`avawe svekolikih potreba da se pra-vo `ena doka`e i na taj na~in. Baviti se tim ~asnim pozivom nije uobi~aje-no u „opisu poslova” pripadnica lep{eg pola, ali vreme u kome ̀ ivimo, po-gotovo ono koje je pred nama, iskazuje savremene potrebe.

Pozvani sagovornik na ovu zahvalnu temu je svakako gospo|a dr Jovanka[aranovi}, nau~ni saradnik, na~elnik Odeqewa za studije odbrane Insti-tuta za strategijska istra`ivawa. Povod za razgovor je aktuelna tema detaq-no obrazlo`ena u wenoj studiji „[kolovawe devojaka na vojnoj akademiji”.

Œ Duga je tradicija prisustva ̀ ena u vojci na{eg naroda. Bilo ih je s pu-{kom u ruci, u rovu, na polo`aju, me|u rawenicima... Opevane su u pe-smama, junakiwe su mnogih romana i filmova. Neke su postale prave he-roine i u{le u istoriju ratovawa. Odakle takva sr~anost na{ih ̀ ena ko-je su po nekom istorijskom stereotipu ne`ne majke, odane supruge, one ko-je ispra}aju mu`eve i sinove, ~ekaju ih, veruju, mole se i strahuju za wih?– Istorijska sudbina nam je dodelila ulogu ratni~kog naroda. Na-

`alost, mnogi ratovi su vo|eni na na{im prostorima i naj~e{}e osta-

Korisno je da VojskaSrbije u svojim redovimaima `ene oficire savisokim vojnostru~nimobrazovawem. Nemaopravdawa za postavqaweformalnih ograni~ewa za {kolovawe `ena napojedinim smerovimaVojne akademije. Wimatreba da bude omogu}enpristup svim rodovima i slu`bama, {topodrazumeva i mogu}nostbirawa svih programa{kolovawa za oficirskedu`nosti, ka`e na{asagovornica.

D R J O V A N K A [ A R A N O V I ] , NA^ELNIK

15. januar 2008.

[ARM U OF

9

gde se nalazi lokalno `ensko stanovni{tvo. Anga`man `ena u ta-kvim situacijama od izuzetnog je zna~aja.

Aktuelna socijalno-ekonomska situacija pogoduje {kolovawu`ena za vojnu profesiju. Do ve}eg anga`ovawa ̀ ena u vojsci, iz is-torije je poznato, dolazi uvek kada je verovatno}a anga`ovawa voj-ske u oru`anim sukobima velikih razmera bila mala, a privla~-nost vojnog poziva nedovoqna i u uslovima visoke nezaposlenosti.Izgleda da su se u na{em slu~aju stekla sva tri uslova.

Isto tako u narodu utemeqena tradicija i dra` novine bilisu inspiracija za devojke da se prvi put u na{oj istoriji upi{u u

Vojnu akademiju.

Œ Posle decenija „udobnog `i-vota” u biv{oj Jugoslaviji do-{lo je do bolnog raspada zemqei rata kao prate}e pojave. Na-ravno, `ene su bile vi{estruke`rtve u toj tragediji. I opet su,uprkos svim isku{ewima, bileravnopravne u borbi i strada-wu. Gotovo da je nezabele`enoda je me|u wima bilo dezertera,onih koje su izbegavale ratnuili radnu obavezu. Tim fenome-nom su se bavili i strani vojnianaliti~ari. Kako to tuma~ite?

– Zaista mi je nepoznato dasu `ene bile dezerteri ili {i-rile defetizam. O radnoj oba-vezi da i ne govorimo. Naprotiv,veliki broj wih je stao u odbranuotaxbine iako ih zakon na to ni-je obavezivao. Mislim na samo-hrane majke, one sa malom decomili `ene ~iji su supru`nici oti-{li na ratni raspored. Bele`i-mo veliki broj takvih primera iu posledwem ratu. Tradicija,~ast, odanost, sve to je iskonskiprisutno u bi}u na{ih `ena.

ΠNajzad imamo Vojsku Srbije sa svojim znamewima, moder-nizovanu, svrsishodno organizovanu, kompatibilnu sa savre-menim armijama u svetu. Mesta u wenom stroju ima i za `ene.Preko sistema visoko{kolskog obrazovawa dobija}emo mla-de snage. Koliko je zna~ajan taj korak?РTa ideja nije od ju~e. Me|utim, stalno se govorilo da treba

sa~ekati, dobro proceniti, uzeti sve u obzir. Jo{ 2003. godine uInstitutu za strategijsko istra`ivawe pokrenut je projekat „Obimi modaliteti anga`ovawa `ena u savremenim armijama”. Odlukusmo dobro odvagali i doneli je. Sada je trenutak, ne radi nekepreke potrebe, jer imamo suficit oficirskog kadra, ve} budu}no-sti radi. Shvatili smo da je to neminovnost i za{to bismo ~ekalida nam neko name}e re{ewa ili skre}e pa`wu.

Unutar projekta radili smo istra`ivawe na velikom uzorkuoficira intervidovske i rodovske pripadnosti i `ena oficira,podoficira, vojnika po ugovoru i trupnih psihologa. Pitali smo ih{ta misle na kojim bi to du`nostima dame u uniformi mogle da da-ju isti ili pribli`no isti efekat kao i mu{karci. Ciq nam je bioiznala`ewe optimalnog modela raspodele poslova izme|u mu-{karaca i `ena unutar sistema odbrane {to podrazumeva maksi-

ODEQEWA ZA STUDIJE ODBRANE INSTITUTA ZA STRATEGIJSKA ISTRA@IVAWA

vqali pusto{ i velike `rtve. U wima su ravnopravno u~estvova-le `ene. Uvek kada su dr`ava i narod bili u opasnosti one sudavale doprinos oslobodila~koj borbi. Za pravu heroinu sma-tram narednika srpske vojske Milunku Savi} koja se prijavilana mobilizaciju pod imenom Milun jer je znala da je ne bi pri-mili u borbene redove, {to je ona `arko `elela. Zato je krilasvoj pol koji je otkriven tek nakon rawavawa na Bregalnici1913. Dodequju}i joj Legiju ~asti, ~uveni francuski generalFran{ de Pere nije krio uzbu|ewe rekav{i da je hrabra Srp-kiwa svetli primer vojni~kog ponosa i odanosti otaxbini.

Brojni su primeri `enavelikih boraca i u antifa{i-sti~kom ratu, a neke od wih sunosioci ordena narodnog he-roja. Da ne govorimo o ulozi`ene kao moralne podr{ke mu-{karcima. Kako je rekla Vir-xinija Vulf, `ene sve ovevekove predstavqaju uveli~a-vaju}a ogledala koja posedujumagi~nu i privla~nu mo} odra-`avawa mu{karca u dvostrukojveli~ini. Uvek su bile uz wihkada ih je trebalo podr`ati,ute{iti, ohrabriti. Naravno,tu je i ono {to bi sada{wimre~nikom nazvali logisti~kapodr{ka: priprema hrane, ode-}e, obu}e, municije... Kada bioru`je utihnulo, one bi se odmu{kar~evog saborca i kampfoloversa odnosno pratiocamu{karca vra}ale poslovimakoji „`enskoj }udi“ boqe pris-taju vode}i ra~una da obezbedezdravo potomstvo i da ga uzpru`awe maj~inske brige va-spitaju da bude spremno da se`rtvuje za neke budu}e vojni~keideale.

Œ Dvadeseti vek je protekao u punoj emancipaciji ̀ ena. Stro-ga podela poslova po polovima lagano je nestajala. Sve vi{epripadnica lep{eg pola obla~ilo je uniforme. Nalazile suse i na komandnim du`nostima. Iako nije postojala vojna {ko-la za wih, sticale su znawe na civilnim fakultetima, a usa-vr{avale se u jedinicama i ustanovama. [ta je imalo pre-sudnu ulogu? Qubav prema vojnom pozivu, li~na ambicija, do-kazivawe u te{kom pozivu..?– Negde br`e, na drugim mestima sporije, rezultat je bio isti.

Tradicionalna podela poslova je lagano nestajala. Politika jed-nakih mogu}nosti zakonom je regulisala i na{a zemqa. Oslu{kuje-mo {ta se de{ava u svetu i to primewujemo kod nas. Ako smo seopredelili za evroatlantske bezbednosne integracije, moramo dasledimo principe koje one promovi{u. Jedan od wih je svakakoravnopravnost polova i kada je re~ o vojnom pozivu. Br`oj inte-graciji `ena u vojnoj sredinu svakako }e doprineti i perspektivnamisija vojske koja podrazumeva u~e{}e u izgradwi i o~uvawu mira{irom sveta, humanitarnim operacijama, me|unarodnoj vojnoj sa-radwi. Poznato je, na primer, obi~ajno pravo u pojedinim regio-nima koje zabrawuje prisustvo mu{karaca na odre|enim mestima

Uz pru`awa moralne podr{ke ratnicima, nezamenqivauloga `ene od interesa za vojsku bila je da obezbedi zdravopotomstvo i da ga uz maj~insku brigu vaspitava da bude sprem-no da se `rtvuje za vojni~ke ideale. Kao nosilac biolo{ke re-produkcije – bi}e koje ra|a bi}e, `ena – majka je u~iteqica`ivota, ovaplo}ewe nesebi~nosti i uzvi{ene qubavi, a to jeuloga koja po~iva na najsna`nijem `enskom instinktu – mate-rinskom, gde je `eni usa|ena svest da joj je poverena „briga oqudskim za~ecima”.

Devojkama koje supo~ele studije, pre svega,`elim da istraju, da neposustanu pred prvompreprekom, da budu svoje,pune pozitivne energije.Da obavezno sa~uvaju{arm, `enstvenost. Re-koh, ne treba da se takmi-~e sa mu{karcima ve} darade zajedno s wima uza-jamno se oboga}uju}i svojim razlikama. Za ~etiri godine, neke odwih }e postati komandiri vodova i odeqewa, pomaga}e budu}imkoleginicama, prenosi}e im svoja znawa i iskustvo. Na{ narodpo tradiciji voli vojsku. Neka sa ponosom nose uniformu, nekaih gra|ani vide, a sasvim sigurno }e ih gledati sa simpatijama.

FICIRSKOM ^INU

Piramida sticawa ~inova, {to je poenta oficirskog poziva, jestesu`ena. Po programima Natoa, samo mali broj wih }e dosegnutinajvi{e ~inove. Posle deset ili 15 godina provedenih u vojnoj slu-`bi mo`da }e biti primorane da potra`e posao u civilnim struk-turama. Ta situacija }e se popraviti. Kao {to je poznato, reformavojnog {kolstva podrazumeva da studenti Vojne akademije zavr-{etkom {kolovawa dobiju diplomu i nekog od fakulteta ~iji se nas-tavni program podudara sa nastavnim programom odgovaraju}egsmera na Vojnoj akademiji. Postoje dobri uslovi da se na|u re{e-wa. Na taj na~in `ene oficiri bi imale siguran posao i bezbri-`niju budu}nost.

ΠDa li }e postoje}i model {kolovawa biti jedini?РPrati}e se potrebe Vojske. Postoji vi{e na~ina dobijawa

oficirskog kadra Vojske Srbije. Recimo, vojnostru~no osposobqa-vawe u {koli rezervnih oficira lica koja su zavr{ila visoku{kolu u gra|anstvu, periodi~na vojnostru~na obuka u kampovimastudenata pojedinih fakulteta. To bi za vojsku bilo jevtinije, a do-bio bi se tako|e po`eqan kadar iz odre|enih oblasti, pre svihtehni~kih zanimawa.

Ipak {kolovawe na Vojnoj akademiji daje kompletnu ̀ enu ofi-cira koja }e znati {ta zna~i `iveti u internatu, i}i na smotru,nositi oru`je, spoznati red, rad i disciplinu. Sutra }e boqe raz-umeti vojnika.

Tim povodom moram da istaknem kako smo prihvatili sugesti-ju kolega sa Policijske akademije koji {koluju devojke za policijskeposlove jo{ od 2002. godine. Oni su, pou~eni iskustvom, potpuno

iskqu~ili mogu}nost da devojke `ive ustudentskim domovima ili kod roditeqaa poha|aju program iz „civilnog `ivo-ta”. Slo`ili smo se s tom ocenom i pra-ksa je da devojke provode sve vreme naVojnoj akademiji. Naravno, imaju uslovaza odmor, kulturne aktivnosti, sport irekreaciju.Œ Imaju}i u vidu sve posebnosti `en-skog bi}a, koliko }e biti ravnopravne uodnosu na svoje kolege tokom studija i su-tra, kada recimo kao mlade potporu~ni-ce, komandiri stanu pred stroj mladi}amla|ih i starijih od wih?

malno kori{}ewe individualnih sposobnosti svih kategorija kakobi zbir u~inaka wihovog anga`ovawa bio maksimalan. Uporedilismo podatke i videli kako oba pola realno prosu|uju. @ene supokazale razboritu obazrivost odnosno odmerenost. Nijedna nete`i da bude, na primer, podvodni diverzant ili komandir tenka.Do{li smo do zakqu~ka da se ono {to bi volele i gde vide sebe,wihove preferencije, podudara sa onim {to one stvarno mogusude}i po mi{qewu mu{karaca. Iskristalisala su se podru~javojne delatnosti koja pru`aju najve}e mogu}nosti za dodatno an-ga`ovawe: tehni~ko intendantsko odr`avawe i snabdevawe, op-slu`ivawe sofisticiranih tehni~kih sredstava, kontrola sao-bra}aja, poslovi obezbe|ewa objekata i sredstava.

Ho}emo da ih {kolujemo svrsishodno i zato smo ove godineprimili 30 devojaka na Vojnu akademiju. Dobro smo krenuli, trebada se radi, dogra|uje, ispravqa... Vreme }e nam re}i.

ΠU svom nau~noistra`iva~kom radu bavili ste se, uop{tenore~eno, `enama u vojsci, s posebnim akcentom na wihovo {ko-lovawe. Vi ste dugogodi{wi pripadnik Vojske, dobro poznajetewenu su{tinu, pravila `ivota uop{te. Da li Va{i nau~ni ra-dovi, studije, prikazi i tekstovi sadr`e notu li~nog do`ivqaja?РPosle zavr{etka studija na tada{wem Fakultetu narodne

odbrane, (danas Fakultet bezbednosti) konkurisala sam za prijemna Institut za strategijska istra`ivawa. Predsednik komisije bioje jedan divan ~ovek, pukovnik Mi{a Prelevi}, koji je, na`alost,prerano oti{ao. Umeo je da prepozna moju energiju, entuzijazam, ̀ e-qu da puno radim. Uvek }u ga se se}ati i neizmerno sam mu zahvalna.Primqena sam u sjajan kolektiv. Oko mene poznata imena, qudi vi-sokih ~inova i akademskih zvawa. Naravno, mnogo sam nau~ila odsvojih kolega, a brzo sam shvatila koliko treba biti uporan, profe-sionalno radoznao i da se mora razumeti do tan~ina posao kojim sebavi{. Ne mo`e se raditi bez emocija i maksimalne posve}enosti.Vojsku sam oduvek volela (rezervni sam oficir) i nastojala da u we-nom slo`enom tkivu prona|em sebe. Zato svi moji radovi, uz nau~noistra`ivawe, podrazumevaju i notu li~nog do`ivqaja.

ΠKorisno je da Vojska Srbije u svojim redovima ima `eneoficire sa visokim vojnostru~nim obrazovawem. Nemaopravdawa za postavqawe formalnih ograni~ewa za {kolo-vawe `ena na pojedinim smerovima Vojne akademije. Wimatreba da bude omogu}en pristup svim rodovima i slu`bama,{to podrazumeva i mogu}nost birawa svih programa {kolo-vawa za oficirske du`nosti. To je Va{ stav koga ste izneli unedavno objavqenoj studiji. Na ~emu po~iva Va{ zakqu~ak?РAko su danas dame uspe{ni menaxeri, rukovodioci velikih

firmi, nau~nici i ministri, za{to ne bi bile i dobri oficiri?Mogu}nost izbora budu}eg zanimawa sadr`ana je i u ustavnoj odred-bi, prethodno spomenutoj, koja govori o politici jednakih mogu}nos-ti. Naravno da }e taj poziv uvek biti prvenstveno orijentisan pre-ma mu{karcima. Mi{qewa sam da ne treba da postoje formalnaograni~ewa za wihovo {kolovawe a da wihov broj treba da zavisiod objektivne potrebe za oficirimadatog profila, od toga u kojoj meri suizvr{ene pripreme za izbor odgovara-ju}ih kandidata i od objektivne mogu}nos-ti usavr{avawa i napredovawa `ena upojedinim rodovima i slu`bama. Nije naodmet voditi ra~una o postupnosti u {ko-lovawu devojaka posebno u ovoj prvojfazi {kolovawa, {to govore iskustvadrugih, posebno za one du`nosti gde po-stoji dilema ho}e li ih vaqano obavqa-ti. Tu pre svega mislim na borbenerodove. Ako nekim slu~ajem ne uspeju, on-da da budu konkurentne na tr`i{tu rada.

1015. januar 2008.

Na{e `ene su mudre i ne sumwam da }ena}i re{ewa kako da svoj privatni ̀ ivot pri-lagode profesiji i obrnuto. Naravno, dr`a-va treba nizom zakonskih mera da im olak{apolo`aj. U svetu se radi puno studija u kojimase ispituju supru`nici, wihovi odnosi i uti-caj vojnog poziva `ene na stabilnost porodi-ce. Na primer, Nato ima komitet koji se bavianga`ovawem `ena u armijama. Taj komitetima tri potkomiteta: za obuku i razvoj, regru-taciju i zapo{qavawe i kvalitet `ivota (po-rodice, standard, zdravstvena za{tita...)

INTERVJU

– Kada je 1978. godine primqena prva generacija devojaka napoznatoj ameri~koj vojnoj akademiji Vest Point, mnogi su bili skep-ti~ni. Bilo je ~ak i podsmevawa wihovim piskutavim komandama,`enstvenim strojnim korakom, mekim pokretima... S vremenom jesve do{lo na svoje mesto. Svi su se navikli na wihovu pojavu, a po-stale su po{tovane zbog svog uspeha i zato {to su svojevrsni ukrasakademije. Poma`u jedni drugima, bodre se me|usobno. Najzad, lep-{e je `iveti u qupkom okru`ewu.

Ina~e, ̀ ene budu}i oficiri ne treba da se takmi~e sa mu{kar-cima ve} da daju svoj maksimum u okviru svojih psihofizi~kih mogu}-nosti. Devojke nemaju fizi~ku snagu mladi}a. Svega 30-60 odsto `e-na poseduje snagu i izdr`qivost prose~nog mu{karca, a samo jedanprocenat ne`nijeg pola mo`e, u fizi~kom smislu, ono {to polazi zarukom predstavnicima ja~eg pola. One u proseku moraju da opteretesebe 25-35 odsto vi{e nego mu{karci da bi postigle isti u~inak.Ve}e naprezawe ima za posledicu ve}i rizik od povre|ivawa. Ovipokazateqi inferiornosti `ena u pogledu fizi~ke snage iizdr`qivosti potvrdili su neminovnost izvesnih ograni~ewa a sveu ciqu radne efikasnosti i smawenog rizika od povre|ivawa.

ΠPrema Va{im saznawima, mo`e li se govoriti o po`eq-nom profilu li~nosti devojaka za poziv oficira?РNema tu posebnog profila li~nosti koji bi va`io samo za

devojke. Ako si sposoban da pro|e{ zahtevne testove selekcije tisi po`eqan. Uz to, ako zna{ da funkcioni{e{ u grupi, ima{ visok

nivo motivacije i spreman si na ulagawa to je jedini kqu~ uspeha.Na taj na~in se stvara kohezija vojnog kolektiva, ja~a poverewe.Devojke imaju veoma izra`en smisao za to. Zatim, one su preci-znije, strpqivije, pedantnije, vi{e sklone postupawu „boqe razgo-varati nego ratovati“. Te osobine mogu sutra biti od neprocenqi-ve vrednosti, tokom mirovnih pregovora, na primer.

ΠSude}i prema odzivu za studije na Vojnoj akademiji, devojkesu spremno do~ekale takav izazov. Pratili smo leto{wuozbiqnu i veoma zahtevnu selekciju za devojke budu}e pilote.Pokazale su veliku motivaciju, psihofizi~ku spremnost i teo-rijsko znawe. Prva generacija je veliko ohrabrewe za slede-}e klase. Sla`ete li se sa takvom ocenom?РPrva generacija je veliko ohrabrewe za sve nas. Posebno

za slede}e klase. Wima je najte`e jer probijaju led, ali imaju za-dovoqstvo {to }e u}i u istoriju Vojske Srbije kao prve `ene ofi-ciri {kolovane na Vojnoj akademiji. One su i promoteri jedne no-ve evropske Srbije ali na onim dobrim starim srpskim tradicija-ma. Ove godine primqeno je wih trideset, na smerovima avijacija,pe{adija, tehni~ka slu`ba KoV, veza i ABHO.

Bitno je da istraju, jer }e te devojke, sem ostalog, motivisatinaredne generacije. Ve} idu}e jeseni do~eka}e svoje koleginice ibi}e im svojevrsni mentori. One }e im najboqe objasniti {ta jeto te{ko i zahtevno, a {ta lepo i izazovno u vojnom pozivu.

Celim bi}em podr`avam zamisao, od po~etne ideje do ostva-rewa nekada{weg sna. Sa velikim emocijama pratim wihov put jersam u svemu tome bila li~no anga`ovana.

ΠPoziv stare{ine je veoma ~astan, ali te`ak i odgovoran.^esto ostavqa malo vremena za privatni `ivot. Mladim qu-dima je neophodan dru{tveni `ivot, zabava, relaksacija. De-vojke oficiri }e jednom postati supruge, majke. Briga o poro-dici je u iskonskom utemeqewu bi}a `ene. Da li se razmi-{qalo koliko ta podeqena uloga mo`e uticati na wihovo od-sustvovawe s posla, napredovawe u slu`bi, usavr{avawe..?РOficirski poziv jeste ~astan, lep i te`ak istovremeno. Tu su

mogu}e prekomande, preme{tawa, rad na terenu, u~e{}e u misijama,{kolovawe u inostranstvu, pomo} u elementarnim nepogodama...

Me|utim, na{e `ene su mudre i ne sumwam da }e na}i re{ewakako da svoj privatni `ivot prilagode profesiji i obrnuto. Narav-no, dr`ava treba nizom zakonskih mera da im olak{a polo`aj. U sve-tu se radi puno studija u kojima se ispituju supru`nici, wihovi odno-si i uticaj vojnog poziva `ene na stabilnost porodice. Na primer,Nato ima komitet koji se bavi anga`ovawem `ena u armijama. Taj ko-mitet ima tri potkomiteta: za obuku i razvoj, regrutaciju i zapo{qa-vawe i kvalitet `ivota (porodice, standard, zdravstvena za{tita...)

ΠKoliko Vas li~no ispuwava poziv kojim se bavite?РVeoma i u svakom pogledu. Vojska mi je omogu}ila napredo-

vawe i usavr{avawe. Magistrirala sam i doktorirala, napisala~etiri kwige. Radim posao koji volim i vidim rezultate tog rada.Me|utim, nisam dozvolila da zarad nekih preteranih ambicija tr-pi moja porodica na koju sam ponosna. Suprug je uspe{an carinskiinspektor, }erka vukovac u gimnaziji, sin odlika{ u petom osnov-ne. @ivimo slo`no i harmoni~no, na|emo vremena za sve.

Π[ta mo`ete poru~iti devojkama koje razmi{qaju o ofi-cirskom pozivu?РPre svega `elim devojkama koje su po~ele studije da istraju,

da ne posustanu pred prvom preprekom, da budu svoje, pune pozi-tivne energije. Da obavezno sa~uvaju {arm, `enstvenost. Rekoh, netreba da se takmi~e sa mu{karcima ve} da rade zajedno s wimauzajamno se oboga}uju}i svojim razlikama. Za ~etiri godine, nekeod wih }e postati komandiri vodova i odeqewa, pomaga}e budu}imkoleginicama, prenosi}e im svoja znawa i iskustvo. Na{ narod potradiciji voli vojsku. Neka sa ponosom nose uniformu, neka ihgra|ani vide, a sasvim sigurno }e ih gledati sa simpatijama. Nemaboqe preporuke za devojke koje razmi{qaju o pozivu oficira. Za-to, samo hrabro i napred!

Branko KOPUNOVI]Snimi Zvonko PERGE

11

Prva generacija de-vojaka je veliko ohrabre-we za sve nas. Posebnoza slede}e klase. Wimaje najte`e jer probijajuled, ali imaju zadovoq-stvo {to }e u}i u istori-ju Vojske Srbije kao prve`ene oficiri {kolo-vane na Vojnoj akademiji.One su i promoteri jed-

ne nove evropske Srbije ali na onim dobrim starim srpskimtradicijama. Ove godine primqeno je wih trideset, na smero-vima avijacija, pe{adija, tehni~ka slu`ba KoV, veza i ABHO.

TELEGRAM SAU^E[]AMINISTRA [UTANOVCAMinistar odbrane Srbije Dragan

[utanovac uputio je telegram sau~e{}aministru odbrane Republike MakedonijeLazaru Elenovskom i porodicama makedon-skih vojnika koji su 12. januara stradaliprilikom pada helikoptera blizu Skopqa.

„Povodom tragi~ne smrti jedanaestpripadnika Armije Republike Makedonije, uime Ministarstva odbrane i moje ime, prim-ite izraze najdubqeg sau~e{}a. Molim Vasda izraze sau~e{}a prenesete i porodica-ma poginulih vojnika”, navodi se u telegramuministra [utanovca.

STAWE MILENKAZABLA]ANSKOG I DAQE TE[KOZdravstveno stawe glumca Milenka

Zabla}anskog, za ~iji se `ivot lekari VMAbore od 8. januara kada je helikopterom pre-ba~en iz u`i~ke bolnice, i daqe je te{ko.Pacijent ima kraniocerebralnu povredu saprate}im komatoznim stawem i na aparatuje za ve{ta~ko disawe.

Zabla}anski je 5. januara zadobiote{ke povrede glave i mozga u saobra}ajnomudesu na putu U`ice–Zlatibor.

PRIZNAWE CENTRU ABHO U KRU[EVCUNa osnovu pravilnika i kriterijuma

projekta „Put ka vrhu“, koji zajedni~ki rea-lizuju Privredna komora Srbije, Privred-na komora Kru{evac, Fakultet tehni~kihnauka Novi Sad i Media Invent, u kategorijinauka, to presti`no priznawe dodeqeno je[kolskom centru ABHO u Kru`evcu.

Centar za usavr{avawe kadra ABHOVojske Srbije jeste referentni centar si-stema ABH odbrane za oblast dozimetrije,radiometrije i jonizuju}eg zra~ewa. Imatradiciju od 60 godina i za to vreme obu-~eno je oko 20.000 stru~waka iz oblastihemije, biologije i prate}ih nauka. Sve to,a posebno rezultati postignuti u ovoj godi-ni, razlozi su da se taj centar za obuku Voj-ske Srbije rangira me|u najboqe.

Medaqe „Kapetan Mi{a Anastasije-vi}“ uru~ene su 26. decembra na sve~ano-sti u Narodnom pozori{tu u Kru{evcu.

N. P.

15. januar 2008.12

P

MODERNIZACIJAVOJSKEPosle obilaska Specijalnebrigade predsednik Tadi} jenajavio da }e u ovoj godini za modernizaciju Vojske ikupovinu novih savremenihsredstava i naoru`awa –opti~ke i elektronske opreme,savremenih oklopnih to~ka{ai za remont avijacije – bitiizdvojeno 7,5 milijardidinara

PREDSEDNIK TADI], MINISTAR [UTANOVAC I GENERAL PONO[ U POSETI SPECIJALNOJ BRIGADI

DOGA\AJI

brigada je izuzetan deo Vojske. Mislim daje to jedna od najboqih brigada te vrste uEvropi, a kada bude dobila novu opremuima}emo izuzetan nivo obuke. To govori da}e i u budu}nosti Vojska biti va`na granana{e stabilnosti i ~inilac odvra}awasvakog protivnika od napada, pa i od tero-rista koji postaju velika pretwa svetskommiru – rekao je Tadi}.

Predsednik je istakao i da je tenderza kupovinu sredstava veze zavr{en i pod-setio da je u toku remont aviona koji seobavqa u Rusiji, tako da sada imamo stabi-lan vojnobezbednosni sistem sa opremomkoja zadovoqava moderne zahteve.

– Kao ministar odbrane zapo~eo samsistem reforme oru`anih snaga. Bilo jeto u godini kada nismo imali nijedan di-nar za sprovo|ewe reformi i kada smoimali te{ke okolnosti nasle|ene izprethodnih godina. Sada imamo zna~ajnasredstva, a velike zasluge za to pripadajuministru odbrane Draganu [utanovcu ina~elniku General{taba general-pot-pukovniku Zdravku Pono{u koji je sa svo-jim timom i kreirao ~itav sistem refor-mi – zakqu~io je predsednik Srbije.

Gostima su prikazani i sadr`aji izobuke pripadnika Specijalne brigade –re{avawe tala~ke situacije u uslovimaograni~ene vidqivosti i no}u, ve`be sabojnim minisko-eksplozivnim sredstvima,taktika diverzantskih dejstava, obuka uverawu i spasavawu, upotreba hladnogoru`ja i deo fizi~ke obuke.

S. \OKI]Snimio N. PAN^I]

redsednik Republike Srbije BorisTadi}, ministar odbrane Dragan[utanovac i na~elnik General{ta-ba Vojske Srbije general-potpuko-

vnik Zdravko Pono{, posetili su 11. janu-ara Specijalnu brigadu Vojske Srbije uPan~evu. Tom prilikom, komandant brigadepukovnik Ilija Todorov informisao je gosteo osnovnim zadacima i nameni jedinice.

Posle obilaska Specijalne brigadeVojske Srbije predsednik Tadi} je najavioda }e u ovoj godini za modernizaciju Vo-jske i kupovinu novih savremenih sredsta-va i naoru`awa – opti~ke i elektronskeopreme, savremenih oklopnih to~ka{a iza remont avijacije – biti izdvojeno 7,5milijardi dinara.

– To je prvi put nakon osam godina dasmo u mogu}nosti da investiramo u kvali-tetno naoru`awe i opremu. Specijalna

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

[to se vi{e {enlu~i,

bacaju topovski udari,

aktiviraju naprave

zasnovane na tajnim

kineskim receptima,

sve smo nervozniji.

Quti smo na one {to

pucaju, a oni su besni

na nas {to ih ne

razumemo. Jo{ jedna

podela na „patriote“

(pucaju) i „izdajnike“

(ne vole pucwavu).

D

13

MISTERIJAPRAZNOG BAZENA

S

K

Autor je komentator lista „Politika“

evedesete godine pro{loga veka se jo{ upli}u una{e `ivote. Da l’ je to kolektivna boqka, po-znata kao posttraumatski stresni sindrom, skra-

}eno „vijetnamski“? Navodno su ga Amerikanci prviotkrili kod svojih veterana, koji su imali ludu sre-}u, ili ko zna {ta, da pre`ive sve ono u {ta su ihuvukli wihovi ratni mudraci. ^ekamo izve{taje izAvganistana i Iraka. Ni{ta jo{ nije gotovo, mo`dasve tek po~iwe.

Nama nije bio potreban Vijetnam za sindromod koga se ina~e te{ko nalazi spas. To kad u`vati –ne pu{ta. Qudi, koji su odlazili na terapije te{kosu se osloba|ali slika gra|anskog rata, ne~ega {toje sraslo sa wihovom du{om.

I kad tra`e obja{wewe svoga uzaludnog posto-jawa na stra{nim mestima, to niko ne ume da rasta-biri, pa ni prevejani majstor za du{e. Svaki ~ovek jesebi melem i du{man. Ono {to zna – zna samo on iniko vi{e. Pri~aj svima kako je bilo, ili }uti predsvima. Niko te ne}e razumeti niti verovati. Samo jeistina apsurdnija od fikcije.

U svojim literarnim ogledima o Prvom svetskomratu, Erih Maria Remark ka`e kako su poginuli ina-~e ro|eni pod nesre}nim nebom, ali ni pre`ivelimanije boqe, ako su ve} morali da vide svoju smrt, ado`ive tu|u. Tojest, nestanak svojih bli`wih, jer natom frontu bli`ih od pokojnih saboraca nije bilo.Niti je moglo biti.

Ne zna se ta~no, a te{ko se mo`e saznati, koli-ko je qudi u nas `ivelo (i pre`ivelo) koji mesec iligodinu u „borbenim dejstvima“. Neki od takvih su oti-{li odavde, a neki do{li u Srbiju. Ina~e je ovo obe-}ana zemqa i za borce i za pacifiste.

retao sam neke koji su bili naj̀ e{}i po~etkomdevedesetih, a danas ih je uhvatio blagi zamormaterijala. Pa su se, pod navalom skupe `ivot

ne mudrosti preobrazili u mirotvorce po svaku ce-nu. Jedan mi re~e kako je odavno postao „invalid du-{e“. I le~i svoju ranu li~nom filozofijom sveop-{teg altruizma i hri{}anskog pra{tawa. „Ni{ta ni-je tako lo{e kao {to izgleda, niti tako dobro kao{to veruje{. Ni neprijateq, ni prijateq!“ (par~e we-govog eseja) Tako se dosetio u ~asu kad misli da bimorao da oprosti sebi i ono {to ina~e ne bi mogao.

A opet, javqaju se junaci, uglavnom na anonim-nim veb-klinikama, koji su od rata pobegli ~ak pre-letev{i Atlantik. Ostali su tamo, sna{li se, neki~ak veoma dobro. Nikada nisu iskusili ni dan voj-ni~ke obuke. To im se ne mo`e zameriti, utekli su odtu|e sudbine i na{li svoju. Neki od wih su iznenadaotkrili ~e`wu za ratom. Do{la im je pusta `eqa daodande brane otaxbinu, wihov rani dezerterski im-puls nadrasla je potreba da budu druga~iji. Ali onise ne bi vra}ali. Nekako bi `eleli da to u~ini nekodrugi umesto wih. Tako je boqe za sve.

Ako, dakle, zbrojimo one {to su bili borci i{to nisu, one {to su oti{li, ostali i do{li odnekud– to smo onda svi mi. Dodamo li na „sve nas“ dodat-

ni, skoro nepodno{qivi kolektivni stres iz ‘99, on-da bi dijagnoza mogla da bude potpuna. Kroz {ta smosve pro{li, jo{ smo i dobri!

Tog prole}a smo se zbli`avali i sa qudima sakojima nikada ne bismo, pri~ali viceve i {ale odkojih se pla~e, ali se mo`e pre`iveti. Smi{qali no-ve mitove i legende, pravili ratne drame sa heroj-skim likovima, smejali se svom strahu, tra`e}i barjedan dobar razlog za wegovo nepostojawe. Smeh jemogao da nadvlada strepwu i o~aj, da stvori kolek-tivni, pa i li~ni ose}aj da ima neke nade. Neka budewe, to se bar ne mo`e silom oteti.

Kad je onog desetog juna potpisan akt o „primir-ju“, svi su po~eli da pucaju. Grmelo je kao za vremenajstra{nijih oluja. Slavio se `ivot kojim je nekoneovla{}eno raspolagao „odozgo“, bez lica i ime-na. I od tada, a mo`da i ne{to ranije, puca se kadgod se ne{to slavi.

ad ~ujemo da smo nekoga pobedili, kad izgubimo,a verujemo da smo mogli da izgubimo jo{ gorenego {to jesmo, kad se ne~ega se}amo ili po`e

limo da zaboravimo – ‘ajde da pripucamo. Pobedimoli Azerbejxan u fudbalu ili Obalu Slonova~e u ko-{arci, ili Crnu Goru u hokeju na travi – eto nama go-leme radosti i pucwave. Kanonade, plotuni, rafali,sasre|ena vatra, uska rakqa. Niko vi{e ne pitaodakle nam i {ta }e nam sve to {to grmi, osim za{enlu~ewe. I za ohrabrivawe stanovni{tva: ima-mo, neka se na|e, ne zna se {ta nosi slede}a kriza,ili praznik ili utakmica.

Mo`da je to na{a kolektivna terapija, etapnoterawe slojevitog stresa stalnim razmenama vatresa samima sobom. Da li smo zbog toga smireniji? Amajok! Ne va`i ovde ona narodna dvodelna: „Od ~egabolest – od toga i lek, klin se klinom izbija!“

[to se vi{e {enlu~i, bacaju topovski udari,aktiviraju naprave zasnovane na tajnim kineskim re-ceptima, sve smo nervozniji. Quti smo na one {topucaju, a oni su besni na nas {to ih ne razumemo. Jo{jedna podela na „patriote“ (pucaju) i „izdajnike“ (nevole pucwavu).

Prangijawe }e se mo`da okon~ati posle jo{ jed-ne najlu|e no}i. Srbima je, rekosmo li to, samo jed-na malo. Zima je, a na{i smu~ari su kao Bambi naledenoj stazi u crtanom filmu. Mo`da }e se pucatizbog tenisera! Oni bar igraju u toplim halama, i tokako! Jedan engleski list tvrdi da su Novak \okovi}i Ana Ivanovi} najlep{i teniseri na svetu. Ne znamza Noleta, ali Ana stvarno jeste. Toliko, da `enskideo Holivuda padne na d... od zavisti.

Zamislite, wih dvoje su kao de~ica ve`bali te-nis u praznim bazenima dok je trajalo bombardova-we. To su bili klinci, neza{ti}eni pred slepom i glu-pom silom, ostavqeni samo sebi, ratnoj sre}i i svomdaru. A sada su najlep{i i mo`da najboqi na planeti.

Kako su to postigli? Nikada ne}emo saznati, jersu pamet i lepota ovde velika tajna.

15. januar 2008.

Kako bi se za{titili od promena,koje uz strah od nepoznatog prate ibrojna nerazumevawa, ~ovek, ali ipojedini sistemi dru{tva ~vrstoslede ustaqenu logiku. A da bi senovine istinski prihvatile nu`no jepreispitati polazne pretpostavkeili sasvim zaboraviti na pravilami{qewa koja su se u pro{lostiprimewivala. Potrebno je, tvrdeteoreti~ari savremenog doba, imatifleksibilan um. U tom duhu, nedavnousvojeni pravni okvir zaprofesionalno delovawe srpskevojske, precizno i inovativno, iakomu to mnogi kriti~ari osporavaju,zasigurno kora~a u susret vremenukoje dolazi. Jer nemati ambicijezna~i odre}i se mogu}nosti.

14

S

RAZUMEVAWEVREMENA

avremeni bezbednosni izazovi, ali i politi~ki, ekonomski,kulturolo{ki tokovi sa kojima se danas suo~ava na{a zemqa,svakako i wihovo predvi|awe u budu}nosti, nametnuli su po-trebu da se Vojska Srbije, u zakonodavnom smislu, druga~ijeorganizuje i utemeqi u odnosu na prethodni period. Zakon o

Vojsci Jugoslavije, koji se doskora primewivao, bio je primerenVojsci nekada{we Savezne Republike Jugoslavije i, uz pojedine do-pune dr`avnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Samostalna dr`avaSrbija imala je potrebu da uredi svoj sistem odbrane.

Jedan od zna~ajnih dokumenata, o kojem je u decembru raspra-vqala Skup{tina Republike Srbije, bio je Predlog zakona o VojsciSrbije. Na taj pravni akt poslanici su u Parlamentu ulo`ili 60amandmana. Opozicioni lideri, navode}i da su predlozi ura|enina brzinu, tvrdili su da se Zakon usvaja samo kako bi se stvoriliuslovi za raspisivawe predsedni~kih izbora. I stru~na javnost je,povodom pojedinih zakonskih re{ewa, izrazila podeqena mi{qe-wa. Zakon o Vojsci Srbije skup{tinska ve}ina usvojila je 11. de-cembra pro{le godine. Na snagu je stupio 1. januara 2008. godine.

RAZLI^ITA UVEREWAMinistar odbrane Dragan [utanovac, obra}aju}i se narod-

nim poslanicima pre debate, istakao je da se novim Zakonom stva-ra osnov za uskla|ivawe organizacije Vojske prema realnim po-trebama odbrane i materijalnim mogu}nostima zemqe. Iz wega }eproiste}i brojni podzakonski akti koji }e detaqnije precizirati

ZAKON O VOJSCI SRBIJE

RAZUMEVAWE

pomenuti da je prema Zakonu oVojsci Jugoslavije u nadle`nostivojske bila i odbrana ustavnogporetka. Izostanak takve odred-nice obezbe|uje da se Vojska Sr-bije ne mo`e koristiti za poli-ti~ke svrhe.

General{tab, mirnodopske iratne komande, jedinice i usta-nove ~ine funkcionalnu organi-zaciju Vojske Srbije. General-{tab jeste najvi{i stru~ni i{tabni organizacioni deo, kojipriprema i upotrebqava Vojskuu miru i u ratu. Organizaciju iformaciju Vojske usvaja mini-star odbrane, na predlog na~el-nika General{taba, u skladu saosnovama koje utvrdi predsednikRepublike.

Zakon je predvideo da srp-skom vojskom komanduje iskqu~i-vo predsednik dr`ave, koji for-mira vojni kabinet, dok Vladautvr|uje i vodi politiku odbra-

ne. Ministar odbrane rukovodi Vojskom Srbi-je, a na~elnik General{taba i stare{ine ko-manduju u skladu sa Zakonom i nare|ewimapretpostavqenih. Predsednik, tako|e, predla-`e i progla{ava delimi~nu ili op{tu mobili-zaciju, postavqa i razre{ava du`nosti na~el-nika General{taba Vojske. U odnosu na pre|a-{we re{ewe, ukinut je Vrhovni savet odbrane– kolektivno telo koje je komandovalo Vojskom uvreme Savezne Republike Jugoslavije.

Vojsku Srbije, prvi put posle 1919. go-dine, ~ine dva vida – Kopnena vojska i Vazduho-plovstvo i protivvazduhoplovna odbrana. Mor-narica je svedena na re~nu flotilu, u sastavuKopnene vojske. Oru`na snaga na{e zemqe,prema strukturi, deli se na rodove i slu`be,oni na vrste, a vrste na specijalnosti.

Peti ~lan Zakona ka`e da se VojskaSrbije sastoji od stalnog i rezervnog sastava.Profesionalni pripadnici Vojske i vojnici naslu`ewu vojnog roka ~ine stalni sastav, a re-

zervni oficiri, podoficiri i vojnici u rezervi, rezervni sastavna{ih snaga. Rezervni sastav deli se na aktivnu i na pasivnu re-zervu. U aktivnu, na osnovu ugovora koji se zakqu~uje na odre|enovreme, mogu stupiti lica mla|a od 60 godina, osposobqena za voj-ne du`nosti. Wihova prava i obaveze ure|uje Vlada.

NEUTRALNOST I SINDIKATZakonom o Vojsci definisana je, prvi put, ideolo{ka, inte-

resna i strana~ka neutralnost Vojske Srbije. U ~lanu 13. posebnoje nagla{eno da su pripadnici Vojske tokom vr{ewa profesional-ne slu`be du`ni da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom i osta-lim propisima – prema pravilima struke, nepristrasno i stra-na~ki neutralno. Zabraweno je da zaposleni u srpskoj vojsci isti-~u strana~ka i politi~ka obele`ja, te da izra`avaju svoja politi~-ka uverewa. Tako|e su obavezni da u toku karijere postupaju premaPravilu slu`be i Kodeksu ~asti Vojske Srbije. Pripadnici Vojskene mogu se ste}i povla{tena prava i du`nosti niti im se takvaprava mogu uskratiti zbog rasne, verske, polne ili nacionalnepripadnosti, porekla ili nekog drugog li~nog svojstva.

Oficirima i podoficirima zabraweno je da prisustvuju sku-povima politi~ih stranaka u uniformi, ali i svaka druga politi~-ka aktivnost, sem bira~kog prava. Stare{ine Vojske Srbije, u~eni-

15

wenu organizaciju, delovawe irazvoj. Ministar je objasnio da}e primena Zakona o Vojsci Sr-bije donet korist ne samo od-brambenom sektoru ve} i gra|a-nima Srbije. On }e omogu}itiefikasan sistem odbrane, po-voqno bezbednosno okru`ewe,mir u regionu i brojne integra-cije. Zakon obezbe|uje i nasta-vak zapo~ete reforme srpskevojske, wenu profesionalizaci-ju i modernizaciju.

Na taj na~in garantuje senezavisnost, suverenost i teri-torijalna celovitost Srbije, za-{tita nacionalnog identitetagra|ana, o~uvawe i razvoj demo-kratskih procesa, unutra{wabezbednost, napredak, za{tita`ivota i zdravqa qudi, `ivotnesredine i ostalih resursa dru-{tva. Vojska }e biti otvorena zajavnost, pod demokratskom i ci-vilnom kontrolom nadle`nih dr-`avnih institucija. Savremena re{ewa u Zako-nu o Vojsci Srbije omogu}i}e gra|anima da, zbogverskih, moralnih ili drugih razloga, vojnu oba-vezu zamene civilnom slu`bom. Jedna od novinajeste i organizovawe verske slu`be u Vojsci.Ministar [utanovac dodao je jo{ da }e svakoparavojno udru`ivawe biti pravno zabraweno.

Pitaju}i se koliko su promene koje donosinovi Zakon su{tinske ili kozmeti~ke, pojedinidoma}i eksperti za oblast bezbednosti tvrdeda ne treba o~ekivati preterane novine u do-sada{wem funkcionisawu Vojske Srbije. Auto-ri usvojenih zakonodavnih re{ewa, ipak, nagla-{avaju da }e promene biti zna~ajne. Vojska }ese prvi put potpuno osloboditi svakog ideolo-{kog i strana~kog uticaja, {to u prethodnom pe-riodu nije u~iweno, pa su zloupotrebe Vojskebile mogu}e i ~este.

Zoran Dragi{i}, profesor na Fakultetucivilne odbrane, isti~e da je Zakon o VojsciSrbije veoma moderan i napredan, jer obezbe-|uje nastavak reforme sistema odbrane. Bitno je samo da se ne do-vede u pitawe wegova primena. Nasuprot tome, \or|e Popovi},istra`iva~ u Centru za civilno-vojne odnose smatra da nova za-konska regulativa ne predstavqa zna~ajan iskorak u odnosu naprethodnu, ali je dobro {to podr`ava reformu Vojske – wenu pro-fesionalizaciju. On nagla{ava da i do sada problemi nisu poti-cali iz sistema odbrane, ve} su prvenstveno bili politi~ke pri-rode. Srpska vojska postavqena je na mesto koje joj pripada, pogo-tovo sa precizno definisanom civilnom kontrolom, kako je to usvim demokratski ure|enim dru{tvima. Potrebno je samo znatnijeunaprediti status profesionalnih vojnika.

