republika srbija poverenik za informacije od javnog...

REPUBLIKA SRBIJA POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I

ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

IZVEŠTAJ

O SPROVOĐENjU ZAKONA O SLOBODNOM

PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

ZA 2008.GODINU

_______________________ B e o g r a d

Mart, 2009. godine

IZVEŠTAJ O SPROVOĐENjU ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

1

SADRŽAJ:

1. O PRAVU NA SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA ...........................................................2 1.1. Sadržina prava i zaštita ...................................................................................................................2 2. O POVERENIKU ZA INFORMACIJE OD JANOG ZNAČAJA ........................................................2 2.1. Priroda institucije ............................................................................................................................2 2.2. Izbor Poverenika .............................................................................................................................3 2.3. Normativni okvir.............................................................................................................................4 2.4. Zaposleni.........................................................................................................................................4 2.5. Sredstva za rad ................................................................................................................................5 3. PREGLED AKTIVNOSTI POVERENIKA..........................................................................................6 3.1. Procedura odlučivanja.....................................................................................................................6 3.2. Podaci o rešenim predmetima .........................................................................................................7 3.2.1. Žalbe .......................................................................................................................................8 3.2.2. Tužbe za vođenje upravnog spora............................................................................................11 3.3. Aktivnosti na unapređenju javnosti rada.........................................................................................12 3.3.1. Obuka javnih službenika i aktivnosti na afirmisanju prava javnosti da zna ............................12 3.3.2. Druge aktivnosti i događaji od značaja za unapređenje prava na dostupnost informacija.......13 3.3.2.1.Inicijative u vezi sa propisima .............................................................................................13 3.3.2.2.Saradnja sa državnim organima i organizacijama ...............................................................14 3.3.2.3.Saradnja sa nevladinim sektorom.........................................................................................15 3.3.2.4.Saradnja sa međunarodnim organizacijama.........................................................................15 3.3.3. Aktivnosti povodom izrade i objavljivanja informatora o radu drž.organa ............................16 4. ADMINISTRATIVNE I DRUGE PREPREKE U SPROVOĐENjU ZAKONA.................................17 4.1.Nevršenje nadzora nad primenom Zakona i odsustvo prekršajne odgovornosti..............................17 4.2. Neobezbeđivanje izvršenja odluka Poverenika...............................................................................18 4.3. Neadekvatno normativno okruženje ...............................................................................................19 4.3.1. Odnos Zakona o slobodnom pristupu informacijama i drugih zakona ....................................19 4.3.2. Odsustvo odgovarajućih komplementarnih propisa.................................................................19 4.3.3. Problem dodatnog smeštajnog prostora ...................................................................................20 5. JAVNOST RADA POVERENIKA .......................................................................................................21 6. OCENA STANjA U OBLASTI OSTVARIVANjA PRAVA NA SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA .......................................................................................21 6.1. Zainteresovanost za traženje informacija........................................................................................21 6.2. Kako organi postupaju po zahtevima..............................................................................................22 6.3. Naplaćivanje troškova.....................................................................................................................23 6.4. Sprovođenje obuke i održavanje nosača informacija......................................................................24 6.5. Podnošenje izveštaja .......................................................................................................................24 6.6. Izrada i objavljivanje informatora o radu........................................................................................26 7. PREPORUKE ZA POBOLjŠANjE STANjA U OBLASTI PRISTUPA INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA ................................................................................................................................29

8. PLAN ZA 2009.GODINU .....................................................................................................................30


2

IZVEŠTAJ o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu

informacijama od javnog značaja za 2008.godinu

1. O PRAVU NA SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

1.1. Sadržina prava i zaštita

Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji je ustanovljeno

Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (u daljem tekstu: Zakon) koji je donet početkom novembra 2004. godine. Sadržina ovog prava suštinski predstavlja pravo na pristup dokumentima u posedu organa javne vlasti, najpre pravo tražioca da ga organ obavesti da li raspolaže ili ne zatraženom informacijom, zatim pravo na uvid u dokument u kome je informacija sadržana i pravo da dobije kopiju dokumenta.

Zakon, a zatim i Ustav Republike Srbije, ovo pravo garantuju svakome: građanima, medijima, svim fizičkim i pravnim licima, uspostavljajući na taj način dobar mehanizam kontrole rada državnih i drugih organa javne vlasti od strane građana. Zaštita prava na slobodan pristup informacijama faktički se obezbeđuje na dva načina, u postupku pred Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i u postupku pred Vrhovnim sudom Srbije.

Zaštita pred Poverenikom se ostvaruje u postupku po žalbi tražioca informacije kome je organ vlasti uskratio informaciju ili mu nije dostavio nikakvo obaveštenje po zahtevu. Žalba Povereniku nije dopuštena protiv šest najviših državnih organa: Narodne skupštine, predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca. Sudska zaštita u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije je obezbeđena u pogledu zakonitosti odluka Poverenika kao i odluka šest najviših državnih organa protiv čijih odluka nije dozvoljena žalba Povereniku.

2. O POVERENIKU ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

2.1. Priroda institucije Poverenika, ovlašćenja i obaveze

Poverenik za informacije od javnog značaja je nezavisan i samostalan državni organ, ustanovljen Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz 2004.g., a Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti iz oktobra 2008.godine, po dobijanju novih nadležnosti, preimenovan u Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Poverenik) počev od 1.1.2009.g.

Poverenika bira Narodna skupština Republike Srbije. Za Poverenika se bira lice sa priznatim ugledom i stručnošću, na period od sedam godina, uz mogućnost da isto lice bude birano najviše dva puta.

Poverenik ne može biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposlen u drugom državnom organu ili političkoj stranci. U vršenju svoje nadležnosti, Poverenik je samostalan i nezavisan, neće tražiti niti primati naloge i uputstva od državnih organa niti drugih lica i ne


3

može se pozvati na odgovornost za mišljenje koje je izneo ili predlog koji je dao u vršenju svoje nadležnosti. Po Zakonu, Poverenik ima zamenika, koga bira Narodna skupština, na njegov predlog i čiji mandat takođe traje sedam godina, uz mogućnost još jednog izbora istog lica.

U oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, u nadležnosti Poverenika je da:

• rešava po žalbi protiv rešenja organa vlasti kojima su povređena prava uređena ovim

zakonom; • prati poštovanje obaveza organa vlasti utvrđenih ovim zakonom i izveštava javnost i

Narodnu skupštinu o tome; • daje inicijativu za donošenje ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređenja prava

na pristup informacijama od javnog značaja; • predlaže organima vlasti preduzimanje mera u cilju unapređivanja njihovog rada

uređenog ovim zakonom; • preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u državnim organima i upoznavanje

zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja, radi delotvorne primene ovog zakona;

• obaveštava javnost o sadržini ovog zakona, kao i o pravima uređenim ovim zakonom i obavlja i druge poslove određene ovim zakonom.

Obaveze Poverenika po Zakonu su da: • u roku od tri meseca od okončanja fiskalne godine, podnese Narodnoj skupštini

godišnji izveštaj o radnjama preduzetim od strane organa vlasti u primeni ovog zakona, kao i o svojim radnjama i izdacima. Poverenik podnosi Narodnoj skupštini i druge izveštaje, kada oceni da je to potrebno,

• izda i ažurira priručnik sa praktičnim uputstvima za delotvorno ostvarivanje prava uređenih ovim zakonom, na srpskom jeziku i na jezicima koji su, u skladu sa zakonom, određeni kao jezici u službenoj upotrebi,

• putem štampe, elektronskih medija, interneta, javnih tribina i na druge načine, upoznaje javnost sa sadržinom priručnika za primenu zakona,

• izda uputstvo po kojem se objavljuje informator o radu državnog organa.

Poverenik je takođe ovlašćen da u postupku po žalbi zbog uskraćivanja prava na pristup informaciji od javnog značaja, izvrši uvid u svaki nosač informacija na koji se zakon odnosi.

2.2. Izbor Poverenika

Odlukom Narodne Skupštine R. Srbije, RS broj 91 od 22.12.2004. godine, za Poverenika za informacije je izabran Rodoljub Šabić, dipl. pravnik, advokat iz Beograda, koji je još jednom, pre isteka mandata, nakon donošenja Ustava, ponovo izabran Odlukom Skupštine, RS broj 19 od 29. juna 2007.g. s tim da mu mandat teče počev od prvog izbora. Odlukom Narodne skupštine RS broj 9 od 3. aprila 2006. godine, za zamenika Poverenika izabrana je Stanojla Mandić, dipl. pravnik iz Beograda, tadašnji sekretar Službe Poverenika.


4

2.3. Normativni okvir Poverenik je prve akte o radu Službe Poverenika za informacije od javnog značaja (u

daljem tekstu: Služba Poverenika) doneo u januaru 2005.g. prema kojima Služba Poverenika treba da ima 21 zaposlenog. Na ove akte je Narodna Skupština R. Srbije, u skladu sa Zakonom, dala saglasnost 23.05.2005. g. U 2006.g. Poverenik je doneo nove akte o radu radi usaglašavanja sa novim Zakonom o državnim službenicima i Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, pri čemu broj zaposlenih nije menjao. Na ove akte Narodna skupština je dala saglasnost posle više od godinu dana, tačnije u novembru 2007.g. Ovi akti su bili na snazi tokom 2008.godine.

Prema tom aktu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, Služba Poverenika ima 3 sektora i Kabinet Poverenika, u okviru kojih se obavljaju poslovi u vezi sa rešavanjem žalbi protiv rešenja organa vlasti kojima su povređena prava na pristup informacijama od javnog značaja, zatim poslovi u funkciji sprovođenja i unapređivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja i unapređenja javnosti rada organa vlasti i drugi poslovi od značaja za ostvarivanje nadležnosti Poverenika, kao i pravni, finansijski, administrativni i drugi poslovi neophodni za funkcionisanje Službe Poverenika.

Nakon usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je stupio na snagu 4. novembra 2008.g. sa primenom od 1.1.2009.g. Povereniku su stavljeni u nadležnost i poslovi zaštite podataka o ličnosti. U vezi sa tim, u novembru 2008.g. je pripremljen novi akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i izmena Odluke o radu Službe Poverenika po kojima Služba treba da ima ukupno 69 zaposlenih, organizovanih u okviru 5 sektora i kabineta Poverenika. Na ove akte Poverenika, Skupština je dala saglasnost Odlukom RS br. 2 od 23.01.2009.god.

2.4. Zaposleni

U 2008.godini za obavljanje poslova iz nadležnosti Poverenika, pored radnog mesta

zamenika Poverenika, u Službi je, prema odobrenoj sistematizaciji, trebalo da bude 20 izvršilaca, od kojih: jedan sekretar Službe i dva pomoćnika sekretara i šef kabineta, koje imenuje Poverenik. Od ostalih 16 radnih mesta zaposlenih, 11 su sa visokom i 5 sa srednjom stručnom spremom.

Kadrovskim planom Poverenika za 2008. godinu planirano je da se Služba popuni sa 15 izvršilaca. Ministarstvo finansija je dalo saglasnost na ovaj plan svojim aktom br. 400-103/200020008-001-013 od 25.01.2008.g.

Kadrovski plan nije mogao biti realizovan u 2008.g. jer je prijem potrebnih kadrova bio uslovljen spremnošću nadležnih službi Vlade da se obezbedi dodatni prostor za rad. Prostorije koje su opredeljene Službi Poverenika Zaključkom Vlade 77 br.361-1847/2005-002 od 27.03.2008.g. su tokom cele godine bile i dalje u posedu Ministarstva pravde.

Zbog toga je faktički, Poverenik u 2008. godini imao zamenika i još 6 zaposlenih, od kojih troje sa visokom stručnom spremom za obavljanje stručnih poslova (sekretar službe i dva pomoćnika) i troje za obavljanje administrativnih i tehničkih poslova (2 referenta i 1 vozač), što znači da je Služba radila sa svega 1/3 sistematizovanog broja zaposlenih i to gotovo od početka samog rada. Za obavljanje finansijskih i drugih stručnih poslova kojima se obezbeđuje funkcionisanje same Službe (u vezi ostvarivanja prava iz radnog odnosa zaposlenih, javnih nabavki, tehničke podrške informacionom sistemu i sl.) radno su angažovana lica po ugovorima o delu, a po sprovedenom postupku u skladu sa propisima o javnim nabavkama.


5

Po zakonu ovo pak nije bilo moguće kod poslova iz same nadležnosti Poverenika, na obezbeđivanju ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama.

2.5. Sredstva za rad

Finansiranje rada Poverenika i njegove službe prema čl. 34. Zakona o slobodnom

pristupu informacijama od javnog značaja, vrši se iz budžeta Republike Srbije. Služba Poverenika je od početka rada, 1.jula 2005.god. uključujući i celu 2008.g.

radila u svega nekoliko prostorija smeštenih u ul. Svetozara Markovića 42 u Beogradu, koji prostor ni približno nije odgovarao potrebama organa i naraslom obimu posla, zbog čega se rad odvijao sa neadekvatnim brojem zaposlenih i pod pritiskom stalno rastućeg broja nezavršenih predmeta po žalbama građana, koji po prirodi materije, ne trpe odlaganje.

Raspoloživa oprema za rad Službe Poverenika je odgovarala postojećim kapacitetima Službe i ona je manjim delom vlasništvo Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, a većim delom nabavljana iz sredstava Poverenika u protekle tri godine.

