«razvoj okvirne strategije srbije i crne gore i akcionog...

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) Japanski specijalni fond

Projekat

«Razvoj okvirne strategije Srbije i Crne Gore i akcionog plana za reagovanje na problem emisija gasova sa efektom staklene bašte»

Naslov dokumenta:

«Okvirna strategija Srbije i Crne Gore i akcioni plan reagovanja na problem emisija gasova sa efektom staklene bašte – Predlog za

razmatranje»

DRAFT

Autori: Danica Spasova, Republički hidrometeorološki zavod Srbije - RHMZ Prof. dr Radmilo Pešić, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu mr Aca Vučković, Elektroprivreda Srbije - EPS dr Dragana Đorđević, IHTM - Centar za hemiju Nevena ČolićMirjana Ivanov, HMZ Crne Gore mr Emilijan Mohora, Ministry for the Environment and Territory – Italy (Belgrade office) Doprinosi: mr Milan Gavrilović, Hidrobiro dr Marina Ilić, Institut za opštu i fizičku hemiju Prof. dr Ratko Kadović, Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu Prof. dr Mila Pucar, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije Prof. dr Dragoljub Todić, Megatrend Univerzitet mr Milan Dacić, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Srbija

Koordinatori iz državne administracije SCG:Biljana Đurović, Ministarstvo zaštite životne sredine i uređenja prostora, Crna Gora mr Milan Dacić, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Srbija

DRAFT

2

1 SVRHA, PRINCIPI I CILJEVI STRATEGIJE (KONTEKST ZA AKCIJU) 2

1.1 Uvod 2

1.2 Principi strategije 4

1.3 Ciljevi strategije 4

1. SVRHA, PRINCIPI I CILJEVI STRATEGIJE (KONTEKST ZA AKCIJU)

1.1. Uvod

Suzbijanje siromaštva i održivi ekonomski razvoj predstavljaju dva glavna izazova čovečanstva. Na oba ova problema utiču klimatske promene uzrokovane antropogenim faktorima. Podaci osmatranja pokazuju da je globalna temperatura vazduha u toku 20. veka porasla za 0,60C, i da se veći deo osmotrenog globalnog zagrevanja atmosfere u toku poslednjih godina može pripisati uticaju čoveka. Pored toga, klimatski modeli predviđaju da će se do kraja 2100. godine globalna temperatura prizemnog sloja atmosfere povećati još za 1,4-5,80C, i da će u istom periodu nivo svetskog mora porasti za oko 9-88 cm, uzrokujući poplave u niskim priobalnim zonama i druge vidove šteta. U pogledu ostalih efekata, mogu se očekivati značajne regionalne i lokalne razlike u prostornoj raspodeli porasta temperature vazduha i promene parametara režima padavina, kao i promene u intenzitetu i učestanosti pojave klimatskih ekstrema. Takođe se očekuje pomeranje klimatskih zona prema polovima i prema većoj nadmorskoj visini, što može dovesti do diskontinuiteta šumskih i ostalih prirodnih ekosistema. Većina naučnika smatra da će ove promene biti mnogo veće nego bilo koje promene klime koje su registrovane u toku poslednjih 10'000 godina. Zbog poznatih efekata kašnjenja u reagovanju okeana, eventualno smanjenje globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte neće odmah dovesti do usporavanja rasta temperature vazduha, tako da će se klimatske promene nastaviti i tokom nekoliko stotina godina nakon stabilizacije atmosferskih koncentracija ovih gasova. Najnoviji rezultati naučnih istraživanja uzroka i mogućih posledica klimatskih promena ukazuju da će klimatske promene indukovane antropogenim faktorima imati veliki uticaj na globalnu životnu sredinu, i da će svetsko stanovništvo biti suočeno sa novim rizicima i pritiscima. U naučnim izveštajima se dalje naglašava, da ćeadaptacija na ove efekte zahtevati dobro poznavanje društveno-ekonomskih i prirodnih sistema, njihove osetljivosti i ranjivosti na klimatske promene, kao i njihovog sopstvenog kapaciteta adaptacije. Nažalost, zemlje u razvoju, koje su prema oceni naučnika i najranjivije na negativne posledice klimatskih promena, već sada se suočavaju sa brojnim teškoćama kako u procesu ostvarivanja ciljeva zaštite globalne klime kao prirodnog resursa i faktora održivog razvoja, tako i u pogledu adaptacije na očekivane efekte klimatskih promena. Donošenjem Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) 1992. godine, koja danas broji 189 država članica, kao i njenim Kyoto protokolom usvojenim 1997.

DRAFT

3

godine, koji je 15. februara 2005. godine stupio na snagu, međunarodna zajednica je uspostavila pravne okvire za rešavanje problema zaštite globalne klime. Pri donošenju Konvencije o promeni klime uzeta je u obzir činjenica da najvećuodgovornost za dosadašnje globalno zagađivanje atmosfere gasovima sa efektom staklene bašte snose industrijski razvijene zemlje, čiji udeo u globalnim emisijama ovih gasova dostiže 65%. Dosadašnji ukupan doprinos preko 100 zemalja u razvoju (među kojima je i Srbija i Crna Gora) globalnom zagađivanju atmosfere je zanemarljiv, i iznosi svega 15%. Međunarodnim ugovorima o klimatskim promenama, kao najkompleksnijim sporazumima ikada donetim u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, uspostavljeni su principi, institucionalni mehanizmi i pravila za rešavanje problema globalnog zagrevanja. U pogledu principa, najvažniji su: princip predostrožnosti, koji kaže da se nedostatak pune naučne izvesnosti ne može koristiti kao izgovor za odlaganje akcija u slučaju ozbiljne ugroženosti ili nenadoknadivih šteta usled ireverzibilnih procesa; princip zajedničke ali izdiferencirane odgovornosti kojim se industrijskim zemljama određuju dodatne obaveze u borbi sa promenom klme; zatim, principi koji se odnose na specijalne potrebe zemalja u razvoju i značaj promovisanja održivog razvoja. Krajnji cilj Okvirne konvencije UN o promeni klime odnosi se na obezbeđivanje stabilizacije atmosferskih koncentracija gasova sa efektom staklene bašte na bezbednom nivou koji bi sprečio antropogene promene klime. Konvencija obavezuje sve zemlje da: prikupljaju relevantne informacije, izrađuju i organima Konvencije podnose nacionalne izveštaje uključujući nacionalne katastre emisija gasova sa efektom staklene bašte; zatim, da razvijaju strategije za ublažavanje klimatskih promena i strategije adaptacije na izmenjene klimatske uslove; da sarađuju u klimatskim osmatranjima, istraživanjima i transferu tehnologije; da unapređuju programe obrazovanja i jačanja svesti javnosti. Konvencija takođe nalaže industrijskim zemljama da preduzmu specifične mere u cilju stabilizacije nacionalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, obezbede nove i dodatne finansijske resurse, i ubrazju transfer tehnologije u cilju podrške zemljama u razvoju među kojima je i Srbija i Crna Gora u njihovom izvršavanju obaveza. Kyoto protocol obavezuje razvijene zemlje da redukuju svoje ukupne emisije svih gasova sa efektom staklene bašte u proseku za 5,2% u odnosu na nivo iz 1990. godine, u periodu od 2008-2012. godine. U cilju pomoći zemljama članicama da kroz promociju održivog razvoja, na efikasan način smanje svoje emisije, Kyoto protokolom su uspostavljena 3 mehanizma trgovine emisijama. U jednom od navedenih mehanizama trgovine emisijama koji se odnosi tzv. mehanizam čistog razvoja mogu dobrovoljno učestvovati i zemlje u razvoju. Kyoto protokolom nisu predviđene obaveze kvantifikovanog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za zemlje u razvoju. Treba naglasiti da je problem klimatskih promena uvršćen u visoke prioritete Bele knjige EU, Akcionog plana EU za zaštitu životne sredine za period 2001-2010, i Programa EU za klimatske promene, i da su sve evropske zemlje u tranziciji koje su imale status kandidata za uključivanje u članstvo Evropske Unije, preuzele iste obaveze po Konvenciji i Kyoto protokolu kao i Evropska Unija, jer je to jedan od preduslova za prijem u članstvo EU. Imajući u vidu moguće posledice klimatskih promena na ostvarivanje dugoročnih razvojnih ciljeva i iskorenjivanje siromaštva, kao i strateški interes Srbije i Crne Gore da se u procesu evropskih integracija uključi kao aktivan partner u međunarodne aktivnosti vezane za rešavanje pitanja klimatskih promena, ukazala se potreba, da se u

DRAFT

4

skladu sa preuzetim obavezama iz oblasti klimatskih promena i vitalnim interesima Srbije i Crne Gore definiše okvirna strategija sa akcionim planom mera kao podrška kreiranju i sprovođenju nacionalne politike i mera u vezi sa klimatskim promena usmerenih na ublažavanje posledica klimatskih promena i izvršavanje obaveza iz Okvirne konvencije UN o promeni klime i Kyoto protokola. U okviru projekta »Razvoj okvirne strategije Srbije i Crne Gore za klimatske promene i akcionog plana reagovanja na problem emisija gasova sa efektom staklene bašte«, uzimajući u obzir posebne okolnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora, analizirani su stanje i strategije razvoja u pojedinim sektorima od značaja za problem klimatskih promena, razlozi i potrebe Srbije i Crne Gore za uključivanje faktora klimatskih promena u prioritete relevantnih sektorskih strategija i strategije održivog razvoja, i predložen okvir za donošenje strategije reagovanja na problem povećanja gasova staklene bašte sa okvirnim implementacionim akcionim planom. Okvirna strategija SCG za klimatske promene i akcioni plan su proistekli kao rezultat intenzivnog konsultativnog procesa, unutar sektorskih i međusektorskih konsultacija, uz učešće predstavnika zainteresovanih državnih organa, naučnoistraživačkih institucija, nevladinih organizacija i eksperata uključenih u realizaciju projekta.

1.2. Principi strategije

Srbija i Crna Gora je ugovornica ili potpisnica brojnih medjunarodnih konvencija koje se odnose na zaštitu zivotne sredine i održivi razvoj, među kojima je i Okvirna konvencija UN o promeni klime-UNFCCC. Stoga osnovni principi konvencije koje je Srbija i Crna Gora, kao zemlja u razvoju u smislu ove konvencije, prihvatila pri ratifikaciji, predstavljaju rukovodeće principe strategije. Pored opštih principa prihvaćenih ratifikacijom, a koji se odnose: na zajednicke ali izdiferencirane odgovornosti zemalja članica, princip predostrožnosti, uvažavanje potreba i specificnih okolnosti zemalja u razvoju, saradnju na unapređenju otvorenog međunarodnog ekonomskog sistema koji bi vodio stabilnom ekonomskom razvoju svih zemalja ugovornica, principi strategije obuhvataju i: potrebe zemlje za iskorenjivanjem siromastva i unapredjenjem kvaliteta života ljudi, odrzivim ekonomskim razvojem i zaštitom klime kao osnovne komponente životne sredine i faktora koji determiniše održivi razvoj; zatim potrebe zemlje za strategijom reagovanja koja će biti podešena prema posebnim nacionalnim interesima i okolnostima državne zajednice Srbija i Crna Gora; potrebe da se problem klime integriše u druge državne obaveze; prepoznavanje značaja koje partnerstvo izmeđuVlade, privrednih subjekata, nevladinog sektora i građanina kao pojedinca, odnosno društva u celini, može da ima za efikasno reagovanje na problem promene klime; potrebe za istraživanjem i tehnološkim razvojem kao podrškom u procesu ublažavanja klimatskih promena i adaptacije na izmenjene klimatske promene.

1.3. Ciljevi strategije

Okvirna strategija Srbije i Crne Gore za klimatske promene i akcioni plan reagovanja na problem emisija gasova sa efektom staklene bašte obuhvata sledeće ciljeve: Postavka okvira koji definiše dugoročne aktivnosti na rešavanju problema klimatskh promena, a naročito problema vezanih za ublažavanje klimatskih promena, uticaje i adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, u funkciji podrške efikasnijem sprovođenju UNFCCC i Kyoto protokola;

DRAFT

5

Unapređenje znanja i razumevanja problema vezanih za klimatske promene a naročito problema vezanih za antropogene promene klime i moguće uticaje klimatskih promena na pojedine sektore privrede, raspoloživost prirodnih resursa, ljudsko zdravlje i životnu sredinu; Postavka okvira za donošenje strategija adaptacije i strategije ublažavanja klimatskih promena; Postavka okvira za iniciranje programa i projekata regionalne i bilateralne saradnje u oblasti klimatskih promena, uključujući institucionalno jačanje, razvoj i transfer čistih tehnologija i znanja; Postavka okvira za integrisanje faktora klimatskih promena u relevantne sektorske strategije i inicijative, kao i strategiju održivog razvoja; Postavka okvira za unapređenne obrazovanja i jačanja svesti o problemima vezanim za klimatske promene; Definisanje okvirnog skupa mera za rešavanje specifičnih pitanja u svim sektorima koji su pod uticajem problema gasova staklene bašte ili doprinose ovom problemu. Okvirna strategija obezbeđuje polazne elemente za donošenje Državne strategije i odgovarajućih nacionalnih planova i programa od strane Vlada država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, i doprinosi izradi nacionalnih izveštaja i efikasnijem izvršavanju drugih obaveza u vezi sa Okvirnom konvencijom UN o promeni klime i Kyoto protokolom.

Strategija obuhvata sedam modula (Razumevanje problema klimatskih promena i uticaji klimatskih promena; Efikasno i održivo korišćenje energije; Efikasni saobraćaj i održivo planiranje gradova; Šume i drugi ponori gasova i poljoprivreda; Industrijski procesi i upravljanje otpadom; Zajednička međusektorska pitanja, Prilagođavanje na klimatske promene), koji sadrže predlog mera za rešavanje specifičnih problema u kontekstu ostvarivanja navedenih ciljeva strategije.

DRAFT

6

2 RAZUMEVANJE PROBLEMA STAKLENE BAŠTE I UTICAJI KLIMATSKIH PROMENA 7

2.1 Uvod 7

2.2 Klimatski sistem 8

2.3 Klima 8

2.4 Uzroci klimatskih promena 9

2.4.1 Prirodni uzroci – teorija Milutina Milankovića .......................................... 9

2.4.2 Antropogeni uzroci – porast emisija gasovi staklene bašte ...................... 10

2.5 Značajne promene klime osmotrene u toku 20. veka 12

2.6 Klimatski procesi i modeliranje 14

2.6.1 Projekcije buduće klime i ekstrema .......................................................... 15

2.7 Neke posledice projektovane promene klime 15

2.8 Uloga nacionalnih hidrometeoroloških službi u ostvarivanju ciljeva okvirne konvencije UN o promeni klime 17

2.9 Strateški ciljevi, predlog aktivnosti i mera 17

2.10 Aktivnosti i mere - Akcioni plan 19

DRAFT

7

2. RAZUMEVANJE PROBLEMA STAKLENE BAŠTE I UTICAJI KLIMATSKIH PROMENA

2.1. Uvod

Poslednja decenija 20. veka, a naročito 1998. godina, bila je najtoplija od početka instrumentalnog osmatranja atmosfere koje traju oko 140 godina. Dvadeseti vek je bio i najtopliji vek u poslednjem milinijumu. U svom Trećem naučnom sinteznom izveštaju o promeni klime, Međuvladin panel za promenu klime (IPCC, 2001) procenjuje da bi dalje povećanje gasova staklene bašte (GHG) do kraja 21. veka proizvelo porast srednje globalne temeperature za 1.4 do 5.8°C i porast nivoa mora za 9 do 88 cm u odnosu na nivo iz 1990. godine, i dovelo do promena učestalosti i intenѕiteta klimatskih ekstrema. U tom kontekstu sve učestalije vremenske i klimatske ekstremne pojave kao što su poplave, suše i tropski cikloni u različitim delovima sveta posmatraju se sa velikom zabrinutošću.Takva saznanja o prošloj klimi i o njenom budućem stanju moguća su zahvaljujućidugoj tradiciji i globalnim tehničko-tehnološkim sistemima i naučno-tehničkim programima Svetke Meteorološke Organizacije (WMO), odnosno njene prethodnice -Međunarodne meteorološke organizacije osnovane 1873. godine, kao i aktivnostima nacionalnih hidrometeoroloških službi svih zemalja sveta- članica WMO, međukojima je i Srbija i Crna Gora. Još 1976. godine WMO je izdala prvo zvaničnosaopštenje o potencijalnom uticaju povećane koncentracije gasova staklene bašte na klimu. Ubrzo potom, 1979. godine, WMO je organizovala Prvu svetsku klimatsku konferenciju čiji je rad doveo do uspostavljanja Svetskog klimatskog programa 1979. godine. Od tada se u okviru Svetskog klimatskog programa planiraju (WCP) i njegovih komponenti sprovode ključne aktivnosti, strategije i politike u vezi klime naše planete. WCP je u sinergiji sa baznim osmatračkim sistemima i programima WMO kao što su: Svetsko meteorološko bdenje (World Weather Watch), Globalno atmosfersko bdenje ( the Global Atmospheric Watch) i Globalna mreža hidroloških osmatračkih stanica. Treba naglasiti da je Svetska meteorološka organizacija dala veliki doprinos pregovaračkom procesu pri donošenju Okvirne konvecije Ujedinjenih Nacija o promeni klime – UNFCCC, i aktivno učestvuje u njenoj implementaciji. WMO i danas, kao i prethodnih decenija, sa svojom ekspertizom, mrežom nacionalnih meteoroloških i hidroloških službi, i centrima izvrsnosti u oblasti monitoringa klime, istraživanja i primenjene klimatologije, kao specijalizovana agencija UN odgovorna za pitanja atmosfere, predstavlja ključnu međuvladinu organizaciju kompetentnu za davanje ocena o projekcijama budućeg stanja naše klime. Pored toga, WMO i nacionalne hidrometeorološke službe takođe doprinose proceni uticaja klimatskih promena na druge delatnosti koje su osetljive na klimatske faktore, kao i implementaciji brojnih konvencija iz oblasti životne sredine (Okvirna konvencija UN o promeni klime, UN konvencija o biodiverzitetu, UN konvencija o suši i desertifikaciji, Bečka konvencija o zaštiti ozonskog omotača itd.). Ključnu ulogu u ovim aktivnostima svakako imaju nacionalne meteorološke i hidrološke službe (NMHS) zemalja članica koje funkcionišu kao integralni delovi svetskih sistema i programa WMO.

DRAFT

8

2.2. Klimatski sistem

Da bi se razumeo pojam klimatskih promena neophodno je razjasniti pojam klimatskog sistema Zemlje. Zemljin klimatski sistem predstavlja kompleksan sustem koji čine atmosfera, hidrosfera, snežni i ledeni pokrivač, tlo, biosfera, kao i složene međusobne interakcije između ovih komponenti. Klimatski sistem se menja u vremenu pod uticajem sopstvene unutrašnje dinamike, ali i zbog uticaja spoljašnjih faktora kao što su vulkanske erupcije, promene parametara rotacije i revolucije Zemlje, zatim, promena u intenzitetu Sunčevog zračenja i dr. Klimatski sistem se može menjati i pod uticajem antropogenih faktora, odnosno ljudskim (antropogenim) delovanjem na pojedine komponente klimatskog sistema (uticaj na hemijski sastav atmosfere, promena u fizičkim karakteristikama zemljišta). Za opisivanje stanja ovog kompleksnog sistema koriste se temperatura, padavine, vlažnost u atmosferi i u tlu, visina i rasprostranjenost snežnog pokrivača, oblačnost, raspored leda na kopnu i moru, visina nivoa mora, pojava ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, atmosferska i okeanska cirkulacija velikih razmera, staništa biljnog i životinjskog sveta, i dr.

2.3. Klima

Klimu planeta određuje njihova masa, udaljenost od Sunca i sastav njihove atmosfere. Kao što je poznato, atmosferu Zemlje čini 78% azota, 21% kiseonika i 1% ostalih gasova. Za stvaranje atmosfere Zemlje u kojoj je moguć život, zaslužni su pre svega Sunce i grupa tzv. gasova sa efektom staklene bašte: ugljendioksid, metan, azotsuboksid, vodena para, ozon. Navedeni prirodni gasovi koji se u atmosferi nalaze u tragovima, propuštaju kratkotalasno Sunčevo zračenje da dopre do površine Zemlje, ali apsorbuju dugotalasno infracrveno zračenje tla i ponovo emituju toplotno zračenje prema zemljinoj površini. Ovo delimično sprečavanje gubitka toplotnog zračenja Zemlje u kosmos naziva se prirodnim efektom staklene bašte, i zahvaljujući tome, srednja globalna temperatura vazduha u prizemnom sloju atmosfere kreće se oko plus 150C, a bila bi samo minus 180C u odsustvu ovih gasova, tj. za 330C niža u odnosu na postojeće stanje. Intenzivne ljudske aktivnosti tokom poslednja dva stoleća povećale su sadržaj ovih gasova u atmosferi i time pojačale prirodni efekat staklene bašte, sa posledicom promene globalne klime i povećanja nivoa svetskog mora. U savremenoj nauci klima se definiše kao stanje kompleksnog dinamičkog klimatskog sistema u datom vremenskom periodu. Klima je i rezultat i uzrok veoma složenih fizičkih procesa i mehanizama povratnih uticaja (kako pozitivnih tako i negativnih) u okviru i između podsistema klimatskog sistema. S obzirom da se klimatski sistem zbog svoje kompleksnosti ne može direktno razmatrati u istraživanjima, to u savremenoj klimatologiji postoji tendencija da se priučavaju osnovni faktori koji utiču na formiranje klime, kao što su sunčevo zračenje, atmosfreska cirkulacija i fizičkogeografske osobine date oblasti, i to u kontekstu njihove uzajamne povezanosti i uslovljenosti. Cilj takvog pristupa je iznalaženje kvantitativnih pokazatelja koji će biti u mogućnosti da izraze složenost klimatskog sistema. Međutim, veliki broj procesa, koji povezuju osnovne faktore klime, nije jednostavno izraziti kvantitativno (na primer procese formiranja i transformacije vazdušnih masa, koji u osnovi zavise od sunčevog zračenja i podloge, odnosno fizičko-geografskih uslova, ali i od uslova njihovog premeštanja, tj. cirkulacije atmosfere), pa se i dalje klimatske odlike date teritorije ispituju analizom pojedinačnih specifičnih elemenata klime (temperatura vazduha, padavine, atmosferski pritisak,

DRAFT

9

vetar, vlažnost vazduha, oblačnost, komponente sunčevog zračenja, temperatura i vlažnost zemljišta i dr.) njihovih srednjih vrednosti i drugih statistika, koje opisuju stanje atmosfere tokom dužeg vremenskog perioda koji može da se kreće od jednog i više meseci, godina, decenija i stoleća, do više hiljada ili miliona godina. Standardni klimatski period iznosi 30 godina i definisan je od strane WMO (period 1961-1990. godina je aktuelni standardni period u odnosu na koji se vrše procene klimatskih promena i varijabilnosti klime).

2.4. Uzroci klimatskih promena

Varijabilnost klime može biti posledica prirodnih unutrašnjih procesa izmeđukomponenti klimatskog sistema (unutrašnja varijabilnost), ili rezultat promena u spoljašnjim forsiranjima, pri čemu te promene mogu biti prirodne i antropogene.

2.4.1. Prirodni uzroci – teorija Milutina MilankovićaPrirodna varijabilnost klime može biti izazvana unutrašnjim i spoljašnjim faktorima. U slučaju promena u spoljašnjim faktorima forsiranja, vreme reakcije različitih komponenti klimatskog sistema može biti veoma različito. Reakcija troposfere je relativno kratka, nekoliko dana ili nedelja, dok stratosfera reaguje sporije, reda nekoliko meseci. Okeani imaju mnogo sporije vreme reakcije, što je posledica njihovog velikog toplotnog kapaciteta. To vreme je tipično nekoliko decenija, ali za neke procese i reda vekova ili milenijuma.

Biosfera može brzo reagovati na spoljašnja forsiranja, recimo na pojavu suše, ali takođe može imati i sporu reakciju. Ceo klimatski sistem reaguje na promene u spoljašnjim forsiranjima u širokom spektru prostorno-vremenskih razmera. Međutim, čak i bez promena u spoljašnjem forsiranju, klima može da varira prirodno. Komponente klimatskog sistema, koje imaju različita vremena reakcije (različitu inerciju) i međusobno interaguju nelinearno, nikada se ne nalaze u ravnoteži, t.j., neprekidno su u varijacijama oko ravnotežnog stanja. Primer ovakve unutrašnje varijacije je El-Niňo - južna oscilacija, koja je rezultat interakcije između atmosfere i okeana u tropskom području Pacifika. Vulkanske erupcije Emisijama koje su posledica vulkanskih erupcija ubacuju se ogromne količine čestica i gasova u atmosferu. Ove čestice se putem vazdušnih strujanja raznose na velike udaljenosti i na globalnom nivou mogu delimično smanjiti dotok sunčevog zračenja do zemljine površine. Tokom godina posle erupcije vulkana Mount Tambora (Indonezija, 1815.) globalne temperature su opale za oko 3°C. Tako je naredna godina posle erupcije u Evropi bila poznata kao godina bez leta. Erupcija vulkana Mount Pinatubo (Filipini, 1991.) unela je u atmosferu ogromni oblak vulkanske prašine i gasova na visinu od 35 kilometara. Visinski vetrovi su za 22 dana preneli oblak oko cele planete i prouzrokovali smanjenje upadnog Sunčevog zračenja na vrhu atmosfere za 2.5 W/m2, što je ekvivalentno globalnom zahlađenju od najmanje 0.5 do 0.7°C. Svaka promena upadnog Sunčevog zračenja utiče na regularnost, oblik i geografsku lokaciju uzlaznih i silaznih atmosferskih strujanja, što menja preovlađujuće odlike klime. Pored uticaja na radijacioni bilans, vulkanske erupcije doprinose i slabljenju stratosferskog ozonskog sloja. Ipak, ovakve promene uslovljene vulkansim erupcijama nisu dugotrajne.

DRAFT

10

Solarni ciklus i orbitalne karakteristike Zemlje – Teorija Milutina MilankovićaOsnovni izvor energije koji pokreće klimatski sistem je Sunčevo zračenje. Elektromagnetno zračenje Sunca varira unutar relativno malih granica, a ove varijacije ranije su praćene preko aktivnosti Sunčevih pega, dok se u poslednjih 25 godina vrše direktna merenja zračenja. Pored varijacija u aktivnsti Sunca, klimatski sistem prima različite količine ove energije zbog promena u orbitalnim karakteristikama Zemlje. Prvu celovitu, matematičku teoriju koja povezuje termički režim planete sa njenim okretanjem oko Sunca dao je srpski naučnik Milutin Milanković.Količina Sunčeve energije koju primi jedinica površine na gornjoj granici atmosfere zavisi od rastojanja Zemlje od Sunca (odnos oblika i veličine putanje) i od ugla pod kojim Sunčevi zraci padaju na na jedinicu površine (od nagiba ose rotacije i geografske širine). Pošto se parametri kretanja Zemlje oko Sunca pod uticajem ostalih planeta tokom vremena sporo menjaju , tako se menji insolacija, t.j., zagrevanje. Milanković je u prvi deo svojih proračuna, one koji se bave procenom osunčanosti planete, uvrstio tri astronomska ciklusa (ekscentričnost Zemljine orbite, promenu nagiba Zemljine ose rotacije u odnosu na ravan orbite i precesiju tačke ravnodnevnice). Periodičnosti ovih kretanja iznose 100'000, 41'000 i 23'000/19'000 godina. Složeno kretanje Zemlje ima za posledicu neravnomernost ravnodnevnica koje se, polako, pomeraju u kalendaru. Glavna osobina precesije je da se relativna dužina godišnjih doba tokom vremena ciklično menja. U drugom delu svoje teorije Milanković je, na osnovu fizičkih zakona odredio vezu između osunčanosti i temperature planete. U tom delu teorije Milanković je na osnovu više fizičkih zakona odredio vezu između ocunčavanja i temperature planete izdvojivši faktore koji definišu uticaj atmosfere i tla na transformaciju upadnog zračenja. U početku, Milanković je iz razmatranja izostavio strujanja koja su posledica nejednakog zagrevanja atmosfere i okeana čime je dobio tzv. solarnu klimu.Zatim je odredio srednje godišnje solarne temperature za uporednike 0-90, njihovu vertikalnu strukturu pri ravnoteži zračenja, i u proračun uzeo uticaj srednjeg sadržaja vodene pare na profil temperature atmosfere. Pored toga u proračun je uzeo razmenu toplote u tlu, znajući da tlo ima važnu ulogu kao rezervoar upadnog zračenja, i odredio je prosečnu količinu toplote koja se tokom godine razmeni u sistemu atmosfera-tlo. Ovim metodom Milanković je izračunao amplitude promena letnjeg osunčavanja na 55,60 i 65 stepeni severne geografske širine za proteklih 650'000 godina i rezultate prikazao kao prividno pomeranje geografske širine tokom vremena (kriva osunčavanja ili kriva zračenja). Milankovićeva teorija je doživela potvrdu kada su dokazi cikličnosti glacijacija prikupljeni analizom sedimenata sa okeanskog dna.

2.4.2. Antropogeni uzroci – porast emisija gasovi staklene bašte Atmosferske koncentracije ključnih gasova staklene bašte antrpogenog porekla, kao što su ugljendioksid (CO2), metan (CH4), azotsuboksid (N2O) i troposferski ozon (O3), neprekidno su rasle tokom celog 20. veka. Izuzetak su halogenougljovodonici (freoni-CFCs i haloni- HCFCs) čija je koncentracija stabilizovana posle 1990. godine restrikcijom upotrebe ovih gasova koji podležu kontroli u okviru Montrealskog protokola. Promene atmosferskih koncentracija gasova staklene bašte su uglavnom posledica sagorevanja fosilnih goriva i izmenjenih uslova i namena korišćenja zemljišta. Koncentracije CO2 su porasle od 280 ppm, u preindustrijskom dobu, do 370 ppm, koliko danas iznose (Sl.1.). Procenjuje se da će, prateći sadašnje trendove, ove

DRAFT

11

koncentracije CO2 biti između 540 i 970 ppm krajem 21. veka. Procene govore da se 50% ovih gasova u atmosferi zadržava između 50 i 200 godina, dok druga polovina biva apsorbovana u okeanima, zemljištu i vegetaciji.

Slika . Trend atmosferskih koncentracija ugljendioksida u toku poslednjih 400000 godina (Izvor, Petit et al. 1999.) Aerosoli Aerosoli su male čestice prašine koje lebde u atmosferi. Oni nastaju kao rezultat hemijskih reakcija zagađujućih materija u vazduhu, podizanja pustinjske prašine i morskih kapljica, šumskih požara, poljoprivrednih i industrijskih aktivnosti i putem sagorevanja goriva u vozilima. Aerosoli formiraju zamućen sloj u troposferi, a mogu se pojaviti, kao rezultat vulkanskih erupcija, i u stratosferi na visinama od 20 km. Ove čestice povećavaju difuzno zračenje pošto im je veličina tipično nekoliko desetina mikrona. Neki aersoli, kao čađ na primer, apsorbuju sunčevo zračenje i sprečavaju da isto stigne u niže slojeve atmosfere i do tla. Time izazivaju efekat hlađenja pri tlu. Pored ovog efekta aerosoli katalitički deluju na formiranje oblaka, pa time dodatno doprinose efektu hlađenja preko povećanja albeda oblačnog sloja. Vreme zadržavanja aerosola u atmosferi je kraće od trajanja zadržavanja gasova staklene bašte zato što se oni efikasno uklanjaju vlažnom depozicijom putem padavina. Efekat hlađenja koji izazivaju je više lokalnog karaktera, za razliku od efekta gasova staklene bašte koji imaju izražen globalni karakter. Promena namene korišćenja zemljišta Porastom svetke populacije višestruko se povećala potreba za zemljišnjim obradivim površinama. Intenzivna poljoprivreda, ispaša i intenzivna upotreba podzemnih voda u irigacionim sistemima dovela je do nagle degradacije zemljišta u mnogim oblastima. Oblast južne Španije je jedan o mnogih primera ugroženosti zemljišta desertifikacijom. Promene u nameni korišćenja zemljišta deluju na klimatske parametre kao što su temperatura i vlažnost datog regiona, ali sa druge strane, ova sistematska regionalna promena ima efekata i na globalnu klimu. Od početka industrijske revolucije globalni šumski fond, koji je danas uglavnom raspoređen u tropskom kišnom pojasu, zamenjen je drugim kultivisanim površinama. Pored intenzivne poljoprivrede, i druge aktivnosti kao što su gajenje stoke, koje takođe zahteva velike količine vode, menjaju životnu sredinu. Pored ispaše koja se odvija u divljem životinjskom svetu, ljudi su značajno promenili učestalost, i rasprostranjenost ispaše stoke koja se gaji u stočnim gazdinstvima i domaćinstvima.

DRAFT

12

Pored poljoprivrednog iskorišćavanja zemljišta, naročit efekat ima i krčenje šuma radi obezbeđenja ogrevnog drveta. Urbanizacija Poznato je da urbanizacija doprinosti klimatskim promenama. Danas, na pragu 21. veka urbano stanovništvo čini skoro pola svetske populacije. Procenjuje se da grad od milion stanovnika stvara oko 25000 tona CO2 i oko 300000 tona otpadnih voda svakog dana. Koncentracija raznovrsnih aktivnosti i emisije koje potiču iz urbanih sredina dovoljne su da modifikuju lokalnu atmosfersku cirkulaciju oko gradova. Ova modifikacija je toliko značajna da može uticati na promenu regionalne cirkulacije, koja sa svoje strane utiče na globalnu cirkulaciju. Ako se ovakav uticaj nastavi, dugoročni uticaj na globalnu klimu postaće sve izraženiji.

2.5. Značajne promene klime osmotrene u toku 20. veka

Tokom poslednjih decenija postaje očevidno da se klima menja, što potvrđuju rezultati osmatranja fizičkih karakteristika atmosfere, kao i osmatranja flore i faune u mnogim delovima planete. Poznato je da su se klimatske promene dešavale i u prošlosti. Međutim, takve promene su bile uzrokovane prirodnim faktorima i odvijale su se u vremenskoj skali od više stotina i hiljada godina. Skorije promene, kao što je porast srednje globalne temperature vazduha za 0.60C od početka instrumentalnih osmatranja započetih 1860 godine, u većoj meri su prouzrokovane ljudskim aktivnostima, koje su dovele do ubrzanog porasta antropogenih emisija gasova staklene bašte i rapidnog povećanja atmosferskih koncentracija ovih gasova, o čemu je napred bilo reči. Činjenica je da je 1998. godina bila najtoplija, i da se iza nje nižu ekstremno tople 2001, 2002 i 2003. godina. Poslednja decenija bila je najtoplija decenija 20. veka, a intenzitet i trajanje globalnog otopljavanja u 20. veku je verovatno najveći u toku poslednjih 1000 godina, na šta ukazuju i brojna paleoklimatska istraživanja. Maksimalne i minimalne srednje dnevne temperature vazduha rastu, pri čemu minimalne temperature rastu brže od maksimalnih. Prizemna, radiosondažna i satelitska osmatranja temperature pokazuju da su se troposfera i Zemljina površina zagrejali, a da se stratosfera hladi usled slabljenja ozonskog omotača. Godišnja količina padavina raste u srednjim i višim geografskim širinama severne hemisfere, osim u području istočne Azije. Kao rezultat globalnog zagrevanja atmosfere, regiostrovan je globalni porast svetskog nivoa mora u toku 20. stoleća u opsegu od 10 do 20cm. Proračuni pokazuju da je takav porast svetskog nivoa mora 10 puta veći od prosečnog porasta u toku poslednjih 3000 godina. U toku poslednjih 50 godina površina mora pokrivena ledom na severnoj hemisferi smanjena je za 10 do 15%. Takođe se, u toku poslednjeg stoleća, prosečna godišnja dužina trajanja leda na jezerima i rekama smanjila u proseku za oko 2 nedelje. Dalje, u periodu kasnog leta i rane jeseni u toku poslednjih 40-50 godina na Arktičkom moru smanjila se debljina ledenog pokrivača za oko 40%, a veoma je rasprostranjeno i povlačenje planinskih glečera u izvanpolarnim regionima u toku poslednjih 100-150 godina. U toku poslednjih 30 godina, registrovane su brojne izuzetno ekstremne vremenske i klimatske pojave kao što su poplave, tropski cikloni i suše u različitim regionima sveta. Na globalnom nivou, u toku poslednjih 10 godina, broj meteoroloških i hidroloških katastrofa je udvostručen. Uzastopna suša i desertifikacija širom sveta

DRAFT

13

ozbiljno pogađa živote preko 1,2 milijarde ljudi čije egzistencijalne potrebe pretežno zavise od stanja zemljišnih resursa. U toku 1997/98. godine zabeležen je najjačiintenzitet El-Ninjo fenomena u toku poslednjeg veka koji je pogodio oko 110 miliona ljudi i naneo štetu svetskoj ekonomiji od blizu 100 milijardi američkih dolara. Statističke analize izvršene prema podacima osiguravajućih institucija za period 1950-1999. godina pokazuju da su najveće prirodne katastrofe upravo one koje su uzrokovane meteorloškim i klimatskim faktorima i da njihov udeo u globalnim štetama iznosi oko 60 milijardi dolara. Pri tome je najveći deo šteta registrovan u toku poslednjih decenija. Sličan trend pokazuju i podaci o štetama u Evropi i na teritoriji Srbije i Crne Gore (Sl.2.).

Verovatno su najupečatljiviji dokazi o efektima globalnog zagrevanja oni koji se odnose na promene u flori i fauni. U pojedinim delovima severne hemisfere, vegetaciona sezona se produžila za oko 11 dana u poređenju sa ranim 1960-tim godinama. Neke promene karakteristične za vegetacionu sezonu neposredno su povezane sa blažim zimama što je pak s druge strane, jedan od aspekata manifestovanja globalnog zagrevanja atmosfere nakon 1970. godine. Tu su i promene vezane za pojavu rasta biljaka na većim nadmosrkom visinama u oblasti Alpa, zatim širenje areala leptira prema severu. U Južnom okeanu, vegetacija se pojavila na većini najjužnijih ostrva i širi se prema Antarktičkom poluostrvu.

DRAFT

14

Slika 2. Udeo elementarnih nepogoda i katstrofa etmosferskog i hidrološkog porekla u ukupnim materijalnim štetama u Evropi i u Srbiji i Crnoj Gori S obzirom na impozantne rezultate ostvarene u pogledu razvoja nauke i tehnološkog razvoja u toku poslednjeg stoleća, postoje dovoljno uverljivi argumenti i realna osnove da se ove promene povežu sa registrovanim antropogenim promenama u klimatskom sistemu.

Oštećenje ozonskog omotačaNakon otkrića «ozonske rupe» iznad Antarktika sredinom 80-tih godina 20. veka intenzivirana su istraživanja u oblasti atmosferske hemije i stratosferskog transporta. Stratosferski ozon čini oko 90% ukupnog ozona u atmosferi, dok se preostalih 10% nalazi u troposferi, u donjih 10-16 km atmosfere. Osmatranja koja se sprovode u okviru Globalnog sistema monitoringa atmosferskog ozona WMO pokazuju su da se ozonski sloj tanji. Potencijalna opasnost koja je posledica stanjivanja ovog sloja potiče od veće količine UV-B zračenja koja prodire kroz visoke slojeve atmosfere i dospeva do tla, uzrokujući povećanje broja obolelih od raka kože i katarakte, oštećenja useva i akvatičnih ekosistema. Pored navedenih posledica po živi svet na Zemlji, slabljenje ozonskog omotača neposredno utiče na klimu visokih slojeva atmosfere (usled slabljenja ozonskog omotača registrovano je smanjenje temperature vazduha u donjoj stratosferi), a time i na parametre globalne atmosferske cirkulacije.

2.6. Klimatski procesi i modeliranje

Studije prošlih i sadašnjih reakcija prirodne sredine i ljudskog društva na klimatske promene, koje su koristile projekcije klimatskih modela, daju nam brojne primere i alate koji nam omogućavaju da predvidimo buduću klimu sa određenom sigurnošću.

Sveobuhvatni klimatski modeli baziraju se na reprezentaciji fizičkih zakona koji vladaju u komponentama klimatskog sistema, a predstavljeni su matematičkim jednačinama. Klimatske simulacije zahtevaju kvantitativno predstavljanje glavnih komponenti klimatskog sistema (atmosfera, okean, tlo, sneg i led, i biosfera) zajedno sa procesima koji se odvijaju u njima i između njih. Kvantitativne projekcije budućih klimatskih promena zahtevaju da modeli simuliraju sve važne procese koji upravljaju budućom evolucijom klime. Do danas je učinjen ogroman napor svetske naučnejavnosti (modelara) da se stvore pouzdani klimatski modeli koji objedinjuju sve komponente klimatskog sistema.

Poplave27%

Su{ a22%

Po`ari1%

Zemqotresi37%

Ostalo2%

Oluje i grad10%

M raz i led1%

Udeo pojedinih vrsta elementarnih nepogodama u materijalnim štetama na teritoriji Srbije i Crne Gore, period 1975-1996.

DRAFT

15

Ipak, imajući u vidu postojeće nepouzdanosti, modelari će morati da usmere još više napora ka predstavljanju dominantnih procesa (npr. mešanje vode u okeanima) i povratnih sprega (npr. od oblaka i leda na moru) u atmosferi, flori i fauni, tlu i okeanima (u plitkim i dubokim vodama). Takođe je važno razumeti i uključiti karakteristike dugoročne prirodne varijabilnosti klimatskog sistema. Ohrabruje činjenica da je razumevanje složenih procesa u klimatskom sistemu i mogućnost njihovog predstavljanja zabeležilo značajan napredak od druge polovine 20. veka. Naime, već je razvijeno više uspešnih klimatskih modela koji su pokazali dobre rezultate pri simulaciji trenda porasta temperatura vazduha u prizemnom sloju atmosfere i površinskih temperatura mora koji je osmotren tokom 20. veka. Jedan model je uspešno prognozirao i varijacije globalne temperature u periodu od juna 1991. do kraja 1994. godine, posle erupcije vulkana Pinatubo. Takvo slaganje sa osmotrenim karakteristikama sadašnje klime povećava poverenje u mogućnost modela da prognoziraju buduću klimu.

2.6.1. Projekcije buduće klime i ekstrema U poslednjem, Trećem sinteznom naučnom izveštaju Međuvladinog panela za promenu klime (IPCC, 2001), ističe se da će dalji porast antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte uzrokovati dodatno globalno zagrevanje atmosfere za 1,4 do 5,80C do kraja 21. veka u odnosu na nivo iz 1990. godine 1990. godine, pri čemu ćeprojektovana brzina promene temperature vazduha u 21. veku od 0,30C po deceniji biti veća ofd bilo koje brzine promene temperature vazduha u toku poslednjih 10 000 godina uslovljene prirodnim faktorima, što će predstavljati najveći problem u procesu adaptacije na izmenjene klimatske uslove u bliskoj budućnosti. Pored promena srednje globalne temperature vazduha u prizemnom sloju atmosfere, klimatski modeli su projektovali: Da će do kraja 21. veka nivo mora porasti za 0.09 do 0.88 m u odnosu na nivo iz 1990. godine; Da će srednji globalni sadržaj vodene pare u atmosferi, isparavanje i padavine nastaviti da rastu, uz značajne razlike regionalnih trendova ( u nekim regionima se očekuju povaćanja a u nekim regionima među kojima je i region Južne Evrope, očekuju se smanjenja padavina); Pojavu većeg broja letnjih i tropskih dana i toplotnih talasa iznad većeg dela kopnenih površina (Dani sa mrazom i hladni talasi će prema ovim projekcijama, verovatno da se pojavljuju sa manjom frekvencijom); Da će se nastaviti trend porasta učestanosti pojave ekstremnih padavina kao i intenzitet padavinskih epizoda. Projekcije govore da će temperatura prizemnog sloja atmosfere i površine mora nastaviti da raste tokom više od jednog veka, što je posledica dugog života pojedinih gasova staklene bašte u atmosferi. Istovremeno predviđa se da će nivo svetkog mora nastaviti da raste tokom više vekova. Za uspostavljanje ravnoteže u klimatskom sistemu neophodan je dug vremenski period s obzirom na spor transport toplote u okean i sporu reakciju leda na moru. Klimatski modeli još uvek nisu u stanju da prognoziraju oluje malih razmera tako da ne postoji projekcija o budućoj frekvenciji i intenzitetu ovih pojava.

