• Rezultati izbora u Sindikatu Vojvođanske banke

• Sednica

• Seminar: Uloga sindikata u procesu pridruženja Evropskoj uniji

• Seminar Budimpešta

• Konferencija Sekcije mladih

• Nacionalni konvent o Evropskoj uniji

• Pravna klinika

• Vesti...vesti...vesti

BOFOS infoELEKTRONSKI BILTEN SAMOSTALNOG SINDIKATA ZAPOSLENIH U BANKAMA,

OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE

DECEMBAR 2014. / IZDANJE BR 52

R E Z U LTAT I

IZBORA

2SS BOFOS

REZULTATI IZBORA U SINDIKATU VOJVOĐANSKE BANKE

U 19 sindikalnih organizacija koje čine KSO Vojvođanske banke, održani su izbori (u periodu od 1. oktobra do 30. novembra ove godine). Predsednici sindikalnih organizacija za mandatni period od 2014. do 2019. godine su:1. Dragana Mirić - Filijala Beograd2. Mara Erdelj - Filijala Sombor3. Dragan Kekić - Centrala4. Rozalija Čorba - Filijala Senta5. Dragoljub Božin - Filijala Vršac6. Branko Plazinić - Filijala Čačak7. Verica Radosavljević- Filijala Sremska Mitrovica8. Željko Milićević- Filijala Užice9. Miloš Čolić - Filijala Kragujevac10. Aleksandar Dugalić- Filijala Kraljevo11. Marija Jovanović - Filijala Jagodina12. Zoran Ćirović - Filijala Bačka Topola13. Milan Radović - Filijala Novi Sad14. Cveta Tolmač - Filijala Kikinda15. Stana Jovičin - Filijala Bečej16.Violeta Lukić- Filijala Kruševac17. Danka Krstić - Filijala Subotica18. Đuro Novaković- Filijala Zrenjanin19. Stojan Nikolić - Filijala Niš

Na nivou Konferencije sindikalnih organizacija Vojvođanske banke, održana je Izborna Skupština i sprovedeni su izbori 12. decembra. Za predsednika KSO Vojvođanske banke ponovo je izabran Vladislav Jevtović, a za sekretara Đuro Novaković.

Za članove Nadzornog odbora izabrani su: Goran Verovski iz Filijale Vršac, Cecilija Harmat iz Filijale Senta i Snežana Taboroši iz Filijale Zrenjanin.

Vladislav Jevtović, predsednik KSO Vojvođanske banke

Informacije o održanim izborima u drugim članicama SS

BOFOS biće objavljene u narednom broju Bofos info

3SS BOFOS

SEDNICA

Sednica Republičkog odbora SS BOFOS u proširenom sastavu sa članovima Nadzornog i Statutarnog odbora održana je 22. decembra u Novom Sadu.

Na sednici je jednoglasno verifikovan mandat novog člana Republičkog odbora - Miodraga Spasića, predsednika OO SS AIK banke Niš. Prisutni su detaljno informisani o aktivnostima u okviru SS BOFOS-a, verifikovane su odluke Predsedništva i Predsednika koje su donete u periodu između dve sednice Republičkog odbora, a usvojena je i Odluka u vezi sa nacrtom Statuta

SSSS. Predsednici sindikalnih organizacija u okviru SS BOFOS-a, su izložili njihova iskustva i zapažanja u vezi sa izborima i naveli značajne aktivnosti koje su se desile između dve sednice Republičkog odbora.

Doneta je i odluka da se Kongres SS BOFOS održi 3. aprila 2015. godine.