POLO@AJ I ORGANIZACIJAKoje novine i kakva re{ewa, zapravo, sadr`i Zakon o Vojsci

Srbije? Kada je re~ o polo`aju i nadle`nostima, u Zakonu stoji da je

Vojska Srbije organizovana oru`ana snaga koja brani zemqu odoru`anog ugro`avawa spoqa, ali izvr{ava i ostale misije i za-datke, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i principima me|una-rodnog prava koji reguli{u upotrebu sile. Anga`ovawe Vojske vangranica ure|uje se posebnim zakonom. Zadaci srpske vojske jesu od-brana suvereniteta i teritorijalne celovitosti zemqe. Vaqa na-

SADR@AJ ZAKONAZakonom o Vojsci Srbije definisani su polo`aj i wene

nadle`nosti, organizacija, sastav i na~ela delovawa. Od-re|ene su i specifi~nosti pod kojima se obavqa vojna slu-`ba, kako se Vojskom komanduje i rukovodi. Precizirani su~inovi i zvawa, simboli i obele`ja, ali i praznici srpskevojske. Zakon je predvideo i versku slu`bu, javnost rada, tedemokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije. Odgovornostza {tetu i kancelarijsko poslovawe tako|e su ure|eni timdokumentom.

VOJNA LICAProfesionalni pripadnici Vojske Srbije jesu profe-

sionalna vojna lica i civilna lica na slu`bi u Vojsci. Wi-hov poslodavac je Republika Srbija. U Zakonu stoji: na pravai du`nosti profesionalnih vojnih lica i vojnih slu`benikakoji nisu ure|eni ovim ili posebnim zakonom ili drugim pro-pisom primewuju se propisi o dr`avnim slu`benicima, op-{ti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za dr`avneorgane. Na isti na~in odre|en je i polo`aj vojnih name{te-nika.

REPUBLIKA SRBIJA

ZAKONO VOJSCI SRBIJE

decembar, 2007. godine

16 15. januar 2008.

ci i studenti vojnih {kola ne mogu biti ~lanovi politi~kih partija. Zna~ajna novina u Zakonu o Vojsci jeste mogu}nost da se zapo-

sleni organizuju u sindikat, u skladu sa propisima Vlade Republi-ke Srbije. U tom smislu, zakonska regulativa precizirala je –predmet sindikalnog udru`ivawa, organizovawa i sindikalnih ak-tivnosti ne mogu da budu odredbe i primena zakona i drugih pro-pisa koji se odnose na sastav, organizaciju i formaciju Vojske Sr-bije, wenu operativnu i funkcionalnu sposobnost, upotrebu i po-punu, te pripravnost i mobilizaciju. Tako|e opremqenost naoru-`awem i vojnom opremom, komandovawe i rukovo|ewe u Vojsci, teupravqawe sistemom odbrane, unutra{wi odnosi subordinacije ijednostare{instva, ali i u~e{}e u multinacionalnim operacija-ma ne mogu biti oblasti sindikalnog delovawa. Posebno je nagla-{eno da pripadnici srpske vojske nemaju pravo na {trajk.

Kako predvi|a Zakon, na predlog na~elnika General{taba, aodlukom ministra odbrane, u Vojsci Srbije obrazova}e se i podo-ficirski kor. Wega }e predstavqati podoficiri posebno organi-zovani za podr{ku komandovawu i obuci, od nivoa ~ete do nivoaGeneral{taba.

Da bi pripadnici Vojske ostvarili slobodu veroispovesti,tako|e }e se u narednom periodu organizovati verska slu`ba.Srpska Vlada }e urediti tu oblast, jer je vojni propisi u prote-klom vremenu nisu definisali.

Jo{ jednu novinu u Zakonu predstavqa ~lan koji precizirajavnost rada Vojske Srbije. Ministar odbrane nadle`an je za oba-ve{tavawe javnosti o aktivnostima komandi, jedinica i ustanovaVojske, odnosno, on ure|uje na~in informisawa javnosti.

Kada je re~ o ~inovima stare{ina Vojske, nova zakonska re-gulativa je ukinula ~inove vodnika prve klase i kapetana prve kla-se, dok je uvela ~inove brigadnog generala, a umesto nekada{weggeneral-pukovnika ~in generala.

U Zakonu stoji da Vojska Srbije i weni organizacioni delovimogu imati grb, zastavu, oznake i druge simbole i obele`ja, ~ijepostojawe, izgled i kori{}ewe, na predlog ministra odbrane,pravilom ure|uje predsednik Republike.

POPUNA I UNAPRE\EWARadi popune komandi i jedinica Vojske, dr`avqani Republike

Srbije, koji ispuwavaju propisane uslove mogu biti primqeni uvojnu slu`bu na odre|eno vreme do tri godine. Ugovor o radu mo`ese obnavqati sve dok profesionalni vojnik ne navr{i 40 godina`ivota, a oficir ili podoficir 45.

U odnosu na prethodni zakon, kada se govori o unapre|ewu sta-re{ina, oficiri se mogu unaprediti u vi{i ~in, ukoliko ispuwava-ju predvi|ene uslove, ako su u ~inu potporu~nika ili poru~nika pro-veli najmawe tri godine, dok je za sve ostale ~inove potrebno dapro|e vreme od ~etiri godine. U generalskim ~inovima unapre|ewasu mogu}a posle tri godine. Podoficiri se u vi{i ~in unapre|ujunajmawe posle ~etiri godine provedene u odre|enom ~inu.

Na predlog ministra odbrane, predsednik Republike Srbijemo`e odrediti vojnim licima privremeno vi{i ~in, za vreme du-`nosti koje obavqaju u inostranstvu ili multinacionalnim opera-cijama.

Zakon o Vojsci Srbije definisao je da se u toku profesional-ne karijere stare{ine mogu preme{tati najvi{e pet puta, ne ra~u-naju}i preme{taje zbog organizacijsko-mobilizacijskih promena urazme{taju komandi, jedinica i ustanova Vojske.

Vojna lica se mogu, po potrebi slu`be, radi izvr{avawa za-dataka, privremeno rasporediti u drugu komandu, jedinicu iliustanovu, najdu`e godinu dana u toku tri godine. Nekada je privre-meno upu}ivawe trajalo do godinu dana u toku pet godina rada.

Da bi stekli praksu za samostalno obavqawe du`nosti, pre-ma novoj regulativi, oficiri posle zavr{etka Vojne akademije od-laze na pripravni~ki sta`. Ministar odbrane podzakonskim akti-ma odre|uje trajawe sta`a, obu~avawe i na~in polagawa priprav-ni~kog ispita. Takvo re{ewe predstavqa novinu u odnosu na Zakon

SLU@BA CIVILACivilna lica na slu`bi u Vojsci mogu biti vojni slu`be-

nici i vojni name{tenici. ̂ lan 10. precizira: vojni slu`be-nik je lice ~ije se radno mesto sastoji od poslova iz nadle-`nosti Vojske Srbije ili s wima povezanih op{tih pravnih,informati~kih, materijalno-finansijskih, ra~unovodstvenihi administrativnih poslova. Vojni name{tenik, pak, obavqaprate}e pomo}no-tehni~ke zadatke.

Sve odredbe Zakona o Vojsci Srbije jednako se odnosei na `ene i na mu{karce.

DEMOKRATSKA I CIVILNA KONTROLAVojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontro-

lom – pi{e u 29. ~lanu Zakona. Ta kontrola obuhvata najpreoblasti upotrebe i razvoja, vojnih tro{kova, pra}ewa pri-prema Vojske i obave{tavawa javnosti o tome, zatim, slo-bodnog pristupa informacijama od javnog zna~aja, te odgo-vornosti za nevr{ewe vojne slu`be u skladu za propisima.Demokratsku i civilnu kontrolu srpske vojske sprovode Na-rodna skup{tina, Za{titnik gra|ana i ostale dr`avne in-stitucije u skladu sa svojim nadle`nostima, ali i gra|ani ijavnost.ropisi o Za{titniku gra|ana koji se odnose na za-{titu i ostvarivawe prava gra|ana, primewuju se i na pro-fesionalne pripadnike Vojske Srbije.

TEMA

Kako je Zakon o Vojsci Srbije uredio oblast plata i naknadazaposlenima, te prevazi{ao te{ko}e koje je uzrokovao ~lan 75.nekada{weg Zakona o Vojsci Jugoslavije?

Plata stare{inama se odre|uje mno`ewem koeficijenta saosnovicom za obra~un plate. Porezi i doprinosi koji se pla}ajuura~unavaju se u visinu plate. Koeficijent plate oficira i podo-ficira zavisi od polo`aja, ~ina, posebnih uslova i specifi~nostivojne slu`be, zatim, od odgovornosti za poslove koje obavqaju islo`enosti zadataka. Zbog u~e{}a na ve`bama, logorovawima, ma-nevrima i uzbunama, rada du`eg od punog radnog vremena, slu`bede`urstva, te nemogu}nosti izbora radnog mesta i mesta slu`bova-wa, preme{taja i poslovawa u nepovoqnim uslovima ili vanred-nim situacijama, vojnim licima utvr|uje se koeficijent za obra~unplate koji je od 20 do 50 odsto ve}i od onog koji se defini{e samopolo`ajem i ~inom. Izuzetno se mo`e odrediti i ve}i koeficijentod 50 odsto, uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Za svaku navr-{enu godinu rada stare{inama se plata pove}ava za 0,4 odsto.

Visinu naknade vojnim licima u toku privremene spre~enostiza rad zbog bolesti ili povrede, tokomraspolagawa, bolovawa i le~ewa, osimako je le~ewe i bolovawe prouzrokova-no profesionalnom bole{}u ili povre-dom na radu utvr|uje ministar odbrane.Oficirima i podoficirima protiv ko-jih se vodi krivi~ni postupak, dok se na-laze u pritvoru, pripada jedna ~etvrti-na plate, a ako izdr`avaju porodicu jed-na tre}ina. Ukoliko su osu|eni na bezu-slovnu kaznu zatvora, ne dobijaju platu.Ukoliko su udaqeni sa du`nosti, visinuprimawa stare{inama tako|e odre|ujeministar. Kada okon~aju profesionalnuslu`bu i steknu pravo na penziju, vojnalica dobijaju otpremninu u visini peto-strukog iznosa bruto-plate koja bi impripadala u posledwem mesecu rada.

Zakon o Vojsci definisao je u ~lanu 95.jo{ preciznije plate vojnih lica – Vladautvr|uje osnovicu za obra~un plata, s

17

o Vojsci Jugoslavije, prema kome su se na pripravni~ki sta` upu}i-vali profesionalni oficiri lekari, diplomirani pravnici po-sle zavr{etka fakulteta i oficiri pomorci posle zavr{etka Aka-demije. Sta` je tada trajao najdu`e dve godine.

Novi Zakon ima i odredbu koja ka`e da je vojno lice du`no daradi du`e od punog radnog vremena kada potrebe slu`be to zahte-vaju. Prekovremeni rad, me|utim, ne mo`e trajati du`e od osam~asova nedeqno i du`e od ~etiri sata dnevno.

^lanom 111. Zakona o Vojsci precizirano je da se oficiri ipodoficiri kojima prestaje profesio-nalna karijera, zbog potrebe slu`be,mogu uputiti na prekvalifikaciju za ci-vilna zanimawa ili poslove.

PLATE ZAPOSLENIHStare{inama Vojske Srbije slu-

`ba prestaje pod istim uslovima koje jedefinisao i doskora{wi zakon. Ako se,me|utim, utvrdi da su prilikom prijemau radni odnos dali neistinite podatke ida posle le~ewa od bolesti zavisnostiponovo koriste psihoaktivne supstance,automatski im prestaje profesionalnakarijera – dodatno je poja{weno u novojpravnoj regulativi.

Vojna slu`ba stare{inama mo`eprestati i u situacijama kada se zame-wuje slu`bom u svojstvu civilnih lica,odnosno dr`avnih slu`benika ili name-{tenika u Vojsci Srbije.

GODI[WI ODMORIZa razliku od propisa u prethodnom periodu, Zakon o Voj-

sci Srbije druga~ije defini{e pravo profesionalnih vojnihlica na godi{wi odmor. Stare{inama za radni sta` do 10 go-dina sleduju 22 radna dana godi{weg odmora. Ukoliko su u voj-noj slu`bi od 10 do 20 godina mogu koristiti 25, a za sta` du-`i od 20 godina – 30 dana odmora tokom godine, u dva dela.

Oficiri i podoficiri srpske vojske koji su kategori-sani kao invalidi sa 50 ili vi{e odsto nesposobnosti zarad, te oni koji obavqaju specifi~nu vojnu slu`bu, imaju pra-vo na godi{wi odmor u trajawu od 35 radnih dana, bez obzi-ra na godine radnog sta`a.

ZAKLETVAPrilikom stupawa na slu`bu u Vojsci Srbije – i oni ko-

ji se primaju u profesionalnu vojnu slu`bu i vojnici koji slu-`e vojni rok pod oru`jem, pola`u zakletvu. Prema novoj za-konskoj regulativi, wen tekst glasi: Ja (ime i prezime), za-kliwem se svojom ~a{}u, da }u ~uvati i braniti nezavisnost,suverenost i teritorijalnu celovitost Republike Srbije.

Na taj na~in, prvi put otkako se u Srbiji pola`e zakle-tva, ne stoji da se profesionalci i vojnici zakliwu `ivotomna vernost otaxbini. Takva odredba postojala je u Zakonu oVojsci Jugoslavije, u kome je jo{ stajalo da se vojnici zakliwuda }e braniti i ustavni poredak zemqe.

Vojska Srbije je ideolo{ki, interesnoi strana~ki neutralna.

Zabraweno je povla{}ivawe iliuskra}ivawe pripadnika Vojske u wegovimpravima ili du`nostima, posebno zbograsne, verske, polne ili nacionalnepripadnosti, porekla ili zbog nekog drugogli~nog svojstva.

Vojnom licu zabraweno jeprisustvovawe skupovima politi~kihstranaka u uniformi i svaka politi~kaaktivnost izuzev aktivnog bira~kog prava.

Profesionalni pripadnici VojskeSrbije imaju pravo na sindikalnoorganizovawe, u skladu sa propisima Vlade.

tim {to ona ne mo`e biti ni`a od 75 odsto od prose~ne mese~nezarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, koja je ispla-}ena u mesecu koji prethodi onom u kojem se utvr|uje osnovica.

Ministar odbrane, uz saglasnost Vlade, propisuje – koefici-jente za obra~un plate, uslove i merila za uve}awe i umawewe pla-te, naknade plate, rokove za isplatu, naknadu tro{kova za slu`bu uinostranstvu i visinu stipendije za{kolovawe u inostranstvu, potom,otpremninu zaposlenima kojima jeprestala slu`ba na odre|eno vre-me, ali i nov~ane nagrade i pomo},te uslove, na~in ostvarivawa i vi-sinu naknada putnih i drugih tro-{kova u Vojsci Srbije.

Vlada Republike Srbije utvr-|uje osnovicu za obra~un plata ci-vilnih lica u Vojsci, a ministarodbrane defini{e wihove polo-`aje, odnosno zvawa, koeficijen-te i kriterijume za ocewivawe inapredovawe.

Stare{inama tako|e pripa-daju tro{kovi za slu`bena putova-wa i rad na terenu, dolazak i odla-zak sa posla. Uz to, Zakon je predvi-deo i naknade zbog odvojenog ̀ ivotaod porodice, ali i pla}awe delatro{kova za zakup stana.

Vaqa jo{ napomenuti da sezaposlenima u Vojsci Srbije platamo`e smawiti prilikom izricawadisciplinskih mera i kazni, druga-~ije nego {to je to bilo predvi|e-no ranijim propisima.

OSTALA RE[EWAPosle stupawa na snagu Zako-

na o Vojsci Srbije nadle`ni }e uroku od 90 dana doneti i potreb-ne podzakonske akte – uredbe, pro-

15. januar 2008.18

pise i pravilnike, kojima }e se dodatno precizirati primena usvo-jene zakonske regulative.

Dok se ne defini{u novi propisi o vojnoj obavezi, socijal-nom, zdravstvenom, penzijskom i invalidskom osigurawu vojnih li-ca, primewiva}e se pojedine odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavijekoje su regulisale te oblasti.

Vlada }e tako|e zakonom ure-diti transformaciju i rad vojnihustanova koje obavqaju proizvod-nu i uslu`nu delatnost – posluju poprincipu sticawa i raspodele do-biti, kao i prava i obaveze civi-la zaposlenih u wima.

Oficiri koji su se u vremestupawa na snagu novog Zakonazatekli u ~inu kapetana prve kla-se, odnosno poru~nika bojnogbroda, a zavr{ili su Vojnu aka-demiju ili imaju odgovaraju}e vi-soko obrazovawe, dobi}e ~in ma-jora, odnosno kapetana korvete.Zato }e im se uve}ati vreme po-trebno za redovno unapre|ewe upotpukovni~ki ~in onoliko koli-ko im je nedostajalo do ~ina ma-jora. One stare{ine koje ne is-puwavaju pomenute uslove preve-{}e se u ~in kapetana ili poru~-nika korvete. Isti model prime-ni}e se na vodnike prve klase.

Stare{inama koje su navr{i-le najmawe 20 godina penzijskogsta`a, od ~ega je bar 10 godina uVojsci, ukoliko to zahteva potre-ba slu`be, prema usvojenom Zako-nu prestaje radni odnos u svojstvuvojnih lica, sa pravom na penziju,bez obzira na to {to mo`da nisuispunili potrebne uslove za sta-rosnu penziju.

Vladimir PO^U^

POSEBNA OVLA[]EWAPrema novom Zakonu, Vojna policija je nadle`na za su-

zbijawe kriminaliteta, kontrolu i odr`avawe vojnog reda idiscipline, obezbe|ewe zna~ajnijih objekata i odre|enihosoba, dokumenata i naoru`awa, ali i kontrolu vojnog put-nog saobra}aja, te protivteroristi~ku za{titu u Ministar-stvu odbrane i Vojsci Srbije.

Ovla{}ena slu`bena lica tog sastava mogu sprovoditikriminalisti~ku obradu zaposlenih, ukoliko imaju podatkeda su u slu`bi ili u vezi sa slu`bom izvr{ili krivi~no de-lo, za koje se goni po slu`benoj du`nosti. U odre|enim slu~a-jevima takva ovla{}ewa primewuju i prema civilima. VladaRepublike Srbije precizira delokrug poslova slu`benikaVojne policije. Vojna policija se mo`e, uz odobrewe mini-stra odbrane, a na osnovu zahteva nadle`nih, anga`ovati iza pru`awe pomo}i Ministarstvu unutra{wih poslova u mi-ru i vanrednom stawu.

DR@AVNI ISPITICivilna lica na slu`bi u Vojsci Srbije, sem onih na

odre|eno vreme, koja imaju ~etvrti, odnosno {esti ili sedmistepen stru~ne spreme, pola`u posebne dr`avne stru~ne is-pite za rad. Oni se sastoje iz op{teg i posebnog dela, a mi-nistar odbrane propisuje programe, na~ine i rokove za po-lagawe posebnih ispita.

Zakon jo{ ka`e – ukoliko su civili ve} polo`ili pra-vosudni ispit ne pola`u dr`avni stru~ni ispit za rad u Voj-sci Srbije, a oni sa polo`enim dr`avnim ispitom ne pola`uop{ti deo posebnog stru~nog ispita.

Civili u vojnoj slu`bi obavqaju probni rad u skladu sapropisima o dr`avnim slu`benicima i name{tenicima.

TEMA

Oficiri, podoficirii civilna lica zaposlena uVojsci nemaju pravo na{trajk.

Radi ostvarivawaslobode veroispovesti usrpskoj vojsci organizuje severska slu`ba.

Pripadnici Vojskemogu odbiti nare|ewapretpostavqenih ukoliko suprotivna Ustavu iodredbama me|unarodnoghumanitarnog prava.

Zbog specifi~nostivojne slu`be stare{inamaVojske Srbije odre|uje sekoeficijent za obra~unplate koji je od 20 do 50odsto ve}i od onog koji sedefini{e samo polo`ajemi ~inom.

19

Posle prekida od nekoliko

godina, pripadnici

izvi|a~kih jedinica ~etiri

brigade Kopnene vojske ovih

dana su na Kopaoniku

sticali ve{tine kretawa i

pre`ivqavawa u zimskim

uslovima. Iako su mnogi

od wih prvi put stali na

skije, zahvaquju}i dobrim

pripremama u kasarni,

veoma brzo su napredovali i

usvojili ve{tine koje }e im

dobro do}i u izvr{avawu

specijalnih

zadataka.

^ini se kao da smo, tokom nekoliko neuobi~ajeno toplih prethodnih godina,pomalo zaboravili da su hladne zime odlika kontinentalne klime. Snegkoji je napadao u decembru podsetio nas je da }e, uprkos globalnom zagre-vawu planete, Srbija jo{ dugo biti zemqa koju led zimi i te kako zna daokuje svojim {kripavim lancima. Po snegu i ledu ni najobi~nije dnevne ak-

tivnosti nije lako obaviti. Kako je tek onima koji moraju da steknu ve{tinepre`ivqavawa i kretawa po snegu, jer se od wih tra`i da izvr{e specijalnezadatke i po najte`im uslovima u zimskom okru`ewu?

Kako nagla{ava na~elnik odeqewa za izvi|awe Komande Kopnene vojske,pukovnik Milomir Tanovi}, sedmodnevni boravak pripadnika izvi|a~kih jedi-nica na smu~arskom poligonu na Kopaoniku mo`e da pru`i deo odgovora na tapitawa. Plan i program obuke izvi|a~kih, izvi|a~ko-diverzantskih i specijal-nih jedinica propisuje da jedan od sadr`aja wihovog uve`bavawa bude obuka uzimskim uslovima. Ta obuka se izvodi posle prekida od nekoliko godina zbognedostatka materijalno-finansijskih sredstava.

Kako su izvi|a~ke jedinice namewene za izvr{avawe specijalnih zadata-ka, obuka u zimskim uslovima za wih ima poseban zna~aj.

OBUKAU ZIMSKIM USLOVIMA

NA KOPAONIKUO

DB

RA

NA

IZVI\A^I PONOVO NA SNEGU

POLIGON

– U prvoj grupi koja je pristigla na Kopaonik na{li su sepripadnici izvi|a~kih jedinica Prve, Druge, Tre}e i ^etvrtebrigade Kopnene vojske, te deo stare{ina brigade veze VojskeSrbije. Posetili ste nas tokom drugog dana na{eg boravka,kada se obuka „zahuktava“. Prvi dan smo razdvojili po~etnikeod onih koji znaju da skijaju i uglavnom uve`bavali osnovne po-krete sa smu~kama. Pri tom odabiru, uo~eno je da se prekid uovakvom vidu obuke odrazio na nivo ve{tina koje poseduju iz-vi|a~i, pa smo tako ustanovili da oko 38 procenata qudstvane zna uop{te da stane na skije – ka`e pukovnik Tanovi}.

Polaznici obuke podeqeni su u dve grupe, naprednu i po-~etni~ku, i s wima se radilo razli~itim metodama. Obuka uzimskim uslovima sastoji se iz dva osnovna sadr`aja. Prvi jesmu~awe i traje 60 ~asova. Drugi deo od 18 ~asova je pre`i-vqavawe u zimskim uslovima, dok verawe zimi ove godine nijeplanirano. Zahvaquju}i dobrim pripremama u kasarni, izvi-|a~i su veoma brzo napredovali i usvojili ve{tine koje }e imdobro do}i u izvr{avawu specijalnih zadataka.

BRZ NAPREDAKKapetan prve klase Dragi{a Simi}, pomo}nika komandan-

ta poligona za obuku, isti~e da su, pre dolaska jedinica naskijali{te na Kopaoniku, imali vaqane materijalne, stru~ne

i psihofizi~ke pripreme. Najva`nije je izbe}i povrede, pa suizvo|a~i obuke svakodnevno planirali aktivnosti za slede}idan pomno analiziraju}i podatke o vremenu, uslovima na sta-zi i psihofizi~kom stawu u kom se nalaze vojnici skija{i.

Smu~arsku obuku izvodile su stare{ine, najkvalitetnijiinstruktori skijawa iz jedinica. Pomagali su im profesorifizi~kog ve`bawa koji su ukqu~eni u rad svake grupe smu~ara.Re~i kao {to su plu`ewe, osnovni i plu`ni zavoj, smuk i sli~-ne, brzo su postale poznate po~etnicima. Nisu se zadr`ali nateoriji, ve} su vredno ve`bali i posle samo nekoliko dana bi-li su u stawu da se niz padinu kre}u skoro isto kao i mnogo is-kusniji skija{i na najpose}enijoj srpskoj planini.

Na stazi „Ma{inac”, posebno pogodnoj za prve korake naskijama, zatekli smo grupu po~etnika. Sne`ana Stan~eti}, re-ferent za fizi~ko ve`bawe u Prvoj brigadi, pokazivala jesplet ve`bi kojima se skija{ na najboqi na~in priprema zacelodnevni boravak na snegu. Ubrzo su svoje „pancerice” sta-vili na skije i ve} drugog dana na skijali{tu po~eli su da ovla-davaju ve{tine kretawa na stazi.

– Vreme kojim raspola`emo je jako kratko. Raznoliki sa-stav, u kome su redovni vojnici, vojnici po ugovoru i stare{i-ne, nastojimo da ravnomerno obu~imo u najosnovnijim smu~ar-skim radwama. To }e im omogu}iti da slede}i put kada se na|una snegu ostvare zna~ajniji napredak, a za sada je dovoqno dasteknu sigurnost na stazi i osete da su sposobni da se kre}una na~in koji im ranije nije bio poznat – obja{wava gospo|aStan~eti}.

Uve`bavawe se nastavqa onim {to je najneophodnije – na-mernim padawem kako bi se uve`balo ustajawe sa skijama nanogama. Tako svaki smu~ar postaje sigurniji u sebe jer zna da usvakom trenutku mo`e da nastavi da se kre}e posle bilo ka-kvog zastoja. U toj radwi najboqe se snalazi razvodnik po ugo-voru Nenad [panovi}.

– Prvi put u `ivotu sam stao na skije. Malo je napornijenego {to sam mislio, ali „pregura}u” obuku. Instruktori suiskusni i ukazuju nam kako da poboq{amo svoju tehniku. Zatosam toliko i napredovao. Ja sam sportista, bavio sam se bo-rila~kim ve{tinama, ali zimski sportovi su dosta druga~iji ikre}em ispo~etka {to mi predstavqa dodatni izazov – ka`erazvodnik [panovi}.

DISCIPLINA I NA SNEGU– Raspore|en sam da izvodim obuku s po~etni~kom grupom i

trudim se da im {to jednostavnije prenesem svoja znawa. In-tenzivno se bavim skijawem ve} deset godina, i kao izvi|a~ samse puno kretao u zimskim uslovima. Izvi|a~i moraju uvek daznaju gde se ta~no nalaze, jerje dobra orijentacija osnov-ni preduslov da neko budedobar izvi|a~ – ka`e instru-ktor skijawa, vodnik prveklase Mile Vrane{evi}.

Bela maskirna odelakoja nose izvi|a~i razlikujuih od ostalih skija{a na sta-zi. Wih tako|e odlikuje imaksimalna fizi~ka pripre-mqenost. Iza wih je mnogotreninga, ga|awa, takti~kihuve`bavawa... Ipak, disci-plina je ono {to ih najvi{eizdvaja od drugih skija{a ko-ji su na snegu samo radi za-bave. Oni pod nadzorom in-struktora usavr{avaju svojaprofesionalna znawa, a tose mo`e samo uz po{tovawepropisa.

U ulozi instruktora tokom obuke u zimskim uslovima bioje i iskusni izvi|a~ i svestrani sportista, stariji vodnik pr-ve klase Negovan Stani}evi}. On jo{ jednom nagla{ava va-`nost discipline na poligonu. Tako se izbegavaju povrede, aline samo to, pa se svaka radwa savladava postupno, bez pre-skakawa koja kasnije umeju da se „svete” onima koji previ{e`ure da {to vi{e nau~e. Radi se temeqito tako da cela grupanapreduje istovremeno i ja~a kolektivni duh kojim se izvi|a~inaro~ito ponose.

Aleksandar ANTI]Snimio Darimir BANDA

[KOLOVAWE I USAVR[AVAWE.U INOSTRANSTVU

15. januar 2008.22

Kakvu je metodologiju

osmislila Uprava za obuku

i doktrinu General{taba

kako bi definisala

odgovaraju}e oblike

obrazovawa za pripadnike

Vojske van granica Srbije?

Mogu li se stare{ine ili

civilna lica, ukoliko

ispuwavaju predvi|ene

uslove, samostalno

prijaviti na svojevrstan

konkurs? Ko i kako bira

kandidate za dodatno

osposobqavawe? Da li se

takvim modelom

prevazilaze dosada{we

te{ko}e, nerazumevawa i

pogre{an sistemski

pristup?

Koliko ste se puta u svakodnevnoj praksi suo~ili sa ~iwe-nicom da, iako ispuwavate brojne uslove, ne mo`ete oti-}i na usavr{avawe u inostranstvo? Nekako uvek, umestovas nadle`ni odrede nekog drugog ili va{e molbe, ~vrstoverujete, ne zavr{e na pravom mestu, odnosno sto-

lu. I pitate se, zasigurno tada, kako to da ponovo ba{ moj kla-si} ili kolega ima vi{esre}e od mene. Ili boqe veze? To je,naravno, samo jedna strana ove pri~e.

Nisu retke ni situacije, slo`i}ete se, jer vam je to dobropoznato, da se na pojedina inostrana osposobqavawa upu}ujunedovoqno stru~ne stare{ine, uz neargumentovane izgovoreda dobro znaju strani jezik ili da, s obzirom na radne osobi-ne, te qudske kvalitete zadovoqavaju zahteve kurseva i semi-nara. A vojna organizacija, skoro po pravilu, ne pokazuje ve}ao~ekivawa da oni primene ste~ena znawa i specifi~ne ve{ti-ne koje su stekli u inostranstvu. To jeste propu{tena {ansa iza sistem i za pojedince, a strani partneri je prihvataju kaopogre{no iskori{}en resurs.

Mewa li se danas ovakva slika? Odgovor smo potra`iliod general-majora Petra ]ornakova, na~elnika Uprave zaobuku i doktrinu General{taba Vojske Srbije.

POTENCIJAL– Tokom pro{le godine, nekoliko stotina na{ih stare{i-

na i civilnih lica {kolovalo se i usavr{avalo, na razli~i-tim nivoima i oblicima {kolovawa ili kursevima i semina-rima, u tridesetak zemaqa. Za srpsku vojsku dodatno obrazo-vawe i osposobqavawe wenih pripadnika u inostranstvu, je-ste zna~ajan potencijal, koji nije vaqano upotrebqen. To nijeslu~aj samo sa na{om Vojskom.

Obim saradwe, kao i obim i vrsta {kolovawa i usavr-{avawa u inostranstvu zna~ajno je uve}an posledwih godina.Do{li smo u situaciju da ne mo`emo prihvatiti sve inostraneponude. U takvim okolnostima, kada na godi{wem nivou trebada izaberemo nekoliko stotina kandidata, o~igledno je da po-stoje}a sistemska re{ewa ne daju dovoqno dobre rezultate –ka`e general ]ornakov.

Sistemski pristup podrazumeva definisawe metodologijeza izbor oblika {kolovawa i usavr{avawa u inostranstvu,koji odgovara potrebama Vojske. Uz to, mora postojati i odgo-varaju}a procedura prijavqivawa i predlagawa kandidata ko-ji ispuwavaju predvi|ene uslove za osposobqavawe. Na taj na-~in }e zaposleni u Vojsci znati potrebne kriterijume i mo}ida se za {kolovawe prijave. U isto vreme sistem mora imati

AKTUELNO

ENERGIJAENERGIJADOBRIHDOBRIHIDEJAIDEJA

mehanizme koji }e obezbediti da se pojedinci po-sle {kolovawa na pravi na~in profesionalnoanga`uju.

Da bi se obezbedili uslovi za novi sistem-ski pristup u toj oblasti, Uprava za obuku i dok-trinu sa~inila je krajem pro{le godine Katalog{kola, kurseva i drugih oblika usavr{avawa uinostranstvu, koji su se na{em sistemu odbrane,u okviru me|unarodne vojne saradwe, ponudilistrani partneri. Istovremeno je na~elnik Gene-ral{taba propisao i Uputstvo za planirawe iizbor kandidata iz Vojske za {kolovawe i usa-vr{avawe u inostranstvu.

– Trenutno Katalog bele`i 192 ponude izzemaqa regiona, ali i evroatlantskih integra-cija za {kolovawe i usavr{avawe pripadnikaVojske i Ministarstva. Uz podatke o profilu{kola, mestima gde se nalaze, trajawu kursevaili seminara, u wemu su dati op{ti i posebniuslovi koje moraju ispuniti polaznici. Poseb-ne uslove naj~e{}e defini{e partner – nivoznawa stranog jezika, ~in ili obrazovawe, bez-bednosna provera ili ocena zdravstvene sposobnosti, te fi-zi~ke spremnosti – tuma~i na~elnik Uprave za obuku i dok-trinu.

Katalog treba da obezbedi da se iz mno{tva ponuda, kojesu u wemu razvrstane, izaberu oblici {kolovawa i usavr{a-vawa potrebni jedinicama i sastavima Vojske. Na osnovu pred-loga komandi usvaja se Usagla{eni plan {kolovawa pripadni-ka Vojske u inostranstvu za teku}u godinu.

METODOLOGIJAKako obja{wava general ]ornakov, na osnovu Uputstva, Ka-

taloga, ali i Plana {kolovawa i usavr{avawa u ino-stranstvu zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci, ko-ji svake godine izra|uje Uprava za {kolstvo Ministarst-va, organizacijske jedinice General{taba mogu blagovre-meno i potpuno utvrditi za koje su oblike osposobqavawau inostranstvu zainteresovane. Uprava za obuku i doktri-nu uputila je nedavno sastavima Vojske, ranga brigada isamostalnih bataqona, Katalog i Uputstvo, a Uprava zaqudske resurse Plan {kolovawa i usavr{avawa u ino-stranstvu zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci.

Na taj na~in, komande, stare{ine i civilna lica una{im jedinicama mogu saznati mogu}nosti i uslove kojetreba da zadovoqe za osposobqavawe u inostranstvu.Ukoliko ispuwavaju predvi|ene kriterijume, popuwava-wem obrasca kandiduju se za odgovaraju}e {kole ili kur-seve. Pretpostavqene stare{ine, za lica koja uslove is-puwavaju, nadle`nima prosle|uju wihove prijave.

– Takva metodologija obezbe-|uje da se za pojedina usavr{ava-wa javqa ve}i broj kandidata.Nadle`ne stare{ine du`ne su, pritom, da se o svojim zaposlenimaizjasne, u smislu kako planirajuwihovo vo|ewe u profesionalnojkarijeri posle eventualnog {kolo-vawa van na{e zemqe. Uprava zaqudske resurse General{tabaprikupqa formulare sa podacimazaposlenih i jednostavno ih in-formati~ki obra|uje, formiraju-}i svojevrsnu bazu podataka o svimpotencijalnim kandidatima. To nezna~i da se pojedinci ne mogu do-datno prijaviti za inostrano usa-vr{avawe. Formular za prija-

23

vqivawe bi}e stalno dostupan na Internet sajtu Vojske Srbije.Podaci o prijavqenim kandidatima i oblicima usavr{avawa }e seredovno i vanredno a`urirati – nagla{ava general.

Pomenuto Uputstvo uredilo je i postupak kako se pristiglekandidature razvrstavaju. Najpre prema znawu stranih jezika.Potom se od kandidata koji ispuwavaju op{te i posebne usloveformira {ira lista kandidata. Zatim se odvajaju one stare{inei civili koji u potpunosti zadovoqavaju zahteve za {kolovawem iusavr{avawem u inostranstvu.

Ostali se svrstavaju u listu potencijalnih kandidata, jer de-limi~no zadovoqavaju kriterijume. Wima }e se u narednom periodu

pomo}i da uslove koje nisu za-dovoqivi ostvare – upu}ivawemna kurseve stranih jezika ilistru~nog osposobqavawa u ze-mqi. Na kraju se formira listasa kandidatima koji se predla-`u za {kolovawe ili usavr{a-vawe u inostranstvu.

– Metodologija }e se na-daqe dogra|ivati ostvariva-wem veze i sa Kadrovskim in-formacionim sistemom. KadaMinistarstvo odbrane sa ne-kom zemqom potpi{e ugovor ozajedni~kom {kolovawu, aono nije bilo predvi|eno Ka-talogom, i zatra`i kandidateza takvo usavr{avawe, nad-le`ni u Vojsci Srbije }e izbaze podataka u svakom mo-mentu mo}i da odgovori i natakve ad hoc ponude. Poslepovratka sa {kolovawa, ubazi podataka }e se eviden-tirati uspeh polaznika iwihov raspored u sastavimaVojske. Takav efikasan mo-del vo|ewa kadra u oblastiinostranog usavr{avawanemaju razvijene ni mnogeevropske vojske – zakqu~ujegeneral-major Petar ]or-nakov.

Vladimir PO^U^

KATALOG

U Katalogu {kola, kurseva i drugih oblika usavr{a-vawa u inostranstvu pobrojane su oblasti za koje se pri-padnici Vojske mogu dodatno obrazovati i osposobqava-ti. Me|u wima treba izdvojiti general{tabno ili ko-mandno-{tabno usavr{avawe, master studije, te komand-ne i kurseve za potrebe vidova vojske. Uz poslediplomskestudije za sticawe stru~nog naziva specijaliste u`e spe-cijalizacije, u Katalogu zabele`eni su {tabni i kurseviza planirawe i materijalno-finansijsko poslovawe, za-tim razli~iti kursevi odnosa sa javno{}u, bezbednosti,logistike, veze i telekomunikacija. Katalog jo{ predvi|aobave{tajno-izvi|a~ko-diverzantske i kurseve za jedini-ce u mirovnim misijama, kao i za prekvalifikaciju i stra-ne jezike.

General-major Petar ]ornakov

15. januar 2008.24

Projekat za u~eweengleskog jezika – PELTovih dana dobija i me|unarodnopriznawe – srpski timza testirawe znawaengleskog jezika postandardu STANAG6001 izlazi name|unarodnu scenu.On }e u Podgoricitestirati 25pripadnikaMinistarstva odbrane Crne Gore i tako zamenitiNacionalni timSlovenije, koji je do sada radio taj posao.

Upo~etku be{e re~, bez we se ne mo`emo razumeti, a jo{ mawe ne{to zajedni~-ki uraditi, jer nerazumevawe svaki posao pretvara u gradwu Vavilonske kule.S ulaskom u integracije strana re~ postaje temeq razumevawa me|u partneri-ma. Jedna od tri osnovne misije Vojske – u~e{}e u izgradwi i o~uvawu mira uregionu i svetu, {to podrazumeva me|unarodnu saradwu, ukqu~ivawe u opera-

cije podr{ke miru, humanitarne akcije i multinacionalne ve`be – neizvodiva jebez mogu}nosti dobre verbalne komunikacije.

Stoga je u Prezentacionom dokumentu o pristupawu Programu Partnerstva zamir engleski jezik prepoznat kao prvi elemenat interoperabilnosti, zbog ~ega je ijedna od ponu|enih oblasti saradwe u Izu~avawu stranih jezika, uz kori{}eweinicijalnih kapaciteta na Vojnoj akademiji Vojske Srbije i primenu Programa zaizu~avawe engleskog jezika (PELT), koji sadr`i sva na~ela Sporazuma o standardi-zaciji Natoa 6001 (STANAG 6001).

PROFILISAWE KADRAProjekat PELT jedan je od bitnih elemenata za obezbe|ewe Ministarstva od-

brane i Vojske kvalitetnim kadrom odgovaraju}eg profila, osposobqenim da vladaengleskim jezikom na potrebnom nivou, koji je uslov za anga`ovawe i naimenovawena konkretne du`nosti u multinacionalnom okru`ewu. Nije zato iznena|ewe {to jenovi menaxment Sektora za qudske resurse, sa dr Bojanom Dimitrijevi}em na ~elu,prepoznao va`nost tog projekta i Direkciju PELT ugradio u Upravu za kadrove MO.U isto vreme, Program upravqawa qudskim resursima, koji razvija Uprava za ka-drove, kao jedan od uslova postavio je poznavawa rada na ra~unaru i poznavawestranog, danas prvenstveno engleskog jezika. Time je podignut nivo obuke i znawa je-zika, kako bi se pripadnici Vojske Srbije i Ministarstva odbrane pripremili{to boqe za rad u okru`ewu koje odre|uju novi bezbednosni izazovi.

Jedan od ciqeva Projekta za u~ewe engleskog jezika, prema re~ima na~elnikaDirekcije PELT potpukovnika @ikice Milinkovi}a, jeste i da obezbedi institucio-nalnu podr{ku kadrovawu u MO i Vojsci.

OBUKA

JEZIK NOVE MISIJEP R O J E K A T Z A U ^ E W E E N G L E S K O G J E Z I K A – P E L T

25

takt nastavnik – u~enik razme-nom elektronske po{te. Satelit-ski program, video-rekorderi,kasete i CD plejeri tako|e su naraspolagawu. Biblioteku ~inimno{tvo jezi~kih izdawa kojapotpisuju Oksford, Longman,Mekmilan... Postoje brojni re~-nici, gramatike, radne sveske, uzpropratni audio i video materi-jal za sve nivoe u~ewa jezika. Ve-`banke sa gramatikom, vokabu-larom, zatim ve`be slu{awa, ~i-tawa i pisawa ra|ene su za raz-li~ite nivoe, ve{tine i teme.Dostupni su i magazini sa vojnomproblematikom, op{tim temama,

naravno, i razli~ite inostrane novine. SAC je namewen svim pri-padnicima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Obu~eno lice koje upravqa Centrom svakom }e korisniku po-nuditi da u skladu sa svojim jezi~kim mogu}nostima i potrebamauspe{no napreduje. Samostalno usavr{avawe, dakle, bi}e omogu-}eno svakom korisniku, ali najboqi rezultati posti`u se u upo-rednoj kombinaciji sa kursom engleskog jezika. Korisnik u Centrumo`e da obradi sve ono {to nije postigao na ~asu.

Potpukovnik Milinkovi} najve}i zna~aj Centra vidi u ~iwe-nici da uspeh u procesu u~ewa engleskog jezika zavisi od samog ko-risnika, wegove motivacije i ulo`enog napora. To razvija odgo-vornost i svest o li~nom usavr{avawu.

Pored otvarawa drugog regionalnog SAC u garnizonu Vrawe,ove godine }e se, zahvaquju}i donatorima, opremiti kabineti stra-nih jezika i otvoriti jo{ dve takve regionalne institucije u garni-zonima Pan~evo i Novi Sad.

Podse}amo da je prvi Centar za samostalno u~ewe engleskogjezika (SAC) otvoren u Beogradu, na Vojnoj akademiji u decembru2002. godine, uz donatorsku i stru~nu pomo} Britanskog saveta uSrbiji. Prvi regionalni Centar za samostalno u~ewe engleskogjezika van Beograda otvoren je u garnizonu Ni{, u junu 2007. godi-ne, uz pomo} donacija ambasada Norve{ke, Velike Britanije, Ho-landije i Danske upu}enih Direkciji PELT.

SRPSKI STANAG ZA ENGLESKI JEZIKSkra}enica nastala od engleskih re~i STANdardisation AGree-

ment (sporazum o standardizaciji) – STANAG, ozna~ava me|una-rodni vojni standard nastao iz potrebe savezni~kih snaga zemaqaNatoa i Programa Partnerstva za mir da usaglase nacionalnestandarde radi poboq{awa efikasnosti zdru`enog delovawa. Uoblastima koje po svojoj prirodi izlaze van nacionalnog okvira idirektno uti~u na funkcionisawe Alijanse, onoliko koliko je toneophodno, usagla{avaju se procesi, procedure, termini i uslovizajedni~kog rada aktera koji dolaze iz razli~itih dr`ava.

STANAG 6001 vezan je za jezik kao sredstvo komunikacije uzemqama Programa Partnerstva za mir i wime se opisuju nivoipoznavawa stranog jezika.

STANAG 6001 nije test postignu}a koji se pola`e nakon zavr-{enog kursa da bi se proverilo ste~eno znawe na kursu, ve} je totest ukupnog poznavawa jezika.

Za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srbijetestove sastavqa Nacionalni tim za izradu testova i testirawe,koji je u radu autonoman, a ~ine ga profesori engleskog jezika. Zasvako testirawe sastavqaju se novi testovi, budu}i da jednom upo-trebqen test nije dozvoqeno ponovo koristiti.

Svaka zemqa sastavqa svoje testove. Testovi se ne mogu „po-zajmqivati“ drugim zemqama.

Pre nego {to se zvani~no pusti u opticaj, test prolazi krozstroge provere vaqanosti i pouzdanosti.

S. \OKI]Snimio D. BANDA

Projekat osposobqavawapripadnika MO i VS u oblastiengleskog jezika (PELT) partnerskije projekat MO Srbije i zemaqadonatora: Velike Britanije, Dan-ske, Norve{ke i Holandije. Stru~-nu i savetodavnu funkciju u ostva-rivawu Projekta ima Britanskisavet u Beogradu i menaxer PEP zaSrbiju, dok MO Srbije partner-ski u~estvuje u Projektu sa infra-strukturom i kadrovima. Zemqedonatori obezbe|uju finansijskedonacije za potrebnu opremu(otvarawe kabineta za samostal-no u~ewe jezika), literaturu, obu-ku profesora, tro{kove testira-wa i stru~nu pomo} savetnika.

Zapo~et 2006. godine, Pro-jekat bi trebalo da traje, poprincipu partnerstva, do 2010.godine, a kasnije da preraste usamostalni program MO i VS zaosposobqavawe i testirawe uoblasti engleskog jezika.

Potpukovnik Milinkovi}ka`e da se za sve du`nosti i ak-tivnosti u vi{enacionalnomokru`ewu u zemqama ~lanicamaPartnerstva za mir propisujepotrebni standardizovani jezi~-ki profil (SLP).

U saradwi koordinaciji samenaxerom PEP za Srbiju, Direk-cija PELT upravqa donacijama, selektuje po prioritetima kandidateza testirawe, nadzire implementaciju Programa i pru`a stru~nu ilogisti~ku podr{ku za odr`avawe kurseva engleskog u MO i VS.

U svojoj nadle`nosti Direkcije PELT jeste uvo|ewe standardau sistem odbrane Srbije, a u svom sastavu ima Tim za testirawe,koji po navedenom standardu izra|uje testove, testira pripadnikeMO, utvr|uje li~ni SLP svakog kandidata i izdaje me|unarodni ser-tifikat STANAG 6001 za engleski jezik.

Kvalitet nacionalnih testova utvr|uje se nakon testirawa istatisti~ke obrade postignutih rezultata standardizovanom meto-dom, nakon ~ega se dobija koeficijent pouzdanosti testa, koji jeuporediv u svim zemqama gde se primewuje standard 6001. Postig-nuti koeficijenti pouzdanosti srpskog testa STANAG 6001 – en-gleski jezik prili~no su visoki za prvu fazu implementacije stan-darda, {to Srbiju svrstava me|u zemqe koje su najbr`e uvele stan-dard STANAG 6001 – engleski jezik.

Direkcije PELT }e, po re~ima potpukovnika Milinkovi}a, unarednom periodu raditi ponajvi{e na pro{irewu baze podatakasa modulima za izradu testova i tako stvoriti uslove za pove}awebroja testirawa u kalendarskoj godini, organizovawu vanrednihtestirawa po potrebi, ja~awu saradwe test timova (posebno u re-gionu) i otvarawu Centara za samostalno u~ewe (SAC) u ve}im gar-nizonima VS.