Za 2008.godinu Povereniku su odobrena budžetska sredstva u iznosu od 34.981.000,00 dinara od čega je potrošeno 20.609.330.76 dinara ili 58.92 %. Objektivna nemogućnost zapošljavanja potrebnih kadrova glavni su razlog što odobrena budžetska sredstva za 2008.g. nisu mogla biti realizovana, kao i u prethodnim godinama kada je realizacija budžeta iznosila od 45 do 74 % odobrenih sredstava.

Relativno mali utrošak budžetskih sredstava kao posledica prinudne uštede usled nemogućnosti zapošljavanja potrebnih kadrova, ali i usled racionalnog ponašanja u trošenju sredstava, zahtevao je stalne intervencije kod rebalansa budžeta i obrazloženja Poverenika kako se zbog male realizacije ne bi smanjila odobrena sredstva, u očekivanju stvaranja uslova za prijem potrebnih kadrova.

Pregled odobrenih i realizovanih sredstava u 2008. godini

POZIC. OPIS ODOBRENO REALIZOV. %

411 Plate,dodaci,naknade 23.033.000 11.472.073 52,07

412 Doprinosi 4.133.000 2.053.501 49,69 413 Naknade u naturi 40.000 0 0 414 Socijalna davanja 70.000 0 0

415 Naknade za zaposlene 264.000 116.070 43,97

416 Nagrade i bonusi 53.000 50.457 95,20 421 Stalni troškovi 1.231.000 1.101.177 89,45 422 Troškovi putovanja 166.000 85.050 51,23 423 Usluge po ugovoru 4.289.000 3.828.326 89,26 424 Specijaliz. usluge 0 0 0,00

425 Popravke i održavanje 90.000 54.576 60,64

426 Materijal 1.771.000 1.1747.860 98,63 482 Porezi, takse 41..000 40.122 97,86 512 Mašine i oprema 800.000 21.640 2,70

UKUPNO 34.981.000 20.60.331 58,92


6

Određene aktivnosti Poverenika u afirmisanju prava javnosti da zna i obuci javnih službenika na regionalnom i lokalnom nivou, kao i na podizanju kapaciteta same Službe Poverenika u vidu ekspertske pomoći i pomoći u izradi internet prezentacije, o čemu će kasnije biti više reči, finansirane su u okviru projekata međunarodnih organizacija. Iz sredstava Nacionalnog investicionog plana prvobitno je bilo odobreno 6 miliona dinara, da bi kasnije to smanjeno na 2,4 miliona dinara za unapređenje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, i to preko Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

3. PREGLED AKTIVNOSTI POVERENIKA 3.1. Procedure odlučivanja Povereniku se može izjaviti žalba kada organ javne vlasti tražioca informacije ne

obavesti o tome da li poseduje zatraženu informaciju od javnog značaja, ili da mu stavi na uvid dokument u kojoj je ona sadržana, ili da mu da kopiju dokumenta (zavisno od toga šta je sadržina zahteva) ili to ne učini u propisanom roku od 15 dana (izuzetno u roku od 40 dana iz opravdanih razloga iz čl. 16.st. 3. Zakona ili u roku od 48 sati za određenu vrstu informacija od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica ili ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine).

Poverenik postupa po žalbi prema proceduri propisanoj Zakonom i prema odredbama o opštem upravnom postupku koje se odnose na rešavanje drugostepenog organa po žalbi i odluku, po Zakonu, donosi bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od predaje žalbe.

Pre donošenja odluke, Poverenik omogućava organu vlasti da se izjasni, a po potrebi i žaliocu. Rešavajući po žalbi, Poverenik će:

• odbaciti žalbu iz formalnih razloga, ako je nedopuštena, izjavljena od neovlašćenog lica ili neblagovremena, odnosno preuranjena,

• odbiti žalbu kao neosnovanu, ako je organ vlasti dokazao da je postupio u skladu sa zakonom,

• uvažiti žalbu kao osnovanu i naložiti organu javne vlasti da postupi po zahtevu i traženu informaciju dostavi žaliocu, uz ostavljanje kratkog roka za to i uz obavezu da obavesti Poverenika o izvršenju naloga iz rešenja,

• uvažiti žalbu, poništiti prvostepeno rešenje i odlučiti po zahtevu tražioca ili predmet vratiti prvostepenom organu da donese novu odluku u ponovljenom postupku,

• obustaviti postupak, ako podnosilac odustane od žalbe, najčešće zato što mu organ vlasti u međuvremenu, nakon intervencije Poverenika, dostavi traženu informaciju, ili iz drugih razloga.

Radi utvrđivanja činjeničnog stanja bitnog za donošenje rešenja po žalbi, Poverenik

ima pravo da vrši uvid u svaki nosač informacije na koji se Zakon primenjuje.

U pogledu prekršajne odgovornosti, kada povodom žalbe, ili na drugi način utvrdi da u postupanju, odnosno nepostupanju organa javne vlasti ima elemenata prekršaja iz čl. 46-48. Zakona, Poverenik obaveštava Ministarstvo kulture, kao nadležan organ za pokretanje prekršajnog postupka i dostavlja mu sve spise predmeta, radi pokretanja prekršajnog postupka.


7

Po zahtevu kojim se traži informacija od javnog značaja kojom raspolaže Poverenik, koja je nastala u radu ili u vezi sa njegovim radom, Poverenik postupa kao i svaki drugi organ javne vlasti u skladu sa odredbama čl. 16. Zakona: dostavlja zatraženu informaciju podnosiocu zahteva u propisanom roku, ako raspolaže informacijom i o tome sačinjava belešku; ako ne raspolaže dokumentom, obaveštava tražioca i uz njegovu saglasnost, zahtev dostavlja organu u čijem se posedu, po njegovom saznanju dokument nalazi. Ukoliko utvrdi da postoje Zakonom utvrđeni razlozi da se uskrati ili ograniči davanje tražene informacije, doneće rešenje kojim se zahtev odbija sa obrazloženjem razloga za takvu odluku, kojih slučajeva do sada nije bilo.

Po prosleđenom ili ustupljenom zahtevu od drugog organa javne vlasti na osnovu

čl. 19. Zakona, Poverenik postupa tako što najpre proverava da li se dokument nalazi u posedu organa koji mu je prosledio zahtev i ako se ne nalazi, zahtev dostavlja organu u čijem se posedu, po njegovom saznanju, dokument nalazi (osim ako tražilac nije odredio drugačije) i o tome obaveštava tražioca, ili će tražioca uputiti na organ u čijem posedu se nalazi informacija.

Predstavke na rad organa javne vlasti, a koje po sadržini nisu informacije od javnog značaja, Poverenik dostavlja nadležnom organu radi postupanja i obaveštava podnosioca u okviru svoje nadležnosti.

U proceduri donošenja ili izmene drugih zakona, Poverenik javno reaguje kada postoji nesaglasnost tih propisa sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na štetu ostvarivanja slobodnog pristupa informacijama u posedu javne vlasti. Poverenik ukazuje organu javne vlasti i kada, mimo postupka odlučivanja po žalbi zbog povrede prava na pristup informaciji, utvrdi povredu ostalih odredaba Zakona na štetu ostvarivanja ovog prava, kao npr. u pogledu naplate troškova za izdavanje kopija dokumenata u nedozvoljenim iznosima i sl.

3.2. Podaci o rešenim predmetima

U 2008. godini Služba Poverenika je imala u radu ukupno 2.345 predmeta. U toku 2008. godine je primljeno 1.517 predmeta, a još 828 preneto je iz prethodnog perioda. Rešeno je nešto više predmeta u odnosu na broj primljenih tokom godine, tačnije 1.521 predmet, što u odnosu na ukupan broj u radu računajući i prenete iz prethodne godine, iznosi 64,86%. 824 predmeta u postupku rešavanja, preneta su u 2009. godinu.

Posmatrano u odnosu na 2007. godinu kada je bilo ukupno u radu 2.367 predmeta, od kojih je rešeno 1.539 predmeta, evidentno je da je priliv predmeta u 2008.g. bio gotovo isti, a za preko 22 % veći u odnosu na 2006.g., i gotovo pet i po puta veći u odnosu na 2005.godinu. I broj rešenih predmeta u 2008.g. je takođe na nivou 2007.g. s tim što je u poslednja dva meseca 2008.g. značajan deo vremena i napora u Službi Poverenika bio posvećen i pripremama da se i u potpuno neadekvatnim kadrovskim i logističkim uslovima stvore kakve takve mogućnosti za ostvarivanje novih nadležnosti, ustanovljenih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (23.10.2008.g.).

Rešeni predmeti odnose se na: • 1.145 žalbi, od kojih je samo 90 (7,86 %) izjavljeno na doneta rešenja o odbijanju

zahteva tražioca informacije, a ostale žalbe su zbog nepostupanja organa po zahtevu


8

za pristup informacijama od javnog značaja ili odbijanja zahteva bez donošenja rešenja,

• u 3 predmeta je vođen postupak po službenoj dužnosti u vezi izrade informatora o radu državnog organa;

• 10 odgovora na tužbe u upravnom sporu, izjavljene protiv rešenja Poverenika, • dato je 26 mišljenja u vezi primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od

javnog značaja, • 35 odgovora na zahtev kojim se od Poverenika traže informacije od javnog značaja, • 60 zahteva kojima se traži informacija od javnog značaja u vezi sa radom drugog

organa, a koje je Služba prosledila organu javne vlasti koji poseduje informaciju radi postupanja i obavestila podnosioce,

• 126 predmeta se odnose na komunikaciju sa organima vlasti u vezi sa utvrđivanjem nadležnosti organa za postupanje u konkretnom slučaju, u vezi sa drugim pitanjima primene zakona,

• 104 predstavke na rad organa koje nisu informacije od javnog značaja i iste su prosleđene nadležnim organima na nadležnost, uz obaveštenje podnosiocima

• 12 predmeta koji se odnose na ostalu komunikaciju savetodavnog i instruktivnog karaktera sa organima vlasti povodom primene Zakona, u cilju unapređenja javnosti rada.

3.2.1. Žalbe

Od ukupno 1.145 rešenih žalbi, svega 102 žalbe (8,9 %) su bile neosnovane ili sa formalnim nedostacima, pa su po njima donete sledeće odluke:

• 60 rešenja (5,24 %) kojima se žalba odbija kao neosnovana, • 42 zaključka (3,67 %) kojima se žalba odbacuje iz formalnih razloga, zbog

neblagovremenosti, odnosno preuranjenosti, nedopuštenosti ili nenadležnosti Poverenika za rešavanje.

Preostale 1.043 žalbe koje su bile osnovane Poverenik je rešio na sledeći način:

• u 280 predmeta (26,84 %) naložio je organu vlasti da postupi po zahtevu i omogući pristup traženoj informaciji, donevši 260 rešenja, obzirom da je 20 predmeta spojeno prilikom rešavanja pa je jednim rešenjem odlučeno po dve ili više žalbi protiv istog organa,

• u 755 predmeta (72,38%) obustavljeno je dalje vođenje postupka jer je organ vlasti u međuvremenu, nakon intervencije Poverenika, postupio po zahtevu za pristup informaciji, pa je u svim ovim predmetima doneto 634 zaključaka o obustavi postupka, obzirom da je 121 predmet spojen prilikom rešavanja,

• U 8 predmeta (0,77 %) poništio je rešenje prvostepenog organa i predmet vratio na ponovni postupak

Predmet zahteva tražioca su bile najčešće informacije koje se odnose na: vođenje

postupaka pred organima uprave radi ostvarivanja nekog drugog prava ili pred organima pravosuđa, na raspolaganje javnim resursima, budžetskim i donatorskim sredstvima, privatizaciju, projekte, investicije, javne nabavke, legalnost postupaka izdavanja raznih dozvola, posebno za gradnju objekata, zaštitu ličnih sloboda i ličnih i imovinskih prava, plate i druga primanja iz budžeta, prijem kadrova i broj zaposlenih, dokumentaciju u vezi sa


9

medicinskim tretmanima, zaštitu životne sredine, mere zaštite životinja, odluke organa gonjenja i pravosudnih organa i drugo.

Statistički podaci govore da je u 2008.g. najviše žalbi Povereniku bilo izjavljeno protiv republičkih organa i organizacija, a zatim organa lokalne samouprave, organa pravosuđa i javnih preduzeća, a najmanje protiv pokrajinskih organa.

Iz navedenih podataka o ishodu postupka po žalbi zaključuje se da u oko 70% slučajeva prvostepeni organi protiv kojih je izjavljena žalba postupe po zahtevu tražioca informacije, odnosno žalioca već pri saznanju da je žalba izjavljena, a pre donošenja odluke Poverenika, a još u oko 20% slučajeva, organi postupe nakon donete odluke po žalbi.

Dakle, intervencijom Poverenika povodom žalbi u 2008.g. tražiocima je obezbeđen pristup u preko 90% slučajeva. Ne mali broj ovih slučajeva imao je i značajan publicitet, kao na primer:

• podaci o troškovima reprezentacije i platama u javnim preduzećima (Aerodrom

»Nikola Tesla», NIS, Elektroprivreda Srbije, Transnafta-Pančevo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Agencija za kontrolu letenja JP Skijališta, JP „Putevi Srbije“ i RDU RTS i dr. agencije i direkcije čiji je osnivač Republika Srbija), a po zahtevu Administrativnog odbora Narodne skupštine,

• dokumentacija od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje o servisiranju aparata za hemodijalizu, po zahtevu Udruženja bubrežnih bolesnika,

• tenderska dokumentacija, ugovori i druge informacije Agencije za privatizaciju i Agencije za osiguranje depozita, u vezi sa prodajom kapitala, odnosno akcija preduzeća BPI, DDOR Novi Sad, Brodogradilište Beograd, RTB Bor,

• podaci Ministarstva odbrane o raspodeli stanova Vojske Srbije, Cvećara 2, o stranim donacijama za digitalizaciju vojnih dokumenata i dr. informacije u vezi sa unapređenjima u Vojsci,

• informacije JP „SDPR“ u vezi sa poslovima tog preduzeća u Iraku, • brojne informacije u vezi sa trošenjem budžetskih sredstava ili druge

informacije koje se odnose na rad opštine Zrenjanin itd. • Informacije predsednika opštine Lučani o prihodima i rashodima manifestacije

„Sabor trubača“u Guči i dr.