4SS BOFOS

Pre početka radnog dela sednice prisutni su imali priliku da čuju predavanje na temu: Izazovi i zamke međusobne komunikacije, koje je održao Jovan Ničić, psihoilog.- Uspešan sindikalni aktivista mora da bude dobar komunikator. Koliko god bili posvećeni, lojalni, dobri, ne možete biti uspešni, ukoliko niste dobar komunikator. Možete biti nova Klara Cetkin, ali ako ne znate da prenesete vaše poruke drugima nećete imati rezultata. Morate biti komunikativni. Komunikativnost treba da se nauči, jer nam ona nije data od Boga. Da bi komunikacija bila uspešna potrebno je da uklonite stereotipe, kako kod drugih kojima se obraćate, tako i kod sebe. Majstori komunikacije nisu Marsovci, to su ljudi koji prave malo grešaka. Martin Luter King je na početku jednog svog govara bio, onako, osrednji govornik, ali u momentu kada je bacio papir i kada je počeo da govori iz srca – postao je majstor komunikacije. Još jedna osobina ga je činila majstorom komunikacije – bio je strašno uverljiv. Što jednostavnije uspete da prenesete poruku koju želite da prenesete, bićete uspešniji. To je strašno lako i strašno teško. Ako u glavi znate koja je vaša ključna poruka, onda se nećete koristiti političkim jezikom, koji niko ne razume i umećete da jednostavnim jezikom prenesete poruku, na

uverljiv način, kazao je Jovan Ničić.On je istakao da ne treba verovati u ono što vidimo na licima ljudi u momentu kada sa njima komuniciramo. - Nemojte verovati da vas ljudi razumeju, pitajte ih da li su vas razumeli, rezimirajte, rekao je Jovan Ničić.Govoreći o greškama u procenjivanju ljudi on je naveo da određena empirijska istraživanja pokazuju da procenjujemo ljude odnosno stvaramo prvi utisak o njima za čak 20 sekundi, ali ne utisak koji se tiče toga da li je neko lep ili ružan, već kakav je čovek. U vezi sa pomenutim greškama Jovan Ničić je istakao da se često događa da jednu osobinu – iz jedne sfere života određene osobe preslikavamo na druge sfere života te osobe – halo efekat. - Još jedna greška u procenjivanju ljudi jesu stereotipi ukorenjeni u nama na osnovu kojih procenjujemo druge, rekao je Jovan Ničić i dodao da često i na osnovu toga da li nam je osoba simpatična ili antipatična dajemo svoj sud o njoj.On je posebno istakao da je preduslov kvalitetne komunikacije sa drugima - kvalitetna komunikacija sa sobom.- Bićete uverljivi samo ako ste samouvereni, ako verujete u sebe naglasio je Jovan Ničić.

SEDNICA

5SS BOFOS

SEMINAR: ULOGA SINDIKATA U PROCESU PRIDRUŽENJA EU

Savez samostalnih sindikata Srbije u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert 26. novembra organ-izovao je peti po redu i poslednji seminar, u okvi-ru projekta „Uloga sindikata u procesu pridruženja Evropskoj uniji“. Seminar je bio posvećen evrop-skoj ekonomskoj i socijalnoj politici i ulozi sindika-

ta, a predavači su bili Aleksandra Tomanić, koordi-natorka za regionalne inicijative, Tima za socijalno uključenje i smanjivanje siromaštva, pri Vladi Re-publike Srbije i Darko Šeperić, savetnik za soci-jalnu politiku, evropska pitanja i projekte u SSS Hrvatske.

Aleksandra Tomanić, na početku

i z l a g a n j a , n a p o m e n u l a je da će Tim za socijalno uključenje i s m a n j i v a n j e

s i r o m a š t v a biti ukinut, na

net ransparentan način. Ona je navela da

ne zna ko će preuzeti posao koji je Tim radio i šta će se dalje dešavati.- Srbija plaća sve naučene lekcije koje je Evropska unija naučila u dosadašnjem procesu priključenja. Oficijalno pregovori oko priključenja Srbije EU

počeli su prošlog januara. Mi se trenutno nalazimo usred faze analitičkog pregleda zakonodavstva tj. screeninga. U fazi screeninga ne treba ulepšavati stvarnost. Ako kažete da nešto možete da postignete za pet godina, a realno to možete da uradite za 20 godina onda ćete se naći u problemu, istakla je Aleksandra Tomanić.