REGIONALNI CENTRIDirekcija PELT mo`e se pohvaliti jo{ jednim postignu}em –

25. januara u garnizonu Vrawe, u komandi 4. brigade KoV, bi}eotvoren regionalni Centar za samostalno u~ewe engleskog jezika(SAC – SELF-ACCESS ENGLISH LANGUAGE LEARNING CENTRE).

Centar za samostalno u~ewe engleskog jezika opremqen je kom-pjuterima i najsavremenijim softverima za u~ewe engleskog jezika,te stalnom internetskom vezom i mogu}no{}u za posetu sajtovima,posebno oblikovanim za u~ewe op{teg i vojnog engleskog jezika me-todom na daqinu (on line). Napredniji u~enici mogu da ostvaruju kon-

TEST TIM U CRNOJ GORIRadi unapre|ewa bilateralne vojne saradwe sa Ministar-

stvom odbrane Republike Crne Gore, Nacionalni tim Srbije zatestirawe znawa engleskog jezika testira}e pripadnika MO Cr-ne Gore. Naime, srpski tim }e u periodu od 21. do 23. januara2008. testirati 25 pripadnika MO CG u Podgorici i tako zame-niti Nacionalni tim iz Slovenije, koji je obavqao dosada{wetestove znawa engleskog jezika po standardu STANAG 6001 u MOCrne Gore. Na taj na~in stvaraju se preduslovi i za testirawepripadnika MO ostalih zemaqa u regionu.

Velike zasluge za tu aktivnost pripadaju stru~nom savetni-ku Direkcije PELT i menaxera PEP za Srbiju i Crnu Goru, gospo-din Xejms Saterlend Smit. Projekat PEP ima planirana sredst-va za potrebe testirawa zemaqa u regionu koja nemaju nacio-nalne timove za testirawe i snosi sve tro{kove ove aktivnosti.

Potpukovnik @ikica Milinkovi}na~elnik Direkcije PELT

STO TRIDESETGODINAPOSTOJAWAI RADA VOJNEBOLNICE U NI[U

15. januar 2008.26

Proslava 130 godina postojawa i rada Vojne bolnice u Ni{unesumwivo je vredan jubilej srpskog vojnog saniteta, srpskogzdravstva i srpske istorije. Piramida na ulazu u bolnicu,spomenik posve}en obolelima i umrlima od pegavog tifusa,~uva se}awe i jedinstvenu poruku – „i ovde su paliza otax-

binu”. Pomenute re~i uklesane u kamenu podse}aju dana{we me-dicinske radnike, bolesnike i putnike namernike na humanost,po`rtvovanost, ~ovekoqubqe i hrabrost generacija lekara i me-dicinskih sestara, koji su proteklih trinaest decenija gradili idogra|ivali kapacitete, stru~nost, profesionalizam u radu ikodeks ni{ke bolnice.

Desetak dana posle oslobo|ewa Ni{a, u srpsko-turskom ra-tu 1878. godine osnovana je Vojna bolnica, kao prva zdravstvenaustanova u tom delu Srbije. Od tada pa do danas ona radi bezprekida i na istom mestu. Zbriwavaju}i bolesne, povre|ene irawene, stekla je ~asno mesto u istoriji zdravstva grada Ni{a,ju`ne Srbije i cele zemqe. Dana{wi sastav Vojne bolnice, pred-vo|en potpukovnikom dr Slavi{om ]iri}em, prona{ao je svojemesto u okviru reformisanog vojnog zdravstvenog sistema i uspe-

Desetak dana posle

oslobo|ewa Ni{a, u srpsko

-turskom ratu 1878. godine

osnovana je Vojna bolnica,

kao prva zdravstvena

ustanova u tom delu Srbije.

Od tada pa do danas ona

radi bez prekida i na istom

mestu. Zbriwavaju}i

bolesne, povre|ene i

rawene, stekla je ~asno

mesto u istoriji zdravstva

grada Ni{a, ju`ne Srbije

i cele zemqe.

JUBILEJI

JUBILEJ

U okviru programa obele`avawa 130 godina postojawa irada Vojne bolnice u Ni{u, 22. januara odr`a}e se sve~anaakademija u Klubu Vojske Srbije. Uz prigodan kulturno-umetni~-ki program bi}e uru~ena priznawa i prikazan dokumentarnifilm o Bolnici. U toku je izrada monografije posve}ene vred-nom jubileju ni{ke bolnice, koja treba da nau~no vrednuje pro-{lost te ustanove. Re~ je o publicisti~ko-istorijskom spisuna{ih najboqih istori~ara.

^UVARIZDRAVQAKROZ VEKOVE

{no zbriwava vojne i civilne osiguranike. Najboqi pokazateqwihovog rada u pro{loj godini je realizacija 60.000 bolesni~-kih dana, 150.000 specijalisti~kih i 35.000 sistematskih pre-gleda i vi{e od milion ostalih usluga.

SEDAM RATOVA

Vojna bolnica u Ni{u je doslovce izgra|ena na drumovima ko-ji postoje od vremena cara Konstantina, nedaleko od rimske impe-ratorske rezidencije Medijane. Od samog osnivawa osobqe tezdravstvene institucije primewuje odredbe Hipokratove zakletve –pri vr{ewu lekarske misije nema razlika me|u pacijentima u odno-su na wihovu veroispovest, nacionalnost, rasu, politi~ku ili kla-snu pripadnost. Tako su u bolnici le~eni Turci, Bugari, Arnauti,Austrijanci, Nemci i mnogi drugi.

Ratovi name}u tempo rada Vojne bolnice i u wima su brane}idomovinu medicinski radnici prevazilazili granice qudskih i le-karskih mogu}nosti. Balkanski ratovi se i danas u Ni{u pamte poepidemiji kolere, dok je epidemija pegavog tifusa u Prvom svetskomratu odnela ~ak 300.000 `ivota. U tom periodu u ni{koj bolnicisu se suzbijale najve}e epidemije u Srbiji, i u woj je le~eno vi{ehiqada obolelih. Od 988 radnika Vojne bolnice od trbu{nog tifu-sa obolela su 552, a wih 56 je umrlo od te bolesti.

Posle Drugog svetskog rata nastupa razdobqe razvoja, inova-cija i intenzivnog stru~nog i nau~noistra`iva~kog rada. U godina-ma raspada SFRJ hirur{ke ekipe ni{ke bolnice obavqaju primar-nu hirur{ku obradu u ratnim bolnicama po savremenim principi-ma hirur{ke doktrine, dok se 1998. godine formira stalna hirur-{ka ekipa u garnizonu \akovica. U ratu 1999. godine Vojna bolni-ca u Ni{u je sanitetski oslonac u zbriwavawu rawenika, a hirurzise sa mnogo uspeha prilago|avaju borbenoj situaciji i uspe{no ho-spitalizuju 1.500 rawenika.

Istovremeno, tu je zbrinuto vi{e hiqada psihotraumatizova-nih osoba i qudi obolelih od psihosomatskih oboqewa izazvanihratnim dejstvima, a nisu izostala ni le~ewa od ratnih zaraza. I2001. godine bolnica sa tri hirur{ke ekipe pokriva ulazak na-{ih jedinica u Kopnenu zonu bezbednosti. Posebno zna~ajno mestopripadnici Vojne bolnice imali su u slu~ajevima velikih elemen-tarnih nesre}a, epidemija, saobra}ajnih nesre}a i drugih urgent-nih situacija velikih razmera, kao {to je to bilo prilikom zbri-wavawa povre|enih posle zemqotresa u Skopqu, sudara vozovakod Stala}a, eksplozije u aleksina~kim rudnicima i autobuske ne-sre}e kod Doqevca.

Za istorijat Vojne bolnice u Ni{u vezana su brojna eminent-na imena srpskog zdravstva poput rodona~elnika ratne sanitetskeslu`be dr Vladana \or|evi}a, tvorca hirur{ke doktrine dr Mi-hajla – Mike Markovi}a, sanitetskog generala dr Mihaila Petro-vi}a, kwi`evnika i lekara potpukovnika dr Laze Lazarevi}a, bor-ca protiv epidemije tifusa dr Vladimira – Vlade Stanojevi}a, ge-nerala i humaniste dr Save Popovi}a i mnogih drugih. Na rad u tuustanovu dolazili su lekari, medicinske sestre, bolni~ari i drugiradnici iz cele nekada{we Jugoslavije, a u analima bolnice za-pisano je da je u woj radilo i osobqe iz Poqske, ^e{ke, Rusije,Francuske i Bugarske.

ZAOKRU@ENA CELINA

Vojna bolnica u Ni{u je op{ta specijalisti~ka zdravstvenaustanova, koja pru`a usluge na sekundarnom nivou zdravstvene za-{tite, osposobqena i opremqena za izvr{avawe svih namenskihzadataka. Sara|uje i sa civilnim zdravstvenim ustanovama. Wenispecijalisti, doktori i magistri medicinskih nauka, profesori iprimarijusi, biohemijski stru~waci, farmaceuti, medicinske se-stre i tehni~ari svakodnevnim radom daju veliki doprinos zdrav-stvenom obrazovawu, le~ewu, nezi i sanitarnoj kulturi grada Ni-{a i celog regiona ju`ne Srbije.

– I posle trinaest decenija osnovni ciq pripadnika na{eustanove je unapre|ewe struke i ~uvawe narodnog zdravqa, narav-no, u saglasnosti sa novim dostignu}ima medicinske nauke i potre-

bama koje savremeno doba postavqa pred nas – ka`e upravnik Vojnebolnice u Ni{u dr Slavi{a ]iri}. – Mi smo spremni da pru`imo po-mo} svim qudima kojima je ona neophodna, uz na{e redovne vojnosani-tetske zadatke. Na{a stalna obaveza je i da uvek budemo pripravni zazbriwavawe povre|enih u slu~aju masovnih nesre}a i nepogoda i zaeventualno u~e{}e u mirovnim snagama.

Reformom vojnog zdravstva nisu smawene mogu}nosti ni{ke bol-nice, ve} je omogu}eno da se uobli~i zdravstvena celina koja obezbe-|uje i primarnu i specijalisti~ku zdravstvenu za{titu sa dijagnosti-kom, terapijom i bolni~kim le~ewem. U sastavu Vojne bolnice nalazise Zavod za preventivnu medicinsku za{titu, a od skoro je u wenom sa-stavu i nekada{wi Vojnomedicinski centar Ni{, kao odeqewe pri-marne zdravstvene za{tite. Tako|e, u woj postoje i odeqewe hirurgije,odseci za ortopediju i traumatologiju, anesteziologiju i reanimaciju,urologiju, dispanzer za `ene sa savetovali{tem, interno odeqewe iodeqewe za infektivne bolesti, uz potrebne logisti~ke kapacitete.

27

ME\UNARODNA SARADWA

Vojna bolnica u Ni{u je proteklih godina imala brojne ak-tivnosti na planu me|unarodne vojne saradwe. Pet lekara i osammedicinskih tehni~ara u~estvovalo je u mirovnoj misiji u Konguna zadacima evakuacije bolesnika. Iskustva iz me|unarodnih mi-sija su pozitivna, a pripadnici Vojne bolnice uspe{no su izvr-{ili postavqene zadatke. Po~etkom marta tim bolnice u~estvo-vao je na ve`bi Natoa „Hladan odgovor” u Norve{koj, a ne{to ka-snije i na internacionalnoj sanitetskoj ve`bi u Moldaviji.

Vi{e pripadnika bolnice poha|alo je vojnosanitetske kurse-ve i u sklopu vojnomedicinske saradwe posetilo brojne starne ze-mqe. Upravnik Vojne bolnice u Ni{u dr Slavi{a ]iri} nedavno jeboravio u Norve{koj gde je posetio Centar za obuku sanitetskeslu`be Norve{ke armije Sesvolmoen i odr`ao predavawe na kli-nici za infektivne bolesti u Oslu. Tokom godine bolnicu u Ni{uposetili su medicinski stru~waci iz Kine, SAD i Norve{ke.

Upravnik Vojnebolnice u Ni{u potpukovnik drSlavi{a ]iri}

Vojna bolnica Ni{ i u tre}em veku postojawa dostojanstvenosledi put koji je zapo~ela davne 1878. godine, kada je 22. januaranaredbom Vrhovne komande srpske vojske formirana Velika ni{kavojna bolnica za hiqadu rawenika i bolesnika. Ne sme se zabora-viti da je tokom proteklih trinaest decenija ni{ka bolnica bilacentralna u ~ak sedam ratova, {to je ~ini jedinstvenom na na{improstorima. Nema sumwe da }e i u narednom periodu medicinskiradnici iz Ni{a odgovoriti na sve izazove i obaviti sve zadatke uskladu sa ugledom koji ta moderna zdravstvena ku}a ima.

Zoran MILADINOVI]

15. januar 2008.28

Novo vreme je pred

obave{tajne slu`be

zemaqa u tranziciji

postavilo te`ak zadatak

– da se preobraze

u ~uvara demokratije,

slobode, ali i

bezbednosti zemqe,

a ne neprijateqe

obi~nih gra|ana

O

^ E [ K A I S K U S T V A U R E F O R M I O B A V E [ T A J N I H S L U @ B I

bave{tajne slu`be u biv{im komunisti~kim zemqama optere}ene su pro-tivre~nom slikom koju je javnost o wima imala. Stoga su zemqe u tranzi-ciji bile primorane da mewaju te slu`be, nastoje}i da od wih naprave~uvare slobode i bezbednosti zemqe, a ne neprijateqe obi~nih gra|a-na. Transformacija u cewenu obave{tajnu slu`bu demokratske zemqe

te`ak je proces. Iskustvo ̂ e{ke Republike mo`e poslu`iti kao primer takvogpostignu}a. O tome je nedavno bilo re~i na panel diskusiji koja je odr`ana uambasadi te zemqe u Beogradu.

U organizaciji JAGELLO 2000 i uz podr{ku Ministarstva spoqnih po-slova ^e{ke, na pomenutoj diskusiji u~estvovali su biv{i direktori Obave-{tajne i Vojnoobave{tajne slu`be ̂ e{ke Oldrih ̂ erni i Andor [andor, alii predstavnik Ministarstva odbrane Republike Srbije pukovnik Dejan Janko-vi}. Skup, namewen vladinom i nevladinom sektoru, koji se bavi izu~avawemobave{tajnih slu`bi, otvorio je ambasador ^e{ke Republike u BeograduIvan Jestrab.

RECEPT ZA TAJNE SLU@BE Postoji li recept kako treba transformisati obave{tajne slu`be?

Svakako da ne, pa ni govornici iz ^e{ke nisu nastojali da uvere prisutne daje wihov model, ma kako bio uspe{an, ba{ onaj koji treba primeniti i u Sr-biji. Me|utim, svako iskustvo vredno je pa`we.

Prema re~ima gospodina ^ernija, ^esi su pro{li dug i komplikovan putu nastojawu da svoje obave{tajne slu`be prilagode zahtevima novog vremenai stvarnim potrebama. ^e{ka nije imala prethodne politi~ke procese, kaoMa|arska ili Poqska, koji bi olak{ali put u demokratiju, pa time ni weneslu`be nisu imale vremena za prilago|avawe. Prva uspostavqena demokrat-ska vlada nije imala ministra unutra{wih poslova, a kada je ministar „usto-li~en”, postavilo se pitawe kadra obave{tajnih slu`bi. Biv{i su imali is-kustvo, veze i znawe, te su mnogi od wih organizovali privatne poslove. Ne-

BEZBEDNOST

^UVAWE SVOJE KU]E

29

On je govorio i o opreznompostupawu sa saradnicimaobave{tajnih slu`bi. „Ot-kriju li se ta imena, posta-vqa se pitawe – da li }emomo}i do}i do novih sarad-nika?” Kada je re~ o „~i-{}ewu vlastite ku}e”, gene-ral i tu sugeri{e oprez –ne treba se osloba|ationih koji su dobri znalcisvoga posla, a nisu u~inilini{ta lo{e. On dodaje islede}e: „Ne treba dozvo-liti da va{e qude obu~ava-

ju strane slu`be. Tako ih iz-la`ete. Naravno da ih treba

slati u inostranstvo na obuku, ali veoma pa`qivo, sa jasnomidejom kako mogu poslu`iti organizaciji.”

General je otvoreno govorio i o saradwi sa stranim oba-ve{tajnim slu`bama: „Mnogi politi~ari ka`u da smo suvi{eslabi, te da moramo da sara|ujemo i u ovoj oblasti. Ali ustvarnosti, va{a sigurnost zasniva se pre svega na va{oj spo-sobnosti. Ne treba se mnogo oslawati na druge u obave{tajnojoblasti. To ne zna~i da ne treba deliti informacije sa stra-nim obave{tajnim slu`bama, ali ne o~ekujte da }ete od wih do-biti mnogo. Iako se razmewuju hiqade informacija, mali brojwih se odnosi na pretwe va{oj zemqi. Zna~i, ne treba ra~una-ti na prijateqstvo u ovoj oblasti, ve} samo na interes.”

Pukovnik Dejan Jankovi} iz MO RS predstavio je osnovnesmernice reforme obave{tajno-bezbednosnog sistema na{egMO. Ciq reforme je stvarawe modernog, relevantnog, profe-sionalnog i efikasnog obave{tajno-bezbednosnog sistema, uskladu sa evropskim i svetskim standardima, koji omogu}avaefikasnu podr{ku misijama Vojske Srbije i {titi dr`avne in-terese.

Sne`ana \OKI]Snimio D. BANDA

ki su ipak ponovo anga`ovani i nastavili da rade po starom, pri~emu su za glavne neprijateqe ozna~avali i daqe SAD i Nema~ku.Ipak, nakon odgovaraju}ih poteza, reorganizacija je uspela, a no-va slu`ba popuwena je mladim regrutima, biv{im disidentima. Tequde je trebalo obu~iti, a pomo} im je pristigla sa Zapada. Pode-la zemqe, premda je protekla prili~no mirno, donela je nove pro-bleme – najpre podelu arhiva.

OPREZGeneral u penziji [andor naglasio je da ~e{ka vojnoobave-

{tajna slu`ba nikada nije bila usmerena protiv gra|ana svoje ze-mqe, ili emigranata, te je to razlog {to se dugo nije mewala, nitije budila ve}e negodovawe javnosti. „Tokom devedesetih godina po-liti~ari su shvatili da su im potrebne informacije kako bi moglida rade svoj posao, a to zna~i i da im je potrebna na{a slu`ba.”

QUDI – KQU^NA RE^ General u penziji

Andor [andor, nekada-{wi na~elnik Vojne oba-ve{tajne slu`be ^e{ke,danas je ceweni poznava-lac sistema bezbednosti.Stoga smo susret s wimiskoristili za razgovorza na{ list.

[ta je najva`nijepri organizovawu obave-{tajnih slu`bi?

– Kqu~na re~ su – qu-di. Pazite koga birate.

[ta prepoznajetekao najve}e bezbednosne rizike u va{oj zemqi?

– To su pre svega organizovani kriminal u kome se ujediwu-ju politi~ari i veliki biznis. To je osnovni problem, koji, akose ne dr`i efikasno pod kontrolom, mo`e duboko potkopati de-mokratiju.

Druga pretwa je islamisti~ki terorizam. Argumenti kojinavode na taj stav su brojni – mi imamo najboqi odnos sa Izra-elom od svih zemaqa EU, kao i trupe u Avganistanu. Zatim, Pragse smatra najve}im centralnoevropskim centrom judejske kultu-re, a uz to, smatram da zemqa ipak nije dobro pripremqena zaodbranu od terorizma. Teritorije SAD i Velike Britanije, naprimer, mawe su rawive od nas, jer su vi{e ulagale u bezbed-nost. Mo`e se o~ekivati da }e teroristi po~eti da napadajuslabije brawene strane mete na na{oj teritoriji. Mislim dato nije pitawe da li }e se desiti, ve} – kada.

Problem su i proliferacija oru`ja i tehnologije, droga iprostitucija.

Koliko je sistem spreman da im se suprotstavi?– To je pitawe politi~ke odluke, odnosno odluke da se za

bezbednost potro{i novac. Uz to, nema pravog zakona koji bipoliciji i vojsci dali odgovaraju}a ovla{}ewa bez kojih oni nemogu efikasnije da se bore sa pretwama. A da imaju takvu mo},ona bi morala da bude pod efikasnom kontrolom. U liberal-nom demokratskom dru{tvu morate biti spremni da vas ~ak imali broj qudi mo`e ozbiqno ugroziti. Ili }ete se, dakle, slo-`iti da obave{tajne slu`be imaju ve}a ovla{}ewa, koja }eugro`avati na odre|eno vreme va{a qudska prava, i biti si-gurniji, ili }ete zadr`ati isti nivo qudskih prava i biti izlo-`eniji bezbednosnom ugro`avawu. Ali, {ta god da odaberete,ne}ete biti potpuno sigurni. Potpunu za{titu mo`e obezbeditisamo totalitarni sistem. Zbog toga bi javnost trebalo da odgo-vori na pitawe da li `eli da bude efikasno za{ti}ena, iakoto mo`e ugro`avati pojedina qudska prava u odre|enom perio-du. A to je pitawe koje treba da pokrenu politi~ari.

Pukovnik Dejan Jankovi}

MISIJE

15. januar 2008.30

AMET (Aero-Medical Evacuation Team)skra}eni je naziv za vazduhoplovno-medicinski tim za evakuaciju, zadu`enza pru`awe medicinske pomo}i tokomprevo`ewa avionima i helikopterima.Takvi timovi u okviru misije Ujediwenihnacija – MONUK u Kongu znatno smawujurizik od smrtnosti tokom transporta dobolnice, naro~ito ako se zna da jeavion jedino prevozno sredstvo unajve}em delu te velike afri~ke zemqe.

LETE]IDOKTORI

SANITETSKI TIM VOJSKE SRBIJE U KONGU

Demokratska Republika Kongo, koja je izme|u 1971. i 1997. no-sila ime Zair, tre}a je po povr{ini dr`ava u Africi. Neka-da{wa belgijska kolonija osamostalila se 1960. godine podvo|stvom Patrisa Lumumbe. Od sticawa nezavisnosti do da-

nas tamo gotovo neprekidno besne plemenski i regionalni sukobi.Posle svrgavawa Mombutua Sese Sekoa 1997, na vlast dolazi po-buweni~ki vo|a Loran Kabila koji 2001. gine u atentatu. Na ~eludr`ave nasledio ga je sin Jozef.

Sredinom 1999. godine na osnovu Sporazuma o prekidu vatreizme|u svih aktera sukoba u Kongu i rezolucije 1291 Saveta bez-bednosti UN uspostavqena je me|unarodna mirovna misija MO-NUK. U okviru MONUK-a funkcioni{e AMET (Aero-Medical Evacuati-on Team).

U okviru AMET-9 od 15. maja do 25. novembra u misiji Ujedi-wenih nacija u Kongu u~estvovao je medicinski tim Vojske Srbijekoji su ~inili: potpukovnik dr Branko Cimbaqevi}, vo|a tima, po-ru~nik dr Goran Rondovi}, zastavnik Sla|an Mladenovi}, starijivodnici prve klase Dejan Hajdukovi} i Mladen Jovanovi}, te stari-ji vodnik Aleksandar Pavi}evi}.

Posle povratka na{ sanitetski tim predstavio je u Centru zamirovne operacije iskustva ste~ena u misiji. Potpukovnik Cimba-qevi} izrazio je zadovoqstvo zbog uspe{no obavqenog zadatka to-kom koga nije bilo nepredvi|enih ili opasnih situacija. Svi ~la-novi srpskog medicinskog tima vratili su se bezbedno i dobrog suzdravqa.

Na{ sanitetski tim imao je privilegiju da bude sme{ten uKin{asi, u prili~no urbanom delu zemqe, za razliku od kolega izJordana, Pakistana i Maroka koji su bili bazirani u daleko ne-pristupa~nijim delovima Konga.

Kako ka`e potpukovnik Cimbaqevi}, sme{taj i uslovi za rad,a naro~ito oprema koja im je bila na raspolagawu, prevazi{li suo~ekivawa. Jedini ozbiqan nedostatak na{i lekari vide u nepri-lago|enom na~inu ishrane zbog ~ega su morali ~esto da nalaze al-ternativne na~ine za dopunu obroka.

Osnovi zadatak na{eg vojnog sanitetskog tima bio je medicin-sko zbriwavawe pacijenata tokom prevoza avionom. Na{i lekariuglavnom su radili na relaciji izme|u takozvanih nacionalnihbolnica, gde se obavqaju primarni hirur{ki zahvati, do regional-nih bolnica, gde se pacijenti trajno zbriwavaju. Treba re}i da jezbog nepristupa~nosti, veli~ine i nerazvijenosti Konga vazdu{nisaobra}aj jedino razvijen, ali daleko ispod evropskih standarda,dok drumskih saobra}ajnica gotovo da nema.

Podaci MONUK-a govore da je tokom 2006, primera radi,AMET obavio 416 medicinskih evakuacija. Najvi{e pacijenata bi-

lo je raweno, a mnogi su ima-li kardiovaskularne pro-bleme ili su bili zara`enimalarijom.

Zakqu~ak doktora Cim-baqevi}a o misiji bio je po-zitivan, naro~ito sa aspek-ta anga`ovawa Centra zamirovne operacije i sarad-we sa rukovodstvom MO-NUK-a. On je izneo nekoli-ko predloga koji se uglavnomti~u kriterijuma za odabirqudstva za misiju i wihovepripreme kako bi se predu-predili mogu}i problemi.

A. PETROVI]Snimio Z. PERGE

Evaluacija u Centruza mirovne operacije

S p e c i j a l n i p r i l o g

ROBOTI NA BOJNOM POQU

MEHANI^KIBOLNI^AR

[KOLSKO-BORBENI

MLAZNI AVION G-2

JO[ LETEGALEBOVI

ARSENAL

JURI[NIK LOCKHEED F-117A NIGHTHAWK

ODLAZAKGOSPODARANO]NOG NEBA

13

3215. januar 2008.

M

R O B O T I N A B O J N O M P O Q U

Roboti na bojnom poquMEHANI^KI BOLNI^AR 32

Ruski ru~ni protivoklopnilanser RPG-29STRAH I TREPET

ZA TENKOVE 36

Sedi{ta za katapultirawePOUZDANA ZA[TITA

PILOTA 38

Juri{nik Lockheed F-117ANighthawkODLAZAK GOSPODARA

NO]NOG NEBA 42

Turisti~ke podmorniceLUKSUZNA PLOVILA 46

[kolsko-borbeni mlazni avion G-2JO[ LETE GALEBOVI 50

SADR@AJ

MEHANI^KIBOLNI^AR

Nekada su stvarane iluzije

o robotima borcima koji bi

pobe|ivali na boji{tu.

Odnedavno vojni stru~waci

za robotiku razmi{qaju

i o tome kako da pomognu

ratnicima u nevoqi, posebno

kad im je `ivot ugro`en

neposrednom opasno{}u

ili su te{ko raweni, a

bolni~arima nije bezbedno

da stignu do wih i izvuku

ih iz vatrenog okr{aja.

alo je celovitih studija o kori{}ewurobota na bojnom poqu, iako je ta ide-ja veoma stara. No, i pored toga indu-strija multifunkcionalnih robota sezahuktala u mnogim zemqama sveta. Je-

dna od studija izra|ena je jo{ 1976. godinena nezavisnom Me|unarodnom stokholm-skom institutu za izu~avawe mira SIPRI, podnazivom „Naoru`awe i razoru`awe u nu-klearnom dobu”. Kad je re~ o primeni auto-matizovanih borbenih sistema oru`ja ukwizi, ta ideja se povezuje sa napretkom au-tomatizacije boji{ta, elektronike, teleko-munikacije, digitalne tehnologije, hemije idrugih podru~ja qudske znanosti.

Do dana{wih dana ta je ideja evolui-rala u digitalno boji{te. U studiji su bilidefinisani problemi koji su se odnosili naautomatizovano odre|ivawe polo`aja iidentifikaciju protivnika, odnosno fazaprikupqawa podataka. Kad se odredi polo-`aj neprijateqa, donosi se odluka o odgova-raju}oj taktici za wegovo neutralisawe iliuni{tavawe. Zatim sledi upotreba odgova-raju}ih borbenih sistema, nakon ~ega je neo-phodno evidentirati efekte i oceniti efi-kasnost odabranih borbenih dejstava.

Naravno, na automatizovanom boji-{tu protivni~ki ciqevi se identifikujubrojnim senzorskim sistemima sa zemqe, izvazduha i pomo}u satelita – u realnom vre-menu.

Istorija ratovawa ukazuje na brojnetipove senzora koji su se upotrebqavali ubitkama i bojevima – od nagaznih kontakt-nih ̀ ica do radara, ure|aja koji reaguju naelektronske, seizmi~ke, toplotne, akusti~-ne, hemijske i mnoge druge signale na boj-nom poqu. Oprema za wihovo o~itavawe,obradu i prikazivawe veoma je usavr{enai danas komandanti borbenih formacijaimaju podatke o svim dostupnim senzorskimsignalima u realnom vremenu. To znatnoubrzava dono{ewe odluke za upotrebu od-govaraju}e taktike i borbenih sistema zadejstvo po protivniku, od platforme bor-benih sistema, do oru`ja i municije. Da li}e to biti re~ o vo|enim oru`jima ili oru-`jima za dejstvo po prostoru, o sistemimakoji automatizovano sami tra`e metu – za-visi od vrste i svojstava ciqa po kom sedejstvuje, ali i od mnogih drugih okolnosti.

AUTOMATIZOVANO BOJI[TE

Ovakav pogled na automatizovano bo-ji{te doveo je do teorije o preciznom rato-vawu. U spomenutoj studiji SIPRI navedeno jeda oko pola miliona nau~nika i tehni~arau svetu svakodnevno usavr{ava oru`ja zaprecizno ratovawe i razvija nove borbenesisteme. U proseku se u Natou godi{we uve-de u naoru`awe oko 10 novih borbenih si-stema. Nova dostignu}a u usavr{avawu teh-nologije preciznog vo|ewa borbenih dejsta-va ve} su revolucionisala savremeno ra-tovawe, pogotovo ako se upotrebqavaju ukombinaciji sa automatizovanim i roboti-zovanim sistemima za vo|ewe borbe.

Kad su u pitawu velike sile, u dana-{we vreme se sve aktivnosti prate i usme-ravaju pomo}u Sistema za digitalizovanoupravqawe bojnim poqem (DBMS ili Digitalbattle managment systems). Prvi korak u au-tomatizaciji boji{ta u~iwen je tokom ratuu Vijetnamu, kada je upotrebqena samona-vode}a sovjetska protivavionska raketaSA-7 grail, koja je kasnije kori{tena iprotiv izraelskih aviona u ratu sa Siri-jom i Egiptom.

Tokom rata na Sredwem istoku razvi-jeni su i samonavode}i protivtenkovskiprojektili. Danas su to i laserski navo|e-ne bombe, krstare}e rekete, samonavode}ekasetne bombe ili neka druga „pametnaoru`ja” koja su kori{tena i prilikombombardovawa na{e zemqe 1999. go-dine, ali i u ratovima u Avganistanu,Iraku i na Bliskom istoku.

33

Ideja o preciznim borbenim dejstvi-ma razvila je i teoriju o „humanom ratova-wu”, koja predstavqa manipulaciju idejomda }e precizna oru`ja uni{tavati samo voj-ne ciqeve i da }e civili biti po{te|eni.Me|utim, kolateralne {tete u bombardo-vawu na{e zemqe 1999. godine, primeri izratova u Avganistanu, Iraku i na Bliskomistoku – govore suprotno. Jo{ uvek su ci-vilne `rtve rata ve}e od gubitka vojnika.

Od automatizovanog boji{ta, prekoideje o preciznom ratovawu, do zamisli okori{}ewu robotizovanih borbenih siste-ma na savremenom boji{tu nije trebalomnogo. Tome je doprineo i sam razvoj robo-tike krajem 20. i po~etkom 21. veka. Podrobotskim sistemom podrazumeva se ure|ajkoji je programiran da samostalno izvr{a-va odre|ene mehani~ke ili druge radwe bezneposrednog ~ovekovog uticaja. Pri tomevaqa imati u vidu da su se robotizovaniborbeni sistemi uvek posmatrali u funk-ciji napada ili odbrane i wihova efika-snost se sagledavala u tome koliko su u sta-wu da nanesu protivniku gubitke u `ivoj si-li i tehnici. Najvi{e takvih sistema izra-|eno je i testirano za potrebe osmatrawai otkrivawa protivni~kih ciqeva, ali i zawihovo uni{tavawe.

Projekata je sve vi{e i vi{e u svimoblastima ratovawa – na kopnu, u vazduhui pod vodom. Neki najnoviji poznati projek-ti u kopnenoj vojsci multinacionalnih sna-ga u Iraku jesu: Dragon Runner (robotizova-no osmatra~ko i izvi|a~ko vozilo) i MARC(Multifunctional advance remote control), kojise koristi kao izvi|a~ko vozilo ispred ko-lona u pokretu po putevima, gde su mogu}ezasede ili se pretpostavqa da su postavqe-ne mine. Britanci u takti~kim dejstvima ko-riste zmijolikog robota (Spy snake-like ro-bot) za osmatrawe i {pijunirawe protiv-nika u naseqenim mestima i na izra|enimfortifikacijskim utvr|ewima. Izbacuje seiz helikoptera na prostor koji treba osma-

RATOVI ROBOTA

Jedno od aktuelnih pitawa jeste i to:Koliko smo daleko od ratova robota?Prema sada{wim saznawima – veoma da-leko. Jo{ uvek }e osnovni nosilac borbe-nih dejstava biti ~ovek, a savremena teh-nika (me|u kojom i sofisticirani roboti)obezbe|iva}e wegovu prednost nad protiv-nikom. Pri tom vaqa imati u vidu da danasu svetu postoji jedna velika sila koja ula-`e ogromna finansijska sredstva da biobezbedila tehnolo{ku nadmo} u borbe-nim dejstvima. Za sada ona vodi ratove saprotivnicima koji joj nisu tehnolo{ki do-rasli. Me|utim, wihova sofisticiranatehnologija je, ipak, odgovor na nove obli-ke ratovawa koje primewuju protivnici,koriste}i razli~itu taktiku u kojoj velikuulogu ima individualni momenat, odnosnoteroristi~ka logika i praksa.

Dva rata u Iraku, rat u Avganistanu, ina Bliskom istoku, potvrdili su da u fron-talnom sukobu inferiorna armija nemaperspektivu protiv superiornog protivni-ka. Me|utim, superiornost opada kada seraspline na neborbene i druge zadatke odr-`avawa mira u rovitom i slo`enom dru{tvukoje svoju perspektivu vidi u stalnom suko-bu. A u tim uslovima nema sofisticiranetehnologije i robota koji }e donositi tak-ti~ke i strategijske politi~ke odluke.

VECNA Bear V07

Proizvod firmeiRobot Packbot Ig

34

(Future Combat Systems). Asve to je de-li} {ireg projekta nazvanog „Novimodel vojnika kopnene vojske” (A NewModel Army Soldier), objavqenog jo{2005. godine, za ~iju realizaciju jePentagon izdvojio 419,3 milijardidolara do 2010. godine. Naravno,sli~ni programi robotizacije bojnogpoqa odvijaju se i u Ratnoj mornari-ci i Mornari~koj pe{adiji SAD, teu Ratnom vazduhoplovstvu.

Najdaqe se oti{lo u kosmi~kimsnagama, gde brzina reagovawa, postrategiji odbrane, zavisi od sposob-nosti automatizovanih i robotizova-nih odbrambenih sistema da brzoprepoznaju realnu opasnost i aktivi-raju odbrambene potencijale za {tokra}e vreme. Pre svega kao odgovorna sve ve}i me|unarodni terorizam.

SPASAVAWE RAWENIKA

Revolucionarna promena u robotiza-ciji boji{ta dogodila se nedavno, kada jekompanija „Vecna” najavila da razvija ro-bot tipa BEAR (Battlefield Extraction and Retri-eval Robot), odnosno robot koji bi spasa-vao rawene borce na boji{tu, umesto qud-skih bolni~ara. To je jedan od prvih nebor-benih projekata robota za bojno poqe.Projekat se razvija pod nadzorom Istra-`iva~kog centra ameri~ke Kopnene vojskeza telemedicinu i usavr{ene tehnologije(US Army Telemedicine and Advanced Techno-logy Research Center TATRC – part of the USArmy Medical Research and Material Com-mand). Nosilac projekta je „Vecna” – Is-tra`iva~ka laboratorija za tehnologiju izKembrixa u blizini Bostona (Vecna Techno-logies Cambridge Research Laboratory nearBoston). Tim stru~waka i tehni~ara pred-

trati i izvi|ati. U svakom slu~aju toje evolucioni pomak u mehanici ro-bota, jer je to prvi takav projekat ko-ji nema to~kove za kretawe.

AUTOMATIZOVANA

VOZILA

Pentagon je odobrio i upotreburobotske platforme MARCBOT (Multi-function Agile Remote Control Robotic)za otkrivawe i prevenciju terori-sti~kih napada protiv ameri~kih voj-nika. Trenutno se u ameri~kim jedini-cama u Iraku nalazi oko 30 takvihrobotskih osmatra~a i izvi|a~a.Kompanija iRobot iz SAD razvija se-riju transportnih, osmatra~kih, izvi-|a~kih, protivsnajperskih i tzv. EOD(robota za razminirawe bombi) zapotrebe multinacionalnih snaga u Iraku iAvganistanu.

Jedan od tipova robotskih sistema ko-ji imaju navi{e {ansi da se isprobaju u Av-ganistanu i Iraku jeste tzv. iRobot PackBot,multifunkcionalno samoupravqivo guse-ni~no vozilo za kretawe po pe{~anim te-renima. Ameri~ka agencija za istra`iva-we i proizvodwu naoru`awa – DARPA anga-`ovana je i u razvoju minijaturnih robot-skih helikoptera sa nano svojstvima. Ne-sumwivo je da }e takav projekt odmah na}isvoje mesto u takti~kim dejstvima na bojnompoqu za osmatrawe, otkrivawe ciqeva inavo|ewe vatre u Avganistanu i Iraku.

Najkompletnije robotsko vozilo sa vi-{estrukom namenom jeste robot tzv.SWORD (Special Weapons Observation Recon-naissance Detection). On na vi{enamenskojguseni~noj platformi ima ugra|ene pano-ramske i zum-kamere, mogu mu se dodati idrugi senzori, a naoru`an je i mitraqezomM249 sa ni{anskom kamerom. To je jedan izserije robota koji na sebi poseduju i nao-ru`awe upotrebqivo u urbanim dejstvima,ali i na takti~kom boji{tu.

Naravno, i mnoge druge institucije vi-de svoju {ansu da promovi{u robotske si-steme za boji{te, pa je Masa~usetski insti-tut za tehnologije (Massachusetts Institute ofTechnology MIT) razvio „robochopper” lete-licu, koja mo`e da nosi sisteme za osma-

15. januar 2008.

trawe, izvi|awe, navo|ewe, pa i oru`ja zadejstvovawe po protivniku.

Mnogo je tipova samohodnih vozila zadoturawe municije, hrane i drugih borbe-nih potreba na boji{tu u takti~kim ili ope-rativnim razmerama. Jedan od takvih je irobotski oklopqeni juri{ni sistem (Robo-tic Armored Assault System – RAAS), razvijen uokviru projekta Borbeni sistem budu}nosti

„Talon” robot sa raznim oru`jem

Robotskovozilo SWORD

Japanski{pijunski robot

35

vode Daniel i Debora Teobald, osniva~ii ~elni qudi te laboratorije (www.vec-na.com). Za realizaciju projekta ameri~kikongres je za fiskalnu 2007. godinu odo-brio milion dolara.

Re~ je o humanoidnomrobotu sa guseni~nim po-gonom. Robot je konstrui-san tako da na bojnom po-qu, svojim sna`nim ruka-ma, mo`e podi}i raweni-ka, izbaviti ga iz borbe-nog okr{aja i preneti doprve stanice za pru`awehitne medicinske pomo}i.To mu omogu}uju hidrauli~-ni sklop i drugi sastavnidelovi. Izra|en je proto-tip koji je ispitivan u raz-li~itim uslovima, a javno-sti je u novembru 2006. go-

dine prikazana {esta verzija (BEAR V6). Taverzija robota je mogla da podigne sa tla inosi masu od 165 kilograma, dok je verzija7, odnosno prototip, u 2007. godini usavr-{en i mo`e da podigne masu od 317,51 ki-lograma.

Metalni delovi su izra|eni od tita-nijuma. Hidraulika obezbe|uje veliku po-kretqivost tog robota. Veoma je dobro

razvijena i elek-tronska struktura zaupravqawe robotom, a sve ko-mande prenose se u lokalnoj mre`i prekovi{e kanala. U lokalnoj mre`i prenose sesvi podaci dobijeni sa senzora (videoka-mera, audiosenzora i GPS ure|aja ugra-|enih u robota). U sistemu postoje video iaudio kontrolni podsistem, `iroskopskai kontrola akceleracije, koji obezbe|ujubalansirawe i ravnote`u. Senzorski sig-nali sa ruku, tela i torza robota preno-se se kroz komunikacionu mre`u be`i~nimputem, kanalima do upravqa~kog ure|aja.Kamere, mikrofoni i ostali senzoriobezbe|uju funkcionisawe robota u dnev-nim i no}nim uslovima, odnosno u uslovi-

ma opti~ke nevidqi-vosti zbog dima ilimagle.

Postoji pet ko-munikacionih mre`a(kanala), i to poseb-no za svaku ruku (levui desnu), za svakostopalo (gusenice), ai za torzo. Sve po-datke objediwuje pro-cesor ugra|en u ro-bot, koji ih be`i~nimputem dostavqa dokontrolnog ra~una-ra. Me|utim, mnogefunkcije robota supoluautomatske, s ob-zirom na to da ope-rater ne mo`e uvek

da u realnim vremenu prati sve parame-tre koji obezbe|uju funkcionisawe ro-bota.

Upravqa~ki sistem za robota je mo-dularan i objediwuje sve funkcionalnostipredvi|ene ameri~kim vojnim standardomJAUS (Joint Architecture for Unmanned Systems– objediwena struktura za upravqawe si-stemima bez posade).

Nesumwivo je da se u robotizacijiboji{ta oti{lo veoma daleko i da je na-pravqeno vi{e koraka koji ukazuju da sene razmi{qa samo o robotskim borbenimsistemima ve} i o sistemima za logisti~-

ku podr{ku i za hitnu medicinsku po-mo}. Da li su tome doprineli po-

ve}ani gubici ameri~kih voj-nika u Iraku u proteklih

nekoliko godina ili jeto put zacrtan naosnovu izu~avawaratova tokom istori-ju, te{ko je zakqu~i-ti. Moglo bi se re}i

da je ideja o automatizaciji i robotizaci-ji logistike i hitne medicinske pomo}i bi-la davno zacrtana, ali je postala aktuel-na kada su gubici qudskih `ivota u savre-menim ratovima prevazi{li sva o~ekiva-wa i prora~une vojnih stru~waka, odno-sno prag nakon koga javnost po~iwe da po-stavqa neugodna pitawa.

Qudski `ivoti su nenadoknadiv gubi-tak, a tehnika, pa bila ona savremena iveoma sofisticirana, uvek se razvija inoviji modeli neprekidno zamewuju pret-hodne verzije. Nova logika da je lak{epodneti gubitak tehni~kih sredstava, aspasiti qudski `ivot, revolucionarnomewa i logiku upravqawa savremenimbojnim poqem – u ovom slu~aju u takti~kimokvirima. A savremeni poligoni za takvunovu tehniku i tehnologiju su Avganistan,Irak i Bliski istok.

Nikola OSTOJI]

Iatra`iva~kirobot dvoto~ka{

Izraelski Maverick Hunter VIPeR

Pack Bot 510

BEAR robot za spasavawena bojnom poqu

15. januar 2008.36

Projektil je opremqen ~vrstim raket-nim gorivom, koje po~iwe da sagoreva od-mah nakon pritiska na obara~ i zavr{avasagorevawe pre nego {to projektil napu-sti cev, tako da se slobodno mo`e okarak-terisati i kao barutno puwewe bestrzaj-nog oru|a. Projektil nakon toga nastavqakretawe dejstvom inercije. Po~etna brzi-na je 280 m/s. Cev je glatka, kalibra 105mm, velike du`ine, tako da se ukupno uzev-{i u odnosu na ranija sredstva, RPG-7,ostvaruje gotovo dvostruko ve}i efikasnidomet od 500 m i znatno boqa preciznost.Me|utim, oru|e dugo 1.850 mm u borbenompolo`aju ni u kom slu~aju nije lako preno-sivo, {to je samo delimi~no re{eno ra-stavqawem cevi na dva dela, gde se napredwem delu nalazi pi{toqski rukohvat,sigurnosni sistem, pomo}ni mehani~ki ni-{ani i opti~ki ni{an sa uve}awem 2,7 pu-ta, dok se na zadwem nalazi oslonac.Ipak, preno{ewe oru|a koje ima masu bezprojektila od 11,5 kg, a masu sa projekti-lom od 18,2 kg sigurno ne predstavqa lakposao, iako oru|e opslu`uju dva ~oveka.

Sistem za opaqewe je elektronski i,prema objavqenim podacima, vrlo je sli-~an onom koji je kori{}en na starijem ba-ca~u tipa RPG-16, specijalno razvijenomtokom {ezdesetih za sovjetske vazdu{no-desantne trupe, kojima je trebalo preci-znije oru`je ve}eg dometa nego RPG-7. Boj-na glava je tandem tipa, tako da je name-

R U S K I R U ^ N I P R O T I V O K L O P N I L A N S E R R P G - 2 9

kao {to su tenkovi starijih generacija ioklopni transporteri, odnosno borbenavozila pe{adije.

Kraj hladnog rata i otvarawe So-vjetskog Saveza, odnosno Rusije premasvetu, te mnogobojni lokalni ratovi i su-kobi niskog intenziteta (u kojima su bilei jo{ uvek su ume{ane svetske sile), poka-zali su koliko savremena ru~na protivo-klopna sredstva mogu biti efikasna ponajsavremenije tenkove ~ak i sa ~ela.Glavni akter tih de{avawa je ruski ru~niraketni protivoklopni baca~ RPG-29vampir.

VAMPIRVampir je po~eo da se uvodi u ope-

rativnu upotrebu Crvene armije 1989.godine, neposredno pred raspad SSSR ikraj hladnog rata. Osnovni razlog za po-javu tog oru|a je masovno uvo|ewe savre-menih tenkova na zapadu, protiv kojihstarija sredstva nisu imala `eqeniefekat sa ~eone strane, a i pojava ten-kova opremqenih sa ERO (paradoksalno,najve}i broj tako opremqenih tenkovadolazi iz Rusije, a samo mawi broj sazapada). Re~ je o oru|u kakvo Sovjeti, od-nosno Rusi, nisu koristili: sa raketnimpogonom, gde se projektil PG-29V posta-vqa sa zadwe strane, kao {to je to bioslu~aj sa poznatom ameri~kom bazukomM9 i M20.

STRAH I TREPETZA TENKOVERezultati ruskih testova

protiv najboqih doma}ih

tenkova 2003. godine i

naro~ito nedavni sukobi u

Libanu i Iraku, pokazali su

da pomalo zapostavqeni

ru~ni protivoklopni baca~i,

posebno RPG-29 vampir, i te

kako predstavqaju veliku

opasnost ne samo za starije

oklopwake ve} i za one

posledwe generacije.