Kada se govori o napretku u postupanju organa vlasti po zahtevima za pristup informacijama i izvršavanju drugih obaveza koje iz zakona proističu, zaslužuje da se pomene Bezbednosno-informativna agencija. Iako je, u krajnjoj liniji reč o pojedinačnom slučaju, on svakako zaslužuje pažnju. Naime, u ranijim godinama Bezbednosno-informativna agencija je ispoljavala nedopustiv, ignorantski odnos prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pravima građana i javnosti i sopstvenim obavezama iz zakona.

Zbog toga je Poverenik smatrao svojom obavezom da u Izveštaju o primeni zakona za prošlu godinu upozori da je reč o odnosu koji se ne bi smeo tolerisati, jer se nikom ne sme dopustiti da sam sebe stavlja iznad i izvan domašaja zakona. Zato treba konstatovati da je Bezbednosno-informativna agencija u 2008. učinila značajne korake u postupanju po zahtevima tražioca, poštovanju zakonom utvrđene procedure, izvršavanju obaveza i objavljivanju pojedinih informacija o svom radu. Samo se po sebi razume da Agencija, kao i drugi državni organi, treba još da radi na unapređenju odnosa prema javnosti, ali treba konstatovati da je u toku prošle godine, s tim u vezi, učinila značajan napredak.

Zaslužuje i da se pomene slučaj vraćanja posle tri godine na posao „insajdera“, tj. radnika JP “Putevi Srbije“ koji je značajno doprineo razotkrivanju slučaja tzv. drumske mafije, a nakon angažovanja Poverenika i medija koji su o tome pisali.


10

Među pozitivne efekte koji su umnogome rezultat primene ovog zakona i aktivnosti i mera Poverenika, a i činjenice da su te aktivnosti imale snažnu podršku medija, mogu se svrstati i nedavno preduzete mere Vlade u vezi sa platama i bonusima u javnim preduzećima, kao i troškovima reprezentacija, koje su inicirane nakon što se Odbor za administrativne poslove Narodne Skupštine, založio za objavljivanje relevantnih informacija, pošto je prethodno, u svrhu pribavljanja tih informacija, tražio i dobio pomoć Poverenika.

Statistički podaci za 2008.g. govore da u oko 7.5% slučajeva u odnosu na osnovane

žalbe organi vlasti nisu postupili po nalogu iz rešenja Poverenika, pri čemu su gotovo podjednako zastupljeni organi i organizacije na republičkom i oni na lokalnom nivou vlasti. To se može ilustrovati nekim od slučajeva u kojima, uprkos datim nalozima Poverenika, tražioci nisu dobili nikakve ili su dobili nepotpune informacije:

• davanje saglasnosti na dokument Memoranduma o dogovoru JP PTT „Srbija“ i

novih vlasnika Mobtela od strane Ministarstva za infrastrukturu i Republičkog javnog pravobranilaštva;

• informacije MUP-a o: raspodeli stanova bez konkursa i rang liste, o preduzetim merama po krivičnim prijavama Srpske radikalne stranke u vezi sa slučajem „Mobtel“, zatim po krivičnoj prijavi Narodnog pokreta „Otpor“, o postojanju službene beleške MUP-a o događaju „zlostavljanje ovaca“ u selu Kačulice, o javnim nabavkama u 2006.i 2007.g, od strane MUP-a Srbije kao i informacije u vezi sa proverom potpisa narodne inicijative za izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Predlog zakona o klasifikaciji informacija;

• Informacije Agencije za privatizaciju, za prodaju DIN “Fabrika duvana“ Niš, o tenderskoj dokumentaciji većinskog vlasnika „Srbija turista“ - Niš, o aukciji „Albe„ - Novi Sad,

• Informacije JP Aerodrom „Nikola Tesla“ o projektu „Bodrum- Milas“, • Podaci RIK-a o utrošenim sredstvima izborne kampanje za izbore za narodne

poslanike u maju 2008.g., • podaci Poreske uprave Ministarstva finansija o kontroli Vaterpolo klub „Crvena

zvezda“ , „Sever“, „Voda-Vode“,“Si&Si“ i dr, • Podaci RDU RTS u vezi sa budžetom za pesmu Evrovizije, • Informacije Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje koje se

odnose na izdavanje dozvole za sanaciju zgrade bivšeg CK na Ušću.

Što se tiče organa vlasti za koje bi se moglo reći da imaju posebne probleme u vezi sa primenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ceneći po statističkim podacima o broju odbijenih zahteva ili uskraćenih informacija na republičkom nivou, moglo bi se izdvojiti Ministarstvo unutrašnjih poslova. Međutim, ne treba zaobići činjenicu da se radi o izuzetno velikom organu vlasti koji raspolaže sa ogromnim brojem informacija i koji je izložen zaista velikom broju zahteva za pristup istim. Takođe treba konstatovati da je ono što predstavlja najupečatljiviji pokazatelj nediscipline prema zakonu - neizvršavanje obavezujućih rešenja Poverenika za informacije, u najvećoj meri nasleđen problem. U prethodne tri godine po ukupno 14 pravosnažnih rešenja Poverenika ministarstvo nije postupilo. U vezi sa ovim problemom odnosno radi njegovog prevazilaženja, Poverenik za informacije ostvario je neposredan kontakt sa ministrom unutrašnjih poslova. Poverenik ocenjuje da su realne mogućnosti da će preduzimanje odgovarajućih mera MUP u narednoj


11

godini obezbediti odgovarajući stepen discipline prema zakonu i unaprediti svoj odnos sa javnošću.

Po oceni Poverenika, ozbiljnu pažnju Vlade zaslužuju indicije koje ukazuju da u strukturama koje su neposredno podređene Vladi, pojedinci, pa čak i službe, davanjem neovlašćenih i nekompetentnih mišljenja o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, čak podstiču druge organe na neizvršavanje obaveza utvrđenih rešenjima Poverenika. Ovakvu nedopustivu opstrukciju zakona Vlada je dužna da spreči. U tom kontekstu, posebnu pažnju zaslužuje Ministarstvo zdravlja, odnosno postupci inspekcije u njegovom sastavu.

Na lokalnom nivou, najdrastičniji, praktično karikaturalan slučaj kršenja prava na slobodan pristup informacijama je od strane Kulturno-informativnog centra Vrnjačka banja. Ovaj Centar, ne samo da nije postupao po zahtevima tražioca, već je odbijao i prijem podnesaka Poverenika, uključujući i nalog za postupanje.

Povodom nedobijanja informacija ni nakon donetog rešenja Poverenika, u 27 slučajeva tražioci informacija su se obratili Vladi Srbije, tražeći da u skladu sa obavezom iz članom 28.st.2. Zakona obezbedi izvršenje rešenja.

Iz izveštaja Generalnog sekretarijata Vlade se vidi da Vlada nije ništa preduzimala povodom toga, pa čak ni onda kada su u pitanju članovi Vlade, odnosno ministarstva na koje se nalog odnosio, o čemu će biti više u daljem tekstu izveštaja, u delu koji se odnosi na administrativne prepreke za sprovođenje zakona.

3.2.2. Tužbe za vođenje upravnog spora

Prema podacima dobijenim od Vrhovnog suda Srbije i raspoloživim podacima Službe

Poverenika, na osnovu ovog zakona, Vrhovnom sudu su u 2008.godini podnete ukupno 23 tužbe, od čega 10 protiv rešenja Poverenika, 3 tužbe zbog nepostupanja Vlade Srbije po podnetim zahtevima, 5 tužbi zbog nepostupanja, odnosno odbijanja zahteva za pristup informacijama podnet Vrhovnom sudu Srbije i Nadzornom odboru tog suda, i po jedna tužba protiv Narodne skupštine i Republičkog javnog tužilaštva i dve tužbe protiv prvostepenih organa.

Od 10 tužbi podnetih protiv odluka Poverenika, dve su podneli prvostepeni organi i jedna od tih tužbi je odbačena, a po drugoj Vrhovni sud nije odlučio. Od preostalih 8 tužbi koje su podneli tražioci informacija protiv odluka Poverenika, rešene su dve tako što je jedna tužba odbijena, a druga usvojena.

Od 10 tužbi podnetih protiv najviših državnih organa, Vrhovni sud je rešio samo jednu koja je izjavljena protiv Vlade Srbije tako što je tužbu odbacio iz formalnih razloga. Preostale 3 tužbe podnete protiv prvostepenih organa, prema dobijenim podacima iz Vrhovnog suda, nisu takođe rešene.

U odnosu na 2007.godinu kada su podnete 34 tužbe protiv rešenja Poverenika, od kojih su 13 podnosili organi vlasti kojima je Poverenik naložio da tražiocu dostave zahtevane informacije, u 2008.g. je evidentno smanjenjen broj tužbi protiv odluka Poverenika, a posebno onih koje su podnosili prvostepeni organi, što je pozitivan znak imajući u vidu motiv njihovog podnošenja kao i to da prvostepeni organi u ovim predmetima i nisu legitimisani za podnošenje tužbi.

Naime, sasvim se logično može pretpostaviti da razlog za podnošenje inače nedopuštenih tužbi nije neznanje, već da su podnošenjem tužbi prvostepeni organi zapravo želeli da odlože postupanje po nalogu Poverenika.


12

3.3. Aktivnosti na unapređenju javnosti rada

3.3.1. Obuka javnih službenika i aktivnosti na afirmisanju prava javnosti da zna

Tokom cele 2008. godine, značajna pažnja je bila posvećena aktivnostima Poverenika

i njegove službe na upoznavanju javnosti sa ostvarivanjem prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kao i na pomoći organima vlasti u primeni Zakona.

Obuku kadrova u organima vlasti za primenu ovog zakona, Zakon je propisao kao izričitu obavezu svakog državnog organa, kako bi upoznao zaposlene sa obavezama utvrđenim ovim zakonom, a Povereniku je Zakon stavio u zadatak da preduzima potrebne mere da se ova obuka realizuje.

Kao i tokom proteklih godina od donošenja Zakona, Poverenik stalno naglašava važnost obuke za kvalitetno ostvarivanje prava slobodnog pristupa informacijama u posedu organa javne vlasti, ali i kao zakonskoj obavezi organa i jednoj od 25 preporuka GREKO (Grupe zemalja za borbu protiv korupcije pod okriljem Saveta Evrope) sadržanih u Izveštaju od 9.10.2006.g. za Srbiju.

Poverenik je i sam sa predstavnicima Službe učestvovao u brojnim seminarima posvećenih predstavnicima izvršne i sudske vlasti, medijima i građanima, na temu primene ovog zakona i ostvarivanja prava na slobodan pristup informacija, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, Američkog udruženja pravnika, CESID-om, Stalne konferencije gradova i opština, Privredne komore Srbije, Beograda i regionalnih privrednih komora, Fonda za otvoreno društvo, Fonda za političku izuzetnost i drugih nevladinih organizacija, članica Koalicije za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kao i uz saradnju Službe za upravljanje kadrovima Vlade RS, za predstavnike republičkih organa i organizacija i upravnih okruga.

Na tribinama, okruglim stolovima i sličnim skupovima, u organizaciji drugih državnih organa, medija i civilnog sektora, na temu civilne kontrole vlasti borbe protiv korupcije, slobode medija, informisanja građana, dostupnosti informacija od javnog značaja i klasifikacije informacija, interneta i veb prezentacija, bezbednosti biometrije, dostupnosti arhivske građe, Poverenik i predstavnici Službe, takođe su uzimali aktivno učešće, kako bi i putem medijske i druge kampanje upućene građanima, doprineli afirmaciji ovog zakona. Materija dostupnosti informacijama je bila predmet edukacije i pojedinih učesnika obrazovnog sistema kao sastavni deo građanskog vaspitanja i obrazovanja. Pravo javnosti na informacije u posedu organa vlasti afirmisano je i preko brojnih autorskih tekstova koje je Poverenik objavljivao tokom godine.

Osim učešća na nekoliko seminara posvećenih zaposlenima u pravosudnim organima, Poverenik je uzeo učešće i u radu skupa pod nazivom “Sudijski dani 2008“ u organizaciji Vrhovnog suda Srbije, u oktobru 2008.g. na temu prakse u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.

Problematika slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, na predlog Poverenika, postala je sastavni deo godišnjeg Programa opšteg stručnog usavršavanja državnih službenika u organima državne uprave i službama Vlade Srbije, za 2008.g. kao i programa gradiva za polaganje državnog stručnog ispita za rad u državnim organima.

Povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, uz učešće velikog broja predstavnika medija, organa vlasti kao i članova diplomatskog kora, u septembru je u Beogradu održan skup na kome se govorilo o efektima ostvarenim u primeni zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, u saradnji sa Američkim udruženjem pravnika - Pravna inicijativa za centralnu Evropu i Evroaziju, Misijom OEBS-a u Srbiji, Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, Koalicijom NVO za slobodu pristupa informacijama i


13

Američkom agencijom za međunarodni razvoj, kojim povodom su, između ostalog, uručene nagrade i priznanja određenim državnim organima za poseban doprinos primeni ovog zakona.