Ona je takođe istakla da Evropska unija nema propise kojima konkretno uređuje kako, odnosno na koji način civilno društvo i sindikati treba da se uključe u pregovore u procesu pristupanja Evropskoj uniji.- Uloga civilnog društva i sindikata je veoma važna, ali morate sami da uzmete tu ulogu i sami da pronađete put ka javnosti, iznela je svoj lični stav Aleksandra Tomanić.

6SS BOFOS

SEMINAR: ULOGA SINDIKATA U PROCESU PRIDRUŽENJA EU

- Pregovori za pristupanje Evropskoj uniji u Hrvatskoj

vođeni su tako da je sama brzina pregovora imala

primat, odnosno da je bila važnija od kvalitetne pri-

preme. Često su zakoni doslovno prepisivani, ili su

pak donošeni na brzinu, pa smo imali situaciju da se

jedan isti zakon menja tri puta tokom godine.

Predlozi sindikata nisu bili uvažavani iako smo imali

Nacionalni odbor za praćenje pregovora u Parlamen-

tu (kojeg je vodio predstavnik opozicije a u kojem je

bio prisutan i predstavnik sindikata, doduše samo je-

dan- tadašnja predsednica SSSH). Sindikat nije mo-

gao mnogo da postigne putem ovog tela, budući da

su dokumenti bili poverljivi i da se nisu mogli dalje pro-

sleđivati, kazao je Darko Šeperić.

On je izneo svoj utisak da Evropska komisija teži ka

tome da decentralizuje sistem kolektivnog pregovara-

nja, odnosno da stvori takav okvir za kolektivno pre-

govaranje koji će dati prednost kolektivnim ugovorima

na nivou preduzeća u odnosu na granske kolektivne

ugovore.

- Mislili smo da smo potpuno uskladili Zakon o radu

(izmenama iz 2009. godine) sa normama Evropske

unije. Ipak time priča nije bila završena pa su usledile

izmene Zakona o radu 2013/2014. Kao rezultat dobili

smo Zakon o radu sa kojim čak i poslodavci nisu za-

dovoljni, jer im usklađivanje sa ovim zakonom donosi

samo nove administrativne troškove i ništa više, obja-

snio je Darko Šeperić.

Darko Šeperić je na početku svog izlaganja otkrio da Hrvatska spada u red zemalja u Evropskoj uniji koje se najlošije nose sa krizom.-Plate u Hrvatskoj su relativno visoke, ali su i cene visoke, a naša ekonomija jako teško podnosi sank-cije koje je EU uvela Rusiji, jer domaći proizvođači nisu uspeli da u najboljoj meri iskoriste sredstva koja

je Evropska unija namenila u tu svrhu. SSSH od po-četka ima pozitivan stav prema pristupanju Evropskoj uniji. Ključno je da same sindikalne vođe imaju razumeva-nja da je potrebno izdvojiti određeno vreme i resurse za bavljenje pitanjima priključivanja Evropskoj uniji, kazao je Šeperić.

7SS BOFOS

SEMINAR BUDIMPEŠTA

U Budimpešti je 27. i 28. novembra u organizaciji, Evropskog centra za radnička pitanja - EZA, održan seminar na temu Prioriteti evropskog socijalnog dija-loga, kojem je prisustvovalo oko 50 učesnika iz cele Evrope.

Pripremila : Danka KrstićKada se pogleda unazad, pre 12 godina teme na slič-nim skupovima bile su veoma uopštene: od toga kako poboljšati uslove rada, pa do smanjenja broja neza-poslenih. Opšta je konstatacija da se sada ulazi u du-binu određenih pitanja, pa se više ne bavimo samo pi-tanjima otvaranja novih radnih mesta, već otvaranjem kvalitetnih radnih mesta. Evropska Komisija donela je strategiju koja propisuje određena pravila koja bi sve kompanije trebalo da ispoštuju, ali se postavlja pitanje koliko smo u mogućnosti da te preporuke ugradimo u socijalni dijalog. Na nivou Evropske unije postoji stra-tegija o stvaranju kvalitetnih radnih mesta i tu je uloga sindikata veoma značajna. Velika pažnja na ovom skupu bila je posvećena i temi mobiliteta i migracije, odnosno regulisanju socijalne sigurnosti kao elementa stabilnosti života i rada u Evropi. Zapošljavanje osetljivih grupa i njihova integracija u tržište rada bila je tema kojom se bavio veliki broj učesnika seminara, misleći pri tom prvenstveno na mlade kao zalog budućnosti, zatim na nezaposlene