Ru~ni protivoklopni baca~i ili lan-seri dostigli su svoj vrhunac tokompedesetih i {ezdesetih godina pro-{log veka. U to doba, tehnologija iz-rade kumulativnih bojnih glava do-

stigla je dovoqan nivo da omogu}i probi-jawe prakti~no svih operativnih tenkovana svetu i to sa ~ela. Me|utim, u kasnijemperiodu, pojavom vi{eslojnog i eksplo-zivno-reaktivnog oklopa (ERO), wihovzna~aj je u velikoj meri opao, iz prostograzloga {to su bile potrebne bojne glavetakvih dimenzija i mase da to oru`je nijemogao da prenese jedan vojnik.

Napredak u izradi kumulativnih boj-nih glava sedamdesetih i osamdesetih go-dina pro{log veka i pojava tandem-kumu-lativnih glava u odre|enoj meri su nado-mestili ostvarenu prednost tenkovskogoklopa, ali se obi~no verovalo da biru~na protivoklopna sredstva trebalokoristiti pre svega pri ga|awu savreme-nih tenkova u bok (gde je oklop tawi negona ~elu), a i lak{e oklopqenih vozila,

wena za dejstvo protiv ERO. Osnovna boj-na glava ima kalibar 105 mm, dok je pred-wa (bojna glava) namewena za aktiviraweERO kalibra 65 mm. Na taj na~in ostva-ruje se probojnost koja iznosi 600–750mm homogenog vaqanog pancirnog ~elika(literaturni podaci se razlikuju, Rusitvrde da je probojnost „ve}a od 600 mm”)nakon aktiviranog ERO.

Probojnost armiranog betona i ci-gle iznosi vi{e od 1,5 m, dok je proboj-nost sloja zemqe i drvenog materijala ve-}a od 3,7 m! Pored ove, postoji i termo-bari~na bojna glava oznake TBG-29V, {toje postala praksa kada je re~ o ruskimru~nim baca~ima. Naime, termobari~nabojna glava obezbe|uje ve}u efikasnostprotiv bunkera, ukopanog protivnika iima namenu pru`awa op{te vatrene po-dr{ke pe{adiji.

RATNA PRIMENA

Dvadesetog oktobra 1999. godine ru-ska armija je na poligonu CNIIO 643apriredila balisti~ke testove ~eoneoklopne za{tite wihovih najboqih tenko-va, T-80U i T-90. Testirana je efikasnostpotkalibarnih protivoklopnih tenkovskihprojektila BM42, protivoklopnih vo|enihraketa maqutka-2, metis, konkurs i kor-net, a i ru~nih lansera RPG-7, RPG-26 iRPG-29. Treba napomenuti da je bojna gla-va najsavremenijeg ru~nog sredstva RPG-29 identi~na sa najnovijom protivoklop-nom bojnom glavom ispaqivanom sa stari-jeg RPG-7, oznake PG-7VR, {to zna~i da imje i probojnost identi~na. Rezultati su po-kazali da su od pet ispaqenih RPG-29, triprobile tenk T-80U i T-90. Svi projektilisu ispaqeni u ~eonu zonu tenka, neki su po-ga|ali kupolu, a neki trup, pri ~emu su sviprojektili ispaqeni na T-90 pogodiliERO, a na T-80, dva su ga „proma{ila”.

37

jih i najboqe oklopqeni tenkova danas?Najpre, treba ista}i da incidenti s izra-elskim tenkovima nisu u potpunosti potvr-|eni i da nije poznato iz kog pravca sutenkovi pogo|eni. Ako su pogo|eni sa bo-ka, sasvim je razumqivo da su momentalnozaustavqeni, jer je poznato da bo~ni ok-lop nije ni pribli`no toliko debeo kao~eoni. Ruski tenkovi se u velikoj merioslawaju na ERO, ~ime posti`u impresiv-nu oklopnu za{titu, uporedivu sa znatnote`im zapadnim tenkovima. Me|utim, RPG-29, odnosno wegova bojna glava, konstru-isana je sa ciqem da se pretpuwewem ak-tivira ERO, nakon ~ega glavno puweweprobija osnovni oklop.

I kona~no, kako to da je probijenoklop takvog titana kakav je 62,5 tonete`ak Challenger 2? Iako prema nekimprocenama gorwa ~eona plo~a trupapru`a za{titu ekvivalenta 650/1.000mm homogenog pancirnog ~elika, odnosno950/1.500 mm (protiv APFSDS/HEAT pro-jektila) na kupoli, prime}ena je upotre-ba ERO tipa romor na dowoj plo~i tru-pa. To sugeri{e da je dowa ~eona plo~aznatno slabije oklopqena nego gorwa, asada je jasno da je wen ekvivalent za-{tite ispod nivoa probojnosti RPG-29,odnosno, kre}e se u granicama izme|u550 i 700 milimetara.

Pitawe je da li bi ostvarili isterezultate i drugi savremeni ru~ni pro-tivoklopni baca~i kao {to je npr. Pan-zerfaust 3 sa bojnom glavom Pzf3-T, pro-bojnosti ve}e od 700 mm iza ERO, iliizraelski Shipon, probojnosti 800 mmiza ERO? Verovatno da bi, ali je sigur-no da trenutno apsolutnu prednost nasvetskom tr`i{tu ima rusko oru|e u vi-du bojne glave za {iroko rasprostrawe-ne RPG-7, PG-7VR i RPG-27. Ako ni zbog~ega drugog, ono zbog reputacije koja jedokazana u borbi.

Sebastian BALO[

Drugo anga`ovawe RPG-29 nije po-tvr|eno, ali se sumwa da je vezano za su-kob izraelske armije i boraca Hezbolahau ju`nom Libanu u leto 2006. godine. Na-ime, sumwa se da je RPG-29 „odgovoran”za zaustavqawe par tenkova merkava ne-poznate varijante (verovatno merkava 2ili 3). Ruski ministar odbrane SergejIvanov je tokom bilateralnih razgovorasa Izraelom demantovao da je Rusija pro-davala ove ru~ne baca~e Hezbolahu.

I tre}i, najpoznatiji incident desiose u prole}e 2007. godine, kada je jedanbritanski tenk Challenger 2 pogo|en iz ra-ketnog baca~a RPG-29 u ira~kom gradu Al-Amra. Tom prilikom, probijena je dowa~eona plo~a jednog od najboqe oklopqe-nih tenkova danas, pri ~emu je voza~ izgu-bio pola levog stopala.

EFIKASNOST

Kako to da je projektil PG-29V ru~-nog baca~a raketa RPG-29 vampir tolikoefikasan protiv nekih od najsavremeni-

„Dejli telegraf” je 13. maja 2007. objavio kako je RPG-29 u Iraku probio oklopjednog od najboqih tenkova – „~elinxera-2”

Baca~ RPG-29 sa projektilom PG-29V.

Istu bojnu glavu koristi i baca~ za jednokratnu

upotrebu RPG-27

15. januar 2008.

S E D I [ T A Z A K A T A P U L T I R A W E

Sedi{te za katapultirawe je ure|aj ~i-ja je namena izbacivawe pilota i/ilidrugih ~lanova posade iz aviona u slu-~aju hitnosti, kada je neophodno napu-{tawe letelice nad kojom je, iz razli-

~itih uzroka, izgubqena kontrola.Razvoj te vrste sedi{ta po~eo je tokom

druge polovine tridesetih godina pro{logveka, kada je postalo jasno da }e, sa pora-stom brzine leta aviona, pilotima biti svete`e da se, izlo`eni velikom optere}ewukoje vr{e centrifugalna sila i vazdu{nastruja, za neophodno vreme izvuku iz uskogprostora kabine i napuste letelicu, a da ihpri tome ne udari vertikalni i horizontal-ni stabilizator ili neki drugi deo aviona.

PRIMAT U RAZVOJU

Primat u razvoju sedi{ta imaju Nemcii [ve|ani. Odsek za vazduhoplovnu medi-cinu Luftvafe je jo{ 1939. godine otpo~eoispitivawa sa ciqem da se posadi bombar-dera za obru{avawe Ju-87 {tuka, koji suizlo`eni enormnom optere}ewu pri izvla-~ewu iz obru{avawa, omogu}i bezbedno na-pu{tawe aviona. Tada je ustanovqeno daqudski organizam mo`e da izdr`i optere-}ewe od +20 G u trajawu od 0,1 sekunde.Mada je patent registrovan na ~etiristru~waka iz firme „Junkers”, daqi razvojsedi{ta poveren je kompaniji poznatog pro-izvo|a~a aviona Ernsta Hajnkela.

Usvojeni model sedi{ta sastojao se odavionskog sedi{ta sa po dva to~ki}a, sasvake strane, postavqena u paralelnim`lebovima na {inama dugim 105 centime-tara. Aktivirawem patrone od 30 g eksplo-ziva lansirano je sedi{te brzinom od oko12 m u sekundi, a optere}ewe pilota je pritom iznosilo +12 G.

Do 1942. godine svi nema~ki eksperi-mentalni avioni bili su opremqeni tim ti-pom sedi{ta. Ve} 13. januara 1942. zabe-le`eno je prvo iskakawe u letu, kada je pi-lot Helmut [enk morao da napusti mlazniavion hajnkel He-280 zato {to su se zamr-znule povr{ine za upravqawe.

Prvi serijski avion sa ovim sedi{tembio je no}ni lovac He-219, a instaliranoje jo{ u meser{mit Me-262, dornije Do-335, arado-234 i raketni lovac Me-163,ali su u potowem slu~aju za izbacivawe ko-ri{}ene sna`ne opruge.

Do kraja rata zabele`eno je vi{e od60 iskakawa pilota Luftvafe. Sa kapitu-lacijom Nema~ke, sva saznawa o razvojnojtehnologiji sedi{ta dospela su u ruke ze-maqa pobednica.

[vedska je prve probe izvela 1941. go-dine, ali je u po~etku za izbacivawe sedi-{ta kori{}en komprimovani vazduh. Tokom

POUZDANAZA[TITAPILOTA

U po~etku nesigurna,

a danas pouzdana,

sedi{ta za katapultirawe

pru`aju pilotima gotovo

potpunu sigurnost pri

izbacivawu bez obzira na

visinu leta

i brzinu aviona

Iskakawe iz F-16 na minimalnoj visini

39

od sedi{ta, a to nije mogao izvesti ako jeonesve{}en, povre|en ili rawen. Osim to-ga, nije postojao na~in za pravilnu proce-nu odgovaraju}e visine za otvarawe pado-brana. To je re{eno sedi{tem Mk 2, gde seautomatskim mehanizmom, pet sekundi na-kon izbacivawa iz aviona, odvaja pado-bran za stabilizaciju, koji, pri tome, iz-vla~i glavni padobran.

Slede}e generacije donose nova po-boq{awa. Sedi{te Mk 7 proizvedeno je unajve}em broju primeraka jer je izabranoza dvosed lovac McDonnell Douglas F-4 Phan-tom II (kojih je izra|eno oko 5.000, {to zna-~i 10.000 sedi{ta). A Mk 10 je instalirani u jugoslovenskim avionima J-22 orao i G-4 supergaleb. Najnovija generacija, Mk 16,kod koje se sedi{te sastoji od oko 1.300 de-lova, izabrana je za lovce Dassault Rafale iEurofighter Typhoon.

Tokom 55 godina proizvodwe, firma„Martin Bejker” izradila je 70.000 sedi-{ta kojima su opremqeni avioni u 92 va-zduhoplovstva, a do maja 2006. godine za-bele`ena su 7.152 uspe{na iskakawa izaviona.

AMERI^KA ISKUSTVA

I SAD su se uveliko zainteresovaleza sedi{ta za katapultirawe, i ve} 17. av-gusta 1946. izvedeno je prvo probno izba-civawe. Tradicionalno rivalstvo vazduho-plovstva i mornari~ke avijacije usloviloje razli~ite pristupe. Vazduhoplovstvo jefavorizovalo nema~ka iskustva, gde je oki-da~ sme{ten u naslone za ruke na sedi{tu,dok je mornarica sledila britanski stavpo kome je okida~ sme{ten iznad glave, jerse podizawem ruku radi aktivirawa sedi-{ta, ki~ma dovodi u najpovoqniji polo`ajza iskakawe. Zato se sedi{ta u avionimaF-86 Sabre i F-84 Thunderjet, kojima je opre-mqeno vazduhoplovstvo, aktiviraju na je-dan, a u mornari~kim lovcima F9F i F11F

NAJVE]A VISINA

Najve}a visina na kojoj je do sadaizvedeno katapultirawe iznosi 57.000stopa (19.000 metara), a odigralo se1958. godine, iz britanskog aviona ti-pa Canberra. Nepotvr|eni podaci govo-re da je pilot ameri~kog strate{kog iz-vi|a~kog aviona SR-71 isko~io sa visi-ne od 80.000 stopa (oko 26.000 m).

primarnog, primewen je i sekundarni oki-da~. On je sme{ten izme|u kolena pilota iwegova namena je bila da omogu}i aktivira-we sedi{ta ~ak i u slu~aju kada mu nepovoq-no G optere}ewe ne dozvoqava da podigneruke iznad glave kako bi aktivirao primar-ni okida~. Taj okida~ se danas primewuje go-tovo kod svih tipova sedi{ta kao glavni.

U Velikoj Britaniji, firma „MartinBejker” napustila je dotada{wu proizvodwuaviona i preorijentisala se na razvoj sedi-{ta za iskakawe. Prvo probno izbacivaweizvedeno je 24. jula 1946. iz mlaznog lovcagloster meteor, dok je prvo katapultirawe uslu~aju hitnosti morao da izvede pilot XoLankaster iz prototipa lete}eg krila Arm-strong Whitworth AV 52.

Prva generacija sedi{ta, tzv. Mk 1, iz-bacivalo je pilota brzinom od 20 metara usekundi, nakon ~ega je on morao da se odve-`e od sedi{ta i otvori svoj padobran, dokse sedi{te spu{talo automatskim padobra-nom za stabilizaciju.

Primarni problem ogledao se u tome{to je pilot morao samostalno da se odvoji

PAKET ZA PRE@IVQAVAWE

Savremena izbaciva sedi{ta nepoma`u samo pilotu da pomo}u wih bez-bedno napusti letelicu ve} i da potpo-mognu wegovo pre`ivqavawe i nakondoskoka. Naime, ve}ina sedi{ta u sebisadr`i tzv. pakete za pre`ivqavawekoji kombinuju gumeni ~amac, hranu,uputstva za pre`ivqavawe, udice, {i-bice, no` i niz drugih detaqa (kao {toje i GPS). Sve to je neophodno dok nestigne pomo}. Sastav tih paketa u veli-koj meri zavisi i od izbora naru~ioca,odnosno regiona gde se o~ekuje da bi sepilot mogao prizemqiti, jer su gumeni~amac i udica svakako od koristi naPacifiku, ali ne i u Sahari.

1943, firma „Bofors” razvila je sedi{tesa eksplozivnom patronom sli~no nema~kom,tzv. tip 1. Prvo probno iskakawe izvedenoje 27. februara 1944. iz bombardera SAAB17, a prvi avion serijske proizvodwe opre-mqen tim sedi{tem bio je lovac SAAB J-21.[vedski pilot morao je da se katapultiraiz aviona prvi put 29. jula 1946. godine.

Lova~ki avion na mlazni pogon SAAB J-29, poznat kao lete}e bure, opremqen je usa-vr{enim modelom sedi{ta tip 2, gde su{vedski konstruktori iskazali svoju daleko-vidost. Naime, da bi se umawila frontalnapovr{ina tela pilota izlo`ena udaru va-zdu{ne struje nakon izbacivawa iz aviona,a pove}ala tolerancija na G optere}ewe,sedi{te je nagnuto 30 stepeni unazad.

Taj koncept ponovo je primewen tek po-sle 30 godina na lovcu F-16, sa sedi{temACES II. Povla~ewem unapred ru~ice iznadglave pilota, a koja je ujedno primarni oki-da~, pilot na lice navla~i zavesu radi za-{tite od dinami~kog udara vazduha. Pored

Trenutak izbacivawa iz„gloster - meteora”

MiG-21 SK-1

15. januar 2008.40

Odmah nakon te tragedije, prizemqe-ni su svi F-104 i u wih su ugra|ena sedi{takoja su se izbacivala navi{e, ali dvadese-tak pilota USAF nije pre`ivelo katapulti-rawe na malim visinama iz navedenog raz-loga. Avion F-104 bio je veliki izvozni us-peh „Lokida”, jer su ga kupile mnoge zemqeNatoa, zatim Japan, Pakistan i Jordan, alisu sva evropska vazduhoplovstva zamenilaameri~ko sedi{te u wemu i instaliralaMartin Bejker Mk DQ-7. Me|utim, nekoli-ko zapadnonema~kih pilota poginulo je priiskakawu, a istraga je ustanovila da su ko-lena pilota udarala o ivicu vetrobranapri izbacivawu iz aviona jer je pilot bioprevi{e pomeren unapred, kako bi bilomesta za padobran.

Modifikovanim sedi{tem MB GQ-7Ftaj problem je re{en, mada je F-104 bio iostao zahtevan avion zbog velike brzine prisletawu, male povr{ine krila, te insisti-rawa pojedinih zemaqa da se koristi i kaolovac bombarder, mada je projektovan za za-datke presretawa. Uz to su piloti pro{likroz trena`ni program na ameri~kom zapa-du gde su potpuno druga~iji meteorolo{ki

uslovi na nebu od onihu zapadnoj Evropi.

U SAD je tokom{ezdesetih posto-jalo osam proizvo-|a~a sedi{ta zakatapultirawe:Nort Ameriken,Daglas, Ripablik,Lokid, Gramen, Ve-ber, Stenli i Ste-nsel. Pilot kojivr{i preobukumorao je da znasve ne samo o

novom tipu

na drugi na~in. Ali su Amerikanci umestoeksplozivnog puwewa, za izbacivawe pilo-ta po~eli da koristile rakete.

Tokom Korejskog rata, piloti vazduho-plovstva izveli su oko 2.000 iskakawa, odkojih je 60 odsto bilo bez {tetnih posledi-ca. Prvo katapultirawe pri nadzvu~noj br-zini od 1,05 Maha zabele`eno je 1955. go-dine, kada je pilot isko~io iz F-100 SuperSabre, koji je pre{ao u nekontrolisano po-nirawe. Za vreme Vijetnamskog rata(1963–1975) vi{e od 25 odsto iskakawa izmornari~kog izvi|a~kog aviona RA-5 Vigilan-te odigralo se pri nadzvu~nim brzinama.

IZBACIVAWE NANI@E

Na osnovu iskustava iz Korejskog ra-ta, kompanija „Lokid” razvila je poznatoglovca F-104 Starfighter. S obzirom na to {toje F-104 imao visoke repne povr{ine u ob-liku slova T, a i na ~iwenicu da su se bor-be u vazduhu odvijale na sve ve}im visina-ma, odlu~eno je da se u novi lovac instali-ra sedi{te Stenli C-1, koje se izbacivalonani`e. O~igledno je u potpunosti zanema-ren problem negativnog optere}ewa i iska-kawa na malim visinama, {to je bilo uskladu sa uvre`enim stavom da iskakawena visinama ispod 500 stopa (oko 160 m)daje vrlo male {anse za pre`ivqavawe.Sasvim je razumqivo da su piloti sa veli-kim nepoverewem gledali na takav koncept.

Da bi ih donekle razuverili i umiri-li, in`eweri „Lokida” savetovali su da sepri iskakawu na malim visinama avion pr-vo dovede u polo`aj „na no`“ (90 stepeni)ili „na le|a”, kako bi sedi{te i pilot bi-li izba~eni u stranu ili navi{e. Me|utim,u slu~aju ga{ewa motora ili kvara na hi-draulici, taj manevar se nije mogao izve-sti. Desilo se ono {to se pre ili kasnijemoralo desiti – pogibija poznatog i popu-larnog probnog pilota Ivana Kin~eloua.On je, neposredno nakon uzletawa sa pisteu vazduhoplovnoj bazi Edvards, 26. jula1958, morao da isko~i iz svog F-104. U pot-punosti je ispo{tovao proceduru, postavioavion „na no`“ i isko~io u horizontali,ali ga je strujawe vetra odnelo pravo u va-trenu loptu sru{enog F-104 na tlu.

BRZA REAKCIJA

Za bezbedno iskakawe na malim vi-sinama, najva`niji ~inilac je brzina re-akcije pilota, koji prethodno mora dadonese odluku o napu{tawu aviona. Sto-ga se razmatra opremawe aviona auto-matskim sistemom za izbacivawe, koji bise aktivirao ako nagib ili napadni ugaoaviona pre|u zacrtane parametre. Tajsistem je primewen kod sovjetskih avio-na sa vertikalnim uzletawem Jak-36 iJak-38, gde je nadma{io sva o~ekivawa,jer je spaseno 100 odsto pilota koji suse katapultirali zbog gubitka kontrolepri uzletawu ili sletawu.

aviona, ve} i o sedi{tu u wemu. Nijedno odwih nije pru`alo mogu}nost pre`ivqava-wa u nultim uslovima, odnosno pri nultojbrzini i visini, a samo nekoliko ih je omo-gu}ivalo pre`ivqavawe pri iskakawu savisine mawe od 500 stopa. Stoga je polo-vinom sedamdesetih godina odlu~eno da seizradi sedi{te koje }e biti standardno zasve avione vazduhoplovstva SAD. Tako jenastalo ACES II, (Advanced Concept EjectionSeat), koje je prvi put instalirano 1978. go-dine u avion tipa A-10 Thunderbolt II. Ovimje ostvareno skra}ewe vremena, iskakaweu nultim uslovima, olak{ana nabavka re-zervnih delova, pojednostavqeno odr`ava-we i obuka mehani~ara i pilota.

To sedi{te pripada tzv. tre}oj genera-ciji, koja omogu}uje katapultirawe do brzi-ne od 900 ~vorova (oko 1.600 km na sat), pri~emu optere}ewe pilota iznosi +12 G. Se-di{te ima tri radna re`ima – prvi za nultubrzinu i visinu, gde se padobran otvara zamawe od dve sekunde, drugi za sredwu brzi-nu/visinu, gde se padobran otvara za maweod {est sekundi, i tre}i, za velike brzine ivisine, gde se pilot i sedi{te ne odvajajudok se ne steknu uslovi za prvi ili drugi re-`im. Mornari~ko vazduhoplovstvo slediloje taj koncept, te je tako maja 1985. usvojenosedi{te NACES (Navy Aircrew Common Ejecti-on Seat). Ovo je prvo sedi{te u kome procesizbacivawa kontroli{u mikroprocesori.

Sedi{te „Martin Bejker” Mk 16 za„eurofajter tajfun”

Prema dosada{woj statistici bilo je 94,4odsto uspe{nih iskakawa.

DOPRINOS SOVJETA

Sovjetski Savez je tako|e iskoristionema~ka iskustva, po kojima je 40 odsto ka-tapultirawa, tokom ratnih godina, imalofatalni ishod. Prvo se katapultirao izmodifikovanog bombardera petqakov Pe-2 G. A. Kondra{ov 24. juna 1947. godine.Prvo sedi{te, ~iji je proizvo|a~ bioOKB „Mikojana”, primeweno je u lovcimaMiG-15 i MiG-17 i omogu}avalo je kata-pultirawe do brzine od 700 km nasat, iznad visine od 250 meta-ra. Kasnije serije pro{irile suparametre izbacivawa na br-zinu do 900 km na sat.

Godine 1962. godine,OKB „Mikojana” kreiraoje novi sistem za{tite pi-lota, u kojem je deo vetro-brana povezan sa sedi-{tem, kako bi {titiood udarca vetra priizbacivawu. Instali-ran na prvim modeli-ma lovca presreta~aMiG-21 (F-13, P i PF), do-

41

zvoqavao je katapultirawe do brzine od1.100 km na sat, iznad visine od 110 meta-ra. Sli~no SAD, avioni Mikojana i Suhojaimali su razli~ite tipove sedi{ta. Radistandardizacije, a i problema iskakawa unultim uslovima, OKB „Zvezda” stvorila jesedi{te K-36, mase od 205 kg, koje omogu-}ava izbacivawe do maksimalne visine od25.000 metara i brzine od 2,5 Maha (s timda je potowe provereno u praksi).

Karakteristike togsedi{ta (K-36) demon-strirane su 1989. go-dine na malim visina-ma tokom aeromitinga

na aerodromu L Bur`ekod Pariza, kada je pilot

morao da isko~i iz MiG-29 u vertikalnom obru{a-

vawu na visini mawoj od 60 m,a zatim i 1993. u Ferfordu (V. Brita-

nija), gde su se dva MiG-29 sudarila u naj-ni`oj ta~ki petqe izvedene na maloj visi-ni. Sva tri pilota prizemqila su se nepo-vre|ena.

To sedi{te su tokom 1993. godine is-pitali i stru~waci ameri~kog vazduhoplov-stva i mornari~ke avijacije, kako na ruskompoligonu, tako i u vazduhoplovnoj bazi Ho-loman u SAD. Rezultati su pokazali da jesedi{te K-36D superiornije u odnosu naona ameri~ke proizvodwe.

OKB „Zvezda” tako|e proizvodi prvosedi{te za iskakawe iz helikoptera – K-37. Wime su opremqeni Ka-50 ~ernaja aku-la i Ka-52 aligatr. Pri aktivirawu sedi-{ta, eksplozivno puwewe u korenu rotoraodbacuje krake rotora, potom se odbacujestakleni poklopac kabine, a raketa sme-{tena u kabini ispaquje navi{e. Raketa jepovezana sa sedi{tem i izvla~i ga iz kabi-ne, a zatim se aktivira padobran.

RIZICI ISKAKAWA

Naj~e{}e povrede koje se zadobiju prikatapultirawu su kompresivni prelomiki~menog stuba i prelomi ekstremiteta (no-gu i ruku). Prerano otvarawe glavnog pado-brana dovodi do izme{tawa vratnih pr-{qenova ki~menog stuba, pa ~ak i preloma.Ki~mena mo`dina pri tom retko biva po-vre|ena. Dodatni rizik na velikim visina-ma su niske temperature i mogu}e promr-zline, a nedostatak kiseonika (hipoksija)

mo`e dovesti dofatalnog ishodaako se pri iskaka-wu otkine maska

za kiseonik. Koddoskoka su ~este povrede sko~nog zgloba,koje se javqaju u pet odsto slu~ajeva, po ame-ri~kim izvorima.

Ki~meni stub mo`e da podnese velikaoptere}ewa ako sila deluje du` wegove ver-tikalne osovine, ali je dovoqno da ugao dej-stva bude samo 12–15 stepeni u odnosu navertikalu, pa da nastanu te`e povrede. Ame-ri~ki izvori, tako|e, navode da se u 30–50odsto slu~ajeva jasno verifikuju rendgenskisnimci povrede ki~menog stuba, i savetujuda se svim pilotima nakon iskakawa uradirentgen ki~menog stuba, a po potrebi i kom-pjuterizovana tomografija (skener).

Razvoj sedi{ta za katapultirawe u bu-du}nosti (kojima }e biti opremqeni avioninarednih generacija, kao {to je F-35 Joint Stri-ke Fighter, a {to je ciq programa CREST –CRew EScape Technology, na kom rade kompa-nija „Boing” i vazduhoplovstvo SAD) kreta}ese u pravcu pre`ivqavawe pilota nakon iz-bacivawa, po~ev od nultih uslova, prekoiskakawa iz aviona koji izvodi figuru vaq-ka na visini od 30 m, do katapultirawa na70.000 stopa (oko 23.000 m), pri brzini odtri Maha. Sistem za izbacivawe sadr`a}e{est do osam komora sa otvorima potisnikamlaznika koji se pokre}u u svim pravcima, apod kontrolom su mikroprocesorske komand-ne jedinice, programirane da omogu}e bez-bedno prizemqewe pilota bez obzira na po-lo`aj aviona u trenutku katapultirawa.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

SRE]A U NESRE]I

Najvi{e sre}e pri iskakawu izaviona imao je izraelski pilot koji jeleteo na juri{niku A-4 Skyhawk, brzi-nom od 350 ~vorova (ne{to vi{e od600 km na sat), na maloj visini. Jedino~ega se pilot se}a jeste da je u jednommomentu leteo u pravoj liniji, a potomse, sa stra{nom glavoboqom, na{ao nazemqi. Analiza doga|aja utvrdila je ka-ko je ptica udarila u vetrobran avionai probila ga, a potom udarila pilota u{lem, onesvestiv{i ga u isti mah. Za-tim su se ostaci tela ptice odbili na-vi{e i udarili u ru~ice za katapulti-rawe, ~ime je sedi{te aktivirano, apilot izba~en iz aviona.

Katapultirawe pilota iz zapaqenog aviona

F-8 „kruzejder”

Superiornije od ameri~kog

15. januar 2008.42

postojawe tog programa nije imalo infor-macija ni Ratno vazduhoplovstvo SAD (Uni-ted States Air Force – USAF), iako je ono kasni-je preuzelo poslove DARPA.

Tek u avgustu 1975. pozvane su kompa-nije Lokid i Nortrop (Northrop) da u~estvujuu programu razvoja i ispitivawa letelicepod kodnim nazivom XST, kao akronim od Ex-perimental Survivable Testbed. Godinu dana ka-snije, mediji su saznali za postojawe togprograma, ali su ga pogre{no protuma~ilikao Experimental Stealth Testbed. U me|uvre-menu, obe kompanije su izradile demon-stratore od kojih je za daqi program podnazivom Have Blue izabran „Lokidov” avi-on, zahvaquju}i, pre svega, kompjuterskomprogramu za predvi|awe radarskog odrazapod oznakom Echo 1.

Rezultat istra`ivawa „Lokidovog”matemati~ara Bila [redera (Bill Schroeder)bio je avion neobi~nog koncepta i dizajna,koji dovodi do toga da se radarski zraciodbijaju daqe od radarskog prijemnika, iz-ra|enog od materijala koji apsorbuju ra-darske signale.

Juri{nik no}ni jastreb

F-117A (Nighthawk) smatran je

jednim od simbola ameri~ke

ne samo vazdu{ne ve} uop{te

vojne globalne mo}i

i tehnolo{kog nivoa,

ali se wegova upotreba u

ameri~kom vazduhoplovstvu

bli`i kraju

ODLAZAK GOSPODARANO]NOG NEBA

Neuobi~ajen izgled, tajnovitost i statusmedijske zvezde tokom Prvog zalivskograta doprinele su da juri{nik F-117Ano}ni jastreb postane jedan od naj-poznatijih borbenih aviona kraja

dvadesetog veka. To je dvomotorni niskokri-lac sa pritajenim (stealth) svojstvima name-wen za izvr{avawe, pre svega, specijalnihzadataka, kao {to su vatrena dejstva po va-`nim kopnenim ciqevima, poput dobro bra-wenih komandnih mesta, centara veze, ra-darskih i raketnih polo`aja protivvazdu-hoplovne odbrane, saobra}ajnih ~vori{tai sli~no.

TAJNI PROJEKAT

Koreni F-117 poti~u iz 1974. godine,kada je Agencija za napredne istra`iva~keodbrambene projekte (Defense Advanced Re-search Projects Agency – DARPA) zapo~ela radna studiji o istra`ivawu mogu}nosti da ra-dar {to te`e otkrije borbene avione. U tovreme kompanija „Lokid ”(Lockheed) nije po-zvana da u~estvuje u istra`ivawima, a za

J U R I [ N I K L O C K H E E D F - 1 1 7 A N I G H T H A W K

Prvi od dva prototipa NV 1001 pole-teo je 1. decembra 1977. sa „Lokidovim”opitnim pilotom Bilom Parkom (Bill Park)za komandama. Me|utim, u ve}ini izve{ta-ja je kao datum prvog leta naveden januarili februar 1978. godine. ^itav XST pro-gram ko{tao je 43 miliona ameri~kih do-lara, od toga je 10,4 miliona finansiralasama kompanija „Lokid”.

U[TEDE

Avion F-117 je visokopodzvu~ni dvomo-torni niskokrilac. Du`ina aviona iznosi20,08 metra, visina 3,78 metara, a rasponkrila je 13,2 m. Povr{ina krila iznosi105,9 kvadratnih metara. Pogonsku grupu~ine dva motora General Electric F404-GE-F1D2, bez mogu}nosti dopunskog sagoreva-wa, svaki potiska 48 kN. Najve}a brzinano}nog jastreba je 1.040 kilometara na ~as,a normalni operativni Maksov broj 0,9.Nosivost ubojnih sredstava u unutra{wostije 2.268 kilograma, a borbeni radijus satom masom ubojnih sredstava, bez dopuwa-vawa gorivom u vazduhu, iznosi 1.112 kilo-metara. Takozvani G limits je +6. Zbog svogneobi~nog dizajna, avion je aerodinami~kinestabilan, pa su potrebni mo}ni kompjute-ri koji mu omogu}avaju da leti.

Unutra{wost kabine no}nog jastrebaje mawe-vi{e standardna, kao i za svakidrugi borbeni avion, a mnoge od kompone-nata su pozajmqene sa drugih letelica, presvega sa aviona F/A-18 Hornet, ali i P-2Neptune, F-104 Starfighter, T-33, P-3C Ori-on… Razlog je bila u{teda, ali i ~uvawetajnosti programa. Avion je opremqen se-di{tem McDonnell Douglas ACES 2 koje semo`e katapultirati. Pored prikaziva~a u

visini glave koji daje osnovne podatke oletu (head-up display – HUD) na glavnom pa-nelu se nalaze veliki CRT i IRADS videoekran, te dva vi{enamenska prikaziva~a,i niz drugih instrumenata. Kontrole letasu fly-by-wire.

AVIONIKA

Originalnu avioniku F-117 ~inio jereal-time procesor, sastavqen od tri kompju-tera Delco M326F, pozajmqena sa F-16, po-

vezana dvostrukom magistralom MIL-STD-1553. Procesor je povezan sa prikaziva-~ima, kontrolama, automatskim pilotom,senzorima, SPN-GEANS INS navigacijskimsistemom i drugim komponentama. Radi izu-zetne va`nosti koja joj je pridavana, avio-nika na F-117 je sredinom osamdesetih mo-dernizovana i unapre|ivana. Po~etkom1984. zapo~eta je modernizacija pod ime-nom WSCS (Weapon System Computer Sub-sys-tem), tokom koje su ugra|eni novi kompjute-ri AP-102 sa dvostrukom magistralom po-

VATRENO KR[TEWE

U oktobru 1989. dotada{wa4450. takti~ka grupa preklasifiko-vana je u 37. takti~ki lova~ki ving. Au no}i 19. na 20. decembar dva F-117uzletela su sa zadatkom podr{ke spe-cijalnim snagama koje su krenule naPanamu. Me|utim, opozvani su predsam ulazak u panamski vazdu{ni pro-stor. Pored toga, dva no}na jastrebabila su rezerva, a jo{ dva su imalazadatak bombardovawa radi zbuwiva-wa panamskih odbrambenih snaga.Wihova meta bilo je veliko poqe po-red kasarne panamskih odbrambenihsnaga, a ne sama kasarna?!

Avioni su izbacili dve avio-bombe GBU-27A/B. Vo|a para bio jemajor Greg Frist, pilot koji }e prvibaciti i bombe na Bagdad. Kriti~a-ri, pre svega u Kongresu, ocenili suda se isti efekat mogao posti}i imalim poslovnim avionom.

Naoru`awe tog juri{nika ~ine laserski

navo|ene avio-bombe

44

AIM-9 Sidewinder, i raketa vazduh-zemqaAGM-65 Maverick, ali uz modifikacije i nasamom avionu i na projektilima. Tako|e, tajavion nikada nije bio planiran ni za SIOPplan, poput ostalih takti~kih borbenih avi-ona, pa nije bio namewen ni za no{ewe nu-klearnog oru`ja.

PUSTIWSKA OLUJA

Gotovo odmah nakon {to su ira~kesnage izvr{ile invaziju na Kuvajt, no}nijastrebovi 37. takti~kog lova~kog vingaupu}eni su u vazduhoplovnu bazu Kraq Ka-lid u jugozapadnom delu Saudijske Arabije,1.610 kilometara od Bagdada. Tokom Pu-stiwske oluje avioni tog tipa izvr{ili su1.271 borbeno avio-poletawe i upotrebi-li vi{e od 1.814 tona ubojnih sredstava.U operaciji su u~estvovala 42 no}na ja-streba i oko 60 pilota koji su naleteli vi-{e od 6.900 ~asova.

15. januar 2008.

dataka MIL-STD-1750A. Taj kompjuterski pa-ket razvio je IBM iz kompjuterskog sistemaza spejs-{atl.

NAORU@AWE

Naoru`awe juri{nika F-117 ~ini pre-cizno oru`je, tj. laserski navo|ene avion-ske bombe. Tokom razvoja i kasnijeg opito-vawa F-117 koristio je ubojna sredstva zaobuku BDU-33 i BDU-50, ali i klasi~neavio-bombe Mk 82. Na ve}ini misija, F-117je nosio jednu ili dve bombe iz serije GBU-10. Ta bomba predstavqa klasi~nu avio-bombu Mk 84 od 907 kilograma, ili bombuza duboku penetraciju BLU-102B (I-2000), ko-ju je posebno za F-117 razvio „Lokid”, obeopremqene kompletom za navo|ewe PavewayII.

Bomba GBU-24 iz familije Paveway IIIposebno razvijena je za no}nog jastreba.Naime, ona je zasnovana na GBU-24, ali sa

napred postavqenim kanarima i zadwimstabilizatorima koji su bazirani na Pave-way II. U varijanti sa bojnom glavom Mk 84nosi oznaku GBU-27/B, a u varijanti BLU-109B oznaku GBU-27A/B. Tako|e, avio-bom-ba je namewena za izbacivawe sa sredwihvisina i ima odre|eni nivo stanf-off svoj-stava.

Jedan od izve{taja sa~iwenih tokomoperacije Pustiwska oluja navodi da su ujednoj misiji u blizini kuvajtske graniceno}ni jastrebovi koristili GBU-12 (avio-bombe Mk 82 opremqene kompletom Pave-way II). Pred Pustiwsku oluju za F-117 raz-vijana je i Boosted Penetrator Bomb. Iako jenazivan Stealth Fighter (pritajeni lovac) F-117, u stvari, nema nikakvih mogu}nosti zadejstva vazduh-vazduh. Naime, ta letelicanije opremqena topom, kao ni projektilimavazduh-vazduh, mada je teoretski bila mogu-}a integracija raketa vazduh-vazduh poput

TAKTI^KO-TEHNI^KI PODACI

Pogonska grupa: dva motora General Electric F404-GE-F1D2bez mogu}nosti dopunskog sagorevawa, svaki potiska 48 kNRazmah krila: 13,2 m Du`ina: 20,08 m Visina: 3,78 m Povr{ina krila: 105,9 kvadratnih metaraMasa prazne letelice: 13.608 kg Maksimalna masa pri poletawu: 23.814 kg Masa unutra{weg naoru`awa: 2.268 kg Maksimalna brzina: 1.040 km/~ Normalni operativni Mahov broj: 0,9Brzina pri poletawu sa normalnim borbenim teretom: 306 km/~ Brzina pri sletawu: 227 km/~ Borbeni radijus sa teretom od 2.268 kilograma bez dopuwavawa gorivom: 1.112 km G ograni~ewe: +6

45

pogodila dok je poku{avao da izvedeprotivraketni manevar i da se najve-}om brzinom pewawa popne sa pet nasedam hiqada metara. Tako|e, jo{ dvaF-117 rashodovana su nakon vazdu-{nih udara na SRJ.

SIVI ZMAJ

Tokom decembra 2003, uokviru 1. deta{mana 53. opit-nog vinga zapo~et je program is-

pitivawa nove {eme bojewa za F-117. Ciq tog programa, pod imenom Sivizmaj, bio je utvr|ivawe prednosti i ogra-ni~ewa u upotrebi sive {eme bojewa od dvenijanse, za koju se koristi ista farba kaoi za F-22 i koja ima sli~na svojstva kao idosada{wa crna farba za F-117.

Prvi avion koji je dobio novo boje-we bio je 85-0835/OT iz sastava 53. gru-pe, nakon ~ega je i F-117A 410. opitnogskvadrona 412, opitnog vinga iz vazduho-plovne baze Edvards, dobio novi izgled.Ciq tog projekta bio je da se smawi uo~-qivost tokom dana, u skladu sa vizijom na-~elnika General{taba USAF generala Xo-na Xampera (John Jumper) – prisustvosteltova na boji{tu 24 ~asa dnevno. Pro-gram je prekinut s obzirom na to da no}nijastrebovi napu{taju flotu ameri~kog va-zduhoplovstva.

I pored lo{eg iskustva u Jugoslavi-ji, F-117A no}ni jastreb je ostao letelicakoja predstavqa jo{ jednu prekretnicu urazvoju avijacije. U me|uvremenu je lova~-ki avion F-22A Raptor u potpunosti ispu-nio o~ekivawa onih koji su no}nom jastre-bu dali nadimak Stealth Fighter. Poredraptora, tu je i novi F-35 Lightning II, arazvoj aviona sa svojstvima stelta ostajejedan od prioriteta ameri~kog ratnog va-zduhoplovstva.

No}ni jastreb odlazi u penziju i va-zduhoplovnu istoriju. Ali }e se sa F-117 le-teti jo{ neko vreme, do wegovog potpunog„penzionisawa“. Dok se to ne desi, pilote}e odr`avati slogan te letelice: Mi pose-dujemo no}.

Mladen TI[MA

Prema zvani~nim po-dacima USAF, no}ni jastre-bovi su tokom Prvog zaliv-skog rata imali procenat ope-rativnosti od 85,8 odsto, {to je~etiri procenta vi{e nego u mir-nodopsko vreme. Pojedini ruskiizvori naveli su da je jedan F-117oboren vatrom iz PA topa ruske(sovjetske) proizvodwe.

AGRESIJA NA SRJ

U okviru vazdu{nih udara na biv{uSaveznu Republiku Jugoslaviju pod kodnimnazivom Osloba|aju}a sila (Delibrate For-ce) u~estvovala su 24 no}na jastreba iz sa-stava 49. lova~kog vinga iz baze Holoman uNovom Meksiku, jedinice koja je preuzelaoperativnu upotrebu F-117 od biv{eg 37.lova~kog vinga. Kao mera predostro`nostiod jugoslovenskih raketnih sistema PVO saopti~kim sistemom navo|ewa, pilotima jezabraweno spu{tawe na visine ni`e od6.300 metara. Me|utim, 27. marta 1999.jugoslovenska PVO je, pomo}u raketnog si-stema PVO sredweg dometa, tipa neva-M(Nato kod SA-3 Goa) oborila F-117A, regi-stracijski broj 82-806, sa oznakom baze„HO“, tj. Holoman.

Tom prilikom su na „stosedamnaestku”lansirane dve rakete, od kojih ga je druga

NESRE]NI PRVENCI

Tokom trideset {estog opitnog le-ta 4. maja 1978. avion HST-1 HB 1001izgubqen je prilikom sletawa, a drugiprototip HB 1002 poleteo je 20. julaiste godine. Ta letelica je, tako|e, iz-gubqena u junu 1979. godine i poputprethodnika, verovatno, bila zakopa-na duboko u udaqenom kraju pustiwe uNevadi.

Prvi avion YF-117A dobio je re-gistarski broj 79-10780, ili jedno-stavnije 780. Zla kob pratila je i prviserijski F-117, a wegovo mesto zauzeoje avion sa serijskim brojem 80-10785. Prva operativna jedinica kojaje naoru`ana no}nim jastrebovima bi-la je 4450. takti~ka grupa, koja je u ma-ju 1982. preme{tena iz vazduhoplovnebaze Grum Lejk (Groom Lake) na opitnipoligon Tonopa (Tonopah), 225 kilome-tara severozapadno od Las Vegasa.

Me|u uspe{ne zadatke svrstavaju seuni{tewe adnana-2, ira~kog avaksa i tribombardera tupoqev Tu-16, koji su premaameri~kim podacima bili opremqeni zaupotrebu biolo{kog oru`ja. Tu je i uni{ta-vawe raketnih sistema PVO tipa houk(Hawk), koje su Ira~ani zaplenili prili-kom agresije na Kuvajt.

Pritajeni lovac nema nikakvihmogu}nosti za dejstva vazduh-vazduh

Jugoslovenska PVO je 27. marta 1999. pomo}u raketnogsistema „neva-M”, oborila „nevidqivog”

pru`aju priliku da se bude originalan i,naravno, da se zgrne veliki novac.

Da apetiti bogatih qudi nemaju grani-ca kazuju podaci da danas u svetu ima 2.300megajahti, te da je poveliki red ispred jed-nog kosmodroma za izlete u svemir do or-bitalnih stani{ta. Ve} se proizvode i kup-cima isporu~uju nove „li~ne“ podmornice,kao podvrsta turisti~kih, nevi|enog luksu-za i svega {to ide uz rejting tih qudi. Apro-jektuju se i ~arobne podvodne naseobine. Ito je realnost.

ATLANTIS

Kako voda nije ~ovekova `ivotna sre-dina, sasvim je razumqiv otpor i strah ododlaska u dubine, pod pritisak, na kiseo-nik, u klaustrofobiju i sve ostale aspektefame koja tradicionalno prati podmorni-~arstvo. Ali su nauka i tehnika uspele dare{e sve nedoumice i da do tan~ina razja-sne mogu}e opasnosti pod vodom, pa su sli-ke sa morskog dna uspele da opredele mno-gobrojne turiste da zavire u wega. Nije on-da nimalo ~udno {to je u 2006. dva milio-na qudi {irom sveta u{lo u turisti~ke pod-mornice, provozalo se dubinama i vratiloku}ama bez ijednog incidenta.

Prvu takvu podmornicu sagradio je fi-zi~ar, istra`iva~ i pustolov August Pikar(Auguste Piccard) u [vajcarskoj 1964, kadaje i bila prikazana na sajmu u Lozani. Bioje to prvorazredni svetski doga|aj, a pod-mornica je imala impresivna svojstva (du-`ina 28,5 m, deplasman 180 tona, dubinarowewa 750 m), pa je za 16 meseci 32.000znati`eqnih turista provozano Lemanskimjezerom. Pikar, me|utim, nije mogao da odo-li dobroj ponudi Amerikanaca da im prodasvoje delo, pa je podmornica brzo preba~e-na u SAD. Tamo su prekopirana sva dobrare{ewa, a podmornica je rashodovana ivra}ena [vajcarskoj 1999, gde je i sada ujednom muzeju.

Godine 1984. sagra|ena je turisti~kapodmornica „Atlantis 1“, a potom serijaod 12 objekata kapaciteta 12–28 putnika,koje i danas donose ogromne profite svo-jim vlasnicima. Tih godina je po~elo zavo-|ewe reda standardizacijom i sertifika-cijama, pa su mnogi odustali, a neki i ban-krotirali. Tako se za po~etak masovnog vo-zikawa turista u podmornicama vodi 1985.godina, a danas je u svetu operativno 65 ta-kvih plovila, prvenstveno u toplim morimakoja turisti i najvi{e pohode.

U pripremi destinacija za upotrebuturisti~kih podmornica biraju se atraktiv-ne lokacije ili se ve{ta~ki stvaraju zani-mqive ta~ke (potapawe kakvog broda, poba-dawe sidra, brodskih stepenica, propele-

46 15. januar 2008.

Od prvog poku{aja da se

napravi podmornica, pa do

na{ih dana izgra|eno je u

svetu oko 5.000 tih objekata,

uglavnom borbenih.