U funkciji lakšeg korišćenja prava javnosti da zna, Služba Poverenika je u 2008.g. pripremila i na svojoj Internet prezentaciji objavila Katalog organa javne vlasti na koje se primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji broji oko 11 hiljada subjekata sa elektronskim adresama veb sajtova organa koji poseduju svoje Internet prezentacije. Promene podataka se vrše u kontinuitetu.

Katalog je nesumnjivo od velike koristi građanima i svim drugim potencijalnim korisnicima ovog prava, kao i samim organima vlasti, uključujući i nadležno ministarstvo za funkciju nadzora, bez obzira što nema konstitutivni karakter, obzirom da se mali broj organa odazvao pozivu Poverenika da dostavi zvanične podatke, pa su za izradu kataloga korišćeni najrazličitiji izvori informacija.

U funkciji unapređenja prava na slobodan pristup informacijama je i novi veb sajt Poverenika, izrađen uz materijalnu podršku Kancelarije UNDP, sa najnovijim tehnološkim rešenjima koja mogu da odgovore novim obavezama institucije Poverenika i sa mogućnošću dodavanja novih komponenti, segmenata i baza podataka, u skladu sa proširenim nadležnostima, počev od 1.1.2009.g. Sadržaj nove internet prezentacije je pristupačan i za osobe sa invaliditetom.

3.3.2. Druge aktivnosti i događaji od značaja za unapređenje prava

na dostupnost informacija

3.3.2.1. Inicijative u vezi sa propisima U toku 2008.g. Poverenik je imao više razgovora sa ministrima nadležnim za poslove

informisanja i za poslove državne uprave, a u vezi izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Prihvaćena je inicijativa Poverenika da Ministarstvo kulture, zajedno sa Službom Poverenika pripremi izmene ovog zakona, što je odmah i urađeno, kako bi ga ministarstvo, kao nadležni organ uputilo Vladi radi utvrđivanja predloga, a na osnovu saglasnosti i ministra nadležnog za državnu upravu da podržava onu izmenu kojom bi to ministarstvo preuzelo nadležnosti za nadzor nad primenom ovog zakona. Nažalost, nacrt Zakona još uvek nije upućen Vladi. Na ovu inicijativu Poverenik se odlučio iz razloga što Predlog izmena ovog zakona koji je, kao rezultat građanske inicijative, upućen Narodnoj skupštini krajem 2007.g. u skladu sa ustavnim pravom građana na narodnu inicijativu, nije nažalost ušao u skupštinsku proceduru.

Usvajanje predloženih izmena Zakona u pogledu isključenja odgovornosti zaposlenog koji, štiteći javni interes, suprotno radnopravnoj obavezi čuvanja tajne, stavi na uvid javnosti podatke o zloupotrebama o kojima ima saznanja (zaštita tzv. "duvača u pištaljke" tj. insajdera) bi bilo od posebnog značaja sa stanovišta njegovog antikorupcijskog potencijala.

Tokom godine Poverenik je uputio i nekoliko drugih inicijativa i sugestija nadležnim organima u postupku donošenja ili izmena propisa, odnosno drugih značajnih dokumenata, u funkciji unapređenja i lakšeg ostvarivanja prava na dostupnost, odnosno zaštite ustavnog prava kao npr. u pogledu izmena:

- Zakona o prekršajima, u smislu pojednostavljenja procedure kod podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane oštećenog lica,

- Zakona o tržištu hartija od vrednosti, u pogledu sadržine podataka o akcionarima u Centralnom registru hartija od vrednosti,

- Zakona o matičnim knjigama, u pogledu odredaba o ostvarivanju prava na pristup podacima u matičnim knjigama,


14

- Zakona o administrativnim taksama, u smislu otklanjanja nejasnoća o nepostojanju obaveze plaćanja administrativnih taksi na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja,

- donošenja tehničkih propisa Agencije za telekomunikaciju o uslovima za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za usluge internet provajdera, u pogledu rešenja koja se odnose na presretanja internet komunikacija,

- donošenja Nacionalnog programa za integraciju u Evropsku uniju, u delu koji se odnosi na izmene zakona o dostupnosti informacija.

Inicijative Poverenika su gotovo u celosti prihvaćene. Nažalost, jedna, možda najvažnija inicijativa, podržana i od strane Zaštitnika građana,

nije prihvaćena. Reč je o inicijativi koja se odnosila na sporni član 45. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kojim se, suprotno Konvenciji 108 o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka i Dodatnom protokolu uz ovu konvenciju, kao i odredbama zakona o dostupnosti informacija, ograničavaju ovlašćenja organa nadležnog za nadzor nad primenom ovog zakona, odnosno Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Odredba kojom su uvedena ograničenja za nadzorni organ, po definiciji nezavistan, je rešenje bez presedana u uporednom pravu i po oceni Poverenika, će izvesno imati negativne posledice u pogledu ocene monitora EU u vezi sa primenom Zakona o zaštiti podataka i njegovom usklađenošću sa pomenutim međunarodnim dokumentima i opšte prihvaćenim evropskim standardima, kao i na samo ostvarivanje prava utvrđenih ovim zakonom.

3.3.2.2. Saradnja sa državnim organima i organizacijama

Uspostavljena je redovna saradnja Poverenika i drugih samostalnih, nezavisnih

državnih organa i tela po pitanjima unapređenja rada ovih organa. Tako je Poverenik zajedno sa Zaštitnikom građana i predstavnicima drugih nezavisnih organa i tela, Državne revizorske institucije, Uprave za javne nabavke, Komisije za zaštitu prava, u vezi sa neadekvatnim uslovima rada, uputio najpre zajedničko saopštenje, a zatim i razgovarao sa predsednikom Republike, predsednikom Vlade i predsednikom Narodne skupštine o načinu prevazilaženja prepreka u radu ovih institucija.

Sa predsednikom Skupštine, Poverenik je takođe razgovarao i oko sudbine podnetog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz 2007.g. kako bi isti što pre bio vraćen u skupštinsku proceduru. U dva razgovora sa predsednikom Vlade, Poverenik je ukazao na neophodnost rešavanja nekih važnih pitanja za primenu Zakona koja se tiču izvršenja odluka Poverenika, vršenja nadzora nad primenom ovog zakona i značaju i neophodnosti donošenja propisa o klasifikaciji tajnih podataka.

Poverenik se više puta susreo sa predsednikom Vrhovnog suda Srbije po pitanju ujednačavanja prakse u postupanju ova dva organa u pogledu zaštite prava na slobodan pristup informacijama, kao i sa predsednikom Ustavnog suda Srbije, po pitanju ustavne žalbe u kontekstu ostvarivanja ovog prava.

Odnos Poverenika prema ministarstvima, drugim državnim organima i organima lokalne vlasti, zasnivao se na odnosu drugostepenog i prvostepenog organa, pružanju pomoći kroz edukaciju u vidu seminara i drugih stručnih skupova i svakodnevnih konsultacija predstavnika ovih organa sa Službom Poverenika.

Značajno je pomenuti i unapređenje saradnje sa Kancelarijom za evropske integracije po pitanju ostvarivanja prioriteta utvrđenih Nacionalnim programom Vlade, kao i sa


15

Upravom za zajedničke poslove republičkih organa u obezbeđenju odgovarajućih tehničkih usluga.

Dobra saradnja ostvarena je sa predstavnicima komorskog sistema u zemlji, sa kojima je služba Poverenika realizovala ukupno 16 jednodnevnih seminara širom Srbije za potrebe predstavnika javnih preduzeća i javnih službi.

3.3.2.3. Saradnja sa nevladinim sektorom i medijima I tokom 2008.g. Poverenik je imao dobru saradnju sa civilnim sektorom i medijima.

Saradnja sa civilnim sektorom se odvijala prvenstveno u domenu organizovanja raznih stručnih skupova radi obuke i afirmacije prava javnosti da zna, o čemu je napred bilo više reči, posebno sa nevladinim organizacijama okupljenim u Koaliciju za slobodu pristupa informacijama od javnog značaja.

U tom smislu, značajno je pomenuti i saradnju sa: Stalnom konferencijom gradova i opština, Transparentnošću Srbije, Beogradskim centrom za ljudska prava, Fondom za političku izuzetnost, Fondom za otvoreno društvo, Jukom-om, Društvom arhivista Srbije, Društvom za informatiku Srbije, CESID-om, asocijacijama novinara NUNS-om i UNS-om i mnogim drugim subjektima civilnog sektora.

Veoma dobra saradnja Poverenika sa medijima u 2008.g. i njihova uloga u afirmaciji prava javnosti da zna je bila od izuzetne važnosti za primenu ovog zakona. Javnosti su poznati slučajevi u kojima su pojedini organi vlasti, tek nakon velikog medijskog pritiska, pojedine informacije učinili dostupnim, kao što je bio slučaj sa ugovorom o koncesiji, platama u pojedinim državnim preduzećima i dr.

3.3.2.4.Saradnja sa međunarodnim organizacijama

U 2008. godini, Poverenik je ostvario, odnosno nastavio saradnju sa: - Misijom OEBS-a u Beogradu, u vidu nastavka aktivnosti iz prethodne tri godina, u

organizaciji seminara namenjenim predstavnicima medija i civilnom društvu, u oblasti ostvarivanja prava na dostupnost informacija u posedu javne vlasti kao i podršci Povereniku u obeležavanju Međunarodnog dana prava javnosti da zna;

- Kancelarijom UNDP-a u Beogradu, u pružanju podrške izgradnji i podizanju kapaciteta Službe Poverenika, kroz materijalnu podršku izradi nove Internet prezentacije Poverenika, organizovanje studijske posete zaposlenih radi sticanja novih znanja i razmene iskustava sa Informacijskim poverenikom i odgovarajućim institucijama Republike Slovenije i materijalnu podršku povodom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna. Dogovorena je saradnja i za 2009.godinu;

- GTZ (Nemačkom organizacijom za tehničku saradnju), kroz realizaciju PLAC (Centar za politiku i pravni savet) projekta koga finansira Evropska unija, u okviru koga je dogovorena saradnja kroz ekspertsku pomoć kancelariji Poverenika u oblasti zaštite ličnih podataka; izradi Strategije, proceni usklađenosti Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa pravnim tekovinama Evropske Unije, Direktivom 95⁄46 i dr. i obezbeđenju iskustava drugih zemalja u ovoj oblasti;

- Američkim udruženjem pravnika - Pravna inicijativa za centralnu Evropu i Evroaziju, u vidu podrške u organizaciji 8 seminara na temu slobodnog pristupa informacijama, namenjenih lokalnim nivoima vlasti, kao i podršci organizovanja treninga za potrebe zaposlenih u Službi Poverenika uz učešće eksperata Informacijskog poverenika Republike Slovenije kao i podršci u obeležavanju Međunarodnog dana prava javnosti da zna;


16

- Poverenik je iskazao zainteresovanost za korišćenje IPA fondova EU pismom koje je uputio Ministarstvu finansija i Kancelariji za evropske integracije, a što bi bilo od posebnog značaja u sprovođenju novih nadležnosti Poverenika od 2009.g. u oblasti zaštite podataka, imajući u vidu nedovoljna budžetska sredstva za te poslove. U pogledu ove inicijative dobijena je načelna podrška Kancelarije za evropske integracije, ali je izostala svaka povratna informacija od pomenutog ministarstva.

Tokom 2008.g. Poverenik je imao više susreta i razgovora i sa drugim predstavnicima evropskih, odnosno međunarodnih institucija i zemalja u okruženju, povodom unapređenja ljudskih prava i borbe protiv korupcije, kao npr. sa predstavnicima Evropske komisije GREKO, ambasadorom Urstadom, šefom Misije OEBS-a u Srbiji, sa predstavnicima Komesara za ljudska prava Saveta Evrope u Beogradu, u okviru priprema prve posete Komesara, zatim sa predstavnicima USAID-a u Srbiji o rezultatima primene zakona o dostupnosti informacija i konceptu novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, te mogućoj saradnji i podršci instituciji Poverenika.

Poverenik se susreo i sa ambasadorom Slovačke u Beogradu, gospodinom Igorom Furđikom, sa kojim je razgovarao o ostvarivanju slobode pristupa informacija od javnog značaja, te o saradnji sa slovačkim institucijama koje se bave zaštitom ovog prava, kao i sa g-dinom Igorom Šoltersom, predsednikom Računskog suda Republike Slovenije sa kojim je razgovarao o iskustvima i saradnji nezavisnih institucija u borbi protiv korupcije, značaju transparentnosti rada organa vlasti i raspolaganja finansijskim i materijalnim resursima.

3.3.3. Aktivnosti povodom izrade i objavljivanja informatora

o radu državnog organa

Ova zakonska obaveza iz čl. 39. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odnosi se na državne organe, organe teritorijalne autonomije, organe lokalne samouprave i organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja. Ova odredba Zakona i Uputstvo za objavljivanje informatora o radu državnog organa koje je Poverenik, u skladu sa Zakonom, doneo u 2005.g. obavezuju navedene organe vlasti da sačine Informator o radu organa sa svim relevantnim podacima o organu, od značaja za građane i javnost, da taj dokument objave na svojoj Internet prezentaciji i da njegov sadržaj redovno, najmanje jednom mesečno, ažuriraju.

Poverenik od samog početka sprovođenja Zakona posebno insistira na doslednom sprovođenju ove obaveze državnih organa kao jednoj od elementarnih pretpostavki za kvalitetnije i lakše ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i bez posebnog zahteva tražioca, kao i radi unapređenja javnosti rada organa, jednog od ustavnih načela u radu državnih organa i preduslova dobre uprave.