žene preko 45 godina starosne dobi i na migrante, pogotovo u pograničnim područjima.Efi kasno stručno osposobljavanje kao zadatak rad-ničkih organizacija je takođe bila jedna od tema o kojoj se veoma argumentovano diskutovalo na ovom skupu.Na seminaru su postavljena mnoga pitanja koja če-kaju na odgovore: da li postoji alternativni ekonomski model koji pruža rešenje problema inkluzije, zatim šta je to zaposlenost, a šta nezaposlenost? Govorilo se i o potrebi defi nisanja pojma osnovne zarade i mini-malne zarade, kao i o defi nisanju toga šta je minimal-na potreba porodice za pristojno življenje. Postavlje-no je i pitanje u kom pravcu bi trebalo da se menjaju tržišta rada kako bi bila efi kasnija u prihvatanju oset-ljivih grupa.Konstatovano je ipak, da nas stvarnost pretiče, i da koliko god napravimo korak napred, stvarnost nas svojim problemima vrati nekoliko koraka unazad, pa izgleda sa smo, uprkos stalnoj sindikalnoj borbi, sve dalje rešenjima.Teška situacija najviše pogađa zaposlene u malim i srednjim preduzećima, što znači veliku marginalizaci-ju, koja rađa siromaštvo.

8SS BOFOS

Predsednica Sekcije mladih SSSS Bojana Bijelović Bosanac izvestila je prisutne o aktivnostima Sekcije mladih u 2014. godini. Ona je, između ostalog, rekla da su članovi Sekcije mladih bili čitave godine veoma aktivni u svim vidovima sindikalne borbe protiv izme-na Zakona o radu. Bojana Bijelović Bosanac posebno je istakla da su predstavnici Sekcije mladih SSSS ak-tivno učestvovali na dva sastanka Odbora mladih Re-gionalnog sindikalnog saveta „Solidarnost“ u februaru i novembru i Kampu ovog Saveta u septembru. - Na sastanku u februaru u Tuheljskim Toplicama Re-gionalno sindikalno veće je usvojilo Rezoluciju Odbo-ra mladih RSS „Solidarnost“ o unapređenju položaja mladih u sindikatima. Ovom Rezolucijom želeli smo da postignemo veću vidljivost mladih, a ona je usvoje-na i na Predsedništvu Saveza samostalnih sindikata Srbije kazala je Bojana Bijelović Bosanac.Željka Jorgić Đokić, ko-predsednica Sekcije mladih SSS Vojvodine, prisutnima je izložila svoju ocenu efe-kata izmena i dopuna Zakona o radu sa posebnim osvrtom na mlade.Zakonom se dopušta da zaposleni može da obav-lja više povezanih ili srodnih poslova, pa poslodavci sada mogu da koriste jednog radnika za više poslova – a pretpostavka je da će žrtve takvog stanja stvari biti