2.7. Neke posledice projektovane promene klime

Poslednje analize pokazuju da bi različit porast temperature vazduha u pojedinim regionima sveta bio praćen različitim regionalnim promenama u režimu padavina,

DRAFT

16

varijabilnosti lokalne klime, promenama u intenzitetu i frekvenciji klimatskih ekstrema, kao i u pomeranju klimatskih zona prema polovima i većoj nadmorskoj visini, sa negativnim posledicama na održivi razvoj i globalnu bezbednost savremene civilizacije. Otuda raste zabrinutost zbog sve intenzivnijih vremenskih i klimatskih ekstrema u različitim delovima sveta, kao što su poplave, suše i tropski cikloni.

Rezultati naučnih istraživanja pokazuju da će promene klime uzrokovane globalnim zagađivanjem atmosfere antropogenim emisijama gasova sa efektom staklene bašte (ugljendioksid, azot-suboksid, metan, halogenougljovodonici i dr.) već u prvoj polovini ovog veka imati nesagledive štetne posledice na ukupan privredni razvoj, zdravlje stanovništva i sigurnost materijalnih dobara. Pri tome se na lokalnom i regionalnom nivou očekuju značajne razlike u pogledu intenziteta i tendencije promena temperature vazduha, padavina i drugih klimatskih elemenata. Tako se u Regionu Južne Evrope, kome pripada i Srbija i Crna Gora, pored projektovanog daljeg porasta temperature u opsegu od 20C u zimskom periodu , odnosno 2-30C uletnjem periodu, iznad sadašnjeg proseka (sa brzinom promene od 0,30C do 0,50C podeceniji koja nije zabeležena u poslednjih 10 000 godina), očekuje i redukcija padavina od 5% do 15% naročito u toploj polovini godine i konsekventno, smanjivanje vlažnosti zemljišta za 15% do 25%. Pored navedenih promena u režimu temperature i padavina, značajne promene očekuju se i u pogledu intenziteta i frekvencije klimatskih ekstrema kao što su olujne nepogode praćene gradom, razornim dejstvom vetra, poplavama, zatim dugotrajne suše, toplotni talasi, ekstremno visoke i niske temperature, smanjenje snežnog pokrivača i mase snega, pomeranje klimatskih zona prema većoj nadmorskoj visini i višoj geografskoj širini, uslovi pogodni za šumske požare, klizišta, povećanu eroziju i druge oblike degradacije zemljišta, kao i uslovi sinergetskog delovanja klimatskih promena i zagađenog vazduha, voda i tla na povećanu degradaciju biodiverziteta, a naročito šumskih ekosistema itd. Zbog ugroženosti proizvodnje hrane, energije, vodosnabdevanja, ljudskog zdravlja i biološke raznovrsnosti, region Južne Evrope je svrstan u grupu regiona sveta koji su veoma ugroženi klimatskim promenama (IPCC, 2001.). Preliminarne procene klimatskih promena do 2020. godine na teritoriji Srbije i Crne Gore (ref: 3-6) kao i brojna klimatska istraživanja za područje Jugoistočne Evrope i severnog Mediterana, ukazuju na visok stepen korelacije parametara varijabilnosti lokalne klime sa rezultatima klimatskih promena u Južnoj Evropi. Istovremeno, navedeni rezultati ukazuju i na izraženu prostorno-vremensku promenljivost osnovnih klimatskih elemenata na teritoriji Srbije i Crne Gore sa mogućim značajnim posledicama na zdravlje stanovništva, poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu, saobraćaj, turizm, energetiku i druge grane privrede osetljive na klimatske promene. Očekivane klimatske promene bi u velikoj meri determinisale raspoloživost prirodnih resursa (vode, zemljište, šume, biodiverzitet), i time predstavljale limitirajući faktor u borbi za iskorenjivanje siromaštva i ostvarivanje održivog razvoja.

Prilagoditi se na napred navedene projektovane klimatske promene nikako nije lak zadatak. Biće neophodna velika prilagođavanja u infrastrukturi, navikama ljudi, stilu života i, što je najvažnije, u planiranju ekonomskog razvoja. Za zemlje u razvoju, klimatske promene predstavljaju dodatno opterećenje. Naime, evidentno je da promene klime ugrožavaju njihove mogućnosti za iskorenjivanje siromaštva i ostvarivanje prava na održivi razvoj i to: a) putem štetnog uticaja na prirodne resurse (poljoprivreda, šume, vodni resursi, zemljište, itd) koji su glavni izvori prihoda za mnoge siromašne; b) putem smanjivanja raspoloživosti pitke vode i degradacije njenog kvaliteta; c) štetnog uticaja na zdravlje ljuid; d) putem povećanja

DRAFT

17

njihove ranjivosti na sve češću pojavu prirodnih nepogoda i katastrofa atmosferskog i hidrološkog porekla, kao što su na primer poplave, suše, uslovi pogodni za širenje šumskih požara i dr. Zbog toga se, prema nekim naučnicima (Watson, 2001), klimatske promene ne mogu posmatrati samo kao globalni ekološki problem, već ih treba razmatrati i kao faktor održivog razvoja.

2.8. Uloga nacionalnih hidrometeoroloških službi u ostvarivanju ciljeva okvirne konvencije UN o promeni klime

Svetska meteorološka organizacija (WMO) sa njenim operativnim sistemima i naučno-istračivačkim programima u koje su uključene sve Nacionalne hidrometeorološke službe zemalja članica me]u kojima je I Srbije I Crna Gora, ima značajnu ulogu u sprovo|enju Okvirne konvencije UN o promeni klime, kao i donošenju protokola ove Konvencije i drugih pravnih mehanizama od značaja za zaštitu klime planete Zemlje. Tako na primer, Globalni osmatrački, telekomunikacioni i računarsko-prognostički sistem uspostavljen u okviru Svetskog meteorološkog bdenja, zatim Svetski klimatski program, kao i Svetski program istraživanja atmosfere i životne sredine sa Globalnim sistemom za praćenje promena hemijskog sastava atmosfere, predstavljaju najznačajnije infrastrukturne sisteme i naučno-tehničkeprograme kojima se obezbe|uje sistematsko praćenje, istraživanje i prognoziranje stanja vremena i klime, praćenje i rana najava atmosferskih i hidroloških nepogoda i prekograničnog zaga|enja vazduha i voda u slučaju tehnoloških akcidenata i nuklearnih udesa; detekcija klimatskih promena I ekstrema i istraživanje mogućih uticaja promena klime na prirodne resurse, ljudsko zdravlje i pojedine privredne delatnosti.

Na taj način, pored neposrednih funkcija i zadataka usmerenih na zaštitu ljudi i materijalnih dobara i ublažavanje posledica atmosferskih i hidroloških nepogoda i katastrofa, Nacionalne hidrometeorološke službe obezbe|uju podatke i informacije neophodne za ocenu rizika klimatskih promena, kao i razvoj strategija adaptacije na izmenjene klimatske uslove, zatim, podloge za ocenu hidroenergetskog potencijala i energetskog potencijala sunca i vetra u cilju intenzivnijeg korišćenja obnovljivih izvora energije, odnosno smanjenja korišćenja fosilnih goriva.

2.9. Strateški ciljevi, predlog aktivnosti i mera

Kao što je napred izneto, Srbija i Crna Gora pripada jednom od regiona sveta u kome se očekuju izrazito negativne posledice klimatskih promena na zdravlje stanovništva, privredni razvoj i raspoloživost prirodnim resursima, mada kao zemlja u razvoju nema značajan udeo u globalnom zagađivanju atmosfere gasovima sa efektom staklene bašte, već naprotiv, zahvaljujući relativno visokom stepenu pošumljenosti i pokrivenosti teritorije vegetacijom doprinosi stabilizaciji sdadržaja ugljendioksida u atmosferi. Stoga dugoročni strateški cilj Srbije i Crne Gore, kao budućeg kandidata za članstvo u EU predstavlja aktivno učešće u međunarodnim aktivnostima na zaštiti globalne klime za sadašnje i buduće gebneracije, što je istovremeno i prioritetni cilj Šestog Akcionog Programa zaštite životne sredine Evropske Unije, za period 2001-2010. godina kao i Strategije razvoja EU. Kratkoročni ciljevi su:

DRAFT

18

Institucionalno i kadrovsko osposobljavanje za aktivnosti u oblasti klimatskih promena koje se odvijaju pod okriljem Okvirne konvencije UN o promeni klime i njenog Kyoto protokola, Svetske meteorološke organizacije, Međuvladinog panela za klimatske promene, Programa UN za životnu sredinu, Programa UN za razvoj, Evropske Unije i dr. uz finansijsku podršku međunarodne zajednice; Unapređenje hidrometeorološkog informacionog sistema Srbije i Crne Gore i kao integralnog dela operativnih sistema Svetske meteorološke organizacije (Regionalni i Globalni klimatski osmatrački sistem, Program globalnog praćenja promena hemijskog sastava atmosfere i sadržaja ozona u atmosferi, rane najave i prognoze atmosferskih nepogoda i klimatskih ekstrema), sistema praćenja atmosferskog transporta zagađujućih materija na velike udaljenosti u Evropi (Protokol EMEP uz konvenciju o prekograničnom zagaćivanju vazduha na velikim udaljenostima) i sisteme praćenja zagađivanja Sredozemnog mora sa kopna i iz vazduha (Barcelonska konvencija o zaštiti Sredozemnog mora, Protokoli ove Konvencije, Mediteranski akcioni plan). Uspostavljanje baze klimatskih podataka, uključujući podatke o projekcijama klimatskih promena dobijene primenom savremenih metoda regionalizacije produkata globalnih klimatskih modela. Istraživanja uticaja klimatskih promena na zdravlje stanovništva, vodne resurse, poljoprivredu, šumske ekosisteme i biodiverzitet, energetiku, saobraćaj, turizam i druge privredne aktivnosti koje neposredno zavise od klimatskih uslova. Istraživanja osetljivosti pojedinih privrednih aktivnosti na klimatske promene i opcija adaptacije na izmenjene klimatske uslove na teriroriji Srbije i Crne Gore.. Uključivanje klimatskih promena u širi proces planiranja održivog razvoja i sektorske razvojne planove, prostorno planiranje, planiranje i projektovanje zgrada i naselja, standarde za projektovanje hidrotehničkih i građevinskih objekata i konstrukcija. Institucionalno osposobljavanje za primenu savremenih metoda klimatskih prognoza i unapređenje klimatskih istraživanja u okviru naučno-tehničkih programa Svetske meteorološke organizacije: Svetskog meteorološkog bdenja, Svetskog klimatskog programa i Svetskog programa za istraživanje atmosfere i životne sredine. Uključivanje problema klimatskih promena u nastavne programe svih nivoa obrazovanja, i unapredjenje programa jačanja svesti javnosti. Ovi ciljevi uz predlog odgovarajućih mera prezentirani su u priloženim tabelama Akcionog plana

2.10. Aktivnosti i mere - Akcioni plan

Rednibroj

Aktivnost/mera Implementacionainstitucija

Periodrealizacije

Komentar

1. Donošenje zakona o meteorološkoj ihidrološkoj delatnosti i odgovarajuećihpodzakonskih akata

RHMZ SrbijeHMZ Crne Gore

Kratkorično Efekti:-efikasna primena međunarodnihstandarda i metodologija u oblastimonitoringa i prognoziranjaklimatskih promena, ocene uticajaklimatskih promena

2. Sprovođenje programa unapređenjahidrometeorološkog informacionog sistema:-automatizacije meteorološkog i hidrološkog

osmatračkog sistema,-uvođenje novih tehnologija u oblastimeteoroloških komunikacija;-unapređenje analitićko-prognostičkogsistema i sistema rane najave atmosferskih ihidroloških nepogoda i klimatskih ekstrema;-Uspostavljanje i održavanje baze klimatskihpodataka,uključujući podatke o projekcijiregionalnih i lokalnih promena klime nateritoriji Srbije i Crne Gore


Srednjeročno Efekti: poboljšanje kavliteta idostupnosti klimatskih podataka,pouzdanosti i blagovremenostiinformacija o stanju i promeni klime

3. Primena različitih postojećih regionalnihklimatskih modela

RHMZ SrbijeHMZ Crne GoreUniverzitet i Naučniinstituti

Srednjeročno Efekti:-Ublažavanje posledica klimatskihekstrema;-Obezbeđenje ulaznih podataka zastudije ocene uticaja, ranjivosti idonošenje strategija adaptacije naklimatske promene

4. Razvoj domaćeg regionalnog klimatskogmodela (proširenje već postojećeg

Univerziteti,Naučni instituti,

Dugoročno Efekti:- Smanjivanje dijapazona nesigurnosti

DRAFT

20

regionalnog modela za kratkoročnu prognozuvremena)


u projekcije regionalne klime- Bolje osnove za buduće noveliranjeNacionalnog klimatskog akcionogplana;- Potencijalni plasman domaće visoketehnologije;

5. Primena statističkih downscaling tehnika zaekstrakciju regionalnog klimatskog detalja izrezultata globalnih klimatsih modela.

RHMZ SrbijeHMZ Crne GoreUniverziteti, SiCGNaučni instituti,SiCG

Kratkoročno Efekti:- Dvostruki pristup (statistički imodelarski, 4.) pruža više sigurnosti ubuduće projekcije regionalne klime.

6. Unapređenje istraživanja klime i mogućihuticaja klimatskih promena na različitesektore privrede, prirodne resurse i ljudskozdravlje, i edukacija - DonošenjeNacionalnog klimatskog akcionog plana

Ministarstva nadležnaza zaštitu životnesredine, nauku,poljoprivredu,šumarstvo,vodoprivredu,energetiku, saobraćaj,turizam, zdravlje,obrazovanje uRepublici Srbiji iRepublici Crnoj Gori,RHMZ SrbijeHMZ Crne Gore,Agencije za zaštituživotne sredine iodgovarajućeobrazovne i naučneinstitucije u Srbiji iCrnoj Gori

Srednjeročno Efekti:-Obezbeđenje osnova za mereublažavanja klimatskih promena istrategije adaptacije; jačanje svestijavnosti; učešće šire stručne i opštejavnosti u rešavanju pitanja klimatskihpromena

7. Primena sezonskih prognoza ECMWF zapotrebe poljoprivrede, vodosnabdevanja(istraživanja klimatskih ekstrema, naročito

RHMZ SrbijeHMZ Crne Gore,Univerziteti SiCG

srednjoročno Kvalitetnija ulazna inforacija zadonosioce odluka nadležnih zapoljoprivredu i vodosnabdevanje.

DRAFT

21

suša – primena na lokalnim nivoima).8. Intenziviranje primene podataka i produkata

satelitskog osmatranja u asimilacionomciklusu za potrebe kratkoročnih prognozavremena i potrebe regionalne reanalizeosmotrenog stanja atmosfere.

RHMZ Srbije, HMZCrne Gore,Univerzitet, Srbija

Srednjoročnoi dugoročno

Kvalitetnija kratkorčna prognoza;detaljan set reanaliziranih podataka oprošloj klimi, pogodan za klimatskaistraživanja i validaciju modelskihrezultata u našem regionu.

9. Institucionalno i kadrovsko osposobljavanjeza aktivnosti u oblasti klimatskih promenakroz projekte izrade nacionalnih izveštaja zaOkvirnu konvenciju UN o promeni klime,Program tehničke pomoći EU (CARDS),bilateralne programe tehničke saradnje itd.

Ministarstva nadležnaza zaštitu živ. sred. uR. Srbiji i R. CrnojGori,RHMZ SrbijeHMZ Crne Gore,Statistički zavodiSrbije, Statističkizavod Crne Gore,Agencije za zaštituživotne sredine iodgovarajućeobrazvone i naučneinstitucije u Srbiji iCrnoj Gori

Srednjeročno Efekti:-Obezbeđenje održivosti u oblastiklimatskih promena

Komentar: periodi realizacije Kratkoročni – 1-2 godine; Srednjoročni – 3-4 godine Dugoročni – preko 4 godine

DRAFT

22

Reference: IPCC (2001) Climate Change 2001: The Scientific Basis. Third assessment report: report of working group I, Cambridge University Press, Cambridge UK IPCC (2001) Climate Change 2001: Impacts, Adaptation and Vulnerability. Third assessment report: report of working group II, Cambridge University Press, Cambridge UK Jovanović O., T. Popović, 1997: Drought periods duration in the territory of FR Yugoslavia. Proceedings “Drought and Plant Production”, Vol. 1., Agriculture Research Institute, Belgrade, Serbia, p. 117-122. Popović T., O. Jovanović, D. Spasova, 1997: The analysis of the humidity conditions on the territory of FR Yugoslavia. Proceedings “Drought and Plant Production”, Vol. 1., Agriculture Research Institute, Belgrade, Serbia, p. 105-110. Spasova D., T. Popović, O. Jovanović, 1997: Semiarid areas appearance on the territory of FR Yugoslavia as a possible consequence of the globas climate change. Proceedings “Drought and Plant Production”, Vol. 1., Agriculture Research Institute, Belgrade, Serbia. Spasov P., D. Spasova, P. Petrović, 2002: Changes in Drought Occurrences in Serbia. ICID-CIID: Intl. Conf. on Drought Mitigation and Prevention of Land Desertification, Bled, Slovenia, April 21-25, 2002.

23

3. EFIKASNO I ODRŽIVO KORIŠĆENJE ENERGIJE 24

3.1 Potrošnja i proizvodnja energije u periodu od 1990. do 2004. 24

3.2 Prognoza potrošnje i proizvodnje električne energije 27

3.3 Razvoj proizvodnih elektroenergetskih kapaciteta 29

3.4 Mere za ublažavanje štetnih uticaja na klimu 30

3.5 Literatura 34

24

3. EFIKASNO I ODRŽIVO KORIŠĆENJE ENERGIJE Energija, kao pokretač svih proizvodnih i pratilac svih društvenih aktivnosti uključena je u sve sfere života. Obim i struktura potrošnje energije zavisi od opšteg stanja ekonomije, posebno proizvodnog i uslužnog sektora, ali i od opšteg nivoa razvijenosti društva, standarda i navika građana. Sa druge strane, zadovoljenje potreba za energijom jedne zemlje ograničeno je raspoloživim energetskim i ekonomskim resursima, ali i ekonomsko-političkim i energetskim prilikama u bližem i širem okruženju. Sve prisutniji trend globalizacije utiče na način života u svim u zemljama, pa i u Srbiji i Crnoj Gori, tako da su i u oblasti energetike trenutna situacija, a posebno pravci budućeg kratkoročnog i dugoročnog razvoja sve više uslovljeni opšteprihvaćenim svetskim pravilima. U pogledu zaštite životne sredine, energetski sektor ima izrazito nepovoljan uticaj. Naftna industrija i elektroprivrede, u kojima dominiraju termoelektrane na fosilna goriva, spadaju u najveće zagađivače životne sredine. Praktično sve delatnosti u okviru elektroprivrede, proizvodnja uglja, proizvodnja prenos i distribucija električne energije, na različite načine nepovoljno utiču na životnu sredinu. Ova konstatacija nažalost važi i za Elektroprivrede Srbije i Crne Gore, u kojima je veći deo proizvodnje baziran na termoelektranama koje kao gorivo koriste niskokalorični lignit. U emisiji dimnih gasova ovih objekata, u okolinu se emituju mnogobrojne štetne materije. Pored emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) - ugljendioksida (CO2) i azotnih oksida (NOx), u atmosferu se ispuštaju i druge štetne materije kao što su ugljenmonoksid (CO), sumpordioksid (SO2) i čestice prašine. Iako direktno ne spadaju u GHG, ove materije utiču na životnu okolinu, a time posredno i na globalne promene klime. Za ilustraciju je dovoljno pomenuti kisele kiše izazvane sumpornim oksidima koje utičuna uništavanje šuma, a time se direktno utiče na poremećaj odnosa gasova, odnosno povećanje udela GHG u atmosferi. Zbog svega napred navedenog, energetika je sa jedne strane nezaobilazna egzistencijalna potreba, a sa druge strane nemilosrdni zagađivač životne sredine. Sa jedne strane energetika se mora razvijati, a sa druge strane treba ograničiti njen negativni uticaj na okolinu. U različitim zemljama, zavisno od ekonomske moći i raspoloživih ekoloških prirodnih resursa, na različite načine se mogu pomiriti ova dva oprečna cilja. Nažalost Srbija i Crna Gora su i u jednom i u drugom pogledu siromašne. Sa druge strane politički cilj da se državna zajednica u što skorijem periodu pridruži Evropskoj Uniji (EU) diktira potrebu da se i u oblasti energetike dostignu standardi EU u pogledu zaštite životne sredine, a to znači ispunjenje normi definisanih u međunarodnim dokumentima, posebno Kjoto protokolom.

3.1. Potrošnja i proizvodnja energije u periodu od 1990. do 2004.

Poslednja decenija dvadesetog veka koju je karakterisao raspad zajedničke države praćen građanskim ratom, ekonomskim sankcijama i izolacijom Srbije i Crne Gore, doveo je do neregularnih privrednih i ekonomskih uslova. Došlo je do dramatične promene u potrošnji i proizvodnji svih vidova energije. Tek posle 2000. godine dolazi do stabilizacije prilika i koliko toliko normalnijih uslova života i rada. Zbog toga je za ilustraciju stanja u energetici uzeta 1990. godina kao poslednja godina u kojoj su bili regularni uslovi rada svih, pa i energetskog sektora i 2002. godina za koju su u literarturi raspoloživi svi relevantni podaci. U tabeli 3.1.1 dat je pregled ostvarene potrošnje finalne energije po sektorima i data je struktura izvora iz kojih se ta potrošnja podmirivala. Pokazuje se da u svim sektorima nije dostignuta potrošnja energije iz 1990. godine. Međutim u strukturi izvora iz kojih su se pokrivale energetske potrebe, jedino je električna energija u 2002. godini nadmašila vrednost iz 1990.

25

Tabela 3.1.1: Ostvarena potrošnja finalne energije

1990 2002

SRBIJA M ten TWh M ten TWh

Finalna potrošnja (po sektorima): 9.034 105.065 6.943 80.747

- Industrija 3.923 45.624 2.425 28.203

- Saobraćaj 1.820 21.167 1.58 18.375

- Ostalo (Domaćinstva i J/K delatnosti) 3.291 38.274 2.938 34.169

Struktura izvora finalne potrošnje

- Čvrsta fosilna goriva 1.400 16.282 0.877 10.200

- Tečna fosilna goriva 3.894 45.287 2.378 27.656

- Prirodni gas 1.854 21.562 1.587 18.457

- Električna energija 1.886 21.934 2.101 24.435

- Novi-obnovljivi izvori energije 0.0 0.0 0.0 0.0

Ukupno finalna potrošnja: 9.034 105.065 6.943 80.747

CRNA GORA M ten TWh M ten TWh

Finalna potrošnja (po sektorima):

- Industrija

- Saobraćaj

- Ostalo (Domaćinstva i J/K delatnosti)

Struktura izvora finalne potrošnje

- Čvrsta fosilna goriva

- Tečna fosilna goriva

- Prirodni gas

- Električna energija

- Novi-obnovljivi izvori energije

Ukupno finalna potrošnja:

Pošto su oblasti saobraćaja, industrije, poljoprivrede i ostale oblasti relevantne za probleme globalnih promena klime obrađeni u ostalim poglavljima ovog dokumenta, u narednom tekstu ćeakcenat biti stavljen na oblast elektroenergetike. U obimu i strukturi potrošnja i proizvodnja električne energije u posmatranom periodu došlo je do velikih promena. Izolacija zemlje je dovela do pada proizvodnih aktivnosti u celokupnoj industriji, a nedostatak uvoznih energenata i nerealno niska cena električne energije dovela je do promene u strukturi potrošnje električne energije gde je potrošnja u domaćinstvima postala dominantna. Sa druge strane neadekvatno održavanje proizvodnih kapaciteta dovelo je do

26

njihovog sve nepouzdanijeg rada, tako da je od sredine devedesetih godina prošlog veka, proizvodnja tokom zimskih meseci bila nedovoljna za pokrivanje zahteva potrošača. U tabeli 3.1.2 dat je prikaz potrošnje i proizvodnje električne energije u karakterističnim godinama proteklog perioda, gde se može videti kako se u odnosu na 1990. godinu menjalo stanje u elektroenergetskom sektoru:

Tabela 3.1.2: Ostvarena proizvodnja i potrošnja električne energije

SRBIJA (TWh) 1990 1995 2002*

Bruto konzum 27.730 30.376 33.381

Gubici prenosa i distribucije 3.585 4.803 4.885

Potrošnja privrede 12.446 7.634 8.928

Potrošnja domaćinstava 10.082 15.842 15.597

Ostala potrošnja 1.616 2.097 2.486

Ukupna proizvodnja 35.347 32.950 32.670

Proizvodnja TE na ugalj 25.884 22.266 21934

Proizvodnja TE-TO na gas ili mazut 1.181 0.024 0.288

Proizvodnja HE 8.282 10.660 10.447

CRNA GORA (TWh)

Bruto konzum 3.250 2.200 4.230

Gubici prenosa i distribucije 0.385 0.390 0.470

Potrošnja privrede 1.815 0.750 2.000

Potrošnja domaćinstava 0.550 0.560 1.000

Ostala potrošnja 0.500 0.500 0.760

Ukupna proizvodnja 2.154 2.070 2.200

Proizvodnja TE na ugalj 1.142 1.000 1.100

Proizvodnja HE 1.012 1.070 1.100 * - sa procenjenom potrošnjom na Kosovu i Metohiji

Navedeni podaci pokazuju da je u došlo do velikog smanjenja potrošnje u privredi, a povećanja potrošnje u domaćinstvima i ostaloj potrošnji. To je u Srbiji dovelo do povećanja bruto konzuma, dok je u Crnoj Gori, s obzirom na udeo industrije u potrošnji dovelo do smanjenja bruto potrošnje. Ove činjenice su veoma važne za prognozu potrošnje do 2020. godine. Imajući u vidu da je prosečna starost termoelektrana EPS-a oko 25 godina i da je jedina termoelektrana u Crnoj Gori u pogonu već 23 godine i da su te termoelektrane građene sa merama zaštite okoline koje su važile u doba njihove izgradnje, vrednosti emisija štetnih materija (SO2, NOx, CO, CO2 i čestica) se nalaze iznad dozvoljenih vrednosti emisije kako domaće tako regulative EU. U narednoj tabeli 3.1.3 su date vrednosti emisija iz termoelektrana po objektima:

27

Tabela 3.1.3: Emisija štetnih materija iz postojećih termoelektrana

(mg/m3) CO2 NOx SO2 Čestice

TE Nikola Tesla 200-540 1200-3000 30-2500

TE Kolubara 300-350 1200-2700 400-2700

TE Kostolac 400-500 5000-7000 70-1700

TE Kosovo

TE Pljevlja

Podaci u prethodnoj tabeli pokazuju da se kroz buduće neminovne revitalizacije termokapaciteta u cilju produženja njihove eksploatacije, karakteristike postrojenja moraju poboljšati kako bi se redukovala emisija štetnih materija iz njih.

3.2. Prognoza potrošnje i proizvodnje električne energije

Prognoza potreba za električnom energijom je najvažnija za planiranje izgradnje novih proizvodnih kapaciteta. Ova prognoza zavisi od mnogobrojnih pretpostavki razvoja različitih segmenata društva. Najveći uticaj na nivo budućih potreba ima porast bruto nacionalnog dohotka koji može biti različit po privrednim granama, politika cena osnovnih energenata, razvoj gasovodne mreže i sistema centralnog grejanja, sistematsko sprovođenja mera energetske efikasnosti. Usvajanjem različitih pretpostavki, dobijaju se različiti scenariji buduće potrošnje električne energije. U tabeli 3.2.1 prikazano je u kom opsegu se očekuje potrošnja električneenergije do 2020. godine.

Tabela 3.2.1: Prognozirana potrošnja električne energije

SRBIJA* (TWh) 2006 2009 2012 2015 2020 INDUSTRIJA 5.3-5.5 5.6-6.1 5.9-6.8 6.3-7.5 6.8-8.5

DOMAĆINSTVA 14.6-14.7 15.2-15.4 15.8-16.1 16.4-16.8 17.2-17.9

OSTALO 6.4-6.5 6.9-7.1 7.5-7.7 8.1-8.3 8.9-9.3

GUBICI 5.1-5.2 4.6-5.1 4.8-5.0 4.6-4.7 4.8-5.0

BRUTO KONZUM 31.6-32.0 32.3-33.7 34.0-35.6 35.4-37.3 37.7-40.7

OSTALE POTREBE 1.6 1.6 1.6 1.6 1.6

UKUPNE POTREBE 33.2-33.6 33.9-35.3 35.6-37.2 37-38.9 39.3-42.3

CRNA GORA (TWh)

INDUSTRIJA

DOMAĆINSTVA

OSTALO

GUBICI

BRUTO KONZUM

*-za teritoriju bez Kosova i Metohije

28

U gornjoj tabeli je data projekcija potrošnje u Srbiji bez Kosova i Metohije, što je posledica trenutnog stanja da je Pokrajina Kosovo i Metohija pod patronatom Ujedinjenih Nacija. Međutim, može se pretpostaviti da deo potrošnje na Kosovu i Metohiji čini 11-13% potrošnje u Srbiji i da će se takav odnos praktično i zadržati. Gornje prognoze pokazuju da se u Srbiji u svim sektorima očekuje određeni porast potrošnje koji može biti različit u zavisnosti od pretpostavljenog privrednog razvoja. Očekivani prosečnigodišnji porast potrošnje električne energije u sektoru industrije će biti između 1,8 i 3,1%, u domaćinstvima 1,1 i 1,4%, ostaloj potrošnji od 2,4 do 2,6%, što uz pretpostavljeni pad gubitaka u prenosu i distribuciji znači prosečni godišnji porast ukupnog konzuma od 1,3 do 1,7%. Slično je u Crnoj Gori u kojoj ukupna potrošnja u velikoj meri zavisi od sudbine industrije za preradu aluminijuma koja predstavlja najznačajniju potrošnju u toj republici. Trenutno je u Srbiji instalisano 8355 MW kapaciteta za proizvodnju električne energije. Od toga je 5171 MW instalisano u 25 blokova termoelektrana na ugalj, 2831 MW u 50 agregata hidroelektrana i 353 MW u 6 blokova termoelektrana-toplana koje kao pogonsko gorivo koriste gas ili mazut. U Crnoj Gori je ukupno instalisano 868 MW proizvodnih kapaciteta od čega je 658 MW instalisano u dve hidroelektrane i 210 MW u jednom bloku termoelektrane na ugalj. S obzirom da i na sadašnjem nivou potrošnje električne energije proizvodni kapaciteti Elektroprivrede Srbije, a posebno Crne Gore nisu u stanju da proizvedu potrebnu električnuenergiju, u budućnosti će deficit električne energije biti još veći. U tabeli 3.2.2 je prikazana moguća proizvodnja postojećih proizvodnih kapaciteta u narednom periodu i saglasno tome očekivani deficit električne energije u tim godinama.

Tabela 3.2.2: Očekivana proizvodnja električne energije iz postojećih izvora

SRBIJA* (TWh) 2006 2009 2012 2015 2020 UKUPNE POTREBE 33.2-33.6 33.9-35.3 35.6-37.2 37.0-38.9 39.3-42.3

Rezerva u sistemu 1.6 1.7 1.8 1.9 2.0

Proizvodnja TE 21.9 22.4 22.0 22.0 22.0

Proizvodnja HE 11.1 11.1 11.1 11.1 11.1

Proizvodnja TE-TO 0.8 0.8 0.8 0.8 0.8

Ukupna proizvodnja 33.8 34.3 33.9 33.9 33.9

DEFICIT 1.2-1.4 1.3-2.7 3.5-5.1 5.0-6.9 7.4-10.4

CRNA GORA (TWh)

UKUPNE POTREBE

Proizvodnja TE 1.1 1.1 1.1 1.1 1.1

Proizvodnja HE** 1.8 1.8 1.8 1.8 1.8

Ukupna proizvodnja 2.9 2.9 2.9 2.9 2.9

DEFICIT *-za teritoriju bez Kosova i Metohije **-uključena je i isporuka iz Srbije po dugoročnom ugovoru za korišćenje HE Piva

Kao i u prethodnoj tabeli, podaci za Srbiju se odnose na područije van Kosova i Metohije, ali se može zaključiti da bi uključivanje Kosova i Metohije dovelo do povećanja deficita u energiji srazmerno učešću u ove u ukupnoj potrošnji u Srbiji. Proizvodnja električne energije u prethodnoj tabeli će biti moguća samo uz pretpostavku da ćeodržavanje i revitalizacija objekata biti urađena po predviđenoj dinamici i u zadovoljavajućem

29

obimu. Mora se naglasiti da ovi rezultati pokazuju da proizvodnja iz termoelektrana već u 2009.godini dostiže proizvodnju iz 1990. godine. Naime ako se pretpostavi da termoelektrane na Kosovu i Metohiji mogu proizveseti oko 4 TWh električne energije, ukupna proizvodnja termoelektrana EPS-a će biti preko 26 TWh čto je više od ostvarene proizvodnja 1990. godine, kako je to prikazano u tabeli 3.1.2. Međutim i uz tako dobru proizvodnju u toj godini se u Srbiji očekuje deficit u energiji od 1,3 do 2,7 TWh, koji do 2020. godine može narasti do gotovo 10 TWh.

3.3. Razvoj proizvodnih elektroenergetskih kapaciteta

Srbija i Crna Gora su male i ako se izuzme Kosovo i Metohija, energetski dosta siromašne države. Nalazišta nafte i gasa su skromna sa neizvesnim budućim povećanjem njihove eksploatacije. Najveći deo raspoloživog, a realno iskoristivog hidropotencijala je već iskorišćen. Izgradnja novih velikih hidroenergetskih objekata vezana je za niz problema zaštite čovekove okoline, t.j. prirodnih lepota koje bi se izgradnjom tih objekata narušile. Tu izgradnju takođesputavaju nerešeni odnosi između novih država koje su nastale na prostoru bivše SFRJ. Na kraju kao jedini značajni i realni domaći izvori primarnog energenta ostaju ležišta niskokaloričnog lignita u kolubarskom, kostolačkom, kovinskom, pljevaljskom a u kasnijem periodu i kosovskom basenu. Pokazatelji prikazani u prethodnom poglavlju pokazuju da je neophodno graditi nove proizvodne kapacitete u Srbiji i Crnoj Gori. Pri planiranju izgradnje treba voditi računa o strateškom pitanju svake pa i naše države – kako biti u što je moguće većoj meri energetski nezavistan. Sa druge strane s obzirom na ekonomsku iscrpljenost svih segmenata društva i stanovništva, kao i budućetržišno ustrojavanje energetskog sektora, osnovni cilj pri izboru budućih proizvodnih kapaciteta je da proizvedena energija iz tih izvora bude što jeftinija. Od hidroenergetskog potencijala u Srbiji najznačajniji potencijali su ostali neiskorišćeni na reci Drini i u slivu Zapadne i Velike Morave. Kako je Drina granična reka njeno dalje korišćenje mora biti predmet međudržavnih razgovora. Sa druge strane u poslednjih 20 godina došlo je do urbanizacije i izgradnje mnogih novih objekata i čitavih naselja u slivu Drine, tako da se moraju inovirati svi raniji idejni projekti oko iskoristivih lokacija za izgradnju novi hidroelektrana na Drini. To znači da je u periodu do 2020. godine nerealno očekivati da dođe do izgradnje bilo kakvog novog objekta na ovoj reci. Što se tiče sliva Morave, izgradnja velikog broja manjih kaskadnih hidroelektrana u sklopu uređenja sliva Morave i stvaranja novog plovnog puta je skup projekat za koji je nerealno očekivati da krene u realizaciju u bliskoj budućnosti. Zbog toga je jedino realno planirati da na ostalim lokacijama u periodu do 2015 godine započne i završi se izgradnja hidroelektrana ukupne snage 220 MW i godišnje proizvodnje reda 0,34 TWh. Izgradnja velikih hidroelektrana u Crnoj Gori povezano je sa mnogobrojnim problemima. Izgradnja hidroelektrana na rekama Tara i Piva je praktično onemogućena zbog narušavanja zaštićenih prirodnih lepota ove dve reke. Najznačajniji projekat razvoja sistema hidroelektrana na Morači povezan je sa prevođenjem voda drinskog sliva u Moraču, odnosno voda crnomorskog sliva u jadranski. Sa ovakvim rešenjem se ne slažu Srbija i Bosna i Hercegovina koje su izuzetno zainteresovane za vode drinskog sliva. To praktično znači da u narednom bližem periodu nije realno očekivati da dođe do izgradnje hidroelektrana na Morači. Crna Gora je izuzetno zainteresovana za izgradnju hidroelektrana Buk Bjela i Srbinje na gornjoj Drini koje sa svojih 500 MW snage i preko 1,4 TWh godišnje proizvodnje predstavljaju najveći, najznačajniji i najisplativiji energetski objekat u regionu. Od te proizvodnje Crnoj Gori bi pripalo oko 0,4 TWh. Međutim, sve aktivnosti oko izgradnje Buk Bjele su stopirane zbog bojazno da se ne naruši ambijentalna celina kanjona reke Tare koji predstavlja svetsku baštinu. Sve ovo značida u Crnoj Gori u bliskoj budučnosti ne treba očekivati energiju koja bi se obezbedila iz novih značajnijih hidrokapaciteta.

30

Izgradnja novih kapaciteta na gas je trenutno u svetu veoma zastupljena. Prvenstveno grade kapaciteti sa kombinovanim ciklusom koji se koriste za zagrevanje objekata i proizvodnju električne energije. Gas, kao ekološki energent je veoma pogodan za korišćenje sa stanovišta zaštite životne sredine, odnosno smanjenja emisije GHG. Međutim, baziranje budučeg razvoja energetskih izvora na gasu koji je uvozni energent značajno bi povećao uvoznu zavisnost države, koja je sada na nivou od podnošljivih 36%. Izgradnja gasnih elektrana povećala bi ovu zavisnost na preko 40%. Pored toga, izgradnju gasnih elektrana mora da prati izgradnja gasovodne mreže za koju je potrebno uložiti velika sredstva. I konačno, visoka cena uvoznog gasa uslovljava da i pored relativno nižih investicionih troškova, proizvodnja električne energije iz ovih izvora bude skuplja u odnosu na proizvodnju iz klasičnih termoelektrana na domaći lignit. Zbog svega napred rečenog realna je opcija da se za pokrivanje deficita u električnoj energiji u Srbiji i Crnoj Gori grade novi kapaciteti bazirani na potrošnji domaćeg lignita. U Srbiji se planira izgradnja termoelektrane snage 700 do 800 MW koja bi trebalo da uđe u pogon između 2010 i2012 godine. U Crnoj Gori je pored revitalizacije postojećeg, realna izgradnja još jednog agregata snage 210 MW baziranog na korišćenju plevaljskog lignita. Iza 2015 godine može se očekivati izgradnja kapaciteta snage 200 MW koja bi zamenila četiri najstarija agregata na lokaciji Kolubara A. Posle regulisanja statusa Kosova i Metohije, može se planirati izgradnja zamenskog kapaciteta reda 350 MW za najstarije agregate na lokaciji Kosova A. U periodu između 2015. i 2020. će na najpovoljnijoj lokaciji biti izgrađen još jedan termokapacitet snage 350 MW.

3.4. Mere za ublažavanje štetnih uticaja na klimu

Razvoj energetskog sektora apsolutno je uslovljen ekonomskim i političkim reformama u zemlji, privredno-ekonomskim razvojem zemlje i razvojem energetsko-ekonomskih uslova u neposrednom okruženju. Donošenje novog Zakona o energetici stvorio je zakonske okvire koji omogućavaju niz aktivnosti za unapređenje poslovanja svih energetskih subjekata i regulisanje odnosa u oblasti energetike na način kako je to rešeno u zemljama Evropske Unije. Približavanje zemlje Evropskoj Uniji i želja za što skoriji prijem u punopravno članstvo, usloviće potrebu za poštovanjem svih pravila iz oblasti zaštite životne sredine. Međutim, mere koje se mogu primeniti za smanjenje štetnih uticaja elektroenergetskih postrojenja na životnu sredinu su ipak ograničene i mogu se sistematizovati u nekoliko grupa: primena najnovijih naučnih i tehnoloških dostignuća u proizvodnji električne energije, kako na postojeće, tako i na novoizgrađene proizvodne kapacitete, racionalna upotreba energije i povećanje energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i programi za edukaciju i propagiranje važnosti zaštite životne sredine kojima bi se obuhvatili svi stručnjaci vezani za problematiku razvoja energetskog sektora. Postojeći proizvodni kapaciteti su stari, uglavnom pri kraju svog osnovnog životnog veka. Zbog toga je neophodno sprovesti programe revitalizacije svih takvih objekata saglasno njihovim izvornim tehničkim karakteristikama uz mogućnost poboljšanja tehnoloških i operativnih performansi koristeći najsavremenija saznanja iz te oblasti. Dovođenje vrednosti stepena korisnosti proizvodnih kapaciteta na projektovane vrednosti i njegovo eventualno povećavanje jedan je od osnovnih ciljeva revitalizacije postojećih proizvodnih kapaciteta. Na taj način se postižu korisni efekti u svim oblastima – energetika, ekologija i ekonomija. Uz manji utrošak primarnog energenta, uglja, proizvodi se ista ili veća količina električne energije. Manja količina sagorelog uglja direktno znači smanjenu emisiju štetnih materija u atmosferu za istu proizvedenu količinu korisne, električne energije. Sa stanovišta emisije ugljen dioksida kao jednog od najvažnijih gasova koji utiče na globalnu promenu klime, ovakva modernizacija i povećanje efikasnosti proizvodnih postrojenja jedini su put smanjenja te emisije. Sa energetsko-

31

ekonomskog stanovišta, veća efikasnost dovodi do smanjenja troškova proizvodnje električneenergije i veće konkurentnosti na budućem tržištu energije. Mere koje se kod postojećih proizvodnih kapaciteta mogu primeniti u cilju smanjenja emisije štetnih materija obuhvataju aktivnosti koje će omogućiti da se postojeći sistemi za zaštitu osposobe, privedu nameni i koliko god je to moguće unaprede. Pored toga, gde je to mogućetreba razmatrati izradu novih, tehnološki unapređenih, sistema vezanih za zaštitu životne okoline, kao što su elektrofilteri, postrojenja za odsumporavanje i smanjenje emisije drugih štetnih materija. Ove mere poboljšavaju performanse postrojenja u pogledu zaštite životne sredine, ali su direktno u suprotnosti sa poboljšanjem ekonomske efikasnosti poetrojenja. Naime, ovakva ulaganja utiču samo na smanjenje emisije štetnih materija, a ne i na povećanje efikasnosti proizvodnje električne energije. Ove mere dovode do povećanja cene proizvedene električneenergije iz takvog postrojenja, a time i njegov nepovoljniji status na tržištu energenata. Međutim, približavanje Evropskoj Uniji diktira i potrebu da se poštuju direktive EU u pogledu zaštite šivotne sredine koje se odnose na postrojenja za sagorevanje sa toplotnom snagom većom od 50MWth. U ovim direktivama se definišu granice emisija štetnih materija iz ovih postrojenja: DIREKTIVA 88/609/EEC koja definiše granične vrednosti emisija zagađujućih materija (SO2 ,NOx i čestice) u vazduh za nove objekte i ukupne emisije za postojeće objekte DIREKTIVA 2001/80/EC je dopuna prethodne direktive sa novim strožijim zahtevima za nove objekte i definisanim zahtevima za postojeće objekte. U tabeli 3.4.1 dat je pregled graničnih vrednosti emisija (GVE) štetnih materija za domaću iregulativu EU.