Pitanje objavljivanja informatora o radu organa je bilo dominantno u svakom od velikog broja seminara održavanih tokom godine širom Srbije radi obuke predstavnika lokalne vlasti, pravosudnih organa, organa za prekršaje i drugih organa javne vlasti i onih koji su za potrebe ministarstava i drugih državnih organa organizovani u Beogradu.

U vezi sa izradom informatora o radu organa i njihovim kvalitetom , značajno je pomenuti projekat „Slobodan pristup informacijama od javnog značaja“, finansiran iz sredstava NIP-a, preko Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u okviru koga je organizacija „Transparentnost Srbije“ kojoj je, u postupku javne nabavke, dodeljeno izvršenje ovog posla, izvršila analizu izabranih 80 informatora organa na republičkom i pokrajinskom nivou i njihove usklađenosti sa Zakonom i Uputstvom Poverenika, uz preporuke za poboljšanje kvaliteta. Uz to je na osnovu analize informatora lokalnih organa vlasti, sačinjen odgovarajući model informatora za kategoriju organa lokalne samouprave. U


17

2009.g. će biti završen postupak oko prezentacije i distribucije pripremljenih analiza i materijala što bi trebalo značajno da poboljša situaciju u pogledu informisanja građana o radu ovih državnih organa, a i sprovođenju njihove zakonske obaveze.

O efektima ovih mera biće više reči u drugom delu ovog izveštaja, kao i o merama koje se tim povodom preduzimaju, posebno u pogledu republičkih organa.

4. ADMINISTRATIVNE I DRUGE PREPREKE U SPROVOĐENjU ZAKONA Zvanične ocene relevantnih institucija, ocena Evropske komisije u Godišnjim

izveštajima o napretku Srbije u Procesu stabilizacije i pridruživanja za prethodne tri godine, zatim ocene i priznanja OEBS-a, Saveta Evrope, zatim ocene asocijacija novinara i javnosti uopšte, potvrđuju da su postignuti značajni rezultati u ostvarivanju i zaštiti prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je dodeljeno priznanje „Najevropljanin godine“ za najevropskiji projekat i ostvarenje funkcije Poverenika u 2008.godinu, koje dodeljuje Prva evropske kuća u Beogradu, počev od 2000. godine.

Činjenica je ipak da bi efekti primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama, bez sumnje, bili daleko veći da je bilo odgovarajuće spremnosti nadležnih organa za otklanjanje pojedinih administrativnih i drugih prepreka u sprovođenju ovog zakona, koje nažalost traju pune četiri godine. Zbog toga su, radi realnijeg sagledavanja postignutog, i u ovom Izveštaju ponovljene one prepreke koje nisu otklonjene, a koje su bitno uticale na primenu ovog zakona.

4.1. Nevršenje nadzora nad primenom Zakona

i odsustvo pune prekršajne odgovornosti Funkcija nadzora Zakonom stavljena u nadležnost Ministarstva kulture, u protekle

četiri godine primene zakona nije obezbeđena u punom kapacitetu, a time ni odgovornost organa javne vlasti za povredu prava na pristup informacijama kao i za neizvršavanje drugih obaveza koje iz Zakona proističu, u pogledu izrade i objavljivanja informatora o radu i dostavljanja izveštaja Povereniku. Ministarstvo je postupalo u oko 14 % predmeta dostavljenih iz Službe Poverenika, u vezi sa prekršajnom odgovornošću zbog povrede prava na pristup zatraženim informacijama, što nimalo ne začuđuje, ako se ima u vidu da se samo jedan čovek u Ministarstvu bavi ovim poslovima.

Služba Poverenika je Ministarstvu kulture, nadležnom za podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, zaključno sa decembrom 2008.g. dostavila 1612 predmeta sa elementima prekršaja iz čl. 46. Zakona, što podrazumeva prethodno sprovođenje nadzora radi utvrđivanja identiteta odgovornih lica i elemenata prekršaja. Prema podacima Ministarstva, ishod je sledeći: Ministarstvo je podnelo ukupno 238 zahteva nadležnim prekršajnim organima za pokretanje prekršajnih postupaka (78 zahteva u 2008.g.), od čega je u 124 slučaja izrečena novčana kazna u rasponu od 3.000 do 25.000 dinara, što znači da ni u jednom slučaju nije izrečena maksimalna kazna predviđena zakonom za odgovorno lice u organu vlasti.

Navedeni podaci govore da je u tek oko 7% od ukupno evidentiranih slučajeva povrede prava na pristup traženim informacijama, do sada kažnjeno po zakonu, a za neizvršenje ostalih obaveza iz Zakona, nije procesuiran nijedan slučaj, pa se s pravom postavlja pitanje da li se ovim organi vlasti podstiču na ignorisanje zakonskih obaveza.

U velikom broju slučajeva je nastupila zastarelost. Veliki broj organa nije odgovorio na zahtev Ministarstva kulture da dostave podatke za odgovorno lice, zbog čega zahtevi za


18

pokretanje prekršajnih postupaka nisu podneti. Za neke radnje koje predstavljaju povredu prava na pristup informacijama, nisu ni propisane sankcije.

Povodom nadzora, Poverenik je više puta u pisanoj formi, a i usmeno, ukazivao nadležnim organima, uključujući Vladu Srbije i Ministarstvo kulture, podržavajući istovremeno predlog Ministarstva kulture da se nadzor poveri drugom ministarstvu, tj. ministarstvu nadležnom za poslove državne uprave - upravnoj inspekciji, koje ima veće kadrovske i druge pretpostavke za ostvarivanje ove funkcije. Ova inicijativa u 2006.g. nije prihvaćena, ali je krajem 2007. i početkom 2008.g. ponovo aktualizovana i postoji načelna saglasnost ministra za državnu upravu da ovu inicijativu prihvati. Nažalost, Ministarstvo kulture, izmene Zakona, uključujući i ovu izmenu u pogledu nadzora, još nije uputilo Vladi.

4.2. Neobezbeđivanje izvršenja odluka Poverenika

Problem neregulisanog načina izvršenja odluka Poverenika i nepreduzimanja mera na

obezbeđenju njihovog izvršenja od strane Vlade ponavlja se nažalost i u ovom izveštaju Poverenika, obzirom da se po tom pitanju nije ništa promenilo od samog početka primene Zakona.

Funkciju obezbeđenja izvršenja rešenja Poverenika koju je Zakon prema čl.28.stav 2. stavio u nadležnost Vlade Srbije, je utoliko pre važnije staviti u funkciju iz razloga što ne funkcioniše ni mehanizam odgovarajuće prekršajne odgovornosti za povredu ovog zakona u punom kapacitetu, uključujući i nepostupanje organa vlasti po nalogu Poverenika da tražiocu omogući pristup informaciji

Inicijative koje je Poverenik, na osnovu ovlašćenja iz člana 35.tač.2. Zakona, još u 2006. g. dva puta uputio Vladi Republike Srbije, da Vlada uspostavi mehanizme za obezbeđenje izvršenja odluka Poverenika, nisu nažalost dale rezultate, kao ni preporuke koje je u tom smislu Poverenik predlagao u svim godišnjim izveštajima koje je podnosio Narodnoj skupštini. O ovom problemu Poverenik je upoznao i predsednika Vlade tokom 2008.godine. Podnetim inicijativama predlagano je da se odgovarajućim intervencijama u Poslovniku Vlade ili usvajanjem posebnog podzakonskog akta, uredi način izvršenja rešenja Poverenika, tako što bi se aktivirali mehanizmi predviđeni Zakonom o opštem upravnom postupku za neizvršenje nenovčanih obaveza, kakve sadrže i rešenja Poverenika, korišćenjem prinudne mere u vidu novčane kazne, koja se može više puta ponavljati sve dok obaveza ne bude izvršena.

Odsustvo podrške Vlade u izvršenju odluka Poverenika i pored skretanja pažnje na ovaj problem kao i direktnog obraćanja građana i medija kao tražioca informacija Vladi, objektivno ima vrlo negativne posledice po primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ono upućuje na zaključak da Vlada, makar i nesvesno, podržava i ohrabruje državne organe u kršenju ovog Ustavom i Zakonom zagarantovanog prava. U prilog takvoj pretpostavci govore i statistički podaci o velikoj zastupljenosti republičkih organa u ukupnom broju neizvršenih naloga iz rešenja Poverenika.

Iz Izveštaja Generalnog sekretarijata Vlade, vidi se da su se samo u 2008.g. u 27 slučajeva tražioci informacija obratili Vladi sa zahtevom da se obezbedi izvršenje rešenje Poverenika onda kada organ vlasti nije postupio po obavezujućem nalogu Poverenika. Iz istog izveštaja se ne može zaključiti da je Vlada intervenisala ni po jednom zahtevu od ovih zahteva, niti da je bilo šta preduzela s tim u vezi.

Na ovaj problem ukazivali su i u svakom od izveštaja monitori nadležnih evropskih institucija, ali je uprkos tome ostao nerešen. Indikativno je i da je problem ostao nerešen, iako je konstatovan i u odgovarajućim dokumentima Vlade, kao što je Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije kao i Plan za sprovođenje prioriteta iz Evropskog partnerstva. Nažalost, ni preporuke iz navedenih stranih izveštaja i


19

domaćih dokumenata nisu dovele do otklanjanja ovih prepreka u ostvarivanju prava na dostupnost informacija.

4.3. Neadekvatno normativno okruženje

4.3.1. Odnos Zakona o slobodnom pristupu informacijama i drugih zakona

O problemu neusaglašenosti odredaba o dostupnosti informacija u mnogim

procesnim i drugim zakonima sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, takođe je bilo reči i u ranijim godišnjim izveštajima i od tada se situacija nije bitno promenila, pa je odsustvo ozbiljne brige nadležnih organa o konzistentnosti pravnog sistema u pogledu ove materije i dalje prisutno.

U mnogim procesnim zakonima kao npr. Zakonu o opštem upravnom postupku, ZKP, o prekršajnom, izvršnom, parničnom, i dr., egzistiraju i dalje odredbe kojima se pristup informacijama dozvoljava samo određenim licima (npr. strankama u postupku) ili se to uslovljava dokazivanjem postojanja „opravdanog“ ili „osnovanog“ interesa za pristup informacijama, što je suprotno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Druga grupa zakona sadrži takođe ograničavajuće odredbe u pogledu pristupa informacijama, s pozivom na tajnost podataka, kao npr. Zakon o policiji, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i dr. pa se po tom osnovu, automatski uskraćuju tražene informacije i u slučaju kada nisu ispunjeni i drugi materijalni uslovi propisani Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, tj. bez dokaza da je to neophodno da bi se zaštitio neki pretežniji legitimni interes, te da bi odavanjem traženih podataka mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informacijama.

Praksa Poverenika govori, a i javnosti je poznato da se neretko, kod uskraćivanja traženih informacija s pozivom na poverljivost dokumenta, radilo o prikrivanju nedozvoljenih radnji, odnosno korupciji.

Neretko se i kod donošenja ili izmena propisa nakon što je donet zakon o slobodnom pristupu informacijama, nije vodilo dovoljno računa o potrebi da se odgovarajuće odredbe o javnosti rada i dostupnosti informacija u tim zakonima usaglase sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama, kao lex specialis-om koji je utemeljen na odgovarajućim međunarodnim dokumentima, deklaracijama i preporukama. Primer za to su npr. izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji iz 2007.g.

Deklaracija o dostupnosti informacija, koju su u decembru 2004. zajednički usvojili specijalni izvestilac Ujedinjenih Nacija za slobodu mišljenja i izražavanja, predstavnik OEBS-a za slobodu medija, i specijalni izvestilac Organizacije američkih država za slobodu izražavanja, izričita je u pogledu toga da, u slučaju suprotnosti, zakon o dostupnosti informacija ima prioritet u odnosu na sve ostale zakone.

4.3.2.Odsustvo odgovarajućih komplementarnih propisa

Kao i u prethodnim izveštajima Poverenika, i u ovom se naglašava da je za kvalitetnu primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nužno hitno donošenje Zakona o klasifikaciji tajnih podataka, komplementarnog ovom zakonu. Odmeravanje pretežnosti interesa između prava javnosti da zna i zaštite tajnih podataka, radi zaštite nekog državnog ili drugog višeg legitimnog interesa, bilo bi daleko jednostavnije, kada bi se zakonom uredio pojam državne, vojne i službene tajne, procedure za stavljanje i


20

skidanje oznake tajnosti, klasifikacija tajnih podataka, odgovornost rukovaoca tajnim podacima, organ koji bi se starao o njihovoj zaštiti i sl.

Kada su pitanju dokumenti sa oznakama tajnosti i pristup informacijama iz tih dokumenata, Preporuka Komiteta Ministara Saveta Evrope, R br.2002, govori da „treba izbegavati da tajnost dokumenta automatski onemogućava uvid u taj dokument u budućnosti“, te da se organ vlasti koji postupa po zahtevu tražioca informacije, mora uveriti da li su zaista ispunjeni uslovi za tajnost tog dokumenta, primenom testa „odmeravanja interesa“. Faktička situacija je još uvek takva da postoji veliki broj dokumenata kod nas koji su u određenom vremenu dobili oznaku tajnosti za kojom je tada postojala potreba, ali koja nikada kasnije nije preispitivana niti ukinuta prestankom razloga za to, što značajno šteti primeni zakona o pristupu informacijama i stvara konfuziju licima ovlašćenim za postupanje po ovom zakonu, a neretko predstavlja odlično sredstvo da se i korupcija prikrije iza toga.