upravo mladi ljudi.Budući da su većina novozaposlenih upravo mladi– rad na određeno vreme koji sada može da traje do 24 meseca umesto do 12 kao ranije- biće preovla-đujući oblik zapošljavanja baš za mlade. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja tvrdi da je upravo ovo rešenje (da se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca) način da se stane na put dosadašnjoj praksi da poslodavac napravi prekid u zaposlenju i da opet iznova i iznova zaključuje ugovore na određeno vreme.Međutim, mišljenje Vrhovnog kasacionog suda, kao organa koji će da presuđuje u ovakvim slučajevima je da prema ovom Zakonu ipak može da jedan posloda-vac zaključuje i po isteku od 24 meseca opet ugovor na određeno vreme sa istim zaposlenim, objasnila je Željka Jorgić Đokić.Ona je naglasila da novi Zakon o radu daje poslo-davcima veću mogućnost manipulacije kada je u pita-nju izmena ugovorenih uslova rada, odnosno aneksi. Tako Zakon nalaže da u slučaju zaključivanja aneksa ugovora na inicijativu zaposlenog – nema potrebe za poštovanjem aneksne procedure, pa ako nema pro-cedure nema ni zaštite.

S e k c i j a mladih Saveza

samostalnih sindikata Srbije održala je 8. decembra godišnju

sednicu.

KONFERENCIJA SEKCIJE MLADIH

9SS BOFOS

- U praksi poslodavci mogu da sami sastave aneks tako da on izgleda kao da je inicijativa zaposlenog - koga poslodavac može da prisili da potpiše takav aneks, kazala je Željka Jorgić Đokić.Ona je naglasila da će žrtve ovakvih slučajeva biti upravo mladi ljudi koji nedovoljno poznaju svoja rad-na prava.- Zato svakom kome je ponuđen bilo kakav papir na potpis savetujemo da ode u pravnu službu sindikata i da ništa ne potpisuje dok pravnik ne pogleda o čemu je reč, jer uvek postoji rok bar od nekoliko dana za potpisivanje, rekla je Željka Jorgić Đokić.

Aleksandra Đokić stručni saradnik u SSS grada No-vog Sada i opština, izložila je svoja iskustva u upozna-vanju maturanata srednjih škola sa radom sindikata.- Oko 65 odsto ljudi na teritoriji Republike Srbije ima srednju stručnu spremu. Upravo oni mogu brzo posta-ti naši članovi, kazala je Aleksandra Đokić i dodala da prilikom posete školama nije imala problema u smislu zabrane ulaska u škole budući da su nastavnici sve-sni da u članu 10 Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju stoji: školskim programom bliže se odre-đuje način na koji škola obrazuje i vaspitava učenike radi sticanja znanja, veština i stavova neophodnih za dalje obrazovanje i zapošljavanje, uspostavlja organi-zacionu strukturu zasnovanu na timskom radu i odgo-

vornosti svakog zaposlenog za ostvarivanje utvrđenih ciljeva, kao i povezivanje sa reprezentativnim sindika-tima i udruženjima poslodavaca i preuzimanje svog dela odgovornosti za razvoj društvene sredine.

Ona je navela da se sa pojmom sindikata učenici upo-znaju u sklopu predmeta Ustav i prava građana i da sa nastavnicima tog predmeta treba ostvariti sarad-nju prilikom realizacije planiranog projekta “Edukacija maturanata srednjih stručnih škola o radnim pravima i sindikatu“, koji je još u formi ideje i koji treba da usvoji Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije.

- Najvažnija je dobra volja. Ona je ključna u celoj pri-či. Osoba koja obilazi škole i upoznaje maturante sa radom sindikata mora da bude entuzijasta i da na jed-nostavan način mladim ljudima približi ovu tematiku. Poželjno je da to bude mlađa osoba. Nema potrebe da priprema prezentacije, jer je pitanje da li u školama postoje tehnički uslovi za to, a i bolje je da rad sa ma-turantima bude više interaktivan odnosno da se kroz razgovor đacima približi ono što sindikati rade i to u najosnovnijim crtama.

Kada pričamo sa đacima, mi se preko te dece obra-ćamo i njihovim roditeljima tako da je bitno obratiti pa-žnju i na tu činjenicu, istakla je Aleksandra Đokić.