Tabela 3.4.1: Granične vrednosti emisija štrtnih materija

Emisija Domaća regulativa GVE (mg/m3)

Regulativa EU GVE (mg/m3)

Čestice <300 MWt 100 >300 MWt 50

<500 MWt 100 >500 MWt 50

SO2 <300 MWt 1450 >300 MWt 650

100 - 500 MWt 2000 - 400 Linearno smanjenje

Nox <300 MWt 800 >300 MWt 450

<500 MWt 600 >500 MWt 500 *

* Posle 2016 godine 200 mg/m3

Imajući u vidu obaveze u pogledu zaštite životne sredine, u Elektroprivredi Srbije su inicirane mnogobrojne aktivnosti u cilju definisanja problema vezanih za zaštitu životne sredine. Finansirana je izrada različitih studija i pilot projekata iz ove oblasti. Rezultati navedenih studija mogu biti korišćeni za dalja istraživanja u oblasti elektroenergetike i pri izradi nacionalne strategije za zaštitu životne sredine. Kod izgradnje novih izvora nesporno je da primenjene tehnologije treba da budu u skladu sa najnovijim tehnološkim dostignućima posebno u pogledu postizanja što većeg stepena iskorišćenja primarnog energenta. U tom pogledu kod nas je potrebno ispitati mogućnost korišćenja najnovijih tehnologija baziranih na izgradnji termoagregata sa nadkritičnim parametrima, posebno sa aspekta kvaliteta domaćeg lignita. Takođe treba razmotriti mogućnost izgradnje termoagregata kod kojih se primenjuje sagorevanje u fluidizovanom sloju.

32

Proizvodnja električne energije u termoelektranama Srbije i Crne Gore se bazira na uglju koji se uglavnom dobija iz rudnika sa površinskom eksploatacijom. Uticaj ovih rudnika na emisiju GHG do sada nije sistematski istražen. U budućim aktivnostima, posebno pri izradi inventara emisije gasova na nivou cele države, ovu problematiku obavezno treba obuhvatiti. Druga grupa mera koje, iako posredno, veoma utiču na smanjenje emisije štetnih materija u atmosferu, a time i na klimatske promene obuhvataju aktivnosti na racionalizaciji potrošnje energije, odnosno povećanju energetske efikasnosti. Prognozom potrošnje obuhvaćeni su efekti smanjenja potrošnje uslovljeni primenom pojedinih mera za racionalizaciju i supstituciju potrošnje električne energije drugim energentima. Mere za racionalizaciju potrošnje i povećanje energetske efikasnosti u različitim sektorima privrede su specifične za svaki sektor i unutar svakog sektora se posebno razrađuju. Pri prognozi potrošnje, čiji su rezultati prikazani u poglavlju 3.2, pretpostavljeno je da će primena određenih tehno-ekonomskih mera doprineti smanjenju potrošnje, prvenstveno kod domaćinstava. Ilustracije radi, samo u Srbiji bez pokrajine Kosovo i Metohija, pretpostavljeno je da će postepeno do 2015. godine, primenom različitih mera, potrošnja električne energije biti smanjena za preko 1,4 TWh godišnje. Za toliko manja potrošnja, znači i manju proizvodnju, a time i smanjenu emisiju štetnih materija. A da bi se to postiglo predviđene su sledeće mere: dovođenje cena električne energije na ekonomski nivo i uspostavljanje realnih pariteta cena osnovnih energenata, poboljšanje postojećeg i dalji razvoj sistema centralnog grejanja, razvoj gasovodne mreže koji će omogućiti supstitucija korišćenja električne energije i za osnovne životne potrebe i grejanje, stimulisanje korišćenja energetski efikasnijih uređaja u domaćinstvima, sistematska akcija zamene klasičnih sijalica kompaktnim, štedljivim sijalicama. Korišćenje električne energije za zagrevanje predstavlja veoma komforan, ali krajnje neracionalan vid grejanja, te ga kako je god to moguće treba suptituisati drugim vidovima grejanja. Zbog toga je veoma važno da se postojeći sistemi daljinskog grejanja koji postoje u oko 50 gradova Srbije i Crne Gore maksimalno iskoriste. Modernizacija i proširenje tih sistema, kao i izgradnja novih, predstavlja veliki potencijal racionalnog korišćenja primarnih energenata za zagrevanje. Kod ovih sistema postoji mogućnost da se kroz modernizaciju izgrade sistemi sa kombinovanom proizvodnjom toplotne i električne energije, bilo da koriste gas, tečna goriva ili ugalj. Nova zakonska rešenja omogućavaju angažovanje privatnog kapitala u ovoj oblasti i za takva ulaganja treba stvoriti što povoljniji ekonomski ambijent. Takođe, razvoj gasovodne mreže i priključenje novih potrošača na tu mrežu je veliki potencijal za supstituciju korišćenja električne energije. Direktnim korišćenjem gasa u domaćinstvima povećava se efikasnost njegovog korišćenja tako da se mnogo veše finalne energije dobija na ovaj način, nego da se gas koristi za proizvodnju električne energije. Problem kod razvoja sistema daljinskog grejanja i gasifikacije je taj što za njih treba odvojiti velika sredstva, a osiromašeno stanovništvo u ovom trenutku nema finansijsku moć da, bez obzira na sve koristi, ovakve projekte finansira. Uspostavljanje povoljnog ekonomskog ambijenta koji će omogućiti ulaganja u ove oblasti jedan je od priorioriteta budućeg razvoja energetskog sektora. Treća grupa mera koje mogu da doprinesu supstituciji električne energije za grejanje je korišćenje toplotne energije iz industrijskih energana koje se koriste za proizvodnju tehnološke pare i toplotne energije potrebne za obavljanje proizvodnih procesa. Mnogi od ovih izvora nisu u funkciji ili su potpuno tehnološki zastareli, tako da se sistematski mora pristupiti njihovoj modernizaciji. Ovi izvori se mogu koristiti za zadovoljenje svih toplotnih potreba samih preduzeća, a vrlo često i za zagrevanje jednog broja stanova. Mogućnost korišćenja ovih izvora u kombinovanoj proizvodnji i toplotne i električne energije tokom cele godine, predstavlja ekonomski izuzetno isplativu investiciju. Problem je što su ovakvi projekti vezani za oporavak posrnule privrede. I za ovakve proizvođače toplotne i električne energije stvorene su zakonske osnove da mogu da egzistiraju, ali je potrebno stvoriti i realni ekonomski ambijent da se takvi projekti i ostvare.

33

Pored mera racionalizacije i energetske efikasnosti kod potrošnje električne energije, smanjenje gubitaka u prenosu i distribuciji predstavlja još jedan vid povećanja energetske efikasnosti koji takođe dovodi do smanjenja potreba za električnom energijom. Smanjenje gubitaka u prenosu ćebiti ostvareno rekonstrukcijom postojeće mreže i izgradnjom prioritetnih objekata. Mnogo značajniji efekti smanjenja gubitaka će biti u domenu gubitaka u distributivnoj mreži. Tome ćedoprineti rekonstrukcija postojeće distributivne mreže, izgradnja novih objekata, zamena mernih uređaja (električnih brojila) i uređenje priključnih potrošačkih mesta čime će se sprečiti krađaelektrične energije i shodno tome će doći do prevođenja te nelegalne u legalnu ekonomičniju potrošnju. Sve ove mere mogu doprineti da se u narednih deset godina gubici u distribuciji smanje sa 15% na oko 10%. Obnovljivi izvori električne energije podrazumevaju hidropotencijal malih vodotokova, energiju vetra, biomase, geotermalnu energiju i energiju sunčevog zračenja. Potencijal onovljivih izvora je delimično istražen, ali se može smatrati da on predstavlja značajan energetski resurs. Osnovni problem u korišćenju ovih izvora je visoka cena proizvedene energije. Nerealno je očekivati da osiromašeno stanovništvo može da plati tako skupu proizvodnju. Razvijene zemlje subvencionišu proizvodnju iz ovih izvora, ali naše društvo sa ovim stepenom ekonomskog razvoja to nije u stanju da čini. Međutim, EU svojom direktivom broj 77 iz 2001. godine, zahteva od svojih članica da oko 12% finalne energije proizvede iz ovih izvora. Novim Zakonom o energetici, male elektrane su definisane snagom do 10MW, a obnovljivi izvori su definisani kao povlašćeni proizvođači električne energije. Na taj način je data dobra osnova za razvoj ovog vida energetike, ali je neophodno sprovesti aktivnosti na donošenju pravne regulative u ovoj oblasti koja bi bila u skladu sa regulativom EU, a sve u cilju donošenja propisa i standarda koji bi podsticali intenzivniju izgradnju i korišćenje obnovljivih izvora energije. Od svih vrsta obnovljivih izvora energije najviše je istražena oblast malih hidroelektrana (MHE). Egzaktni podaci postoje za Srbiju, gde je urađen katastar MHE, prema kome je naoko 870 lokacija moguće izgraditi elektrane ukupne snage 485 MW sa procenjenom godišnjom proizvodnjom od 1,7 TWh. U planu je inoviranje ovog katastra, jer se procenjuje da je ukupni potencijal MHE 650 MW sa proizvodnjom od 2,1 TWh. I u Crnoj Gori postoji značajan hidropotencijal MHE posebno na severu Republike koji se procenjuje na oko 0,38 TWh godišnje proizvodnje. Međutim, može se reći da je iskorišćenje ovog potencijala i u Srbiji i u Crnoj Gori zanemarivo, jer se u Srbiji se prati rad samo 28 MHE, ukupne snage 22 MW koje godišnje proizvedu oko 40 GWh energije, a u Crnoj Gori 7 MHE snage 8 MW koje proizvedu godišnje 21 GWh električne energije. Ostali obnovljivi izvori su nedovoljno istraženi. U Srbiji je urađena inicijalna studija kojom su istraživane oblasti u kojima bi se mogle graditi elektrane na vetar. Ozbiljna istraživanja i korišćenje geotermalne energije nisu praktično rađena. Mogućnosti korišćenja biomase su obrađena u poglavlju šumarstva i poljoprivrede. Imajući u vidu broj sunčanih dana, može se pretpostaviti da korišćenje sunčeve energije može biti isplativo, posebno u primorskim krajevima Crne Gore, ali ni u ovoj oblasti nisu sprovedena ozbiljna istraživanja. Sve napred rečeno potvrđuje da je potrebno organizovati sveobuhvatno istraživanje oko Programa razvoja obnovljivih izvora energije. Pored nespornih efekata da korišćenje ovih izvora smanjuje potrošnju neobnovljivih fosilnih goriva, uvoznih energenata i štiti životnu okolinu, razvoj ovih izvora doveo bi do angažovanja domaćeg i stranog kapitala, podstakao bi se rad domaće privrede koja bi mogla da proizvodi opremu za ove izvore i radno bi se angažovalo lokalno stanovništvo, pretežno iz ruralnog područija gde se nalaze najpovoljnije lokacije za ove izvore. Korišćenje ovih izvora nesporno dovodi do smanjenja emisije štetnih materija i doprinose smanjenju nacionalnih kvota za ugljen dioksid i druge gasove staklene bašte. Pri donošenju ovog programa, posebno treba imati u vidu sopstveni interes u svetlu sticanja Zelenih sertifikata. Inostrani partneri će sve više biti zainteresovani za ulaganje u ovu oblast, kako bi sticanjem

34

Zelenih sertifikata dobili mogućnost slobodnog raspolaganja sopstvenim kvotama za emisije štetnih materija. Svest o očuvanju životne sredine tek u poslednje vreme dostiže značaj koji je oduvek trebalo da ima. Dramatične klimatske promene koje se najviše ogledaju u tendenciji globalnog otopljavanja doprinele su podizanju svesti o neophodnosti očuvanja životne sredine. Sa druge strane sve izvesnije iscrpljivanje fosilnih goriva, promovisalo je tezu održivog razvoja. Međutim, ovi novi trendovi i relevantni dokumenti uglavnom su nepoznati širem krugu stručnjaka koji se bave strategijom razvoja energetskog sektora. Zbog toga je neophodno organizovati edukaciju šire i posebno stručne javnosti o novim tendencijama u oblasti zaštite životne sredine, donetoj regulativi u ovoj oblasti, posebno sa Kjoto protokolom i direktivama EU, kao i sa mogućnostima korišćenja različitih vidova obnovljivih izvora energije. Nosioci svih navedenih aktivnosti moraju biti u Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Elektroprivredi Srbije, Regulatornoj agenciji za energetiku, Agenciji za energetsku efikasnost.

3.5. Literatura

[1] STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2015. GODINE – PREDLOG,

Decembar 2004. [2] ELEKTROPRIVREDA SRBIJE, Godišnji izveštaji [3] ELEKTROPRIVREDA CRNE GORE, Godišnji izveštaji [4] NAUČNO STRUČNO SAVETOVANJE ENERGETIKA JUGOSLAVIJE '98, Zbornik radova [5] NAUČNO STRUČNO SAVETOVANJE ENERGETIKA JUGOSLAVIJE '99, Zbornik radova [6] 25 SAVETOVANJE JUKO CIGRE, Septembar 2001, Zbornik radova [7] Časopis ELEKTROPRIVREDA, Broj 1 2003. godina

35

4 EFIKASNI TRANSPORT I ODRŽIVO PLANIRANJE GRADOVA 36

4.1 Uvod 36

4.2 Ciljevi Okvirne nacionalne strategije reagovanja na problem emisije gasova sa efektom staklene bašte u sektoru transporta 36

4.3 Principi Okvirne nacionalne strategije za klimatske promene u sektoru transporta 37

4.4 Postojeći institucionalni okvir sektora transporta SCG 37

4.5 Postojeći zakonski okvir 37

4.5.1 Postojeći zakonski okvir Republike Srbije 37

4.5.2 Postojeći zakonski okvir Republike Crne Gore 38

4.5.3 Zakonodavstvo i strategije relevantne za upravljanja smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte sektora transporta Evropske unije 38

4.6 Situacija i trendovi u sektoru transporta SCG 39

4.6.1 Drumski saobraćaj 39

4.6.2 Železnički saobraćaj 39

4.6.3 Vazdušni saobraćaj 40

4.6.4 Rečni saobraćaj 40

4.6.5 Glavni zaključci o trendu razvoja transportnog sektora SCG 40

4.7 Mere upravljanja redukcijom emisije CO2 sektora transporta 41

4.7.1 Razvoj strategije efikasnog transporta 41

4.7.2 Promovisanje ekološki prihvatljivog planiranja transporta 42

4.7.2.1. Regionalno planiranje razvoja ekonomije 42 4.7.2.2. Planiranje razvoja urbanih struktura kroz analizu transportnih potreba 42

4.7.3 Promovisanje železničkog transporta 42

4.7.4 Promovisanje razvoja efikasanog javnog transporta 43

4.7.5 Promovisanje transporta biciklom 43

4.7.6 Promovisanje rečnog i kombinovanog teretnog transporta 44

4.7.7 Promovisanje fiskalnih mere u sektoru putničkog transporta 44

4.7.8 Tehničke mere redukcije emisije u sektoru transporta 44

4.7.9 Promovisanje korišćenja alternativnih goriva 44

4.7.10 Promovisanje dostupnosti informacija 45

4.7.11 Obuka vozača o energetski efikasnoj upotrebi motornih vozila 45

4.8 Aktivnost i mere - Akcioni plan 46

36

4. EFIKASNI TRANSPORT I ODRŽIVO PLANIRANJE GRADOVA

4.1. Uvod Efikasni transport omogućava punu mobilnost društvenoj zajednici bez dovođenja u opasnost zdravlja

stanovništva i ne izaziva degradaciju ekosistema. Kreiranje takvog transporta moguće je jačanjem javnog transporta, podrškom razvoju železnice, promovisanjem bez-motorskog načina transporta upotrebe bicikla i pešačenje, obeshrabljivanje korišćenja putničkih motornih vozila u urbanim sredinama i podrškom razvoja čistih tehnologija motornog transporta.

Transportni sektor izazva mnoge probleme u životnoj sredini. Posmatrano na lokalnom nivou transpoprt utiče na degradaciju zemljišta, vode, izvor je buke i ima uticaj na zdravstveno stanje društvene zajednice. Na regionalnom nivou emisije iz transportnog sektora utiču na acidifikaciju i eutrofikaciju, dok na globalnom nivou utiču na porast koncentracije1 gasova sa efektom staklene bašte (GESB), odnosno ima direktan uticaj na promenu klime.

Osnova veze saobraćaja i promene klime je krajnje jednostavna. Transportni sektor zavisi od neobnovljivih fosilnih goriva, koja zajedno sa ugljem i gasom predstavljaju osnovne izvore ugljen dioksida ( CO2), koji sa ostalim GESB utiču na promene globalne klime.

4.2. Ciljevi Okvirne nacionalne strategije reagovanja na problem emisije gasova sa efektom staklene bašte u sektoru transporta

Nadležne institucije Republike Srbije i Republike Crne Gore još nisu razvile strategije razvoja sektora transporta.

Osnovne informacije o sektorima transporta u Republici Crnoj Gori i Srbiji prikupljaju republički zavodi za statistiku. Podaci se prikupljaju na osnovu mesečnih i godišnjih izveštaja saobraćajnih preduzeća i preuzimaju iz sektorskih biltena 2 , a podaci o registrovanim motornim vozilima se preuzimaju od Republičkog ministarstva unutrašnjih poslova.

Zvanična informacija o nivou emisije gasova sa efektom staklene bašte sektora transporta SCG ne postoji. Okvirna nacionalna strategija reagovanja na problem emisije gasova sa efektom staklene bašte u sektoru transporta:

• Određuje osnovu upravljanja smanjenja nivoa emisije gasova sa efektom staklene bašte na način koji omogućava potrebnu mobilnost i ekonomski razvoj društvene zajednice na održivi način;

• Određuje moguću strukturu upravljanja smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte ; • Usmerava aktivnosti u harmonizaciji zakonodavstva koje reguliše sektor transporta u procesu približavanja

zakonodavstvu EU; • Određuje ulogu nadležnim društvenim faktorima u procesu razvoja i implementacije strategije. . Dugoročno, implementacijom Okvirne nacionalne strategije reagovanja na problem emisija gasova

Sa efektom staklene bašte postiže se: • uspostavljanje dugoročnog trenda smanjenja nivoa emisije gasova sa efektom staklene bašte sektora

transporta, uz održanje nužne potrebe za mobilnošću koja prati ekonomski razvoj3;• implementacija principa održivog razvoja; • zaštita zdravlja stanovništva; • zaštita izvorišta vode za piće; • zaštita zemljišta; • poboljšanje obrazovanja i jačanje javne svesti o nivou uticaja sektora transporta na klimatske promene.

1 Sektor transporta na globalnom nivou učestvuje sa oko 25% emisije gasova sa efektom staklene bašte 2 „Saobraćaj i veze“ Statistički bilten 3 “Development in practice” Sustainable Transport , priorities for policy reform World Bank

37

4.3. Principi Okvirne nacionalne strategije za klimatske promene u sektoru transporta Ključni principi na kojima se bazira Okvirna nacionalna strategija reagovanja na problem emisije gasova sa efektom staklene bašte sektora transporta su:

• Princip integralnosti • Princip prvencije i predostrožnosti • Princip očuvanja prirodnih vrednosti • Princip održivog razvoja • Princip zagađivač plaća• Princip informisanja i učešće javnosti. Princip integralnosti - organi država članica, organi autonomne pokrajine i organi lokalne samouprave

obezbeđuju integraciju mera sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehničkih i drugih standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnh i drugh mera, dugoročno smanjenje nivoa emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Princip prevencije i predostrožnosti - svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na način da proizvede najamanju moguću promenu u životnoj sredini.

Princip očuvanja prirodnih vrednosti - Neobnovljivi prirodni resursi se koriste pod uslovima koji obezbeđuju njihovo dugoročno i razumno korišćenje.

Princip održivog razvoja – održivi razvoj je usklađen sistem tehničko-tehnoloških, ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se prirodne vrednosti razumno koriste i štite za sadašnje i buduće generacije.

Princip zagađivač plaća – zagađivač u skladu sa propisima snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjenje zagađenja životne sredine koje je svojim aktivnostima proizveo.

Princip informisanja i učešće javnosti – u ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine i učestvuje aktivno u donošenju odluka čije bi sprovođenje uticalo na životnu sredinu.

4.4. Postojeći institucionalni okvir sektora transporta SCG Vlade i Narodne skupoštine Republika Crne Gore i Srbije obezbeđuju zakonski okvir za održivo

upravljanje transportnim sektorom. Nadležni organi i organizacije Republike Srbije:

• Savet za održivi razvoj Vlade Republike Srbije4

• Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine • Ministarstvo za kapitalne investicije • Ministarstvo unutrašnjih poslova • Republički zavod za statistiku • Nadležan organ jedinice lokalne samouprave

Nadležni organi i organizacije Republike Crne Gore: • Ministarstvo zaštite životne sredine i uređenje prostora • Ministarstvo pomorstva i saobraćaja • Ministarstvo unutrašnjih poslova • Republički zavod za statistiku • Nadležni organ jedinice lokalne samouprave

4.5. Postojeći zakonski okvir

4.5.1. Postojeći zakonski okvir Republike Srbije

• Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. Glasnik R. Srbije br. 135/04)

4 Odluka Vlade Republike Srbije o obrazovanju Saveta za održivi razvoj (Sl. Glasnik R. Srbije, br.103/03 i 98/04 )

38

• Zakon o zaštiti životne sredine – odredbe kojima se uređuju ѕaštita vazduha, zaštita prirodnih dobara i zaštita od buke (Sl. Glasnik R. Srbije br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95)

• Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Glasnik R. Srbije broj 135/04) • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Glasnik R. Srbije broj 135/04) • Pravilnik o graničnim vrednostima,načinu merenja emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranju

podataka (Sl. Glasnik R. Srbije, br. 30/97 ) • Izmena pravilnika o graničnim vrednostima,načinu merenja emisije, načinu i rokovima merenja i

evidentiranju podataka (Sl. Glasnik R. Srbije, br. 35/97 ) • Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. Glasnik R. Srbije, br. 47/03 ) • Zakon o prostornom planiranju Republike Srbije (Sl. Glasnik R. Srbije, br.13/96 ).

4.5.2. Postojeći zakonski okvir Republike Crne Gore • Zakon o životnoj sredini (Sl. List R. Crne Gore br. 12/96, 55/00) • Pravilnik o analizi uticaja delatnosti na životnu sredinu (Sl. List R. Crne Gore br. 14/97) • Pravilnik o sadržaju studije analize uticaja na životnu sredinu (Sl. List R. Crne Gore br. 21/97) • Zakon o sprečavanju zagađenja vazduha (Sl. List R. Crne Gore br. 14/80, 16/50) • Pravilnik o metodologiji analiza, vremenskom okviru i načinima obaveštavanja o rezultatima monitoringa i

detekciji štetnih gasova u vazduhu na izvorima zagađenja (Sl. List R. Crne Gore br. 4/82, 8/82) • Zakon o planiranju i prostornoj organizaciji (Sl. List R. Crne Gore br. 16795,22/95,10/00)

4.5.3. Zakonodavstvo i strategije relevantne za upravljanja smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte sektora transporta Evropske unije

Direktive Evropskog zakonodavstva sa direktnim uticajem na upravljanje smanjenjem emisije sektora transporta :

• Direktiva 98/70/ EC o kvalitetu goriva • Direktiva 99/24/ EC o šemi fiskalnih mera • Direktiva 98/96/ EC o emisiji izduvnih motornih vozila • Direktiva 2001/100/ EC o emisiji izduvnih gasova motornih vozila • Direktiva 99/96/ EC o korišćenju prirodnog gasa kao pogonskog goriva • Direktiva 2001/12/ EC o revitalizaciji železnice • Direktiva 2001/13/ EC o revitalizaciji železnice • Direktiva 2001/14/ EC o revitalizaciji železnice • Direktiva 1999/94/EC o dostupnosti informacije o potrošnji goriva i emisiji CO2 novih putničkih motornih

vozila

Strategije koje predstavljaju okvir razvoja sistema upravljanja marama smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte sektora transporta Evropske unije:

• Šesti akcioni program zaštite životne sredine COM (2001) 31 final ; • Evropska transportna politika za 2010, COM(2001)370 final;• Strategija unapređenja energetske efikasnosti putničkih motrornih vozila ,COM (95)689 final • Strategija – EU približavanje Kjoto protokolu, COM (97)481 fina

39

•

4.6. Situacija i trendovi u sektoru transporta SCG

Političke promene, sankcije i rat uticale su na sektore transporta Republika Srbije i Crne Gore na

smanjenje fizičkog obima usluga u transportnom sektoru, tako da je on 2000. godine iznosio 23% fizičkog obima 1990. godine. Iste godine fizički obim putničkog drumskog, železnicom i vazdušnog transporta bio je 48%, 30% i 13% redom od nivoa 1990. godine. Fizički obim robnog drumskog, železničkog, vazdušnog transporta, transporta morem i rečnog transporta iznosio je 9%, 25%, 6% 33% i 31% redom od transporta 2000. godine5.

Statistička istraživanja Republičkih zavoda za statistiku Republike Srbije i Crne Gore ukazuju na trendove rasta ili opadanja intenziteta u sektorima transporta. Istraživanja republičkih zavoda za statistiku nisu metodološki usaglašena tako da poređenje stanja u sektorima transporta dveju republika nije moguće.

4.6.1. Drumski saobraćaj Indeks fizičkig obima usluga drumskog saobraćaja u 2003. ukazuje da u Republici Srbiji putnički saobraćaj ima trend rasta i na nivou je putničkog sobraćaja 1998. godine.6

Indeks fizičkig obima usluga drumskog saobraćaja u 2003. ukazuje da u Republici Srbiji teretni saobraćaj ima trend opadanja i na nivou je 50% teretnog sobraćaja 1998. godine.7

Vrlo je važno naznačiti da je fizički obim javnog urbanog drumskog saobraćaja u Republici Srbiji u trendu opadanja i na nivou je oko 60% javnog prevoza 1998. godine. Posmatramo li sredstva za rad preduzeća drumskog saobraćaja uočava se blagi porast od oko 100 autobusa u odnosu na 1998. godinu ali je primetan pad iskorišćenosti kapaciteta za oko 10% u odnosu na 1998. godinu.8

Fizički obim usluga drumskog saobraćaja u 2003. godini u Republici Crnoj Gori ukazuje da je broj ostavrenih putničkih kilometara na nivou oko 50% ostvarenih 1999. godine pri čemu se inventarsko stanje autobusa organizacija drumskog saobraćaja neznatno menjalo.9

Fizički obim usluga drumskog saobraćaja u 2003. godini u republici Crnoj Gori ukazuje da je broj ostavrenih tonskih kilometara na nivou oko 90% ostvarenih 1999. godine pri čemu se inventarsko stanje teretnih motornih vozila smanjilo za oko 15%.10

Analizom fizičkog obima drumskog saobraćaja 1998. godine SR Jugoslavije konstatuje se da je na nivou oko 31 % fizičkog obima 1990. godine.11

4.6.2. Železnički saobraćaj U Republici Srbiji postavljeno je 3809 km pruge normalnog koloseka od čega je 1217 km elektrificirano,

dok je samo 216 km dvokolosečna pruga. Analiz podataka vezanih za promenu broja lokomotiva i putničkog i teretnog kolskog parka pokazala je primetno je smanjivanje broja za oko 15 %12 .

U Republici Crnoj Gori postavljeno je 250 km pruge normalnog koloseka13, od čega 56 km pruge Podgorica - Nikšić nije elektrificirano.

Analizom odnosa učešća železničkog i drumskog saobraćaja u putničkim i tonskim ( Graf 1. i Graf 2.) kilometrima u R. Srbiji može se konstatovati trend smanjenja procentualnog udela železničkog saobraćaja u putničkim kilometrima, pri čemu se transport roba se u Republici Srbiji dominantno odvija železnicom. Istoparametarska analiza za Republiku Crnu Goru zvanično nije objavljena. Analizom fizičkog obima železničkog saobraćaja 1998. godine SR Jugoslavije konstatuje se da je na nivou oko 35 % fizičkog obima 1990. godine

5 Environmental Performance Reviews - Yugoslavia, UN, Economic Commission for Europe, Committee on Environmental Policy, 2002 6 Izvor : Statistički godišnjak Srbije 2003., RZS str. .332 7 Izvor : Statistički godišnjak Srbije 2003., RZS str..332 8Izvor: Statistički godišnjak Srbije 2003., str..339 9 Izvor: Statistički godišnjak Crne Gore 2003, Republički zavod za statistiku, str. 165 10 Izvor: Statistički godišnjak Crne Gore 2003, Republički zavod za statistiku, str. 167 11 Izvor: Statistički godišnjak Jugoslavije 2001 tabela 13.1. 12 Izvor : Statistički godišnjak Srbije 2003., str.335 13 Izvor : Statistički godišnjak Crne Gore 2003., str. 161

40

Graf 1. Učešće železničkog i drumskog Graf 2. Učešće železničkog i drumskog saobraćaja u ukupnim putničkim kilometrima14 saobraćaja u ukupnim tonskim u R. Srbiji 15 kilometrima16 u R. Srbiji17

4.6.3. Vazdušni saobraćaj Fizički obim vazdušnog saobraćaja u 2003.godini u Republici Srbiji ukazuje da nivo obima ima trend rasta

i oko 40% je veći nego 1998. godine. Ostvareni putnički kilometri su u porastu dok su tonski kilometri u padu ѕaoko 15%18

Fizički obim vazdušnog saobraćaja u 2003.godini u Republici Crnoj Gori ukazuje da je nivo obima ima trend rasta. Ostavreni putnički saobraćaj je u porastu za oko 60 %, a u porast je i robni transport u odnosu na 1999. godinu. 19

Analizom fizičkog obima vazdušnog saobraćaja 1998. godine SR Jugoslavije konstatuje se da je na nivou oko 13 % fizičkog obima 1990. godine. 20

4.6.4. Rečni saobraćaj Republika Srbija poseduje tri rečna pravca reku Dunav sa pritokama rekom Tisom i rekom Savom kao i

kanalski sistem Dunav – Tisa – Dunav. Rečni plovni koridor je dužine oko 1000 km , a kanalski oko 600 km. Rečni plovni koridori su deo VII trans – evropske mreže.

Statistički podaci o prometu robe u periodu 1998 – 2003. govore da je smanjen ѕa oko 50%. Uvidom u presek plovnih sredstava preduzeća u unutrašnjem saobraćaju kao i uvidom u presek registrovane flote po godinama gradnje, može se kontatovati da se smanjuje broj teretnih brodova za oko 5% dok u poslednjih 12 godina izgrađeno samo 8 plovnih objekata .21

Analizom fizičkog obima rečnog saobraćaja 1998. godine SR Jugoslavije konstatuje se da je na nivou oko 50 % fizičkog obima 1990. godine. 22

4.6.5. Glavni zaključci o trendu razvoja transportnog sektora SCG Na osnovu iznete analize može se zaključiti:

• fizički obim transportnog sektora nije dostigao nivo iz 1990. godine • fiѕički obim drumskog putničkog javnog saobraćaja ima trand pada u poslednjih šest godina

14 Jedinica mere i prevoznog učinka u putničkom saobraćaju i predstavlja prevoz jednog putnika na rastojanju od jednog km. 15 Izvor : Statistički godišnjak Srbije 2004., str.334 16 Jedinica mere i prevoznog učinka u teretnom saobraćaju i predstavlja prevoz jedne tone robe na rastojanju od jednog km. 17 Izvor : Statistički godišnjak Srbije 2004., str.334 18 Izvor : Statistički godišnjak Srbije 2004., str. 338 19 Izvor : Statistički godišnjak Crne Gore2003., str. 165 20 Izvor: Statistički godišnjak Jugoslavije 2001 tabela 13.1. 21 Izvor : Statistički godišnjak Srbije 2004.,. 22 Izvor: Statistički godišnjak Jugoslavije 2001 tabela 13.1..

41

• fizički obim drumskog putničkog saobraćaja privatnim motornim vozilom ima trend rasta u poslednjih šest godina

• fizički obim drumskog teretnog saobraćaja ima trand pada u poslednjih šest godina • fizički obim železničkog putničkog saobraćaja ima trend pada u poslednjih šest godina • fizički obim železničkog teretnog saobraćaja ima trend rasta u poslednjih šest godina • fizički obim vaѕdušnog putničkog i teretnog saobraćaja ima trend rasta u poslednjih šest godina • fizički obim rečnog teretnog saobraćaja ima trend pada u poslednjih šest godina • rečni putnički saobraćaj u Republici Srbiji nije statistički konstatovan. •

Potrošnja goriva transportnih preduzeća SCG

Потрошња горива транспортних предузећа Републике Србије

0

20

40

60

80

100

1998 1999 2000 2001 2002 2003

kt

железнички друмски градски речни ваздушни

Izvor :Statistički godišnjak Republike Srbije 2004

Потрошња горива транспортних предузећа Република Црне Горе

0

1

2

3

4

5

1999 2000 2001 2002 2003

kt

путнички саоб. робни саобр.

Izvor:Statistički godišnjak Republike Crne Gore 2003

4.7. Mere upravljanja redukcijom emisije CO2 sektora transporta

4.7.1. Razvoj strategije efikasnog transporta Osnova pozitivnog uspostavljanja Strategije razvoja efikasnog transporta je princip integralnog pristupa, odnsono uspostavljanje integralnog sistema upravljanja smanjenjem nivoa emisija gasova sa efektom staklene bašte u koga bi bile uključene sve sektorski nadležne institucije i zainteresovane strane.

Ključni elementi integralnog upravljanja razvoja efikasnog transporta su :

42

• identifikacija stanja i nivoa emisija gasova sa efektom staklene bašte, sektora transporta; • jačanje javne svesti o nivou uticaja sektora transporta na dinamiku klimatskih promena; • definisanje ciljeva upravljanja smanjenja emisije GESB sektora transporta; • postavljanje funckionalnog sistema institucionalne koordinacije u upravljanju; • obezbeđivanje poluga preispitivanja sistema u cilju njegovog stalnog unapređenja; • obezbeđivanje svih neophodnih resursa.

4.7.2. Promovisanje ekološki prihvatljivog planiranja transporta Integralno planiranje ekološki prihvatljivog transporta znači da se prostorno planiranje, regionalno planiranje, urbanističko planiranje, planiranje zaštite životne sredine i regionalni ekonomski razvoj usaglašavaju i prilagođavaju ciljevima zaštite životne sredine i politici klimatskih promena.

4.7.2.1. Regionalno planiranje razvoja ekonomije Planiranje regionalnog razvoja ekonomije osnova je smanjenja potrebe za transportom na veća rastojanja.

Takvo planiranje iziskuje obezbeđivanje podrške razvoju šireg spektra proizvodnje u okviru regiona kao i unapređenje regionalnog marketinga proizvoda.

Regionalno planiranje razvoja mora uzeti u obzir promenu nivoa emisija CO2 kao efekat intenziviranja transporta. Industrijske zone na regionalnom nivou su polazišta i odredišta kako putničkog tako i transporta roba. Iz tog razloga od vitalnog je značaja da regionalnim planiranje otvaranja novih industrijskih zona bude bude vezano za glavne transportne koridore.

4.7.2.2. Planiranje razvoja urbanih struktura kroz analizu transportnih potreba

Planiranje razvoja novih urbanih struktura ima za cilj kreiranje kompaktnih struktura naselja sa optimalno prisutnim funkcijama, trgovine, usluga, rekreativnih i poslovnih centara i to u blizini stambenih zona što direktno rezultira smanjenjem transportnih potreba i takvom planiranju daje redukcioni potencijal emisije gasova sa efektom staklene bašte.

4.7.3. Promovisanje železničkog transporta Karakteristika niže specifične emisije CO2 po putničkom i tonskom kilometru železnice23 u odnosu drumski i avio saobraćaj promoviše železnički transportni i putnički saobraćaj kao primarni vid saobraćaja sa redukcionim potencijalom emisije gasova sa efektom staklene bašte . Paketom mera koje se odnose na uspostavljanje, visokih sigurnosnih standarda, uspostavljenjem infrastrukturno - tehničke kompatibilnosti železnice SCG sa evropskim železničkim koridorima i podizanjem nivoa usluga železničkog putničkog i transporta roba ovom bi vidu transporta dao tržišnu konkuretnost i redukcioni potencijal emisije CO2 koji se ne može zanemariti.

23 Drumski saobraćaj po putničkom kilometru generiše dva puta veću masu CO2 , dok po tonskom kilometru generiše šest puta veću masu CO2 DB, 2000 Umweltbericht 2000, Deutsche Bahn

43

Graf 3: Pregled mogućih mera redukcije emisije gasova sa efektom staklene bašte i kategorizacija osnovnih reakcija

4.7.4. Promovisanje razvoja efikasanog javnog transporta Efikasan lokalni i regionalni javni transport ima nezaobilaznu ulogu u svakoj šemi usmerenoj promovisanju

održive mobilnosti i značajan je instrument redukcije emisije CO2 . Javni transport obezbeđuje da svi u društvu imaju pristup transportu koji ne zavisi od automobilskog, a generiše jednu trećinu emisije CO2 automobila po putnik-kilometru.

Preduslovi razvoja javnog transporta su ekstenzivna putna mreža, savremena i energetski efikasna vozila, uređena umreženost autobuskog prevoza, nadzemne i podzemne železnice, taksi prevozа kao i priprema usluga javnog transporta koje su izgrađene u skladu sa potrebama korisnika.

4.7.5. Promovisanje transporta biciklom Promovisanje transporta biciklom može doprineti ciljevima smanjenja emisije CO2 sektora transporta.

Transport biciklom može zameniti automobilski na kraćim relacijama uglavnom u urbanim sredinama. 24 Emisije CO2 automobila su naročito visoke na kraćim relacijama zbog veće potrošnje goriva i u toj činjenici leži redukcioni potencijal transporta biciklom.

Operacionalizacija ovog vida transporta vezana je za fizičku izgradnju biciklističkih traka u urbanim sredinama, prilagođavanje brzine automobilskog saobraćaja, kampanju i jačanja svesti kroz informisanost o prednostima i pozitivnim efektima ovog vida transporta na globalnu dianmiku promene klime.

24 “Polovina svih putovanja automobilom je kraća od 6km “ - Bericht der Bundesregierung über Maßnahmen zur Förderung des Radverkehrs", BTDrucksache,14/3445 (2000)

MERE REDUKCIJE

Regionalno planiranje

Urbane strukture

Efikasan javni saobraćaj

Promovisanje transporta železnicom

Promovisanje transporta biciklom i pešački

Promovisanje rečnog transporta

Eko taksa na gorivo

CO2 taksa

Porez na upotrebu i promet motornih vozila

Dostupnost informacija

Obuka vozača

Upitreba alter. goriva

Inplementacija EU legislative

REAKCIJA

Redukcija kroz: smanjenje potrebe za

transportom

Redukcija kroz: izbor vida transporta

Redukcija kroz: potrošnju goriva

44

4.7.6. Promovisanje rečnog i kombinovanog teretnog transporta Rečni saobraćaj je visoko konkurentan posebno u oblasti obimnog kargo transporta kao što su žitarice,

građevinski materijal naftini derivati. Nizak nivou emisije CO2 po tonskom kilometru karakteriše ga kao vid transporta koji poseduje redukcioni potencijal.

Razvojem kombinovanog rečno – železničkog transporta ulaganjem u osavremenjavanje lučkih terminala, pretovarne tehnologije prateće informaciono komunikacione tehnologije rečni teretni saobraćaj može dugoročno nadograđivati svoj redukcioni potencijal emisije gasova sa efektom staklene bašte.

4.7.7. Promovisanje fiskalnih mere u sektoru putničkog transporta Fiskalne mere usmerene na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte moraju biti tako definisane da direktno ili indirektno utiču na smanjenje emisije ali u isto vreme ne utiču na usporenje razvoja tranzicionih ekonomija.

Osnovni principi fiskalnih mera: • fiskalne mere za energetski efikasnija putnička vozila moraju da budu nominalno znatno niže u donosu na

fiskalne mere za niže energetski efikasna vozila • osnova kalkulacije vrednosti niza fiskalnih mera, mora biti nivo emisije gasova sa efektom staklene bašte

po vozilo kilometru25 • redukcioni potencijal fiskalnih mera ne treba da zavisi od tipa fiksalne mere, registracione takse ili

cirkulacione takse, već od nivoa emisije gasova sa efektom staklene bašte putničkog motornog vozila • fiskalne mere u svom sastavu moraju sadržati taksu na upotrebu fosilnih goriva26 • fiskalne mere koje prate kupovinu novih i promet polovnih vozila svojim nominalnim iznosima moraju da

stimulišu kupovinu novih putničkih motornih vozila 27.

4.7.8. Tehničke mere redukcije emisije u sektoru transporta Pod tehničkim merama redukcije emisije CO2 koje potiču od putničkih motornih vozila mogu se

prepoznati tehničke mere koje sprovodi unutar svojih asocijacija ACEA 28 , JAMA 29 ,KAMA 30 , automobilska industrija a na osnovu dobrovoljnog sporazuma sa Evropskom komisijom.31 Cilj sporazuma je smanjenje emisije CO2 novih automobila po pređenom kilometru sa 170 g/km na nivo 140 g/km 2010. godine.

Priključenje automobilske industrije Republike Srbije koja se nalazi u tranzicionom periodu, aktiviralo bi redukcioni potecijal ove mere smanjenja emisije .

4.7.9. Promovisanje korišćenja alternativnih goriva Kada govorimo o upotrеbi alternativnih goriva sa ciljem redukcije emisijeCO2 misli se na upotrebu prirodnog gasa, biodizela i vodonika kao pogonskih goriva.

Prednost prirodnog gasa u odnosu na ostala alternativna goriva leži u tome što je lako dostupan i tehnički upotrebljiv. Korišćenje prirodnog gasa kao goriva retzultira 20% manjim emisijama CO2, ali je pri korišćenju prirodnog gasa smanjena energetska efikasnost motora u poređenju sa energetskom efikasnošću pri korišćenju benzina ili dizela kao pogonskog goriva. 32

Upotreba biodizela ima veliki redukcioni potencijal emisije CO2 . Evropska komisija je svoju strategiju postepenog procentualnog povećanja korišćenja biodizela definisala posebnom direktivom.33

25 Važeći porez na upotrebu motornog vozila u Republici Srbiji je nominalno za oko 45% niži za vozila koja su proizvedena 1995. godine u odnosu na vozilo koje je proizvedeno 2005. godine. 26 U Republici Crnoj Gori na snazi je fiskalna mera ekološke takse na fosilna goriva u iznosu od 0,002 za MB95 – 0,003 diezel €/l 27 Važeći porez na promet motornih vozila u Republici Srbiji svojim nominalnim vrednostima stimuliše kupovinu polovnih motornih vozila sa višim nivoom emisije CO2 po km 28 European Automobile Manufacturers Association 29 Japanese Automobile Manufacturers Association 30 Korea Automobile Manufacturers Association 31 Decembra 1995. godine Evropska komisija donela je “Strategy for improving the fuel efficiency of passenger cars (COM(95)689 final) sa ciljem redukcije emisije CO2 automobila. 32 Reducing CO2 emissions in the transport sector, A status report by the FEA, Umweltbundesamt Berlin 33 Directive on the promotion of the use biofuels for transport, COM(2001)547

45

4.7.10. Promovisanje dostupnosti informacija Izbor transportnog vozila pri nabavci i novog ili korišćenog od strane kupca u osnovi poseduje redukcioni

potencijal emisije CO2 koji ne treba zanemariti. Osnova ove mere je omogućiti i podržati kupca da odabere vozilo sa prihvatljivim uticajem na životnu sredinu.

