saber dawn 2010. - odbrana.mod.gov.rs odbrana.pdf · tora koji su, kao i ovde pre {ezdeset godina,...

www.

odbr

ana.

mod

.gov

.rsG

od

in

a VI

Br

oj 1

16

15

. ju

l 2

01

0.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

a

I n t e r v j uP u k o v n i k p r o f . d r B o j a n Z r n i }n a ~ e l n i k U p r a v e z a o d b r a m b e n et e h n o l o g i j e

Ve`ba u Rumuniji

Saber Dawn2010.

4

SA

DR

@A

J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Medija centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikGlavni i odgovorni urednik

mr Radenko Mutavxi}Zamenik glavnog urednika

Vladimir Po~u~, majorUrednici

Mira [vedi} Du{an Gli{i} Aleksandar Petrovi}, poru~nikStalni saradnici

Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Darimir Banda (urednik) Goran Stankovi} i Jovo Mamula (fotoreporteri)Jezi~ki redaktor

Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Bjelovuk Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor 3241-258; 23-809Glavni i odgovorni urednik 3241-257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363

ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za MC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana” je ~lan

Evropskog udru`ewa vojnih novinara

6Magazin Ministarstva odbrane Srbije

U F O K U S UZavr{eno {kolovawe oficira 53. klase general{tabnog

usavr{avawa

U STROJU SNAGA MIRA 6

D O G A \ A J IMinistar odbrane i na~elnik General{taba u Novom Pazaru

VOJSKA JE SA NARODOM 8

A K T U E L N OZavr{eno komandno-{tabno usavr{avawe 56. klase [kole

nacionalne odbrane

POJA^AWE ZA PROFESIONALIZACIJU 10

I N T E R V J UPu kov nik prof. dr Bojan Zrni}, na~elnik Uprave za

odbrambene tehnologije

RAZVOJ KAO IMPERATIV 12

T E M AO stambenom zbriwavawu u sistemu odbrane

KREDITOM DO KROVA 18

O D B R A N AMe|unarodna ve`ba „ S a b e r D a w n 2 0 1 0 ”PUT U PARTNERSTVO 22

Centar za obuku logistike u Kru{evcu

[KOLA KORISNIH ZNAWA 26

15. jul 2010.

Snimio A

leksandar P

ETRO

VI

]

34

re~ urednika

5

22

POVEREWEoruke koje su se ~ule na komemorativnim skupovi-

ma u Srebrenici i Bratuncu, povodom stradawa ne -

vinih `rtava pre petnaest godina, u ratu koji nikome

nije doneo dobro, potvr|uju da dolazi vreme za novo

poverewe.

Prisustvo brojnih delegacija, a posebno onih na

najvi{em nivou iz svih biv{ih jugoslovenskih republika,

pokazuje opredeqenost da te{ko breme skore pro{losti

treba ostaviti iza nas. To ne zna~i, niti se moè, niti sme

zaboraviti, jer ti te{ki zlo~ini moraju ostati opomena, da

se takvo ne{to nikada ne ponovi!

Ne treba imati iluzije da je sada{we stawe dobro.

Suvi{e je zla bilo, ali mr`wa polako ustupa mesto ra -

zumevawu da samo pomirewe moè biti obe}awe koje treba

ostaviti budu}im generacijama – da ne dozvole da budu jo{

jedna generacija zatrovana zlom krvqu prethodnih zlo~ina.

Onda spirali mr`we na ovim prostorima nema kraja.Treba

graditi novo poverewe i istinski verovati da otvarawe

zajedni~ke perspektive moè izle~iti mnoge rane i stvoriti

uslove za napredak i boqu budu}nost, poru~uje se sa pros-

tora koji su, kao i ovde pre {ezdeset godina, imali rat, ali

i snage za pomirewe i izrastawe u region saradwe i

dobrog ìvota.

Zato i u ovom regionu – balkanskom da, ali ne mora da

zna~i i zauvek nesre}nom – treba afirmisati primere

saradwe i zajedni~kog rada.

Na bezbednosnom planu izdvajamo tri doga|aja.

Prvi je nedavno zavr{eno uve`bavawe jedinica iz

Srbije, Rumunije i SAD, koje iz iskustva zajedni~kog rada

sti~u nove mogu}nosti i prednosti za ispuwavawe zadataka

o~uvawa mira, ma gde to zatrebalo u nedeqivoj globalnoj

bezbednosti. Na vojnom poligonu „Babadag“, ~etrdesetak

kilometara od Konstance, lu~kog grada na istoku Rumunije,

pripadnici Vojske Srbije proveli su sa vojnicima ameri~ke

i rumunske vojske gotovo dve nedeqe i imali priliku da

probaju wihovo naoruàwe i opremu, sagledaju wihove

takti~ke procedure, ali prikaù i svoja znawa i ve{tine.

I {to nije mawe va`no, da steknu nova poznanstva, sve bro-

jnija na zajedni~kim ve`bama, usavr{avawima ili mirovn-

im misijama, u kojima ja~aju sposobnosti Vojske Srbije.