Oni su mewali sliku istorije

i ratova, demonstrirali

prvenstveno tehni~ku mo}

zemaqa koje su ih gradile.

Ali se danas, pored wih, sve

vi{e prave i luksuzne

podmornice koje imaju

iskqu~ivo turisti~ku namenu.

F

T U R I S T I ^ K E P O D M O R N I C E

LUKSUZNAPLOVILA

ilozofija rata i mira, tehnologijamaterijala, mo} oru`ja i specifi~no-sti podvodnog ambijenta precizno sudelile podmornice na torpedne, min-

ske, raketne, spasila~ke, istra`iva~ke ituristi~ke. Puno je literature o podmorni-cama dostupno ~itaocima, ali je relativnomalo tekstova o najmla|oj vrsti – turisti~-kim podmornicama.

Zahtevni, komplikovani i skupi pod-vodni objekti za razgledawe podmorskogambijenta bili su dugo tabu-tema, kako zavode}e brodogra|evne stru~wake {iromsveta, tako i za potencijalne investitore,koji su, mora se priznati, uo~ili kvalitet-no novu turisti~ku atrakciju – zgodne su zaanimirawe {irokog turisti~kog tr`i{ta,

ra, itd.), koje nakon nekog vremena, obra-sle morskim prilepcima, stvaraju slikuprijatnu oku turiste. Na jednoj poziciji is-pred Floride Amerikanci su pro{le godi-ne na dubinu od 70 m potopili rashodovaninosa~ aviona, koji }e za nekoliko godinapredstavqati atrakciju prve vrste za svepodvodne putnike.

Neke podmornice ukrcavaju putnike uzobalu sa prigodnih pristana, ali se ondagubi dragoceno vreme da se stigne do ̀ eqe-ne podvodne kote. Boqi operateri imajuusidrene platforme podaqe od obale, ~e-sto i iznad samih odredi{ta rowewa, dokojih putnike prevoze brodi}ima, a samasmena se obavqa na platformi, da se ne bigubilo vreme do pristana i nazad, ~ime jeomogu}eno du`e u`ivawe u podvodnim zado-voqstvima.

Kriti~ni faktori u realizaciji sta-vqawa tih podmornica u funkciju su brojni,ali su najzanimqiviji slede}i: kvalitet tu-risti~ke lokacije (prozirnost mora, dubi-na, zanimqivosti podvodnog sveta), pomor-ska logistika (vreme, stawe mora, struje,udaqenost od obale), profil tr`i{ta, po-morski zakoni zemqe, okolina, tip i vrstapodmornice, slo`enost wenog odr`avawa,qudski resursi, objekti za turiste, itd.

KOMFOR

Teorija brodogradwe ka`e da najve}iotpor spoqnom pritisku pru`aju najpre ku-gla kao geometrijsko telo, pa onda vaqak. Aupravo su sve podmornice gra|ene na prin-cipu produ`enog vaqka. Trup se gradi posekcijama, ili modularno, od kvalitetnog~elika. Na pramcu se montira sferi~niprozor od tzv. akrilne plastike, apsolutnoproziran, kroz koji pilot osmatra ambijentvoze}i podmornicu.

Krmena strana se zatvara demonta-`nom prirubnicom, koja se tokom remontaskida radi manipulisawa ure|ajima iopremom. Na svodu podmornice redovno senalaze dva okrugla otvora standardnihpodmorni~kih dimenzija (ø 800 mm), krozkoje se posada i putnici ukrcavaju i iskr-cavaju. Bo~ni prozori, pre~nika 600–800mm, imaju kqu~nu ulogu u zadovoqstvu putni-

ka dok posmatraju podmorje, a rasporedomsedi{ta po dva putnika orijentisana su najedan prozor.

Najve}i broj turisti~kih podmornicasagra|en je za prevoz 46–48 putnika, kaonajekonomi~nije re{ewe, a zatim za 26–28.U novije vreme je sve vi{e objekata za 4–6putnika (du`ine do 8 m), koje se vi|aju na pa-lubama megajahti ispod dizalica za spu{ta-we u vodu.

Da bi komfor turista bio najvi{i mo-gu}i, na ve}ini turisti~kih podmornica

(kratkog dometa) nema dizel-motora (buka,gorivo, uqa, nepo`eqni mirisi, itd.), ve}je propulzija koncipirana na ~istom elek-tropogonu, {to ima i dobrih i lo{ih stra-na. Dobre su u tome {to je sve ~isto, a po-gon vrlo tih, i to godi putnicima. A lo{ijastrana su ograni~ena brzina, domet i vre-me pra`wewa akumulatora, pogotovo kadse ima na umu dnevno naprezawe od 10 do12 vo`wi.

Pogonski elektromotor radi na napo-nu 120–240 V istosmerne struje iz akumu-

PRE@IVELI CUNAMI

^udne su ̀ ivotne pri~e. ^etrdesetosam turista iz podmornice DS-48 us-hi}eno je decembra 2004. u{lo u wenukabinu. Potom su zaronili i tokom vo-`we do`iveli nekoliko nejasnih nagi-wawa pod vodom na miqu od obale. Akad su iza{li `ivi i zdravi, na{li suse me|u desetinama hiqada mrtvih, kojeje cunami u Puketu (Tajland) ubio dok suoni u`ivali pod vodom.

^udo zvano Seattle 1000

Atlantis, tip 4

ko bi posada stekla iskustvo i dobila in-strukcije o tome {ta raditi u kojoj situaci-ji. Pedeset qudi u turisti~kim podmornica-ma, sa prosekom od 70 kg telesne mase, iz-nosi 3,5 tona, a to je ponekad respektivnoi na borbenim podmornicama. Kako posadeturisti~kih podmornica sa~iwavaju biv{iborbeni podmorni~ari, uveliko su im po-znati problemi sa uravnote`ewem.

U borbenoj podmornici, gde ~lan po-sade ima oko 15 kubnih metara neto pro-stora u kojem se di{e, procenat ugqen-do-iksida (SO2) posle dva sata rowewa nara-{}e na 0,5 odsto, ili nakon ~etiri sata najedan odsto, ako se poznatim merama ne za-ustavi porast. U turisti~kim podmornica-ma, gde po putniku ima do tri kubna metraprostora, koncentracija SO2 }e narastido maksimalno dozvoqene (0,5%) za 10–12minuta, ako se blagovremeno ne ukqu~i ure-|aj za eliminaciju SO2 i dozirawe kiseo-nika unutar prostora, koji se mora dr`atiu granicama 19–22 odsto.

Druga opasnost iza SO2 jeste vodonik(N2 ), koji se osloba|a u procesu rada

olovnih akumulatora i koji u od-re|enom procentu

sme{e s vazduhompostaje zapaqiv

(do ~etiri odsto),ili eksplozivan preko

te granice. Vodonik jebio razlog havarije na{e

podmornice 811 (1963), kadasu dva ~lana posade poginula u

eksploziji. Dozvoqena koncentra-cija N2 se u podmornici odr`ava ure-

|ajem na ~ijoj platinskoj `arnoj niti sa-goreva vodonik.

Vrlo su stroge i mere protivpo`arneza{tite u vidu instrukcija namewenih put-nicima, te kontrola i pregled uno{ewa po-tencijalno opasnih stvari u podmornicu(izvori varni~ewa, toplote, hemikalije, isl.). Dva su pristupa u spre~avawu mogu}ihpo`ara: ugradwa nezapaqivih materijalai sistem za ga{ewe po`ara (detektor,alarm i halon 1301). Ukoliko izbije dim,

15. januar 2008.

nih akumulatora za pogon, na tim podmor-nicama se instaliraju posebni akumulato-ri za komunikaciju i navigaciju.

PROCEDURA ZAROWAVAWA

Podmornica zarowava, kao {to je po-znato, poni{tavawem rezervnog uzgona, tj.plavqewem glavnih tankova rowewa (GTR)koji prazni, de facto, dr`e svaku podmorni-cu u povr{inskom stawu. Zapremina GTR sena konvencionalnim podmornicama kre}e ugranicama oko 15 odsto povr{inskog de-plasmana, a na turisti~kim se ra~una pri-bli`no telesnoj masi putnika i ~lanova po-sade. Problem prisustva maweg broja put-nika je re{en unutra{wim tankovima zauravnote`ewe zarowenog objekta.

Manevar zarowavawa ili izrowava-wa traje po procedurama turisti~kih pod-mornica desetak minuta, te za razgledawepodmorja ostaje 45–50 minuta. Pilotu sto-

je na raspolagawuinformacije tipa„nu`no“ – stawe

GTR, dubina, brzi-na, otklon hidroplana, glavni i pomo}nipogon, te stawe akumulatora, dok kopilotbrine o „redovnim“ informacijama – pro-centu kiseonika, ugqen-dioksida i slobod-nog vodonika, radu klimatizera, kompreso-ra, protivpo`arnom statusu, itd.

U fazi prijema novosagra|ene pod-mornice proveravaju se svi ekstremni slu-~ajevi poreme}aja te`ina, nagiba, itd., ka-

latora. Za tip turisti~kih podmornica kojevoze 48 putnika motor ima snagu 15/18 kW.Brzine se kre}u u rasponima 3–5 ~vorova(ima i br`ih), a brzina podvodnog krstare-wa je jedan ~vor (1,852 km/~). Ve}ina pod-mornica ima i pomo}ni pogon u vidu malihpropelera za bo~ni manevar i po dubini.

Akumulatori su klasi~ni olovni, da-kle, te{ki, pa se zbog boqeg stabiliteta tu-risti~ke podmornice sme{taju na ni`e po-zicije. Kako je prostor ispod glavne palubezauzet tankovima bitne namene, onda se aku-mulatori alternativno pakuju ispod sedi-{ta putnika. Dobri akumulatori morajuimati kapacitet za 12 jednosatnih pra`we-wa dnevno (12 vo`wi). Sa zavr{etkom rad-nog dana turisti~ka podmornica se u luci(na pristanu) prikqu~uje na puwa~, koji to-kom no}i vra}a puni kapacitet kako bi mo-gla sutradan da u|e u novi ciklus vo`wi.

Maseni udeo akumulatora udeplasmanu turisti~kih podmor-nica iznosi oko 20 odsto, {to jekorektno, polaze}i od pro-jektnog zahteva za veli-kim dnevnim na-prezawem pod-mornice, a time iakumulatora. Kodprojektovawa tihpodmornica nemaborbe za prioritet kaona borbenim (oru`je, senzori,sme{taj posade, itd.), ve} se s la-ko}om ustanovqava relacija: dobriakumulatori – pouzdan trup – komfor put-nika, {to u su{tini i odslikava pravoustrojstvo tih podmornica.

Za borbene podmornice isporu~uju seakumulatori sa garancijom od pet godinaili 500 ciklusa (pra`wewa/puwewa), a zaturisti~ke pet godina i 1.500 ciklusa. Aku-mulatori se ne smeju prazniti vi{e od 80odsto u dnevnim pra`wewima, ali morajudo 100 odsto jednom mese~no, nakon ~egasledi puwewe po posebnom re`imu radio~uvawa performansi. Posle isteka petgodina akumulatori se iskrcavaju i predajuproizvo|a~u radi recikla`e. Pored osnov-

PROFIT

Od dva miliona putnika, pro{le godine je inkasirano 150miliona dolara, {ta daje prose~nu cenu „podmorni~ke“ karte od75 dolara. Verovatno je jo{ toliko novca dato za propratne sadr-`aje, suvenire, podmorni~ka znamewa …

A na kojim operativno-ekonomskim osnovama vlasnik jedneturisti~ke podmornice gradi profit i koliki je? Na kalkulaciji10–12 zarowavawa podmornice dnevno, sa popuweno{}u 48 ka-binskih mesta od 90 odsto (tj. 43), 320 dana godi{we i po datoj ce-ni karata. Slo`eno, naporno, ali izvodqivo – dvanaest milionadolara. Minus plate, potro{ni i reprodukcioni materijal, tedavawa dr`avi. Stoga im, verovatno, ostaje za jo{ jednu podmor-nicu u dve godine rada.

Diskaveri 1000

48

postoji unutra{wi individualni zatvorenisistem za dvosatnu autonomiju disawa u za-ga|enoj atmosferi podmornice.

S obzirom na to da se te podmornicekre}u u toplim vodama, dobra klimatizaci-ja je sastavni deo ukupnog u`ivawa tokomrowewa. Ukoliko unutar podmornice nara-ste pritisak (a razlog mo`e biti samo pro-pu{tawe na cevnim spojevima kiseonikaili vazduha visokog pritiska), onda se onobara na normalni ukqu~ivawem kompre-sora, kako bi se izbegli problemi prili-kom otvarawa gorwih poklopaca na kabi-nama posle izrowavawa.

KVALITET

Sigurnosne mere tokom rowewa obu-hvataju dva aspekta: zalihe kiseonika, vodei hrane, prvu pomo} i spasila~ki pojas –unutar podmornice i, drugo, neprekidnopra}ewe podmornice tokom rowewa kojerealizuje oficir navigator na brodu/~am-cu, stalno dr`e}i taj objekat u dometu svo-jih hidroakusti~kih senzora. Radi toga je naoplati podmornice ugra|en lokator koji jeintegrisan u mre`u tra`ewa potonulihobjekata. Sem toga, povr{inski oficir imastalno na vezi pilota podmornice i komu-nicira sa wim na 8,8 i 27 KHz.

Na pitawe {ta biva sa putnicima iposadom ako zbog bilo kog razloga turi-sti~ka podmornica padne na dno i ne mo`eda izroni, a do dolaska pomo}i sa povr{i-ne mo`e pro}i i 24 (48) sati, odgovor je dapostoje tzv. neprikosnovene zalihe kiseo-

49

Za klijentelu `eqnu adrenalina gra-di}e se mawe podmornice, do 16 mesta, aliza ve}e dubine rowewa (300 m), koje }e bi-ti kompleksnije i skupqe, {to }e se, svaka-ko, odraziti i na visinu cena ulaznica.

Bliska perspektiva jesu (a prototip-no ve} funkcioni{e) i podvodna stani{tado kojih }e se stizati mawim turisti~kimpodmornicama, opremqenim da prekrcajuputnike u raj od providnih zidova, snobov-skih barova, restorana na dnu mora iostalih ludosti, odakle bi se izlazilo po-sle 24 sata boravka.

Broj turisti~kih podmornica }e sva-kako rasti sa {irewem operacijske osno-vice za wihovu upotrebu, marketin{kimve{tinama i boqim buxetom sve brojnijeturisti~ke klijentele. Nije realno o~eki-vati preure|ewe borbenih podmornica uturisti~ke zbog vi{e razloga, ali je pita-we dana kada }e prva mornarica povestiplate`ne turiste pod vodu u pravim bor-benim podmornicama.

Milan KOMAR

nika, vode i hrane za jo{ 72 sata, {to sesmatra realnim vremenom da se putnici iposada izbave iz opasnosti.

Sertifikaciju kvaliteta gradwe turi-sti~kih podmornica, a i svih ostalih plovi-la po poznatim pomorskim konvencijama iprocedurama, rade nacionalne klasifika-cione ku}e, koje su me|usobno kompatibil-ne, a to su: American Bureau of Shipping,Lloyd’s Register, Det Norske Veritas, Germa-nischer Lloyd, Bureau Veritas, itd.

TENDENCIJE

Kompanija ASI je nedavno porinula tu-risti~ku podmornicu kapaciteta 64 putni-ka, koja }e biti locirana na Havajima, asledi gradwa jo{ tri, ~ija }e odredi{tabiti na Floridi. Jedan od ciqeva jeste igradwa podmornica deplasmana 600 tona,jasno za mawe dubine rowewa i u luksu-znim varijantama sa desetak salona nalikPulmanovom vagonu iz voza Orijent eks-pres.

LOGISTIKA

Da bi se od usluga turisti~kih pod-mornica ostvario profit u vrednostiod vi{e miliona dolara godi{we, po-trebne su silne studije, poslovni pla-novi, programi gradwe, investicije,sertifikacije kvaliteta, nepogre{ivoupravqawe, stru~ni i posve}eni kadro-vi, itd. Jedna informacija ka`e da je ukompaniji koja ima samo jednu takvupodmornicu potreban minimum od 35qudi – uprava, ekipa pilota i kopilo-ta, povr{inska slu`ba, ronioci, tre-ning oficiri, ekipa za odr`avawe, isli~no.

Logisti~ka komponenta podrazume-va najvi{i stepen poznavawa svakog si-stema i ure|aja i spremnost da se in-terveni{e u minutama, te da se svi ra-dovi izvedu obno}, jer sutradan sledenovi putnici i vo`we. Kqu~ logistike jeda se u neprekidnim merama odr`i 100odsto kapacitet akumulatora, a sve pre-ma onom svetskom na~elu da konvencio-nalna podmornica vredi onoliko koli-ko su joj dobri akumulatori.

Prva kineska turisti~ka podmornica

Pilot je u stalnoj komunikaciji sa oficirom na povr{ini

isto

rija

15. januar 2008.

delu obuke na mlaznom avionu. Britancisu razvili avion xet provost, sa uporedosme{tenim sedi{tima, a pogowen moto-rom fabrike „Rols-Rojs“ iz porodice Vaj-per. Italijani su sa identi~nim motoromrazvili MB 326, sa sedi{tima u tandemu.Francuzi su na ma`isteru primenili tan-dem, ali sa pogonskom grupom od dva moto-ra. A jugoslovenski stru~waci su u to vre-me radili na nekoliko razli~itih proje-kata {kolskih dvoseda.

PROTOTIPOVI

Odlukom koja je doneta 1956. godinebilo je predvi|eno da se izradi doma}i{kolski borbeni avion, sa motorom poti-ska vi{e od 1.000 kilograma. U vojnom vr-hu su 1957. godine odlu~ili da se radi po-vezivawa konstruktora iz Vojske i fabri-ka uve`u istra`iva~ke i konstruktorskedelatnosti unutar VTI (Vazduhoplovnotehni~kog instituta) u @arkovu, do nivoa

Koreni nastanka aviona galeb vode udrugu polovinu pedesetih, kada su uJugoslovensko ratno vazduhoplovstvo(JRV) uvedeni mlazni avioni ameri~-kog porekla. A tehnolo{ki skok mora-

le su da prate i promene u sistemu {kol-stva. U to vreme pitomci Vazduhoplovnevojne akademije (VVA) su, posle selektivneobuke na avionu aero-3, glavni deo nale-ta izvodili na doma}im dvosedima 522.Tek u zavr{noj fazi obuke odabrani pilo-ti za slu`bu u pukovima mlaznih avionaleteli su na ameri~kim mlaznim dvosedi-ma T-33A. Ali oni nisu bili pogodni zaosnovnu obuku i za obuku u ga|awu, rake-tirawu, bombardovawu (GRB).

Novi avioni bili su hitno potrebniu vreme kada se i u svetu tragalo za pogod-nim modelom {kolovawa za mlazne avio-ne. U JRV tradicionalno su cenili britan-ska iskustva i zato su sa zanimawem pra-tili novi pristup radu sa mladim piloti-ma, zasnovan na ab inicio (od po~etka) mo-

[ K O L S K O - B O R B E N I M L A Z N I A V I O N G - 2

Kada bi se pravila lista

najboqih konstrukcija

aviona u nekada{woj SFRJ,

verovatno bi prvo mesto

zaslu`io {kolski borbeni

mlazni avion galeb G-2.

Hiqade pilota RV

Jugoslavije, Libije i

Zambije stekle su pilotsko

zvawe upravo za komandama

G-2. Jedan avion jo{ uvek

leti sa oznakama ViPVO VS,

kao simbol starih dobrih

vremena, kada su stajanke

bile preplavqene

galebovima.

JO[ LETE GALEBOVI

51

razrade tehni~ke dokumentacije za proto-tipove. Posle te koncentracije stru~wakau @arkovu zapo~eo je rad na avionu galeb.

Izabrani su britanski turbomlaznimotori Vajper Mk 22-6, koji su u to vremebili izuzetno dobro re{ewe sa velikimme|uremontnim ciklusom od 1.000 ~asova.Sa Britancima su se gradili te`i{no ko-mercijalni odnosi, {to je bilo neobi~noza vreme hladnog rata. Ali politi~ka i od-brambena saradwa izme|u dve dr`ave ni-je bila na potrebnom nivou, ta~nije, bele-`ila je silazni tok u vreme kada su zakqu-~ivani ugovori o nabavkama avionskih mo-tora i avionike. U celini, nabavke iz Bri-tanije iznosile su 52 odsto vrednosti avi-ona.

Od galeba se zahtevalo da ima puneborbene mogu}nosti i zato su u nosu avio-na sme{tena dva mitraqeza kalibra 12,7mm kolt-brauning M3, a pod krilima nosa-~i za klasi~ne avionske bombe i nevo|enerakete 127 mm HVAR-5. Naknadno su doda-ti lanseri za nevo|ena raketna zrna 57milimetara.

Zbog procene da bi avioni u slu~ajurata mogli lako nastradati u mati~nimbazama u prvom iznenadnom udaru, pred-vi|eno je da galeb koristi i travnate po-letno-sletne staze. Uvodnici vazduha suprilago|eni kako bi se izbeglo usisavawestranih tela. Stajni trap je projektovanprema standardima za nosa~e aviona kakobi izdr`ao jake udarce.

U vreme kada se pripremala izradaprvog galeba, beogradska fabrika „Ika-rus“, koja se do tada smatrala vode}om udoma}oj industriji, povla~ila se iz obla-sti avijacije, a poslove je preuzeo mostar-ski „Soko“. U toj fabrici serijski su iz-ra|ivani avioni 522 i odr`avani mlaznilovci bombarderi F-84G. Tokom pedesetihstalno se tragalo za licencom za mlazniborbeni avion stranog porekla, pogodanza prenaoru`awe vida. Fabrika „Soko“se pripremala za taj zadatak, ali on nika-da nije ostvaren. Umesto strane konstruk-cije u „Sokolu“ su 1959. godine preuzelitehni~ku dokumentaciju iz VTI za prvi idrugi prototip galeba.

Posle fabri~kih probnih letova pr-vi galeb-1 preba~en je na aerodrom u Ba-tajnici i predat Vazduhoplovnom opitnomcentru. Probni pilot Qubomir Zekavica,na avionu sa evidencijskim brojem 0537(kasnije promewenim u 23001), 3. jula1961. godine izveo je prvi let iz progra-ma tog centra. Otkriven je niz nedostata-ka, pa su provedene modifikacije na avi-onu. To je odlo`ilo radove do jula 1963.godine, kada je zavr{en drugi prototip ga-leb-2, ozna~en brojem 23002.

Na avionu 23001 ostvarene su mak-simalne performanse u vreme dok je bio uaerodinami~ki ~istoj konfiguraciji (beznosa~a naoru`awa) i bez kamufla`nogbojewa, sa ugla~anim krilom. Pod timuslovima galeb je postizao brzinu od 812

km/~. Posle prebojavawa brzina se sma-wila za oko 15 km/~. U ponirawu se dosti-zao Mahov broj 0,81. Prevla~ewe avionalakom moglo se preduprediti na osnovu„tresewa krila“ kao signala pred prela-zak u blago svaqivawe na nos i krilo.Avion se sam vadio iz kovita, ako se po-pusti pilotska palica. To se smatralo po-sebno pogodnom osobinom zbog neiskustvapitomaca.

Naknadno se, 1971. godine, porodicigalebova pridru`io i tre}i prototip G-3

KRAJI[NIK

U istoriji N-60 kuriozum je sudbi-na dve letelice kori{}ene u 105. bri-gadi Vojske Srpske Krajine (SVK) sa ae-rodroma Udbina. Avioni 23122 i23123 rashodovani su 1988. godine –prvi je postao u~ilo, a drugi maketa ukrugu VVA. Godine 1993. u SVK nisu po-sedovali borbene avione, pa su u~ini-li sve da vrate u `ivot stare N-60. Uvreme prodora hrvatskih snaga u Me-da~ki xep, letovi N-60, pod nazivom„Kraji{nik“, bili su veliko iznena|e-we koje je SVK priredila protivniku.

Tokom „Oluje“, avgusta 1995, avi-oni N-60 nisu bili u letnom stawu, pasu postali deo ratnog plena. Pod hrvat-skim oznakama je 23123 preimenovan u661 i ponovo se, nakratko, vratio u va-zduh.

Avioni iz prve serije „galebova” na stajanci 105. puka Aerodroma Zemunik

52

nalazili N-60 i kasnije jastrebovi izakro-grupe. Piloti stalnog sastava {kol-skih pukova uporedo su, pored rada sa pi-tomcima, prolazili i obuku u izvr{ava-wu namenskih zadataka lova~ko-bombar-derske avijacije.

Za odr`avawe trena`e pilota na du-`nostima u komandama koristio se N-60u jednom odeqewu 525. trena`ne avija-cijske eskadrile na aeorodromu Batajni-ca. U svaku od eskadrila naoru`anih ja-strebovima, jednosedim derivatima gale-ba, uvr{teno je nekoliko komada N-60 zatrena` pilota.

Zbog velikih potreba za {kolovawemstranih pilota, u VVA od 1978. na N-60leti 3. me{ovita eskadrila 107. puka naaerodromu Mostar, koja 1979. godineprerasta u Centar za obuku pilota pri-padnika stranih oru`anih snaga (COP-PSOS), sa 1. i 245. lbae. U tom centrukori{}ena je ve}ina od 18 N-60 (23251-23268) iz dodatne serije izra|ene od1979. do 1981. godine.

U skladu sa dinamikom uvo|ewa novetehnike u vid tokom osamdesetih godina,smawio se broj eskadrila naoru`anih saN-60. Na aerodromu Pula jednu eskadri-lu N-60 zamenili su lovci MiG-21 za po-trebe obuke lova~ke avijacije, a u 229.lbae 1985. godine N-60 su smenili avio-ni nove generacije N-62 (galeb G-4). Onisu uvedeni 1987. godine i u 249. lbae uZemuniku.

Posle rasformirawa COPPSOS-a, od 1988. do 1990. godine N-60 zadr-`ani su u Mostaru u 334. lbae za obukupolaznika [kole rezervnih oficira avi-jacije ([ROA). To su bili piloti sa dozvo-lom ste~enom u civilstvu, koji su prolazi-li leta~ku obuku u du`ini trajawa redov-nog vojnog roka. Posle ga{ewa 334. lbaeN-60, iz Mostara su pre{li u Zemunik, u333. lbae. Izvestan broj aviona se pridenalazio u lova~ko-bombarderskim eska-drilama naoru`anim jastrebovima i u252. lbae (biv{a 525. tae). U odnosu naformaciju tih jedinica, popuna sa N-60iznosila je 318 odsto. U VVA su letela 45N-60, a u drugim jedinicama 25 aviona.Devet N-60 nalazilo se na remontu.

RATNA ISKUSTVA

Sa tim stawem je vid JRV i PVOu{ao u gra|anski rat 1991. godine. Po-sle izbijawa prvih oru`anih sukoba u Hr-vatskoj, avioni stacionirani na Zemuni-ku bili su ugro`eni, pa se 251. lbae pre-bazirala na aerodrom Udbina u Lici. Uu sastav te eskadrile u{li su N-60 izrasformirane 333. lbae.

Na zadacima vatrene podr{ke uDalmaciji oborena su dva N-60 iz 333.lbae. Na borbenom zadatku 20. septem-

23003, nastao integracijom motora Vaj-per 531 na zmaj galeba, nabavqenog za ja-strebove.

POGODAN ZA OBUKU

Za prenaoru`avawe JRV i PVO na-ru~eni su avioni fabri~ke oznake galebG-2A, sa motorima Mk. 22-6, interneoznake vida N-60 (N- nastavni). ^elniavion iz serije broj 23101 je 30. jula1965. iz fabrike predat VOC-u. Tri avi-ona N-60 – 23102, 23103 i 23104 – pri-mio je 19. januara 1966. godine 105. puk,baziran na aerodromu Zemunik kod Za-dra, a dodeqeni su prvoj jedinici RV iPVO izabranoj za prenaoru`awe. Noviavioni zamenili su 522 i od 1968. godi-ne u Zemuniku se provodila obuka premapromewenom nastavnom planu i programupo modelu ab inicio.

U 105. puku kandidati za VVA prola-zili su selektivno letewe u trajawu od12 ~asova na avionu zlin-526. Po~ev{iod druge godine {kolovawa, imali su 150

~asova naleta u osnovnoj i vi{oj leta~-koj obuci na N-60. Zavr{ni deo obukeprolazili su u namenskim centrima nalova~kim i lova~ko-bombarderskim avi-onima. Osnova ideja tog modela obukesa~uvala se sve do kraja postojawaSFRJ.

Iz „Sokola“ je eskadrilama RV iPVO, od 1965. do 1971. godine, predato106 N-60, sa evidencijskim brojevimadodeqenim u nizu od 23001 do 23206.Posledwa dva aviona izvezena su u Zam-biju, a dva N-60, izra|ena 1974. godine,dobila su iste brojeve 205 i 206. Jo{{est N-60 predato je JRV i PVO do 1976.godine i nosili su oznake od 23207 do23212. Glavni korisnik tih aviona bilesu 249. i 251. lova~ko-bombarderskaavijacijska eskadrila (lbae) iz 105. pukaza osnovnu obuku pitomaca, zatim, 229. i243. lbae iz 185. puka na aerodromu Pu-la, u kojima se provodila obuka pitoma-ca u instrumentalnom i no}nom letewu.Naknadno se formacija 105. puka pro-{irila za tre}u eskadrilu u kojoj su se

15. januar 2008.

Probni pilot Qubomir Zekavicaleteo je na prvom prototipu G-2

bra, tokom deblokade jedinica JNA u {i-rem rejonu [ibenika kod Ze~eva, rake-tom strela-2M pogo|en je N-60 23264.Kapetan @ivan Milo{ev nije pre`iveoiskakawe iz aviona u more. U blizini pa-{kog mosta, 8. novembra, oboren je N-6023256. Poru~nik Avelino [ali} nastra-dao je pod nerazja{wenim okolnostima.

Piloti 251. lbae imali su oko 360borbenih letova. Iznad Like je raketomstrela-2M pogo|en N-60 23265. PilotPavel Mar~ok uspeo je da se vrati na Ud-binu sa te{ko o{te}enim avionom. U na-rednom incidentu, iz aviona 23148, po-go|enog u rejonu Medak, pilot se izvukaoiskakawem.

Avioni i pripadnici 251. lbae su 6.februara 1992. prebazirani na aero-drom Golubovci i nastavili su sa obukompitomaca, odnosno, studenata roda avi-jacije, kako se govorilo u novoj dr`aviSRJ. U skladu sa Podregionalnim spora-zumom o kontroli naoru`awa iz 1996.godine , 17 N-60 pro{lo je proceduruprekvalifikacije iz borbenih u nebor-bene avione. Ukloweni su mitraqezi,potkrilni nosa~i, ni{a i sve druge in-stalacije za naoru`awe. Zbog centra`esu u nos aviona, na mesto mitraqeza, po-stavqene olovne plo~e. Deset N-60 po-stalo je deo zbirke Muzeja vazduhoplov-stva na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beo-gradu. Deo suvi{nih aviona je uni{ten, aostali su postali makete ili su prodatiprivatnim korisnicima.

Nenaoru`ani avioni koristili suse u obuci studenata sve do prole}a1999. godine. Tada su avioni Natoa uni-{tili sve N-60. Posle rata mogla su dase poprave o{te}ewa samo na avionu23252. Taj avion ponovo leti od 2003.godine, posle radova provedenih u Zavo-du „Moma Stanojlovi}“. Koristi se uSektoru za letna ispitivawa za redovnezadatke i prikaze leta~ke ve{tine na ae-romitinzima.

STRANI KORISNICI

Jugoslovensko-zambijska saradwa udomenu RV po~ela je 1969. godine ugovo-rom o {kolovawu pilota na Vazduhoplov-noj vojnoj akademiji. [kolske 1970/1971.primqeni su pitomci koji su savladaliosnove zanata lete}i na N-60 i J-21 u172. puku. Oni su dobili leta~ke znakove1974. godine. U me|uvremenu su ugovore-ne nabavka aviona i izgradwa infra-strukture. U paketu je bilo {est galebovaG-2AZ za potrebe zambijske Pilotske aka-demije. Ti avioni vi{e ne lete zbog iste-ka `ivotnog veka, za razliku od flote li-bijskih aviona koja se jo{ dobro dr`i.

Osim obuke stotina pilota Libija-ca, ugovorena je sedamdesetih godina po-

Avion iz sastava libijskogRatnog vazduhoplovstva

Akro-grupa „Zvezde” iz Novog Sada

Jedini aktivni „galeb” u Vojsci Srbije

15. januar 2008.54

sle niza poteza usmerenih na pridobija-we podr{ke Va{ingtona. Libijci su sepridru`ili ratu protiv terorizma i od-rekli se ambicije da poseduju oru`je zamasovno uni{tavawe. Ujediwene nacijenagradile su wihovu zemqu ukidawem em-barga na poslove sa naoru`awem. Time suse otvorile mogu}nosti za obnovu libij-skih oru`anih snaga, koje su tokom dugogo-di{we izolacije ostale bez dobrog delatehni~kih resursa. Prioritet za Libijubili su {kolski avioni potrebni za ob-novu obuke. Zato je 2005. i 2006. godineuz pomo} Srba u Tamahnitnu remontovano20 G-2AL, koji i sada lete u Misurati.

PRIVATNE LETELICE

Porast standarda qubiteqa letewaod osamdesetih pro{irio je izbor avio-na i na razoru`ane borbene letelice.Od 1988. godine na listi za prodaju vi-{kova oru`anih snaga bili su prestareliprimerci N-60 iz 105. puka. [est lete-lica preuzeli su privatni vlasnici izSAD. Prekookeanski galebovi lete na ae-

romitinzima i vi|aju se i u filmovima. Ujednom filmu iz serija „^eli~ni orao“pojavila su se ~ak ~etiri galeba u ulozilovaca narko-mafije u Latinskoj Ameri-ci. Galeb se jedno vreme nalazio i u flo-ti slavnog Xona Travolte, poznatog postrasti za letewem.

Novi primerci N-60 ponu|eni su naprodaju nakon 1996. godine. Do sada jewih deset dobilo doma}u civilnu regi-straciju sa po~etnim slovom Y, rezervisa-nu za oldtajmere. Prvi na listi – YU-YAB,biv{i 23170, iz inventara JRV i PVO,leti od 1999. godine. Jedan po jedan pri-dru`ili su se i drugi avioni prijavqenikao imovina Aerokluba „Galeb“ iz Beogra-da. Drugi aeroklub, nazvan „G-4“, osnovanu Novom Sadu, ima od 2007. godine akro-grpu „Zvezde“ sa ~etiri galeba. Oni su je-dina privatna akro-grupa na svetu kojaima mlazne avione. Sa civilnim oznaka-ma galebovi }e sigurno leteti jo{ dugo ipodse}ati na veliki podvig jugoslovenskihkonstruktora i industrije.

Aleksandar RADI]

dr{ka u formirawu wihove leta~ke aka-demije i nabavke aviona. U „Sokolu“ suod 1978. do 1985. godine izradili za Li-biju 112 galebova G-2AL i 34 jastreba,unapre|enih ugradwom klimatizacije, bo-qih navigacionih ure|aja u odnosu naavione N-60 i novih radio-ure|aja. Sa G-2AL naoru`ane su tri eskadrile u libij-skoj akademiji, u bazi Misuratija, u koji-ma su, uz pomo} jugoslovenskih nastavnikaletewa, {kolovani piloti oficiri. Li-bijci su bili toliko zadovoqni avionimada su u drugoj polovini osamdesetih pre-govarali o mogu}nosti nastavka proiz-vodwe G-2AL za jo{ 48 primeraka. Me|u-tim, taj ugovor se nije. realizovao zbogdrasti~nog smawewa libijskih nabavkiposle pada cene nafte.

Za dugoro~no odr`avawe galebova ijastrebova i motora, jugoslovenske fir-me su sagradile remontni zavod u bazi Ta-manhint, u sredi{tu pustiwe u blizinimesta Seba.

Gadafijev re`im se vratio u glavnesvetske tokove po~etkom 2004. godine, po-

55

M

DRU@EWESA @IVOTOM

M

O

nogi qudi osetili su gor~inu nostalgije zarodnim krajem, a tek mali broj wih uspeo je da mu se vrati na na~in kakav je naumio

pre nego {to se otisnuo u svet. Danas se,pritisnuti kojekakvim lo{im preporukama, sve re|e odlu~uju na povratak u svoju zemqu, a jo{ re|e da svoj imetak ulo`e u wen razvoj.Slu{amo lo{e vesti sa berze, dinar nam stoji ~as ovako, ~as onako, strani investitori, iakoprisutni kod nas, sve te`e dre{e kesu. Dobro, kada stranci di`u obrve, {ta je sa na{im qudima koji najavquju svoj povratak iz belog sveta?

Pravi primer patriotske odluke, ma kako to zvu~alo, doneo je gospodin Du{an Vasiqevi},uspe{an biznismen, energi~an, marqiv i uporan~ovek. Jer, da nije takav ne bi u dalekoj Ju`nojAfrici stekao pozama{an kapital. Wegovobogatstvo, sasvim legalno ste~eno, ne ogleda sesamo u novcu, ve} u velikoj i slo`noj porodici, ~iji je ponos desetoro dece.

Elem, Du{an nam se vratio i daj bo`e da jevi{e takvih Srba. Poqe na{eg vinogradarstvabi}e oplemeweno wegovim iskustvom u vo|ewuposlova i zdravim kapitalom. Wegovo desetorodece, pogoni koji }e zapo{qavati radnike bezposla i ~ovek takvog kova pravi su dar zemqiSrbiji. Gospodin Vasiqevi} je odmah prepoznao i potrebu da se investira u mlade, wihovo{kolovawe i posao. Izrazio je spremnost da to u~ini, pa }e na taj na~in podsta}i one koji `ele da u~e da i ostanu u svojoj zemqi.

Umesto ~esto bezrazlo`nog trvewa potrebnanam je sloga. Istinska, bezrezervna, iskrena.Sloga na koju nas ~esto poziva patrijarh Pavle, ma kako se zvali i ma kojoj veri pripadali. Ne mo`e nam niko biti ve}i ko~ni~ar nego {to smo sami sebi. Eh, da nam se taj usud skine s vrata...

^esto se ~uju pritu`be na rad lekara, pomiwu se korupcija, {trajkovi, nesavestan rad...Tek ponegde i ponekad istaknu se likovi qudi ubelim mantilima, wihova stru~nost, po`rtvovawe,qudske vrednosti...

edicina je prva i najve}a qubav doktoraDanila Vojvodi}a, legende Studentskepoliklinike u Beogradu. Wegov posao je

veliko dru`ewe sa `ivotom koji ga je vodio preko svih paralela i meridijana. Opisuju}idoga|aje i qude koje je sretao, napisao je petnaestromana. Kao brodski lekar oplovio je mora iokeane. Nasred Atlantika izveo je te{ku operacijui spasao `ivot te{ko povre|enom mornaru. Od ujaka je, ka`e, nasledio dar za slikarstvo, pa se wegovi pejza`i, naro~ito prizor De~ana,dugo pamte i boje du{u pitomim tonovima.

Ima prijateqe po celom svetu, bio je u dru{tvuSofije Loren, Izabele A|ani, @ana PolaBelmonda... Nao~iti doktor je svojevrsniambasador na{e zemqe.

Svaka plovidba brodom je pri~a za sebe, {tosu du`e, doga|aji su uzbudqiviji. Na jednom takvomputovawu, nekada{wa mis Nema~ke zapazila jena{eg Danila. Nije skidala pogled sa {armantnogdoktora sve dok ga nije pozvala na ples. Igra sazanosnom damom, punom temperamenta, bacila ga jeu wen o~aravaju}i zagrqaj. U vreloj no}i obe}alamu je qubav do kraja `ivota, a on je poverovaokako je to prst sudbine koji pokazuje na wu. Ujutru je brod pristao u veliku luku. Sa izlaskomsunca nestala je magija. Bez traga je otplovilalepotica iz snova. I to je `ivot...

Wegova velika pasija jeste pozori{te. Voli „daske koje `ivot zna~e”, glumce i re`isere.Lekar je ~uvenog „Ateqea 212”. Zna koliko suumetnici izlo`eni stresu i svakojakim naporima,zato i brine o wihovom zdravqu. Za vremeboravka u Venecueli, svako ve~e je de`urao iza scene. Ubrzo je nau~io tekst predstave napametpa je do{ao u isku{ewe da {apu}e.

Na svom radnom mestu ~uvar je zdravqaakademskih gra|ana. I sam je bio uspe{an studentpa zna da mnogi ne dolaze samo po recept ili nakontrolu. Lepa re~ je dragocena, ohrabrewetako|e. A gde bi boqi savet saslu{ali nego kodsvog omiqenog lekara...

vih je dana Luka Stanojevi} iz GorwegGrabovika, pokraj Kragujevca, dobio od sinaxip. Saznawe koje se, samo po sebi,

ne bi moglo nazvati vest da nije nastavka ili uvodau celu istinu. Naime, Luka je tek ove jesenipolo`io voza~ki ispit iako je na wegovom`ivotnom kontu 75 leta. Pred strogom komisijompolo`io je iz prvog poku{aja, {to malo komepolazi za rukom. Uporan i temeqan, kakvog ga je bog dao, vaqano se pripremio u svakom pogledu.Iskusni saobra}ajni policajci ka`u da odavnonisu imali tako dobrog kandidata. Besprekornog.

[ta je prethodilo epizodi? @ivot koji ga nije mazio, te`ak rad i jo{ te`e sticawe. Sa svojom `ivotnom saputnicom Dinkom ima~etvoro dece, na koje je ponosan – na wihovo{kolovawe, odrastawe. Tri }erke su lekari, sin poslovni ~ovek. Vazda je ne{to bilo pre~e. E,onda je sin re{io da se odu`i ocu, uplatio muobuku i kupio terensko vozilo. Sada }e Luka da provoza svoju gospo|u put Lu~ana i Ariqa da obi|u rodbinu i zastanu usput, tamo gde se du{anapaja lepotom i izvorskom vodom. O tome suma{tali dok su bili mladi.

Eto dokaza da nikada nije kasno...

SAgalerije

Pi{eBranko

KOPUNOVI]

15. januar 2008.56

Malo je zemaqa koje gostu

mogu ponuditi prevozno

sredstvo ~ija se pro{lost

vezivala za instituciju

predsednika dr`ave.

Plavi voz se poistove}uje

sa simbolom jednog

vremena, trajawa i ugleda

biv{e Jugoslavije, Titovih

puteva i putovawa.

Prepoznatqiva

kompozicija, u ~ijim su

glamuroznim vagonima

u`ivale gostoprimstvo

poznate istorijske

li~nosti, danas je mnogo

vi{e od turisti~ke

atrakcije. O~uvan

i tehni~ki besprekoran,

Plavi voz postaje jo{

jedan srpski brend,

koji }e, na du`e vreme

gledano, predstavqati

nacionalnu vrednost

i sredstvo solidnih

prihoda. Tome je, na svoj

na~in, dala doprinos

i Vojska Srbije.

P L A V I V O Z – I Z M E \ U P R O [ L O S T I I B U D U ] N O S T I

POKRETNE SLIKEJEDNOG VREMENA

kompozicija krenula od Qubqane put Beograda, a narod je is-pra}ao s neskrivenom tugom zbog rastanka s predsednikom, Pla-vi voz postao je institucija, putuju}a rezidencija, svuda toplo do-~ekana i srda~no ispra}ana. Naravno, bio je i predmet po{to-vawa i znati`eqe.

Retki su qudi koji su u wemu boravili, a oficiri vojske imilicije imali su strogu obavezu ~uvawa slu`bene tajne. Loko-motiva i deset vagona predstavqali su jednu celinu, a u kompo-ziciji su se nalazili – predsednikov salon, kola za konferen-cije, salon za goste, kola za spavawe, restoran, kuhiwa, vagon

za energetsko napajawe (struje,ure|aja za klimatizaciju, sred-stava veze...) i jo{ jedan name-wen prevozu automobila. Pri-~alo se kako je voz blindiran,da su stakla neprobojna. Kon-strukcija jeste ra|ena od po-sebno obra|enog materijala,ali ne radi nekakvog oklopa, astakla su bila obi~na. Bezbed-nosni sistem predstavqala jeprethodnica i kompozicija kojase kretala iza glavne.

Enterijer vagona je uglav-nom pravqen od mahagonija, dr-veta kru{ke i oraha. Ukra{enje unikatnim intarzijama. Jelasu se tokom putovawa slu`ila ukobaltnom servisu. Voz je opre-mqen ure|ajima za regulacijutemperature i vla`nosti va-zduha, prenos i reprodukcijuzvuka, kino opremom...

Me|u biserima u istoriji`eleznice postojali su Ori-jent ekspres, Srebrna muwa,Lejton ekspres., ali nijedan senije vezivao za predsednikadr`ave. Plavi voz jeste. Od1959. do 1980. godine, tokomputovawa na kojima je Tito ugo-stio vi{e od 60 svetskih dr-`avnika, pre{ao je 600.000kilometara. Wegovi gosti, semostalih, bili su i KraqicaElizabeta II, Princeza Ana iPrinc Filip, Car EtiopijeHajle Selasije, predsedniciLeonid Bre`wev, XavaharlalNehru, Gamal Abdel Naser, Ah-mad Sukarno...

DRUGI @IVOTSa odlaskom predsednika,

a pogotovo nakon raspadaSFRJ, i Plavi voz je zamalooti{ao u zaborav. Sre}om, od1991. godine nalazi se u vla-sni{tvu @eleznice Srbije, ko-ja ga je odr`avala i ~ekala po-godan trenutak za wegov povra-tak u saobra}aj. Tek 2005. ~u-vena kompozicija otisnula seput Atine. Od tada se intenziv-no razmi{qalo o drugom `ivo-tu Plavog voza i wegovoj ko-

57

Brend je re~ ~udnog porekla. Poti~e iz davnina, ali postojinekoliko verzija wenog nastanka. Me|utim, nikada nije bi-la toliko izgovarana kao u prvoj deceniji ovog veka. Sa-vremeni tokovi doneli su je i na na{e jezi~ke obale, kao ubescarinsku zonu, pa smo je prihvatili takvu kakva je, bez

obaveze da je prevedemo i do kraja objasnimo wen sadr`aj. Do-bro, ako je bezrezervno prihva}ena u celom svetu, za{to da ce-pidla~imo? Bo`e moj, jedna re~...

Ali ne mo`emo protiv na{eg lepog srpskog jezika. Preve{}e-mo je, pa neka ostane „brend”. A zna~i: `ig, marka, trgova~ki znak,buktiwa, ~ak… Elem, brend je za-sigurno znak poznavawa, raspo-znavawa, vrednosti, po{tova-wa, ne{to vredno i uva`avano.To je pe~at porekla i slu`i na~ast onom ko ga ima. U savreme-nom svetu, radoznalom i sprem-nom na nova otkri}a, mo`e dapodrazumeva mnogo toga, od fir-mirane garderobe do svemirskihprograma.

Dabome, ne mo`emo mimosveta i ne treba. Tako se sti~eafirmacija i predstavqaju na-cionalne vrednosti, {to u te-{koj utakmici za polo`aj na ta-beli zna~i poen vi{e. Srbijase ima ~ime predstaviti i podi-~iti. Na{i manastiri, planine,\avoqa varo{, nacionalniparkovi, kawon Tare... Jesu tu ijedinstveni radovi zlatibor-skih pletiqa, teniseri, teni-serke, industrijski proizvodi,gastronomski specijaliteti, vi-na, {qivovica... Sutra }e topostati prve devojke – oficiri{kolovane na Vojnoj akademiji.