Ministarstvo pravde je formiralo radnu grupu sa zadatkom da pripremi nacrt ovog zakona, ali, iako je proteklo dosta vremena, taj posao još nije završen. Istovremeno zabrinjava činjenica da je model Zakona o klasifikaciji tajnih podataka, koji je pripremila ekspertska grupa nevladinih organizacija u čijem radu je, ad personam učestvovao i sam Poverenik, i koji model je dobio podršku preko 30 hiljada građana i kao rezultat narodne inicijative, u formi Predloga zakona predat Narodnoj skupštini krajem 2007.g., nije uvršten u proceduru niti razmatran u Skupštini.

4.3.3. Problem dodatnog smeštajnog prostora

Osim navedenih prepreka, ništa manje bitan za primenu Zakona o slobodnom pristupu

informacijama od javnog značaja, nije problem neadekvatnih uslova rada Službe Poverenika, koji je bio prisutan tokom cele 2008.g, a traje gotovo od osnivanja organa.

U obezbeđivanju osnovnih uslova za rad, Poverenik se od samog početka suočavao sa brojnim poteškoćama. To je najizraženije u pogledu obezbeđenja potrebnog prostora za rad povodom čega je uputio na desetine pisama i obavio mnogo razgovora sa nadležnim organima i službama Vlade, ukazujući na posledice.

Dodatni prostor obezbeđen Zaključkom Vlade 77 br.361-1847/2005-002 od 27.03.2008.g. nakon brojnih intervencija Poverenika, nije nažalost stavljen na raspolaganje Povereniku jer ga je tokom cele godine držalo u posedu Ministarstva pravde.

Iz tih razloga nije mogao biti realizovan Kadrovski plan po kome je trebalo primiti još devet zaposlenih, pa je Poverenik, osim zamenika, imao svega 6 zaposlenih, što je, kako je napred navedeno, daleko ispod stvarnih potreba organa i obima posla.

Direktna posledica odsustva angažovanja vlasti u rešavanju ovog pitanja je da blizu hiljadu predmeta po žalbama onih čije je pravo na pristup informacijama povređeno, bez krivice Poverenika, čeka na donošenje njegove odluke, a protekao je zakonski rok od 30 dana u kome je Poverenik bio u obavezi da donese odluku pri čemu informacija koja se ne dobije na vreme, gubi svoj značaj. Zbog velikog priliva predmeta koji iznosi znatno preko 100 mesečno, i nedostatka potrebnih kadrova, Poverenik je bio prinuđen da obavlja pre svega one zadatke i nadležnosti koje nije moguće odložiti.

U vreme podnošenja ovog izveštaja, prostorije obezbeđene po napred navedenom zaključku Vlade, konačno su stavljene na raspolaganje Povereniku i one su dovoljne za oko 20 zaposlenih, što je broj koji je 3,5 puta manji od broja odobrenog od strane Skupštine, pa će pitanje prostora ostati aktuelno i vrlo opterećujuće i u narednom periodu. Ova činjenica će, razume se, veoma bitno otežavati izvršavanje novih obaveza Poverenika utvrđenih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji se primenjuje od 01. 01. 2009.g.


21

5. JAVNOST RADA POVERENIKA Sve informacije koje se odnose na rad Poverenika dostupne su na Internet

prezentaciji Poverenika, na adresi: www.poverenik.org.rs i to kako one u vezi primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tako i one koje se odnose na samu Službu Poverenika. Javnost podataka u vezi primene Zakona obezbeđuje se putem javnih saopštenja, načelnih mišljenja i stavova po zahtevima organa, ili pojedinačnih, izraženih kroz odluku Poverenika po žalbi, od kojih se neke objavljuju u Informatoru Poverenika. Informacije u vezi rada Službe Poverenika, statistički podaci o rešavanju predmeta i donetim odlukama, o odobrenom budžetu i njegovom izvršenju, platama, raspoloživoj opremi za rad, organizaciji, zaposlenima i dr. sadržane su u Informatoru o radu Poverenika koji je takođe predstavljen na sajtu i mesečno se ažurira.

Javnost rada se obezbeđuje i putem izveštaja Poverenika nadležnim organima, Narodnoj skupštini, odnosno nadležnom skupštinskom odboru, kao i kroz obaveštavanje Predsednika Vlade, Vlade Srbije i Ministarstva kulture, kao organa nadležnog za nadzor nad primenom ovog zakona.

Od početka rada Poverenik je podneo jedan vanredni izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine u novembru 2005.g, kao i tri redovna godišnja izveštaja Narodnoj skupštini, za 2005, 2006. i 2007.g. Izveštaj za 2005.g. i 2006.g. razmatran je i prihvaćen na Odboru za kulturu i informisanje, a Skupština ih nije razmatrala. Doista, Izveštaj za 2006.g. je bio predmet rasprave narodnih poslanika u okviru ponovnog izbora Poverenika u junu 2007. godine. Izveštaji su dostupni na Internet stranici Poverenika.

6. OSVRT NA STANjE U OBLASTI OSTVARIVANjA PRAVA NA

SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA 6.1. Zainteresovanost za traženje informacija

Praksa Poverenika u sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i dostavljeni izveštaji organa vlasti o primeni Zakona u pogledu stanja o ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama, pokazuju sledeće:

Pravo na slobodan pristup informacijama u posedu organa vlasti koriste najviše građani. Prema podacima iz oko 630 dostavljenih izveštaja Povereniku, tokom 2008. godine, podneto je oko 55.850 zahteva organima, što je preko šest puta više u odnosu na 9.000 zahteva u 2007. godini. Ovi podaci iz izveštaja ne mogu se, naravno, tretirati kao potpuno tačni imajući u vidu, ako ništa drugo ono činjenicu da veliki broj organa nije dostavio izveštaj. Međutim, svakako su uporedljivi sa podacima o prošlogodišnjoj situaciji i kao takvi su vrlo indikativni i potvrđuju pozitivan trend.

Budući da se radi samo o podacima iz izveštaja koji su dostavljeni Povereniku, a da izveštaje nisu dostavili svi koji su bili dužni da to učine, kao i da dobar broj tih izveštaja nije potpun, jasno je da je broj realno podnetih zahteva za pristup informacijama od javnog značaja očigledno neuporedivo veći. To potvrđuju i česti navodi u izveštajima organa da nisu vodili evidenciju svih zahteva, posebno usmenih, po kojima su informacije odmah saopštene tražiocu.


22

Zainteresovanost građana za rad organa javne vlasti je očigledno sve prisutnija. Statistički podaci govore da u podnetim zahtevima u 2008.g. građani i udruženja građana učestvuju sa oko 71%, predstavnici medija sa oko 22% i u oko 7% tražioci informacija su sami organi vlasti i predstavnici političkih stranaka.

U pogledu sadržine zahteva za pristup informacijama, najveće interesovanje građana i u prethodnoj godini je za podatke o raspolaganju budžetskim sredstvima, platama i broju zaposlenih u javnom sektoru, javnim nabavkama, privatizaciji društvene odnosno državne imovine, investicijama i realizaciji značajnih projekata, platama i zaposlenima, ali i o postupanju organa u raznim sudskim i upravnim postupcima, posebno oko izdavanja raznih dozvola, za gradnju objekata i o rušenju bespravnih, o dokumentima o operativnim aktivnostima radnika unutrašnjih poslova, o medicinskoj dokumentaciji odnosno lečenju, merama za zaštitu životne sredine i životinja, o funkcionisanju lokalne samouprave, finansiranju stranaka, lokalnih medija i drugo. Iza podnetih zahteva veoma često se kriju saznanja o nezakonitom postupanju službenih lica, odnosno korupciji, pri čemu su tražioci neretko i sami neposredno oštećeni.

6.2. Kako organi postupaju po zahtevima

I pored određenog evidentnog napretka u postupanju organa po zahtevima za pristup informacijama, i dalje je veliki broj žalbi Povereniku što govori da još uvek nema potrebne spremnosti organa vlasti da omoguće pristup svim informacijama o svom radu, u skladu sa standardima utvrđenim Zakonom, a pre nego što tražilac informacije izjavi žalbu.

U prilog tome govori podatak da je u odnosu na broj rešenih žalbi, samo 5,24% žalbi je bilo neosnovano i 3,67% žalbi je odbačeno zbog procesnih razloga, što potvrđuje konstataciju da se zahtevi za pristup informacijama podneti prvostepenim organima i dalje neosnovano odbijaju u velikom procentu ili se po njima ne postupa u skladu sa zakonom.

Zabrinjava i dalje izuzetno visok procenat žalbi izjavljenih zbog tzv. „ćutanja administracije“, iako Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja takvu procesnu situaciju ne poznaje, već za to predviđa prekršajnu odgovornost. U prilog ove tvrdnje je podatak od svega 7,86% žalbi izjavljenih na doneta rešenja kojima je odbijen zahtev za pristup informacijama, dok se u ostalim slučajevima radi o žalbama zbog nepostupanja po zahtevu ili odbijanju zahteva u formi obaveštenja tražiocu informacije.

U velikom broju slučajeva, 72,38%, obustavljen je postupak po žalbi, jer je organ vlasti u međuvremenu, nakon intervencije Poverenika, postupio po zahtevu tražioca i omogućio pristup informaciji, što je za oko 8% više u odnosu na 2007.g. To potvrđuje raniju konstataciju da se uz malo više volje, znanja i odgovornosti, moglo udovoljiti građanima i medijima i svima drugima koji su informacije tražili i ojačati njihovo poverenje u vlast, a istovremeno izbeći nepotrebno administriranje povodom žalbe, troškovi i odgovornost za prekršaj.

Najčešći razlog zbog koga su organi uskraćivali tražene informacije je pozivanje na poverljivost dokumenata, pa i na onu utvrđenu podzakonskim ili opštim aktima organa, bez pružanja dokaza da se time štiti neki pretežniji interes, kako to Zakon nalaže, ili navođenja da tražilac nema opravdan interes, jer kako se tvrdi, nije imao status stranke u nekom postupku pred organom vlasti povodom koga se informacije traže, što takođe ne sme biti razlog uskraćivanja informacije.

Bilo je slučajeva i neosnovanog uskraćivanja informacija s pozivom na zaštitu privatnosti, pa i kad se radilo o plati direktora javnog preduzeća, ili na zloupotrebu prava na informaciju zbog podnošenja više zahteva od strane istog lica, iako se radilo o informacijama kao što su raspolaganja budžetskim sredstvima i drugim javnim resursima, od strane nosioca javnih funkcija, ili o prijemu i broju državnih službenika i sl.


23

Organi vlasti su zahteve tražioca odbijali u najvećem broju slučajeva u formi obaveštenja, što je suprotno zakonu koji nalaže da se u tom slučaju donese rešenje, daju razlozi i dokazi za odbijanje zahteva, da se to čini radi zaštite nekog višeg legitimnog interesa, o mogućim štetnim posledicama kao i pouka o pravnom leku.

Posebno zabrinjava pojava da su državni i drugi organi vlasti informacije uskraćivali takođe organima vlasti i to na pismeni zahtev podnet s pozivom na zakon o dostupnosti informacija. Takvim ponašanjem organa ne samo da se krše odredbe ovog zakona već i opšte poznate zakonske obaveze o njihovoj uzajamnoj saradnji i pravilima dobre uprave.

I u 2008.g. kao u prethodnoj, pravo na slobodan pristup informacijama koristili su i predstavnici političkih stranaka, kako vladajućih tako i opozicionih, tražeći informacije od organa na čijem čelu su očigledno njihovi politički protivnici, a često nakon nedobijenih odgovora na odbornička pitanja.

Napred iskazani podaci o odlukama Poverenika donetim povodom izjavljenih žalbi u slučaju odbijanja pristupa informaciji, govore o velikom procentu neosnovano odbijenih ili ignorisanih-nerešavanih zahteva od strane državnih organa, odnosno da je svega 9% od ukupno izjavljenih žalbi bilo odbijeno ili odbačeno od strane Poverenika iz materijalno-pravnih ili procesnih razloga.

U preko tri puta većem broju organa u odnosu na prethodnu godinu, tačnije u oko 300 organa ili nešto manje od 50 % onih koji su dostavili izveštaj, starešina organa je odredio posebno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama, dok u ostalim slučajevima to nije učinjeno. Sa aspekta blagovremenosti u postupanju po zahtevu, reklo bi se da su u prednosti organi koji imaju ovlašćena lica za postupanja, posebno veći organi sa dosta organizacionih delova, najčešće dislociranih iz sedišta organa. Sa aspekta odgovornosti, realnije je kada je odgovornost na starešini organa u situacijama kada nije određeno posebno lice za postupanje i kada po Zakonu starešina odgovara za postupanje po zahtevima tražioca.

Organi u kojima su određena lica za postupanje po zahtevima za pristup informacijama su bili u prednosti i u pogledu korišćenja znanja prilikom učešća na napred pomenutim brojnim seminarima koji su organizovani radi njihove edukacije, na kojima su u mnogo manjoj meri uzimali učešće predstavnici organa koji nisu imenovali ovlašćena lica.

Lica ovlašćena za postupanje po zahtevima za pristup informacijama, najčešće obavljaju najčešće i druge poslove i ističu da nisu u stanju da se na odgovarajući način posvete obavezama iz ovog zakona. Osim toga, ona su ta koja po zakonu odgovaraju za prekršaj kada tražiocu uskrate informaciju, iako to često nije rezultat njihove volje, već stava starešine organa. U tom smislu bi za primenu ovog zakona bilo od izuzetne važnosti da se usvoje predložene izmene zakona po kojima se za povredu zakona utvrđuje odgovornost rukovodioca, a ne ovlašćenog lica.