Informacija mora biti prezentovana na krajnje jednostavan, dostupan kupcu prihvatnjiv način sa definisanom potrošnjom goriva na 100 km i emisijom CO2 po km u gramima. 34

4.7.11. Obuka vozača o energetski efikasnoj upotrebi motornih vozila

Energetski efikasno korišćenje vozila rezultira smanjenom potrošnjom goriva i emisijom CO2 и до 10% . Obuka za korišćenja vozila na energetski efikasan način, pored informativne kampanje kroz medije treba da bude inkorporirana u program obuke vozača.

34 У складу са директивом 1999/94/ЕC

46

4.8. Aktivnost i mere - Akcioni plan

Rednibr. Aktivnost /mera Vrsta mere Implementaciona institucija Period realizacije

Potencijalniizvor finansiranja

1. Sprovesti mere jačanja institucionalnogkapaciteta za formiranje registraemisija GESB u sektoru transportaSCG

Instituc-ionalna

MNZŽSRS,RZSRS,

MZŽSRCG,PZCRCG

kratkoročni

GEF,Bilateralnisporazumi

2. Izraditi inventar emisija GESB sektoratransporta SCG Infortiv.

mera

MZŽSRCG,PZCRCG

MNZŽSRS,RZSRS,

kratkoročni

GEF,Bilateralni sporazumi

3. Izrada studije projekcije emisije GESBsektora transporta SCG do 2020.godine

Studija

MNZŽSRS,RZSRS,MIRS

SZORVRSMZŽSRCG,

PZCRCGMIRCG

kratkoročni

4. Razviti strategiju efikasnog transportaRepublike Srbije do 2015. godine Strategija

MNZŽSRS,RZSRS,MKIRS,

AP Vojvodina

kratkoročni

5. Razviti strategiju efikasnog transportaRepublike Crne Gore do 2015. godine Strategija

MZŽSRCG,PZCRCG,MPTRCG,

kratkoročni

6. Redefinisati osnovu za obračun porezana upotrebu vozila Fiskalne mera MFRS

MFRCG kratkoročni

7. CO2 taksa Fiskalna mera MFRSMFRCG Dugoročni

8. Redefinisati osnovu za obračun porezana promet motornih vozila Fiskalne mera MFRS

MFRCG kratkoročni

9. Uvođenje Eko takse na promet fosilnihgoriva u R. Srbiji Fiskalna mera MFRS kratkoročni

47



10. Implementacija emisionih limita zanova motorna vozila proizvedena u R.Srbiji ili uvezena u skladu saDir 98/96/EC

Regulatorna

MNZŽSRS,MIRS

SZORVRSMZŽSRCG,MPTRCG

kratkoročno BUDŽET

11. Implementacija tehničkih normi zanova motorna vozila proizvedena u R.Srbiji ili uvezena u skladu sa EUregulativom

Regulatorna

MNZŽSRS,MIRS


kratkoročnoBUDŽET

12. Implementacija EU legislative vezaneza dostupnost informacija o nivouemisije CO2 po km i potrošnji gorivaDir 99/94/EC

Regulatorna

MNZŽSRS,MIRS


kratkoročnoBUDŽET

13. Podizanje javne svesti i informisanost opotrebi uvođenja zakonski regulisanihemisionih limita za nova motornavozila

Jačanje svesti

MNZŽSRS,MIRS


srednjoročnoBUDŽET

14. Nabavka opreme i obuka kadra uindustriji i tehničkih servisa zaprimenu novih tehničkih normi

Obuka, MIRSMZŽSRCG,

MPTRCsrednjoročno

15. Promocija koriš’enja prirodnog gasakao pogonskog goriva motornih vozila Fiskalna MFRS

MFRCG srednjoročno

16. Podizanje javne svesti i informisanostio uticaju sektora transporta naklimatske promene kroz obuku vozačau energetski efikasnoj upotrebimotornog vozila

Jačanje javnesvesti,Obuka

Škole za obuku vozača kratkoročni

48



17. Sprovesti mere jačanja institucionalnogkapaciteta institucija odgovornih zaprostorno planiranje, sa ciljempromovisanja planiranja sa niskimpotrebama za transportom

Institucionalna

MNZŽSRS,MIRS


kratkoročno

18. Podizanje javne svesti i informisanostio uticaju transporta u urbanimsredinama na klimatske promene iprednostima javnog saobraćaja

Jačanje javnesvesti,

MNZŽSRS,MIRS

MZŽSRCG,MPTRCG

Lokalne samourpave

srednjoročno

19. Podizanje javne svesti i informisanostio uticaju sektora transporta u urbanimsredinama na klimatske promene iredukcionom potencijalu transportabiciklom i peške

Jačanje javnesvesti

MNZŽSRS,MIRS

MZŽSRCG,MPTRCG

Lokalne samourpave

srednjoročno

20. Sprovesti mere jačanja institucionalnogkapaciteta preduzeća javnog saobraćajagradova Podgorica, Novi Sad, Niš,Beograd, Subotica, Kragujevac saciljem podizanja nivao usluga ioptimizacije rada

Institucionalna

MNZŽSRS,MIRS

MZŽSRCG,MPTRCG

Lokalna samourpavaPreduzeća javnog transporta

Privatni sektor

srednjoročno

21. Razviti strategiju efikasnog javnogprevoza grada Beograda sa razvojempreduslova za bez motorski transport Strategija

MNZŽSRS,MIRS

Gradska u prava Beograda srednjoročno

22. Razviti strategiju efikasnog javnogprevoza grada Podgorice sa razvojempreduslova za bez motorskog transporta Strategija

MZŽSRCG,Gradska uprava Podgorice

MPTRCG srednjoročno

23. Razviti strategiju efikasnog javnogprevoza Novog Sada, Kragujevca Strategija

MNZŽSRS,MIRS

Lokalne samoupravesrednjoročno

49



24. Razviti zakonsku regulativu koja pratirazvoj železnice Regulativa

MNZŽSRS,MIRS

MZŽSRCG,MPTRCG

Kratkoročno

25. Razviti startegiju razvoja rečnog irečno-železničkog transporta RepublikeSrbije

Strategija MNZŽSRS,MIRS srednjoročno

26. Razviti plan infrastrukturnog razvojaželeznice SCG

Razvoj studija

MNZŽSRS,MIRS

MZŽSRCG,MPTRCG

Železničko transportna pred.

kratkoročno

27. Razviti plan razvoja usluga železnice,kombinovanog transporta,informacionog sistema Razvoj studija

MNZŽSRS,MIRS

MZŽSRCG,MPTRCG

Železničko transportna pred.Komentar: periodi realizacije

Kratkoročni : 2005-2007Srednjoročni: 2007-2010Dugoročni : 2010 - 2015

50

4a UTICAJ POTROŠNJE ENERGIJE U ZGRADAMA NA PROMENU KLIME 50

4a.1 Uvod 50

4a.2 Energetska efikasnost u planiranju i implementaciji 50

4a.3 Bioklimatsko planiranje i projektovanje 51

4a.4 OIE kao potencijal i preduslov održivog razvoja 52

4a.5 Mere za racionalnu potrošnju energije 52

4a.6 Međunarodna iskustva 53

4a.7 Uticaj energetske efikasnosti i primene OIE na smanjenje emisija GSB (gasovi staklene bašte) – Dokumenti međuarodne zajednice 54

4a.7.1 Projekti i programi .................................................................................... 54

4a.8 Dokumenti i strategije UN 55

4a.9 Komisija za održivi razvoj (CSD) 55

4a.10 Evropski dokumenti i strategije za snabdevanje energijom 56

4a.11 Energetska efikasnost i OIE - strategija, zakoni, institucije, programi i sprovođenje u Sbiji 57

4a.11.1 Strategija i zakoni ................................................................................. 57

4a.11.2 Standardi ............................................................................................... 58

4a.12 Institucije 58

4a.13 Instrumenti za realizaciju ciljeva energetske politike srbije 58

4a.13.1 Energetske zajednice jugoistočne Evrope, Atina.................................. 58

4a.14 Programi 58

4a.15 Strateški programi Agencije za EE 59

4a.16 Nacionalni program energetske efikasnosti (NPEE) 59

51

4a. UTICAJ POTROŠNJE ENERGIJE U ZGRADAMA NA PROMENU KLIME

4a.1 Uvod

Promena klime na Zemlji i globalna ekološka kriza, nastale kao posledica nekontrolisanog industrijskog razvoja, neefikasnih tehnologija i prekomernog korišćenja fosilnih goriva, predstavljaju jedne od najvećih problema postindustrijskog društva na pragu novog milenijuma. Zagađenje atmosfere gasovima koji prouzrokuju tzv. "efekat staklene bašte", uništavanje ozonskog omotača koji štiti živi svet na zemlji od prekomerne radijacije, globalno otopljavanje, sve su to problemi sa kojima se suočavaju današnje generacije i koji ozbiljno prete da ugroze buduće. Sledeći, takođe, gorući i globalni problem je energetska kriza, nastala 70-tih godina, kao posledica poremećaja na tržištu nafte. Rezerve fosilnih goriva (otkrivene i pretpostavljene) su ograničene i prema prognozama, zavisno od vrste energenata i potrošnje, moguće je da će većina nestati do sredine ovoga veka, kada bi mogla da nastupi sledeća energetska kriza. Energetska kriza, praćena ekološkom krizom na lokalnom i globalnom nivou, dovela je do generalnog stava da su dosadašnji stepen i način eksploatacije resursa, kao i način njihove potrošnje neodrživi. Ovakav zaključak jasno proizlazi iz podataka o zagađenju vode i vazduha, o promeni hemijskog sastava atmosfere, pojavi ozonskih rupa, degradaciji tla, nestanaku biljnih i životinjskih vrsta, smanjenju površina pod šumama itd. Izazov je, dakle, u odgovoru na dva oprečna pitanja: kako obezbediti dovoljnu količinu energije u budućnosti i kako smanjiti negativne uticaje na životnu sredinu, koji nastaju korišćenjem klasičnih izvora energije, Energetska, ekološka i ekonomska kriza dovele su do prihvatanja koncepta o ograničenosti resursa i ograničenosti kapaciteta životne sredine na globalnom i lokalnom nivou. Kao rezultat, nastao je koncept održivog razvoja, koji se može transponovati na sve segmente ljudskog delovanja. Održivi razvoj može se definisati kao razvoj koji odgovara sadašnjim potrebama, a da se pri tome ni na koji način ne dovede u pitanje mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe i želje i da žive u skladu i saglasju sa prirodom. Zgrade troše oko 50% ukupne proizvedene energije, pa su sve mere koje mogu da doprinesu smanjenju potrošnje energije od izuzetnog značaja. Smanjenje potrošnje energije u zgradama (grejanje i hlađenje prostora, grejanje vode, svetljenje, itd.) mogućeje ostvariti energetski efikasnim urbanističkim planiranjem i projektovanjem zgrada, primenom principa bioklimatskog planiranja i projektovanja i korišćenjem obnovljivih izvora energije (u daljem tekstu OIE).

52

4a. 2 Energetska efikasnost u planiranju i implementaciji

Planeri, urbanisti i arhitekti mogu mnogo toga da učine i pomognu da se klasični energetski resursi što više sačuvaju i ne rasipaju, jer to blago je ograničeno i konačno. Greške napravljene prilikom planiranja i izgradnje grada ili delova grada su gotovo nepopravljive. Ako se jedna zgrada, sa energetskog aspekta pogrešno projektuje, pogrešno orijentiše, dnevne prostorije okrenu prema severu, a pomoćne prema jugu, svakako je učinjena velika greška, ali ona se, možda, preprojektovanjem i rekonstrukcijom može popraviti. Zgrada se može rekonstuisati, bolje izolovati itd. Ali ako se grad ili deo grada pogrešno koncipuje, teško da će iko ikada tu grešku popraviti. Naravno, to ne znači da i pojedinačne zgrade nisu važne, pogotovo ako se radi o nekom značajnom objektu, koji je ujedno i veliki potrošač energije. Koncepcija planiranja gradova na osnovu energetskih principa podrazumeva energetski racionalnije i efikasnije gradove od onih u kojima danas živimo. Planiranje, bez obzira o kom nivou se radi (prostorni, regionalni, generalni planovi ili urbanistički projekti) mora da ima humanu, ekološku i energetski efikasnu komponentu, koju malo grdova danas ima. Dugoročne energetske uštede se mogu postići samo ukoliko postoji bliska koordinacija između urbanog planiranja i politike racionalne proizvodnje i potrošnje energije. Politika urbanog razvoja i energetska politika trebalo bi da budu usko povezane. Energija, njeno planiranje, proizvodnja i potrošnja je možda jedna od najsloženijih disciplina, koja se rešava intergalnim planiranjem, u kome učestvuju najrazličitiji timovi stručnjaka. Način korišćenja građevinskog zemljišta i struktura zgrada imaju veliki uticaj na racionalnu potrošnju energije u zgradarstvu. Pažljivo projektovanje pojedinih zgrada, naselja i urbanih struktura može značajno doprineti ovom cilju, pod uslovom da se blagovremeno preduzmu mere za odgovarajuća multidisciplinarna istraživanja u ovoj oblasti. Planiranje treba da stvori preduslove za efikasno korišćenje energije u različitim tipovima naselja i da svede na minimum potrebe transporta. Karakteristike postojećeg i rekonstruisanog fonda zgrada određuju optimalne tipove snabdevanja energijom. Na nivou gradova potrebno je izvršiti detaljna istraživanja i procenu različitih sistema grejanja u kontekstu kvantitativnih i ekoloških aspekata i izvršiti optimizaciju njihovih specifičnih karakteristika u odnosu na strukturu naselja i resurse. Dobar raspored i grupisanje objekata mogu znatno doprineti smanjenju gubitaka toplote. Potrebno je uspostaviti kategorije energetskih potreba za grejanje prema različitim zahtevima različitih tipova zgrada. Korišćenjem metoda operacionog istraživanja potrebno je uraditi za svaki tip naselja i svaki sistem snabdevanja topotom. Da bi mogli da se analiziraju različiti tipovi naselja kao prvo mora da se formirati baza podataka za svaki tip naselja, što se vrši kroz studije modela. Ovakvu bazu podataka trebalo bi raditi za par karakterističnih naselja (jedno individualno, jedno kolektivno, jedno mešovito, jedno staro gradsko jezgro itd). To bi omogućilo formiranje jedinstvene metodologije i programa za energetsku analizu objekata. Projektovanje energetki efikasnih zgrada podrazumeva pored energetske optimizacije i optimizacija komfora. Usmeravanjem mera za uštedu energije na novogradnju svake godine bi se uštedelo svega oko 2% u odnosu na postojeći fond zgrada, pa je očigledno da ova akcija mora da se primeni, kako na nove, tako i na i na postojeće zgrade.

53

4a.3 Bioklimatsko planiranje i projektovanje

Pravilan izbor lokacije i primena bioklimatskih principa planiranja su polazni elementi koji će omogućiti racionalnu potrošnju energije i zaštitu okružja. Velike mogućnosti uštede energije, koje su do sada minimalno iskorišćene, leže u poštovanju nekih jednostavnih pravila za bioklimatsko planiranje. Važan korak u planiranju je istraživanje uticaja elemenata klime i okruženja na potošnju energije u urbanističkom planiranju. To su pre svega mikroklima lokacije, uticaj sunca i vetra i mere zaštite, uticaj konfiguracije terena, vegetacije, popločanih površina, refleksije, susednih objekata, zasenčenja itd.

4a.4 OIE kao potencijal i preduslov održivog razvoja

Cilj energetske politike treba da bude što racionalnije korišćenje domaćih izvora energije, smanjenje uvoza energenata, smanjenje zagađenja okoline. OIE zadovoljavaju sva tri cilja. OIE u svetu danas postaju nezaobilazni faktor, kako u planovima i istraživanjima, tako i u primeni. Danas u svetu postoje brojni instrumenti za implementaciju OIE, kao što su mehanizmi za njihovu komercijalizaciju, razvoj i usmeravanje tehnologija, način dobijanja portfolio standarda i sertifikata i programi trgovanja sertifikatima. Osim što sprečava emisiju gasova, obnovljiva energija može da obezbedi energetsku nezavisnost. Jedan od važnih zadataka korišćenja OIE je da omogući lokalnim potrošačima veću energetsku samostalnost i nezavisnost od nacionalnog i regionalnog snabdevanja energijom i od velikih distribucionih sistema i time postane faktor u decentralizaciji sistema naselja. Posebnu pažnju treba posvetiti raspoloživosti prirodnih resursa na određenoj lokaciji, naročito sunca, vetra i geotermalne energije, na čijem korišćenju treba insistirati. Obnovljivi izvori energije igraju značajnu ulogu u planovima i strategijama za sprečavanje klimatskih promena, s obzirom na činjenicu da oni gotovo uopšte ne emituju GSB (zavisno od toga koji izvor se koristi i kako se energija proizvodi) i stoga se njihova primena podstiče različitim načinima državne intervencije, čime se poboljšava njihova konkurentnost. Potencijali za korišćenje ovih izvora energije, koji su obnovljivi i ne zagađuju životnu sredinu postoje, ali se na ovim prostorima vrlo malo koriste. Razlozi za to su, pre svega, još uvek relativno jeftina električna energija, nedovoljna upoznatost kako stručnjaka, tako i javnosti sa prednostima korišćenja neiscrpnih izvora energije, nepoznavanje tehnologija, nepostojanje ekonomskih i ekoloških pokazatelja o faktorima koji bi uticali na njihovu širu primenu, kao i komparativnih analiza, koje bi govorile o vremenu isplativosti uvođenja ovih tehnologija i ekološkim efektima, zatim još uvek relativno visoka početna ulaganja za uređaje i instalacije ili gradnju kuća koja koriste ove energetske izvore, itd.

4a.5 Mere za racionalnu potrošnju energije

Insistiranje na energiji kao sveopštem dobru sa dalekosežnim posledicama po čovekovo okruženje, mora imati odgovarajuću zakonsku podlogu, kao i odgovarajuća sredstva valorizacije, uz neophodnu stimulaciju kroz poreske i druge olakšice, kako bi svest o potrebi za racionalizacijom energetske potrošnje i korišćenjem OIE postala integralni deo

54

ljudskih delatnosti. Zato posebna pažnja treba da bude posvećena sistemima obrazovanja, usavršavanja, zakonodavstva i regulative. Svi ovi sistemi moraju da stalno prilagođavati tehnološkom napretku društva. Energetski efikasne demonstracione zone: jedna od mera je formiranje demonstracionih zona u kojima se u svim sferama uspostavljaju pogodni uslovi za stimulisanje preduzetništva i inicijativa u tržišnom pristupu energetskoj efikasnosti, na način na koji su urbane i regionalne zone razvoja uspostavljene u zapadnim zemljama. U takvim zonama se demonstrira kombinovani uticaj energetski-efikasnih tehnologija; politike cena energije; povoljnih poreskih struktura; savetodavnih službi; informacionih kampanja; merenja, monitoringa i kontrole; energetskih bilansa; poreskih olakšica; donacija i vladinih povoljnih kredita; međunarodne tehničke pomoći i programa za razvoj. Svi podaci bi se sakupljali u bazu podataka i koristili se potom za različite potrebe, kao što su, na primer, razvojni programi od nacionalnog značaja ili dopuna propisa i regulative. Krajnji cilj je da se uspešni rezultati koji su postignuti u ograničenim razmerama zatim široko primene na nacionalnom planu. Koordinacija: jedan od načina da se racionalno gazduje energijom je formiranje multidiscipinarnih timova na regionalnom nivou, koji bi bili povezani zajedničkim programom i čiji rad bi bio koordiniran na osnovu usvojene metodologije. Metodologija bi trebalo da bude jedinstvena za celu zemlju, s tim da bi svaki region sadržao svoje specifičnosti, koje bi dopunjavale zajednički program. Tim stručnjaka bi pratio sprovođenje programa. Potrebno je obezbediti koordinaciju u procesu donošenja odluka na nivou lokalne samouprave u oblastima urbanističkog planiranja, proizvodnje i potrošnje energije u sektoru zgradarstva, stambene izgradnje, očuvanja životne sredine, resursa itd. Obrazovanje: područje racionalnog korišćenja energije treba da obuhvata i različite obrazovne aktivnosti u formi studijskih putovanja, simpozijuma, seminara i kurseva kao i formiranje fonda za stipendiranje darovitih mladih ljudi za redovne i postdiplomske studije u ovoj oblasti. Glavni cilj ovih aktivnosti je uvođenje interdisciplinarnog pristupa koji na korišćenje energije gleda sa aspekta kompleksnog rešavanja problema u vezi sa zaštitom i unapređenjem životne sredine i očuvanjem resursa. Edukcija ne treba da se svede samo na informisanje stanovništva o vrstama zagađenja i njihovim posledicama, već treba i da ih upozna sa mogućim merama kako da se nepovoljne situacije saniraju. Pored ovoga trebalo bi širu javnost upoznati sa pozitivnoim iskustvima razvijenih zemalja u oblasti racionalne potrošnje energije i ekologije. Informatika: Informatičko društvo, u kome živimo, obezbeđuje veliki broj različitih metoda komunikacije i uticaja na različite ciljne grupa. U slučaju svega onoga što se podrazumeva pod pojmom racionalna potrošnja energije, uloga informacije može biti vrlo značajna. Kvalitet svakog planiranja pa i onog u oblasti energetike zavisi od kvaliteta podataka koji služe kao osnova za formiranje koncepcija, politike i operativnih programa. Informacioni sistem bi trebalo da omogući tehničku i ekonomsku analizu, da razvije monitoring energetskog tržišta, analizu uticaja na tržište političkih odluka i regulative. U oblasti građevinarstva postoje veliki neiskorišćeni potencijali za racionalnu potrošnje energije. Svetska iskustva idu u prilog ovoj tezi.

55

4a. 6 Međunarodna iskustva

Međunarodna zajednica je u ovoj oblasti tokom poslednjih dvadesetak godina inicirala i sprovela brojne akcije koje su imale cilj za da u raznim sektorima podstaknu učešće isaradnju zemalja - članica Ujedinjenih Nacija na rešavanju ovih problema kao preduslova za održivi razvoj. Kolika je pažnja posvećena kvalitetu podataka koji služe kao osnova za formiranje koncepcija, politike i operativnih programa na međunarodnom planu može se videti iz informacionih sistema koji su formirani kao podrška akcijama na ovom području. Akcije na planu racionalnog korišćenja energije su bile ne samo najobimnije i najbolje organizovane u skandinavskim zemljama, već su dale i najopipljivije rezultate. Posebna pažna se posvećuje obrazovanju. U ovom poslu su najaktivnije različite agencije Ujedinjenih Nacija, a naročito Organizacija za obrazovanje i nauku - UNESCO. Brojni međunarodni kursevi i seminari se organizuju i u regionalnim organizacijama ili institucijama koje igraju ulogu koordinatora ili žižnih tačaka za pojedina razvojna područja. Energija je jedno od prioritetnih pitanja za EU. Komisija za energiju ima dva prioritetna područja: održivi razvoj i privredni preobražaj u zemljama članicama EU u centralnoj i istočnoj Evropi. U okviru razvojnih programa Komisije evropskih gradova - CEC - u toku poslednje dekade došlo je do znatnih promena u prioritetima istraživanja i sve većapažnja se poklanja problemima pasivnog solara. Razlog za ovo je činjenica da su neke od solarnih tehnologija dostigle fazu ekonomske isplativosti, kao i da sve više raste uverenje da solarna arhitektura pored uštede energije može da poboljša termički i vizuelni komfor.

4a.7 Uticaj energetske efikasnosti i primene OIE na smanjenje emisija GSB (gasovi staklene bašte) – Dokumenti međuarodne zajednice

Najznačajnije svetske organizacije suočile su se sa ozbiljnošću pitanja kao što su promena klime, ekološke i energetske posledice i njihov značaj za budućnost čovečanstva. Kroz svoje brojne forume, dokumente, planove i akcione programe timovi stručnjaka širom sveta rade na implementaciji ovih programa.

4a.7.1. Projekti i programi Projekti koji obuhvataju energetsku efikasnost i obnovljivu energiju dobijaju na značaju, a njihovi rezultati bi trebalo da dovedu do značajnog smanjenja emisija GSB nakon sledećih decenija. Kyoto Protokol definiše da se emisija GSB do 2012. god smanji u proseku za 5,2% ispod nivoa koji je bio u 1990. god. Transfer naprednih proizvodnih tehnologija koje koriste obnovljive izvore energije u zemljama u razvoju i kao rezultat imaju smanjenje emisije GSB, podstiču se kroz Kyoto mehanizme tzv. Mehanizam razvoja čistih tehnologija. Drugim rečima, ako se projekat stavi na listu onih koji koriste obnovljive izvore energije, a pri tom ispunjavaju uslove održivog razvoja, on ima značajnu prednost za dobijanje finansijske podrške. ″″″″Sporazumi o kupovini zelene energije″″″″ su primeri projekata redukcije GSB, koji daju značajne mogućnosti u kampanji koja se bavi obnovljivom energijom. Poseban program predstavlja Trgovina redukcijama emisija GSB35 koja se nudi proizvođačima obnovljive energije. Na slobodnom tržištu se prodaju "redukcije emisija 35 Emission trading

56

GSB". To je jedno spekulativno tržište, gde se rizici procenjuju u odnosu na napredak u međunarodnim pregovorima i razvijaju mehanizmi u skladu nacionalnim pravilima. Portfolio standardi za obnovljive izvore (RPSs)36 širom sveta traže od proizvođača koji dobijaju energiju iz fosilnih goriva da deo energije dobijaju iz obnovljivih izvora ili da, finansiranjem ili putem kupovine kredita, pomognu razvoj obnovljivih. Neki od njih uključuju programe za trgovinu Sertifikata za obnovljivu energiju37, koji dozvoljavaju trgovinu ovim sertifikatima između izvora koji prevazilaze Porfolio standarde i drugih izvora koji nisu u stanju da ispune te standarde. Međunarodno finansiranje nastavlja da se povećava kroz novi projekat Promena klime i fondovi za adaptaciju38 o kojima je postignuta saglasnost na Konferenciji u Bonu 2001. godine.

4a.8 Dokumenti i strategije UN

Agenda 21 - Rio de Ženeiro, 1992. Prema Agendi 21 definisan je osnovni cilj održivog razvoja ljudskih naselja, koji bi, između ostalog, trebalo da doprinese ″... unapređenju energetskih i transportnih sistema u naseljima, pre svega primenom energetski efikasnijih tehnologija..., što bi dovelo do smanjenja negativnih uticaja proizvodnje i potrošnje energije na ljudsko zdravlje i životnu sredinu″. Problemi energije u "Agendi 21" tretirani su u okviru ljudskih naselja i zaštite atmosfere kao jedan od načina stimulisanja održivog razvoja. Naveden je niz aktivnosti čiji je cilj da se promoviše politika i programi energetskih sistema koji će povećati energetsku efikasnost i racionalnije korišćenje energije, uz istovremenu zaštitu životne sredine i ekonomsku opravdanost. APR39 i CTO40, 1997. Akcioni plan za obnovljive izvore (APR) i tzv. ″Kampanja za poletanje″ (CTO) su usvojeni od strane Komisije i predočeni Savetu i Parlamentu Evrope, novembra 1997.god. Plan predlaže udvostručavanje današnjih 6% učešća obnovljivih izvora energije u EU do 2010. god. Kyoto Protokol, 1997. Od okvirne Konferencije UN o promeni klime (UNFCCC), koja je održana 1992. god. do donošenja Kyoto Protokola 1997. god., industrija obnovljivih izvora energije bila je u položaju da osvaja novo globalno tržište, sa obavezujućim ciljem smanjenja emisije GSB na internacionalnom nivou. Posle samita u Riju, postalo je jasno da će stabilizacija emisije GSB imati mali uticaj na klimu i da je potrebna znatno većaredukcija. Pet godina kasnije i posle nekoliko krugova pregovora, Kyoto Protokol je donet na Konvenciji u decembru 1997.god. (COP3) u Kjotu u Japanu. Bonski dogovor, 2001. Bonski sporazum traži od većine razvijenih zemalja da smanje i isključe ″tržišne nedostatke″ u sektoru emisije GSB, uključujući i reforme cena. Uz to postoji saglasnost da se prestane sa davanjem podrške ekološki nezdravim tehnologijama i da se zemljama u razvoju pomogne da razviju tehnologije koje emituju minimalno, ili uopšte ne emituju GSB. Bonski dogovor omogućava da mali projekti za proizvodnju OE (oni koji imaju snagu do 15 MW, kao i oni koji povećavaju energetsku efikasnost do 15 GWh/god), dobiju brzu saglasnost u okviru Mehanizma čistog razvoja (CDM). To će

36 Renewable Portfolio Standards (RPSs) 37 Renewable Energy Certificate (REC) 38 the Climate Change and Adaptation funds 39 Action Plan for Renenjables 40 Campaign for Take-Off

57

posebno podsticti zemlje u razvoju da budu nosioci takvih projekata, a razvijene zemlje da promovišu čiste tehnologije.

4a. 9 Komisija za održivi razvoj (CSD)41

CSD je proistekla iz Agende 21, koja predstavlja okvir za održivi razvoj u 21. veku, podržan od strane 100 nacija na Svetskom Samitu u Riju. Agenda 21, međutim, nije sadržala neka specifična poglavlja o energiji. U sistemu UN ne postoji ni agencija koja bi se bavila isključivo energijom. CSD je međuvladino telo koje ima 53 člana koji su izabrani od strane Ekonomskog i Socijalnog Saveta42 UN i njihovih specijalnih agencija. CSD dosledno zastupa visok nivo javnog interesa. Preko 50 ministra svake godine prati rad CSD, a preko 1000 nevladinih organizacija (NGOs)43 je akreditovano da učestvuju u radu Komisije. Komisija obezbeđuje visok nivo transparentnosti rezultata održivog razvoja u sistemu UN i pomaže poboljšanju kordinacije UN u aktivnostima zaštite životne sredine i razvoja. Ona ohrabruje vlade i međunarodne organizacije da organizuju radionice i konferencije sa različitim temama koje se odnose na održivi razvoj. Savetodavni organ za održivu energiju (SEAF) , 2000. Ekološki program UN je započeo novu inicijativu pod nazivom ″Savetodavni organ za održivu energiju″ (SEAF) 44, čiji jedan od zadataka je da pomogne nerazvijenim zemljama da što uspešnije i bolje učestvuju u CSD prjektima. SEAF je osnovan od strane UNEP-a i UCCEE-a, da bi se prevazišle glavne prepreke u zemljama u razvoju koje pokušavaju da ustanove nove projekte ili institucije za održivi razvoj. IEA 2001. Ministri zemalja članica Međunarodne agencije za energiju (IEA)45 potvrdili su rastuđu ulogu obnovljivih izvora u energetskom programu (portfoliju), a OIE zauzimaju takođe visoko mesto u programima (agendama) zemalja u razvoju. Povećane investicije su deo takve koherentne i sveobuhvatne strategije za efikasniji razvoj tržišta. Svetski savet za energiju (WEC)46 je objavio jedan renoviran prikaz globalbe energije pod nazivom: “Energija za sutrašnji svet − delovati sada!”47 Savet je je postavio tri cilja48:pristupačnost, mogućnost korišćenja i prihvatljivost, koji su detaljno opisani u izveštaju na globalnoj osnovi, kako za razvijene, tako i za zemlje u razvoju.

4a. 10 Evropski dokumenti i strategije za snabdevanje energijom

U EU sektori transporta, domaćinstva i proizvodnja električne energije su u vrlo velikoj meri zavisni od uvoznih energenata i stoga su na izloženi pogoršanim varijacijama cena na međunarodnom tržištu. Sadašnja predviđanja ukazuju na činjenicu da, ukoliko se ne preduzmu odlučne mere, zavisnost od uvoza energije za EU će dostići 70% u 2030. god. u poređenju sa sadašnjih 50%. Proširenje EU će dalje pogoršati situaciju. U 1999. god. sredstva za uvoz goriva

41 Commission on Sustainable Development 42 the Economic and Social Council ECOSOC 43 non-govermental organizations 44 the Sustainable Energy Advisory Facility 45 the International Energy Agency 46 The World Energy Council (WEC) 47 Energy for Tomorrow’s World – Acting Now! 48 nazvana “The Three A’s: “Accessibility, Availability i Acceptability”

58

iznosila su 240 milijardi evra, što čini 6% od ukupnog uvoza u EU i 1,2% od bruto nacionalnog dohodka. Izbegavanje nepotrebnog i neefikasnog korišćenje energije je jedan od prioriteta zajedničke energetske politike EU. "Zeleni dokument o gradskoj sredini", 1990. Zemlje EU usvojile su 1990. godine dokument pod nazivom "Zeleni dokument o gradskoj sredini", u kome su detaljno obrađeni koreni urbanog propadanja, različiti aspekti grada i urbanizacije, životne sredine u gradu itd., kako bi se formulisala strategija Unije za urbanu sredinu i predložile prioritetne aktivnosti. OECD – Pariz, 1991. Politika planiranja i upravljanja energijom u gradovima usvojena je od međunarodnih organizacija koje okupljaju razvijene zemlje (OECD) i zemalja EU. Organizacija za evropsku saradnji i razvoj (OECD) definisala je sveobuhvatnu, međusektorsku politiku u dokumentu pod nazivom: "Politika životne sredine u gradovima" u 90-im godinama koji obuhvata tri oblasti: obnovu gradova, saobraćaj i upravljanje energijom u gradovima. Zeleni Papir, 2000. Postoje brojne, nove inicijative u politici EU u sektoru energetike, koje su sakupljene u okvire usvojenog dokumenta od strane Evropske komisije (EC)49 pod nazivom ″Zeleni Papir − prema evropskoj strategiji za snabdevanje energijom″50.Zeleni Papir je dokument, sačinjen da provocira i podstakne široku debatu o evropskoj energetskoj politici. Sam dokument nema formu strategije. Umesto toga on analizira sadašnju energetsku situaciju i trendove i identifikuje glavna pitanja koja se postavljaju u odlučivanju o novoj zajedničkoj politici. Glavna kratkoročna opcija je na strani upravljanja energetskim potrebama, naročito u sektorima građevinarstva i transoprta. Postoje ogromne ekonomske i ekološke koristi od ulaganja u energetsku efikasnost u ovim sektorima. Zeleni Papir sadrži plan razvoja dugoročne energetske strategije koji koji predlaže ozbiljne promene u ponašanju potrošača i transformaciju tržišta. Predložen je akcioni plan za energetsku efikasnost. Plan uključuje veliki broj mera i politika, od kojih se mnoge već implementiraju. Različite studije i pilot ispitivanja su u toku. Direktiva o energetskim performansama zgrada51 U sektoru geađevinarstva prihvaćena je od strane Komisije EU i izneta pred Savet i Evropski Parlament. Komisija, takođe, preispituje Direktivu 93/76 (tzv. “SAVE” Direktive) koja se uglavnom tiče zgrada. Direktiva za promociju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora predstavljena je Savetu i Parlamentu EU u proleće 2000. god. Cilj Dugoročne strategije iz ovog predloga je da se stvori okvir za značajan srednjeročni rast električne energije, zasnovan na obnovljivim izvorima, da se olakša pristup internom tržištu električne energije i doprinese zaštiti klime. Pedlog nudi pravnu sigurnost, istovremeno poštujućiprincip samostalnosti, tako da dozvoljava svakoj zemlji članici, da razmatra svoje specifične nacionalne okolnosti. Indikativni ciljevi su postavljeni zemljama članicama. Nacrt teži da udvostruči primenu "zelene" energije u primarnoj energiji sa 6% na 12%. Ovaj predlog predstavlja prvu konkretnu akciju EU u njenoj strategiji da prihvati obaveze o redukciji emisije CO2 prema Kyoto Protokolu.

49 the European Commission’s 50 Green Papper Tonjards a European Strategy for energy Supply – COM(2000)769 , of 29 November 2000. 51 DIRECTIVE 2002/92/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 16 December 2002 on the energy

performance og buildings

59

4a. 11 Energetska efikasnost i OIE - strategija, zakoni, institucije, programi i sprovođenje u srbiji

4a. 11. 1. Strategija i zakoni Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine – nacrt Zakon o energetici, juli 2004. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontoli zagađivanja životne sredine, decembar 2004. Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. Glasnik RS", br. 47/2003) Zakoni o stranim ulaganjima, o koncesijama i BOT aranžmanima, i dr.

4a. 11. 2. Standardi Potrebno je korigovanje Standardu U.J5.600 koji nije preispitivan dugi niz godina.

4a. 12. Institucije

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije; Agancija za energetsku efikasnost; Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine; Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom; Ministarstvo finansija; Ministarstva za kapitalne investicije; Ministarstva privrede; Kancelarija za pridruživanje EU, EPS, NIS itd.

4a. 13. Instrumenti za realizaciju ciljeva energetske politike srbije

− zakonodavni instrumenti;

− institucionalni instrumenti;

− stukturno-organizacioni instrumenti;

− ekonomsko-finansijski instrumenti i

− sistemski instrumenti. 4a. 13. 1. Energetske zajednice jugoistočne Evrope, Atina Potpisivanjem Atinskih memoranduma 2002. i 2003. Srbija se uključila u regionalno tržište energije u jugoistočnoj Evropi. Decembra 2004. održan je ministarski sastanak Energetske zajednice i tom prilikompostignute je saglasnost oko osnovnih principa koje će sadržati tekst Ugovora o formiranju Energetske zajednice.

60

4a. 14. Programi

U nacrtu Strategije predviđeno je donošenje specifičnih programa, kao što su: − programi energetske efikasnosti,

− novih obnovljivih izvora energije,

− zaštite životne sredine,

− naučno-istraživačkog i tehnološkog razvoja,

− usmerenog obrazovanja i usavršavanja kadrova za postojeće i sasvim nove aktivnosti u energetskim delatnostima,

− uključujući i uvođenje savremenog sistema energetske statistike i

− donošenje dodatne-specifične energetske regulative za obavljanje energetskih delatnosti u novim uslovima, kako u zemlji tako i u okruženju.

4a. 15. Strateški programi Agencije za EE

1.Usaglašavanje politike srpske vlade sa trendovima energetske efikasnosti 2.Energetska efikasnost u zgradarstvu 3.Energetska efikasnost u komunalnoj energetici 4.Energetska efikasnost u industriji 5.Energetska efikasnost u transportu 6.Obnovljivi izvori energije (OIE) 7.Spregnuta proizvodnja toplote i električne energije (kogeneracija) Realizaciji Programa (2) se, kroz projekat «Energetska efikasnost u Srbiji» pridružila i Svetska banka, koja je za realizaciju ovog projekta odobrila kredit od 21 milion $. Projekt obuhvata tri komponente (a) rekonstrukcija energetskog sistema Kliničkog Centra Srbije; (b) Rekonstrukcija škola, bolnica i drugih javnih zgrada, radi poboljšanja enrgetske efikasnosti i (v) tehnička pomoć Agenciji za realizaciju ovog Projekta.

4a. 16. Nacionalni program energetske efikasnosti (NPEE)

Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine objedinilo je u okviru nacionalnog programa energetske efikasnosti potrebne istraživačke, razvojne i inženjerske aktivnosti i potencijale u Republici radi povećanja efikasnosti proizvodnje, prenosa, distribucije i korišćenja svih vidova energije i energetskih izvora. U okviru NPEE radi se na 7 razvojnih programa:

− Energetska efikasnost u proizvodnji električne energije,

− Energetska efikasnost u prenosu i distribuciji električne energije,

− Energetska efikasnost u industriji,

− Energetska efikasnost komunalnih sistema,

61

− Osvajanje opreme i pripreme goriva radi smanjenja korišćenja električne energije

− za grejanje,

− Korišćenje alternativnih i obnovljivih izvora energije, i

− Energetska efikasnost građevinskih objekata.

− Projekat "Energetske revitalizacije i optimizacije komfora" za 22 škole dečje ustanove u Beogradu, investitor SO Beograd.

62

5 PONORI GASOVA STAKLENE BAŠTE – POLJOPRIVREDA I ŠUMARSTVO 61

5.1 Uvod 61

5.2 Klimatske promene i poljoprivreda Srbije i Crne Gore 63

5.3 Šumarstvo Srbije i Crne Gore 65

5.4 Mere agrarne i klimatske politike u Centralnoj i Istočnoj Evropi 66

5.5 Predlog mera klimatske politike u poljoprivredi Srbije i Crne Gore 68

5.6 Literatura 75

63

5. PONORI GASOVA STAKLENE BAŠTE – POLJOPRIVREDA I ŠUMARSTVO

5.1. Uvod

U svim do sada rađenim analizama i scenarijima posledica klimatskih promena poljoprivredi se pridaje važno mesto (IPCC 1990; IPCC 1992: IPCC 1995; IPCC 2001a ; FAO 2003). Poljoprivreda je jedan od glavnih emitera GHG, ali i jedan od mogućih ”ponora” ovih gasova. Mada je poljoprivreda iza energetike i saobraćaja, emisije GHG iz poljoprivrede i sa njom povezanih aktivnosti su globalno značajne. Naime, iz svetske poljoprivrede potiče oko 15% globalnih antropogenih emisija ugljendioksida, 49% metana i 66% azotnih oksida, što sve zajedno čini, uprkos sezonskim i cikličnim varijacijama, oko 30% ukupnih antropogenih emisja GHG (Bouwman 2001). Ako se ima u vidu činjenica da je metan u vremenskom horizontu od 20 godina 63 puta, a u vrmenskom horizontu od 100 godina oko 20 puta potentniji faktor globalnog zagrevanja od ugljendioksida (Milich 1999), a azotsuboksid čak 310 puta, veza između poljoprivrede i klimatskih promena postaje očigledna. Emisije metana se vezuju za proizvodnju pirinča i stočarstvo. Očekuje se da će svetska proizvodnja pirinča do 2030. porasti za oko 10%, koliko će porasti i emisije metana iz nje (FAO 2003). Međutim, očekuje se da će globani rast stočarske proizvodnje i sa njom prouzrokovan rast emisija metana, iznositi do 2030. godine oko 60% (FAO 2003). Drugi značajan GHG izvor nastaje kao posledica upotrebe azotnih đubriva u poljoprivredi. Prema projekcijma FAO (2003), očekuje se da će emisije azotnih oksida iz poljoprivrede porasti do 2030. godine za 35-60% , u odnosu na sadašnji nivo. Osobito zabrinjavaju procesi deforestacije i širenja poljoprivrednog zemljišta u Latinskoj Americi. Nestanak tropskih šuma koje su bile jedan od najznačajnijih "depoa" ugljendioksida, te paljenje šumske biomase, mogu imati mnogostruko štetne posedice po klimu. Procenjuje se da šume sadrže oko 1200 Gt ugljenika što iznosi oko polovine ukupne količine ugljenika u biljkama i zemljištu na Planeti. Otuda se upotrebi zemljišta i posledicama promene odnosa šumskog i agrarnog zemljišta, posvećuje velika pažnja u aktivnostima IPCC52.Poljoprivreda nije samo potencijalni emiter GHG, već mogući činilac ublažavanja emisija. Smatra se da je zemljoradnja jedan od potencijalnih ”ponora” ugljendioksida. Ono što najviše doprinosi je "deponovanje" ugljenika na zemljištu. Samo zemljište, kao i ostali "biološki ponori", ima ograničen kapacitet vezivanja ugljenika u gornjim slojevima, što zavisi od vrste useva, lokacije, meteoroloških uslova, načina obrade itd. Prema nekim procenama (Lal and Bruce 1999) smatra se da je u svetu, u periodu od 1997. do 1999. godine, oko 4,7 milijardi tona biomase godišnje zadržano na zemljištu, u vidu postrnih ostataka organske materije i đubriva, što je iznosilo od 618 do 1236 miliona tona ugljenika. Na osnovu urađenih projekcija o gajenju 15 najvažnijih kultura, do 2030. godine, može se zaključiti da će se iznos biomase porasti do oko 7,4 milijardi tona, tj. da će deponovani ugljenik varirati u intervalu od 956 do 1912 miliona tona godišnje (FAO 52 Reč je o tzv. LULUCF sektoru (Land Use, Land Use Change and Forestry) koji je i u Kyoto protokolu našao mesto u čl. 3.3. i 3.4.