Nije zgoreg setiti se sve-ga {to nas toplom svetlo{}uobasjava, pogotovo u ovom te-{kom vremenu, kada u trenuci-ma (ne)opravdane mrzovoqe,sva{ta pomislimo o sebi.

ME\U VELIKANIMA

Jedan od na{ih znakova naputu jeste i treba da bude ~uveniPlavi voz, najpoznatija kompo-zicija na kolosecima biv{e Ju-goslavije. Vezivala se za ugledzemqe i predsednika, ~ije je imeobele`ilo znatan deo weneistorije. Tito ga je mnogo voleo.Provodio je vreme u vagonu kojije wemu namewen, ali i u osta-lim prostorima, udobnim salo-nima. Rado je putovao tim vozom,a pokretne slike jednog vremenasadr`e simboliku wegovog tra-jawa.

Od prvog putovawa 1959.godine, kada je voz napravqen,do posledweg, ki{nog dana uprole}e 1980. godine, kada je

PRISTUPA^NE CENEBez obzira na skupo odr`avawe i anga`ovawe stru~nog

kadra, cene su sasvim prilago|ene na{im uslovima. Tako za-kup Plavog voza na relaciji Beograd–U`ice i nazad ko{ta2.347, do Vrwa~ke Bawe 2.741 a Subotice 2.260 evra. I po-red svega, @eleznice Srbije su na{le ra~unicu i pozitivnoposluju.

Tokom putovawe gosti mogu biti poslu`eni specijaliteti-ma doma}e kuhiwe, uz zvuke izvorne narodne muzike ili – ve}po `eqi.

Vagon koji je nekada slu`io za prevoz i prawe automobi-la uskoro }e dobiti druga~iju namenu. To bi mogao da bude pro-stor za diskoteku, malu scenu ili galeriju. Ideje se mno`e ineka ih je sve vi{e.

ZAPE^A]ENI KOVERTIZa vreme Titovih putovawa mere bezbednosti su bile u

duhu vremena. Nije postojao red vo`we Plavim vozom, a samoje uzan krug qudi, pod {ifrom, znao kada i kuda }e krenuti.Pripadnici slu`bi bezbednosti su na dan putovawa raznosi-li zape~e}ene koverte {efovima usputnih stanica sa nazna-kom da ih otvore (samo jedan od wih) na odre|eni telefonskipoziv. Tek kada bi primili poruku sa komandom: „Otvori kove-rat taj i taj”, oni bi pro~itali sadr`aj i postupali premauputstvu.

Posle toga, isti qudi koji su im doneli famozne koverte,dolazili su po wih. Te{ko onom ko je zavirio u tekst koverte~ija mu {ifra nije saop{tena.

Ne{to sli~no duhovito je ispri~ano, u doma}em filmu„Tri karte za Holivud”, gde komandir stanice milicije, opsed-nut vlastitom paranojom, priprema malo mesto za do~ek pred-sednikovog voza. I trenira strogo}u, naravno.

Sve~ani salon

mercijalnoj upotrebi. Projekat je od po~etka vodila gospo|aBranka Stamenkovi}, pomo}nik direktora za posebne prevoze@eleznice Srbije. Po wenim re~ima, da bi se ambiciozno zami-{qen program ostvario, trebalo je uraditi mnogo toga, od teh-ni~ke ispravnosti do planova putovawa.

Ve} 2006. godine zabele`eno je 37 polazaka sa 7.000 put-nika. U vozu su obele`ene mnoge godi{wice, proslave uspe-

DRU[TVO

58

{nih firmi, odr`ani brojni seminari... Naravno, radost pu-tovawa jedinstvenim vozom osetili su mnogi na{i qudi, ali igosti iz inostranstva. Vi{e hiqada ameri~kih turista, naprimer, divilo se ~arima putovawa u vagonima gde su nekadau`ivali ~uveni dr`avnici, umetnici, nau~nici... Kako isti~egospo|a Stamenkovi}, osim poslu`ewa, putnici dobiju pre-gr{t zanimqivih informacija o istorijatu Plavog voza, a upu-}eni vodi~i spremni su da odgovore na brojna pitawa znati-`eqnika.

Kako bi autenti~nost kompozicije bila potpuna, na vagonesu vra}eni i dr`avni grbovi SFRJ, koji su, ko zna zbog kojihrazloga, skinuti posle raspada zemqe. Putovalo bi se vi{e i~e{}e da elementarne nepogode, poplave pre svega, nisu u~i-

nile svoje i spisku {tete dodale jo{ jed-nu. Me|utim, pro{logodi{wa sezona bi-la je beri}etna. Broj polazaka se popeona 47, a broj putnika postao je petoci-fren. Jo{ ne{to – najvi{e dr`avne in-stance prihvatile su predlog da se Plavivoz svrsta u kulturnu ba{tinu Srbije. Pu-tovalo se do Vr{ca, Vrwa~ke Bawe, Pa-li}a, Mokre Gore, pa ~uvenom [argan-skom osmicom preko Zlatibora...

Ko{arka{ki as Vlade Divac pozvaoje goste iz celog sveta, ~ak i zvezde NBA,na opro{tajnu utakmicu. Do wegovog rod-nog Prijepoqa, gde je Vlade ubacio svojposledwi ko{, putovao je sa gostimo uPlavom vozu.

Putnika je sve vi{e. Me|u pilot pro-jektima u 2008. godini nalazi se i obila-zak Morovi}a, nekada omiqenog Titovoglovi{ta. Ono {to je sasvim izvesno bi}e

za tili ~as, ali o{trice leda su me izgrebale do krvi. Odmahsam dao znak za pokret, ne prime}uju}i Tita koji me posmatrao sprozora. Pitao me koliko sam povre|en, a ja sam odgovorio daje to sitnica. Za nekoliko minuta kraj mene je bio Titov lekar iprevio mi ruku…

Bio sam prakti~no pripadnik prate}eg bataqona Plavogvoza u kome se nalazilo i nekoliko `elezni~ara. Radno mestomi je bilo u prvom vagonu, takozvanom inspektoratu. Velika ~asti obaveza.

Plavi voz je svega tri puta putovao u inostranstvo. Dva pu-ta u Pariz i jednom u Solun. Bez Tita je i{ao u Temi{var 1979.godine, kada smo prevezli kamboxanskog princa Norodoma Si-hanuka. Se}am se da je na rastanku s Titom u Top~idaru plakao.Kada smo krenuli, rekao nam je: „Blago vama i budite ponosni{to imate ovakog predsednika”. Verovatno je slutio da ga vi{ene}e videti...

U jesen iste godine Tito je posledwi put za `ivota putovaood Zenice do Beograda. Najtu`nije putovawe osta}e nam svima utrajnoj uspomeni, jer je cela zemqa bila u suzama. [estog majakrenuli smo iz Qubqane na Titovo posledwe putovawe. Se}amse da je padala sitna ki{a, nebo je bilo tmurno, a mi ophrvanitugom...

Slu{am sada kojekakve, uglavnom neistinite pri~e o Pla-vom vozu. Ne}u da se ogla{avam i da ih demantujem, svako imasvoj obraz i savest. Istina je slede}a: zbog Plavog voza mini-malno se remetio postoje}i red vo`we. Postupali smo po ~uve-nom „Pravilniku 7”, {to je podrazumevalo diskreciju u svakompogledu, bezbednost u~esnika u saobra}aju i ~uvawe slu`benetajne – pri~a Toma.

Vreme je u~inilo svoje. Ostalo je jo{ svega nekolikosvedoka Titovih putovawa omiqenim prevozom. Jedan od wihje Toma Popovi}, vozovo|a Plavog voza. Sa suprugom Mirom,penzionerske dane provodi u Beogradu. Zdravqe ga dobroslu`i, na radost porodice, blizanaca Dragane i Dragana,te unuka stasalih za vojsku.

Iz zaseoka Kr{qawe kraj Mokre Gore, mlad se zaputiou veliki grad, marqivo radio i {kolovao se. Wegova qubavbili su vozovi. Po~eo je kao pru`ni radnik na pan~eva~kommostu, potom je postao ko~ni~ar, pa manevrista, skretni~ar,kondukter... Od 1973. godine wegovo radno mesto je bilo ugara`i Plavog voza. Zapa`en kao marqiv i pouzdan radnik,polo`io je ispite i postao vozovo|a, pratilac vagona Pla-vog voza.

Te{ko je opisati sve wegove uspomene. Mnogo putovawaprema Skopqu, Sarajevu, Zagrebu, Puli...

– I{li smo za Pri{tinu 1974. godine. No}ili smo uBawskoj, a ujutru, sasvim iznenada, na vratima vagona pojaviose predsednik, si{ao i pru`io nam ruku, ~estitaju}i 14. aprilDan `elezni~ara. Bili smo odu{evqeni wegovom pa`wom.

Godinu dana kasnije be{e stra{na zima. Zatekli smo se uKrawu i krenuli put Jesenica. Ispred na{e kompozicije kre-tala se sna`na lokomotiva sa raonikom, koja je otklawalasneg s pruge, napadao „preko glave”. Tom prilikom prava san-ta se odlomila i pala ispod Titovog salona, i{~upala crevaza ko~ewe i napajawe. Voz je odmah stao. Na{ao sam se blizu,isko~io iz vagona, bacio se ispod vagona i golim rukama po-~eo da razgr}em sneg. No{en nekom ~udnom snagom uspeo sam

TOMINE USPOMENE

Vozovo|a Toma Popovi} (drugi zdesna) sa kolegama

15. januar 2008.

i jedna svadba. Naime, mladenci su rezervisali vo`wu za 25.maj i ven~awe u Sremskim Karlovcima. Tako|e su planirana 64polaska, s tim {to }e se taj broj pove}ati u hodu, najverovatni-je za dodatnih dvadesetak.

KARIKA KOJA NEDOSTAJEZa pri~u o Plavom vozu ne mo`emo re}i da ima sre}an

kraj, jer traje i – neka potraje {to du`e. Ono {to nedostajeubrzo }e se re{iti. Naime, srce svakog voza jeste lokomotiva.„Plavog” je najpre vukla parwa~a i, naravno, oti{la je u muzej.Na weno mesto stigle su tri „dizelke” sa oznakom „761”. Vremeje u~inilo svoje, pa su i one s vremenom „penzinisane”. Dobilesu zamenu u vidu savrmenijeg vu~ono{e „666”. U potrazi za ori-ginalnom slikom istorije, @eleznica Srbije }e ponuditi ne-ma~koj firmi, proizvo|a~u modela „761” sva tri svoja primer-ka, u zamenu za jedan remontovan i opremqen za bezbedno funk-cionisawe.

59

OSTALO JE IMESada{wi {ef Plavog voza jeste Mileta Nikoli}, da-

roviti stru~wak `elezni~kog saobra}aja, koji rukovodipravim malim pokretnim preduze}em. Da bi ceo sistem biou funkciji, neophodno je mnogo svakodnevnog rada. Naro~i-to se vodi ra~una o odr`avawu svih delova kompozicije.

– Na{i putnici ne kriju odu{evqewe {to im je pru`e-na prilika da putuju Plavim vozom. Tokom vo`we postavqa-ju zanimqiva pitawa, koja se naj~e{}e odnose na prostorgde je boravio Tito. Ja ih uporno vra}am na 1959. godinu,kada je voz izgra|en, a u wemu su u ono vreme bili kupati-lo, kino-projektor, ure|aji za klimatizaciju... Mnogi o~e-kuju zlatne predmete i ostale simbole rasko{i, ali toganema. Bez obzira na to {to je u vagonima komfor zaistapotpun, istakao bih da je sav unutra{wi prostor ure|enukusno i sa merom, bez preterivawa i nagla{enog luksuza.Tito je bio dr`avnik velikog formata, a gosti na putova-wima poznata imena iz novije istorije. U skladu s tim ~i-wenicama Plavi voz je bio prava mera – ka`e gospodinNikoli}.

U nizu zanimqivih detaqa vezanih za poznatu kompo-ziciju, jedan se brzo raspoznaje. Naime, postoji vagon kojinosi ime ~uvenog francuskog predsednika [arla De Gola.

– Planirana je wegova poseta 1971. godine. Tito je`eleo da ga ugosti i u Plavom vozu. Adaptirani su neki de-taqi jednog vagona, naro~ito posteqe, jer je general De Golbio izrazito visok ~ovek. Postoje razli~ite pri~e za{tose tada dvojica dr`avnika nisu srela, ali vagon s wegovimimenom je ostao do danas – isti~e Mileta Nikoli}.

FORMACIJAPlavi voz je, uglavnom, imao standardnu formaciju sa

lokomotivom i devet vagona. Vagoni su duga~ki 25 metara, ate{ki od 46 do 52 tone, u zavisnosti od namene. Tako je ite`ina kompozicije varirala izme|u 700 i 1.200 tona.Konstruisana je za brzine do 120 kilometara na ~as, alise zbog bezbednosti nije vozilo br`e od 100. Sudbinu kom-pozicije dr`ao je decenijama u ve{tim rukama ma{inovo|aDane Rapai}.

pre se javila jedna firma koja je kasnije odustala od kupovine.Sada je zainteresovana @eleznica Srbije, pa se o~ekuje da }ese posao privesti kraju na obostrano zadovoqstvo. Najpri-rodnije bi bilo da se vagon-restoran na|e u mati~noj kompozi-ciji. Tako }e se kompletirati jo{ jedan srpski brend...

Branko KOPUNOVI]

Karika koja nedostaje jeste salon-vagon, koji „du`i” 64.bataqon logistike Vojske Srbije. O ~emu je, zapravo, re~ obja-snio nam je pukovnik Nikola Osmokrovi} iz Uprave za snabde-vawe Ministartsva odbrane. Naime, od 1995. godine taj vagonje „po formaciji” pripadao funkciji saveznog sekretara za na-rodnu odbranu. Posle raspada SFRJ ostao je Top~ideru, gde sedanas ~uva. Ispravan je. Za razliku od ostalih vagona Plavogvoza, on se mo`e prikqu~iti bilo kojoj kompoziciji. Ali to bizaista bilo neprimereno i nesvrsishodno. [ta je on sam, bezsvoje sabra}e na {inama?

Kako ka`e pukovnik Osmokrovi}, Ministarstvo odbrane jeizrazilo spremnost da, kao wegov vlasnik, proda taj vagon. Toje potpisom prethodnog ministra Zorana Stankovi}a preto~enou va`e}i dokument. U duhu Zakona o javnim nabavkama, raspisanje tender, ~iji je sadr`aj objavqen u Slu`benom glasniku. Naj-

Radni sto predsednika

Trpezarija

U POSETI

15. januar 2008.60

P O D M O R N I ^ A R , K A R I K AT U R I S TA , I L U S T R AT O R N I K O L A O TA [

Svojim anga`ovanim, posebnoantiratnim karikaturama,Nikola Ota{ osvojio jeistaknuto mesto u srpskojkarikaturi. Wegovi crte`i, od kojih su neki svetlo danaugledali ba{ u vojnimglasilima, ve} petnaestakgodina osvajaju nagrade na presti`nim konkursima u Evropi i svetu. I nagone nasna razmi{qawe.

I KARIKATURA JEORU@JE

Sni

mio

Gora

n S

TAN

KOVI

]

61

VE^ITI OPTIMISTASvojim satiri~nim izrazom, jasnim crte`om i uvek ~i-

stom kompozicijom karikature kojom oslikava svet oko nas,Nikola Ota{ nesumwivo doprinosi lak{em razumevawu da-na{wice. Svaka wegova karikatura odi{e beskrajnim opti-mizmom i verom u snagu ~oveka, uprkos iskazanim i uo~enimslabostima.

Upiru}i prstom, ili perom, u slabosti, Ota{ zapravo`eli da probudi snagu i um ~ovekov. A motivi su mnogobrojni,ba{ kao i slabosti qudske. Nikola Ota{ crta qude u razli~i-tim situacijama, vojnike, ribare, moreplovce, pilote, crta ri-be i ptice, crta kosmos, mesec i sunce, zvezde i planete. Olov-kom bele`i snove i nadawa, zbiqu i ma{tu. Na{u i za nas.

R

wa i brzine, naravno, sekunde su odlu~ivale, ali vi{e nisammogao da zaronim. Bio sam mlad, tada sam imao tek koju godinuposle dvadesete, a na pitawe kako i {ta daqe, nisam imaopravi odgovor. Pomislio sam da bi, mo`da, trebalo vi{e dase posvetim hobiju kojim sam se do tada, tek sporadi~no bavio.

Iako im je bilo tesno, iako su imali puno obaveza, iako upodmornici nije bilo previ{e vremena za odmor, nalazili supriliku za zabavu, za dru`ewe, za neke „sporedne stvari”.Ota{ se bavio karikaturom, koju je zavoleo jo{ u sredwoj {ko-li. U`ivao je da crta svoje nastavnike, a zatim i drugove, po-sebno dok su odgovarali. Kasnije su se svi dobro zabavqalizbog ve{to zabele`enih u~eni~kih grimasa, uhva}enih naro~ito

o|en po~etkom maja 1960. godine u Deliblatu, mnogo pre \or-|a Bala{evi}a osetio je `al za nestalim Panonskim morem.Zato je Nikola Ota{, ve} posle osnovne {kole, sa nepunih15 godina, `uto nepregledno more peska zamenio plavimmorem vodenog prostranstva. Oti{ao je u Split, u Morna

ri~ko-tehni~ku vojnu {kolu da postane mornar. Da ostvari pr-vu, mo`da i najraniju, od svojih velikih `eqa. Po zavr{etkusredwe {kole, odlu~io je da se, s plavetne povr{ine Jadrana,spusti dubqe, u tajnovite morske dubine. Da istra`i nepoznato,da vidi do tada nevi|eno. Postao je podmorni~ar, pripadnikjedne od elitnih, specijalnih vojnih jedinica.

Jednom podmorni~ar, uvek podmorni~ar, re}i }e Ota{ da-nas, iako se ve} vi{e od dve decenije ne bavi tim te-{kim zanatom. Nezgoda koju je do`iveo ~etiri godineposle svog prvog ulaska u podmornicu, odvojila ga je odmorskih dubina, ali ne i od podmornica, od misli isnova o tim podvodnim lepoticama. Zato je pre petgodina bio me|u osniva~ima srpskog Udru`ewa pod-morni~ara, prvog takve vrste u nas. Srbija vi{e nemamore, ali ima mornare, ima podmorni~are.

KOLEGE NA PRVIM KARIKATURAMA– Ko jednom oseti more, te{ko se od wega odvaja. Zato smo

i osnovali to, za ove krajeve, za na{ narod, mo`da neobi~noudru`ewe – pri~a Nikola Ota{, penzionisani mornari~kipodoficir. – Poziv mornari~kog oficira, posebno onogakoji profesionalnu karijeru zapo~ne u podmornici, u spe-cifi~nim, veoma te{kim radnim i ̀ ivotnim uslovima, spa-da me|u elitne u svakoj vojsci. Tako je bilo i u nekada{wojJugoslovenskoj narodnoj armiji. Plovili smo ve-oma ~esto, veoma dugo i na velikim dubinama.Tek kad sam do`iveo ozbiqnu nesre}u, kad je mo-ja podmornica, jednom prilikom, zbog kvara u po-gonskom delu, naglo propala u prevelike dubine, shvatiosam {ta radim i ~ime se bavim. Izvukli smo se nekako, danasmislim da smo imali vra{ku sre}u u nesre}i, pored na{eg zna-

u prilikama kad ne bi znali odgovorena pitawa nastavnika.

Sli~no je bilo i u podmorni-ci, gde je sve ~e{}e nalazio raz-loge da crta {aqive, komi~neportrete svojih kolega, a po-tom i wihovih komandira.Karikature su bile dobre,zakqu~ivao je, po{to seniko od nacrtanih nije na-qutio. Kasnije su najuspe-liji crte`i objavqeni u„Podmorni~aru”, jedin-stvenom listu takve vrsteu Ratnoj mornarici. Odtoga, do prve izlo`be we-govih karikatura, koju jeotvorio admiral Petar[imi}, nije pro{lo mnogovremena.

Krajem osamdesetih godinaNikola Ota{ se vratio u Srbi-ju i potra`io jednog od najpo-znatijih srpskih i jugoslo-venskih karikaturistaAleksandra Klasa. We-govo razumevawe iiskreno zanimawe zamladog i talentovanogkarikaturistu nije bilo iznena-|uju}e. Ba{ kao ni priznawa stru~nejavnosti, koja su veoma brzo usledi-la. Ve} posle prvog Ota{evog u~e{}ana konkursu u Gr~koj.

– Na taj konkurs javio sam se naizri~it Klasov nagovor. Kad mi je,ne{to kasnije iz Gr~ke stigla mono-grafija u kojoj sam dobio tri stra-nice, znatno vi{e nego neki mnogopoznatiji karikaturisti, bilo mi jejasno da sam na{ao svoj put i da jeAleksandar Klas bio u pravu kad jerekao da imam {ta da ka`em – se}ase Nikola Ota{.

Deset godina kasnije, wegov„mecena” napisa}e da karikaturistisvojim radovima ne mogu da prome-ne, ili poboq{aju ne{to {to je lo-{e. Ali, zato mogu ~itaoca i gledao-ca da nateraju da razmi{qa. Niko-la Ota{ ka`e da je to misija koja gazaokupqa od kad se bavi crtawem ka-rikatura. Za wega karikatura nijesme{na, nije duhovita. Ona je, pre svega, ozbiqna. Ona je spe-cifi~no, a opet, univerzalno sredstvo iskazivawa misli, sred-stvo koje ~esto razumeju i oni koji ne govore istim jezikom. Zatoje karikatura poput muzike. Nagone}i na razmi{qawe, ogoqenopredstavqaju}i `ivot i zbivawa oko nas, karikatura nam daje

priliku da se zapitamo, a onda i da potra`imo odgovore na sva-kodnevna, mawe ili vi{e, bitna pitawa. I ako svaki odgovorbude druga~iji, snaga promi{qawa bi}e ve}a.

IMPULS ZA RAZMI[QAWESvojom karikaturom Ota{ `eli

upravo to, da podstakne na razmi{qawe.Ma kako apsurdno zvu~alo, obraduje se

kad sazna da je neka wegova karika-tura razli~ito shva}ena, da nije

vi|ena na isti na~in, da je raz-li~itim qudima, razli~itim

karakterima dala razli~i-tu poruku.

– Zaista ne mi-slim da karikaturistatreba da mewa svet.Ono {to `elim jesteda moja karikaturabude prime}ena, daostavi utisak na ono-ga ko je gleda, ili„~ita”. Svaki moj cr-te`, svaka moja kari-

katura, odra`ava deomene, na~in mog razmi-

{qawa, mog shvatawasveta, ili nekih vrednosti

i pojava oko nas. Ja nisam ine mogu da budem izvan dnev-

nih zbivawa. Ono {to doti~equde oko mene, meni bliske i drage

osobe, doti~e i mene, to je isti, na{svet. Svojom karikaturom ja `elim da poka-

`em kako vidim taj svet izbivawa oko nas. Ako on-aj koji gleda moje karika-ture ne vidi nacrtani mo-tiv na isti na~in, ako mune budi ista ose}awa, ni-je tragi~no. Va`no je dakarikatura ostavi utisak,da inspiri{e na promi-{qawe. To je svrha mograda. Ako uzgred i nasme-jem, dobro je. Smeh je le-kovit – ka`e Ota{.

Ono {to Ota{a da-nas raduje, vi{e nego ra-nijih godina, jeste bu|eweIstoka. Istoka koji, zarazliku od bogatijeg i, sa-mo prividno, samodovoq-nog Zapada, jo{ ima {tada ka`e. Zato, vaqda, uevropskoj karikaturi svevi{e dominiraju ruska,bugarska, srpska, pa i ru-munska karikatura. Tran-zicija je otvorila vratapreispitivawu, oslobo-

dila duhove, odvezala du{u. Bujawe misli doprinosi ras-plamsavawu karikature, koja, sa svoje strane, na svoj speci-fi~an na~in, predstavqa i ono {to bi, da je druga~ije, osta-lo neiskazano, nedore~eno, nedomi{qeno.

Du{an GLI[I]

U POSETI

15. januar 2008.62

NAGRADEPosle svoje prve izlo`be karikatura, realizovane u

splitskoj luci Lora, 1982. godine, Nikola Ota{ izlagao jejo{ ~etrdesetak puta. Uvek s velikim uspehom i zapa`enim za-nimawem posmatra~a.

Wegove karikature nalazile su svoje mesto i na mnogo-brojnim presti`nim konkursima anga`ovanih karikatura, nakojima je osvojio vi{e od 50 nagrada. Karikature NikoleOta{a bile su nagra|ivane na veoma cewenim konkursima uIzraelu, Bugarskoj, Rumuniji, Velikoj Britaniji, Italiji, Ma-kedoniji, Poqskoj, ^e{koj, Rusiji…

BOEMPo dolasku u Beograd, krajem osamdesetih godina Niko-

la Ota{ nastavqa da `ivi dotada{wim, boemskim `ivotom.Uz nesebi~nu podr{ku svoje supruge, Spli}anke Asje, u Dal-matinskoj ulici u centru Beograda, svio je gnezdo u prizemnojku}i, okru`enoj palmom i agavom. Uz dobro vino i beskrajnioptimizam on i wegovi gosti, kolege karikaturisti i ilustra-tori, gotovo svakodnevno oslikavaju sumornu stvarnost, pru-`aju}i nam veru u vedriju sutra{wicu.

Beograd, Resavska 34ATel.: 011/2636-535; 32-01-888; 32-01-887; 32-03-342Fah: 011/36-16-155

Za boravak u hotelu „Breza” – Vrwa~ka Bawa, ufebruaru i martu 2008. godine, odobrava se 15%popusta na cenu pansiona/polupansiona, za rezervacijeizvr{ene do 31. januara 2008.

NA^IN PLA]AWA:– 40% na ime avansa do 31.01.2008.– ostatak na tri mese~ne rate

Rezervacije i informacije u Vojnoj turisti~koj agenciji– Beograd, tel: 011/2636-535.

63

NOVI BROJ VOJNOISTORIJSKOG GLASNIKA

Novi broj Vojnoistorijskogglasnika za 2006. godinu posve-}en je 130. godi{wici organizo-vanih vojnoistorijskih istra`i-vawa u Srbiji. Ovaj vode}istru~ni ~asopis iz oblasti vojneistorije na podru~ju Balkana,pokrenut je 1950. godine.

Nakon organizacionih pro-mena kojima je bila obuhva}enanekada{wa mati~na ku}a ~aso-pisa – Vojnoistorijski institut,sada izlazi kao glasilo Odeqe-wa za vojnu istoriju Institutaza strategijska istra`ivawaSektora za politiku odbrane.Do danas je publikovano vi{eod dvesta brojeva tog ~asopisa.

Sadr`inski, dvobroj za 2006. godinu podeqen je na{est tematskih celina i obuhvata radove renomiranih me-|unarodnih i doma}ih autora, me|u kojima su: Qubodrag Di-mi}, Milan Ristovi}, Miroslav Jovanovi}, Dragan Bogeti},dr Zijad [ehi}a, dr Mile Bjelajac, mr Slobodan Selini},mr Aleksandar @ivoti}, prof. dr \or|e Stankovi}, dr Ig-wat Krivorov, I{tvan Var{awija, Edvard J. Erikson, [enXihua, Oleg Rudoqfovi~ Ajrapetova, Borivoj \. Popovi}.Urednik ~asopisa je dr Milan Terzi}, a stru~ni sekretar re-dakcije poru~nik Dalibor Denda.

Dvobroj za 2006. godinu {tampan je uz doprinos Save-za potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1918 i uz materi-jalnu podr{ku Sektora za bora~ko-invalidsku za{titu Mi-nistarstva rada i socijalne politike Republike Srbije.

O~ekuje se da dvobroj za 2007. godinu uskoro iza|e iz{tampe.

SERVIS ZA RATNE VETERANEUdru`ewe boraca posledwih ratova op{tine Zve-

zdara, sa 650 ~lanova, druga je po veli~ini bora~ka or-ganizacija u Beogradu. Oslawaju}i se najvi{e na sop-stvene snage, uz podr{ku lokalne uprave i pojedinih do-natora, ovo udru`ewe je tokom cele pro{le godine narazli~ite na~ine pomagalo svojim ~lanovima.

Udru`ewe je, pre svega, pomagalo suprugama i decipoginulih boraca. Za dvadesetoro dece ratnih vetera-na omogu}ilo je oporavak na Crnogorskom primorju. Zadecu boraca organizovalo je kurs engleskog jezika to-kom cele {kolske godine. Omogu}ilo je besplatnu pre-kvalifikaciju za pet ~lanova doma}instva ratnih vete-rana, a nekima je pomoglo da se zaposle. Prema re~imaMome Jevti}a, sekretara bora~ke organizacije, Udru-`ewe je tokom cele pro{le godine bilo svakodnevniservis za svoje pripadnike.

Pro{le godine uspostavili su komunikaciju saveteranima Ruske Federacije i zapo~eli razgovore omogu}im oblicima saradwe.

Pred Novu godinu ova bora~ka organizacija upri-li~ila je za decu ratnih veterana dve pozori{ne pred-stave i podelila oko 400 paketi}a.

M. P.

VOJNATURISTI^KAAGENCIJA

M A R K E T I N G 3241-026

OGLASI

64

Problemuspostavqawanacionalnogidentiteta i ose}awapripadnostinovoj, nezavisnojdr`avi, poslesticawanezavisnosti odSovjetskog Saveza16. decembra1991, odrazio sene samo narukovo|ewe ve} i na personalnisastavkazahstanskihslu`bibezbednosti ispecijalnih snaga

15. januar 2008.

K

ODRAZ POLITI^KOGURE\EWA

S P E C I J A L N E S N A G E K A Z A H S T A N A

azaci, tursko-mongolska nomadska plemena, koja su se u 13. veku doselila na pros-tore sredwe Azije, tokom istorije retko su bili ujediweni kao narod na ustaqenojteritoriji. Rusija je to podru~je osvojila u XVIII veku, a Kazahstan je postao Sovjet-ska Republika 1936. godine. Tokom pedesetih i {ezdesetih godina pro{log veka, zavreme kampawa „uzorana ledina”, sovjetski gra|ani su podsticani da poma`u u kul

tivisawu pustara na severu Kazahstana. Taj talas imigranata doveo je do etni~kogme{awa i znatnog pove}awa udela slovenskog `ivqa.

Dr`ava je administrativno podeqena na 14 oblasti i tri grada. Sporazumom iz1995. godine prostor oko kosmodroma Bajkonur je iznajmqen Rusiji na period od 20 god-ina. Formalnu zakonodavnu sprovodi dvodomni parlament, koji sa~iwavaju Senat – sa39 poslanika, od kojih sedam imenuje predsednik Republike, a preostali se biraju na di-rektnim izborima sa {estogodi{wim mandatom, i Mexlis – sa 77 poslanika koji se bi-raju na op{tim izborima svakih pet godina, s tim {to pobedni~ka stranka ima au-tomatsko pravo na 10 dodatnih poslanika. Glavni grad je Astana.

Kazahstan je zemqa sa predsedni~kim sistemom vlasti i te`wom pro{irewapredsedni~kih ovla{}ewa. Aktuelni predsednik Nursultan Nazarbajev, koji je na vlastiod 1991. godine, prema sopstvenim dekretima, jedini ima pravo predlagawa ustavnihamandmana, imenovawa i smewivawa Vlade, raspu{tawa parlamenta, raspisivawareferenduma i imenovawa ~elnika u oblastima i gradovima. Predsedni~ki izbori se,ina~e, prema Ustavu, raspisuju na svakih sedam godina.

LAVOVI, SOKOLOVI I ORLOVISpecifi~nost snaga za specijalna dejstva Kazahstana ogleda se i u superiornosti

policije „specnaz“ – ta~nije organa dr`avne bezbednosti i organa unutra{wih poslova– nad vojnim specijalnim formacijama, koje su donedavno bile potpuno zapostavqene.Takav se zakqu~ak name}e zbog ~iwenice da, nakon raspada zajedni~ke dr`ave, Kazah-stanu nije pripala nijedna brigada „specnaza“ GRU SSSR, dok su susednom Uzbekistanupripale ne samo 15. brigada i 459. samostalna ~eta vojnog „specnaza“, nego i nastavni

namene, koji je svojevremeno pripremaosastav za dejstva u Avganistanu.

Specijalne policijske snage ~inejedinice Aristan (Ari’stan – Lavovi) uokviru KNB, te formacije Sunkar (Sun-kar – Sokolovi) i Berkut (Byrkit – Orlo-vi), koje su u sastavu MUP-a. Wihovageneza se preklapa sa razvojem ~uvenihsovjetskih, odnosno ruskih odreda spe-cijalne namene Alfa, koja sada nosinaziv – Uprava Departmana A za borbuprotiv terorizma FSB i „Vitez“.

Poznato je da je grupa Alfa osno-vana 29. juna 1974. na inicijativu ta-da{weg na~elnika KGB J. Andropova ina~elnika VII Uprave KGB A. Bez~astnog.Ta formacija je pod nazivom Grupa A de-lovala u sastavu VII Uprave KGB, sa za-datkom re{avawa tala~kih situacija uokviru borbe protiv ekstremizma iterorizma u SSSR i inostranstvu. Uvreme osnivawa imala je ~etrdesetakpripadnika, da bi u momentu raspadaSSSR brojala blizu 500 oficira,ukqu~uju}i i qudstvo u tada{wem glav-nom gradu Kazahstana Alma Ati. U sas-tavu KGB Kazahstana je, jo{ u oktobru

1990. godine, osnovano i po~elo sa radom regionalno odeqeweGrupe Alfa, tako|e pod nazivom Slu`ba A.

Tokom 1991. godine Slu`ba A KGB Kazahstana preimeno-vana je u jedinicu Aristan, da bi 1992. godine bila pot~iwena utom momentu najmo}nijoj – Slu`bi bezbednosti predsednika(SOP), a ve} u aprilu 1993. prepot~iwena organima dr`avnebezbednosti (KNB).

U tom periodu Aristanom je komandovao pukovnik AjdarBazilov, ina~e sovjetski veteran iz rata u Avganistanu.Bazilov je svojevremeno uspe{no rukovodio i drugim segmenti-ma bezbednosno-obave{tajnog sistema, i to kao rukovodilaccentralnog aparata KNB i zamenik rukovodioca SOP. On jena ~elo Aristana postavqen u jesen 2001. godine, ali je 1. ma-ja 2002. poginuo u saobra}ajnoj nesre}i. Vr{ilac du`nostina~elnika Aristana tada je postao Fejzulah Kamewev.

Zanimqivo je da, za razliku od KNB i drugih specijalnihslu`bi i organa u kojima je sprovedena „~istka“ na osnovu na-cionalnosti, u sastavu Aristana zna~ajan segment i daqe ~ineetni~ki Rusi. Na primer, stare{ina grupe snajperista jeArkadij Strelkov.

Poznato je, tako|e, da je u maju 2002. godine za potrebeAristana nabavqeno pet izuzetno skupih snajperskih pu{akaSIG-Sauer, proizvedenih u {vajcarskim i nema~kim firmama,po naruxbi Kazahstana. O ugledu Aristana svedo~i ~iwenicada je upravo ta jedinica odre|ena da izvodi prakti~nu obuku u

re{avawu tala~kih situacija specijalnih antiteroristi~kihjedinica Zajednice Nezavisnih Dr`ava u okviru jedinstvenogAntiteroristi~kog centra ZND.

Specijalne jedinice Sunkar i Berkut novijeg su datuma.Sunkar je osnovan kao specijalna jedinica milicije 11. maja1998. godine. Ta formacija nesumwivo ima za uzor ve} pomenu-ti Vitjaz – specijalnu formaciju unutra{we vojske (VV MVD)Ruske Federacije.

U prole}e 2000, u okviru unutra{we vojske Kazahstanaosnovana je nova specijalna jedinica sa nazivom Berkut, zakoju se smatra da je „~edo“ biv{eg ministra unutra{wih poslo-va Kajerbeka Sulejmanova. Za razliku od Sunkara kojifunkcioni{e kao centralna jedinica u Alma Ati, sa regional-nim ispostavama na terenu, Berkut deluje i preko dopunskihodeqewa „specnaza“ u oblasnim centrima.

TURSKA POMO]Prema programu obuke pripadnika tih sastava, nema

sumwe da su sve specijalne formacije Kazahstana donedavnobile orijentisane striktno na odgovaraju}e institucije RuskeFederacije – na primer, na Centar za posebne namene, uokviru Departmana za za{titu ustavnog poretka i borbu protivterorizma slu`be FSB. Nakon poznatih doga|aja od 11. sep-tembra 2001, obuku kazahstanskih specijalaca postepenopreuzimaju ameri~ki savetnici. Oni su posebno zaintereso-vani za osposobqavawe instruktora iz redova specijalnihformacija oru`anih snaga, ali i iz nekih delova mobilnearmije Kazahstana. Zbog toga je odre|en broj wih morao dapro|e prakti~nu obuku u odgovaraju}im nastavnim centrimaSAD. Zbog toga je i vojni buxet znatno uve}an.

Kazahstan je jedna od prvih zemaqa centralne Azije koja jepru`ila svu podr{ku ameri~koj intervenciji u Avganistanu, doksu oru`ane snage SAD zauzvrat obe}ale najve}u pomo} u obucispecijalnih snaga Ministarstva odbrane te zemqe. Me|utim,pomo} tim formacijama posle 11. septembra sti`e i sa drugihstrana. Tako je Turska ve} 15. oktobra 2001. sve~ano predalaMinistarstvu odbrane Kazahstana 15 vojnih vozila i opremuza specijalne snage – na osnovu ranije zakqu~enog ugovoraizme|u dve zemqe o bespovratnoj vojnoj pomo}i.

Milan MILO[EVI]

65

ZEMQA U BROJKAMARepublika Kazahstan je po prostranstvu deveta zemqa

na svetu i ubedqivo najve}a kontinentalna dr`ava. Pri tomeve}i deo teritorije ~ini slabo naseqena stepa. Grani~i seistoku sa Kinom, na severu Rusijom, na jugu sa Kirgizijom,Turkmenistanom i Uzbekistanom, a na zapadu izlazi naKaspijsko jezero. Na 2,717.300 km2 `ivi 16,742.000 sta-novnika, od toga najvi{e Kazaka (53,4%) i Rusa (30%). Oko47% `iteqa su muslimani – u ogromnoj ve}ini suniti, dok je44% stanovni{tva pravoslavne veroispovesti. Dr`avnijezik je kaza~ki, a u slu`benoj upotrebi je i ruski, koji je uo-bi~ajen u me|uetni~koj komunikaciji.

MERIDIJANIPriprema Blagoje NI^I]

Udarna grupa od 11 razli~itih rat-nih brodova sa nosa~em aviona „AdmiralKuzwecov“, na ~ijoj su palubi 50 avionaSu-27, isplovila je krajem decembra iz lu-ke Murmansk na svojevrsno putovawe krozAtlantik do Sredozemnog mora, uz stalnoizvo|ewe pomorskih ve`bi razli~itih sce-

narija i sadr`aja. Na ve`bama, osim palubne avijacije, anga`ovani su avioni iz sastavaSeverne flote i strategijske avijacije. To su prve pomorske ve`be ruske flote ovakvih raz-mera i, prema saop{tewima iz ruskog ministarstva odbrane, ciq im je najava ozbiqnih na-mera za stalnim ruskim prisustvom na ovim va`nim pomorskim komunikacijama. Pohod ru-skih pomorskih snaga, dug skoro 12.000 miqa, zavr{i}e sredinom februara uplovqavawemu Sredozemno more i zajedni~kim ve`bama sa Crnomorskom flotom koja }e do tog vremenabiti na istim pozicijama.

Rusija je za kratko vreme izvr{ila pro-bu novih interkontinentalnih balisti~kihraketa sa razli~itim brojem bojnih glava,koje prema obja{wewima zamenika ruskogpremijera Sergeja Ivanova mogu da probijubilo koji antiraketni {tit. Prva od wih jeinterkontinentalna balisti~ka raketa podnazivom RS-24, sa vi{e bojnih glava. Ona jeuspe{no lansirana sa kosmodroma Pliseck,800 kilometra od Moskve, i pogodila ciqe-ve na poluostrvu Kam~atka. Sistem mo`e danosi do 10 razli~itih bojnih glava i mo`eda ga|a vi{e razli~itih ciqeva istovreme-no. Wegovom operativnom upotrebom zame-wuju se stariji sistemi R-18 i R-20.

Druga raketa sa oznakom RS-54 (Skiff S-S-23 prema klasifikaciji Natoa), lansira-na je sa podmornice „Tula“ u Barencovom mo-ru, sa dubine od 55 metara po planu prove-re borbene gotovosti strate{kih nuklear-nih snaga ruske mornarice. Ta raketa ima do-met 8.340 km i mo-`e da nosi od 4 do10 nuklearnih boj-nih glava. Raketa jeproizvedena u dr-`avnom raketnomcentru „Makeve-jev“, ~iji stru~wacitvrde da je u wenojproizvodwi dostig-nut najvi{i tehni~-ki nivo me|u moder-nim raketama.

Pripadnici ameri~kih i ruskih oru`a-nih snaga za pripremu i planirawe mirovnihoperacija izveli su, u prvoj polovini decem-bra, zdru`enu Komandno-{tabnu ve`bu podkodnim nazivom „Torgau-2007”.

Ve`ba je izvedena na poligonima vojnihbaza SAD Grafenver i Gogenfelc u Nema~koji predstavqa nastavak ve`bi „Torgau-2005 i2006”. Na ovogodi{woj ve`bi obra|ena supitawa zajedni~kog planirawa mirovnih ope-racija pod patronatom OUN, zajedni~kih ak-tivnosti na razdvajawu zara}enih strana iuspostavqawa mira u regionima konflikta.Tom prilikom, bilo je anga`ovano po 200 voj-nika sa obe strane, koji su u prakti~nom deluve`be imali bojna ga|awa iz oru j̀a suprot-nih strana.

Prema izjavama rukovodioca ve`be, ru-skog generala Vladimira ^irkina i wegovogameri~kog kolege Keneta Hunzekera, takve ve-`be doprinose razvoju ameri~ko-ruske vojnesaradwe.

Na sve~anosti u kasarni „Mihailo Apostolski“ uOhridu, uz prisustvo najvi{ih rukovodilaca makedonskearmije, obele`en je odlazak nove, osme smene makedonskogkontingenta u sastav koalicionih snaga u operaciji „Slo-boda za Irak”. U toj smeni nalazi se 36 pripadnika meha-nizovanog voda iz sastava 2. mehanizovane brigade ~iji }eosnovni zadatak biti obezbe|ewe logora me|unarodnihsnaga u gradu Taxi. U operaciji koalicionih snaga u IrakuMakedonija u~estvuje od 1. juna 2003, naj~e{}e sa jednimpe{adijskim ili mehanizovanim vodom, oficirima za vezu u Komandi zdru`enih snaga uBagdadu i Centralnoj komandi – CENTCOM u Tampi na Floridi.

15. januar 2008.66

NOVE STRATEGIJSKE RAKETE

AMERI^KO- RUSKE VE@BE

NOVA SMENA MAKEDONSKIH KOMANDOSA U IRAKU

Oru`ane snage Japana mo}i }e dakoriste sistem protivraketne odbranebez prethodne saglasnosti sa politi~kimrukovodstvom. Od 27. decembra 2007.protivraketni sistem SM-3 aktivira}ese bez prethodne saglasnosti predsedni-ka vlade. Ukqu~ivawe sistema SM-3 u sa-stav snaga za brzo reagovawe doneto jenakon uspe{nog lansirawa ove rakete sapalube broda, izvedenog 18. decembra2007. Sistem SM-3 je u mogu}nosti dauspe{no deluje protiv balisti~kih rake-ta sredweg i malog dometa koje su najbroj-nije u naoru`awu Severne Koreje, kojuJapan smatra za glavnog destabilizato-ra bezbednosti regiona.

RUSKA RATNA MORNARICA U ATLANTSKOM OKEANU

Holandski parlament, uva`avaju}i pote{ko}e koje me-|unarodne snage imaju u ispuwavawu obaveza u misiji ISAFu Avganistanu i odazivaju}i se na poziv generalnog sekre-tara Natoa, odobrio je produ`ewe mandata svom kontin-gentu u toj misiji do kraja 2010. godine. Holandija, od2006. godine u sastavu snaga Natoa, koje deluju u ju`noj av-ganistanskoj provinciji Uruzgan ima 1.650 pripadnika. Unarednoj godini wihov broj }e biti smawen na 1.300 i

osta}e do kraja mandata, kada }e, prema sada{wim predvi|awima, avganistanskim vla-stima predati kontrolu nad provincijom.

HOLANDIJA PRODU@AVA VOJNO PRISUSTVO U AVGANISTANU

JAPANSKA PROTIVRAKETNA ODBRANA

U

V

A

Prvi zadatak nove Vlade i Ministarstva odbraneHrvatske u domenu me|unarodne saradwe bi}e iz-bor dugoro~nog strate{kog partnera za moder-

nizaciju oru`anih snaga. Hrvatska sada ima znatnove}a ulagawa u razvoj i nabavku sredstava ratne teh-nike u odnosu na druge dr`ave u regionu, a uskoro }ese odlu~iti za nabavku savremenih borbenih avionakakve trenutno nema niko na prostoru biv{e jugoslo-venske federacije. Prethodna Sanaderova vlada po-brinula se za to da se eskadrila od 12 novih avionau strate{kim dokumentima postavi na vrh liste prio-riteta nabavki. Za to su ve} planirana buxetskasredstva, a sada predstoji me|unarodni tender na ko-jem }e se u skladu sa takti~ko-tehni~kim zahtevima Hr-vatskih zra~nih snaga (HZS) izabrati avion koji }ezameniti potpuno zastarelu flotu od 12 lovaca MiG-21bis i UMD.

Odluka o izboru novog aviona za male dr`ave upraksi se svodi na jednomotorni avion vi{enamen-skih mogu}nosti i nadzvu~nih performansi. Ako se od-bace avioni koji se vi{e ne nalaze u serijskoj proiz-vodwi, ili }e uskoro iza}i posledwi primerci, iz-bor se svodi na samo dva aviona – ameri~ki F-16,proizvod firme „Lokid” i {vedski SAAB JAS39 gri-pen. Dodu{e oznaku Made in Sweden treba shvatitiuslovno, jer se u {vedskom nacionalnom ponosu nala-ze motor i avionika nastali u SAD, a i rakete va-zduh-vazduh tako|e su ameri~kog porekla. Oba avionakorisniku donose sli~an potencijal ako se odlu~i zanabavku varijante sa punim izborom naoru`awa i na-menske elektronike.