KONFERENCIJA SEKCIJE MLADIH

10SS BOFOS

Sednica Radne grupe XVII Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji održana je 17. decembra, a u organizaciji Fondacije Centra za demokratiju. Tema sednice bili su predlozi za unapređenje efikasnosti inspekcije rada u suzbijanju rada na crno i reforma inspekcijskog nadzora. Sednici su prisustvovali predstavnici sindikata i nevladinih organizacija. Savez samostalnih sindikata Srbije predstavljao je Ljuban Žigmund, a SS BOFOS Vera Radovanović.Bojana Ružić, koordinatorka Radne grupe otvorila je sednicu i istakla značaj Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji kazala je da treba da budemo obavešteni i informisani o pravima i obavezama koje ćemo imati kada pristupimo Evropskoj uniji.- Vlada jeste glavni pregovarač, ali ne ulazi samo administracija u Evropsku uniju, već u nju ulazi čitavo društvo i privreda. NKEU se bavi analitičkim radom i informisanjem šire javnosti. On građanima praktično prevodi sa „metafizičkog jezika Evropske unije“ koje su to praktične posledice ulaska u EU po svakodnevni život građana, objašnjava šta će nam

ulazak u EU doneti, kazala je Nataša Dragojlović.Vidosava Džagić, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave objasnila je da se o reformi inspekcijskog sistema govori još od 2011. godine.Ona je naglasila da reforma inspekcijskog sistema nije zahtev Evropske unije, već da je to nužnost na koju ukazuju građani Srbije i cela privreda.Vidosava Džagić je izvestila prisutne da je Ministarstvo finansija dalo svoje mišljenje na Nacrt Zakona o inspekcijskom nadzoru i da se čeka da taj Nacrt dođe pred Vladu, kako bi se našao na hitnoj skupštinskoj proceduri.- Nacrt je prošao „javnu raspravu“ koja je bila suštinska a ne formalna, mada bih više volela da se u ovom slučaju upotrebi termin „otvoreni dijalog“ ili konsultacije, jer reč rasprava asocira na „raspravljanje“, kazala je Vidosava Džagić.

Ona je naglasila da će se ubuduće inspekcijski nadzor vršiti planski, ako se Zakon usvoji.Istakla je i to da će po novom Zakonu visina izrečene kazne odgovarati ekonomskoj snazi poreskog obveznika.

NACIONALNI KONVENT O EVROPSKOJ UNIJI

11SS BOFOS

PRAVNA KLINIKA SS BOFOS

TELA EVROPSKE UNIJE

EVROPSKI SAVETTelo koje je stupanjem Lisabonskog ugovora na snagu izrekom dobilo epitet glavnog organa. ES okuplja predsednike država ili vlada država članica Evropske unije, predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta. Sastanci Evropskog saveta organizuju se dva puta godišnje, uz mogućnost sazivanja još najviše dva sastanaka. Uloga Evropskog saveta je u donošenju političkih smernica EU, te usaglašavanju interesa i stavova država članica. Evropski savet ima i ovlašćenje da sam donosi obavezujuća akta, uz ograničenje da ne donosi akte zakonodavnog karaktera, ali koji su obavezujući za onoga na koga se odnose.

SAVET EVROPSKE UNIJESavet je telo u kome su zastupljeni interesi zemalja članica, čiji se predstavnici okupljaju regularno na ministarskom nivou. Na osnovu dnevnog reda, Savet se sastaje u različitom sastavu: inostrani poslovi, fi nansije, unutrašnji poslovi, obrazovanje, telekomunikacije itd. Dve formacije reda Saveta jesu:Savet za opšte poslove – vrši koordinaciju rada Saveta i vrši pripremu i obezbeđuje podršku sastancima Evropskog saveta.Savet za spoljne poslove – razrađuje spoljnu aktivnost EU na osnovu smernica koje utvrđuje Evropski savet i obezbeđuje doslednost delovanja EU na međunarodnoj sceni.Savet ima izvestan broj obaveza: sprovodi zakonodavne aktivnosti zajedno sa Evropskim parlamentom; koordinira ekonomskim smerovima zemalja članica; zaključuje, u ime EU, međunarodne dogovore sa jednom ili više država ili međunarodnih organizacija; zajedno sa usvaja i rukovodi budžetom EU...