64

2003). Otuda proističe značajan argument protiv paljenja zemljišta posle žetve, a u korist prakse zaoravanja, kao i prakse "odmaranja" zemljišta. Na zadržavanje ugljenika u zemljištu utiče i praksa desalinizacije, tj. osvajanja zemljišta za biološku proizvodnju. Smatra se, da ako bi samo 2 miliona ha godišnje, od ukupno 126 miliona ha slanog zemljišta, u svetu bilo privedeno kulturama, to bi stvorilo mogućnost deponovanja jos oko 13 miliona tona ugljenika godišnje. Naročito se smatra poželjnom praksa pošumljavanja i organskog gajenja useva, niskog energetskog intenziteta. Prema procenama FAO (2003) organska poljoprivredna proizvodnja bi mogla vezivati od 0,1 do 1 tone ugljenika godišnje po hektaru, zavisno od lokacije i klimatskih uslova. Kad je reč oorganskoj poljoprivredi, potencira se niski enegretski intenzitet u obradi i široka upotreba bio-dizela, što može globalno ”uštedeti” još preko 80 miliona tona ugljenika godišnje (Lal i dr. 1999). Što se tiče šumarstva, IPCC (1995) je procenio da bi smanjene deforstacije, regeneracija postojećih i sađenje novih šuma u svetu, moglo apsorbovati 12% do 15% ukupnih GHG emisija iz foslinih goriva u periodu od 1995 do 2050. Što se tiče posledica promena klime, poljoprivreda, šumarstvo i ribolov će biti veoma pogođeni. Očekivani porast koncentracije ugljendioksida, sa oko 350 ppm na preko 400 ppm do 2030. imaće pozitivne efekte na biljnu proizvodnju. Međutim, ovi efekti neće biti svuda podjednaki. Projektovana promena klime i porast prosečne temperature, u intervalu od 0,5 do 1°C neće biti svuda isti (IPCC 2001b). Očekuje se da će za biljnu proizvodnju na nadmorskim visinama od preko 500 m , kao i u predelima Kanade i Sibira biti povoljniji uslovi, no što su sada. Međutim, promene u režimu padavina, snažni vetrovi i oluje će imati osetno nepovoljne ekonomske posledice. Izrazita varijabilnost klime dovešće do smanjenja prinosa i moguće pojave erozije u danas najznačajnijim agrarnim područjima. Prema rezultatima više studija (Peng et al. 2004 ; Lobell and Asner 2003) može se zaključiti da bi porast prosečne globalne temperatre za 1°C prouzrokovao smanjenje prinosa pirniča na svetskom nivou za 10%, a kukuruza i soje za čak 17% godišnje (Brown 2004). Kad je reč o Srbiji i Crnoj Gori, veoma je važno izgraditi modele predviđanja regionalnih promene klime. Usled velikog varijabiliteta regionalnih i lokalnih uslova, nemoguće je koristiti globalne projekcije, pa je tek na osnovu modela regionalnih promena klime moguće sagledati sve socio-ekonomske aspekte, uključujući i posledice na poljoprivredu. Prema predviđanjima (izvor) očekuje se porast prosečne temperature...., smanjenje padavina, te će teritorija unutrašnjosti Balkanskog poluostrva postati podložna hroničnoj suši.

5.2 Klimatske promene i poljoprivreda Srbije i Crne Gore

Pojoprivredna proizvodnja i sa njom povezane delatnosti u Srbiji i Crnoj Gori stvaraju oko 20% bruto domaćeg proizvoda. Sa aspekta očuvanja klime poljoprivreda predstavlja značajan izvor emisija GHG, koje uglavnom potiču iz stočarstva i od upotrebe azotnih đubriva u ratarskoj proizvodnji. Preciznih podataka nema, jer ne postoji inventar GHG za Srbiju i Crnu Goru. Prema neoficijelnim podacima iz preliminarne studije grupe eksperata Saveznog hidrometeorološkog zavoda (izvor) , 1998. godine ukupne emisije iz poljoprivrede su iznosile 216,75 Gg CH4 od čega je 153,67 Gg poticalo iz eneteričke fermetacije kod preživara, a 61,47 Gg od postupanja sa stajskim đubrivom. Procenjuje se da je iste godine bilo emitovano i 55,73 Gg N2O , 1,59 Gg NOx i 32,16 Gg CO.

65

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (SGJ 2002) poljoprivredno zemljište u SR. Jugoslaviji se prostiralo na 6217 hiljada hektara 199853. i 5632 hiljade hektara 2001. godine. Od toga oranice su predstavljale 3696 hiljada hektara 1998. i 3402 hiljade hektara 2001. godine. Zasejano ratarskim kulturama bilo je 3547 tj. 3244 hiljade hektara. U proizvodnji 1998. godine upotrebljeno je 356 hiljada tona veštačkog đubriva, od čega azotnog 224 hiljade tona, a aktivne materije azota 89 hiljada tona. Po podacima iz 2002. ukupno je utrošeno 369 hiljada tona veštačkog đubriva, od čega azotnog 243 hiljade tona, tj. aktivne materije azota 92 hiljade tona. Prema ovim podacima poljoprivreda Srbije i Crne Gore nije bila značajan emiter azotnih oksida u atmosferu. Relativno mali utošak mineralnih đubriva, posebno azotnih bio je uslovljen teškim privrednim stanjem i poremećajima u proizvodnji i međunarodnoj trgovini tokom devedesteh godina. To govori da će se u narednim godinama potrošnja azotnih i ostalih mineralih đubriva stalno povećavati, do nivoa susednih evropskih zemalja. Otuda je realno očekivati da će i udeo emisija azotnih oksida iz poljoprivrede stalno rasti. Što se tiče stočarske proizvodnje, Srbija i Crna Gora su bile i ostale značajan proizvođaču regionu (Tabela 1). Za očekivati je da će stočarska proizvodnja u narednim godinama, pod pritiskom inostrane tražnje rasti, te da će po tempu rasta nadmašiti ratarsku proizvodnju, što može i te kako stvoriti dodatne emisije GHG.

1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004

Goveda 1975

1991

1809

1950

1926

1899

1894

1831

1452

1366

1355

1344 1800

Svinje

3844

4092

3693

4192

4446

4216

4150

4372

4087

3634

3608

3656

3335

Živina

23955

21493

20311

23491

24287

23542

26188

26492

21118

21100

20081

21100 21000

Ovce i

koze

2955 3014 2914 3004 2966 2859 2714 2521 2158 2021 1917 1956 1800

53 1998. je polsednja godina za koju postoje celoviti podaci. Podaci iz 2002. ne obuhvataju Kosovo i Metohiju.

66

Tabela 1. Broj grla stoke u Srbiji i Crnoj Gori u hiljadama (izvor FAOSTAT)54

Prema stavovima eksperata (IPCC 2001d) poljoprivredna proizvodnja doprinosi GHG emisijama kroz sledeće izvore: a) emisije metana iz enteričke fermentacije kod preživara, b) emisije metana i azotnih oksida iz postupanja sa stajskim đubretom, c) direktne i indirektne emisije azotnih oksida iz zemljoradnje, d) emisije uglenikovih oksida nastalih spaljivanjem organskih ostataka, strnjike, posle žetve i e) emisijama metana iz proizvodnje pirinča. U našim uslovima izvor pod e) ne postoji, a izvor pod d) je relativno ograničenog karaktera. Procenjuje se da se između 5% i 10 % ratarskih površina posle žetve pali (Prodanović 2005), što nije od izuzetnog značaja, ma da razloga za suzbijanje pomenute prakse ima više. U prilog zaoravanja organskih ostataka posle ubiranja plodova ratarskih kultura govri više argumenata: na prvom mestu time se popravlja vodni, toplotni i vazdušni režim zemljišta; tako se popravlja fizička struktura zemljišta koje postaje mrvičasto, te se smanjuje potreba za potrošnjom goriva i olakšava obrada u narednom ciklusu (Trifunović 2005), uz povećanu energetsku efikasnost i uštedu na rezervnim delovima mašina. Takođe se zaoravanjem pospešuju mikrobiološki procesi u zemljištu, koji dovode do razlaganja organske materije, te ona postaje, prelaskom u anorgansku, dostupnija korenovom sistemu (Trifunović 2005). Što se tiče izvora pod a) i b) smatramo da im pripada dominantno mesto koje će ubudućnosti biti još izrazitije. Posto se procenjuje da je 2003. godine bilo utošeno oko 36 kg aktivne materije, azota, po hektaru obrađene površine, izvor pod c) nije trenutno od značaja, pogotovo posle više od deset godina, od kako su ukinuti regresi za veštačko đubrivo u Srbiji (Ševarlić 2005).

5.3 Šumarstvo Srbije i Crne Gore

Prema popisu iz 1979. godine šume Srbije i Crne gore se prostiru na površini od 2854 hiljada hektara, dok drvna masa iznosi oko 306.887 hiljada kubnih metara (Tabela 2). To znači da oko 30% teritorije Srbije i Crne Gore se nalazi pod šumama. U Srbiji ovo učešćeiznosi oko 27%55. Međutim odnos obraslih i neobraslih površina od oko 85% : 15% nije optimalan56. U Centrlanoj Srbiji, na teritoriji kojom upravlja JP "Srbija-šume" prosečna zapremina drvne mase po hektaru iznosi 146 m3 , što je daleko od optimalnih 250 m3 .Prirast drvne mase po hektaru obrasle površine iznosi 3,37 m3 dok bi optimalno bilo oko 6 m3 (Srbija-šume 2004).U Crnoj Gori se 2004. godine pod šumama nalazi oko 680

54 Podaci od 1999. godine na dalje su bez Kosova i Metohije 55 Površina Republike Srbije iznosi 8.836 hiljada hektatra. Ukupna površina pod šumama 2004. je iznosila 2.654,5 hiljada hektara, što ukazuje da šumovitost iznosi 26,7%, ili 31,2% u Centralnoj Srbiji, 6,5% u Vojvodini i 35,2% na Kosovu i Metohiji. Od ukupne površine šuma u državnom vlasništvu se nalazi 56,2% , a u privatnom 43,8%. Drvna zaliha u svim šumama na čitavoj teritoriji Srbije iznosi 235 miliona m3 , ili 101.6m3/ha , a dok je godišnji zapreminski prirast oko 6,2 miliona m3 ili 2,67m3/ha (Srbija-šume 2004) 56 Optimalnim se smatra odnos 95:5

67

hiljada hektara ili 49,2% teritorije. Očuvane šume se prostiru na svega oko 293 hiljade ha, dok degradirane se prostiru na 317 hiljada ha (Prirodnjački muzej CG 2005).

Srbija Ukupno Crna Gora

Centralna Vojvodina Kosovo i Met.

Površina 000

ha

2854 545 1781 429 103

Drvna masa

000 m3

3006887 71884 189864 30393 14746

Tabela 2. Osnovni podaci o šumama Srbije i Crne Gore prema popisu 1979. (izvor SGJ

2002)

Kapacitet deponovanja ugljenika u poljoprivredi i šumarstvu Srbije i Crne Gore nije poznat, te smatramo da bi u narednom periodu trebalo uraditi procene na osnovu adekvatne metodologije (IPCC 2003). Što se tiče obaveza članica Annex I grupe potrebno je reći da Kyoto Protokol ograničava mogućnost uračunavanja ponora ugljendioksida u šumarstvu. Za svaku državu se određuje ukupna količina ugljenika koja se može oduzeti od emisija, pod uslovom da se šumama dobro gazduje u smislu povećanja zaliha ugljenika u drvnoj masi57. Takođe, potrebno je imati u vidu činjenicu da za prvi period važenja Kyoto protokola aktivnosti pošumljavanja neće biti od značaja, jer šume dostižu zrelost tek posle više decenija. Isto tako, ni Evropski sistem trgovine emisijama ETS ne dozvoljava ubrajanje projekata iz oblasti šumarstva u CDM aktivnosti.

5.4 Mere agrarne i klimatske politike u Centralnoj i Istočnoj Evropi

Kada je reč o Evropi, mogućim promenama klime i njihovim posledicama pristupa se sa velikom pažnjom. Sve članice EU ne samo što aktivno sarađuju u istraživačkim 57 Tako na primer SBI je predložio da se Hrvatskoj odobri iznos apsorpcije u šumarstvu od 0,265 Mt CO2 godišnje. Ovaj predlog se upućuje na naredni COP9 na definitivno usvajanje.

68

programima vezanim za suzbijanje antropogenih promena klime58, već sprovode niz nacionalnih programa u cilju sprečavanja klimatskih promena, što važi i za zemlje u tranziciji. Tako na primer, Poljska je još 1997. donela kompleksni program razvoja ekološke poljoprivrede, sa više podprograma koji direktno utiču na GHG emisije: Program zaštite zemljišta 1996-2015. , Program prilagođavanja mineralnog i organskog đubrenja, Program prilagođavanja zaštite biljaka, Program adaptacije proizvodnih tehnologija i korišćenja pašnjaka, Program prilagođavanja proizvodnje u stočarstvu, Program promovisanja dobre farmerske prakse, te Program podsticanja eko-obrazovanja u seoskim sredinama. Svi ovi programi usmereni su na tehno-ekonomske promene u smislu: redukovanja energetske intenzivnosti u poljoprivredi, promena u strukturi korišćenih goriva, usvajanja tehnologija namenjenih apsorbovanju i korišćenju metana u stočarstvu i u upravljanju organskim otpadom, te optimizacija upotrebe azotnih đubriva i povećanja proizvodne efikasnosti u zemljoradnji (Maly i dr. 2002). Republika Češka je ratifikovala Kyoto protokol oktobra 2001. godine, obavezujući se da će redukovati GHG emisije za 8% u odnosu na nivo iz 1990. Da bi se ova obaveza ispunila u predviđenom roku, doneta je Nacionalna strategija za smanjivanje GHG emisija, kojom se predviđaju i aktivnosti iz domena Ministarstva poljoprivrede. Na prvom mestu, to su aktivnosti u domenu uštede energije, korišćenja obnovljivih izvora, pre svega biomase, zatim aktivnosti na pošumljavanju i unapređenju nekorišćenog agrarnog zemljišta, održavanje stalnih pašnjaka, upotrebe biodizela i bioetanola u obradi zemlje, te primena novih tehnologija u stajskom gajenju stoke (Maly i dr. 2002). Slovačka je ratifikovala Kyoto protokol marta 2002. i prihvatila istu obavezu kao i članice EU. Međutim, usled činjenice da će pomenutu obavezu relativno lako ostvariti, zahvaljujući promenama, prvenstveno, u energetici i teškoj indusriji, Slovačka ne smatra da će poljoprivreda biti predmet klimatske politike. Ipak, Ministarstvo poljoprivede je donelo integralan program eko-zaštite u domenu proizvodnje hrane, upravljanja vodama i šumama. Ovaj program obuhvata većinu opisanih aktivnosti u domenu energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora, zatim redukovanja upotrebe azotnih đubriva i poboljšanja u stočarskoj proizvodnji (Maly i dr. 2002). Mađarska je, ratifikujući Kyoto protokol, 2002. godine, prihvatila obavezu da redukuje GHG emisije za 6% u odnosu na baznu godinu. Zahvaljujući značajnim promenama u industrijskom i energetskom sektoru, promene u poljoprivredi nisu u fokusu klimatske politike. Jedino se inicijativa za pošumljavanje između 500.000 i 1.000.000 ha zemljišta slabog kvaliteta može smatrati i merom u cilju ”deponovanja” ugljendioksida (Maly i dr. 2002). Estonija je prihvatila obaveze iz Kyoto protokola da smanji GHG emisije za 8% u odnosu na nivo iz 1990. godine. Prema procenama eksperata, iz poljoprivrede potiče 6-7% ukupnih emisija GHG, što nije drastično. Zato se u Planu ruralnog razvoja, koji je donelo Ministarstvo poljoprivrede, 2000. godine, ne posvećuje naročita pažnja klimatskoj politici (Maly i dr. 2002). Na osnovu analiza iz 1999. godine, u Letoniji, emisije GHG iz poljoprivrede dostižu 15% od ukupnih, uključujući 7,9% emisija iz zemljoradnje. U poljoprivredi Letonije nema

58 O rezultatima nemačkih istraživanja vezanih za emisije GHG u poljoprivredi može se informisati na www.biomasse-info.net/downloads/germany-t1.pdf . Za ovaj podatak autor duguje zahvalnost prof. dr Slavči Hristovu i dvm Renati Relić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

69

posebnih mera klimatske politike, jer se najveće promene vezane za pristupanje Kyoto protokolu očekuju u energetici i saobraćaju (Maly i dr. 2002). Litvanija je započela implementaciju više pilot projekata organske poljoprivrede, sa ciljem redukovanja emisija azotsuboksida, kroz smanjenu upotrebu đubriva i ugljen dioksida, putem programa povećanja energetske efikasnosti (Maly i dr. 2002). Rumunija je ratifikovala Kyoto protokol marta 2001. godine, preuzimajući iste obaveze kao i EU. Klimatska politika u poljoprivredi koncentrisana je uglavnom na napore za smanjeno korišćenje nafte i derivata u obradi zemlje, energetsku efikasnost u stočarstvu i proširenje šuma na degradiranom poljoprivrednom zemljištu (Maly i dr. 2002). Slična je situacija i u Bugarskoj, gde emisije iz poljoprivrede dostižu i do 25% od ukupnih emisija metana. Otuda je glavna pažnja u programima Ministarstva poljoprivrede, pored pošumljavanja degradiranog zemljišta, posvećena bio-fermentaciji u stočarstvu, efikasnijem korišćenju stajskog đubriva i unapređenju metoda gajenja pirinča (Maly i dr. 2002). Na osnovu iznetog, može se zaključiti da je sprečavanje klimatskih promena postalo deo agrarne politike zemalja u tranziciji. Ovo je dobrim delom uslovljeno stavovima EU, te potrebom harmonizacije, radi priključenja zemalja Centralne i Istočne Evrope Uniji. Na žalost, Srbija, još uvek, nije učinila ništa na ovom planu. U nedavno predloženoj Strategiji poljoprivrede Srbije (MPŠV 2004a), kao i u Nacrtu šumarske politke Srbije (MPŠV 2004b) o pomenutoj problematici nema ni reči.

5.5 Predlog mera klimatske politike u poljoprivredi Srbije i Crne Gore

Sve mere klimatske politike možemo podeliti na a) opšte, b) protektivne ili zaštitne mere, čiji je cilj sprečavanje nastanka i posledica globalnih promena klime i c) adaptivne mere sa ciljem prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i minimizacije nepovoljnih efekata .

A) Od opštih mera na prvom mestu predlaže se izrada što preciznijih prognoza i projekcija klimatskih promena za Srbiju i Crnu Goru, zasnovanih na regionalnim modelima. Zatim je neophodno, u okviru izrade Nacionalne komunikacije sa UN FCCC i izrade inventara emisija GHG, utvrditi tačno stanje emisija iz poljoprivrede i šumarstva Srbije i Crne Gore, na način kako zahtevaju dokumenti IPCC (2001d) i (2003). Da bi to bilo moguće, potrebno je postojeću praksu prikupljanja i praćenja statističkih podataka iz oblasti ratarstva, stočarstva i šumarstva prilagodiditi zahtevima smernica IPCC (2003). Takođe, neohodno je doneti ozbiljnu i dugoročnu strategiju razvoja poljoprivrede, za period do 2030. godine, na bazi globalnih projekcija razvoja poljoprivrede, šumarstva i ribrastva (FAO 2003), pošto postojeći predlog "Strategija pojoprivrede Srbije" ne zadovoljava ni minimum potrebnih uslova da bi se mogao smatrati nacionalnim strateškim dokumentom (MPŠV 2004). B) Protektivne mere obuhvataju mere i postupke u zemljoradnji, stočarstvu i šumarstvu. Na prvom mestu, kao zajednički, može se navesti zahtev za značajnim poboljšanjem energetske efikasnosti u sve tri delatnosti. Smanjena upotreba energije i redukovana

70

potrošnja energenata po jedinici outputa neophodna je kako iz ekonomskih tako i iz ekoloških razloga. Nepovoljna posedovna struktura i fragmentiranost poljoprivrednog zemljišta uslovljava nerentabilan i sub-optimalan obim proizvodnje, što dovodi do visokog učešća prosečnih fiksnih troškova, kao i visokog učešća varijabilnih troškova energije u ceni koštanja gotovo svih poljoprivrednih prizvoda. Ukrupnjavanje poseda i parcela bi se i te kako povoljno odrazilo na rentabilnost i ekonomsku efikasnost poljoprivrede, što bi pozitivno uticalo i na potrošnju fosilnih goriva za poljoprivredu i šumarstvo. Prema istrživanjima (Furman i sar. 2004) u našoj poljoprivredi procenjena prosečna potrošnja tečnog goriva se kreće oko 125 l dizela po hektaru obrađenog zemljišta godišnje59 dok u šumarstvu to iznosi oko 10 l po hektaru šumske površine godišnje. Druga zajednička mera za sve tri delatnosti je povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, osobito bio-gasa i bio-dizela. Za proizvodnju bio-dizela postoji dovoljan sirovinski potencijal u proizvodnji uljane repice, suncokreta i soje. U termičkim postrojenjima u biljnoj proizvodnji (sušare, dehidratori, kaloriferi, hladnjače i ventilatori itd.), kao i u animalnoj proizvodnji (grejanje i hlađenje na farmama), može se koristiti bio-gas, te bi bilo značajno merama agrarnene i fiskalne politike podstaći proizvođače na njihovo veče korišćenje, putem davanja povoljnih kredita i poreskih olakšica za uvođenje bio-gas tehnolgoije. U ovom domenu postoji značajan potencijal za uvođenje CDM projekata. Takođe, mehanizacija u zemljoradnji, stočarstvu i šumarstvu predstavlja potencijalno najznačajnije područje upotrebe bio-dizela (Furman i sar. 2004), te bi podstcajne mere i tu dovele do višestrukih koristi. U stočarskoj proizvodnji enterička fermentacija kod preživara se ne može izbeći, no emisije metana se mogu redukovati boljim načinom držanja i ishrane stoke60. Smatra se da emisija metana po grlu goveda varira od 60 kg do 114 kg godišnje, a po grlu ovaca oko 7 kg godišnje, tj. da na stvarnje metana ode od 2% do 12% ukupnog unosa energije (Milich 1999). Metanogeneza kod goveda zavisi od starosti grla, kvaliteta ispaše, načina čuvanja i kompozicije sena i silaže (Hristov 2005). Takođe se smatra da što su pašnjaci bili više đubreni azotnim đubrivom, to će ispaša stvarati više metana, zatim što je hrana suvlja to će biti teže svarljiva, te će izazvati veće emisije metana. Nasuprot tome, hraniva sa većim učešćem leguminoza smanjuju emisije kod goveda (Milich 1999; Hristov 2005). Dakle, uvođenjem hraniva koja sadrže lakše rastvorljive ugljene hidrate, na primer iz kukuruza i sirka, ili iz združenog useva kukuruza i soje, može se povećati svarljivost organske materije (Moss 1992). Kada je reč o uvođenju visokoproteinskih hraniva, mora se voditi računa o njihovom poreklu, u cilju sprečavanja širenja bolesti stoke i ljudi. Takođe, selekcijom se mogu dobiti genetske linije stoke koja bolje koristi organsku materiju iz hraniva, te ostvaruje veći stepen konverzije (Trifunović 2005). U razvijenim zemljama danas postoji ustaljena praksa obavezne ugradnje uređaja za odvođenje metana iz staja, što bi i u našim uslovima trebalo uvesti kao obavezu za sve stacionarne objekte

59 Postoje i drugačije procene koje govore da prosečna potrošnja dizela po hektaru u Srbiji je znatno veća ida se približava čak 180 l/ha (Oljača, M 2005) 60 Osim toga, danas u razvijenim zemljama se uspešno istražuju mogućnosti vakcinisanja stoke, prvenstveno goveda i ovaca, protiv crevnih mikroorganizama koji učestvuju u stvaranju metana, te se tako smanjuju emisije iz stočarstva. Uovom domenu značajne rezultate su postigli australijski naučnici (CSIRO 2005).

71

preko određenog kapaciteta61. To takođe, može biti jedno od područja uvođenja CDM projekata. U postupanju sa stajskim đubretom i organskim otpadom sa farmi mogu se primenti postupci sušenja, pošto suva stajska masa stvara sedam puta manje metna od mokre (Milich 1999). Alternativa je sakupljanje bio-gasa putem digestora. U ratarstvu se zalažemo za striktno suzbijanje prakse paljenja organskih ostataka useva. Smatra se da zaoravanjem strnjike se ostvaruje daleko više pozitivnih efekata, no negativnih, koji su uslovljeni povećanom potrebom zaštite biljaka u narednoj generaciji. Smatamo da se u najskorije vreme praksa paljenja strnjike može smanjiti na ispod 5%. Kada je reč o azotnim đubrivima, očekujemo da će u narednom periodu njihova upotreba nastaviti rast, te je neophodno primeniti mere za što efikasniju agro-tehničku primenu. U tom smislu značajne efekte pruža low input praksa u ratarstvu. Suština low input postupaka ogleda se u smanjenju doza i ciljanoj primeni aktivnih supstanci za prihranjivanje useva. Da bi se ostvario pun ekonomski i ekološki efekat low input prakse, potrebno je pre svake primene veštačkih đubriva analizirati sastav zemljišta, a potom prilagoditi količine kulturi koja se gaji, te vreme primene prilagoditi klimatskim prilikama (Oljača S. 2005). Organska poljorivreda, koja se danas obavja na oko 15000 ha u Srbiji i oko 8000 ha u Crnoj Gori, predstavlja značajan izvozni potencijal, ali i pozitivnu praksu sa aspekata zaštite klime. Procenjujemo da se sada godišnje u organskoj biljnoj proizvodnji deponuje oko 12.000 tona ugljenika, te da će u narednom periodu ovaj iznos biti mnogostruko veći. Šumarstvo predstavlja možda najdinamičnije polje zaštite klime u Srbiji i Crnoj Gori. Očekivani rast površina pod šumama i poboljšanje šumskog fonda može učiniti državnu zajednicu značajnim akterom na zaštiti klime u ovom delu Evrope. Iako se prema najnovijim odredbama Evropske sheme za trgovinu emisijama, ETS i njenim povezivanjem sa fleksibilnim mehanizmima iz Kyoto Protokola, šumarstvo eliminiše kao polje mogućnosti za CDM projekte, smatramo da će predviđeni napredak ove delatnosti biti dovoljan za deponovanje ugljen-dioksida iz domaće energetike????. Naime, prostornim planom Srbije, kao i konceptom Nacionalnog ekološkog akcionog plana, NEAP-a, predviđa se da se površine pod šumama sa sadašnjih oko 27 % povećaju do 2050. godine na 41,5%, što će uz poboljšanje šumskog fonda i optimizaciju njegove eksploatacije, dovesti do velike uštede na emisijama GHG. Ova mera je savim u skladu sa praksom napuštanja marginalnih, rubnih i planinskih zemljoradničkih parcela i njihovo pretvaranje u šume i stalne pašnjake, što je neminovna posledica kako međunarodne konkurencije, tako i promne socio-ekonomskih i demografskih uslova na selu. Pre no što se napravi predlog mera za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove sa ciljem minimizacije nepovoljnih efekata, neophodno je dobiti što preciznije meteorološke projekcije lokalnih promena klime u regionu. Tek tada se može sačiniti sa sigurnošćuadekvatan predlog adaptivnih mera. U ovom trenutnku na osnovu dostupnih informacija (izvor) može nam biti dozvoljeno da predložimo sledeće: Podstaći rad na stvranju novih biljnih sorti otpornih na sušu i visoke temperature, kao i sorti sa kraćim periodom vegetacije, ranom setvom i sazrevanjem.

61 Za precizno određivanje kapaciteta farmi, iznad koga bi sistemi za odvođenje metana i proizvodnju bio-gasa bili obavezni, potrebna su šira tehno-ekonomska istraživanja.

72

Raditi na izučavanju pojave i širenja klimatski uslovljenih bolesti useva, stoke i ljudi, te utvrditi što preciznije programe fitosanitarnih i zoohigijenskih mera. Kao poseban segment mera treba izdvojiti obrazovne mere na podizanju opšteg nivoa znanja o klimatskim promenama i svesti o mogućim posledicama u poljoprivredi i šumarstvu. Takođe, potrebno je u okviru kodeksa dobre prakse ugraditi i mere zaštite klime i mere adekvatnog prilagođavanja na izmenjene uslove.

Aktivnosti Nosioci rok oblast Ciljevi

Izrada invetara GHG emisija/ponora

iz poljoprivrede i šumarsvta

Agencije za zaštitu

ž. s.

HMZ

1-2 OPŠTA Informacije

radi

preciziranja

sektor. mera

Poboljšanje energetske efikasnosti u

poljoprivredi i šumarstvu

Agencije za en.

efikasnost

Ministarstva polj.

vod. šum. S. i CG.

3-5 PROT.

OPŠTA

Redukcija

emisija

GHG

Upotreba obnovljivih en. izvora

bio-gas i bio-dizel

Agencije za en.

efikasnost

Ministarstva polj.

vod. šum. S. i CG.

Ministarstva rud. en.

2-5 PROT.

OPŠTA

Redukcija

emisija

GHG

Podsticaj istraživanju obnovljivih

vidova energije u polj. i šum.

Ministarsva nauke

S. i CG.

Univeziteti, instituti

1-10 PROT.

OPŠT.

Informacije

Naučne

Smanjenje enteričke fermentcije kod Ministarstva polj. 1-5 PROT. Redukcija

73

preživara vod. šum. S. i CG.

Poljoprivredne

stručne službe

Naučni instituti

STOČ. emisja metana

Bolji uslovi držanja i gajenja stoke

- otplinjavanje na vel. farmama

Ministarstva polj.

vod. šum. S. i SG.

Poljoprivredne

stručne službe

Naučni instituti

1-5 PROT.

STOČ.

Redukcija

emisija metana

Bolje postupanje sa stajskim

đubretom i organskim otpadom sa

farmi

Ministarstva polj.

vod. šum. S. i CG.

Poljoprivredne

stručne službe

Naučni instituti

1-5 PROT.

STOČ.

Redukcija

emisija metna

i azotnih

oksida

Suzbijanje prakse paljenja org.

ostatka posle žetve

Ministarstva polj.

vod. šum. S. i CG.

Poljoprivredne

stručne službe

Polj. inspekcija

1-2 PROT.

ZEMLj

Redukcija

emisija

ugljenikovih

oksida

Deponovanje

Efikasnija primena azotnih đubriva Ministarstva polj.

vod. šum. S. i CG.

Poljoprivredne

1-3 PROT.

ZEMLj

Redukcija

emisija

azotnih

74

stručne službe

Naučni instituti

oksidda

Podsticanje organske poljoprivrede Ministarstva polj.

vod. šum. S. i CG.

Poljoprivredne

stručna službe

Naučni instituti

2-10 PROT.

ZEMLj

Redukcija svih

GHG

Pošumljavanje i bolje korišćenje

postojećeg fonda

Ministarstva polj.

vod. šum. S. i CG.

Naučni instituti

1-50 PROT

ŠUM

Deponovanje

ugljenika

Podsticaj istraživanju i selekciji

novih biljnih sorti otpornih na

promene klime

Ministarstva nauke

S. i CG.

Ministarstva polj.

vod. šum.


1-10 ADAPT.

ZEMLJ.

Smanjenje

mogućih šteta

i gubitaka

Podsticaj istraživanju i stvaranju

novih genetskih linija u stošarstvu

Ministarstva nauke

S. i CG.

Ministarstva polj.

vod. šum.


1-10 ADAPT.

STOČ.

Smanjenje

mogućih šteta

i gubitaka

Obrazovanje i podizanje svesti o Min. obrazovanja 1-5 OPŠTA Informisanje

75

posledicama promena klime Sve škole i univerz.

Mediji elektronski

što šireg kruga

subjekata odl.

Prilagođavanje statističke prakse

potrebi prikupljanja podatka za

izradu inventara GHG

Statistički zavodi S.

i CG.

1 OPŠTA Informacije

radi izrade

inventra GHG

Tabela 3. Predlog mera politike zaštite klime u poljoprivredi Srbije i Crne Gore

76

5.6 Literatura

Bouwman, A. (2001) Global estimates of gasseous emissions from agricultural land

FAO Rome.

Brown, L. R. (2004) Outgrowing the Earth – TheFood Security Challenegein the age

of Falling Water Tables and Rising Temperatures. Earth Policy Institute, W.W. Norton & Co.

New York and London

CSIRO (2005) Commonwealth Scientific and Industrial Research Organization,

Research Project: Reducing methane emissions from livestock web stranica posećena 14. 02. 2005.

http://www.csiro.au/index.asp?type=activity&id=Methanevaccine&stylesheet=aboutCSIROActivity

http://www.csiro.au/index.asp?type=faq&id=Methane%20vaccine%20FAQ

FAO (2003) World Agriculture: towards 2015/2030 – an FAO perspective. FAO and

Earthscan, London.

FAOSTAT Baza podataka UN Food and Agricuilture Organization, http://

apps.fao.org

citirana 8. februara 2005.

Furman, T. i sar (2004) Proizvodnja i korišćenje bio-dizela – alternativnog i

ekološkog goriva za dizel motore. Studija Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike

Srbije, Novi Sad.

Hristov, S. (2005) lična komunikacija sa dr Slavčom Hristovim, vanrednim

profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, 11.februara 2005. Autor duguje zahvalnost dr

77

Hristovu na pomoći u pružanju produbljenog uvida u najnoviju literaturu iz oblasti zoohigijene i

etologije u stočarstvu.

IPCC (1990) Climate Change: The Scientifuc Assessment. Cambridge University

Press, Cambridge UK

IPCC (1992) Climate Change: The Suplementary report to the IPCC scientific

Assessment. Cambridge University Press, Cambridge UK

IPCC (1995) Climate Change 1995: Economic and Social Dimensions of Climate

Change Cambridge University Press, Cambridge UK

IPCC (2001a) Climate Change 2001: synthesis report. by R. Watson and the Core

Writing Team, eds. Cambridge UK, Cambridge Univ. Press.

IPCC (2001b) Third assessment report: report of working group I. Cambridge UK,

Cambridge Univ. Press.

IPCC (2001c) Climate Change 2001, impacts, adaptation, vulnerability. Third

assessment report: report of working group II. Cambridge UK, Cambridge Univ. Press.

IPCC (2001d) Good Practice and Uncertainy Management in National Greenhouse

Gas Inventories Cambridge UK, Cambridge Univ. Press.

IPCC (2003) Good Practice Guidance for Land Use ,Land-Use Change and Forestry.

Institute for Global Envronmetal Strategies, Hayama, Kanagawa Japan.

Lal, R. and Bruce, J. (1999) ” The potential of world cropland soils to sequester

carbon and to mitigate the greenhouse effect” Environmental Scienece and Policy, 2: 177-185.

Lal, R. , Kimble, J. , Follet, .R and Cole, C. (1999) The potential of US cropland to

sequester carbon and mitigate the greenhouse effect. Sleeping Bear Press Inc.

78

Lobell, D. and Asner, G. (2003) Climate and Management Contributions to Recent

Trends in U.S. Agricultural Yields. Science 14 February 2003, p. 1032.

Maly, M. , Jakubes, J. , Jilkova, J. and Šnajdrova, E. (2002) Review of Emission

Trading Activities in CG 11 Countries.Working version for CG11 Workshop in Zagreb, Croatia,

28-29 May 2002 . Enviros, Prague.

Milich, L (1999) The role of methane in global warming: where might mitigation

strategies be focused? Global Environmental Change 9 (1999) pp. 179-201.

Moss, A. (1992) Methane from ruminants in relation to global warming Chemistry

and Industry 9, pp. 334-336.

MPŠV (2004a) Strategija poljoprivrede Srbije Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva

i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd.

MPŠV (2004b) Šumarska polika Srbije – nacrt Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva

i vodoprivrede Republike Srbije, Beograd.

Oljača, M. (2005) lična komunkacija sa dr Mićom Oljačom, vanrednim profesorom

Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, 25.februara 2005.

Oljača, S. (2005) lična komunkacija sa dr Snažanom Oljačom, vanrednim profesorom

Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, 15.februara 2005.

Peng, S. et al. (2004) Rice Yields Decline With Higher Night Temperature From

Global Warming Proceedings of the U.S. National Academy of Sciences, 6 July 2004, pp. 9971-

75.

Prodanović, S (2005) lična komunikacija sa dr Slavenom Prodanovićem, vanrednim

profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, 03.februara 2005.

Prirodnjački muzej Crne Gore (2004) web prezentacija posećena 4.marta 2005.

79

http://www.pmcg.cg.yu

SGJ (2002) Statistički godišnjak Jugolsalvije2002 Savezni zavod za statistiku,

Beograd.

Srbija-šume (2004) Stanje šuma i šumskih područja nad kojima gazduje JP Srbija-

šume interni doukumenat prezentovan na sednici Upravnog odbora JP Srbija-šume, dana 17. juna

2004.

Ševarlić, M. (2005) lična komunikacija sa dr Miladinom Ševarlićem, redovnim


Trifunović, G. (2005) lična komunikacija sa dr Gligorijem Trifunovićem, vanrednim


80

6 INDUSTRIJSKI PROCESI I UPRAVLJANJE OTPADOM 80

6.1 UVOD 80

6.1.1 Glavne opcije umanjenja GHG emisija u Industrijskom sektoru ............. 80

6.1.2 Glavne opcije umanjenja GHG emisija u Sektoru upravljanja otpadom. 81

6.1.3 Ciljevi Evropske Unije.............................................................................. 81

6.1.4 Nove Direktive.......................................................................................... 82

6.1.5 Izvori finansiranja ..................................................................................... 82

6.1.6 EU Šema trgovina emisijama (ETS)......................................................... 83

6.1.7 Poslovanje i zaštita životne sredine .......................................................... 83

6.1.8 Instrumenti ................................................................................................ 84

6.1.9 Transfer tehnologija .................................................................................. 84

6.1.10 Odobreni Nacionalni Plan......................................................................... 85

6.1.11 Obezbeđenje saglasnosti ........................................................................... 85

6.1.12 Podaci o glavnim industrijskim granama.................................................. 85

6.1.13 Način obezbeđivanja podataka ................................................................. 86

6.2 INDUSTRIJSKI SEKTOR U SRBIJI I CRNOJ GORI 86

6.2.1 Procena emisije GHG iz Industrijskog, Sektora rastvarači i otpad u SCG.. ................................................................................................................... 86

6.3 EMISIJE GHG IZ SEKTORA INDUSTRIJA, RASTVARAČI I OTPAD U SCG 91

6.3.1 Emisije GHG iz Industrijskog sektora u SCG .......................................... 91

6.3.2 Emisije GHG iz Sektora rastvarača u SCG............................................... 91

6.3.3 Emisije GHG iz Sektora otpada u SCG .................................................... 91

6.4 NAPORI ZA OGRANIČAVANJE BUDUĆIH EMISIJA GHG U CILJU ISPUNJAVANJA OBAVEZA SCG 92

6.5 AKTIVNOSTI I NJIHOVI NOSIOCI 93

6.6 Literatura: 94

81

6. INDUSTRIJSKI PROCESI I UPRAVLJANJE OTPADOM

6.1 UVOD

6.1.1. Glavne opcije umanjenja GHG emisija u Industrijskom sektoru

Obzirom da glavne emisije GHG potiču od Energetskog sektora, mnoge tehnologije za redukovanje emisije GHG usmerene su ka poboljšanju efikasnosti korišćenja energije ili električne energije iz fosilnih goriva, tj. zasnovane na energetskim izvorima koji koriste goriva na bazi ugljenika,. Druge tehnologije i mere za redukciju, odnosno uklanjanje GHG, usmerene su ka neenergetskim sektorima, a odnose se na sledeće GHG gasove: CH4, N2O, HFC (fluorougljovodonici), PFC (perfluorougljovodonici) i SF6(sumporheksafluorid).

Bolju energetska efikasnost prilikom izgradnje, u industriji, prilikom prenosa energije, moguće je dostići uz manja ulaganja nego što je očekivano. Do 2010. godine najefikasniji načini za redukovanje emisija će i dalje biti poboljšanje energetske efikasnosti u sektorima krajnjih korisnika, od prelaska na prirodni gas u energetskom sektoru i od redukovanja procesa u industriji koji oslobađaju GHG (kao što su: N2O, CF4 i HFC). Do 2020. godine, kada će se u razvijenim i zemljama u razvoju postojeća energetska postrojenja zameniti i kada će u razvijenim zemljama mnoga nova početi sa radom, korišćenje obnovljivih izvora energije će početi da doprinosi smanjenju emisije CO2. Udužem vremenskom roku tehnologije za dobijanje nuklearne energije dostići će krajnje zahteve bezbednosti, dostupnosti i odlaganja otpada, i mogu biti u budućnosti potencijalno raspoložive opcije redukcije emisije GHG, i to do oko 0,4% godišnje u odnosu na 1990.g.

Poboljšanje energetske efikasnosti u industrijskim procesima je najznačajnija opcija za smanjenje GHG emisija. Taj potencijal je sagledan pri analizama stotina tehnologija specifičnih sektora. Svetski potencijal za poboljšanje energetske efikasnosti, u poređenju sa osnovnim razvojem do 2010.g. je procenjen na oko 300-500 Mt ugljenika, a do 2020.g. na oko 700-900 Mt ugljenika.

Druga važna opcija je poboljšanje efikasnosti u pogledu materijalnih resursa (uključujući reciklažu, planiranje efikasnijih proizvoda i zamena materijala) i može predstavljati potencijal od 600 Mt ugljenika u 2020.g. Dodatne mogućnosti za redukciju CO2 emisije su prelazak na altenativna goriva i upotreba mešanih cementa.

Brojni specifični procesi ne emituju samo CO2 već i druge GHG gasove. U proizvodnji adipinske kiseline moguća je značajna redukcija N2O emisije, a industrija aluminijuma može redukovati oslobađanje PFC gasove (CF4, C2F6). Pored CO2 mogućaje dalja redukcija GHG do niskih nivoa uglavnom iz industrijskih postrojenja, sa relativno niskim cenama po toni smanjenja ekvivalentog ugljenika (tCeq).

Poznate tehnologije za redukciju GHG emisija iz industrijskog sektora su u apsolutnim rokovima zadovoljavajuće u najrazvijenijim zemljama do 2010.g., i značajno ograničavaju rast emisija u zemljama u razvoju u tim sektorima.

82

6.1.2. Glavne opcije umanjenja GHG emisija u Sektoru upravljanja otpadom

Korišćenje CH4 je povećano sa naftnih polja i nalazišta uglja kao izvora ovog gasa. Korišćenje prirodnog gasa za grejanje i proizvodnju električne energije je u porastu kao posledica političkih mera u Nemačkoj, Švajcarskoj, zemljama Evropske Unije i SAD. Cena oporavka je negativna za polovinu nalazišta CH4. Zahtev za upravljanjem životnog veka proizvoda u Nemačkoj je proširen od ambalaže do vozila i elektronike.

Ukupne industrijske emisije su u 1995. oslobodile 43% ugljenika. Emisije ugljenika iz industrijskog sektora su rasle za oko 1,5% godišnje između 1971.g. i 1995.g. Npr. povećanje reciklaže u SAD prouzrokovaće redukciju od oko 4% od ukupne GHG emisije u SAD-u. Postoje dileme o tome da li je veće smanjenje životnog ciklusa GHG emisija nastalo zbog recikliranja papira i vlakana ili korišćenjem otpadnog papira kao biogoriva u postrojenjima za dobijanje energije iz otpada. Obe opcije su bolje od eksploatacije gasa u smislu GHG emisija. U nekoliko razvijenih zemalja, a posebno u Evropi i Japanu, postrojenja za dobijanje energije iz otpada su postala efikasnija u smislu manjeg zagađenja vazduha i sa manjim emisijama.