Formalno, iz Ministarstva odbrane Hrvatskezahtevi za tehni~kim informacijama dostavqeni sufrancuskoj firmi „Daso” proizvo|a~u mira`a 2000i rafala i ruskoj firmi RSK MIG koja na tr`i{tunudi usavr{ene varijante aviona MiG-29. Me|utim, unadmetawu za hrvatski ugovor, oba aviona ve} sadase mogu smatrati gubitnicima.

merikanci su ve} preduzeli prve korake i na-vodno su ponudili relativno jeftin aran`manza prenaoru`awe HZS polovnim avionima jed-

nosedima F-16A i dvosedima F-16B sa paketom moder-nizacije koji se pre svega odnosi na poboq{avawemogu}nosti za borbu protiv ciqeva u vazdu{nom pro-storu. Avioni prve generacije porodice F-16 postalisu vi{ak u SAD i zato predstavqaju realnu ponudu,ali cena se mora izraziti u politi~koj bliskosti saprekookeanskim saveznikom Hrvatske. Jedna od kori-sti koje Hrvatska mo`e dobiti nabavkom F-16 bi}e,naravno, ameri~ka podr{ka za ulazak u Nato. Ve} naprole}e, na samitu Natoa u Bukure{tu dr`ave Ja-dranske inicijative – Hrvatska, Makedonija i Alba-nija – mogu ra~unati da to da }e dobiti poziv za pri-kqu~ewe evroatlantskom savezu.

U posleratnoj istoriji hrvatske veze sa SAD bi-le su vrlo bliske, uz mala razmimoila`ewa oko ~la-na 98, kojim se pripadnici ameri~kih oru`anih snaga

prakti~no izuzimaju od krivi~ne odgovornosti predMe|unarodnim sudom za ratne zlo~ine. Odluka o ~la-nu 98 pretvorila se u privid izbora izme|u orijen-tacije prema EU i SAD. U praksi, posledice odbaci-vawa ~lana 98 brzo su amortizovane i nekoliko po-sledwih godina hrvatske oru`ane snage sa ameri~kimkolegama rutinski u~estvuju na takti~kim ve`bama.Pored toga, hrvatske oru`ane snage poslale su kon-tingent u Avganistan i nagovestile {ire budu}e u~e-{}e u me|unarodnim misijama pogotovo onim pod vo|-stvom SAD.

vazdu{nom prostoru Hrvatske u vi{e navrataleteli su u smaknutom poretku sofisticiraniameri~ki borbeni aviona i ostareli hrvatski

MiG-ovi. Amerikanci su se vrlo rado slikali u kabi-ni aviona MiG-21, ali u vazduhu je stalno lebdelo pi-tawe {ta }e HZS u~initi na svojoj modernizaciji. Ne-retko su iz Hrvatske, pa ~ak i iz HZS, stizali glasovio tome da se ne}e ni nabavqati novi borbeni avionijer su oni preveliki tro{ak i da ~ak u procesu inte-gracije nisu ni potrebni, jer }e se problem za{titevazdu{nog prostora i vatrene podr{ke re{avatiosloncem na Nato. Konkretni potezi nagove{tavalisu da HZS stvara integralni sistem PVO – instali-rani su osmatra~ki radari velikog dometa naru~eniiz SAD, a kao prelazno re{ewe za odr`avawe konti-nuiteta obuke pilota remontovani su avioni MiG-21.

U sada{wim okolnostima ~ini se da }e hrvatskipoliti~ki vrh favorizovati ameri~ki avion kao iz-bor za modernizaciju HZS, ali ni [ve|ani nisu odu-stali. Oni su pre godinu dana pokrenuli vrlo sna`numarketin{ku ofanzivu. Otvorili su predstavni{tvou Zagrebu zadu`eno za promociju gripena koje se po-brinulo za stvarawe pozitivne medijske slike o tomavionu. U vode}im hrvatskim medijima pojavili su se~lanci u kojima se gripen prikazuje kao idealan iz-bor sa tehni~ke strane za male dr`ave ~iji se broj~a-ni potencijali svode na eskadrilu borbenih aviona.

[ve|ani su se u konkurenciji sa „Lokidom” ve}izborili za ugovore od po 14 aviona za ^e{ku i Ma-|arsku i sada vrlo agresivno `ele da obezbede pro-stor za plasman novih koli~ina aviona na prostoru ju-goisto~nog dela kontinenta. Osim za Hrvatsku, bitka sevodi za Rumuniju i Bugarsku. U odnosu na „Lokid”, kojiu`iva podr{ku zvani~nog Va{ingtona u prodoru na no-va tr`i{ta, {vedski SAAB mora da se nadme}e drugimsredstvima – ne{to ni`om cenom ako se poredi sa no-vim modelima F-16C/D i ponudom za industrijsku raz-menu odnosno pla}awem preko ofset programa.

e} do kraja 2008. godine mo`e se o~ekivati odlu-ka o izboru aviona za HZS koja }e pokazati da liza dr`ave iz na{eg regiona ve}u va`nost ima

strate{ko politi~ko partnerstvo ili tehni~ki i eko-nomski faktori. To }e biti interesantno iskustvo iza Srbiju koja }e sa godinu-dve zadr{ke u odnosu nahrvatsku morati da pro|e kroz sli~an proces odlu~i-vawa o novom vi{enamenskom borbenom avionu.

67

Pi{eAleksandar RADI]

Ve} do kraja 2008.godine mo`e seo~ekivati odluka o izboru aviona za hrvatsko ratnovazduhoplovstvokoja }e pokazati da li za dr`ave iz na{eg regiona utakvim situacijamave}u va`nost imastrate{kopoliti~kopartnerstvo ili tehni~ki iekonomski faktori.To }e bitiinteresantnoiskustvo i zaSrbiju koja }e sa godinu-dvezadr{ke u odnosuna Hrvatsku moratida pro|e krozsli~an procesodlu~ivawa o novomvi{enamenskomborbenom avionu.

MODERNIZACIJAHRVATSKOGVAZDUHOPLOVSTVA

P A R A L E L E

6815. januar 2008.

N O V E K W I G E

Kwiga o nama i za nas, koji `ivimo uistoriji, za istoriju i od istorije, pa time,u mnogo~emu, i wene zato~enike.Publicisti~ki napor da se hronolo{ki

ispri~a jedan vek surove, prekretni~ke iprevratni~ke balkanske zbiqe, uz po{tovaweistorijskih ~iwenica iz vremena kada su svetskiputnici na{e ~ukundede opisivali kao„bojovnike sa metkom u zubima”.

Re~ je o burnom periodu od Francuskerevolucije (1789), preko Napoleonovih r{umaEvropom i vojevawa ovda{wih naroda zanacionalno oslobo|ewe, do sudweg Berlinskogkongresa (1878) i uvoda u rasplet „Isto~nogpitawa”, {to je praskozorje kona~nog re{avawasudbine i podele bogate ostav{tine „bolesnikasa Bosfora”.

Time je zavr{en krvavi rasplet na Balkanu,vekovnom boravi{tu u ogwi{tu „desetak mawihkoleri~nih naroda” i jo{ vi{e etni~kih grupa –svi razli~itog kulturnog, religijskog i jezi~kog porekla, pripadnikarazli~itih civilizacijskih krugova, kojima je jedino po ~emu su bilisli~ni, ~ak i isti, bila zlosre}na sudbina pod despotijom Azijata ipuko siroma{tvo. Ipak, u ve}ini su bili slovenski narodi,legitimni ba{tinici slave mo}ne vizantijske civilizacije ivi{evekovne `rtve Osmanske imperije, koji su, kao starosedeocisa prostora cvetawa rasko{ne antike, zaslu`ivali lep{e ime odjednog du{manskog turcizma, kao i povoqniji tretman (k)od sebi~nihi samodovoqnih, vojnih i politi~kih, elita evropskog Zapada.

VNUTRINA NIGDINEAutori svoju pri~u po~iwu stihom Tanasija Mladenovi}a o

srpskoj ku}i „u ru`i ratova”, ~emu slede tematske celine znala~kiodabranih, umno citiranih, s merom komentarisanih zapisabezmalo 300 stranaca, koji, ko na kow~etu ko tabanaju}i, krstarebogazama i nedo|ijama prostora Poluostrva. Pa smoreni ineznawem i zabludama obrvani, zapisuju i objavquju, odgovaraju}ina znati`equ i uveselenije nezaja`qive i blazirane Evrope,vidno naklowene imperijalnoj sabra}i Turcima. Pisci su, spo~etka, potpuno neobave{teni i do`ivqenim zate~eni,optere}eni predrasudama i stereotipima, zabludama i ve{ta~kimobrascima, svedo~ili o ovoj „nigdini Kontinenta”, „crnoj rupi”, i„zadimqenoj kr~mi”, „buretu baruta”, „divqem istoku Evrope”,„rezervatu u kojem caruju mr`wa, nered i derivati svakojakog zla”,

U najkra}em, sjajna ilustrovana monografija,izazovnog i „poeti~nog” naslova: „Balkanskaru`a ratova”, sa odrednicom u podnaslovu:„Srbija i Crna Gora, i zamqe Jugoisto~neEvrope, iz pera stranih putnika od kraja 18. do pred kraj 19. veka”.

LATICERU@ERATOVA

„sabirnoj jami pokora”, „postojbini malih koleri~nih naroda”…Sve to, razume se, nasuprot civilizovanoj Evropi!

Obradi i prezentaciji tog obiqa materijala, sa~iwenog od, poplebes ovog prostranog regiona (520.000 km2) dosta nepovoqnih,zapisa o „lo{im momcima Balkana” – dorastao je bio tim: RadovanKova~evi}, ceo radni vek u misiji pisane re~i, podjednako uspe{an unovinarstvu i publicistici, nakon vi{egodi{weg preturawa po 213stranih i doma}ih izvora – kwiga, ~asopisa i listova tog davna{wegvremena, napisao tekst za 325 stranica rasko{no ilustrovanekwige ove}eg formata. Prikupqawe bogatog i originalnog likovnogmaterijala – priloga grafi~ara od pera i invencije, te selekcija iprire|ivawe za {tampawe stotina likovnih priloga – bila je brigaMomira Marjanovi}a, diplomate koji je godinama sve slobodnovreme tro{io na tragawe, a delom i de{ifrovawe ilustracija,nalaze}i ih u kwigama, periodici i {tampi, po antikvarnicama i uostav{tini kolekcionara, u arhivama i na buvqacima zapadnihmetropola. A lepotom kwige se, veoma zapa`eno, bavio, decenijamaprimerni majstor u opremawu izdawa presti`nog vojnog izdava{tva,akademski slikar Aleksandar [vedi}, koji je ovom publikacijom sadesetkom overio prvi penzionerski semestar u slu`bi {tamparstva.

I eto jednog od kapitalnih izdawa agilnog „Filipa Vi{wi}a”,za {ta zasluge, sigurno, imaju i recenzenti,vrhunci znalci ove problematike, akademikDejan Medakovi} i priznati muzejski i arhivski stru~wak Mili} F. Petrovi}.

ODBRANA IDENTITETA[tivo je znala~ki grupisano u 11

poglavqa, {to tematski uspe{no prati iverodostojno dopuwuje oko 300 autenti~nihilustracija. Po~iwe pri~om o tome kako jedaleke 1794. ovaj prostor iz neznawa i zablude, mla|ani diplomac Kembrixa, Xon Morit, „krstio” kao Bal Kan, {to je biopodrugqiv turcizam u zna~ewu „lanac{umovitih planina”, umesto da je upisao Hemus,stari i lep{i naziv ovog geografskog podru~ja.Pa se sa neznawem i zabludama nastavqaopisivawe i zavr{ava stereotipima koji nas,potomke, bar vek posle, predstavqaju u ba{

lo{em svetlu, {to ima visoku cenu, ~ak i u krvi. Tragi~na je istina,veli akademik Medakovi}, da nas Zapad svojim nerazumevawem,zabludama i predrasudama, ve} dva veka, „te{ko rawava,oduzimaju}i nam pravo i na odbranu na{eg identiteta”.

Krstare}i balkanskim bogazama i nedo|ijama, stotine tihzapadwaka, razli~itim povodima i u raznim misijama, boravi ustani{tima na{ih dalekih predaka. Pa pi{u i objavquju, ~estoneobave{teni i zabludeli, ~ime su stvarali lingvisti~ke osnove zare~i balkanizer i balkanizam, koje su odavno u{le u jezik nasiqa,postale obele j̀a globalnih po{asti, sinonimi zla i netolerancije,upisane u re~nike i leksikone, enciklopodije i politi~ke bedekere:prva u zna~ewu pogrde i psovke; druga kao paradigma nesloge irascepkanosti ratobornih dr`avica jednog regiona, zategnutihodnosa koje zao{travaju i, iz svojih interesa, podsti~u velike sile.@ivi i pojam balkan{tina, kao sinonim za nekulturno inecivilizacijsko, ~ak divqa~ko pona{awe od lokalne do globalnescene.

Kwiga je, po sadr`aju i porukama, ne samo izazovna ve}, rekao bih, preko potrebna za tuma~ewe onoga {to nam se, igromsudbine i voqom mo}nih, doga|alo, a i da bi se proniklo u ono {to bi nam se – ovakvim kakvi smo i gde obitavamo – verovatnomoglo doga|ati. Eto razloga vi{e da se ovaj svojevrstan vodi~ kroz istoriju Balkana utoliko pa`qivije ~ita.

Ivan MATOVI]

69

FESTIVAL RODOQUBIVE POEZIJE

SLAVODOBITNICASA KOSMETA

Republi~ki odbor Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920, u saradwi sa Udru`ewem kwi`evnika Srbije i Centralnim domom Vojske Srbije, organizovao je Tre}i festivalrodoqubive poezije. Na festivalu, koji je u prepunoj univerzalnojsali Centralnog doma VS u Beogradu otvorio predsednik SavezaQubomir Markovi}, predstavilo se petnaestak pesnika iz svihkrajeva Srbije, me|u kojima je bilo dosta mladih. @iri saprofesorom srpskog jezika i kwi`evnosti Petrom Gajanovi}em na~elu proglasio je za najboqu pesmu „Kolo” Valentine Pituli}, koja je specijalno za tu priliku doputovala sa Kosova i Metohije.Da je nagrada potpuno zaslu`ena, potvrdio je i sud publike ~iji se izbor ove godine poklopio sa izborom `irija, tako da jeta pesma osvojila i nagradu publike. Drugo mesto pripalo jeDaliboru Filipovi}u iz Kwa`evca za pesmu „Na koju stranu da okrenemo glavu”, a tre}e Vojislavu Dubaku iz Ni{a za pesmu „Metohija”.

U umetni~kom delu programa nastupili su glumci Zoran Simonovi} i Lepomir Ivkovi}, po~asni ~lanovi Saveza potomaka, i muzi~ki umetnik Milorad \uri}. Publici jetom prilikom predstavqen i prvi broj „Zaveta”, novog glasilaSaveza potomaka ratnika Srbije 1912–1920. godine.

LIRSKI MEDAQONI U ODBRANI LEPOTE SVETA

BRANIM SE PESMAMADruga kwiga pesama Radmile \ukeli} „Svetlost u daqini” predstavqena u Udru`ewu kwi`evnikaSrbije

U sve~anoj sali Udru`ewa kwi`evnika Srbije, 12. decembra2007, odr`ana je promocija kwige poezije „Svetlost u daqini”,autora Radmile \ukeli}. Kwigu je izdala „Srpska kwiga” iz Rume,a {tampawe su pomogli Skup{tina op{tina ^ukarica i modnaku}a „St. George”. Posebnu zahvalnost pesnikiwa je izrazilaMilanu Guti}u i kompaniji INSTEL. Osim autorke, na promociji sugovorili akademik Matija Be}kovi} i pesnici Lune Levajac iSrba Igwatovi}, a u umetni~kom delu programa publika jeu`ivala u zvucima ~arobne frule Bore Dugi}a.

Sa Radmilom smo razgovarali nekoliko dana kasnije, upauzi skup{tine Udru`ewa kwi`evnika, ~iji je ~lan postalaneposredno pred promociju svoje kwige. U rodnom BosanskomGrahovu, pri~a nam, `ivela je sve do 1994. godine, kada se saporodicom, silom tada{wih prilika i neprilika, preselila uBeograd, gde i danas `ivi, radi i stvara. Ovo je wena druga kwigapoezije. Prvu je objavila 2003. godine s nazivom „Umestozagrqaja”. U~esnik je brojnih festivala poezije, pi{e tekstove zamuzi~ke kompozicije, dobitnik je vi{e festivalskih nagrada,posebno za rodoqubivu poeziju.

U svojoj najnovijoj kwizi obra|uje teme zavi~aja i qubavi,ali i tuge zbog „zgari{ta sveta, rawena i bolna” (iz pesme„Molitva Lazaru”). Stihovi su joj „posledwi bedem odbrane” (izpesme „Branim se pesmama”), {to je i navelo recenzenta PeruZupca da u pogovoru kwige napi{e da je „Radmila ispisala kwigulirskih medaqona kao odbranu lepote sveta u kojem je zate~ena izato~ena”.

A. DAMJANOV

I

U

P

VOJNOTEHNI^KI GLASNIKIz sadr`aja decembarskogbroja Vojnotehni~kog glasnikaizdvajamo tekstove o

esperimentalnom ispitivawurolerona u aerotunelu T-38,modelovawu i analizamaprotivoklopne borbe, te digitalnojtopografskoj karti 1:250 000prema standardima Natoa. Oni kojezanimaju mogu}nosti implementacije savremenih sistemaupravqawa saobra}ajem u sistemu odbrane i definisaweefikasnosti organizovanog kolonskog saobra}ajnog toka,ima}e razloga da nabave novi broj ovog glasila.

ZAVETred ~itala~kom pubikompojavio se Zavet – prvi brojglasila Saveza potomaka

ratnika Srbije 1912–1920. godine.U uvodnom tekstu glavnog iodgovornog urednika PetraDamjanova, kao odgovor na pitawakako, za{to i kome danas darujuZavet, stoji da tekovine nasle|a,kao neizbrisivi trag u vremenu,postaju snaga ~itavih nara{taja daistraju u borbi za neprestano

{irewe horizonta lep{eg, boqeg, bogatijeg i slobodnijegdru{tva, i u wemu slobodnijeg ~oveka. One dopiru sve dona{ih dana, pro`imaju}i stole}a i pokoqewa, opiru seprolaznosti, traju i uzdi`u kao luk preba~en sa obala snovado litica jave, poput duge razapete izme|u nas i na{ihpredaka. Wihovo oslu{kivawe, prizivawe ili kad{to, samonaslu}ivawe, danas mo`da presudnije nego ikada ranije,predstavqa sna`no izvori{te nadahnu}a, taj preko potrebanpodsticaj za nova pregnu}a.

Kao {to se put u~i putuju}i, istorija se ~uva, ba{tini inasle|uje jedino i{~itavaju}i, uvek iznova tragova uvremenu. Zato vam Zavet istinski preporu~ujemo.

REVIJAZA BEZBEDNOSTnovom broju Revije zabezbednost, stru~nom ~asopisuo korupciji i organizovanom

kriminalu Centra za bezbednosnestudije, mo`ete ~itati oantikorupcijskim merama nalokalnom nivou i posebnimdokaznim radwama u novom Zakoniku o krivi~nom postupku.Kontrola imovine javnih funkcionera i slu`benika,bezbednost li~nih podataka u Srbije, ali i uticaj javnog kriminala na legalne ekonomske tokove, teme|unarodna saradwa u suprotstavqawu organizovanomkriminalu, tako|e su teme prvog broja Revijeu 2008. godini.

V. PO^U^

15. januar 2008.70

Jo{ od Zakonika caraDu{ana u Srbiji sepo{tovao „ratni kodeks”.Nikakav ratni ciq, ni najpravedniji razlogratovawa, nije smeo da budeopravdawe za eventualnezlo~ine. Po~iwenone~ove{tvo prema ratnimzarobqenicima, ilicivilima na zaposednutojteritoriji, strogo jeka`wavano. Po carskomzakonu, glavne vojskovo|ebile su jo{ tada odgovorneza pona{awe i delovawesvojih vojnika.

S

FE

QT

ON

Pi{e Goran MILO[EVI]

V I T E [ K AV R E M E N A ( 2 )

obzirom na svoju sadr`inu i smisao, jedan broj odredaba Du{anovog zako-nika, za ono vreme izuzetno naprednog pravnog dokumenta, ima karakternormi dana{weg humanitarnog i ratnog prava. Drugim re~ima, dejstvo mno-gih od tih odredaba, a posebno onih kojima su regulisana pitawa upotrebeodre|enih sredstava i metoda ratovawa, protezalo se i na ratne okolnosti.Zato }emo ih izlo`iti u wihovom izvornom sadr`aju.^lan 109. glasi: O otrovima. Ko se utvrdi kao ma|ioni~ar i otrovnik, da se

kazni po zakonu starih otaca. Pa`qivo ~itaju}i ovaj ~lan mo`emo zakqu~iti dase ovde radi o zabrani upotrebe otrova, odnosno hemijskog oru`ja, gledaju}i saaspekta dana{weg ratnog prava.

^lan 116. zabrawuje pqa~ku na neprijateqevoj teritoriji i strogo reguli{epostupak sa uzetim stvarima: O nalaza~u.......a {to na|e u tu|oj zemqi, na vojsci,da vodi i nosi pred cara i vojvodu.

^lan 129. predstavqa odrednicu komandne odgovornosti, {to pokazuje veli-ki napredak srpskog sredwevekovnog prava i uokviruje odgovornost vlastodr{caza postupke svojih pot~iwenih vojvoda: Ovla{tewa vojvodama. Na svakoj vojsci dazapovedaju vojvode isto kao i car – {to reknu da se poslu{a, ako ih ko u ~emu neposlu{a, neka bude ista osuda kao i onima koji ne bi cara poslu{ali i {to imamalih i velikih sudova na vojsci, da im sude vojvode, a drugi niko.

^lan 130. Du{anovog zakonika je na neki na~in prete~a sada{we @enevskekonvencije, jer je sankcionisao jedan od te{kih ratnih zlo~ina. Taj ~lan odnosiose i na carske i na neprijateqske vojnike. On u izvornom obliku glasi: Crkov ktoobori na vojsce, da se ubije ili obesi. Vojsci se nare|ivalo da se pa`qivo odno-

U SKLADUS RATNIMPRAVILIMA

postupke svojih pot~iwenih i zahtevao pravilan odnos prema ver-skim objektima, za{titu crkava, nadzirao postupawe prema zaro-bqenom neprijatequ.

Postoji veliki broj poveqa iz tog doba koje se odnose na raz-menu ratnih zarobqenika i zakqu~ivawe mira izme|u zara}enihstrana. Pomenu}emo samo najva`nije.

Januara 1364. godine zakqu~ena je razmena zarobqenih rat-nika izme|u kneza Vojislava i Dubrova~ke Republike. Radilo se onekom Vlahu Dubravecu „de se Dobrili”, kojeg su Dubrov~ani zaro-bili. Dubrova~ka Republika obave{tava marta 1404. godine voj-vodu Sandaqa da je pustila wegovog ~oveka (Stinada), pa ga sadamoli kao „qubqenog prijateqa”, da on pusti wihove i da vrati Re-publici {to je uzeto.

Zamena zarobqenika unosila se i u ugovore koji su sa~iwenisa najamnicima. Tako na primer, u ugovorima o najamni~koj slu`biiz 1403. godine, izme|u Gruba~a Dub~i}a „sa svojih 50 dobrih juna-ka Lu{ti~ana” i Dubrova~ke Republike stajala je, pored ostalog, iodredba: Ako uhvate (zarobe) od re~enih (Lu{ti~ana) obe}avaju (Du-brov~ani) da ga zamene sa istim od dobivenih zarobqenika.

Pu{tawe zarobqenika i vra}awe otetih stvari obi~no se iz-vodilo po zakqu~ewu mira. U poveqi cara Uro{a iz avgusta 1362.godine o izmirewu Dubrovnika i kneza Vojislava, predvi|a se pu-{tawe svih „su`weva” koji se nalaze u carevoj zemqi i kod vlastele.

Po okon~awu rata u Dalmaciji, krajem 1389. godine, bosan-ski kraq Tvrtko Prvi tra`io je od Splita, preko svog opunomo-}enog poslanika, krbavskog kneza \ure, da pusti na slobodu za-robqenike iz pro{log rata i da po{aqe poslanike koji }e pre-dati grad.

SRBIJA NNOVOG DDOBA

Od Kara|or|evih kriminalisti~kih zakona, pa sve do osam-desetih godina 19. veka u pravnom sistemu Srbije nije bilo propi-sa o pomenutoj temi. Tek decembra 1877. godine Srbija je doneladokument od istorijske va`nosti poznat kao Ratna pravila po me-|unarodnom pravu. On se pojavio u vreme nastojawa Srba i drugihbalkanskih naroda da se definitivno oslobode od turske okupaci-je i steknu dr`avnu samostalnost. Izraz tih te`wi bio je sistemdr`avno-politi~kih sporazuma o zajedni~koj oru`anoj borbi za-

71

si prema crkvenim dobrima.Preduzimane su najdrasti~nijemere prema onima koji bi diralicrkvene stvari. S pravom mo`e-mo ista}i da navedeni ~lan pre-stavqa za{titu kulturnih dobara.

Na vrhuncu pravnog ustroj-stva dr`ave, Du{anov zakonik po-tvr|uje praksu ustaqenu ranijimzakonima, kakav je bio i Vojni~kizakon, o ba{tinama kao osnovicivojne organizacije: I ba{tinevse da su svobodne ot vseh raboti podanik carstva mi, razve dadaju so}e i vojsku da vojuju po za-konu. Du{anov Zakonik u mnogimsvojim ~lanovima pomiwe „zako-ne starih Otaca”, pri tome mi-sle}i na Savin Nomokanon i za-kone ostalih srpskih velikana.

^lan 131: O sva|i. Na voj-sci da ne bude sva|e, ako li sedva svade, neka se biju, a nikodrugi od vojnika da im ne poma`eako ko potegne i pomogne sukob, ioni neka se biju. U ovom ~lanu vi-dimo veli~inu vojni~kog poziva ivojni~ke ~asti. Car Du{an zahte-va strogu disciplinu me|u svojimvojnicima, mada odobrava i dvo-boj za re{avawe sva|a, {to daje jednu veoma lepu osobinu srpskogvojnika – vite{tvo. Biti vitez povla~i za sobom i veliku odgovor-nost za svoje postupke. Vitezovi su bili poznati po ~ovekoqubqu iodanosti prema svome gospodaru.

U ~lanu 49. koji se odnosi na za{titu civilnog stanovni{tva,odnosno wihove imovine, koja je bila za{ti}ena od uni{tewa, ka-`e se: O vlastelinu kraji{niku. Vlastela kraji{nici, koja vojskatu|e grede i pleni zemqu carevu, tere pre|e opet prez wih zemqu,to-zi vlastela vse da plate prez kojih pre|e dr`avu. Kraji{nici,odnosno vlastela koja je imala zadatak da obezbe|uje sigurnostgranica za sve vreme vladavine dinastije Nemawi}, morali su, da-kle, da nadoknade svu nastalu {tetu koju bi po~inili pqa~ka{i ilitu|e vojske, kako caru, tako i stanovni{tvu koje je bilo opqa~kano.Ako su pak „gusari”, odnosno razbojnici, ili bilo kakvi stranci,uspeli da pobegnu sa plenom, vlastelin – kraji{nik morao je dasedmostruko nadoknadi {tetu.

ZA[TITA, SSMISAO II UUSLOV VVLASTI

Budu}i da carski policajci nemaju drugi posao nego da {titegra|anstvo, sasvim je razumqiva odredba da li~no nadokna|ujupri~iwenu {tetu svakom o{te}enom stanovniku te oblasti, {toprestavqa veoma va`nu sigurnost privatne imovine civilnog sta-novni{tva. Takva odredba ne postoji u dana{wim konvencijama oza{titi civilnog stanovni{tva.

^lan 144. defini{e instituciju izbeglice i {titi wen statusi imovinu: O izbeglici. Ako se na|e vlastelin ili vlasteli~i},ili ko bio drugi carstva mi, kao izbeglica, a okolna sela i `upakrenu na grabe` na wegovu ku}u i na wegov imetak, {to bude osta-vio, oni koji to u~ine da se kazne kao izdajnici carstva mi.

^lan 185: O tamnici. Na isti na~in, koji dr`i tamnice carstvami: Da ne prime ni~ijega ~oveka bez pismene zapovesti carstva mi. Unavedenom ~lanu zakonodavac obavezuje da niko ne mo`e biti u tam-nici bez pismene naredbe ili slobodno mo`emo re}i izre~ene pre-sude, {to predstavqa sna`nu i veoma va`nu zakonsku odredbu i sta-vqa ~oveka kao jedinku u zakonski ciklus pravednosti i po{tovawa.

Ja~aju}i zajedno sa dr`avom i narodom, vojska je u vreme Ne-mawi}a dostigla nivo besprekorne organizacije – sa izvanrednimi proverenim komandnim kadrom, koji je preuzimao odgovornost za

72

kqu~enih u periodu 1866–1868. godine izme|u Srbije, Crne Gore,Rumunije i predstavnika bugarskog nacionalnog pokreta, dok je ugo-vor o savezu izme|u Srbije i Gr~ke iz 1867. godine bio temeq po-litike balkanskog sporazumevawa toga doba.

U vreme poznatih doga|aja u Bosni i Hercegovini 1875. godi-ne, Srbija je preuzela korake u pravcu o`ivqavawa balkanskogsaveza, ali je to prihvatila samo Crna Gora. Tako je zakqu~en novUgovor o savezu 1876. godine. Aktiviran je ulaskom Rusije u rat saTurskom. Na koje kodekse pona{awa se ra~unalo u tom ratu vidi sei iz obra}awa kneza Milana Obrenovi}a srpskim vojnicima:

Srbi vojnici! Mi ne polazimo u ovaj rat goweni ~uvstvimamr`we i divqe osvete, nego proniknuti neophodnom potrebom na-{om i na{e bra}e na istoku, potrebom op{teg mira. Ponose}i selepim poslanstvom prosvete i slobode, koje vam je bo`jim promi-slom na istoku povereno, stupajte pouzdano i smelo napred, podi-`u}i svoje oru`je samo protiv onih, koji bi nam na suprot stali ...Ne zaboravqajte ni na jedan trenutak, da u predelima, u koje ide-te, `ive na{a bra}a, koja }e vas kao svoje izbaviteqe ra{ire-nim rukama do~ekati. Ima tamo, istina, i takih, koji su nam se ve-rom odavno otu|ili, ali su i oni, po kr-vi i jeziku prava na{a bra}a. Ako vamse oni usprotive s oru`jem u ruci,oru`jem ih i suzbijajte, ali ~im ga po-lo`e, {tedite ih, kao i sve druge pro-tivnike, i zaklawajte wihov `ivot, wi-hove porodice, imawe i veru. To je mojatvrda voqa, a vama sveta du`nost, to }evam nabaviti po{tovawe prosve}enogsveta, i ubediti ga da ste u wemu zaslu-`ili boqe mesto. Na{ je pokret ~istonarodan. On mora zatvoriti svoje re-dove elementima socijalnog i veroza-konog fanatizma. Mi ne nosimo pre-vrat, vatru i opusto{avawe, no prav-du, red i bezbednost.

Me|unarodno ratno i humanitar-no pravo u vreme srpsko-turskog ratazasnivalo se na nekoliko me|unarodnihugovora – Pariskoj deklaraciji o po-morskom ratu iz 1956. godine, @enev-skoj konvenciji za olak{awe sudbine

rawenih vojnika na bojnom poqu iz 1864. godine i Petrovgradskojdeklaraciji o upotrebi eksplozivnih zrna u ratu iz 1868. godine.

Kne`evina Srbija je @enevsku konvenciju iz 1864. godineprihvatila 24. marta 1876. [vajcarski savezni savet je, u imeostalih dr`ava potpisnica (sve evropske i ve}ina ameri~kihdr`ava), 19. aprila 1876. potvrdio tu odluku Srbije, uprkosprotivqewu Turske, koja je navodila da je to weno unutra{wepitawe.

Tekstom konvencije za olak{awe sudbine rawenih vojnika nabojnom poqu bilo je obuhva}eno 10 ~lanova, koji su ~inili glavnana~ela humanitarnog prava – raweni i bolesni vojnici moraju dase prikupe i neguju, bez obzira na to kojoj vojsci pripadaju; vojnebolnice i ambulante progla{ene su neutralnim, te zara}ene stra-ne moraju da ih po{tuju i {tite, kao i celoukupno wihovo osobqe;zatim, sanitetsko osobqe ne mo`e da se zarobi, ono mo`e nasta-viti da obavqa svoje du`nosti i posle okupacije, ili da se vratisvojoj vojsci. Uveden je poseban znak raspoznavawa – crveni krstna belom poqu (na zastavi ili na beloj povesci na ruci). Me|utim,Turska je tokom 1876. i 1877. godine, odbijala da koristi znak cr-

venog krsta i odabrala je crveni polu-mesec, koji je kasnije postao potpunoravnopravan simbol sa crvenim kr-stom.

Predvi|eno je da pojedinosti ve-zane za po{tovawe konvencije ure|ujuglavni komandanti zara}enih stranaprema uputstvima svojih vlada, a shod-no glavnim na~elima konvencije.

Konvenciju je na srpski jezik pre-veo i {tampao Glavni odbor Dru{tvaza privatnu pomo} rawenicima i bole-snicima za vreme rata (Dru{tvo Crve-nog krsta Srbije). Tekst konvencije{tampan je na dva lista, a Dru{tvo gaje ubacivalo i u novo{tampano Uput-stvo za slu`bu vojnog saniteta srpskenarodne i staja}e vojske iz 1876. godi-ne. Konvencija je objavqena i u Srp-skim novinama, broj 105, 14. maja1876. godine.

(Nastavak u slede}em broju)

15. januar 2008.

HUMANO SSA ZZAROBQENIM PROTIVNIKOM

Obra}aju}i se srpskim ratnicima pred rats Turcima, knez Milan Obrenovi} zakliwe ih dapo{tuju na~ela ratnog prava i poka`u humanostprema ratnim zarobqenicima, posebno premabra}i po krvi, veri i jeziku.

– Ne zaboravqajte ni na jedan trenutak dau predelima u koje idete `ive na{a bra}a, koja}e vas kao svoje izbaviteqe ra{irenim rukamado~ekati. Ima tamo, istina, i takih, koji su namse verom odavno otu|ili, ali su i oni, po krvi ijeziku prava na{a bra}a. Ako vam se oni uspro-tive s oru`jem u ruci, oru`jem ih i suzbijajte,ali ~im ga polo`e, {tedite ih kao i sve drugeprotivnike, i zaklawajte wihov `ivot, wihoveporodice, imawe i veru. To je moja tvrda voqa, avama sveta du`nost, to }e vam nabaviti po{to-vawe prosve}enog sveta, i ubediti ga da ste uwemu zaslu`ili boqe mesto.

FEQTON

UVO\EWE VERONAUKE U SRPSKU VOJSKU

Re{ewe o uvo|ewu ~asova veronauke u Vojsku Kra-qevine Srbije doneo je Ministar vojni |eneral KostaS. Proti}, 23. januara 1889. godine. Predava~i su bilivojni sve{tenici, a u garnizonima gde vojnih sve{tenikanije bilo, vojnicima su veronauku predavali parohijskisve{tenici. U okviru Nastavnog plana za pe{adiju stal-nog kadra iz 1905. godine bilo je predvi|eno predava-we o verskom zna~aju vojni~ke zakletve, zna~aju vladarakao Bo`jeg pomazanika na zemqi, zna~aju vojnih i dr`av-nih vlasti u verskom smislu i zna~aju krsta i pri~e{}a.

Jedan od vode}ih vojnih sve{tenika onoga doba bioje i protojerej – stavrofor Gavrilo Milo{evi}. Ro|enje 16. decembra 1880. u selu Slatina pored Kwa`evca.U balkanskim ratovima bio je vojni sve{tenik u Kraqe-voj gardi i ^etvrtom kowi~kom puku. U Prvom svetskomratu zarobqen je kao vojni sve{tenik i interniran u lo-gor Boldogazowu u Ma|arskoj. Ukazom kraqa Aleksandra4. avgusta 1927. postavqen na mesto Referenta za „srp-sko-pravoslavnu veroispovest u Ministarstvu vojske imornarice”. Na toj du`nosti ostao je do svoje smrti 23.januara 1934. godine. Za rad je odlikovan Balkanskomspomenicom, ordenom svetog Save petog stepena, orde-nom Belog orla petog stepena i Jugoslovenskom krunom~etvrtog stepena.

VOJNI ^ASOPIS „RATNIK”Naredbom ministra vojnog

Kne`evine Srbije general{tabnogpotpukovnika Jovana Mi{kovi}a,24. januara 1879. pokrenut je vojnilist „Ratnik”. Od prvog broja, pasve do wegovog ga{ewa – marta1941. godine, ~asopis „Ratnik” ure-|ivan je kao „list za vojne nauke,novosti i kwi`evnost”. U wemu suobjavqivani ~lanci iz oblasti rat-ne ve{tine, strategije i taktike,naoru`awa i tehnike, organizacijevojske, ratne istorije. U „Ratniku”je do pokretawa Slu`benog vojnog lista, decembra 1880.godine, postojala i rubrika Zakoni, ukazi i pravila. Svevreme izla`ewa lista znatan prostor posve}ivan je ak-tuelnim temama iz inostranih ~asopisa, raznim novosti-ma i kratkim vestima. Naredbom na~elnika General{ta-ba Vojske Jugoslavije od 1994. godine, 24. januar se obe-le`ava kao Dan Novinskog centra „Vojska”, danas „Od-brana”.

16. januar 1927. U Beogradu je umro srpski geo-

graf Jovan Cviji}, osniva~ antropo-geografije i geomorfologije u Srbi-ji i Srpskog geografskog dru{tva.Studije fizi~ke geografije i geolo-gije na Be~kom univerzitetu zavr{ioje 1892. godine, a ve} 1893. godineje doktorirao na istom univerzite-tu. Marta 1893. postao je redovni

profesor Ve-like {kole uBeogradu. ^i-tav `ivot po-svetio je prou-~avawu Srbijei Balkanskogpoluostrva, pu-tuju}i skorosvake godine poBalkanu. Bio je

predsednik Srpske kraqevske aka-demije, po~asni doktor na Sorbonii na Karlovom univerzitetu u Pragu.

18. januar 1919. Francuski premijer @or` Kle-

manso otvorio je Versajsku mirovnukonferenciju. Na skupu predstavnika27 dr`ava pobednica u Prvom svet-skom ratu pravo odlu~ivawa imale susamo Velika Britanija, Francuska,SAD i Italija. Mirovnim ugovorompotpisanim 28. juna 1919. Nema~kaje preuzela odgovornost za rat, oba-vezala se na isplatu ratne {tete izabraweno joj je naoru`avawe. Stvo-rene su nove dr`ave Poqska, Ma|ar-ska, ^ehoslova~ka, Estonija, Letoni-ja, Litvanija i Kraqevina Srba, Hr-vata i Slovenaca.

20. januar 1945.U Beogradu je umro vojvoda Petar

Bojovi}. U~estvovao je u svim ratovi-ma koje je Srbija vodila od 1876. go-dine. U balkanskim ratovima bio jena~elnik [taba 1. armije, a u Prvomsvetskom ratu komandovao je 1. armi-jom u bitkama na Ceru i Drini. Zboguspe{nog vo|ewa 1. armije prilikomproboja Solunskog fronta i posle to-ga, unapre|en u ~in vojvode 26. septem-bra 1918. go-dine. Uo~i ne-ma~kog napadaaprila 1941.simboli~no jeimenovan zapomo}nika Vr-hovnog koman-danta, ali nijeimao nikakvoguticaja na do-ga|aje.

20. januar 1921.U Beogradu je umro vojvoda

@ivojin Mi{i}. U~estvovao u srp-sko-turskimr a t o v i m a1876–1878,ali i u srpsko-bugarskom ra-tu 1885. godi-ne. Penzioni-san je 1904.godine, ali jena zahtev na-~elnika Glav-nog general-{taba Radomira Putnika reaktivi-ran i postavqen za wegovog pomo}-nika 1909. godine. Na istoj du`nostibio je i u ratovima 1912–1913. go-dine i za zasluge je nakon Kumanov-ske bitke unapre|en u ~in generala.

23. januar 1916.

U Krfskom kanalu u Prvom svet-skom ratu po~elo je sahrawivawesrpskih vojnika u Plavu grobnicu. Po-sle nat~ove~anskih napora u alban-skim planinama i dodatne golgote od160 kilometara pe{a~ewa mo~var-nim primorjem od Skadra do Valone,srpski vojnici su masovno umirali odtifusa, gladi i iscrpqenosti. Kakonije bilo dovoqno mesta na Krfu iostrvcu Vido, na koje su preba~eni ti-fusari, a i zbog opasnosti od {ire-wa epidemije, odlu~eno je da ih sa-hrawuju u more. Do 23. marta 1916. uKrfskom kanalu sahraweno je 4.847srpskih vojnika i oficira.

24. januar 1965. Umro je britanski dr`avnik i pi-

sac Vinston Lenard Spenser ^er~il.Bio je premijer od 1940. do 1945. iponovo od 1951. do 1955. godine. Kaooficir borio se 1897. i 1898. u bri-tanskim kolonijama Indiji i Sudanu,a u Burskom ratu bio je ratni dopi-snik. Od 1905. do 1921. bio je dr`av-ni podsekretar za kolonije, ministartrgovine, unutra{wih poslova, prvilord Admiraliteta, ministar za muni-ciju, ministar rata i vazduhoplovstvai ministar kolonija, a od 1924. do1929. ministar finansija. Jedan je odnajve}ih politi~ara 20. veka, a za svojkwi`evni rad dobio je Nobelovu na-gradu 1953. godine.

Pripremio Miqan MILKI]

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

VREMEPLOV

73

74

U vojnoj terminologijiuobi~ajene su re~i desetar,vodnik, kapetan, pukovnik,general – ~inovi kojiizra`avaju stepenstare{instva i hijerarhijskomesto na vojnoj lestvici.Prvi nazivi za vojnekomandante primewivani su u Sparti i Atini, dok su prve ~inove u vojsku uveli Rimqani.

15. januar 2008.

P O R E K L O ^ I N O V A OD DESETOD DESETA

Vojni ~ino-vi imaju milenijumsku

tradiciju. Danas ve}ina armijau svetu upotrebqava ~inove koji izra`a-

vaju stepen stare{instva i mesto pojedinca u hi-jerarhijskoj lestvici. Osim toga, oni vrednujuosposobqenost i sposobnost pojedinca, a osli-kavaju i organizaciju vojske u pogledu komando-vawa i kontrole {to je od posebnog zna~aja zawenu upotrebu u ratu.

Britanci ~inove nazivaju „rank“, Francuzi„grade“, Italijani „grado“, Nemci „dieinstgrad“,a Rusi „~in.“ U Natou se primewuje posebanstandard (STANAG 2116-NATO Codes for Gra-das of Military Personel), u kome su ~inovi pode-qeni po va`nosti, a ozna~avaju se slovima ibrojevima od OR-1 do OR-9 i od O-1 do O-9.Slovo O ozna~ava oficira (officier), dok slo-va OR ozna~avaju ostale ~inove (other ranks).

ANTI^KO DOBAU anti~ko vreme, kada nije bilo staja}ih vojski ve} su se one

sakupqale po pozivu i prema potrebi, trupe su u borbi vodili vla-dari ili drugi velikodostojnici. Tako se u Sparti komandant vojskenazivao polemarh, dok su ni`im jedinicama komandovali lohag,pentekonter i enomotarh. U Atini je glavnokomanduju}i nosio ~instrateg, a kowi~kim i pe{adijskim jedinicama su, zavisno od veli-~ine i vrste, komandovali hiparh, taksijarh, hilijarh i arhont. Ustaroj Persiji razra|ena je vojna organizacija na principu dese-tina, ~ime je omogu}eno neposredno komandovawe jedinicama uborbi.

Prvi ~inovi pojavili su se u vojsci Rimske republike koja jebila profesionalna, pa je imala potrebu za takvom vrstom hije-rarhijskog organizovawa. Iako dana{wi ~inovi ne poti~u od rim-skih, treba pomenuti najpoznatije – decurion, option, centurion, tribunimilitum i legat.

Decurion (desetar, vodnik) stare{ina je najni`e jedinice –conturbenie, ja~ine od osam do deset vojnika. Decurion je bio isku-san vojnik, ratni veteran, koji se starao o obuci svojih vojnika ipredvodio ih u borbi li~nim primerom.

Option (neka vrsta dana{weg poru~nika), bio je zamenik cen-turiona i obavqao je vi{e razli~itih du`nosti. U odsustvu cen-turiona komandovao je jedinicom u borbi. Kandidati za option-anazivali su se princepales. Svaki option bio je kandidat za centu-riona.

Osnovni stare{inski ~in u rimskoj vojsci bio je centurion (po-ru~nik, kapetan), koji je komandovao sa 80 qudi (10 conturbenia).Me|u wima su postojale odre|ene razlike. Tako je centurion de-snokrilne centurije ujedno bio i komandant manipule jedinice od160 qudi koju su ~inile dve centurije. Centurion koji se nalazio

ISTORIJA

na {tapskoj du`nosti kod legata (generala) komandovao je kohor-tom (tri manipule), a odgovarao je ~inu dana{weg potpukovnika.Najvi{i stepen koji je centurion mogao ostvariti u vojsci bio jecenturion primi pilus, komandant desnokrilne centurije u legiji, prveelitne kohorte. On je ujedno bio i prvi pomo}nik legata.

Centurion je mogao da dobije i titulu praefectus castraorum,{to u savremenom smislu odgovara pomo}niku komandanta za logi-stiku. Po pravilu, centurioni su dolazili iz redova slobodwaka ipripadnika rimske aristokratije. Li~no su predvodili jedinice uborbi, a izuzetno su dobijali naziv tribuni militum, pomo}nici lega-ta, koji su naj~e{}e u borbi komandovali manipulama ili kohorta-ma. Jedan od tribuna – militum bio je pomo}nik legata, a nakon od-laska u penziju mogao se kandidovati za senatora.

Najvi{i ~in u vojsci starog Rima bio je legat – brigadni gene-ral, komandant legije, jedinice ja~ine tri do sedam hiqada qudi,koja je bila potpuno samostalna. Po pravilu je dolazio iz redova

visoke rimske aristokratije – senatora iliprefekta. Najpoznatiji legat bio je JulijeCezar.

U ranom sredwem veku vojskom su ko-mandovali vladari i ostali velikodostoj-nici – vitezovi, baroni, grofovi i knezo-vi. Prva pojava vojni~kih naziva datira iz12. veka – senesal – komandant kraqeve voj-ske, konetabl – komandant kowice i mar{al.Uskoro su se pojavili i ~inovi: capitanus,koji je komandovao jedinicom ja~ine od desetdo nekoliko stotina qudi i sergeant – vodnik.Iz prvog naziva poti~u svi dana{wi oficir-ski, a iz drugog svi podoficirski ~inovi.

STAJA]E VOJSKE^inovi u dana{wem smislu nastali su

sa pojavom staja}ih vojski. U 15. i 16. veku uarmijama zemaqa Zapadne Evrope ~inovi suse razvijali odvojeno u kopnenoj vojsci i rat-noj mornarici. Osnovu za razvoj ~inova u kop-nenoj vojsci predstavqao je ~in poru~nik–ka-petan, a u ratnoj mornarici kapetan–koman-dant broda.

Van svake sumwe, najstariji vojni ~in je de-setar, koji poti~e jo{ iz vremena starog Rima –decentrion. U dana{wem smislu re~i desetar po-ti~e od italijanskog naziva za komandira ~eti-ce, odeqewa ili tima capo de squadra, koji se svremenom promenio u coporale – kaplar. I na-ziv vodnik – sergeant datira jo{ iz 13.veka.