RAČUNOVODSTVENI SUDOvaj nezavisni organ brine o zakonitom i doslednom upravljanju budžetom EU. Sastavljen je od 27 članova koje biraju sporazumno države članice uz konsultovanje EP.

SUD PRAVDE EVROPSKE UNIJESud pravde EU ima zadatak da obezbedi poštovanje prava prilikom primene i tumačenja Ugovora, kao i akata koje donesu nadležne institucije EU, i ima sudsku nadležnost u sporovima između zemalja članica, institucija EU i pojedinaca.

EVROPSKI PARLAMENTUgovor predviđa da Evropski parlament zajedno sa Savetom obavlja zakonodavne i budžetske funkcije. Lisabonski ugovor je ojačao ulogu EP i proširio domen primene redovnog zakonodavnog postupka na nove oblasti (zajednička poljoprivredna politika, tržišna pitanja, pogranična kontrola, azil, imigracija, pravosudna i policijska saradnja). EP bira i predsednika Komisije.

EVROPSKA KOMISIJAČuvar pravnog poretka i opštih interesa EU. Komisija je izvršni organ institucionalnog sistema Unije sa pravom predlaganja nacrta regulative i predstavljanja Parlamentu i Savetu. Istovremeno, Komisija je i odgovorna za kontrolu sprovođenja evropskog zakonodavstva.

12SS BOFOS

EVROPSKE AGENCIJESpecijalizovana i decentralizovana tela koja pružaju podršku državama članicama EU i njenim građanima. Ove agencije predstavljaju odgovor na potrebe za suočavanjem sa novim izazovima pravne, tehničke i/ili naučne prirode. One su grupisane u pet različitih kategorija:Agencije zajedniceAgencije za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politikuAgencije za policijsku saradnju i saradnju u krivičnim stvarimaIzvršne agencijeAgencije i tela EUROATOM-a

EVROPSKI OMBUDSMANTelo koje je smešteno između građana i institucija EU. Imenovan od strane Evropskog parlamenta na period od pet godina. Ovlašćen je da prima i istražuje žalbe građana EU, preduzeća i organizacija. Svi pojedinci ili entiteti koji žive u Uniji mogu se žaliti Evropskom ombudsmanu ukoliko smatraju da su njihova prava ugrožena od strane institucije EU ili nekog njenog tela.

EVROPSKI INVESTICIONI FOND

Pomaže novim, malim preduzećima i fi rmama koje se bave tehnološkim inovacijama. Takođe, pruža fi nansijsku podršku institucijama (bankama) za pokrivanje pozajmica malim preduzećima. EIF funkcioniše kroz rad sa bankama i drugim posredujućim institucijama, davanjem sredstava iz sopstvenih fondova, ili dodeljenih od strane Centralne banke ili EU.

EVROPSKA INVESTICIONA BANKAEIB je fi nansijska institucija Evropske unije. Finansira investicione projekte koji doprinose ravnomernom i balansiranom razvoju Unije, poslovanju srednjih i malih preduzeća (preko Investicionog fonda), tehnološkom razvoju u oblastima istraživanja, inovacija, zaštite životne sredine i energije.

KOMITET REGIONAKomitet regiona vodi računa da se poštuju regionalni i lokalni identiteti unutar EU. Konsultuje se po pitanjima regionalne politike, okoline i obrazovanja. Sastavljen je od predstavnika regionalnih i lokalnih vlasti.

EVROPSKI EKONOMSKI I SOCIJALNI KOMITETEvropski ekonomski i socijalni komitet zastupa stavove i interese civilnog društva u Komisiji, Savetu i Evropskom parlamentu po pitanjima ekonomske i socijalne politike. On, takođe, može samostalno da daje mišljenja i o drugim pitanjima koja smatra važnim.