6.1.3. Ciljevi Evropske Unije Grupa EU-15 je rešena da smanji ukupne emisije za 8% u periodu 2008 – 2012.g.

kako je određeno Kyoto Protocolom. Nove države članice su jednako spremne da svoje individualne ciljeve podrede Kyoto Protocolu. Kyoto je prvi korak odgovora ozbiljnoj pretnji klimatskim promenama. Dalje akcije će biti preduzete nakon 2012.g., na kraju prvog obavezujućeg perioda Kyoto Protocola.

Evropski program za klimatske promena (European Climate Change Programme-ECCP) je podešen da bude nosilac konsultativnog procesa koji je fokusiran na energiju, transport, industriju, istraživanje i poljoprivredu, a u cilju trgovanja emisijama u EU. On je spojen sa Sixth EU Environmental Action Programme, koji je započet u 2001.g., i sa EU Strategijom za održivi razvoj sa sledećim pristupom:

- Razvoj specifičnih mera za povećanje energetske efikasnosti, očuvanje energije, većeg korišćenja obnovljive energije i redukcija emisija GHG osim CO2. To se može postići kroz specifične zakonske okvire, uz dobrovoljni pristanak od strane industrija, širenje najbolje prakse i potpomaganje inicijativa.

- Dalja integracija ciljeva u ovoj oblasti u upravi zajednica za sektore transporta, energije, industrije i poljoprivrede, zasnovana je na specifičnim ciljevima što značipreduzimanje konkretne akcije i razvoj bitnih pokazatelja. To će energično graditi Cardiff Process i sprovesti brojne važne postavke u strategiji održivog razvoja EU.

- Razvoj među-sektorskog pristupa obuhvata šemu trgovine emisijama u EU koja ćezapočeti u periodu 2003-2005.g., kao i reviziju IPPC Directive uz pojačanje njenih kriterijuma o energetskoj efikasnosti kao i njene implementacije na nacionalnom nivou.

- U praksi je ideja o integraciji osnova za praktične instrumente horizontalnog delovanja, kao što je IPPC Directive, koja će biti veoma bitna u pogledu svoje sposobnosti pokrivanja širokog opsega usklađenih aktivnosti.

- Povećanje istraživanja, naročito u kontekstu novih programskih okvira.

83

- Bolje pripremljene informacije o klimatskim promenama za građane i preduzetnike, na lokalnom nivou, a koje ih mogu uputiti kako oni mogu doprineti održanju izazovima klimatskih promena. Sledeći ECCP Report, Komisija će pripremiti Strategiju implementacije lokalne samouprave. To će uspostaviti okvir i definisati prioritete Komisije koji se tiču političkih akcija na nivou EU. Akcenat će se staviti na brojne izabrane mere, čiji su udeli od velikog uticaja na rokove redukcije emisija. Strategija će takođe u naredne dve do tri godine ispitivati mogućnosti za uvođenje i implementaciju u konkurenciji evropskih industrija. Ipak, države članice, kao i regionalni i lokalni autoriteti, će preuzeti veliki deo obaveza do trenutka usvajanja, implementacije i primene nekih predloženih mera za redukcije emisija. To je naročito bitno u slučaju politike transporta, planiranog korišćenja zemljišta i privatne inicijative.

6.1.4. Nove Direktive Mnoge politike ECCP-a nisu još uvek završene. Programom je, koristeći zasebne

kriterijume kao što su njihovi doprinosi redukciji GHG emisija, istraženo više od 40 mera kao što su npr. efikasnost troškova i vremenski okvir u kojem oni mogu biti realizovani. Za mnoge od predloženih mera ECCP-a je procenjena efikasnost troškova. Obzirom da je ECCP započeo u 2000.g., Programu su prilagođene sledeće Directive:

- Okvirna Direktiva za zajedničku šemu trgovine emisijama GHG; - Direktiva o biogorivima; - Direktiva o unapređenje obnovljive energije; - Direktiva o energetskim karakteristikama zgrada; - Direktiva o energetski-efikasnih javnim nabavkama; - Direktiva o unapređenju proizvodnje energije iz obnovljivih energetskih izvora; - Direktiva o oporezivanju proizvodnje energije i struje; - Direktiva o zahtevanoj energetskoj efikasnosti za opterećenja za fluorescentne

rasvete; - Direktive o obeležavanju električnih peći, rashladnih uređaja i frižidera; - Propis o obeležavanju energetske zvezde za kancelarijsku opremu; - Direktiva o zahtevima ekonacrta za proizvode koji koriste energiju; - Direktiva o energetskoj efiksanosti i energetsko održanje; - Izmenjena SAVE Directive 93/76/EEC; - Kampanja za pokretanje javne svesti o energetskoj efikasnosti; - CHP Directive; - Zakonski okvir za povezivanje mehanizama trgovina emisijama zasnovanih na

projetima.

Donošenje drugih direktiva i mera je u toku. U oktobru 2004.g., na primer, Evropski Komitet Ministara za zaštitu životne sredine sporazumeo se oko okvirne Direktive o gasovima sa fluorom.

6.1.5. Izvori finansiranja Preko šeme trgovanja emisijama (Emissions Trading Scheme-ETS) preduzeća mogu

koristiti kredite iz Kyoto mehanizama koji su zasnovani na zajednički implementiranim

84

projektima (Joint Implementation-JI) i mehanizmima čistog razvoja (Clean Development Mechanism-CDM), a zbog pomoći pri ispunjenju svojih obaveza u toj šemi. To je jedini način da se sistemski obezbede troškovno efikasna sredstva za osnovne industrije u EU, a u cilju smanjenja njihovih emisija. To će takođe stvoriti dodatne stimulacije za poslove investiranja u druge projekte redukcije emisija, na primer u Rusiji i drugim zemljama u razvoju. Ovo će podržati napredak transfera tehnologija sa karakteristikama očuvanja životne sredine do drugih industrijalizovanih zemalja i razvijenih nacija.

- ETS je otvorena za saradnju sa kompatibilnim šemama u drugim zemljama koje su ratifikovale Kyoto Protocol.

- U početku, ETS fokusira velike industrijske emitere koji proizvode skoro polovinu emisija CO2 u EU. Šema će preduzećima evropskih i stranih vlasnika a koja su stacionirana u EU dati prednost prvog poteza kroz neprocenjivo prvo iskustvo koje ćena taj način steći.

- Širok opseg preduzetnika i preduzeća u Evropi se pojavljuje kao rezultat trgovine ugljenikom u EU: pojavljuju se trgovci ugljenikom, specijalisti za finansije ugljenika, specijalisti za menadžment ugljenikom, procenjivači i verifikatori. Pojavljuju se na tržištu novi finansijski mehanizmi i pokazatelji kao što je ugljenični proizvod. Petnaest članica država koje sačinjavaju EU obavezalo se da izvrši redukciju kombinovanih GHG za 8% tokom prvog obavezujućeg perioda između 2008. i 2012.g. u odnosu na nivo 1990. kao bazne godine. Nove države članice nisu obavezane ovim ciljem EU, ali u najvećem broju slučajeva imaju svoj cilj redukcije od 6% ili 8%, shodno Protocolu. One će u potpunosti učestvovati u EU šemi trgovine emisijama.

6.1.6. EU Šema trgovina emisijama (ETS)

- Šema trgovine emisijama (ETS) omogućava da EU dostigne Kyoto cilj sa godišnjom cenom između 2.9 i 3.7 billiona €. To je manje od 0.1% GDP Evropske Unije. Van ove šeme cena može dostići vrednost i do 6.8 billiona € godišnje.

- ETS je ustanovljena kroz obaveznu predloženu legislativu od strane Evropske komisije a odobrena od svih EU država članica i Evropskog Parlamenta.

6.1.7. Poslovanje i zaštita životne sredine U 2005.g., Evropska Unija će biti usred potpisivanja Kyoto Protocola i praktično

zakonito ući u trgovinu emisijama. Iste godine, 1. januara, prva faza zakonske trgovine emisijama CO2 će otpočeti u sadašnjoj Evropskoj Uniji. Osnova za taj sistem je već utoku. Obeležavanje kvota za neke sektore evropskih industrija koje čine osnovu sistema trgovine počinje ranije, marta 2004.g. kvote su već određene za rafinerije nafte, fabrike papira, fabrike cementa i postrojenja za proizvodnju stakla. Evropsko iskustvo treba u krajnjem da dovede do svetske GHG trgovine od 2008.g.

CDM krediti mogu biti stvoreni iz održivih projekata koji su počeli 1. januara 2000.g. u zemljama čije emisije nisu obuhvaćene Protocolom, kao što su zemlje u razvoju.

EU zemlje nameravaju da realizuju značajni deo Kyoto obaveza kroz ograničenje industrijskih emisija. Glavna namena ETS šeme je da pomogne privatne entitete u

85

pokrivanju emisija iz njihovih instalacija. Privatni entiteti mogu realizovati svoje ciljeve na troškovno-efikasnan način tako što dobijaju priliku za legalnu trgovinu.

6.1.8. Instrumenti Tri godine pre početka prvog obavezujućeg perioda (2008-2012.g.) prema Protocol-u,

EU šema je stvorena opredeljenjem investitora za brzo otpočinjanje trgovine u okviru CDM i JI projekata. To će pre svih ohrabriti mnoge investitore u projektima unapređenja transfera tehnologija za očuvanje životne sredine, koji će pomoći mnogim zemljama da dostignu ciljeve održivog razvoja.

Za EU kompanije u okviru šeme, odobravanje CDM i JI kredita će povećati raspoložive okvire za dostizanje njihovih emisionih ciljeva, poboljšanje trgovinskih tokova kao i potencijalni pad cena naknada. Pored kompanija, države članice EU takođenameravaju da koriste takve kredite za postizanje ciljeva Protocola.

6.1.9. Transfer tehnologija CDM i JI doprinose održivom razvoju i usklađivanju sa strategijom održivog razvoja

Evropske Unije. U isto vreme, CDM je takođe važan instrument za transfer tehnologija sa ciljem njihove implementacije za redukciju GHG emisije. Zajedno, industrijalizovane i zemlje u razvoju, će profitirati iz tih mehanizama.

Od oktobra 2004.g., države članice su označile u svojim nacionalnim planovima da nameravaju da obezbede 500 do 600 miliona tona CO2 kredita za period 2008-2012.g. Pošto veći deo CDM i JI projekata teži da pokrene redukciju emisije uprosečavanjem između 500.000 i jednog miliona (1Mt) CO2, EU zemlje zahtevaju kredite za emisije koji mogu biti zadovoljeni samo kroz veliki broj takvih projekata.

Skoro polovina EU država članica namerava da koristi CDM i JI za postizanje svojih ciljeva u obavezujućem periodu 2008-2012.g., dopunom svojih i drugih mera usvojenih na nivou EU.

Izgradnja procedura između država članica i komisije EU regulisana je specijalnim propisom za praćenje emisije GHG koji je pripremljen u 2004.g. (Decision No 280/2004/EC of the European Parliament and of the Counsil concerning a mechanism for monitoring Community greenhouse gas emissions and for implementating the Kyoto Protocol).

Aparat za povinovanje UNFCCC-u, finalni Inventar, je takođe korišćen za sastavljanje izveštaja tekuće procene. Svrha izveštaja tekuće procene je ocena da li je aktuelni projektovani smer država dovoljan da garantuje zadovoljenje obaveza EU, definisanih UNFCCC i Kyoto Protocolom. Izveštaj tekuće procene se šalje Evropskom Parlamentu svake godine.

6.1.10. Odobreni Nacionalni Plan

- Odobreni nacionalni Plan država članica se odražava na ciljeve Kyoto-a isto tako dobro kao njihovi aktuelni i projektovani razvici u pravcu zajedničkih ciljeva. Ukupan broj dodeljenih odobrenja je od primarnog značaja u tom pogledu.

86

- Odobrenja za postrojenja moraju uzeti u obzir potencijale za redukciju GHG emisija za svaku od njihovih aktivnosti koji ne smeju biti veće od istih potrebnih postrojenja.

- Kada države članice nameravaju da koriste JI i CDM kredite za pomoć u postizanju nacionalnih emisionih ciljeva, na primer kroz budžetske nabavke, takvi planovi moraju biti ostvarivi.

Evropska Komisija je izdala specijalno uputstvo o tome kako ove osnove primeniti unutar država članica.

6.1.11. Obezbeđenje saglasnosti

- Nakon svake kalendarske godine, postrojenja se moraju povinovati sa brojnim odobrenjima ekvivalentnim njihovim verifikovanim emisijama CO2 u toj godini. Ta odobrenja se kasnije otkazuju i ne mogu biti ponovo korišćena. U periodu trgovine 2008-2012.g., postrojenja sa više odobrenja nego što im je potrebno, mogu ista prodavati ili ostaviti za neke buduće prilike.

- Nemogućnost obezbeđenja dovoljno odobrenja za pokrivanje emisija će imati za posledicu plaćanje kazni zbog nesklada za svaku prekoračenu tonu emisije. U početnom periodu kazna će biti € 40 po emitovanoj toni, ali od 2008.g. će se podićido € 100 po toni.

- Od država članica se takođe zahteva da snize previsoke kazne za svako kršenje ETS pravila na nacionalnom nivou.

6.1.12. Podaci o glavnim industrijskim granama Podaci o proizvodnji u Industrijskom sektoru moraju da sadrže podatke o sledećim

proizvodnjama:

- Prerada nafte - Prerada gvožđa i čelika - Industrija organske hemije - Drvoprerađivačka, industrija za proizvodnju papirne kaše, industrija pića i hrane i

dr. - Proizvodnja hologenougljovodonika i sumporheksafluorida (SF6)

Podaci o proizvodnji u Sektoru rastvarača moraju da sadrže podatke o sledećim aktivnostima:

- Upotreba boja - Odmašćivanje, hemijsko čišćenje i elektronika - Hemijski proizvodi dobijeni u proizvodnom procesu - Ostala korišćenja rastvarača odnosno aktivnosti - Korišćenje HFC, N2O, NH3, PFC i SF6

6.1.13. Način obezbeđivanja podataka Izvor podataka koji se odnose na Industrijski sektor i Sektore rastvarači i otpad, mora

biti zasnovan na zvanično publikovanim dokumentima, izdatim od Zavoda za statistiku.

87

Podaci moraju biti klasifikovani prema međunarodnoj SNAP klasifikaciji. Ukoliko podaci iz ranijih godina, uključujući i baznu, nisu vođeni u skladu sa SNAP klasifikacijom, postojeći podaci se moraju preurediti tako da odgovaraju pomenutoj klasifikaciji koja je neophodna kod primene IPCC i CORINAIR metodologija, kako bi rezultati obračuna emisija bili uporedivi na međunarodnom nivou.

6.2. INDUSTRIJSKI SEKTOR U SRBIJI I CRNOJ GORI

Ovaj sektor ima važan doprinos emisijama GHG gasova i u okviru njega postoji širok dijapazon proizvodnih procesa kao što su obojena metalurgija, naftna i hemijska industrija, idustrija građevinskog materijala, tekstilna industrija, industrija papira, prehrambena industrija, itd. Iz navedenih idustrijskih grana u atmosferu se emituju različite hemijske vrste u zavisnosti od tehnološkog procesa.

6.2.1 Procena emisije GHG iz Industrijskog, Sektora rastvarači i otpad u SCG

Procena emisije glavnih podsektora iz Industrijskog sektora mora biti zasnovana na zvaničnim podacima o sledwćim proizvodnjama:

- Prerada gvožđa i čelika - Industrija obojenih metala - Industrija neorganske hemija - Industrija organske hemije - Drvoprerađivačka, industrija za proizvodnju papirne kaše, industrija pića i hrane i

dr. U okviru Industrijskog sektora u SCG (SRJ) ne postoji proizvodnja

halogenougljovodonika, kao ni sumporheksafluorida, tako da ne postoje ni emisije koje se odnose na ove aktivnosti.

Za izračunavanje emisija u Industrijskom sektoru moraju se koristiti standardni emisioni faktori obuhvaćeni IPCC i CORINAIR metodologijama. Detalji o specifičnim procesima, kao što su proizvodnja sumporne ili azotne kiseline, nisu raspoloživi kao zvanični podaci, a takođe i mnogi podaci o karakteristikama prerade nafte nisu sistematizovani kao zvanični podaci Zavoda za statistiku.

Kada su u pitanju rastvarači, procena emisije NMVOC u ovom sektoru se mora raditi koristeći emisione faktore definisane CORINAIR metodologijom i zvanične podatke zavoda za statistiku.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku kapaciteti proizvodnje u glavnim industrijskim granama za baznu 1990. godinu su prikazani u tabeli 1.

Tabela 1. Podaci o proizvođačama obimu proizvodnje u baznoj 1990.g. koji zvanično postoje u statističkim biltenima

Koksne peći (gubici kroz otvore otparavanjem) (t) Nema podatka

Opterećenje visokih peći (t) Nema podatka

Kovnica sirovog gvožđa: Broj proizvođača = 1 (t) 1962697

88

Čvrsta nisko-dimna goriva (t) Nema podatka

Otvorena ložišta peći od postrojenja za proizvodnju čelika (t) Nema podatka

Osnovne kiseonične peći postrojenja za proizvodnju čelika (t) 743100Električne peći postrojenja za proizvodnju čelika (t) 11288Valjaonice (t) 9985Postrojenja za sinterovanje i paletiranje (t) /Ostalo /Proizvodnja aluminijuma (elektrolize): Broj proizvođača.=2 (t) 81123Fero legure: Broj proizvođača = 1 (t) 11850Proizvodnja silicijuma (t) /Proizvodnja magnezijuma (except 03.03.23)Broj proizvođača = 1 (t) 5788Proizvodnja nikla (except 03.03.24) Broj proizvođača = 1 (t) 4921Izrada legura metala (t) Nema

podatka

Galvanizacija (t) Nema podatka

Anodno prevlačenje (t) Nema podatka

Ostali (t) /Sumporna kiselina Broj proizvođača = 6

Emisioni faktor za SO2=14,2 kg/t* (t) 886376

Azotna kiselina Broj proizvođača = 1Emisija NOx=1687 t* (t) 236245

Amonijak Broj proizvođača = 1Emisija NOx=349 t* (t) 178745

Amonijum sulfat (t) /Amonijum nitrat (t) 278637Amonijum fosfat (t) 17425NPK đubriva Broj proizvođača = 8 (t) 800109Urea Broj proizvođača = 1 (t) 56195Čađ (t) /Titanium dioksid (t) /Grafit (t) /Proizvodnja kalcijum karbida (t) /Proizvodnja hlora Broj proizvođača = 2 (t) 81718Fosfatna đubriva Broj proizvođača = 4 (t) 193441Skladištenje i rukovanje neorganskim hemijskim produktima? (t) Nema

podatkaOstalo (t) /

89

Etilen Broj proizvođača = 1 (t) 183445Propilen Broj proizvođača = 1 (t) 840451,2 dichloroetan (t) /Vinilchlorid Broj proizvođača = 1 (t) 940011,2 dichloroetan + vinilchlorid (t) /Polietilen niske gustine Broj proizvođača = 1 (t) 48555Polietilen visoke gustine Broj proizvođača = 1 (t) 60782Polivinilchlorid Broj proizvođača = 2 (t) 49981Polipropilen Broj proizvođača = 1 (t) 31122Stiren (t) /Polistiren (t) /Stiren butadien (t) /Stirene-butadien latex (t) /Stiren-butadien kaučuk (SBR) (t) /Acrilonitril Butadien Stiren (ABS) smole (t) /Ethilen oksid (t) /Formaldehid Broj proizvođača = 2 (t) 10252Ethil benzen (t) /Anhidrid ftalata (t) /Acrilonitril (t) /Adipinska kiselina (t) 20633Skladištenej i rukovanje organskim hemijskim proizvodima (t) Nema

podatkaGlioksilna kiselina (t) /Proizvodnja pesticida (t) 302336

Proizvodnja postojanih organskih jedinjenja (t) Nema podatka

Ostalo (t) 6234Iverica Broj proizvođača = 36 (t) 421671Papirna kaša (kraft proces) (t) Nema

podatka

Papirna kaša (kiselo sulfitni proces) (t) Nema podatka

Papirna kaša (Neutralni sulfitni semi-hemijski proces) Broj proizvođača =1

(t) 101331

Hleb (t) 346309Vino (hl) 1148683Pivo (hl) 6121215Špiritus (1000hl) 38910

Krovni pokrivači na bazi asfalta (t) 28676Asfaltiranje puteva (t) 512597Cement (dekarbonizacijom) Emisija NOx=5718 t/godišnje* (t) 2982393Staklo (dekarbonizacijom) Broj proizvođača = 4 (t) 509334Kreč (dekarbonizacijom) Broj proizvođača = 1 (t) 505314Proizvodnja baterija (t) 48968

90

Vađenje mineralnih ruda (t) 29323750

Ostalo (uključujući proizvodnju azbesta) Azbest Mladenovac (t) Nema podatka

Korišćenje krečnjaka i dolomita (t) Nema podatka

Proizvodnja i korišćenje kaustične sode (t) Nema podatka

Proizvodnja halogenizovanih ugljovodonika - u proizvodnji /Proizvodnja halogenizovanih ugljovodonika – Fugitivne /Proizvodnja halogenizovanih ugljovodonika – Ostale /Proizvodnja suporheksafluorida – u proizvodnji /Proizvodnja suporheksafluorida – Fugitivne /Proizvodnja suporheksafluorida – Ostale /

* Priloženi emisioni faktori su dobijeni na osnovu merenja emisija u nekim industrijskim postrojenjima. / Proizvodnja ne postoji na teritoriji SCG. Nema

podatka Podatak ne postoji u zvaničnim statističkim biltenima.

Tabela 2. Podaci o proizvodnji nafte za baznu 1990.g. Rafinacija nafte (t) 5490116C2H6, C3H8,C4H10 (t) 120714

Dobijanje naftnih derivata Broj proizvođača = 4Emisiono faktor SO2=5,2 kg/t*

Emisija NOx= 755 t/god. * Rafinerijski gas 1000 m3 137880

Fluidni katalitički kreking (t) Nema podatka

Klaus postrojenje Postoji u Rafineriji Pančevo ali nije u funkciji, radilo je u kratkim vremenskim periodima.

(t) 0

Skladištenje i manipulacija naftnim proizvodima u rafineriji Podaci su u tabeli 3. (t) Nema

podatka Ostalo /

Tabela 3. Procesi koji se odnose na rafinerije, proizvodnju sumporne i azotne kiseline za baznu 1990.g.

Rafinerije

Klaus jedinica Rafinerija Pančevo: projektovana vrednost Klaus postrojenja je 60t/dan proizvedenog sumpora (katalitički proces) Rafinerija Novi Sad: u 1990.g. nije posedovala Klaus postrojenje

Karakteristike Klaus postrojenja

91

Rafinerija Pančevo: - broj karalitičkih stepena: 2 - srednja efikasnost rekuperacije:

1. projektovana 95% 2. izračunata 93,3%

Rafinerija Novi Sad u 1990. Nije posedovala Klaus postrojenje Napajanje rafinerija sirovom naftom:

- naftovodom, - vodenim putem, - železnicom i - autocisternama.

Proizvodnja naftnih derivata Rafinerija Pančevo: gasovi, specijalni benzini, aromatična jedinjenja (aromati),

petroleji, dizeli Rafinerija Novi Sad: proizvodnja goriva, proizvodnja ulja i bitumena

Rafinerijski proizvodi se u krugu rafinerije skladište u: Rafinerija Pančevo: Ukupno 141 rezervoar

- sa plivajućim krovom 36 - sa membranom 2 - sa fiksinim krovom 103

Rafinerija Novi Sad: Ukupno 41 rezervoar - Rezervoari oznake G – 5 komada - Rezervoari oznake D – 5 komada - Rezervoari oznake TR – 31 komad

Sumporna kiselina Proizvodnja sumporne kiseline

Karakteristike proizvodnog procesa - Proizodnja sumpora se odvija kontaktnim procesom - Efikasnost za jednostruki kontaktni proces: 97,5%

Efikasnost za dvostruki kontaktni proces: 99,6-99,8% Emisija SO2

Emisioni faktor na osnovu merenja: 14,2 kgSO2/t H2SO4Azotna kiselina

Proizvodnja azotne kiseline Karakteristike procesa

Postoji katalitička redukcija, efikasnosti 90 % Emisija NOx

Emisioni faktor dobjen merenjima: 7,15kgNOx/t 100%HNO3Proizvodnja aluminijuma

Godišnje emisije PFC

92

6.3. EMISIJE GHG IZ SEKTORA INDUSTRIJA, RASTVARAČI I OTPAD U SCG

6.3.1. Emisije GHG iz Industrijskog sektora u SCG Emisije GHG iz Industrijskog sektora u SCG, obračunate prema CORINAIR

metodologiji u odnosu na 1990.g. kao baznu godinu, su sledeće:

- CO2: ukupno 5533,56 Gg, od čega 1946,56 Gg iz tehnologija mineralnih proizvoda, 268,12 Gg od hemijske industrije i 3318,88 Gg od proizvodnje metala,

- CH4: ukupno 0,27 Gg iz hemijske industrije,

- N2O: ukupno 8,32 Gg iz hemijske industrije

- PFC: ukupno 842,69 Gg iz proizvodnje metala

- NOx: ukupno 3,41 Gg, od čega 0,04 Gg iz tehnologija mineralnih proizvoda, 3,00 Gg od hemijske industrije, 0,32 Gg od proizvodnje metala i 0,05 Gg i ostalo,

- CO: ukupno 13,31 Gg, od čega 0,02 Gg iz tehnologija mineralnih proizvoda, 2,12 Gg od hemijske industrije i 11,17 Gg od proizvodnje metala,

- NMVOC: ukupno 173,30 Gg, od čega 166,33 Gg iz tehnologija mineralnih proizvoda, 3,21 Gg od hemijske industrije, 0,04 Gg od proizvodnje metala i ostalo 3,81 Gg i

- SO2: ukupno 17,66 Gg, od čega 0,95 Gg iz tehnologija mineralnih proizvoda, 15,50 Gg od hemijske industrije i 1,21 Gg od proizvodnje metala.

6.3.2. Emisije GHG iz Sektora rastvarača u SCG Emisije GHG od potrošnje rastvarača u SCG, obračunate prema CORINAIR

metodologiji u odnosu na 1990.g. kao baznu godinu, su sledeće:

- CO2: ukupno 40,76 Gg

- NMVOC: ukupno 13,68 Gg.

6.3.3. Emisije GHG iz Sektora otpada u SCG - CH4: ukupno 73,44 Gg

Izračunate emisije za sektore: industrija, rastvarači i otpad, za baznu 1990.g. zasnovane su na zvaničnim podacima iz biltena Zavoda za statistiku, u kojima klasifikacija podataka nije bila usklađena sa međunarodnom SNAP klasifikacijom. Iz postojeće zastarele klasifikacije podataka izvršeno je grupisanje podataka u skladu sa SNAP klasifikacijom, nakon čega su izračunate emisije prema CORINAIR metodologiji.

Zahtevani podaci o preradi nafte i o dobijanju naftnih derivata u statističkim biltenima su nepotpuni. Od ukupne prerade sirove nafte u postojećim rafinerijama učešće sirove nafte koja se eksploatiše sa domaćih naftnih polja je do oko 20%. Eksploatacija sirove

93

nafte na nalazištima je praćeno emisijama GHG koje sačinjavaju lakoisparljivi NMVOC, ali i metan.

Tokom proizvodnje naftnih derivata u rafinerijama, u vazduh se oslobađaju lako isparljivi ugljovodonici tokom procesa prerade. Proizvedeni derivati se skladište u rezervoarima skladišnog prostora i kada dolazi do emisije lakoisparljivih ugljovodonika preko odušnih ventila čija je uloga izjednačavanje atmosferskog i pritiska unutar rezervoara u toku punjenja-pražnjenja rezervoarima koji nisu hermetizovani. U toku otpremanja dolazi do emisije zasićene pare na mestima utovara derivata u cisterne. Prema nezvaničnim podacima, u toku prerade nafte, evaporacijom i sagorevanjem ostataka na baklji, gubici su oko 1%. Evaporacijom se emituju lakoisparljivi ugljovodonici (NMVOC) iz nafte i naftnih derivata, dok se sagorevanjem na baklji oslobađaju CO2, ali delimično i NMVO, kao proizvodi nepotpunog sagorevanja.

Iz rafinerija derivati se dopremaju do međukorisnika ili krajnjih korisnika, gde se takođe dešavaju emisije prilikom punjenja rezervoara preko odušnih ventila, preko kojih se u atmosferu unose NMVOC. Na benziskim pumpama takođe dolazi do oslobađanja NMVOCa prilikom punjenja rezervoara vozila. Krajnji zaključak je da u toku prerade nafte i postupaka sa derivatima dolazi do višestrukih emisja NMVOC-a, počev od kruga rafinerija do krajnjih potrošača. Emitovani gasovi imaju visoku toplotnu moć i njihova nepovratna emisija čini veliki gubitak u naftnoj industiji, ali i u privredi u celini. Trenutno ni u jednoj rafineriji, niti na ključnim pretakalištima u lancu isporuke i dopremanja naftnih derivata, ne postoje nove tehnologije koje omogućavaju vraćanje oslobođenih para nazad u sistem, čime se sprečavaju veliki gubici ali i velike emisije GHG.

6.4. NAPORI ZA OGRANIČAVANJE BUDUĆIH EMISIJA GHG U CILJU ISPUNJAVANJA OBAVEZA SCG

Usklađivanje zakonskog okvira u SCG sa zakonskim okvirom EU je prioritetan predstojeći zadatak koji će doprineti približavanju regulisanju obaveza prema Kyoto Protocolu. Pored Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o vazduhu neophodno je uskladiti i zakone o privredi, energetici, poljoprivredi, saobraćaju i sl.

Prvi značajan korak akcionog plana u odgovoru na zahteve Kyoto protokola kod Industrijskog sektora SCG bi mogao biti u podsektorima naftne industije ugradnjom novih tehnologija u postrojenja za manipulaciju naftom i naftnim derivatima, počev od rafinerija do krajnjih potrošača, uključujući i distribuciju u cilju sprečavanja emisija isparljivih ugljovodonika naftnog porekla. Ulaganja u ovakva postrojenja su dvostruko isplativa, i sa aspekta emisija GHG odnosno zagađenja atmosfere, ali i sa ekonomskog stanovišta preko sprečavanja nepovratnih gubitaka značajnih količina visokokaloričnih produkata koji se mogu racionalno koristiti za dobijanje energije.

Iznalaženje načina za korišćenje CH4 ali i drugih lako isparljivih ugljovodonika sa naftnih polja na teritoriji SCG kao i iz postojećih rudnika uglja u saradnji sa intelektualnim kapacitetima Univerziteta i Naučnih instituta.

94

Maksimalna hermetizacija postrojenja i uređaja u svim industrijskim granama za preradu i skladištenje lakoisparljivih ugljovodonika različitog porekla će doprineti smanjenju emisija NMVOC.

Iznalaženje načina za korišćenje toplotne energije oslobođene iz procesa, gde god je to moguće, bi značajno poboljšalo uštede kod potrošnje fosilnih goriva, ali i električne energije iz glavne elektroprivredne mreže, koja je takođe najvećim delom dobijena iz fosilnih goriva.

U budućim projektima novih proizvodnih procesa, iznalaženje načina za dobijanje energije korišćenjem alternativnih, obnovljivih izvora, kao što je sunčeva energija, energija vetra, male hidrocentrale, termalna energija, biomase i biogasa i sl., bi doprinelo smanjenoj potrošnji električne energije iz centralne elektrodistributivne mreže. Težnja ka većem broju postrojenja za dobijanje energije iz alternativnih izvora, koja može znatno ili u celosti podmiriti potrebe nekog proizvodnog procesa, bi značajno umanjila potrošnju električne energije dobijene iz uglja u energetskom sektoru.

Poboljšanjem izolacije objekata i povećanjem energetske efikasnosti smanjila bi se potreba za električnom energijom iz centralne elektrodistributivne mreže.

Iznalaženja novih mogućnosti racionalne potrošnje energije se moraju raditi u saradnji sa intelektualnim potencijalom Države preko naučnih institucija.

6.5. AKTIVNOSTI I NJIHOVI NOSIOCI

Aktivnosti Nosioci Izrada inventara GHG emisija Agencije za zaštitu životne sredine, HMZ Upotreba obnovljivih en. izvora, bio-masa, bio-gas i bio-dizel, sunčeva energija, energija vetra, male hidrocentrale, termalna energija,

Agencije za energetsku efikasnost, Ministarstva rudarstva i energetike

Podsticaj istraživanju obnovljivih vidova energije u Industrijskom sektoru

Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Univeziteti, Instituti

Smanjenje fugitivnih emisija NMVOC iz naftne industrije i kod upotrebe rastvarača

Ministarstvo privrede i privatizacije, Ministarstvo za kapitalne investicije, Naftna industrija Srbije, Naučni instituti

Poboljšana sagorevanja u postrojenjima za proizvodnju energije i poboljšanje energetske efikasnosti u Industrijskom sektoru

Ministarstvo privrede i privatizacije, Ministarstvo za kapitalne investicije, Agencija za energetsku efikasnost, Naučni instituti

Racionalno korišćenje energije u Industrijskom sektoru

Agencija za energetsku efikasnost, Naučni instituti

Upravljanje industrijskim otpadom i iznalaženje mogućnosti za njegovo korišćenje kao energent, kad god je to moguće

Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvo za kapitalne investicije, Agencija za energetsku efikasnost, Naučni instituti

Korišćenje komunalnog otpada za stvaranje Ministarstvo nauke i zaštite životne

95

energije, kad god je to moguće sredine, Agencija za energetsku efikasnost, Naučni instituti

Nastojanje da svaka industrijska grana iznalazi alternativne izvore energije u zameni za udeo iz centralne energetske mreže

Zainteresovana industrijska grana, Agencija za energetsku efikasnost, Naučni instituti

Iznalaženje zamene rastvaračima ili načina koji će omogućiti njihovo sakupljanje i višestruko vraćanje u proces

Zainteresovana industrijska grana, Naučni instituti

Podsticaj istraživanju za revitalizaciju postojećih tehnologija


Podsticaj istraživanju za iznalaženje čistih tehnologija


Obrazovanje i podizanje svesti o posledicama promena klime

Ministarstvo obrazovanja, škole i univerziteti, elektronski i drugi mediji

6.6. Literatura:

1. Capacity building for climate change in Yugoslavia, Interim report,

www.meteo.noa.gr2. Economic Reform (Cardiff Process) www.europa.eu.int3. European Climate Change Programme (ECCP), http://europa.eu.int4. IPCC Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories, UNEP/WMO 5. IPCC Third Assessment Report - Climate Change 2001, Intergovernmental Panel

on Climate Change, UNEP/WMO, February 2005, www.ipcc.ch6. Konačni izveštaj o ispitivanju uzroka i stepena zagađenja vazduha štetnim i

opasnim materijama na teritoriji grada Pančeva, 2004, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine.

7. The Directive on Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC), (Directive 96/61/EC)

8. Osnove za utvrđivanje strategije smanjenja emisije SO2 i NOx u Jugoslaviji u periodu 1995 – 2020. godine, II Faza: Konačni izveštaj, 1996.

9. Statistički bilteni - Industrija, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, Savezni zavod za statistiku, 1990, YU ISSN 0084-4365

10. Technical Summary, Climate Change 2001: Mitigation a Report of Working Group III of the Intergovernmental Panel on Climate Change

96

6a UPRAVLJANJE OTPADOM I KLIMATSKE PROMENE 96

6a.1 UVOD 96

6a.2 CILJEVI I PRINCIPI SEKTORSKE STRATEGIJE 96

6a.2.1 Ciljevi Nacionalne strategije upravljanja otpadom i Nacionalne politike upravljanja otpadom.................................................................................................. 96

6a.2.2 Ključni principi ......................................................................................... 97

6a.3 GLOBALNI, REGIONALNI I NACIONALNI KONTEKST 97

6a.3.1 Postojeća zakonska regulativa i usaglašenost sa EU ................................ 97

6a.3.2 Postojeći institucionalni mehanizam......................................................... 98

6a.4 ANALIZA POSTOJEĆE PRAKSE 99

6a.4.1 Količine i sastav otpada ............................................................................ 99

6a.4.2 Tretman otpada ....................................................................................... 100

6a.4.3 Veza NSUO/NPUO/SMPUO i ONSAP ................................................. 100

6a.5 OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM SA EFEKTOM SMANJENJA EMISIJA GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE 101

6a.5.1 Reciklaža................................................................................................. 101

6a.5.2 Kompostiranje......................................................................................... 102

6a.5.3 Mehaničko-biološki tretman ................................................................... 102

6a.5.4 Upravljanje deponijama .......................................................................... 102

6a.5.5 Insineracija .............................................................................................. 102

6a.6 MEĐUSEKTORSKE TEME 103

6a.7 STRATEŠKI PRAVCI U POGLEDU REAGOVANJA NA PROBLEM EMISIJA GESB 103

6a.7.1 Predlog poboljšanja zakonskog okvira ................................................... 103

6a.7.2 Predlog poboljšanja institucionalnog okvira........................................... 103

6a.7.3 Jačanje svesti......................................................................................... 1054

6a.8 AKTIVNOSTI I MERE – AKCIONI PLAN 105

97

6a. UPRAVLJANJE OTPADOM I KLIMATSKE PROMENE

6a.1 UVOD

Upravljanje otpadom koji neizbežno nastaje svakodnevno čovekovim aktivnostima je jedan od izvora emisija gasova sa efektom staklene bašte (GESB). Aktivnosti upravljanja otpadom dovode do emisija koje utiču na promenu klime, posebno do emisije metana (CH4) koji nastaje usled razgradnje biorazgradivog otpada pod anaerobnim uslovima. Količina emitovanog metana direktno je proporcionalna udelu razgradivog organskog ugljenika, koji je definisan kao udeo ugljenika u različitim vrstama organskog biorazgradivog otpada (papir, tekstil, otpad sa zelenih površina, otpad od hrane, drvni otpad). Emisije metana koje potiču od aktivnosti na upravljanju otpadom obuhvataju jednu trećinu svih emisija metana antropogenog porekla62. Drugi po značaju u smislu uticaja i emitovane količine je azotsuboksid (N2O) koji u sektoru upravljanja otpadom potiče iz mulja iz sistema za sakupljanje i tretman otpadnih voda.

6a.2 CILJEVI I PRINCIPI SEKTORSKE STRATEGIJE

6a.2.1. Ciljevi Nacionalne strategije upravljanja otpadom i Nacionalne politike upravljanja otpadom

Razvoj Okvirne nacionalne strategije i akcionog plana za klimatske promene (ONSAP) je usko povezan sa razvojem i implementacijom Nacionalne strategije upravljanja otpadom Republike Srbije i Nacionalne politike upravljanja otpadom Republike Crne Gore. Nacionalna strategija upravljanja otpadom Republike Srbije (NSUO) je usvojena jula 2003. godine i njena implementacija je na samom početku. Vlada Republike Crne Gore je 26. februara 2004. godine usvojila Nacionalnu politiku upravljanja otpadom (NPUO), a 13. januara 2005. godine Strateški master plan upravljanja čvrstim otpadom (SMPUO). Strateški ciljevi NSUO/NPUO/SMPUO, istovremeno primenjivi kao ciljevi ONSAP, su:

• smanjenje, ponovno korišćenje, reciklaža i regeneracija otpada; • racionalno korišćenje sirovina i energije i upotreba alternativnih goriva iz otpada; • implementacija informacionog sistema koji pokriva sve tokove, količine, vrste i

lokacije otpada, postrojenja za tretman, preradu i iskorišćenje materijala iz otpada i postrojenja za odlaganje otpada;

• uspostavljanje standarda za tretman otpada; • razvijanje javne svesti na svim nivoima društva u odnosu na problematiku otpada

i klimatske promene; • održivo upravljanje otpadom.

62 Komunikacija Evropske Komisije (Communication from the European Commission)

98

6a. 2.2. Ključni principi Implementacijom osnovnih principa upravljanja otpadom datih u NSUO Republike Srbije i NPUO/SMPUO Republike Crne Gore , između ostalih principa prevencije, odvojenog sakupljanja otpadnih materijala, regionalnog rešavanja odlaganja otpada i sanacije smetlišta, implementiraju se osnovni principi EU u oblasti otpada63,64.Princip zagađivač plaća je veoma bitan u pogledu realizacije mera za smanjenje emisija GESB kako u smislu stimulacije smanjenja emisija, tako u smislu povećanja prihoda Fonda (Republika Srbija) osnovanog Zakonom o zaštiti životne sredine65. Ovaj princip je u Crnoj Gori realizovan putem "eko-naknade" definisane Zakonom o životnoj sredini.66 Princip hijerarhije upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom, čiji se efekti u pogledu emisije GESB ogledaju u smanjenju štetnosti po prirodne resurse i životnu sredinu:

• Prevencija stvaranja otpada i redukcija - minimizacija korišćenja resursa i smanjenje količina generisanog otpada;

• Ponovna upotreba - ponovno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu; • Reciklaža - ponovni tretman otpada radi korišćenja kao sirovine u proizvodnji

istog ili različitog proizvoda; • Iskorišćenje - iskorišćenje vrednosti otpada kroz kompostiranje,

proizvodnju/povrat energije i druge tehnologije; • Odlaganje otpada - ukoliko ne postoji drugo odgovarajuće rešenje, odlaganje

otpada deponovanjem ili spaljivanjem sa/bez iskorišćenja energije. Ovaj princip praktično predstavlja osnovu za definisanje opcija integralnog upravljanja otpadom sa najvećim efektom na smanjenje emisija GESB.

6a.3 GLOBALNI, REGIONALNI I NACIONALNI KONTEKST

6a.3.1. Postojeća zakonska regulativa i usaglašenost sa EU Zakonski propisi kojima se uređuje oblast upravljanja otpadom postoje, međutim oni su ili neusaglašeni sa EU standardima ili se ne sprovode. Relevantni propisi za uređivanje oblasti upravljanja otpadom i smanjenja emisija GESB u Republici Srbiji su:

• Zakon o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 135/04), kojim je predviđeno uređivanje oblasti upravljanja otpadom putem posebnih zakona;

• Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 25/96), kojim su definisane vrste otpada za reciklažu.

• Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 54/92), kojim se propisuju

63 Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja EU, Republika Srbija, Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine, 2003 64 Nacionalna politika upravljanja otpadom, Republika Crna Gora, Ministarstvo zaštite životne sredine i uređenja prostora, 2004 65 Službeni glasnik Republike Srbije, br. 135/04 66 Službeni list SRCG, br. 12/96

99

kriterijumi za lociranje deponija otpadnih materija, način sanitarno-tehničkog uređenja deponija radi zaštite životne sredine, kao i uslovi i način prestanka korišćenja deponije. Ovaj pravilnik nije u potpunosti usaglašen sa EU Direktivom 1999/31/EC o deponijama, između ostalog zbog zakonski neuređenog zahteva za sistemom za tretman ili iskorišćenje deponijskog gasa.