Vojni ~in capitaneus pojavio se u 16.veku, ali se kao naziv u tada{woj Itali-ji upotrebqavao jo{ u 10. veku. ^in ka-petana u ve}ini slu~ajeva imali su slo-bodni gra|ani ili ni`i plemi}i, koji sukomandovali jedinicom od 50 do 250 qudi.

Dana{wi ~in majora poreklo ima u nazivu sergeant-major izdruge polovine 16. veka. Ve}ina tada{wih vitezova imala je vi{esergeant-a koji su ih opslu`ivali. Najiskusniji je imao odre|ene{tapske funkcije u najvi{im komandama i general{tabovima.S vremenom se izraz sergeant izgubio, pa je ostao samo major.

Sa pojavom pukova (regimenta) nastao je i ~in colonel – pu-kovnik. Taj ~in vezuje se za {panskog kraqa Ferdinanda, koji jena po~etku 16. veka organizovao svoju vojsku u dvadeset jedinica– colonelas. Komandant je dobio ime cabo de colunelo. Kasnije, u17. veku ovaj ~in su u svojim pukovima zadr`ali Francuzi i Ita-lijani. Pukovnik je obi~no bio bogatiji plemi}. Wegov pomo}nikdobio je naziv leutenant-colonel, {to odgovara dana{wem ~inupotpukovnika.

Kona~no, najvi{i vojni ~inovi – general i admiral, tako|evode poreklo iz davnina. General ima izvor u latinskom nazivu ca-pitaine-general, {to zna~i op{ti, glavni, dok je ~in admirala na-stao iz arapskog naziva amir-al-bahr, {to zna~i komandant namoru.

Zna~aj ~inova u vojsci je vi{eslojan. Oni ne predstavqaju sa-mo oznake i nazive, ve} da reprezentuju kvalitet u radu i da odra-`avaju znawe, ve{tine, sposobnost i autoritet u rukovo|ewu i ko-mandovawu wihovih nosilaca.

Stanislav ARSI]

75

PRASLOVENSKI KORENIRe~i ~in i vojnik su praslovenskog porekla. Prva ima

vi{e zna~ewa – nizati, postavqati u vrstu, skupqati, dok dru-ga ozna~ava obi~nog (prostog) ~oveka koji se bori i ratuje.

Vojnici se danas u armijama u svetu razli~ito zovu. Bri-tanci ih zovu „soldier“, Francuzi „militarie“, Rusi „soldat“,Nemci „heeres soldat“ a Italijani „soldato“. Pripadnike ratnemornarice Britanci zovu „sailor“, Francuzi „militarie“, Nemci„marinen soldat“, Rusi „matroz“, a Italijani „marinaio“.

Pripadnike ratnog vazduhoplovstva Britanci nazivaju„airman“, Francuzi „aviateur“, Nemci „luftwaffe soldat“, Itali-jani „aviatore“ a Rusi „qot~iki.“

Podoficire Britanci nazivaju „non-commissioned offi-cer“, Francuzi „sour-officier“, Nemci „unteroffizier“, Amerikan-ci „staff-officer“, Italijani „sotoufficale“, a Rusi „ser`ant“. Vi-{i ~inovi me|u podoficirima su „zastavnik“, „feldwebel“,„Sergent-Major“, „wotant officer“.

ARA DO GENERALAARA DO GENERALA

Ro|en je 1169. godine kaosin velikog srpskog `upanaStefana Nemawe. Jo{ kaomladi} ̀ udeo je za duhovnim`ivotom, zbog ~ega se povu-kao u Svetu Goru gde se za-mona{io. Bio je veoma u~en,marqiv i revnostan. S vre-menom je posto pojam ~esti-tosti, mudrosti i dobre vo-qe. Izborio se za nezavi-snost srpske crkve i postaoprvi arhiepiskop srpski.

Zajedno sa ocem podigaoje Hilandar, a potom i mnogedruge manastire, crkve i

{kole. Dva puta je putovao na poklowewe svetiwama u Svetu ze-mqu. Mirio je bra}u zava|enu oko vlasti, Srbe sa susedima idao ogroman doprinos utemeqewu srpske dr`ave i wene kulture.

Unosio je mir me|u balkanske narode, radio na wihovomzbli`avawu i uzajamnom po{tovawu. Svom narodu je dao hri-{}ansku du{u koja je ostala i posle propasti srpske dr`ave.Skon~ao je u Trnovu 12. januara 1236. godine. Kraq Vladislavje preneo wegovo telo u Mile{evo, odakle ga je podigao Sinanpa{a i spalio na Vra~aru, 27. aprila 1595. godine.

15. januar 2008.76

DUHOVNOST

Sudbinska je stvar – taj ranac! Ta~nije – ~udovi{na! Koliko pu-ta sam se spremao da ga u~inim lakim i udobnim za no{ewe.Ali, on se uvek usprotivi! On to ne `eli. On ima svoje `eqe,on je uporan.Sve govori o tome da }u ga smek{ati. Ko je, na kraju krajeva,

gospodar? On ili ja? Kome pripada da nare|uje, kome da se pot~i-ni?! Dakle... Kakvo je to putovawe sa natezawem i vajkawem? Istin-sko razo~arawe. A taj naduven, ogroman ranac, zar nije biblijskamuka? Ve} u tramvaju zauzimam, zbog wega, mesto vi{e; priqubitise uz wega apsolutno je nemogu}e. Jo{ na ulazu me zbog wega vuca-raju tamo i ovamo. Prava zagonetka je kako sam uop{te upao u kupe.Zbaciti ga sa ramena mo`e biti opasno po `ivot onih oko mene.Gore, u mre`astom separeu, sli~an je planini, toliko da ga damekoje sede ispod wega ~itav dan boja`qivo gledaju ispod oka. I jo{bi hteo da ga uzmem sa sobom u svaku {etwu...

Jer kakvo je to putovawe bez mogu}nosti da se usredsredi{?Ni{tavno. Maksim u Be~, Maksim iz Be~a... Izgubqeno vreme, uza-ludni napor. Evo, uostalom, te ~udesne planine, te „predivne gro-made”, tog „planinskog vrha” ili kako ga ve} zovu. [ta vidim u we-mu? Ponikle glave, pogrbqenih le|a, ubrzanog pulsa, idem ja samojim rancem i ose}am kako mi se wegovi remeni urezuju u le|a ikako mi wegovo sedlo do bola krivi ki~mu. Kako da se duhovnousredsredim, kad se moj „centar” telesno opustio nadole i le`i nameni kao te{ki teret? Verovatno se upravo taj patuqak i nasla|ujeputovawem. Zato {to se ja ne nasla|ujem gotovo ni s ~im. On, tajidol, to ~udovi{te, taj ko{mar, koji teglim sav ̀ ivot! Da, on poska-kuje, ja ga vu~em; on vlada, ja slu`im; on putuje, ja ga samo pratim.Obremewuju}e, nepodno{qivo, poni`avaju}e!

Ali, danas sam napokon objasnio sebi kako mu je uspelo da meponizi do uloge svog sluge i osmelio sam se pomisliti da bih usko-ro mogao da se oslobodim. Stvar je u tome da sam shvatio za{to onne dozvoqava sebi da se smawi, ta~nije, za{to ja to ne razumem.Kao prvo – iz straha, kao drugo – zbog sujete.

Pa ja wega tovarim. A kada ga ukrcam, velim vam to potpunoiskreno, mnome ovladaju, mu~e me, dve nedosti`nosti. Prva se na-ziva „odjednom”... Druga – „biti pravi alpinista”. Zato on ostajepun, prepun, ogroman.

„Odjednom”... To zna~i – strah pred slu~ajnostima i opasno-stima putovawa: odjednom zahladni, postane vla`no, ki{no, preto-plo, zagu{qivo; dobijem kijavicu, ka{aq, po~ne nesvestica, migre-na, zaboli ̀ eludac ili ne{to drugo. Pa sve treba predvideti, ose-titi, obezbediti...

„Biti pravi alpinista”... To je sujeta, dakle treba da bude{snabdeven – kao pravi alpinista. A ako vaqa govoriti, sasvim po-verqivo, me|u nama, nikada ne preduzimam velike i te{ke posloveuz planinu. Sve je te{ko, pritiska. Pa „izgled” se ne odnosi na po-stojawe! Ili ne? A ako taj „izgled” ko{ta takvih napora, onda doistinskog „postojawa” stvar uop{te i ne dolazi?..

O, vladaru nad `ivotom mojim! [ta sve ne moramo, na sli~anna~in, vu}i dok smo u `ivotu! Nama se sve ~ini da ne mo`emo ovogaili onoga da se li{imo: ispo~etka to sve moramo da nakupimo, za-radimo, dobijemo, obuhvatimo... Naravno, niko vas za to ne mo`eprekoriti: pametan ~ovek, sti~e materijalna dobra i uvek je premawima bri`qiv. Ali, samo se od sebe razume i to da niko od nas ne`eli zaostajati za drugima: ti~e li se to krznene {ubare, motoci-kla ili ne~eg drugog. U redu! Privatna svojina, prirodno, osiguravase i ~uva. Me|utim, tu se postavqa glavno pitawe: kako to, napokon,ispadne da sve {to smo stekli ovlada nama, da nas optere}uje i pe-we se na na{a ple}a, postaje na{ vladar i idol? Kako se obrazujetaj la`ni centar na le|ima, taj prokleti „ranac”?

Da, a {ta da radimo sa na{om „imovinom”, da ona ne posta-ne vladar nad nama, ve} da ostane na{e istinsko oru|e? Mo`da }enam i ovde pomo}i unutra{wi preobra`aj, i mi }emo po~eti borbuza oslobo|ewe od spoqa{weg sveta – iz samih sebe?!

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

RANAC V E R S K I PP R A Z N I C I15-31. januar

Pravoslavni18. januar – Sveti Teopemt i Teona – Krstovdan19. januar – Bogojavqewe20. januar – Sabor svetog Jovana Krstiteqa

– Jovawdan27. januar – Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski29. januar – ^asne verige svetog apostola Petra31. januar – Sveti Atanasije Veliki

Jevrejski29. januar – Tu bi{vat

SVETI SAVA

TU BI[V ATHami{a a{ar bi{vat ili skra}eno Tu bi{vat, {to zna~i

petnaesti dan meseca {evata, opisuje se u Mi{ni (osnovni deoTalmuda) kao Nova godina drve}a. Wenim ustanovqewem tre-balo je da se re{i pitawe vezano za biblijske propise i po-qoprivredu (odvajawe desetine prinosa za sve{tenike). Tu bi-{vat je skoro zamro krajem 11. veka kada je u naletu krsta{ana Palestinu veliki deo jevrejskog stanovni{tva stradao ilibio raseqen po zemqama Istoka. Tek u 16. veku sefardi suo`iveli tradiciju Tu bi{vata koju su prihvatile i druge jevrej-ske zajednice u Evropi i severnoj Africi.

Obi~aj nala`e da se za praznik na sto iznose razne vr-ste vo}a, a blagoslov pre uzimawa se izgovara nad smokvom,vinom, narom, maslinom, urmom... Tom prilikom, recituju sepsalmi „{ir amaalot”. Deci se pripremaju vre}ice sa vo}em.U hramu nema posebnog rituala i ne sme da se posti.

Nova godina drve}a je postala simbol oslobo|ewa ze-mqe i pretvarawe pustiwe u plodnu zemqu. Danas u Izraelu Tubi{vat ozna~ava po~etak prole}a. Mladi provode taj dan uprirodi i u ceremoniji sa|ewa mladog drve}a.

77

LI^NOSTI

ILARION RUVARAC

BRANILACISTORIJSKE ISTINE

zvao „ru{iteqem narodnih ideala”, dok Pantini radovi odajukrajwu nekriti~nost i nepoznavawe istorijskog metoda. On jeispevao svoju „Istoriju srpskog naroda” na osnovama narodnogpredawa.

Glavne borbe izme|u kriti~kih i tradicionalisti~kihsrpskih istori~ara toga vremena bile su oko Vuka Brankovi-}a i Kosovske bitke, oko toga da li je kraq Vuka{in ubio ca-ra Uro{a, oko Velike seobe Srba preko Save i Dunava, okotzv. vekovne nezavisnosti Crne Gore. Nepokolebqivi boracza istinu, kao rigorozni istori~ar, Ruvarac je zakqu~ivaosamo na osnovu ~iwenica. O{tro je razlikovao prikaziva-we pro{losti u nau~nim studijama, od rekonstruisawa pro-{losti u pesni~kim delima. Bio je neumoran u odbrani isto-rijske istine, bez obzira na to o kojoj je li~nosti ili doga-|aju re~.

Iako je u crkvi bio konzervativnih shvatawa, Ruvarac jesvojim nau~nim radom veoma doprineo ru{ewu ukorewenih gle-

di{ta na srpsku pro{lost, odnosno dase napuste romanti~arski pogledi iz do-ba Omladinskog pokreta i da se `ivotpo~ne posmatrati i ocewivati realno.Dabome, time je indirektno pomagao na-stojawa Svetozara Mileti}a i wegovihistomi{qenika. Wegova najve}a zaslu-ga je u tome {to je u doba romantizmakrenuo realnim pravcem, {to se kod nasu istorijskoj nauci i javnom `ivotu po-~elo mnogo trezvenije i realnije gleda-ti na pro{lost.

Hvaqen i veli~an od svojih u~enika isledbenika, a istovremeno napadan ipotcewivan od svojih protivnika, Ruva-rac je ubrzo, posle osnivawa Srpskekraqevske akademije nauke i umetnosti,izabran za akademika (1888).

Ocewuju}i `ivot i delo IlarionaRuvarca, istori~ar Stanoje Stanojevi}je pisao: „Ruvarac je nau~nik prvog re-da. Radovi wegovi pisani su dubokom

studijom, velikim razumevawem i o{troumnom kritikom... Onje najve}i istorik srpski”. A, Jovan Tomi} ka`e: „Ruvarac jenajistaknutiji moderni istori~ar srpski, tvorac kriti~kogpravca u radu na prou~avawu pro{losti srpskog naroda”.Mnogo je istori~ara, me|u kojima su i dvojica pomenutih, kojisu smatrali da je Ruvarcu mesto na katedri, u Karlovcima(„srpskom Sionu”), a ne u manastiru. Istovremeno, pitali suse kako je mogu}e da jedan svr{eni pravnik i bogoslov, koji ni-je {kolovan za istoriografiju, tako sjajno shvata zadatak kri-ti~kog istori~ara.

Napori i rezultati Ruvarca i wegovih sledbenika tek sedanas mogu objektivno oceniti. U ono doba, u vatri polemikaizme|u dva suprotstavqena tabora, sve do pobede nove kriti~-ke {kole nad starom, tradicionalisti~kom, to je bilo te{ko.Tokom posledwih nekoliko decenija, odr`ano je podosta nau~-nih skupova i razgovora o delu Ruvarca u srpskoj istoriogra-fiji.

Iza sebe je ostavio brojna znamenita dela, me|u kojima:„Odlomci o grofu \or|u Brankovi}u i Arseniju Crnojevi}u pa-trijarhu”; „Montenegrina”; „O pe}kim patrijarsima; „O knezuLazaru”; „Kraqice i carice srpske” i dr.

Ruvar~eva smrt u manastiru Grgetegu, 21. avgusta 1905,smatrana je u svim srpskim krajevima kao veliki nacionalnigubitak.

Krsman MILO[EVI]

T

Hvaqen i veli~an od svojih u~enika i sledbenika,a istovremeno napadan i potcewivan od svojihprotivnika, Ruvarac je ubrzo,posle osnivawa Srpskekraqevske akademije nauke i umetnosti, izabran za akademika (1888). Neobi~noobdaren, s uro|enom osobinomkriti~kog odnosa, postao jeistori~ar s izvanrednimsmislom za ta~nost pojedinosti.Po prirodi strastven, bio je do krajnosti borben u sukobuizme|u kriti~ke itradicionalne srpskeistoriografije.

vorac kriti~kog pravca srpske istoriografije, tokom mno-gih decenija priznat kao „najznamenitiji, najkriti~kiji inajumniji srpski istori~ar, vrhovni nosilac srpske isto-riografije” u drugoj polovini 19. veka, Ilarion Ruva-rac ro|en je 14. septembra 1832. u Sremskoj Mitrovi

ci. Pre zamona{ewa (1861) zvao se Jovan. Posle zavr{enih{est razreda gimnazije u Sremskim Karlovcima (1850), pre-{ao je u Be~ gde je okon~ao gimnaziju i studije prava (1856).A onda, vrativ{i se u Sremske Karlovce, zavr{io je Bogo-sloviju, gde je kasnije bio profesor i rektor. Od 1882. jearhimandrit u fru{kogorskom manastiru Grgetegu.

Ruvarac je vrlo krupna pojava u istoriografiji i kul-turnom `ivotu Srba. Pro{ao je sve faze koje jedna istaknu-ta li~nost, bave}i se istoriografijom, mo`e pro}i – dobaborbe za svoja na~ela, doba wihovog istra`ivawa, doba po-hvala i osporavawa, doba priznawa. Prvi Ruvar~ev nau~nirad bio je „Pregled doma}ih izvora stare srbske povestni-ce”(1856). Neobi~no obdaren, s uro|enom osobinom kriti~-kog odnosa, postao je istori~ar s izvanrednim smislom zata~nost pojedinosti. Po prirodi strastven, bio je do krajno-sti borben u sukobu izme|u kriti~ke i tradicionalne srpskeistoriografije.

Predstavnici stare tradicionalne {kole su ga bezobzir-no i neopravdano napadali i vre|ali. Naro~ito ga je napadaoPanta Sre}kovi}, istori~ar wegove generacije, koji ga je na-

Tradicija se nastavqa. I ove go-dine u akciji magazina „Odbra-na” izabrani su najuspe{nijisportisti koji su obele`ili tak-mi~arsku 2007. godinu. Imaju}i u

vidu uspehe na doma}oj i me|unarodnojsceni, `iri se na{ao na „slatkim mu-kama” da po va`e}im kriterijumima od-vaga wihov u~inak.

Imali smo, kao i prethodnih godi-na, mnogo takmi~ewa, sr~anih boraca,ve{tih takmaca, rekorda i rekorderakoji se raspoznaju po tome {to nose voj-ni~ku uniformu ili su profesionalnovezani za Ministarstvo odbrane, Gene-ral{tab, jedinice i ustanove, svejedno.

Dizani su pehari, slavile se me-daqe, ~ule su se pohvale, ~ak i na naj-vi{em nivou, me|u zvani~nicima CISM(Me|unarodni savet za vojne sportove).Vojska Srbije je uva`eni ~lan te ugled-ne organizacije, imamo kancelariju iqude u wenim najvi{im telima. EkipaVojske Srbije imala je veoma zapa`ennastup na 4. svetskim vojnim igrama uIndiji.

Naravno, problemi su stari, ali uspesi su novi i inspirativni.Ruku na srce, jo{ nastupamo u zastareloj opremi, strelci pozajmqujutakmi~arsko oru j̀e, padobranci muku mu~e, malo je pravih uslova zapripreme i postizawe vrhunskih rezultata.

SPORT

15. januar 2008.78

Na{i sportisti trenirajupored svojih redovnih obavezai zadataka. Dodu{e, uz sve vi-{e razumevawa za wihove na-pore. Ipak, ima sijaset odli~-nih plasmana {to nas uveravada }emo spremno do~ekati bo-qe dane jer u „dobrom je lakodobar biti”. Ove muke na koji-ma se ogledaju junaci usavr{i-li smo do neverovatnih para-lela i apsurdnog koli~nika iz-me|u uslova rada i rezultata.A on je dobrano u na{u korist!

IGORU SVAKA ^AST

U tom saznawu i ohrabruju-}im pobedama protekao je iovogodi{wi izbor najboqih.Stru~ni `iri se opredelio danaziv sportiste godine VojskeSrbije ponese stariji vodnikIgor Vukovi}, pripadnik Garde,sjajan stare{ina i takmi~ar.Rezultati koji su ga preporu~i-

li stru~nom `iriju sadr`ani su, pre svega, u ~iwenici da je Igorosvaja~ Kupa Srbije i dr`avni prvak u orijentiringu. I to u elitnojseniorskoj kategoriji M21E. U svetu sve popularnija sportska disci-plina na{la je plodno tlo i kod nas. Zahteva visoku koncentraciju,

@IRI

Ovogodi{wi ̀ iri za izbor sportiste i sportske ekipe go-dine imao je pet ~lanova. Bila je zastupqena re~ struke, nauke,javnosti... @iriju je predsedavao na{ proslavqeni rukometnireprezentativac Nenad Peruni~i}, koji je u svojoj bogatoj sport-skoj karijeri odigrao 142 utakmice za reprezentaciju i posti-gao vi{e od 450 golova. Osvaja~ je zlatne medaqe na svetskomprvenstvu u omladinskoj i dva bronzana odli~ja u seniorskojkonkurenciji na svetskom, odnosno evropskom prvenstvu. Poslevi{e godina provedenih u najpoznatijim evropskim klubovima(Kil, Barselona, Magdeburg...), Nenad se vratio u svoju Crvenuzvezdu, sa `eqom da pomogne ne bi li se na{ nekada trofejnisport vratio na staze uspeha.

Pukovnik mr Branko Bo{kovi} je na~elnik centara VojneAkademije Ministarstva odbrane, zamenik {efa delegacije Voj-ske Srbije u CISM i prvi osvaja~ zvawa vojnog sportiste godine.

Veliki doprinos radu ̀ irija dao je i pukovnik Zoran [}e-ki}, na~elnik referata za fizi~ku obuku i doktrinu General-{taba VS.

Novinar Nenad Milenkovi}, saradnik magazina „Odbra-na” i urednik u na{em magazinu Branko Kopunovi} upotpunilisu sastav `irija.

ORIJENTIRAC ISTRELCI

^etrnaesti put uzastopce bi}e progla{eni sportista isportska ekipa godine me|u pripadnicima Vojske. Na adresuna{eg magazina stigli su veoma zanimqivi predlozi koji suodslikavali sjajne uspehe kandidata na doma}oj ime|unarodnoj sceni. Stru~ni `iri, kojim je predsedavao na{

proslavqeni rukometni reprezentativac NenadPeruni~i}, za najuspe{nijeg takmi~ara u pro{lojsezoni odabrao je starijeg vodnika IgoraVukovi}a, dr`avnog prvaka u orijentiringu, dok jenaziv najboqe ekipe dodelio Streqa~koj dru`ini„Akademac”, {ampionima Srbije i novimrekorderima u ga|awu iz pi{toqa velikogkalibra. Specijalna priznawe pripala sustarijem vodniku Ireni Ogwenovi} i starijemvodniku prve klase Goranu Todorovi}u.

SPORTISTA I SPORTSKA EKIPA VOJSKE SRBIJE U 2007.

znawe topografije, upornost, izdr`qivost, borbe-nost, brzinu... S tim {to Igora krase jo{ mnoge oso-bine, a besprekorna fizi~ka sprema je na istaknu-tom mestu. Osim toga, re~ je o svestranom sportistikoji je pro{le godine ostvario niz zapa`enih rezul-tata. Na Balkanijadi u orijentiringu, odr`anoj u In-stambulu, zauzeo je ~etvrto mesto u sprint-distanci,odnosno petu poziciju na sredwoj distanci. Na voj-nom prvenstvu u polumaratonu (Tekeri{) osvojio jebronzanu medaqu. Osmoplasirani je na dr`avnomprvenstvu u duatlonu (Pan~evo) i triatlonu (NoviSad). I sedamnaesto mesto na prvenstvu Srbije u po-lumaratonu vredno je pomena. ^lan je vojne skija{kereprezentacije.

Za stasitog [ap~anina iskusne kolege ka`u daje stare{ina savremenog kova, stru~an, marqiv, pou-zdan do perfekcije i potpuno posve}en pozivu. Semostalog, pa`wu je posvetio svom obrazovawu, pa os-im u~ewa jezika privodi kraju studije na Visokoj {ko-li za sport, ~ime }e ste}i fakultetsku diplomu i pri-bli`iti se oficirskom ~inu. Igor je ve} stekao di-plomu spasioca na vodi gorske slu`be spasavawa.

[AMPIONI SA REKORDOM

Tek u ekipnoj konkurenciji nije bilo dileme. Sagledavaju}i re-zultate u pro{loj sezoni, `iri je tako|e doneo jednoglasnu odluku danaziv ekipe godine Vojske Srbije dodeli Streqa~koj dru`ini „Akade-mac”, pravom rasadniku talenata, koja je na dr`avnom prvenstvu odr-`anom u Novom Sadu ne samo osvojila titulu {ampiona ve} i posta-vila novi rekord u ga|awu iz pi{toqa. Taj sastav je branio boje na-{eg tima i na 4. svetskom vojnom prvenstvu u Indiji. Takmi~io se saprofesionalcima i zauzeo 27. mesto. Imaju}i u vidu da se tamo ga|a-lo iz posebne vrste oru j̀a, imali su velike probleme s nabavkom pi-{toqa, pozajmicama iz na{ih klubova, uvozom municije koja se neproizvodi kod nas, i tako redom. Sve to je ometalo pripreme, pa seplasman u Indiji mora smatrati uspehom.

[ampionsku titulu u Novom Sadu osvojili su: kapetan Slobo-dan Milanovi}, potporu~nik Milan Berowa i stariji vodnik Sa-{a Mudrini}. Prvog oktobra pro{le godine, na vatrenu liniji grad-skog streli{ta u Novom Sadu iza{lo je osam najboqih ekipa na{ezemqe. U disciplini pi{toq velikog kalibra 20+20 metaka sa1.031 krugom postavili su novi rekord Srbije.

Slobodan, Milan i Sa{a bili su odli~no pripremqeni i sil-no motivisani.Wihov trener pukovnik mr Mitja Grgi} zaslu`an jeza taj rezultat. Iskusni sportski pedagog, pod ~ijom rukom su stasalegeneracije strelaca na Vojnoj akademiji, predvodio ih je i u Indiji,gde je u ekipi bio jo{ jedan sjajan strelac, kapetan Rade Kova~evi}.

Tro~lana {ampionska ekipa sastavqena je od darovitih takmi-~ara i uzornih stare{ina.

Kapetan Slobodan Milanovi} bavi se streqa{tvom od pr-vih potporu~ni~kih dana. Karijeru je obele`io mnogim pehari-ma i medaqama. Pripadnik je Vojne policije, a radno mesto muje na Vojnoj akademiji.

Potporu~nik Milan Berowa zavoleo je streqa{tvo za vre-me studentskih dana na Vojnoj akademiji. Trenutno ima mawe vre-mena za trening, jer se nalazi na du`nosti komandira baze u Kop-nenoj zoni bezbednosti.

Stariji vodnik Sa{a Mudrini}, daroviti strelac, veliki za-qubqenik u vojni poziv, pouzdani je ~lan ekipe. Pripadnik je mehani-zovanog bataqona u Ba~koj Topoli. Otac je troje dece koja rado sre-|uju o~eve trofeje, osvojene na brojnim takmi~ewima.

SPECIJALNA PRIZNAWA

Opet u duhu tradicije, `iri ovogodi{we akcije za izborsportiste godine dodelio je dva specijalna priznawa. Re~ je odometima koji zavre|uju svako po{tovawe, a ne nalaze se upredvi|enoj konkurenciji.

Iako mla|a po ~inu, dami }emo dati prednost. Starijivodnik prve klase Goran Todorovi}, kao osvedo~eni xentlmen}e nam dati za pravo. Specijalno priznawe dodeqeno je sta-rijem vodniku Ireni Ogwanovi}, pripadnici Garde, najboqemstrelcu me|u damama u Vojsci Srbije. Da je tako dokazala je ina ve} pomenutom Svetskom vojnom prvenstvu u Indiji, gde sega|aju}i iz pi{toqa izborila za ulazak u finale. Imaju}i u

vidu konkurentkiwe koje }e u veli-kom broju nastupati na Olimpijskimigrama u Pekingu, na{a Irena jeostvarila podvig. Vlada nepodeqe-no mi{qewe da je Irena kao stare-{ina i sportista u samom vrhu Voj-ske Srbije me|u pripadnicama lep-{eg pola.

Specijalno priznawe pri-palo je i starijem vodniku prveklase Goranu Todorovi}u, pripad-niku ~uvenog 63. padobranskog ba-taqona. Ko jo{ nije ~uo za Facu?Naravno, to mu je nadimak po komega kratko oslovqavaju svi kojima jedrag, a kome nije? Poznata je wego-va te{ka povreda zadobijena naobuci, a jo{ poznatija sr~ana bor-ba svestranog sportiste i ~ovekapunog duha da ustane iz invalidskihkolica. Dokazuju}i da nada nikadane umire, a predaja ne postoji usvesti pravog vojnika, Goran je 23.juna pro{le godine izveo pado-branski skok u tandemu sa instruk-torom Sa{om Joji}em, kao prvisrpski paraplegi~ar. Javnost je savelikim simpatijama ispratila tajpodvig, a Vazduhoplovni savez Sr-bije mu je dodelio posebnu plaketui ispisao wegovo ime u svojoj isto-riji.

Dakle, imamo se ~ime ponositi i kome ~estitati. Magazin „Odbrana” oda}e im priznawe za wihov u~inak.

Javno i sve~ano, to priznawe bi}e im uru~eno, opet po tradi-ciji, 24. januara u sve~anoj sali Centralnog doma Vojske Sr-bije.

Branko KOPUNOVI] Snimio Goran STANKOVI]

79

Goran Todorovi} Faca

Irena Ogwanovi}

15. januar 2008.80

a) I z b o r – na formaciji VMA1. Jednog nastavnika za predmet FIZIKALNA MEDICINA

u zvawe vanrednog profesora2. Jednog nastavnika za predmet DERMATOVENEROLOGIJA

u zvawe vanrednog profesora3. Jednog nastavnika za predmet MIKROBIOLOGIJA u zva-

we docenta4. Jednog nastavnika za predmet NUKLEARNA MEDICINA u

zvawe docenta5. Jednog nastavnika za predmet STOMATOLO[KA PROTE-

TIKA u zvawe docenta6. Jednog saradnika za predmet MIKROBIOLOGIJA u zva-

we nau~nog saradnika7. Jednog saradnika za predmet HIGIJENA u zvawe asistenta8. Jednog saradnika za predmet PATOLOGIJA u zvawe asi-

stenta9. Jednog saradnika za predmet STOMATOLO[KA PROTE-

TIKA u zvawe asistenta.

b) R e i z b o r – na formaciji VMA10. Jednog nastavnika za predmet NEUROHIRURGIJA u zva-

we vanrednog profesora11. Jednog nastavnika za predmet NEFROLOGIJA u zvawe

vanrednog profesora12. Jednog nastavnika za predmet INTERNA MEDICINA u

zvawe docenta13. Jednog nastavnika za predmet NEUROHIRURGIJA u zva-

we docenta14. Jednog saradnika za predmet STOMATOLO[KA PRO-

TETIKA u zvawe asistenta15. Jednog saradnika za predmet ORALNA HIRURGIJA u zva-

we asistenta

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu lica na slu`bi u Vojsci Srbije koja ispu-

wavaju slede}e uslove:

OP[TI USLOVI– da su zavr{ili medicinski odnosno stomatolo{ki fakul-

tet i da ispuwavaju uslove propisane Zakonom o vojnim {kolamai vojnim nau~noistra`iva~kim ustanovama Vojske Srbije za iz-bor i reizbor u odgovaraju}e nastavni~ko odnosno saradni~kozvawe;

– da imaju objavqene nau~ne i stru~ne radove;– da pokazuju sklonost za nastavni~ki rad;

– da su u posledwa dva perioda ocewivawa ocewena slu-`benom ocenom „vrlo dobar“ (isti~e se);

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupakzbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti odno-sno koji nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora du`e od{est meseci (utvr|uje po slu`benoj du`nosti nadle`ni organ).

POSEBNI USLOVI– za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 1, 2, 3, 4,

5, 6, 10, 11, 12 i 13 mogu konkurisati lica koja imaju nau~ni ste-pen doktora nauka iz oblasti za koju se biraju;

– za saradni~ka zvawa pod rednim brojem 7, 8, 9, 14 i 15 mo-gu konkurisati lica koja imaju akademski stepen magistra nauka;

– za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 1, 2, 4, 5,6, 8, 10, 11, 12, 13 i 15 mogu konkurisati profesionalna vojnalica koja su u posledwa dva perioda ocewivawa dobila slu`be-nu ocenu najmawe „vrlo dobar“, (isti~e se);

– za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 3, 7, 9 i14 mogu konkurisati civilna lica koja su u posledwa dva ocewi-vawa dobila slu`benu ocenu najmawe „vrlo dobar“.

Prednost pri izboru imaju kandidati koji:– imaju du`i nastavni~ki sta` u izvo|ewu nastave iz pred-

meta za koji konkuri{u;– imaju vi{e objavqenih nau~nih i stru~nih radova iz pred-

meta odnosno nau~no-nastavne oblasti za koju konkuri{u;– se slu`e sa vi{e stranih jezika.

NA^IN KONKURISAWAMolbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd, Cr-

notravska broj 17.

Uz molbu se prila`e:– overena fotokopija uverewa o dr`avqanstvu;– overene fotokopije diploma – uverewa o zavr{enom fa-

kultetu i doktoratu odnosno magisterijumu;– spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova sa radovima

u prilogu;– biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, a posebno ba-

vqewe nastavni~kim du`nostima i bavqewe nau~noistra`iva~-kim radom.

Fotokopije dokumenata se overavaju kod personalnog orga-na jedinice – ustanove u kojoj je kandidat na slu`bi.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u magazinu„Odbrana“.

Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu Nastavno-nau~nog ve}a VMA na telefon 2661-122 lokal 26-384.

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJAr a s p i s u j e

K O N K U R SZa izbor i reizbor lica u nastavni~ka i saradni~ka zvawa

Vojnomedicinske akademije u Beogradu

OGLASI

I USLOVI KONKURSA :Za prijem kandidata na selektivnu obuku u Specijalnu bri-

gadu mogu konkurisati profesionalni podoficiri iz jedinicaVojske Srbije koji ispuwavaju slede}e op{te i posebne uslove:

a) Op{ti uslovi :– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa;– da nisu osu|ivani;– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no

delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti;– da su najmawe 2 (dve) godine u profesionalnoj vojnoj slu`bi.b) Posebni uslovi :– da nisu stariji od 28 godina;– da imaju povoqne slu`bene ocene tokom slu`be;– da su na zadwoj proveri fizi~kih sposobnosti imali naj-

mawe vrlo dobru ocenu (prosek bodova 70 i vi{e);– da su psihofizi~ki sposobni za obavqawe padobranske

slu`be (po nalazu nadle`ne vojnolekarske komisije);– da su pliva~i.II NA^IN KONKURISAWA :– kandidati podnose molbe za prijem na selektivnu obuku u

Specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo) preko svojih mati~nih ko-mandi brigada, wima ravnim ili vi{im;

– uz molbu, kandidati obavezno prila`u: kratku biografiju;izjavu da `eli da obavqa padobransku slu`bu; izvod iz mati~nekwige ro|enih; overeni prepis zadwe slu`bene ocene; uverewe oizvr{enoj proveri fizi~kih sposobnosti sa naturalnim pokaza-teqima; uverewe od nadle`nog suda da nije osu|ivan i da se pro-tiv wega ne vodi krivi~ni postupak i mi{qewe komandanta rangabrigade ili vi{eg;

– nakon pristizawa molbi i wihove analize, kandidati kojizadovoqe op{te uslove konkursa dobi}e poziv preko pretposta-vqene komande, sa ta~nim datumom i vremenom radi upu}ivawana lekarski pregled za padobranca (pregled se realizuje na IVM– VMA Beograd, a poziv predstavqa ujedno i uputnicu za pregled);pregled traje 2 (dva) dana;

– kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobrancai koji ispuwavaju sve uslove konkursa dolaze na selektivnu obuku(privremeni rad) u Specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo).

Selektivna obuka planirana je u periodu od 17. marta do16. maja 2008. godine.

Konkurs je otvoren do 15. februara 2008. godine.

Garnizon VAQEVO– VES 72403 (kuvar) ......................................... 1 izvr{ilac– VES 72403 (manipulant) ................................ 1 izvr{ilac– VES 72412 (manipulant – kroja~) .................. 2 izvr{ioca

Garnizon [ABAC– VES 72824 (rukovalac parnih kotlova sa mehanizovanim

lo`ewem) – 1 izvr{ilac

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwa-

vaju slede}e uslove:

OP[TI USLOVI:– da su zdravi i sposobni za vojnu slu`bu,– da imaju propisanu stru~nu spremu, koja odgovara vojnoe-

videncionoj specijalnosti, odre|enoj za formacijsko mesto zakoje konkuri{u,

– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznuzatvora od najmawe {est meseci,

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~nodelo za koje se goni po slu`benoj du`nosti,

– da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisaliobavezu slu`ewa vojnog roka, osim `ene kandidati.

POSEBNI USLOVI:– da nisu stariji od 30 godina,– da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za

koju konkuri{u ili da imaju odgovaraju}e stru~no obrazovawe.

NA^IN KONKURISAWA:Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev

za prijem u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti 9845, Vaqevo, i prila`uslede}e dokumente:

– autobiografiju,– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),– uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vo-

di krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starijeod {est meseci),

– potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne starijuod {est meseci), osim `ene,

– fotokopiju vojni~ke kwi`ice, osim `ene,– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (ove-

renu u sudu ili op{tini).Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i uz oba-

vezan stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije o izvr{enojpotpunoj bezbednosnoj proveri kandidata, utvrditi koji kandida-ti ispuwavaju uslove konkursa.

Komisija }e uputiti kandidate nadle`noj vojnolekarskoj ko-misiji radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavajuuslove konkursa.

Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuni i nekompletni do-kumenti kandidata.

Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne buduizabrani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}esklopqeni ugovori o prijemu u profesionalnu vojnu slu`bu pougovoru na odre|eno vreme.

Konkurs ostaje otvoren do popune formacijskih mesta.

81

SPECIJALNA BRIGADA VOJSKE SRBIJEr a s p i s u j e

K O N K U R S

VOJNA PO[TA 9845, VAQEVO r a s p i s u j e

K O N K U R Sza prijem vojnika po ugovoru na slu`bi u Vojsci Srbije na odre|eno vreme

8215. januar 2008.

UK

R[

TE

NE

RE

^IA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Rast, napredak, 2. Prekid, obustavqawe, 3. Tawiri} na vagi, 4. Simbolaluminijuma, 5. I{~eznuti, 6. Podvrgnuti se operaciji, 7. Mu{ko ime, Leo-nard, 8. ^etvrti i peti samoglasnik, 9. Gimnasti~ka sprava, 10. Sve{tenst-vo, 11. Upi{ite: h, s 12. @leb u dasci, 13. Pokoq, krvoproli}e, 14. Imeglumca Noltija, 15. Grad u Japanu, 17. Brat odmila, braca, 18. Za~etnici,pokreta~i, 20. Sre}an (`arg.), 21. Grad u anti~koj Apuliji, 22. Slavni sli-kar, Salvador, 23. Ukazi najvi{e vlasti, 25. Uzvik dozivawa, 26. Koji se ti-~u slova, 27. @iteq Gackog, 29. Ime glumice Ran~i}, 31. [titono{a, sluga,33. Krilo nozdrve (med.), 34. Xudo ili karate struwa~a, 35. Biqke iz poro-dice {titara, 37. Wu{ka (pokr.), 38. Prostorije za stanovawe, 39. Letova-li{te u Italiji, 40. Pripadnik srpskog naroda, 41. Ameri~ki umetnik, ilu-strator i slikar, Edvin Ostin, 42. Stariji (skr.), 44. Vrsta za~ina, 45. Ame-ri~ka glumica [arlota, 47. Korozija, 48. Ostrvo u Jadranskom moru, 49.Auto-moto savez Srbije (skr.), 51. Simbol platine, 52. Latinska sveza, 53.Simbol erbijuma.

VODORAVNO:16. Detaqno, do sitnica, 17. Deo peca~kog pribora, 18. Qudski, 19. Delovire~nog korita, 20. Simbol olova, 21. Moderni deo Rima, 22. Spisak, 23. In-formaciona tehnologija (skr.), 24. Pripadnik najbrojnijeg slovenskog naroda,25. Predmetak koji se javqa u slo`enicama i zna~i: ~vrst, prostorni, 26. Gradi luka u Jemenu, 27. Pojava suprotna plimi, 28. Kec, 29, Pe{kir, ubrus, 30.Jedna beogradska op{tina, 32. Mre`a koja se preko no}i ostavqa u moru dase u wu ribe hvataju, 33. Grad u Francuskoj, 34. Simbol kalcijuma, 35. Vrstastarog pisma u nekim zemqama Ju`ne Amerike, 36. Starogr~ki mudrac, Tales,37. Pritoka Dunava, 38. @ene koje se bave politikom, 40. Re~ kojom se obra-}a kraqu, 41. Mesto u Francuskoj, 42. Morski krastavac, 43. Najve}a desnapritoka Une, 44. Simbol astatina, 45. Boja ko`e lica, 46. Ime biv{eg mitro-polita Qubojevi}a, 47. Radnici u klanici, 48. Vrsta veoma finog i gustogplatna, 49. Auto-zavod (skr.), 50. Sme|a boja, 51. Senke, 52. Japanska haqinasa {irokim rukavima, 53. Ime teniserke Ivanovi}, 54. Upi{ite: i, |, 55. Vr-sta kamiona za rasuti teret, 56. Lova~ki pas, 57. Simbol indijuma, 58. Ne-spokoj, 59. Izuzetno dosadna i napadna osoba, 60. Drasti~no ~i{}ewe (naro-~ito politi~kih protivnika), 61. Koje se ti~e Ilira.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

: pre

dska

ka~,

kit

ova

mast

, led

olom

ac, k

olon

izat

or, a

meri

kan,

ure

sno,

ate

li, t

onik

um,

dlan

, ali

, Oli

o, n

n, ja

z, A

ram,

p, i

ks, A

SS

, i, b

ar, s

tara

majka

, Ant

i,Be

rn, p

rof

itar

no, t

ri, m

, Imi

, pre

, t, O

~oa,

Rot

, so,

Lin

a, I

MT,

prah

, Pap

ilon

, Are

ta, U

rals

k, R

aduk

anu,

Nat

a{a

[ol

ak, N

ovi

zave

t,S

tala

}ani

n, p

osen

ilit

i.

IZABRANA PARTIJAQUTWA

Kamski – AnandVajk an Ze, 2006.

1.d4 d5 2.c4 dc4 3.e4Danas je Vi{i Anand svetski

{ampion, kome je Vladimir Kram-nik privremeno „pozajmio titulu”,kako je rekao, do wihovog me~a ko-ji se o~ekuje s velikom pa`wom. Tozna~i da je on samo „primus interpares” (prvi me|u jednakima), a ni-kako neprikosnoven vladar {ahov-ske planete. Gata Kamski, natura-lizovan i svojevremeno medijski

21.De2 De2 22.Ke2 Te8Obi~no se misli da se slabija

strana izmenama pribli`ava izjed-na~ewu ili remiju, ali nije uvek ta-ko. Kamski je pozicionista koji ja-sno uvi|a slabosti protivnikovogpolo`aja. Strpqivom igrom on do-lazi u pobedni~ku poziciju.

23.Tf1 Sd8 24.Se4 g6 25.Sg5Te7 26.Tgf3 Lh6 27.Sf7 Sf728.Tf7 The8 29.T1f6 a5 30.Te7Te7 31.Te6 Te6 32.Le6 Lg5 33.d5Ka7 34.Lg8 h6 35.Lf7 Kb6 36.Lg6Kc5 37.Lf7 h5 38.Kd3 h4 39.h3 b540.Ke4 b4 41.ab4 ab4 42.b3 Lh643.Lh5 Lg5 44.Le2 Lh6 45.Lc4 Lg546.Kf5 Le3

ZANIMQIVOSTI[AMPIONI

SSSR-a[ampionati najja~e {ahovske si-

le sveta igrani su od 1920. kada jepobedio Aleksandar Aqehin, do1991. godine kada su pobedu podeli-li Minasjan i Mageramov. Ukupno jeme|u laureate upisano 41 ime. Naj-vi{e trijumfa imao je Mihail Botvi-nik (6), a zatim Mihail Taq, koji je 3puta bio sam i 3 puta na deobi prvogmesta. Na 3. i 4. mestu su Tigran Pe-

trosjan i Viktor Kor~noj sa po 4 tro-feja, 5. je Aleksandar Beqavski sa (2- 2), 6-7. Leonid [tajn i Paul Keres(3), 8-9. Boris Spaski i AnatolijKarpov (2-1), 10-11. Efim Bogoqu-bov i Lev polugajevski (2), 12-16. P.Romanovski, J. Averbah, E. Geler, I.Rabinovi~ i D. Bron{tajn (1-1) i 17-20. V. Smislov, M. Tajmanov, G. Ka-sparov i L. Psahis, koji su po 2 putadelili prvo mesto. Prva mesta su po-red Aqehina sami osvajali jo{ B.Verlinski, V. Savon, A. Sokolov i R.Vagawan, a po jednom su podelili pr-

vo mesto Bogatir~uk, Levenfi{, Bon-darevski, Liliental, Kotov, Guqko,Dorfman, Gavrikov, Gurevi~, ̂ ernin,Judasin, Barejev, Viznavavin i, naposledwem {ampionatu Minasjan iMageramov.

SVESTRANOSTGodine 2005. velemajstor Xejms

Plasket pojavio se u engleskoj verz-iji televizijskog kviza „Ko `eli dabude milioner?“ i osvojio 250.000funti.

sveprisutan Amerikanac, uspe{nose vratio {ahu, o ~emu govori iova wegova sjajna pobeda. Crni jeprihvatio privremenu ̀ rtvu pe{a-ka i sada mu ne pada na pamet daga brani.

3…Sf6 4.e5 Sd5 5.Lc4 Sb6Kad ovoliko poteza skaka~em

igra u otvarawu broj jedan sa rej-ting liste, to verovatno zna~i danije lo{e. No, beli zna kako se igraprotiv tog sistema.

6.Ld3 Sc6 7.Se2 Le6 8.Sbc3 Dd79.Se4 Ld5 10.Le3 0-0-0 11.a3 De812.Dc2 f5 13.S4c3 Lg2 14.Tg1 Lf315.Lf5 e6 16.Lh3 Kb8 17.Tg3 Le218. Se2 Sd5 19.Sc3 Se3 20.fe3 Dh5

Beli: Kf5, Lc4, b3, d5, e5, h3Crni: Kc5, Le3, b4, c7, h4

Raznobojni lovci sada nisu ga-rancija za primirje.

47. d6!Presekav{i put crnom kraqu,

beli }e lako dobiti.1:0Ka`u da je posle poraza Indijac

bio qut, ali je to na wega delovalopozitivno, pa je u fini{u ipak osvo-jio prvo mesto na turniru. U pitawuje jaka li~nost, naravno.

NARUXBENICANOVINSKI CENTAR „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 BeogradTel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal” po ceni od 350,00 dinara po primerku. Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{ise unapred na `iro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslatidokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.

Kupac:______________________________________________________________________Ulica i broj: ____________________________________________________________Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:

M.P. ___________________________

Specijalno izdaweMAGAZI NA

400 din .

Cena sa popustom

350,00

240 STRANAO savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,

haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnimletelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba i istorija naoru`awa i vojne opreme.

U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.