Nedovoljna obučenost kadrova ostaje i dalje kao glavni razlog nedovoljne spremnosti organa vlasti za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako se izuzmu situacije gde postoji izražena namere prikrivanja određenih informacija.

6.3. Naplaćivanje troškova

Prema Uredbi Vlade Republike Srbije, troškovi postupka izdavanja kopija službenih

dokumenata su prihod budžeta Republike Srbije. Podaci iz dostavljenih izveštaja govore da je na ime troškova postupka po zahtevima

za pristup informacijama od javnog značaja u 2008. godini naplaćeno oko 38.000,00 dinara, za 12.000,00 više u odnosu na 2007. godinu. Naravno, na prvi pogled je jasno, da imajući u vidu da je reč o podacima koji se odnose na celu Republiku, da se radi o zanemarljivim sredstvima.


24

Prema zvaničnim podacima Uprave za trezor Ministarstva finansija, ukupno uplaćen iznos sredstava na propisani račun Trezora 840-742328843-30 po ovom osnovu u 2008.g. iznosi 15.000,00 dinara , što je za 23.000,00 manje od onog iskazanom u izveštajima organa. Ova razlika bi mogla da znači da su kod pojedinih organa ova sredstva uplaćivana na njihov račun, a ne na propisani račun budžeta za ovu namenu, koga je Ministarstvo finansija propisalo krajem februara 2007.g. Povereniku, sa aspekta ostvarivanja zaštite prava na informacije, ovaj podatak nije bitan, ali bi ovaj podatak, ako se apstrahuje da je reč o minimalnim iznosima, mogao biti od značaja organima nadležnim za kontrolu budžetskih prihoda.

U prošloj godini je bilo malo i manje nego u prethodnoj, pritužbi Povereniku u pogledu naplate većih troškova kopija dokumenata u odnosu na nužne troškove, ili naplate taksi na podneti zahtev za pristup informacijama prema propisima o administrativnim taksama, što nije u skladu sa propisima o dostupnosti informacija.

U situacijama kada je bio upoznat sa slučajem naplate ili pokušaja naplate viših troškova od propisanih, Poverenik je reagovao upozorenjem organu da to nije u skladu sa Zakonom.

6.4. Sprovođenje obuke i održavanje nosača informacija

Sprovođenje obuke zaposlenih je i zakonska obaveza organa, ali i najvažniji uslov za

doslednu primenu Zakona o pristupu informacijama, zbog čega se Poverenik založio da se ova problematika uvrsti u obavezan program stručnog usavršavanja državnih službenika i program za polaganje državnog stručnog ispita za rad u državnim organima, kako bi se stvorili uslovi i da se napred pomenuta obavezujuća preporuka GRECO (Grupe zemalja za borbu protiv korupcije pod okriljem Saveta Evrope) dosledno sprovede.

Bez obzira na navedeno, svega 48 % organa od onih koji su dostavili izveštaj, navelo je u izveštaju da je u 2008. godini imalo aktivnosti povodom obuke za primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, oko 30% se izjasnilo da nisu sprovodili obuku, dok se oko 22% organa u tom pogledu nije uopšte izjašnjavalo. Ovi podaci nisu ohrabrujući i potvrđuju raniju konstataciju da, ako se izuzmu napred navedene aktivnosti koje je imao Poverenik i njegova služba u pogledu obuke, u saradnji sa državnim organima i nevladinim sektorom, još uvek veoma mali broj organa sam preduzima aktivnosti na obuci svojih zaposlenih radi upoznavanja sa odredbama ovog zakona i obavezama koje iz njega proističu.

U pogledu zakonske obaveze organa da redovno održavaju svoje nosače informacija (papirna dokumentacija, trake, filmovi, elektronski mediji i sl.), oko 58% organa koji su dostavili izveštaj je navelo da ovu obavezu izvršava, oko 15 % organa se izričito izjasnilo da nisu preduzimane mere na održavanju nosača informacija, a preostali organi se nisu ni izjašnjavali u pogledu ove obaveze. Ovakvim stanjem, bez obzira na određeni napredak u odnosu na prošlu godinu, se ne sme biti zadovoljno, jer ono govori o neodgovornom odnosu ne malog broja organa u pogledu čuvanja i održavanja sopstvene dokumentacije. Takav odnos svakako zaslužuje pažnju, ne samo kao preduslov da se efikasno dolazi do tražene informacije. Naravno, ocena pravog stanje u pogledu izvršenja ove zakonske obaveze organa zahteva vršenje ozbiljnog nadzora od strane nadležnih čega, ni u petoj godini primene zakona, još uvek nema.

6.5. Podnošenje izveštaja

Prema odredbama člana 43. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog

značaja, ovlašćeno lice državnog organa podnosi godišnji izveštaj Povereniku o radnjama tog


25

organa preduzetim u cilju primene ovog zakona. Osim državnih organa, ova obaveza se odnosi i na druge organe javne vlasti koji u smislu ovog zakona, imaju status državnih organa i to: organi teritorijalne autonomije, organi lokalne samouprave kao i organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja.

Poverenik je sredinom decembra prošle godine, uputio pismo gotovo svim državnim organima na koje se ova zakonska obaveza odnosi, što je učinio i putem javnih saopštenja, pozivajući sve državne organe na izvršenje ove obaveze, zaključno sa 20. januarom 2009. godine.

Izveštaj o sprovođenju Zakona u 2008.g., do zaključenja ovog izveštaja, dostavilo je oko 630 organa, gotovo isti broj kao i za 2007. godinu. Prema raspoloživim podacima Službe Poverenika sadržanim u Katalogu organa javne vlasti, ukupan broj organa na koje se obaveza dostavljanja izveštaja odnosi je nešto manje od 4.000. Ovaj podatak se naravno ne može uzeti kao apsolutno tačan obzirom da kategorija onih organizacija kojima je zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja nije precizno odrediva bez vršenja nadzora. U tom kontekstu treba posmatrati i procenat onih koji su dostavili izveštaj, a koji prema tim podacima iznosi oko 16%. Najveći procenat onih koji ovu obavezu nisu ispunili odnosi se na institucije obrazovanja, od osnovnog do visokog. A reč je o organima koji bez sumnje imaju javna ovlašćenja te i navedenu obavezu.

Svih 6 državnih organa iz čl. 22. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, Ustavni sud, Vrhovni sud i Republički javni tužilac, dostavili su svoj izveštaj. Od 24 ministarstva, izveštaj nisu dostavila 3 ministarstava: Ministarstvo za infrastrukturu, Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo spoljnih poslova, od kojih su dva koja to nisu učinila ni za 2007.godinu (za infrastrukturu -ranije za kapitalne investicije i za spoljne poslove).

Na pokrajinskom nivou, obavezu su izvršili i Skupština i Izvršno veće i 17 od ukupno 19 pokrajinskih sekretarijata i 62% drugih pokrajinskih organa. Kod organa u oblasti pravosuđa, procenat izvršenja ove obaveze je generalno nešto manji u odnosu na prošlu godinu, izuzev kod opštinskih sudova gde je procenat nešto veći. Tako su ovu obavezu ispunili svi trgovinski sudovi, oko 82-87 % okružnih i opštinskih sudova i javnih tužilaštva, i oko 77% organa za prekršaje.

Od oko 30 javnih preduzeća (na republičkom i pokrajinskom nivou) kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja i koja zbog toga imaju obavezu podnošenja godišnjeg izveštaja Povereniku, učinila su to 22 ili 76%, što je za oko13 % više u odnosu na prošlu godinu, a što je očigledno posledica velikog interesovanja građana o radu ovih organa koji raspolažu značajnim javnim resursima i čije usluge koriste gotovo svi građani, medijskog pritiska i čestog oglašavanja Poverenika povodom ove kategorije organa.

Značajan pomak u odnosu na prošlu godinu primetan je u pogledu dostavljanja izveštaja drugih organizacija na republičkom nivou kojima je takođe povereno vršenje javnih ovlašćenja, agencija, zavoda, direkcija, fondova. i sl. od kojih je 74% ispunilo ovu zakonsku obavezu.

Situacija u odnosu na lokalnu samoupravu je još uvek nezadovoljavajuća. Iako je Poverenik uputio pisma na adrese svih gradova, gradskih i drugih opština u Srbiji, izveštaj je dostavilo 90 opština ili 51,43 %, čak nešto manje i u odnosu na prošlu godinu, te kod činjenice da se radi o četvrtoj godini primene zakona i da su svi pozvani da ispune ovu zakonsku obavezu, ovaj podatak o odnosu lokalne vlasti prema zakonskim obavezama je veoma zabrinjavajući.

Pregled podataka o broju prispelih izveštaja:


26

Državni organ Ukupan

broj drž.organa

Dostavili izveštaj

% dostavlj. izveštaja

Napomena

Organi iz čl. 22 Zakona (N.skupština,predsednik Republike,Vlada, Vrhovni sud, Ustavni sud, Republ.j. tužilac)

6 6 100 %

Ministarstva 24 21 87,5 %

Nisu dostavili: - za infrastrukturu, - za spoljne poslove i - za rudarstvo i ener.

Okružni sudovi 30 25 83,3% Opštinski sudovi 124 101 81,5% Trgovinski sudovi 19 18 100% Sud u N.Pazaru ne

funkcioniše Okružna j. tužilaštva 30 26 86,7% Tužilaštvo za ratne zločine 1 1 100% Opštinska j. tužilaštva 103 89 87% Organi za prekršaje 162 124 76,5% Orani i organizac. AP Vojvodine 34 21 61,8%

Gradovi 24 19 79,1% Gradske opštine 31 16 51,6% Opštine 144 74 51,4% Javna preduzeća (republ. i pokrajinska) u obavezi dost. izveštaja

29 22 75,8 %

Drugi državni organi 68 Ukupno 631

6.6. Izrada i objavljivanje informatora o radu

Prema odredbama člana 39. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog

značaja i Uputstva za objavljivanje informatora o radu državnog organa, državni i drugi organi javne vlasti koji imaju taj status u smislu ovog zakona, u obavezi su da izrade informator u elektronskom obliku i objave ga na način propisan Uputstvom, putem interneta, tj. svoje veb prezentacije, uz mogućnost da ga uz to, objave i u nekom drugom obliku.

Značaj objavljivanja informatora o radu organa za građane i za primenu Zakona o dostupnosti informacija generalno, bez sumnje je veoma veliki. Objavljivanjem ovog dokumenta državni organi bi građanima i medijima učinili dostupnim najvažnije informacije o radu organa, kadrovskim i drugim kapacitetima organa, o njegovoj organizaciji, nadležnostima, trošenju budžetskih sredstava, vrstama usluga koje organ pruža i procedurama za ostvarivanje prava, o vrstama informacija kojima organ raspolaže i dr. i to bez formalnog zahteva za pristup informacijama. Izrada i ažuriranje ovog dokumenta je istovremeno i prilika organa da stalno preispituje svoju organizaciju rada i procedure, i da ih unapređuje, kao i da afirmiše rad organa.


27

Prema izveštajnim podacima, ovu zakonsku obavezu ispoštovalo je u celosti 208 državnih organa, objavivši informator na veb sajtu organa, što je samo neznatno više u odnosu na 2007. godinu.

Ovu obavezu je delimično izvršilo još oko 237 organa (20 više u odnosu na 2007.g) koji su informator izradili u štampanom obliku, ali ga nisu objavili na način propisan Uputstvom Poverenika. Najveći broj ovih organa to nije učinilo iz objektivnih razloga, usled nedostatka svoje Internet prezentacije, pri čemu mnogi nisu iskoristili mogućnost predviđenu Uputstvom da se u takvim slučajevima informator mogao objaviti na sajtu neposredno višeg organa ili onog koji nad njegovim radom vrši nadzor ili mu je poverio obavljanje poslova, kao što je to učinjeno na portalu trgovinskih sudova.

Pregled objavljenih informatora po strukturi organa:

Državni organ Ukup

no ima

Inform. izrađen i

objavljen na veb sajtu

%

Inform. izrađen ali nije

objavljen na sajtu

Napomena

Organi iz čl. 22 Zakona (N.skupština,predsednik Republike,Vlada, Vrhovni sud, Ustavni sud, Republ.j. tužilac)

6 6 100%

Ministarstva 24 22 91,6% 1 M. vera

nema ministarstvo za: -infrastrukt.

Organi AP Vojvodine 34 17 50 % 1 Okružni sudovi 30 11 36,7% 9 Opštinski sudovi 124 22 17,7% 46

Trgovinski sudovi

19 (1 sud

ne radi)

14 73,7 % 2

Okružna j. tužilaštva 31 3 9,7 % 19 Tužilaštvo za ratne zločine 1 1 100% -

Opštinska j. tužil. 103 9 8,7% 47 Organi za prekršaje 162 8 4,9 % 68 Gradovi 24 15 62,5% 1 Gradske opštine 31 12 38,7% 1 Opštine 144 23 16 % 21 Javna preduzeća (republička i pokrajinska)

29 16 55,2% 3

Drugi državni organi i organizacije 32 9

Ukupno 208 237


28

Od šest državnih organa iz člana 22. Zakona, koji su sačinili informatore o svom radu

i objavili na svojim Internet prezentacijama, zaslužuje da se posebno pomene Narodna skupština koja je objavila novi i sadržajniji informator o radu.