Ostali propisi koji uređuju oblast zaštite životne sredine i upravljanja otpadom navedeni su u NSUO Republike Srbije. U Republici Crnoj Gori su u primeni sledeći relevantni propisi:

• Zakon o životnoj sredini (Službeni list SRCG, br. 12/96); • Zakon o čišćenju, sakupljanju i korišćenju otpada (Službeni list SRCG, br. 20/81,

36/81, 2/89, 19/89); • Zakon o vodosnabdevanju, uklanjanju otpadnih voda i odlaganju čvrstog otpada

na teritoriji opština: Herceg Novi, Kotor, Tivat, Budva, Ulcinj i Cetinje (Službeni list RCG, br. 46/91);

• Pravilnik o sanitarno-tehničkim uslovima koje moraju da ispunjavaju deponije i lokacije za odlaganje komunalnog otpada, oblicima prostornog organizovanja i održavanja lokacija za odlaganje otpada i lokacija za uklanjanje komunalnog otpada i načinima uništavanja otpada i komunalnog otpada (Službeni list SRCG, br. 20/83);

• Pravilnik o kriterijumima za izbor lokacije, načinima i procedurama za odlaganje otpadnih materijala (Službeni list RCG, br. 56/00).

Prilikom razmatranja problematike uređivanja oblasti upravljanja otpadom i smanjenja emisija GESB treba imati u vidu novi Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine67, kojim se uređuju uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativan uticaj na životnu sredinu, među kojima se nalaze postrojenja za tretman otpada i deponije. Pored pomenute EU direktive o deponijama, od strateškog su značaja i:

• Direktiva 75/442/EEC o otpadu (Okvirna direktiva); • Direktiva 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu; • Direktiva 2000/76/EC o spaljivanju otpada koja definiše ograničenje emisije

gasova prilikom sagorevanja otpada (granične vrednosti emisije iz postrojenja u atmosferu (Aneks V), granične vrednosti za koinsineraciju (Aneks II), uslovi za odlaganje otpada od prečišćavanja gasova);

• Direktiva 2002/96 o otpadu od električne i elektronske opreme, koja uređuje uklanjanje i tretman CFC gasova (proizvođači električne opreme moraju uspostaviti sistem za iskorišćenje i tretman otpada).

6a.3.2. Postojeći institucionalni mehanizam Odgovornosti i obaveze u oblasti upravljanja otpadom u Republici Srbiji podeljene su između Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine-Uprave za zaštitu životne sredine,

67 Službeni glasnik Republike Srbije, br. 135/04

100

Agencije za zaštitu životne sredine, Agencije za reciklažu, lokalne samouprave i komunalnih preduzeća. Detaljan prikaz institucionalne organizacije dat je u NSUO. U Republici Crnoj Gori upravljanje otpadom uređuje Ministarstvo zaštite životne sredine i uređenja prostora i lokalna samouprava. S obzirom na novodonete zakone u oblasti zaštite životne sredine, integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja, procene i strateške procene uticaja na životnu sredinu i novi sistem za izdavanje integrisane dozvole koji će bitno uticati na samu realizaciju mera upravljanja otpadom i smanjenja emisija GESB, gore pomenute institucije nemaju odgovarajući institucionalni kapacitet. Integrisan pristup upravljanja otpadom je još uvek nerazvijen, ne postoji efikasna horizontalna i vertikalna administrativna i stručna organizacija.

6a.4 ANALIZA POSTOJEĆE PRAKSE

6a.4.1. Količine i sastav otpada Aktivnosti na upravljanju otpadom u Srbiji i Crnoj Gori su neadekvatno organizovane, pa su tako i podaci o kvalitativnim i kvantitativnim karakteristikama otpada nepouzdani. Prema NSUO, odnosno podacima dobijenim u strukovnom udruženju KOMDEL, ukupna količina otpada koji sakuplja 90 % komunalnih preduzeća u Srbiji procenjuje se na oko 2,200,000 t/god. To uključuje otpad iz domaćinstava, komercijalni otpad i neopasan industrijski otpad, ali i otpad iz bolnica, drugih zdravstvenih ustanova i ostalih objekata u kojima se obavlja zdravstvena delatnost, klanični otpad, kao i građevinski otpad. Prema podacima obrađenim za 160 opština sa područja Centralne Srbije i Vojvodine (podaci sa Kosova i Metohije nisu dostupni) može se proceniti da je sakupljanjem otpada od strane komunalnih preduzeća obuhvaćeno oko 60-70 % stanovništva, tj. oko 5 miliona stanovnika. Procenjena je i usvojena srednja vrednost mase nastalog komunalnog otpada u Republici Srbiji od 0.80 kg/st./dan. Procenjene količine posebnog otpada su:

• Otpad od ambalaže oko 550,000 t/god; • Opasni otpad oko 260,000 t/god; • Medicinski otpad oko 70,000 t/god.

Poseban problem u pogledu procena uticaja upravljanja otpadom na emisije GESB su nepouzdani podaci o sastavu komunalnog otpada, odnosno udela biorazgradivog otpada (papir i tekstil, otpad sa zelenih površina, otpad od hrane, drvni otpad). U Crnoj Gori se na 20 registrovanih odlagališta otpada odloži oko 35,000 m3/mesec. Komunalna preduzeća u 21 opštini sakupljaju oko 30-60 % otpada zavisno od tipa regiona. Ukupna količina procenjena za 2002. godinu je oko 240,000 t/god (otpad iz domaćinstava, komercijalni otpad, neopasan industrijski, medicinski)68. Procenjena je srednja vrednost mase nastalog komunalnog otpada u Republici Crnoj Gori od 1 kg/st./dan Procenjena količina stvorenog opasnog otpada je oko 948 t/god (najvećim delom pepeo i šljaka iz termoelektrane Pljevlja, jalovina iz rudnika uglja, crveni mulj iz proizvodnje

68 Bilten Ministarstva turizma i Republički zavod za statistiku

101

aluminijuma). Količine medicinskog otpada su nepoznate s obzirom da se ovaj otpad ne izdvaja, već se sakuplja i odlaže zajedno sa komunalnim. Oblast upravljanja otpadom tretira i mulj iz sistema za sakupljanje i tretman otpadnih voda. Procenjeno je da u Srbiji i Crnoj Gori postoji određena količina netretiranog mulja iz postrojenja za tretman otpadnih voda, koja najčešće završava na deponijama. Informacije o kapacitetima za postupanje sa ovim muljem nisu trenutno dostupne i mulj je najčešće čuvan na poljima mulja ili deponijama2. Ova vrsta otpada indirektno emituje N2O koji potiče iz ljudskog ekskreta. Na raspolaganju nema podataka o količinama proizvedenog mulja iz sistema za sakupljanje i tretman otpadnih voda, niti se vodi integralna evidencija o lokacijama njegovog odlaganja i praksi tretmana.

6a.4.2. Tretman otpada Karakteristike sistema upravljanja otpadom u Srbiji i Crnoj Gori u pogledu tretmana su:

• komunalni otpad se odlaže na odlagališta bez tretmana; • industrijski otpad se odlaže na odlagališta zajedno sa komunalnim otpadom; • mulj iz sistema za sakupljanje i tretman otpadnih voda se odlaže pretežno bez

tretmana na deponije komunalnog otpada; • kompostiranje se ne vrši; • insineracija se ne vrši, niti se otpad koristi kao alternativno gorivo u cementarama

ili železarama; • sistem primarne reciklaže (iako zakonski regulisan) ne funkcioniše organizovano.

Danas u Republici Srbiji postoji 180 zvaničnih odlagališta komunalnog otpada, ne računajući veliki broj divljih smetlišta u ruralnim područjima. Samo 7 % odlagališta ima sistem za sakupljanje gasova (tzv. biotrnovi). Samo je deponija u Vranju izgrađena u skladu sa propisima o odlaganju otpada. U Republici Crnoj Gori postoji 21 zvanično odlagalište i veliki broj divljih smetlišta. U toku su radovi na izgradnji privremene sanitarne deponije na lokaciji “Lovanja” za opštine Kotor, Tivat i Budva, sa svim tehničkim elementima zaštite životne sredine.

6a.4.3. Veza NSUO/NPUO/SMPUO i ONSAP Sa gledišta klimatskih promena, sledeće važne aktivnosti sa ciljem smanjenja emisija GESB su preporučene Strategijom upravljanja otpadom:

1. Reciklaža – NSUO/SMPUO-om je planirana izgradnja: • sakupljačkih stanica za kabasti otpad iz domaćinstava • sabirnih centara za reciklabilne materijale i reciklažne stanice • postrojenja za prijem i preradu iskorišćenih ulja, auto-guma, baterija i

akumulatora i električnih i elektronskih dobara • postrojenja za tretman ambalažnog otpada • postrojenja za tretman mulja iz sistema za sakupljanje i tretman otpadnih voda.

102

2. Kompostiranje – NSUO-om je planirana izgradnja regionalnih centara za tretman biodegradabilnog otpada (kompostiranje ili anaerobna digestija).

3. Insineracija – NSUO-om je planirana izgradnja postrojenja za insineraciju komunalnog otpada u skladu sa EU standardima.

4. Deponovanje – NSUO/SMPUO-om je planirana izgradnja regionalnih sanitarnih deponija u skladu sa EU standardima i sanacija i rekultivacija postojećih smetlišta.

6a.5 OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM SA EFEKTOM SMANJENJA EMISIJA GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE

Uticaj otpada i upravljanja otpadom na klimatske promene u smislu smanjenja emisija GSEB treba sagledati kroz opcije upravljanja otpadom, poštujući hijerarhiju upravljanja otpadom sa aspekta koristi po životnu sredinu, troškova i primenjivosti u konkretnim uslovima. Opcije upravljanja otpadom sa efektom smanjenja emisija GESB (uglavnom CH4, CO2 iN2O) su:

• Reciklaža • Kompostiranje • Mehaničko-biološki tretman • Upravljanje deponijama • Insineracija.

6a.5.1. Reciklaža Reciklaža podrazumeva sakupljanje proizvoda i delova proizvoda tokom proizvodnje ili nakon isteka njihovog upotrebnog veka, da bi se ponovo uveli u proizvodni proces. Preduslov za primenu reciklaže u sistemu upravljanja otpadom je razdvajanje reciklabila na izvoru. U najvećem broju slučajeva upotreba recikliranih materijala zahteva manje energije u proizvodnom procesu i emituje manje GESB u odnosu na proizvodnju iz izvornih materijala. Ovo se posebno odnosi na proizvodnju aluminijuma i čelika69.U pogledu efekata reciklaže i kompostiranja papira postoje različiti rezultati. U svakom slučaju bilo koja od ove dve opcije daje bolje rezultate u odnosu na deponovanje papira. Reciklaži papira posebno ide u prilog sagledavanje celog proizvodnog postupka, od sečešuma (koja umanjuje ponore GESB), transporta drva do proizvodnog pogona (povećanje emisije CO2 usled sagorevanja goriva), samog proizvodnog procesa (korišćenje energije, emisije CO2), do deponovanja otpadnog papira (povećanje emisije CH4 usled procesa anaerobne razgradnje u telu deponije). Reciklaža u kombinaciji sa kompostiranjem daje najbolje rezultate u smanjenju ukupnih emisija GESB.

69 Technological and Economic Potential of Greenhouse Gas Emissions Reduction, Climate Change 2001, IPCC Third Assessment Report

103

6a. 5. 2. Kompostiranje Preduslov za kompostiranje je, kao i za reciklažu, razdvajanje organskog otpada za kompostiranje na izvoru i pre odlaganja na deponiju. Kompostiranjem se dobija komercijalan materijal za poboljšanje karakteristika humusnog sloja u poljoprivredi i hortikulturi. U pogledu emisija GESB kompostiranje baštenskog otpada ima efekte slične deponovanju istog, ali je od značaja korist u dobijanju materijala koji zamenjuje veštačko đubrivo čija je proizvodnja i transport veliki emiter CO2, a sama upotreba emiter N2O. Kompostiranje je atraktivna opcija u zemljama sa niskim prihodima, s obzirom da je visoki udeo organske komponente u otpadu (30 % procena za Srbiju, 28% za Crnu Goru, bez učešća papirne komponente). Ovo je jednostavna i po troškovima prihvatljiva opcija u vidu manjih postrojenja, posebno pogodna opcija za poljoprivredni otpad iz prehrambene industrije. Kompostiranje je jedna od vrlo praktičnih metoda za tretman i iskorišćenje mulja iz sistema za sakupljanje i tretman otpadnih voda. Nakon isušivanja i kompostiranja, biološki stabilizovan mulj se, u zavisnosti od kvaliteta, može koristiti u poljoprivredi, za zelene površine, rekultivaciju deponija i oblasti u okolini površinskih kopova ili rudnika, ili se podvrgava insineraciji. Postrojenja za anaerobnu digestiju, tj. za proizvodnju biogasa doprinose smanjenju emisija ali i zameni fosilnih goriva “gorivom iz otpada”.

6a.5. 3. Mehaničko-biološki tretman Mahaničko-biološki tretman (MBT) predstavlja postupak u kome se iz otpada izdvaja neorganski suv materijal, a ostatak se podvrgava produženom kompostiranju ili anaerobnoj digestiji, koji za proizvod imaju stabilizovan inertan kompost. Ovaj otpad se odlaže na deponiju, jer nije dovoljno kvalitetan za upotrebu u poljoprivedi. Postupkom se značajno smanjuje emisija metana iz odložeong ostatka. Kombinacijom MBT-a, reciklažom metala i stakla koji se pri tome izdvoji, insineracijom ili deponovanjem ostatka postižu se rezultati povoljni kako sa aspekta upravljanja otpadom, tako sa aspekta redukcije emisija GESB. . MBT se pokazao kao najefektivniji za tretman otpada koji nije razvrstan na izvoru (mešoviti otpad), koji je teško podvrgnuti reciklaži ili kompostiranju.

6a. 5. 4. Upravljanje deponijama Deponovanje treba smatrati krajnjom opcijom tretmana otpada. Neodgovarajućeupravljanje deponijom ima negativnan uticaj u smislu emisija GESB, a ne doprinosi efektu uštede energije kao reciklaža i kompostiranje. Pravilno korišćenje ove metode u pogledu redukcije emisija GESB zahteva zakonsko regulisanje obaveze za sakupljanje i iskorišćenje deponijskog gasa putem gasnih turbina za prozvodnju električne struje. Veoma bitan korak u smanjenju emisija GESB postiže se implementacijom odredaba EC Direktive o deponijama, naročito onih koje se odnose na dinamiku smanjenja količina biodegradabilnog otpada.

6a. 5. 5. Insineracija Sistemi za spaljivanje otpada visokokvalitetnih performansi se još uvek razvijaju. Iako karakterisitčna po visokim investicionim i operativnim troškovima, ova se opcija,

104

kombinovana sa iskorišćenjem energije u vidu proizvodnje toplotne ili električne energije, smatra veoma povoljnom sa aspekta redukcije emisija GESB ali i uštede fosilnih goriva. Trenutno su, pored standardnog, u primeni sledeći oblici insineracije:

• Insineracija u fluidizovanom sloju (vrlo efikasan i fleksibilan sistem, ali sa visokim operativnim troškovima)

• Gasifikacija i piroliza (najpogodnija za drveni otpad, a trenutno se vrše ispitivanja za plastiku) – rezultat je gas sa toplotnom moći 10-15% od prirodnog gasa

• Koinsineracija otpada i fosilnog goriva (ograničenja procesa zavise od emisionih standarda) – često se primenjuje u proizvodnji cementa i u ložištima termoelektrana na ugalj.

6a. 6. MEĐUSEKTORSKE TEME

Prilikom budućih proračuna emisija GESB u oblasti upravljanja otpadom, treba imati na umu raspodelu emisija između sektora. Praksa u državama sa razvijenim sistemima za insineraciju otpada je da se sve emisije CO2 koje potiču sa postrojenja za tretman otpada, izuzev emisija koje potiču sa insineratora sa iskorišćenjem energije, pripisuju sektoru upravljanja otpadom. Emisije CO2 koje potiču sa insineratora sa iskorišćenjem energije pripisuju se energetskom sektoru.

6a.7. STRATEŠKI PRAVCI U POGLEDU REAGOVANJA NA PROBLEM EMISIJA GESB

6a. 7. 1. Predlog poboljšanja zakonskog okvira U cilju kompletnog razvoja Srbije i Crne Gore kao pravnih država, oblast upravljanja otpadom sa integrisanim aspektima redukcije emisija GESB treba unaprediti u skladu sa sledećim predlozima:

• Formulisati Zakon o upravljanju otpadom tako da u potpunosti omogući primenu EU direktive o otpadu (75/442/EC) i direktive o deponijama otpada (99/31/EC),

• Formulisati Zakon o ambalaži tako da u potpunosti omogući primenu EU direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu (94/62/EC),

• Za nova postrojenja za tretman otpada (deponije, insineratori) odmah implementirati zahteve pomenutih EU direktiva.

6a. 7. 2. Predlog poboljšanja institucionalnog okvira Jačanje institucionalnog kapaciteta treba bazirati na:

• izgradnji kapaciteta za formiranje registra izvora GESB u sektoru upravljanja otpadom,

• izgradnji kapaciteta za proračun emisija GESB u sektoru upravljanja otpadom, • razvoju i primeni metoda za analiziranje smanjenja emisije i formiranje

projekcija za različite alternative/scenarija,

105

• razvoju i primeni tehničkih mera upravljanja otpadom za smanjenje emisija i uštedu prirodnih resursa,

• razvoju sistema preispitivanja efekata primenjenih mera i uspostavljanje povratne sprege za njihovo kontinualno unapređivanje,

• izgradnji kapaciteta za komunikaciju i saradnju sa drugim sektorima od uticaja na klimatske promene (pre svega sa sektorom energetike i industrije),

• izgradnji kapaciteta za komunikaciju i saradnju sa institucijama odgovornim za planiranje i upravljanje sistemom upravljanja otpadom,

• izgradnji kapaciteta za komunikaciju i saradnju sa međunarodnim institucijama i projektima u oblasti upravljanja otpadom i klimatskih promena.

Elementi u institucionalnom sistemu koji će sprovoditi gore pomenute aktivnosti su članovi (institucije/stručnjaci) savetodavnih, operativnih i naučnih tela, radnih grupa i projekata formiranih kao instrument sprovođenja odgovora na klimatske promene izazvane aktivnostima u oblasti upravljanja otpadom.

6a. 7. 3. Jačanje svesti Trenutna situacija u oblasti upravljanja otpadom predstavlja nepovratan gubitak kako sa aspekta kvaliteta životne sredine, tako i sa ekonomskog aspekta. Iz ovih razloga važno je obrazovati javnost da razlikuje otpad od resursa. Paralelno sa obrazovanjem po pitanju otpada treba sprovoditi obrazovanje po pitanju uticaja otpada na klimatske promene. Ove promene javnost još uvek ne oseća na drastičan način, pa je zato potrebno usmeriti njenu pažnju na rezultate mogućeg "najgoreg scenarija" (scenarija bez primene mera smanjenja emisija GESB), i time dati na značaju aktivnostima usmerenim na reagovanje na klimatske promene. Dakle, jačanje svesti može se postići kampanjama baziranim na gorepomenutim efektima, ali i na kampanjama direktno usmerenim na rukovanje otpadom od strane samog stanovništva, npr. putem primene sistema "plati koliko baciš", koji omogućava jasnu finansijsku stimulaciju domaćinstvima/industriji da smanje proizvodnju otpada praćenu rezumevanjem koristi po životnu sredinu i očuvanje resursa.

106

6a. 8. AKTIVNOSTI I MERE – AKCIONI PLAN

Redni br. Aktivnost/mera Vrsta mere Implementaciona

institucija Period realizacije Komentar

28. Pripremiti Zakon o upravljanju otpada i pratećapodzakonska akta

Pravna

Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine,

Ministarstvo zaštite životne

sredine i uređenja prostora,

AP Vojvodina, Agencija za

zaštitu životne sredine

Agencija za reciklažu

Kratkoročni

29. Pripremiti Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu

Pravna





reciklažu

Kratkoročni

30. Pripremiti zakon o deponijama

Pravna






Agencija za reciklažu

Kratkoročni

Efekti su: • Održivo

odlaganje otpada

• Očuenergije i prirodnih resursa

• Smanjenje organskog otpada na deponijama

Zemlje članice EU su prema direktivi o deponijama obavezne da do 2007. godine obezbede sisteme za kontrolu deponijskog gasa (sakupljanje i iskorišćenje/spaljivanje na baklji) na svim postojećim deponijama.

107



31. Sprovesti mere jačanja institucionalnog kapaciteta za formiranje registra izvora GESB, za proračun emisija GESB u sektoru upravljanja otpadom

Institucionalna




AP Vojvodina, Nadležne institucije

Kratkoročni

Mera olakšava primenu Konvencije i Protokola i omogućizvršavanje obaveza Srbije i Crne Gore upogledu praćemisija i izveštavanja

32. Sprovesti mere izgradnje institucionalnog kapaciteta za komunikaciju i saradnju sa drugim sektorima od uticaja na klimatske promene, sa institucijama odgovornim za planiranje i upravljanje sistemom upravljanja otpadom, sa međunarodnim institucijama i projektima u oblasti upravljanja otpadom i klimatskim promenama

Institucionalna




AP Vojvodina

Kratkoročni

Omogućava komunikaciju, saradnju, razmenu iskustava i primenu tehnika sa proverenim rezultatima, ali i omogućava apliciranje za finansijsku podršku u pogledu aktivnosti na praćenju i smanjenju emisija GESB

108



33. Izraditi katastar izvora GESB u oblasti upravljanja otpadom Tehnička/Operativna



sredine i uređenja prostora

Kratkoročni

Omogućava praćizveštavanje

34. Izraditi studije opravdanosti o izdašnosti odlagališta otpada u smislu iskorišćenja GESB za proizvodnju topolotne ili električne energije

Tehnička/Operativna Konsultant Kratkoročni/srednjoročni

Omogućava ulaganje u sektor otpada i smanjenje emisija GESB

35. Pripremiti zakon o insineraciji otpada

Pravna




Ministarstvo rudardstva i energetike



Agencija za energetsku efikasnost

Srednjoročni

Uređuje oblast radi lakše dalje implementacije ove savremene tehnologije, definišući nodgovornosti, tehničuslove, itd.

109



36. Uvesti sistem pune naknade troškova za deponovanje

Pravna, Finansijska




Srednjoročni

Naknade bi trebalo da uključe:

• Naknadu za vrstu otpada

• Dodatne naknade za odlaganje otpada na odlagalištima bez sistema sa skupljanje i spaljivanje/iskorišćedeponijskog gasa

• Naknadu za odlaganje na nesanitarnim odlagal

37. Pružiti podršku reciklaži i kompostiranju

Podizanje svesti, Finansijska



sredine i uređenja prostora, Lokalne

samouprave JKP

Kratkoročni/srednjoročni

Dalje razvijati sistrefundiranja ambalaže, koji treba da obuhvati što širi dijapazon proizvoda

38. Izgraditi kapacitete za reciklažu i kompostiranje

Investiciona Tehnička/Operativna



sredine i uređenja prostora, Lokalne

samouprave JKP

Privatni sektor


Mera pruža tehničpodršku primeni zakona navedenih pod rednim brojevima 1,2 i 3

110



39. Izvršiti rekonstrukciju cementara i železara u skladu sa tehničkim zahtevima za koinsineraciju

Finansijska/ Investiciona





Ministarstvo za kapitalne investicije


Neophodno radi usklađivanja postojećeg tehničtehnološkog koncepta sa zahtevima u pogledu emisija i načina uvođotpada u proces sagorevanja

40. Uvesti BAT70 za cementare i železare

Tehničko/ Tehnološka Konsultant Kratkoročni/srednjoročni

Omogućava funkcionisanje postrojenja u skladu sa EU standardima, a po najprihvatljivijem principu za lokalne uslove sa ekonomskog, tehničkog aspekta i aspekta zaštite životne sredine (ušteda prirodnih resursa, ušteda energije, praćenje i minimizacija tokova otpada i emisija, itd)

41. Sprovesti koinsineraciju u cementarama i železarama

Tehnička/Operativna Preduzeće Kratkoročni/srednjoročni

Ekonomski efikasno i ekološki prihvatljivo rešenje

70 Najbolja raspoloživa tehnika – Best Available Technique

111



42. Izgraditi kapacitete za insineraciju otpada

Investiciona Tehnička/Operativna





Ministarstvo za kapitalne investicije

Srednjoročni

Mera pruža tehničpodršku primeni zakona navedenim pod rednim brojem 8.

Komentar: periodi realizacije Kratkoročni – 2005-2007 Srednjoročni – 2007-2010

112

7 ZAJEDNIČKA, MEĐUSEKTORSKA PITANJA – Finansijski mehanizmi okvirne konvencije UN o promeni klime i Kyoto protokol 115

7.1 Uvodne napomene 115

7.1.1 Ciljevi Okvirne konvencije UN o promeni klime 115

7.1.2 Obaveze zemalja ugovornica Konvencije 115

7.1.3 Obaveze Srbije i Crne Gore kao članice Konvencije 116

7.1.4 Prava Srbije i Crne Gore kao članice konvencije 116

7.1.5 Ciljevi Kyoto protokola 117

7.1.6 Obaveze razvijenih zemalja ugovornica Kyoto protokola 117

7.1.7 Mehanizmi trgovine emisijama 117

7.1.8 Obaveze zemalja u razvoju- ugovornica Kyoto protokola 118

7.2 Finansijski mehanizam Konvencije i Kyoto protokola 118

7.2.1 Finansijski mehanizam Konvencije 118

7.2.2 Finansiranje aktivnosti zemalja u razvoju saglasno odredbama Kyoto protokola 119

7.3 Finansijski plan GEF-a za period 2003-2006. godina 119

7.4 Finansiranje projekata u okviru Operativnog programa GEF-a za klimatske promene 120

7.5 Pripremne aktivnosti SCG za realizaciju Projekta izrade Prvog nacionalnog izveštaja uz finansijsku podršku GEF-a 120

7.6 Mogućnosti iniciranja novih projekata Srbije i Crne Gore u oblasti klimatskih promena koji bi se realizovali uz međunarodnu finansijsku podršku 121

7.7 GRUPA A: MOGUĆNOST FINANSIRANJA PROJEKATA IZ SREDSTAVA GEF-a KAO OSNOVNOG FINANSIJSKOG MEHANIZMA OKVIRNE KONVENCIJE UN O PROMENI KLIME 121

7.7.1 Projekat »Ocene potreba za jačanje nacionalnih kapaciteta za upravljanje globalnom životnom sredinom« uz zahtev za odobravanje granta GEF-a na koji Srbija i Crna Gora imaju pravo. 121

7.7.2 Mogućnosti učešća Srbije i Crne Gore u Programu GEF/UNDP-a za jačanja kapaciteta u oblasti klimatskih promena putem malih grant- projekata GEF-a 121

7.7.3 Mogućnosti pokretanja velikih sufinansirajućih GEF- projekata (sa grant sredstvima od 3-8mil$) u skladu sa Operativnim programom GEF-a za oblast klimatskih promena 122

113

7.7.4 Projekat osposobljavanja za primenu novih klimatskih tehnologija za procenu klimatskih promena i studije uticaja klimatskih promena na prirodne resurse i infrastrukturne sisteme SCG 122

7.8 GRUPA B: MOGUĆNOSTI FINANSIRANJA PROJEKATA PUTEM: 122

7.8.1 Multilateralnih i bilateralnih aranžmana 122

7.8.2 Implementacija Okvirne konvencije UN kroz program »CARDS« Evropske Unije 123

7.8.3 Mogućnosti implementacije Okvirne konvencije UN kroz program FP6 Evropske Unije, za period 2002-2006. godina 123

7.8.4 Mogućnosti implementacije Okvirne konvencije UN kroz program INTERREG III Evropske Unije 1233

7.8.5 Mogućnosti implementacije Okvirne konvencije UN kroz bilateralne aranžmane 124

7.9 Predlog mera 124

114

7. ZAJEDNIČKA, MEĐUSEKTORSKA PITANJA – Finansijski mehanizmi okvirne konvencije UN o promeni klime i Kyoto protokol

7.1. Uvodne napomene

7.1.1. Ciljevi Okvirne konvencije UN o promeni klime Okvirna konvencija UN o promeni klime (UNFCCC) usvojena je na Konferenciji UN o razvoju i životnoj sredini 1992. godine u Rio de Žaneiru, a stupila je na snagu 21. marta 1994. godine. Prema dokumentu o Statusu ratifikacije Konvencije, Okvirna konvencija UN o promeni klime broji 189 članica (188 država i Evropska Unija kao ekonomska integracija) koje su Konvenciju do sada ratifikovale. Među zemljama članicama Konvencije nalazi se i Srbija i Crna Gora. Okvirnom konvencijom UN o promeni klime uređena su pitanja zaštite klimatskog sistema Zemlje kako bi se sprečile neprirodne promene klime uzrokovane ljudskim aktivnostima i nepovoljni uticaji klimatskih promena na prirodne i kontrolisane ekosisteme, zatim na funkcionisanje društveno ekonomskih sistema, ljudsko zdravlje i blagostanje. Treba naglasiti da se pod klimatskim sistemom u smislu ove Konvencije, podrazumeva celovit dinamički sistem koji obuhvata atmosferu, hidrosferu, biosferu, geosferu i njihove interakcije, dok se pod klimatskim promenama podrazumevaju samo promene antropogenog porekla koje se superponiraju na prirodne promene i kolebanja klime. Dakle, osnovni cilj Konvencije je da se smanje antropogene emisije gasova sa efektom staklene (GHG) bašte kako bi se zaustavilo dalje zagrevanje atmosfere sa posledicama globalnih promena klime i podizanja nivoa svetskog mora. U tom kontekstu, ovom Konvencijom je predviđena kontrola antropogenih emisija svih gasova sa tzv. efektom staklene bašte (gasovi: ugljendioksid, azotsuboksid, metan, freoni, troposferski ozon, koji apsorbuju i reemituju infracrveno zračenje), kao i njihovih prethodnika, koji nisu obuhvaćeni Montrealskim protokolom o supstancama koje oštećuju ozonski omotač iamandmanima na ovaj Protokol. Najodgovorniji za ovakvo zagađivanje u dosadašnjem periodu industrijalizacije su najrazvijenije zemlje sveta, zatim zemlje bivšeg SSSR-a, kao i zemlje centralne Evrope, odnosno zemlje u tranziciji u smislu ove konvencije. Ove zemlje su prihvatile odgovornost za dosadašnje zagađivanje (75% ukupnih globalnih emisija dolazi iz ovih zemalja, a samo 25% iz preko 100 zemalja u razvoju).

7.1.2. Obaveze zemalja ugovornica Konvencije U skladu sa usvojenim principom o zajedničkoj ali izdiferenciranoj odgovornosti, a posebno odgovornosti razvijenih zemalja u dosadašnjem globalnom zagrevanju atmosfere, odredbama Konvencije jasno su razgraničene obaveze zemalja u razvoju, zatim zemalja

115

sa prelaznom ekonomijom i industrijski razvijenih zemalja (član 4, 5, 6, 12. Konvencije). U aneksima 1 i 2, koji čine sastavni deo Konvencije, nalazi se lista svih razvijenih zemalja i zemalja u tranziciji koje su pri donošenju Konvencije prihvatile dodatne obaveze po pitanju obezbeđivanja novih i dodatnih finansijskih sredstava za pružanje podrške zemljama u razvoju (Aneks 2) i obavezu stabilizacije i redukcije nacionalnih emisija GHG do nivoa iz 1990. godine (Aneks 1.). Sve ostale zemlje-ugovornice Konvencije, među kojima je i Srbija i Crna Gora (tzv. Non - Annex 1 Party), u smislu prava i obaveza, prema odredbama Konvencije pripadaju grupi zemalja koje su zemlje u razvoju, i koje nemaju obavezu kvantifikovanog smanjivanja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

7.1.3. Obaveze Srbije i Crne Gore kao članice Konvencije Svaka država ugovornica koja je zemlja u razvoju, među kojima je i Srbija i Crna Gora, ratifikacijom Okvirne konvencije UN preuzela je samo opšte obaveze od kojih su najznačajnije sledeće: ► Izrada, periodično ažuriranje i dostavljanje organima Konvencije nacionalnog katastra emisija GHG prema metodologiji koju priprema Međuvladin panel za klimatske promene, a usvaja Konferencija strana ugovornica kao najviši organ Konvencije. Zemlje u razvoju imaju obavezu da prvi nacionalni izveštaj dostave u roku od 3 godine od datuma stupanja na snagu Konvencije za tu zemlju, odnosno u roku od 3 godine od dana odobravanja finansijske podrške od strane namenskog fonda formiranog u okviru Konvencije (od GEF-a); ►Donošenje i sprovođenje programa mera za ublažavanje posledica klimatskih promena; ►Saradnja u razradi, primeni i transferu tehnologija, sprovođenju istraživanja, sistematskih klimatskih osmatranja, razmeni podataka i informacija, kao i formiranja baza podataka koje se odnose na klimatski system; ►Obezbeđenje racionalnog korišćenja apsorbera i rezervoara gasova sa efektom staklene bašte uključujući biomasu, šume, okeane i druge kopnene i morske sisteme, i saradnju u zaštiti i povećanju njihovog kvaliteta; ►Saradnja u pripremi mera u cilju adaptacije na posledice promene klime i zaštiti područja izloženih suši, poplavama, kao i zaštiti vodnih resursa; ►Uključivanje procene posledica klimatskih promena u odgovarajuće nacionalne strategije i politike društveno-ekonomskog razvoja, u cilju minimiziranja negativnih posledica na privredni razvoj, zdravlje stanovništva i životnu sredinu; ►Saradnja u oblasti obrazovanja, obuke kadrova i jačanja svesti javnosti po pitanjima promene klime; ►Finansijske obaveze po osnovu kontribucija u administrativnom budžetu Konvencije koje se utvrđuju po skali UN.

7.1.4. Prava Srbije i Crne Gore kao članice konvencije ►Zemlje u razvoju, među kojima je i Srbija i Crna Gora, imaju pravo na finansijsku podršku iz namenskih fondova uspostavljenih u okviru Konvencije, a čije funkcije, u skladu sa odredbama Konvencije, izvršava Globalni fond za životnu sredinu (GEF). Posebnom odredbom Konvencije (član 4, Konvencije) utvrđeno je da će zemlje u razvoju izvršavati preuzete obaveze u onoj meri, u kojoj budu dobile finansijsku podršku, tj. da ćestepen efikasnosti ostvarivanja obaveza zemalja u razvoju zavisiti od finansijske podrške

116

i transfera tehnologija koje treba da obezbede razvijene zemlje, pri čemu će se u punoj meri uzimati u obzir društveno-ekonomski razvoj i prioriteti zemalja u razvoju. Razvijene zemlje mogu pružati finansijsku podršku zemljama u razvoju i putem bilateralnih ili multilateralnih aranžmana. ►Sve države-ugovornice Konvencije imaju pravo da učestvuju u radu konstitutivnih tela i organa Konvencije, pri čemu zemlje u razvoju dobijaju finansijsku podršku za jednog svog naimenovanog predstavnika (u zavisnosti od raspoloživosti sredstva u namenskom fondu Konvencije). ►Svaka zemlja ugovornica Konvencije koja je zemlja u razvoju, može se u bilo kom trenutku, u skladu sa svojim mogućnostima, uključiti u listu iz Aneksa 1 Konvencije, saglasno članu 4, i time preuzeti obaveze u pogledu smanjivanja svojih nacionalnih emisija GHG. Treba naglasiti da su sve evropske zemlje u tranziciji kojesu imale status kandidata za uključivanje u Evropsku Uniju preuzele iste obaveze po Konvenciji i Kyoto protokolu kao i Evropska Unija, jer je to jedan od bitnih uslova za prijem u članstvo EU.

7.1.5. Ciljevi Kyoto protokola Dosadašnja najznačajnija odluka Konferencije odnosi se na donošenje Kyoto protokola ove Konvencije na Trećoj Konferenciji zemalja ugovornica održanoj 1997. godine u Kjotu, u Japanu. Protokol je stupio na snagu 15. februara 2005. godine. Protokol ima za cilj da kvantifikuje obaveze i utvrdi dinamiku smanjenja nacionalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte za svaku državu članicu Konvencije koja se nalazi na listi u aneksu 1. Konvencije (sve industrijske zemlje i zemlje u tranziciji). Do sada je Kyoto protocol ratifikovalo ukupno 144 zemlje uključujući EU. Srbija i Crna Gora nije ratifikovala Kyoto protokol.

7.1.6. Obaveze razvijenih zemalja ugovornica Kyoto protokola Ovim protokolom se industrijske zemlje sveta obavezuju da svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte smanje u proseku za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu, i to u periodu od 2008. do 2012. godine. Sve zemlje koje imaju obavezu kvantifikovanog smanjenja emisija navedene su u Aneksu B. Kyoto protokola.

7.1.7. Mehanizmi trgovine emisijama Odredbama Kyoto protokola datim u članovima 6, 12. i 17. predviđeno je uvođenje mehanizama trgovine emisijama, čime je omogućen izvestan stepen fleksibilnosti (ustupak) za industrijske zemlje i zemlje u tranziciji u pogledu ispunjavanja njihovih osnovnih obaveza koje se odnose na kvantifikovano smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte. To su tri mehanizma koji se u dokumentima organa Konvencije nazivaju: mehanizam zajedničke implementacije, mehanizam čistog razvoja i mehanizam trgovine emisijama. Projekti vezani za aktivnosti zajedničke implementacije u pilot fazi koja će trajati do 2008. godine mogu se realizovati samo među zemljama uključenim u anekse Konvencije i Kyoto protokola (tj. bez učešća zemalja u razvoju), dok će kasnije biti podstaknute sve zemlje da u njemu učestvuju. Industrijski razvijene zemlje putem zajedničke implementacije projekata kojima se smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte na

117

teritoriji drugih zemalja iz aneksa Konvencije, stiču pravo da rezultat smanjenja emisija ostvaren kroz ove projekte pripišu ispunjavanju dela svoji preuzetih baveza. U mehanizmu trgovine emisijama, prema članu 17. Kyoto protokola mogu učestvovati samo zemlje koje su na listi u aneksu 1. Konvencije (industrijske i zemlje u tranziciji), na taj način što deo svojih dodeljenih količina emisija koje mogu emitovati u toku obavezujućeg perioda, mogu transferisati drugoj zemlji sa liste iz aneksa 1. Konvencije. Mehanizam čistog razvoja (Clean Development Mechanism-CDM) dopušta industrijskim zemljama i drugim zemljama sa liste iz aneksa 1. Konvencije da izvrše implementaciju projekata kojima se redukuju emisije gasova sa efektom staklene bašte u zemljama u razvoju, pri čemu certifikovane iznose redukcije emisija generisane takvim projektom mogu pripisati ispunjavanju dela svojih obaveza u pogledu smanjenja emisija (taj certifikovani iznos se oduzima od kvote industrijske zemlje kao investitora čistog razvoja i dodaje kvoti nacionalnih emisija zemlje u razvoju koja je u CDM projektu primalac čiste tehnologije, čime se zemlja u razvoju praktično zadužuje dodatnim kvotama emisija koje će u budućnosti morati da smanjuje).

Do sada su organi Konvencije usvojili procedure za implementaciju Kyoto protokola kojima se specificiraju načini merenja količina redukovanih emisija, u kom će se obimu uračunavati apsorbcija ugljendioksida putem šuma i drugih apsorbera u kvantifikovanim smanjenjima emisija gasova sa efektom staklene bašte, zatim način funkcionisanja različitih sistema trgovine emisijama, kao što je mehanizam čistog razvoja, sistem zajedničke implementacije i sistem neposredne trgovine emisijama, kao i procedure koje obezbeđuju kontrolu i nadzor nad sprovođenjem preuzetih obaveza iz Konvencije i Kyoto protokola. Predviđeno je da u implementaciji mehanizma čistog razvoja koji je utvrđen Kyoto protokoloom zemlje u razvoju učestvuju isključivo na dobrovoljnoj osnovi, a projekti koji ispunjavaju uslove za primenu ovog mehanizma su: energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, unapređenje šumskih ekosistema i dr. Dakle, stupanjem na snagu Kyoto protokola 15. februara 2005. godine, svaka zemlja u razvoju, koja je ratifikovala protokol, stekla je pravo da dobrovoljno učestvuje u mehanizmu čistog razvoja, u skladu sa sopstvenim interesima.

7.1.8. Obaveze zemalja u razvoju- ugovornica Kyoto protokola Za zemlje u razvoju, među kojima je i Srbija i Crna Gora, ovaj Protokol nije predvideo nikakve nove obaveze u odnosu na one koje su predviđene Konvencijom, tj. nije predvideo obavezu kvantifikovanog smanjivanja emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali je ostavljena mogućnost da svaka od njih u bilo kom trenutku takvu obavezu preuzme, u skladu sa svojim mogućnostima, uključivanjem u Aneks 1. Konvencije i Aneks B Protokola. Odluku o uključivanju pojedinih zemalja u ovu listu donosi Konferencija zemalja ugovorniica Konvencije. S obzirom da jedan od uslova za ulazak u listu kandidata za članstvo u EU, predstavlja i preuzimanje novih obaveza u pogledu kvantifikovanog smanjivanja emisija sa efektom staklene bašte koja važe za zemlje članice EU, to se nameće potreba da se, saglasno opredeljenju Srbije i Crne Gore za ulazak u kandidaturu za članstvo u EU, u narednom periodu detaljno ispitaju svi uslovi za ratifikaciju Kyoto protokola i ocene interesi eventualnog učešća u mehanizmima trgovine emisijama.

118

7.2. Finansijski mehanizam Konvencije i Kyoto protokola

7.2.1. Finansijski mehanizam Konvencije Odredbama Okvirne konvencije UN o promeni klime (član 11.) uspostavljen je finansijski mehanizam za obezbeđivanje finansijske podrške zemljama u razvoju na nepovratnoj osnovi, uključujući i podršku u transferu tehnologija. U skladu sa odlukama najviših organa Konvencije, operativne funkcije finansijskog mehanizma izvršava Globalni fond za životnu sredinu (GEF). Pored navedenog modaliteta finansijslke podrške, članom 11. Konvencije predviđena je i mogućnost pružanja finansijske pomoći zemljama u razvoju kroz bilateralne, regionalne i druge multilateralne kanale (bilateralni/multilateralni aranžmani). Pored već postojeća dva modaliteta pružanja finansijske podrške (GEF i bilateralni/multilateralni aranžmani prvenstveno usmereni na jačanje kapaciteta) na 7. Zasedanju Konferencije zemalja ugovornica Konvencije (COP7) održanom 2001. godine, usvajanjem tzv. Marakeškog sporazuma, doneta je odluka da se osnuje novi Specijalni fond za klimatske promene preko koga bi zemlje u razvoju takođe mogle da dobiju finansijsku podršku za sledeće oblasti:

• adaptacija na izmenjene klimatske uslove,

• transfer tehnologija,

• energetika, saobraćaj, industrija, poljoprivreda, šumarstvo i upravljanje otpadom.

Pri tome je odlučeno da operativni organ za ovaj Fond bude takođe GEF, a njegovo funkcionisanje će se odvijati po uputstvima Konferencije zemalja ugovornica Konvencije, čije je donošenje u toku.

7.2.2. Finansiranje aktivnosti zemalja u razvoju saglasno odredbama Kyoto protokola

Marakeškim sporazumom usvojenim 2001. godine na COP7, donete su odluke o osnivanju Fonda za adaptaciju u okviru Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) iz koga bi se finansirali konkretni projekti i programi adaptacije u zemaljama u razvoju, a koje su ugovornice Kyoto protokola. U toku je priprema uputstava za funkcionisanje ovog fonda koja će biti usvojena na Prvom zasedanju zemalja ugovornica Kyoto protokola, koje će se održati krajem 2005. godine. Srbija i Crna Gora će ratifikacijom Kyoto protokola steći pravo da koristi finansijku podršku iz Fonda Kyoto protokola za adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, i to u periodu dok se bude nalazila u statusu zemlje u razvoju (u smislu ove Konvencije). Treba naglasiti da su sve evropske zemlje u tranziciji koje imaju status kandidata za uključivanje u Evropsku Uniju preuzele iste obaveze po Konvenciji i Kyoto protokolu kao i Evropska Unija, jer je to jedan od bitnih uslova za prijem u članstvo EU. Stoga praćenje aktivnosti, odluka i procedura vezanih za EU, njene članice i kandidate, i

119

uključivanje ovih pitanja u pregovore sa EU o pridruživanju, predstavlja takođe poseban interes, s obzirom na strateško opredeljenje SCG vezano za člansto u EU.