EVROPSKA CENTRALNA BANKAECB, potpuno nezavisno od ostalih organa EU, određuje i sprovodi Evropsku monetarnu politiku, vodi računa o stabilnosti jedinstvene valute i sigurnosti stabilnosti cena za građane država članica evrozone, upravlja operacijama međunarodne razmene i omogućuje rad platnih sistema. U ispunjenju svojih obaveza, ECB pomaže Sistem evropskih centralnih banaka.

PRAVNA KLINIKA SS BOFOS

TELA EVROPSKE UNIJE

13SS BOFOS

Guverner Narodna banke Srbije Jorgovan-ka Tabaković kaže da Narodna banka koristi set mera da slabljenje dinara bude najmanje moguće. Radeći na stabilnosti kursa, pre-ma njenim rečima, NBS doprinosi da se u Srbiji preokrenu trendovi stra-ha i sumnje u stabilnost

srpske ekonomije. NBS koristi set mera da slabljenje dinara bude najniže moguće, i to radi referentnom kamatnom stopom i učešvćema na međubankankarkom deviznom tržištu da ne bi bilo prevelikih oscila-cija kursa dinara, kazala je Tabaković.Izvor: Tanjug

Turska državna banka Halkbank saopštila je da je propao njen pokušaj da kupi 76,76 odsto akcija Čačanske banke. Halk-bank je u saopštenju na-vela da sa srpskim sago-vornicima nije uspela da se dogovori o ceni, ne na-vodeći koliko je ponudila za Čačansku banku.Čačanska banka je 28,48 odsto u vlasništvu drža-ve, 24,99 odsto poseduje

Evropska banka za obno-vu i razvoj (EBRD), 19,99 odsto međunarodna fi -nansijska korporacija IFC, a ostatak ostali akcionari.Banka posluje kao regio-nalne banka od 1956. go-dine u zapadnoj i central-noj Srbiji i zapošljava 390 ljudi. Halkbanka je šesta po kapitalu banka u Tur-skoj, sa 862 fi lijale širom zemlje.Izvor: Beta

Guverner Narodna srpske ekonomije.

VEST: NBS koristi set mera da čuva dinar

Turska državna banka Evropska banka za obno-

VEST: Turci odustali od Čačanske banke

Ministar fi nansija Austrije Hans Jerg Šeling najavio je da će se lično uključiti u pregovore o prodaji mreže Hipo Alpe Adria banke u ju-goistočnoj Evropi. On je, na konferenciji za medije, re-kao da ne želi da komentari-še zašto nije završen posao oko prodaje Hipo mreže na Balkanu, jer nije učestvovao u pregovorima, i dodao da je Evropska banka za obnovu

i razoj (EBRD) vrlo zainte-resovana da nastavi da pre-govara, kao i da postoji novi sastanak sa američkim fon-dom Avdent.Šeling je podsetio da postoji i problem u vezi potrebnog odobrenja od strane bivšeg vlasnika Hipo, nemačke “Bajern LB”. Isto tako, kako je ukazao, i EU mora da odobri prodaju. Izvor: Tanjug

Ministar fi nansija Austrije i razoj (EBRD) vrlo zainte-

VEST: I Šeling će probati da proda Hipo

SAMOSTALNI SINDIKAT ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE; SS BOFOS; Trg Nikole Pašića 5/III, 11000 Beograd, Srbija; Telefon: +381 (0) 11 33 35 192; +381 (0) 21 38 25 006; Međunarodno odeljenje +381 (0) 11 33 35 180; Fax: +381 (0) 11 33 35 193; www.bofos.org.rs, e-mail: bofos@sindikat.rs; Bofos info- uređuje Uređivački kolegijum

14SS BOFOS

Drage kolege, prijatelji i saradnici,zahvaljujemo Vam se na poverenju koje ste nam ukazali.

Uvereni smo da ćemo našu saradnju nastaviti i u nastupajućoj godini.Srećna Vam Nova 2015. godina, puno zdravlja, sreće i uspeha,

na poslovnom i privatnom planu! VAŠ SS BOFOS