Kada su u pitanju ministarstva, stanje u pogledu izvršavanja ove zakonske obaveze u 2008.g. statistički gledano je bolje nego u 2007.g. za oko 20%. Ovo je posledica i formalnih naloga Poverenika da se ispoštuje ova zakonska obaveza. Date naloge ipak nije ispoštovalo jedno ministarstvo, Ministarstvo za infrastrukturu. U izveštaju Ministarstva vera stoji da je Informator o radu tog ministarstva u pripremi za objavljivanje (kao i u izveštaju za prethodnu godinu), mada je Povereniku poznata činjenica da je isto ministarstvo još u decembru 2005.g. ovaj dokument u nedostatku svoje Internet prezentacije, objavilo na sajtu Vlade Srbije. Što se tiče obaveze da se podaci u informatoru organa koji su ga objavili, redovno, najmanje jednom mesečno ažuriraju, situacija nije još uvek zadovoljavajuća jer oko 1/3 ministarstava to ne čini redovno ili nije vršila promenu nakon postavljanja informatora na Internetu, što potvrđuje konstataciju da su pojedini organi informatore objavili samo radi zadovoljenja forme. Po pitanju kvaliteta objavljenih informatora, stanje je bolje u odnosu na prethodnu godinu, ali još uvek nije na nivou očekivanog i potrebnog i vrlo je neujednačeno. To pokazuje i sprovedena analiza koju je radila organizacija Transparentnost Srbije u okviru napred pomenutog projekta NIP-a, da ima informatora koji sadrže samo osnovne informacija o svojoj organizaciji, odobrenom budžetu, i sl. informacija kojih inače ima i na sajtu organa, do onih čiji informatori sadrže veliki broj korisnih i aktuelnih informacija o radu tog organa. Ocene kvaliteta (od 1-5) prema ovoj analizi su sledeće:

- u kategoriji organa vlasti iz člana 22. Zakona, čije se ocene kreću od 2,57 do 3,78, najvišu ocenu je dobio Informator predsednika Republike, a najnižu Vlade (napominjemo da je, u pogledu Narodne skupštine analizirano prethodno izdanje Informatora, obzirom da je novo, znatno poboljšano izdanje objavljeno posle sprovedene analize vršene u oktobru i novembru 2008.g.);

- u kategoriji ministarstava čije se ocene kreću od 1,78 do 3,74, najviša je ocena Informatora Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a najniža Ministarstva unutrašnjih poslova;

- u kategoriji samostalnih nezavisnih državnih organa, gde se ocene kreću od1,96 do 4,70 najviša ocena je za Informator Poverenika za informacije od javnog značaja, a najniža Republičke agencije za telekomunikaciju;

- ocene pokrajinskih organa koje se kreću od 2,35 do 3,30, najviša je za Informator o radu Pokrajinskog sekretarijata za propise, a najniža za Informator Pokrajinskog sekretarijata za finansije AP Vojvodine;

- u kategoriji republičkih i pokrajinskih javnih preduzeća,čije ocene se kreću od 1,59 do 3,17, najviša ocena je za Informator JP „Vojvodina šume“, a najniža za Nacionalni park „Fruška gora“.

Pomenuta analiza će bez sumnje doprineti poboljšanju kvaliteta informatora koji su

bili predmet analize, ali će biti od koristi i onima koji tek treba da rade na izradi ovog dokumenta, koristeći iskustva drugih. Ovo se posebno odnosi na organe lokalne samouprave za koje je pripremljeni i model informatora, koji će im biti dostavljen u najskorije vreme, a što sve treba da rezultira poboljšanjem situacije u pogledu informisanja građana o radu ovih organa vlasti.

Što se tiče pravosudnih organa, i pored generalnog problema u pogledu njihove tehničke opremljenosti, primetno je neznatno povećanja broja objavljenih informatora na sajtu organa i izrada sve većeg broja informatora u tekstualnom obliku, u odsustvu Internet


29

prezentacije. Najbolje stanje, kao i u ranijem periodu je kod trgovinskih sudova, na čelu sa Višim trgovinskim sudom, a značajni su i rezultati javnih tužilaštva, vidno bolji u odnosu na prethodnu godinu, a zatim organa za prekršaje.

Kad su u pitanju javna preduzeća na republičkom i pokrajinskom nivou, situacija je u 2008. godini je gotovo ista kao u 2007.g. Kad je reč o sadržini objavljenih informatora, mnoge informacije, kao one o platama, i dalje su poslovna tajna ili nedostaju važne informacije o procedurama, javnim resursima koje koriste i sl. što je svojstveno i većini drugih organizacija sa javnim ovlašćenjima, tipa agencija, zavoda, fondova, direkcija i sl.

U pogledu organa na lokalnom nivou, stanje je neznatno bolje u odnosu na prethodnu godinu. Prema izveštajnim podacima za 2008.g., 50 od ukupno 199 gradova, gradskih i drugih opština imaju objavljen informator na sajtu i još 23 u štampanom obliku. Bez obzira na ovaj blagi porast, podatak da je malo više od jedne četvrtine od ukupnog broja ovih organa lokalne vlasti u četvrtoj godini primene Zakona, u celosti izvršilo ovu zakonsku obavezu, je krajnje zabrinjavajući, budući da su građani pred ovim organima najčešći korisnici usluga, te da su im informacije o njihovim pravima i procedurama, po pravilu najpotrebnije.

Zbog ovakvog stanja u pogledu izvršavanja obaveza lokalne vlasti, očekujemo da će pripremljeni model informatora koji će biti distribuiran uz saradnju sa Stalnom konferencijom gradova i opština, značajno pomoći organima da ispune ovu zakonsku obavezu i time poboljšaju informisanje građana.

7. PREPORUKE ZA POBOLjŠANjE STANjA U OBLASTI PRISTUPA INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

Stepen primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jeste

u porastu i to sigurno ohrabruje. Međutim, gotovo nijedan od problema koji su iskazani u prethodnim godišnjim izveštajima i koji značajno otežavaju njegovu implementaciju, osim onog koji se odnosi na davanje saglasnosti Narodne skupštine na akta o radu službe Poverenika, još uvek nije rešen. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da je i prošlogodišnji izveštaj Poverenika o primeni ovog zakona, u celosti usvojen od strane nadležnog skupštinskog odbora, sa gotovo identičnim preporukama kao i da je bezmalo ista situacija i sa izveštajem za 2005.g., ali da to nije dovelo do njihove realizacije. Usled toga nisu razrešeni odnosno otklonjeni već četiri godine potpuno evidentni problemi koji bitno otežavaju ostvarivanje prava na slobodu pristupa informacijama, usled čega izostaju još kvalitetniji a veoma potrebni rezultati na planu demokratske kontrole vlasti od strane javnosti, a pogotovo na planu borbe protiv rasipanja, zloupotreba i korupcije.

Stoga Poverenik predlaže Narodnoj skupštini da prihvati sledeće preporuke i preduzme

potrebne mere za njihovu realizaciju i to: 1. Da se obezbedi vršenje ozbiljnog, stvarnog, sveobuhvatnog nadzora nad primenom

Zakona i odgovarajuća prekršajna odgovornost za njegove povrede;

2. Da Vlada Srbije bez odlaganja, konačno, aktivira mehanizme za obezbeđenje izvršenja odluka Poverenika, u skladu sa Zakonom;

3. Da se ubrza procedura za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o

slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o tajnama i klasifikaciji tajnih podataka;


30

4. Da nadležna ministarstva i Republički sekretarijat za zakonodavstvo prilikom

pripreme, a Vlada i Narodna skupština u postupku predlaganja odnosno donošenja zakona i izmena zakona, obezbede puno usaglašavanje odredaba koje regulišu javnost rada organa i dostupnost informacija, sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja;

5. Da nadležna ministarstva i službe Vlade Srbije preduzmu mere radi kvalitetnijeg

izvršavanja obaveza koje državni organi imaju prema javnosti, odnosno radi objavljivanja što više dokumenata o radu vlasti u Informatorima o radu, na Internetu, na proaktivnoj osnovi, i bez posebnih zahteva javnosti;

6. Da nadležne službe Vlade Srbije obezbede materijalne, prostorne i logističke uslove

za sprovođenje novih nadležnosti Poverenika u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Predloženim merama bi bile otklonjene glavne prepreke i obezbedili bi se potrebni uslovi za kvalitetniju primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i za primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

8. PLAN ZA 2009.GODINU

Plan aktivnosti i mera Poverenika za 2009.g. dobrim delom zavisiće od realizacije navedenih preporuka. Ako Narodna skupština Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uvrsti u skupštinsku proceduru i usvoji ga, stvorili bi se uslovi za punu primenu Zakona i kvalitetnije ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama.

Kada je u pitanju rešavanje žalbi izjavljenih povodom povrede prava na slobodan pristup informacijama koje su u proceduri, Poverenik će nastojati da što više unapredi ažurnost u postupanju i ako bude moguće, do kraja godine obezbedi potpunu ažurnost u skladu sa zakonom utvrđenim rokovima. U tu svrhu će okončati već započeti postupak na popunjavanju kapaciteta Službe, odnosno prijem jednog broja izvršilaca po raspisanom konkursu. Reč je o jednom manjem broju, nekoliko saradnika, za koji će biti obezbeđeni neophodni uslovi za rad opremanjem dodatnog prostora na prvom spratu u Ul. Svetozara Markovića br. 42, koji mu je nedavno stavljen na raspolaganje.

Radi obezbeđenja boljih uslova za ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i bolje postupanje organa vlasti, prioritet će i u 2009.g. imati aktivnosti Poverenika na afirmisanju ovog prava i pomoći organima vlasti u osposobljavanju za primenu Zakona, posebno stručnoj pomoći organima u izradi informatora o radu. Istovremeno će se insistirati na doslednom poštovanju Zakona, izvršavanju zakonskih obaveza i prekršajnoj i drugoj odgovornosti za povredu Zakona.

Poverenik će nastojati da se, u saradnji sa Vrhovnim sudom Srbije, obezbedi usaglašenost u pogledu standarda u ostvarivanju prava na dostupnost informacija i jedinstvenih stavova u zaštiti ovog prava, u postupcima po žalbama pred Poverenikom i u postupcima po tužbama u upravnom sporu, pred Vrhovnim sudom.

Poverenik će i dalje unapređivati i razvijati već uspostavljenu dobru saradnju sa drugim nezavisnim i vladinim institucijama koje imaju značajne nadležnosti u oblasti zaštite prava i borbe protiv korupcije, posebno sa Zaštitnikom građana. Poverenik će takođe nastaviti i inače dobru saradnju sa medijima i civilnim sektorom.


31

Kad je reč o pripremama za ostvarivanje novih nadležnosti na zaštiti prava u vezi sa obradom ličnih podataka, planiranje aktivnosti je izuzetno teško. Poverenik će nastojati da, u granicama objektivnih mogućnosti, uradi sve što bi moglo predstavljati rezultat na ovom planu, posebno imajući u vidu da je reč o pitanju koje je od značaja i za ostvarivanje određenih spoljno-političkih prioriteta zemlje, odnosno liberalizaciji viznog režima. Poverenik već sada, uz pomoć stranih subjekata i u saradnji sa Informacijskim poverenikom Republike Slovenije radi na izradi Vodiča kroz Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji bi i građanima i organima vlasti trebao da predstavlja značajnu pomoć u tumačenju i primeni, i inače vrlo apstraktne materije ovog zakona. Poverenik će, uz sličnu pomoć i saradnju, koristeći iskustva drugih zemalja pripremiti i dostaviti Vladi Srbije predlog Strategije za implementaciju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Poverenik će takođe, nastojati da koliko je to moguće postupa u najmarkantnijim situacijama koje ukazuju na povredu prava na zaštitu podataka o ličnosti.

Međutim, imajući u vidu resurse sa kojima Poverenik raspolaže već i ovakav plan je krajnje ambiciozan. Naime, iako broj zaposlenih u Službi Poverenika za informacije i zaštitu podataka o ličnosti, uz saglasnost Narodne Skupštine Republike Srbije, treba da bude 69, prostorni uslovi omogućavaju angažovanje maksimalno dvadesetak saradnika.

Osim toga, Vlada Srbije odnosno Ministarstvo finansija, i pored više upozorenja i zahteva Poverenika, ne dozvoljavaju korekciju kadrovskog plana u odnosu na prethodnu godinu, što zapravo znači, da Poverenik koji trenutno radi sa samo 7 saradnika, ne može angažovati više od ukupno 15 saradnika, dakle samo oko 20% od predviđenog broja. Takav stav, imajući u vidu da je u prethodnoj godini Poverenik, sa istovetnim kadrovskim planom bio nadležan samo za slobodan pristup informacijama, zapravo znači, da on za obavljanje poslova na zaštiti podataka o ličnosti ne može zaposliti ni jednog jedinog čoveka.

Poverenik smatra svojom obavezom da upozori Narodnu Skupštinu da će, ako se situacija ne izmeni, biti jako teško anulirati postojeću neažurnost od skoro 1.000 predmeta, na planu slobode pristupa informacijama. Ostvarivanje tog cilja će biti dovedeno u pitanje usled povećanog obima posla, jer se građani i drugi subjekti već i sve češće obraćaju Povereniku i radi prava na zaštitu podataka o ličnosti, nezavisno od njegovih mogućnosti da na te zahteve odgovori. Osim toga, očigledno je da će, u nepromenjenim okolnostima, biti praktično nemoguće obezbediti primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a samim tim i izvršavanje međunarodno-pravnih obaveza koje su s tim u vezi preuzete.

POVERENIK

Rodoljub Šabić, s.r.

republika srbija poverenik za informacije od javnog...

Documents