7.3. Finansijski plan GEF-a za period 2003-2006. godina Finansijskim Planom GEF-a za naredni četvorogodišnji period 2003-2006, planirana su sledeća sredstva za glavne oblasti delovanja GEF-a:

Biodiverzitet: od 700-800 miliona USD; Klimatske promene: 700-950 miliona USD; Zaštita ozonskog omotača: 50miliona USD, bez sredstava koja se izdvajaju za sufinansiranje; Međunarodne vode: 250-400miliona USD; Multi-fokalne oblasti: 200-350miliona USD; Degradacija zemljišta: 250miliona USD; Perzistentna organska jedinjenja (POPS) 250miliona USD; Jačanje kapaciteta: oko 200miliona USD. ...................................................................................................................................... UKUPNO planirana sredstva izmose oko 3,2 milijarde USD. NAPOMENA: Pri izradi Trećeg finansijskog četvorogodišnjeg plana GEFa za period 2003-2006. u razmatranja su uzeti i novi fondovi uspostavnjeni 2001. godine u okviru Konvencije UNFCCC (Specijalni fond za klimatske promene) i njenog Kyoto protokola (Fonda za adaptaciju).

7.4. Finansiranje projekata u okviru Operativnog programa GEF-a za klimatske promene

U skladu sa Operativnim programom GEF-a, u oblasti klimatskih promena finansira se 5 Programa i to:

• Program osposobljavanja i jačanja kapaciteta zemalja u razvoju za izradu katastra emisija gsova sa efektom staklene bašte i Nacionalnih izveštaja koji se podnose organima Konvencije;

• Program uklanjanja barijera za energetsku efikasnost i konzervaciju energije;

• Program promocije korišćenja obnovljivih izvora energije putem uklanjanja barijera i smanjenja troškova implementacije;

• Program dugoročnog smanjenja troškova energetskih tehnologija sa niskom emisijom gasova sa efektom staklene bašte;

• Program promocije ekološki održivog saobraćaja.

Za potrebe finansiranja napred navedenih programa, GEF je od 1991. godine do sada obezbedio grant sredstva u iznosu od 1,5 milijardi dolara, kao i 5 milijardi dolara za sufinansiranje 393 projekta u više od 134 zemlje sveta.

120

Pored navedenog Operativnog programa za oblast klimatskih promena, za klimatske aktivnosti može se dobiti finansijska podrška GEF-a i u okviru ostalih fokalnih oblasti GEF-a navedenih u tački 7.3. napred, kao što su:

• Multi-fokalna oblast, i

• Jačanje kapaciteta.

7.5. Pripremne aktivnosti SCG za realizaciju Projekta izrade Prvog nacionalnog izveštaja uz finansijsku podršku GEF-a

Saglasno prioritetnim obavezama Srbije i Crne Gore proisteklim ratifikacijom Konvencije, kao i stečenom pravu na finansijsku podršku za aktivnosti u oblasti klimatskih promena, pokrenuta je procedura za obezbeđivanje finansijske podrške GEFa za realizaciju projekta osposobljavanja SCG za izradu Prvog nacionalnog izveštaja za UNFCCC.

7.6. Mogućnosti iniciranja novih projekata Srbije i Crne Gore u oblasti klimatskih promena koji bi se realizovali uz međunarodnu finansijsku podršku

Odrdbama člana 12.4 Konvencije utvrđeno je da države članice “koje su zemlje u razvoju mogu na dobrovoljnoj osnovi predložiti projekte za finansiranje, uključujući specifične tehnologije, materijale, opremu, tehnike ili postupke potrebne za izvršenje takvih projekata zajedno sa, ako je moguće, procenom svih troškova za odstranjivanje gasova staklene bašte, kao i sa procenom koristi, koja iz toga proizilazi”. Imajući u vidu činjenicu da navedenim pravom dobrovoljnog predlaganja projekata za finansiranje preko mehanizama Konvencije raspolaže i Srbija i Crna Gora kao zemlja u razvoju u smislu odredbi Konvencije, zatim, polazeći od strateških interesa aktivnog uključivanja Srbije i Crne Gore u rešavanje problema klimatskih promena, ukazuje se na neke od mogućih izvora finansiranja:

7.7. GRUPA A: MOGUĆNOST FINANSIRANJA PROJEKATA IZ SREDSTAVA GEF-a KAO OSNOVNOG FINANSIJSKOG MEHANIZMA OKVIRNE KONVENCIJE UN O PROMENI KLIME

7.7.1. Projekat »Ocene potreba za jačanje nacionalnih kapaciteta za upravljanje globalnom životnom sredinom« uz zahtev za odobravanje granta GEF-a na koji Srbija i Crna Gora imaju pravo.

S obzirom na izraženu sinergiju između Okvirne konvencije UN o promeni klime, Konvencije UN o biodiverzitetu i Konvencije UN o suzbijanju desertifikacije, kao i sve većih zahteva zemalja u razvoju za finansijskom podrškom u domenu jačanja kapaciteta za rešavanje globalnih ekoloških pitanja, GEF je 1999. godine u saradnji sa UNDP

121

pokrenuo »Inicijativu za jačanje kapaciteta« i u okviru ove Inicijative uspostavio Program za ocenu potreba jačanja nacionalnih kapaciteta za implementaciju ove 3 UN globalne konvencije. Srbija i Crna Gora je ratifikovala Konvenciju UN o promeni klime, i Konvenciju UN o biodiverzitetu, tako da je neophodno ubrzati postupak ratifikacije Konvencije UN o desertifikaciji kako bi se ispunili formalni uslovi za realizaciju ovog projekta uz međunarodnu finansijsku podršku.

7.7.2. Mogućnosti učešća Srbije i Crne Gore u Programu GEF/UNDP-a za jačanja kapaciteta u oblasti klimatskih promena putem malih grant- projekata GEF-a

Program malih grant-ova GEF-a obezbeđuje finansijsku podršku do 50 000$ po projektu, za sve glavne fokalne oblasti GEF-a. Pojedine zemlje su do sada realizovale više desetina malih projekata, i to najčešće iz oblasti biodiverziteta, klimatskih promena, zaštite voda i multisektorskih oblasti. Ovi projekti pružaju mogućnost aktivnijeg učešća istraživačkih institucija i nevladinih organizacija i drugih lokalnih institucija u procesu rešavanja pitanja globalne zaštite životne sredine.

Izbor projekata se vrši na nacionalnom nivou.

Srbija i Crna Gora ispunjava sve uslove da se uključi u Program malih grant projekata GEF-a, te je neophodno sprovesti aktivnosti u pogledu izrade strateškog dokumenta u vezi sa ovim međunarodnim programom.

7.7.3. Mogućnosti pokretanja velikih sufinansirajućih GEF- projekata (sa grant sredstvima od 3-8mil$) u skladu sa Operativnim programom GEF-a za oblast klimatskih promena

Operativnim programom GEF-a u oblasti klimatskih promena uspostavljeni su sledećiprogrami:

• Program uklanjanja barijera za energetsku efikasnost i konzervaciju energije;

• Program promocije korišćenja obnovljivih izvora energije putem uklanjanja barijera i smanjenja troškova implementacije;

• Program dugoročnog smanjenja troškova energetskih tehnologija sa niskom emisijom gasova sa efektom staklene bašte;

• Program promocije ekološki održivog saobraćaja. Prema listi projekata koji su do kraja 2004. godine bili podneti organima GEF-a na odobravanje jasno se uočava da se projekti odnose na sve sektore privrede koji su odgovorni za emisije gasova staklene bašte (poljoprivreda, energetika, industrija, stambene i poslovne zgrade, deponije čvrstog otpada i otpadnih voda), odnosno na apsorbere tih gasova (šume).

7.7.4. Projekat osposobljavanja za primenu novih klimatskih tehnologija za procenu klimatskih promena i studije uticaja

122

klimatskih promena na prirodne resurse i infrastrukturne sisteme SCG

Uz podršku UNDP i Vlade Velike Britanije, Klimatski Centar Hadley iz Istočne Engleske, razvio je Regionalni klimatski model za potrebe projekcije regionalnih klimatskih promena i studija uticaja klimatskih promena, koji je stavljen na raspolaganje zemljama u razvoju preko posebnog programa GEF-a. S tim u vezi, predlaže se da SCG, inicira aktivnosti na formulisanju regionalnog projekta, i podnošenju zahteva GEF/UNDP za finansiranje ovog značajnog projekta.

7.8. GRUPA B: MOGUĆNOSTI FINANSIRANJA PROJEKATA PUTEM:

7.8.1. Multilateralnih i bilateralnih aranžmana Projekat ocene mogućnosti i strategije za implementaciju Kyoto protokola u Srbiji i Crnoj Gori. Svetska banka je 1997. godine u saradnji sa zemljama donatorima uspostavila Program za nacionalna strateška istraživanja učešća u mehanizmima trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte u okviru Kyoto protokola, a naročito u mehanizmu čistog razvoja u kome mogu učestvovati i zemlje u razvoju. Kao zemlje donatori u navedenom Programu Svetske banke, učestvuju: Nemačka, Australija, Finska, Austrija, Kanada i Švajcarska. Za iniciranje ovog projekta postoje svi preduslovi, jer postoji niz industrijski razvijenih zemalja-donatora ovog Programa SB zainteresovanih za saradnju sa Srbijom i Crnom Gorom.

7.8.2. Implementacija Okvirne konvencije UN kroz program »CARDS« Evropske Unije

Kao što je poznato, Evropska Unija je usvojila Program tehničke pomoći za zemlje Zapadnog Balkana (tzv. Program »CARDS«) za period 2000-2006. godina u ukupnom iznosu od 4,65 milijardi EUR radi podrške procesu Stabilizacije i pridruživanja Evropskoj Uniji. U grupi zemalja Zapadnog Balkana nalaze se Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora i Makedonija. Sredstava tehničke pomoći EU predviđena su, između ostalog:

• Za institucionalno jačanje, razvoj i harmonizaciju zakonske regulative sa regulativom Evropske Unije;

• Za održivi ekonomski razvoj uključujući strukturne reforme;

• Za zaštitu životne sredine i prirodne resurse;

• Za unapređenje bilateralne saradnje sa članicama i kandidatima Evropske Unije.

123

Radi efikasnijeg sprovođenja CARDS programa, Evropska Unija je izradila Strateški dokument za SCG kojim su utvrđeni nacionalni prioriteti SCG, a donet je i poseban dokument o Regionalnim prioritetima CARDS programa.

7.8.3. Mogućnosti implementacije Okvirne konvencije UN kroz program FP6 Evropske Unije, za period 2002-2006. godina

Šestim okvirnim programom za naučna istraživanja i razvoj Evropske Unije (FP6) za period 2002-2006. obuhvaćen je i Podprogram 6: Odrzivi razvoj, globalne promene i ekosistemi. Takođe se posebna tematska celina odnosi na održive energetske sisteme. Poziv za prijavu projekata objavljuje se periodično u skladu sa procedurama EU (www.cordis.lu/fp6)S obzirom da su u pitanju sufinansirajući projekti za koje se mora obezbediti participacija na nacionalnom nivou od 15-50%, to je neophodno u pripremi projekata iskoristiti sinergetske prioritete FP6 i CARDS Programa, jer u tom slučaju SCG može kao sredstva sopstvenog učešća koristiti deo CARDS sredstava namenjen za regionalnu saradnju SCG.

7.8.4. Mogućnosti implementacije Okvirne konvencije UN kroz program INTERREG III Evropske Unije

Inicijativa Evropske Unije INTERREG IIIB koja se finansira iz Evropskog fonda za regionalni razvoj ima za cilj jačanje teritorijalne i ekonomske povezanosti na prostoru Evrope. U okviru ove inicijative uspostavljen je CADSES program koji obuhvata saradnju zemalja Jadranskog i Podunavskog basena sa članicama EU. Jedna od komponenti ovog programa odnosi se i na jačanje mreže monitoringa životne sredine, što je od značaja i za implementaciju UNFCCC, naročito sa aspekta inicijative unapređenja sistema rane najave atmosferskih i hidroloških nepogoda i katastrofa, razvoja i operativne primene novih tehnologija u hidrometeorološkoj delatnosti (automatizacija osmatračkog sistema, razvoj i primena numeričkih modela za klimatske prognoze, primena podataka satelitskih osmatranja itd.).

7.8.5. Mogućnosti implementacije Okvirne konvencije UN kroz bilateralne aranžmane

Veći broj industrijskih zemalja ustanovio je vladine programe za pružanje tehničke pomoći zemljama u razvoju kroz bilateralnu saradnju. Među ovim zemljama nalazi se Japan, Austrija, Holandija, SR Nemačka, Kanada, Italija, Grčka i dr.

7.9. Predlog mera

Kao što je napred izneto, Srbija i Crna Gora kao zemlja u razvoju u Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime ima pravo na finansijsku podršku svih fondova koji su uspostavljeni u okviru Konvencije. Isto pravo može ostavriti i u Kyoto protokolu ukoliko ga ratifikuje kao zemlja u razvoju. Sa spekta implementacije Konvencije i Kyoto protokola, kao i sa aspekta uključivanja različitih sektora privrede, od posebnog su značaja fondovi koji funkcionišu u okviru GEF-a, Svetske Banke i fondovi Evropske Unije.

124

U cilju efikasnije pripreme iniciranih projekata, neophodna je čvršća međusektorska saradnja, kao i saradnja zainteresovanih institucija sa Focal Point-om Srbije i Crne Gore pri UNFCCC, kako bi se u skladu sa interesima SCG, iskoristile mogućnosti za pripremu i realizaciju što većeg broja srednjih i velikih projekata uz međunarodnu finansijsku podršku.

125

8 PRILAGOĐAVANjE NA KLIMATSKE PROMENE 126

8.1 Uvod 126

8.2 Osetljivost i ranjivost prirodnih sistema 129

8.3 Osetljivost i ranjivost ljudskih sistema na klimatske promene 129

8.4 Posledice projektovanih promena klimatskih ekstrema 130

8.4.1 Regionalne karakteristike ranjivosti ....................................................... 130

8.5 Efekti i ranjivost prirodnih i ljudskih sistema 132

8.5.1 Hidrologija i vodni resursi ...................................................................... 132

8.5.2 Poljoprivreda i obezbeđenje hrane.......................................................... 133

8.5.3 Kopneni i slatkovodni ekosistemi........................................................... 133

8.5.4 Priobalne zone i morski ekosistemi ........................................................ 134

8.5.5 Ljudsko zdravlje...................................................................................... 134

8.5.6 Ljudska naselja, energija i industrija ...................................................... 135

8.6 Poboljšanje procena uticaja, ranjivosti i prilagođavanja i pripremne aktivnosti za strategiju prilagođavanja 136

126

8. PRILAGOĐAVANjE NA KLIMATSKE PROMENE

8.1. Uvod

U izveštaju IPCC: “Klimatske promene 2001: uticaji, prilagođavanje i ranjivost”, data je procena osetljivosti, sposobnosti prilagođavanja i ranjivosti prirodnih i ljudskih sistema na klimatske promene i mogućih posledica klimatskih promena. Registrovane klimatske promene, njihovi uzroci i potencijalne buduće promene su prezentirane u izveštaju Radne grupe 1, IPCC-a, Klimatske promene 2001: naučna osnova. U tom Izveštaju navodi se, između ostalog, da se u 20. veku globalna prosečna prizemna temperatura povećala za 0,60C± 0,20C; zatim, da će se, prema projektovanom globalnom zagrevanju atmosfere do 2100. godine, dobijenom pomoću klimatskih modela za niz različitih scenarija izloženih u Specijalnom izveštaju o scenarijima emisije (SRES) IPCC-a, globalna prosečna prizemna temperatura vazduha povećati u opsegu od 1,40C do 5,80C u odnosu na 1990. godinu (Sl.1.), a da će se srednji globalni nivo mora, prema projekcijama povećati za 0,09 do 0,88 metara. Ove projekcije ukazuju da bi zagrevanje variralo od regije do regije i da bi bilo praćeno povećanjima ili smanjenjima količina padavina. Takođe bi došlo do promena kako u pogledu varijabilnosti klime, tako i u pogledu učestalosti i intenziteta nekih ekstremnih klimatskih pojava.

Slika 1. Rekonstruisane i izmerene vrednosti temperature vazduha u toku poslednjih 1000 godina i projekcije rasta temperature vazduha u 21. veku za različite scenarije emisija gasova sa efektom staklene bašte (Izvor: IPCC, 2001a)

127

Prema savremenoj literaturi, uočava se da još nije istražen uticaj klimatskih promena, prilagođavanje i ranjivost u odnosu na gornju granicu i ceo projektovan opseg zagrevanja atmosfere. U cilju razumevanja problema vezanih za uticaj klimatskih promena, prilagođavanje i

ranjivost neophodno je ukazati na definicije ovih pojmova koje se koriste u dokumentima

IPCC i UNFCCC:

Osetljivost je definisana kao stepen do koga određeni faktori vezani za klimatske promene utiču na neki sistem, bilo nepovoljno ili povoljno. Klimatski stimulansi ovde opisuju sve elemente klimatskih promena uključujući i loše klimatske karakteristike, promenljivost klime kao i učestalost i opseg ekstremnih slučajeva. Uticaj može biti direktan (na pr. promena prinosa od letine usled promene u varijabilnosti temperature) ili indirektan (na primer oštećenja uzrokovana povećanjem broja priobalnih poplava usled povećanja nivoa mora). Sposobnost prilagođavanja (kapacitet adaptacije) je sposobnost da se neki sistem prilagodi klimatskim promenama (uključujući varijabilnost klime i klimatske ekstreme) kako bi se ublažila potencijalna oštećenja, iskoristile povoljne mogućnosti ili suočilo sa posledicama.Dakle, za razliku od adaptacije koja uključuje specifične mere, kapacitet adaptacije je sposobnost implementacije adaptacije i predstavlja funkciju niza faktora kao što su imućnost, pristup tehnologiji i institucionalni kapaciteti. Ranjivost je definisana kao stepen do kog je neki sistem podložan, ili nesposoban da se bori sa nepovoljnim uticajem klimatskih promena, uključujući varijabilnost klime i klimatske ekstreme. Ranjivost je dakle funkcija karaktera, obima i stepena klimatskih promena kojima je neki sistem izložen, njegove osetljivosti i kapaciteta adaptabilnosti (Sl.2.).

Slika 2. Šematski prikaz uticaja, adaptacije, kapaciteta adaptacije i ranjivosti

128

Beginning and ending dates, as well as duration of the vegetation period (period with Tm>5oC) in the main agricultural region of Serbia during the period 1971-2004.

0

50

100

150

200

250

300

350

71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04

Dat

e(th

roug

hth

eda

y's

ordi

naln

umbe

r)

200

220

240

260

280

300

320

Vege

tatio

npe

riod

dura

tion

(day

s )

Beginning Ending Duration Linear (Duration)

Slika 3. Trend rasta dužine trajanja vegetacione sezone u Evropi (gornji panel) i za teritoriju Srbije (donji panel - RHMZ) za period 1962-1995. godina

129

Raspoloživi podaci osmatranja ukazuju na to da su regionalne klimatske promene,

naročito povećanje temperature, već uticale na različite fizičke i biološke sisteme u

mnogim krajevima sveta. Primeri uočenih promena obuhvataju smanjenje glečera,

rastapanje permafrosta, kasnije zamrzavanje i ranije topljenje leda na rekama i jezerima,

produžavanje vegetacione sezone na srednjim i visokim geografskim širinama, pomeranje

biljnog i životinjskog sveta ka polovima i višim nadmorskim visinama, nestajanje nekih

biljnih i životinjskih vrsta, ranije cvetanje drveća, najezdu insekata, itd. Povezanost

regionalnih promena temperature vazduha sa uočenim promenama u fizičkim i biološkim

sistemima je dokumentovana u mnogim vodenim, kopnenim i morskim sredinama. Na

slici 3. prikazan je trend rasta dužine trajanja vegetacione sezone u Evropi.

8.2. Osetljivost i ranjivost prirodnih sistema

Prirodni sistemi mogu biti naročito osetljivi na klimatske promene zbog ograničenog kapaciteta adaptacije (Sl.4.), a nekim od ovih sistema mogu se dogoditi značajna i trajna oštećenja. Naime, adaptacija se mora posmatrati kao proces koji korespondira različitim tipovima ranjivosti na lokalnom nivou. U slučaju ljudskih sistema (Sl.4.) adaptacija može biti preventivna i reaktivna. Kod prirodnih sistema adaptacija je reaktivna, ali ovi sistemi mogu takođe zahtevati preventivne mere, kao što je na primer stvaranje migratornih koridora. U tom smislu, postoji izvestan stepen za adaptaciju primenom mera povećanja tolerancije prirodnih sistema na klimatske promene. U rizične prirodne sisteme spadaju glečeri, koralni grebeni i atoli, mangrovi, severne i tropske šume, polarni i planinski ekosistemi, močvarno tlo i preostale prirodne travnate površine. Očekuje se da ćeklimatske promene povećati postojeće rizike od izumiranja nekih osetljivijih vrsta i izazvati gubitak biološke raznovrsnosti.

130

Slika 4. Matrica preovlađujućih tipova adaptacije na klimatske promene, uključujućineke primere (Uzvor: IPCC, 2001).

8.3.Osetljivost i ranjivost ljudskih sistema na klimatske promene

Ljudski sistemi koji su osetljivi na klimatske promene uglavnom obuhvataju: vodne resurse; poljoprivredu (naročito obezbeđenje hrane) i šumarstvo; priobalne zone i morske sisteme (ribarstvo); ljudska naselja, energiju i industriju; osiguranje i druge finansijske usluge; i ljudsko zdravlje. Ranjivost ovih sistema varira u zavisnosti od geografskog položaja, vremena i socijalnih, ekonomskih i uslova životne sredine. Projektovani nepovoljni uticaji bazirani na modelima i drugim studijama uključuju:

• Generalno smanjenje potencijalnog prinosa od letine u mnogim tropskim i suptropskim regionima za većinu projektovanih povećanja temperature vazduha;

• Generalno smanjenje, uz male varijacije, potencijalnog prinosa od letine u mnogim regionima srednje geografske širine usled povećanja prosečne godišnje temperature za više od nekoliko stepeni C;

• Smanjenje količina raspoložive vode za populacije u mnogim regionima koji oskudevaju vodom, naročito u suptropskim krajevima;

• Povećanje broja ljudi izloženih bolestima koje se prenose putem posrednika (npr. malarija) i bolestima koje se prenose putem vode (npr. kolera) i povećanje broja smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotnim talasima;

• Široko rasprostranjeno povećanje rizika od poplava za mnoga ljudska naselja kako usled povećanja obilnih kišnih padavina, tako i usled povećanja nivoa mora u priobalnim zonama;

• Povećana potražnja za energijom radi rashlađivanja prostorija usled viših letnjih temperatura.

Projektovani povoljni uticaji bazirani na modelima i drugim studijama uključuju: • Povećan potencijalni prinos od letine u nekim regionima srednje geografske

širine usled povećanja temperature za manje od nekoliko stepeni C;

131

• Potencijalno povećanje globalne količine drvne građe iz šuma koje se održavaju na odgovarajući način;

• Povećana količina vode dostupna populacijama u nekim regionima koji oskudevaju vodom, npr. u delovima Jugoistočne Azije;

• Smanjena smrtnost zimi u predelima srednjih i viših geografskih širina;

• Smanjena potražnja za energijom radi zagrevanja prostorija usled viših zimskih temperatura vazduha.

8.4. Posledice projektovanih promena klimatskih ekstrema

Ranjivost ljudskih zajednica i prirodnih sistema usled sve učestalijih klimatskih ekstrema ogleda se u sve većim materijalnim štetama, nesrećama i povećanju smrtnih slučajeva prouzrokovanih klimatskim ekstremima kao što su suše, poplave, toplotni talasi, odroni, mećave, lavine, klizišta i orkanski vetrovi. Neophodno je takođe uzeti u obzir da se prema projekcijama očekuje da će većina klimatskih ekstrema biti još češća i žešća u 21. veku, tako da se može očekivati da će se intenzitet njihovog uticaja takođe povećati.

8.4.1. Regionalne karakteristike ranjivosti Ranjivost ljudske populacije i prirodnih sistema na klimatske promene značajno se razlikuje od regiona do regiona, pa i među samom populacijom unutar regiona. Regionalne razlike u opštim karakteristikama sadašnje klime, kao i razlike u očekivanim klimatskim promenama, uzrokuju pojavu različite izloženosti klimatskim faktorima u pojedinim regionima. Prirodni i društveni sistemi različitih regiona imaju raznolike karakteristike, resurse i institucije i izloženi su različitim pritiscima što uslovljava razlike u osetljivosti i kapacitetu za prilagođavanje. Iz ovih razlika nastaju i razlike u pogledu ključnih problema za svaki od glavnih regiona sveta. Medjutim, čak i unutar istog regiona moguće su značajne razlike u uticajima, kapacitetu za prilagođavanje i ranjivosti. Stoga će se svi regioni u svetu verovatno suočavati sa nekim od štetnih efekata klimatskih promena. U tabeli 1. niže, prikazani su neki ključni problemi za region Evrope.

Tabela 1. Regionalni kapacitet prilagođavanja, ranjivost i ključni problemi (IPCC,

2001: Climate Change: Impacts, Adaptation and Vulnerability)

Region

Evropa • Kapacitet prilagođavanja je u Evropi generalno visok za ljudske sisteme; Južna Evropa i evropski Arktik su više ranjivi od ostalih delova Evrope;

• Letnji oticaj, raspoloživost vode i vlažnost zemljišta će se verovatno smanjiti u Južnoj Evropi, pri ćemu će se uvećati

132

razlike između severa Evrope i juga Evrope izloženog suši; do povećanja bi moglo doći samo u zimskom periodu, i to i na severu i na jugu (visoka pouzdanost );

• Polovina alpskih glečera i oblasti večitog leda će nestati krajem 21. veka(srednja pouzdanost 6);

• Opasnosti od rečnih poplava će se povećati u velikom delu Evrope (srednja do visoka pouzdanost ); u priobalnim zonama rizik od poplava, erozije i gubitka močvara će se značajno povećati sa posledicama na ljudska naselja, industriju, turizam, poljoprivredu i prirodna staništa u priobalnoj zoni;

• U Severnoj Evropi će biti nekih pozitivnih efekata na poljoprivredu (srednja pouzdanost ); produktivnost će se smanjiti u Južnoj i Istočnoj Evropi (srednja pouzdanost );

• Predviđa se pomeranje biotičkih zona prema severu i prema većoj nadmorskoj visini. Nestajanje vaćnih staništa (močvare, tundre, izolovana staništa) će ugroziti opstanak nekih vrsta (visoka pouzdanost );

• Povećane temperature i toplotni talasi mogu promeniti tradicionalna turistička odredišta, a manje pouzdani vremenski uslovi sa snegom mogu štetno uticati na zimski turizam

(srednja pouzdanost ).

Navedena istraživanja IPCC čiji su rezultati prikazani u Tabeli 1. ukazuju da će u Evropi ranjivost biti značajno veća na jugu i na Arktiku nego u drugim regionima (IPCC, 2001.).

8.5. Efekti i ranjivost prirodnih i ljudskih sistema

8.5.1. Hidrologija i vodni resursi Efekat klimatskih promena na rečne proticaje i podzemne vode se razlikuje od regiona do regiona i u zavisnosti od scenarija, u velikoj meri prati projektovane promene u količini padavina. Projekcije u većini scenarija o klimatskim promenama, za koje imamo srednju pouzdanost, ukazuju na porast prosečnih godišnjih proticaja na višim geografskim širinama i u Jugoistočnoj Aziji, a smanjenje u centralnoj Aziji i u oblasti oko Sredozemnog mora (ovom području pripada Srbija i Crna Gora), Južne Afrike i Australije. Iznos promena, međutim, varira od scenarija do scenarija. Tako za region Evrope (Sl.5.), postoje velike razlike u projektovanom proticaju između Južne Evrope gde se

133

projektovano smanjenje nalazi u opsegu od 25-50% i krajnjeg severa Evrope gde će se vrednosti proticaja uvećati čak za 50%.

Slika 5. Projekcije proticaja u 21. veku u regionu Evrope (Izvor, EEA, 2004)

Na području sliva, pored navedenih faktora, efekti datih promena klime variraju i u zavisnosti od fizičkih osobina na slivnom području i vegatacije i mogu biti u vezi sa promenama zemljišnog pokrivača. Kada je reč o klimatskim ekstremima, napred je izneto da bi se intenzitet i učestalost poplava mogli povećati u mnogim regijama kao posledica povećanog broja slučajeva jakih kiša kratkog trajanja, među kojima je i region Južne Evrope. Proticaji u periodu sezonski niskog vodostaja bi se smanjili u mnogim oblastima usled većeg isparavanja; promene u količini padavina mogu da pogoršaju efekte povećanog isparavanja na našem području. Projektovane klimatske promene će usloviti pogoršanje kvaliteta vode usled viših temperatura vode i povećane zagađenosti vode koja se oticajem spira sa tla u rečne tokove i bujica otpadnih voda. Kvalitet bi bio dodatno pogoršan tamo gde bi se protoci smanjili, kao što se očekuje u našem regionu. Treba naglasiti da snežne padavine predstavljaju važnu komponentu vodnog bilansa Srbije i Crne Gore, a prema projekcijama klimatskih promena, veliki deo zimskih padavina bi mogao da preraste u kišu što bi uslovilo da najviši vodostaj umesto u proleće, bude zimi. Takođe treba naglasiti da bi projektovane više temperature, a s tim u vezi i povećana potreba useva za evaporacijom, doprinela sve izraženijim potrebama za navodnjavanjem. Imajući u vidu napred iznete činjenice, treba istaći da je neophodno primeniti najsavremenije tehnike upravljanja vodnim resursima, naročito one koje se odnose na

134

integralno upravljanje vodama, radi prilagođavanja hidrološkim efektima klimatskih promena i smanjivanja ranjivosti.

8.5.2. Poljoprivreda i obezbeđenje hrane Na osnovu eksperimentalnog istraživanja, rezultati utiacaja klimatskih promena na prinose useva se veoma razlikuju u zavisnosti od vrste i proizvođača te vrste; zemljišta; štetočina i bolesti; direktnog uticaja CO2 na biljke; međusobnog uticaja CO2, temperature vazduha, količine vode, prehrane mineralima, kvaliteta vazduha i sposobnosti prilagođavanja. Iako povećana koncentracija CO2 može da stimuliše rast useva i prinosa, ta korist nije uvek veća od šteta usled nepovoljnih efekata usled preterane vrućine i suše koja postaje dominantna karakteristika našeg podneblja. (srednja pouzdanost). Kada se obuhvati i autonomno agronomsko prilagođavanje, procene modela useva ukazuju, uz srednju ili malu pouzdanost, da će promena klime izazvati opšte pozitivne učinke u slučaju kada je zagrevanje manje od nekoliko stepeni C, dok će se opšti negativni efekat desiti u slučaju kada je zagrevanje veće od nekoliko stepeni C za prinose od letine na srednjim geografskim širinama (takve projekcije odnose se I na Južnu Evropu). Većina studija ukazuje (ustanovljeno ali nepotpuno) na to da bi prosečna globalna godišnja temperatura koja se povećava za nekoliko stepeni C ili više, ubrzala povećanje cena hrane usled usporenog širenja globalne snabdevenosti hranom u odnosu na porast globalne potražnje za hranom. U slučaju zagrevanja za manje od nekoliko stepeni C, ekonomski modeli ne objašnjavaju jasno razliku između signala klimatskih promena od drugih izvora promene baziranih na studijama uključenim u ovu procenu.

8.5.3. Kopneni i slatkovodni ekosistemi Studije modeliranja vegetacije kontinuirano pokazuju potencijalne značajne poremećaje ekosistema usled klimatskih promena (visoka pouzdanost6). Mala je verovatnoća da se dogodi migracija ekosistema ili nekih zasebnih jedinica; umesto toga, na datom mestu promeniće se sastav date vrste i njena dominantnost. Pojava rezultata ovih promena ćezaostajati za klimatskim promenama godinama, decenijama pa i vekovima (visoka pouzdanost). Na rasprostranjenost, brojnost populacija, gustinu populacija i ponašanje divljih životinja direktno će uticati promene globalne i regionalne klime i indirektno, promene u vegetaciji. Klimatske promene će izazvati pomeranje granica rasprostranjenosti slatkovodne ribe ka polovima kao i gubitak staništa za ribe iz hladnih i umereno hladnih voda, a nastanak dodatnih staništa za ribe iz toplih voda (visoka pouzdanost6). Mnoge vrste i populacije su već pod velikim rizikom, a očekuje se da će se taj rizik povećati sinergetskim dejstvom klimatskih promena. Bez odgovarajućeg pristupa ovom problemu, ovi pritisci ćeprouzrokovati da neke vrste koje su sada klasifikovane kao vrste “u kritičnoj opasnosti” izumru, a većina onih vrsta koje su označene kao vrste “u opasnosti ili ranjive” postanu retke, a time blizu istrebljenja u 21. veku (visoka pouzdanost). Moguće metode prilagođavanja kako bi se smanjio rizik za vrste mogao bi da obuhvati: 1) uspostavljanje skloništa, parkova i rezervata sa koridorima kako bi se omogućila migracija vrsta, i 2) uzgoj pod nadzorom i premeštanje na drugu lokaciju. Međutim, ove opcije mogu biti ograničene usled troškova.

135

8.5.4. Priobalne zone i morski ekosistemi Očekuje se da veliki uticaji klimatskih promena na okeane izazovu povećanje temperature na površini mora i prosečnog globalnog nivoa mora, smanjenje ledenog pokrivača na moru, promene saliniteta, strukture talasa i cirkulacije okeana. Okeani predstavljaju integralnu i aktivnu komponentu klimatskog sistema sa bitnim fizičkim i biohemijskim povratnim uticajima na klimu. Mnogi morski ekosistemi su osetljivi na klimatske promene. Klimatske tendencije i varijabilnost, koje se reflektuju u višegodišnjim režimima klime i okeana (npr. Pacifička decenijska oscilacija) i prelaze iz jednog režima u drugi, sada vrše snažan uticaj na brojnost riba i dinamiku populacije okeana sa značajnim uticajem na ljudske zajednice koje zavise od ribolova. Mnoge priobalne oblasti će se suočiti sa povećanjem nivoa plavljenja, ubrzanjem erozije, gubitkom vlažnih zemljišta i mangrova i mešanjem morske vode sa slatkom vodom usled klimatskih promena. Jačina i obim uticaja oluja, uključujući poplave od ustalasanog mora i eroziju obale, će se povećati kao rezultat klimatskih promena uključujući povećanje nivoa mora. Promene relativnog nivoa mora će varirati na lokalnom nivou usled povećanja i smanjenja uzrokovanog drugim faktorima. Procene strategija adaptacije za priobalne zone su preusmerile pažnju sa čvrstih struktura zaštite obala (npr. nasipi, drvene brane za učvršćivanje peščane obale) na blaže zaštitne mere (npr. održavanje plaža), povlačenje i pojačanje fleksibilnosti biofizičkih i socio-ekonomskih sistema u priobalnim regionima . Opcije prilagođavanja u procesu rešavanja problema priobalnih i morskih oblasti su najefikasnije kada su inkorporirane kao deo politika drugih oblasti, kao što su planovi za ublažavanje posledica katastrofa i planovi za korišćenje zemljišta.

8.5.5. Ljudsko zdravlje Uticaji kratkoročnih vremenskih prilika na ljudsko zdravlje su podrobnije razjašnjeni od objavljivanja Drugog naučnog izveštaja o proceni, IPCC, naročito u odnosu na periode toplotnih talasa, sinergetskog uticaja zagađenja vazduha, uticaja oluja i poplava, kao i uticaja sezonske i međugodišnje varijabilnosti klime na zarazne bolesti. Postoji sve više saznanja o odlučujućim faktorima ranjivosti populacije na štetne uticaje na zdravlje i mogućnost prilagođavanja datim uslovima. Projektovane klimatske promene će biti praćene povećanjem toplotnih talasa, uz čestu koincidenciju pogoršanih stanja povećanom vlagom i urbanim zagađenjem vazduha, što bi prouzrokovalo povećanje broja epizoda bolesti i smrtnih slučajeva usled toplotnog udara. Činjenice ukazuju na to da bi, uz visoku pouzdanost, ovim uticajima najviše bilo izloženo gradsko stanovništvo, naročito starije osobe, bolesni i oni koji u prostorijama u kojima borave nemaju ugrađene klima uređaje. Za svaki pretpostavljeni štetan uticaj na zdravlje postoji niz socijalnih, institucionalnih, tehnoloških i opcija prilagođavanja u ponašanju kako bi se ti uticaji umanjili. Prilagođavanja bi, na primer, mogla da obuhvate jačanje javne zdravstvene infrastruktue, upravljanje životnom sredinom usmereno zaztiti zdravlja (uključujćići kvalitet vode i vazduha, zaštitu hrane, projektovanje naselja i stambenih celina i upravljanje površinskim vodama), kao i obezbeđivanje odgovarajućih medicinskih usluga .

136

Uopšteno govoreći, štetni uticaji klimatskih promena na zdravlje će se najviše odraziti na

ranjivu siromašnu populaciju, naročito u tropskim/suptropskim zemljama. Politika

prilagođavanja bi mogla značajno doprineti smanjivanju ovih uticaja.

8.5.6. Ljudska naselja, energija i industrija Sve veća i obimnija literatura pokazuje da klimatske promene utiču na ljudska naselja na jedan od tri glavna načina. Preko ekonomskih sektora koji su podrška naseljima, a koji su ugroženi zbog promena u produktivnosti resursa ili promena u zahtevima tržišta za robom i uslugama koji se tamo proizvode ; Zbog mogućih direktnih uticaja klimatskih promena na neke aspekte fizičke infrastrukture (uključujući prenos energije i sisteme distribucije), građevine, gradske usluge (uključujući sisteme prevoza) i specifične grane industrije (kao što su agro-industrija, turizam i građevinarstvo); Stanovništvo može trpeti direktan uticaj u slučajevima ekstremnih vremenskih nepogoda, promena zdravstvene situacije ili migracije. Ovi problemi se na neki način razlikuju u većim urbanim centrima (npr. sa preko milion stanovnika) u odnosu na naselja srednje ili manje veličine. Najrasprostranjenije direktne rizične pojave za ljudska naselja usled klimatskih promena su poplave i klizišta, uzrokovane projektovanim porastom intenziteta padavina, a u priobalnim oblastima, povećanjem nivoa mora. Postoji visoka pouzdanost da su naselja na obalama reka i u priobalnom pojasu naročito ugrožena, ali poplave u urbanim sredinama bi mogle biti problem bilo gde u slučajevima kada su odvodi kišnih padavina, sistemi za vodosnabdevanje ili za odvod otpadnih voda, neodgovarajućeg kapaciteta. U ovakvim oblastima, razne vrste bespravno izgrađenih gusto naseljenih delova urbanih sredina sa slabom zaštitom, malim ili nepostojećim pristupom resursima kao što su čista voda i javne zdravstvene usluge, i nizak nivo kapaciteta za prilagođavanje, su izuzetno ranjive. Ljudska naselja se trenutno suočavaju sa drugim značajnim problemima životne sredine koji bi mogli biti pogoršani u uslovima više temperature/povećane količine padavina, a odnose se na resurse vode i energije, infrastrukturu, naćin odstranjivanja otpada i prevoz. Ubrzana urbanizacija u niskim priobalnim oblastima kako zemalja u razvoju tako i razvijenih zemalja, uzrokuje znatno povećanje gustine naseljenosti stanovništva i vrednosti ljudske imovine koja je izložena klimatskim ekstremima u priobalnom pojasu k. Postoji visoka pouzdanost da su naselja sa manjom privrednom raznolikošću, i u kojima veliki procenat prihoda dolazi od industrijskih grana primarnih resursa, koje su osetljive na klimu (poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo) ranjivija od naselja sa većom raznolikošću. Moguće opcije prilagođavanja obuhvataju planiranje naselja i njihove infrastrukture, položaja industrijskih kapaciteta i donošenje sličnih dugoročnih odluka kako bi se smanjili štetni efekti od ekstrema koji su malo verovatni (ali su u porastu) i teških posledica (koje se možda i povećavaju).

137

8.6. Poboljšanje procena uticaja, ranjivosti i prilagođavanja i pripremne aktivnosti za strategiju prilagođavanja

U detekciji promene u bioti;kim i fizi;kim sistemima, postignut je zna;ajan napredak, i preduzete su mere da se poboljša razumevanje kapaciteta za prilagođavanje, ranjivost na ekstremne klimatske nepogode i druge kritične uticaje. Ovaj napredak ukazuje na potrebu za inicijativama da se počne sa planiranjem strategija za prilagođavanje i jačanjem kapaciteta za prilagođavanje. Međutim, potrebna su dalja istraživanja radi jačanja budućeprocene i smanjenja nepoznanica kako bi se osigurao dovoljan broj informacija za nosioce politike o adekvatnim reagovanjima na moguće posledice klimatskih promena, uključujući istraživanja u zemljama u rzvoju uz njihovo učešće.. Niže su navedeni prioriteti za premošćavanje jaza između sadašnjih saznanja i potreba u oblasti adaptacije:

• Kvantitativna procena osetljivosti, kapaciteta za prilagođavanje i ranjivosti prirodnih i ljudskih sistema na klimatske promene sa posebnim naglaskom na opseg promena u klimatskim varijacijama, zatim učestalosti i intenziteta ekstremnih klimatskih pojava;

• Procena mogućih pragova pri kojima mogu nastupiti nagli preokreti u klimatskom sistemu praćeni diskontinuitetom projektovanih klimatskih promena i procesima ireverzibilnog karaktera ( uslovi uspostavljanja novog ekvilibrijuma);

• pooetak reagovanja na projektovane klimatske promene i druge faktore;

• Razumevanje dinamike reagovanja ekosistema na višestruke stresove, uključujući klimatske promene na globalnom, regionalnom nivou, kao i promene manjih razmera;

• Razvoj pristupa prilagođavanju, procena efikasnosti i troškova opcija prilagođavanja i identifikacija razlika u mogućim preprekama prilagođavanju za različite regione, nacije i stanovništvo;

• Procena potencijalnog uticaja čitavog dijapazona projektovanih klimatskih promena, naročito na netržišne robe i usluge, u višestrukoj matrici i uz konzistentno tretiranje nepoznanica, uključujući ugrožene ljude, ali bez ograničavajućeg broja, ugrožene predele, broj vrsta pod rizikom, monetarnu vrednost uticaja i, u tom kontekstu, implikacije različitih stabilizujućih nivoa i drugih scenarija politike;

• Poboljšati alate za integrisane procene, uključujući procenu rizika, kako bi se ispitale interakcije između komponenti prirodnih i ljudskih sistema i posledice različitih odluka politike;

• Procena mogućnosti ukjučivanja naučnih informacija o uticajima, ranjivosti i prilagodljivosti u proces donošenja odluka, upravljanja rizikom, i inicijative održivog razvoja;

• Poboljšanje sistema i metoda za dugoročni monitoring i razumevanje posledica klimatskih promena i drugih nepogoda na ljudske i prirodne sisteme.

138

Pregled ovih stavki predstavlja posebnu potrebu koja je povezana sa jačanjem međunarodne saradnje i koordinacije regionalnih uticaja, procenu ranjivosti i prilagođavanja, uključujuči jačanhe kapaciteta za monitoring, procenu i prikupljanje podataka, zatim obuku, naročito u zemljama u razvoju i za zemlje u razvoju (posebno u vezi sa gore pomenutim stavkama).

«razvoj okvirne strategije srbije i crne gore i akcionog...

Documents