Odnos izmeu umetnosti i drutva

Romb kulture- romboidna ema kulture prema zamisli Grizvoldove

Vendi Grvizvold sociolog Beker-sociolog, dez muziar, fotograf

Romb kulture

Romb kulture- metafora koja se koristi za razmatranje odnosa izmeu umetnosti i drutva , zasnovan na metaforama odraavanja i oblikovanja

Ideju o romboidnoj emi kulture razvila je Vendi Grizvold ( Griswold, 1994)

4 ugla eme romb kulture

Umetnost (ili umetniki proizvodi) Stvaraoci Potroai Drutvo

Umetnost je komunikacija

Ona mora da dospe od ljudi koji je stvaraju do ljudi koji je koriste

Model Romb kulture povezuje distribuciju umetnikog predmeta sa umetnikom kreacijom.

Bekerov pristup tumaenja romba kulture

Posmatranje umetnosti kao kolektivne delatnosti

Beker tvrdi da u svim formama umetnosti, od holivudskih filmova do poezije uestvuje mnogo ljudi

3 kraka romba kulture

1. Stvaranje ideje2. Proizvodnja 3. irenje umetnosti ili distribucija

Stvaranje

Osmiljavanje ideje, vrsta i oblik dela koje e biti nainjeno ( slika, muziko delo)

Produkcija

Sprovoenje ideje u delo Nabavka materijala(boje, note, kostimi) Oprema (muziki instrumenti, slikarsko

platno) Pronalaenje umetnika (muziari, glumci,

igrai) Saradnici, tehniari( blagajnike,tampare,

proizvoae boja...)

Podela rada

Sredinje osoblje (umetniki status ili centralni deo stvaranja umetnikog dela )

Na primer: kompozitori, muziari-izvoai, koreografi, scenografi ..)

Saradniko osoblje (zanatvstvo, poslovne provincijalnosti)

Na primer: administracija, tehniko osoblje

Primeri

Podela rada razlikuje se od jednog do drugog umetnikog sveta

U klasinoj muzici komponovanje i izvoenje dela su posebni zadaci

Dez muziari improvizuju na postojee pesme na licu mesta

Rok muziari esto sviraju sopstvenu muziku

Distribucija

Nain predstavljanja umetnikog dela publici

Nain distribucije utie na to ko e videti, uti, proitati knjigu, kupiti CD ili pesmu

Estetski okvir

Estetski okvir pomae ljudima da razumeju umetnost

Veina umetnikih dela je smetena u standardni estetski okvir

Postoje i umetnika dela koja mogu zahtevati razradu nekog novog sistema estetike kako bi se opravdala umetnost

Primeri estetskih okvira

Rok muzika ( gitara, elektrini bas, bubnjevi i vokali, snaan ritam)

Klasina muzika (koncertna sala, akustini intstrumenti)

Crossover forme- simforok i slino

Sistemi distribucije

Samoorganizovanje Pokroviteljstvo Javna prodaja

Samoorganizovanje

Umetnici sami distribuiraju svoja dela ili to ine unutar malih mrea

Ovaj sistem umetnicima prua najvie slobode, koja ima i svoju cenu

Pokroviteljstvo

Podrka koju umetnicima pruaju bogati filantropi u zamenu za umetnika dela ( mogu biti pojedinici ili organizacije)

Pokrovitelji mogu da kontroliu umetniku produkciju jer umetnici zavise od njihovog novca

Javna prodaja

Trini sistemi distribucije Beker razlikuje 3 vrste trninih

distributera: Trgovce( prodaju jedinstvene umetnike

predmete) impresarije ( rade u izvoakim

umetnostima) industriju kulture(CD, knjige, filmovi..)

Konvencije Umetnikih svetova

ira publikaLjubitelji umetnsoti, ili neobavezna publika

Ua publikaDrugi umetnici, studenti umetnsoti

Profesionlani umetnici i saradniko osoblje