Takva zajedni~ka aktivnost, koju gradimo sa Ma|arskom

i Rumunijom posledwih godina u okviru trilateralne sarad-

we na odbrani od poplava i u drugim vanrednim situacija-

ma, imala je ovih dana jo{ jednu uspe{nu proveru na po -

ligonu 37. inìwerijske regimente Oruànih snaga

Ma|arske u mestu Sente{. To je nastavak pro{logodi{we

ve oma uspele ve`be u Srbiji, odràne u Titelu, na obali

Ti se, a naredne godine sli~na ve`ba bi}e odràna u

Rumuniji. I tre}i doga|aj, obnovqeni rad Grupe Srbija –

NATO za reformu sistema odbrane, predstavqa novi po -

~etak intenzivnije institucionalne saradwe i ukqu~ivawe

Srbije punijim kapacitetom u Partnerstvo za mir. Do -

stizawe ciqeva Procesa planirawa i pregleda i anga o -

vawe u Konceptu operativnih sposobnosti, tih sloènih i

zahtevnih mehanizama partnerske saradwe, ja~a sposobnos-

ti i unapre|uje interoperabilnost vojske, zna~ajne za we nu

saradwu i delotvornost u okviru multinacionalnih snaga.

Uz re{avawe specifi~nih problema reforme i una -

pre|ewe koordinacije i efikasnosti bilateralne vojne sa -

radwe sa NATO i EU, u ovim procesima teì{te je na

vojni~koj, zanatskoj strani posla, {to svakako dobro do|e

svakoj vojsci u unapre|ewu obuke i ukupnog ja~awa.

Radenko MUTAVXI]

Prvi pontonirski bataqon na Savi

ODMERAVAWE SNAGA 29

„EMPA Journal ist Tour 2010”

NOVO POVEREWE 30

S V E T

Strategija nacionalne bezbednosti SAD

OBNOVA SVETSKOG LIDERSTVA 34

P A R A L E L E

NESVRSTANA BRA]A 39

K U L T U R A

Rado{ Baji}, glumac, scenarista, rediteq

SA P[ENICOM ISPOD KREVETA 40

F E Q T O N

Vijetnamski rat (4)

NESTANAK JU@NOG VIJETNAMA 42

S P O R T

Najboqi takmi~ar skija{a reprezentacije Vojske Srbije

NA CRTI SA OLIMPIJCIMA 46

S P E C I J A L N I P R I L O G

ARSENAL 43

Zavr{eno {kolovawe oficira 53. klase general{tabnog usavr{avawa

Sve~anost povodom zavr{etka {kolo-

vawa 44 polaznika 53. klase gene ral -

{tabnog usavr{avawa [kole naci o -

nalne odbrane Vojne akademije, u kojoj

je bilo 39 oficira iz Ministarstva

odbrane i Vojske Srbije, trojica iz

oru anih snaga Bosne i Hercegovine i po

jedan iz Armije Republike Makedonije i

oru anih snaga Ruske Federacije, odr a -

na je 2. jula u Domu Narodne skup{tine Re-

publike Srbije.

Prisustvovali su predsednik Repub-

like Srbije Boris Tadi}, predsednica Na -

ro dne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi},

ministar odbrane Dragan [uta novac, na -

~elnik General{taba Vojske Srbije gener-

al-potpukovnik Miloje Mileti}, predsta v -

ni ci ministarstava, verskih zajednica u Sr-

biji, Ministarstva odbrane i Vojske Srbi-

je, kao i diplomate i izaslanici od bra ne

akreditovani u na{oj zemqi, te po ro dice

ofi cira koji su zavr{ili najvi{e vo jno us-

avr{avawe.

Predsednik Tadi} uru~io je oficirske

sabqe oficirima koji su uspe{no okon~ali

jednogodi{we {kolovawe za najodgovorni-

je du`nosti u sistemu odbrane. Tom prili -

kom rekao je da je Srbija danas faktor sta-

bilnosti u regionu, da je wena vojska po -

sve }ena bezbednosti gra|ana, ali je i ~in-

ilac stabilnosti u jugoisto~noj Evropi, kao

i izuzetan potencijal za razvoj dràve.

êstitaju}i oficirima zavr{etak us-

avr{avawa, predsednik Tadi} je povodom

ugroàvawa ìvota qudi i bezbednosti na

Kosovu i Metohiji zatraìo od me|unaro-

dnih institucija najo{trije reagovawe i

o~uvawe reda i zakonitosti u ju`noj srp-

skoj pokrajini. Naglasio je da Srbija ne}e

odgovarati na provokacije koje mogu da

ugroze stabilnost u regionu, jer su Srbija

i wena vojska kqu~ni faktori i nezaobi-

U stroju snaga mira

15. jul 2010.

Da bi Srbija imala visok

me|unarodni kredibilitet,

mora u~estvovati u mirovnim

operacijama. Ne postoji zemqa koja

zasluùje po{tovawe, a koja na

me|unarodnom planu ne preuzima

rizike u korist mira i stabilnosti,

istakao je predsednik Tadi} na

sve~anosti u Domu Narodne

skup{tine. Zato Vojska Srbije

mora biti sposobna za

me|unarodnu interoperabilnost,

u~e{}e u mirovnim operacijama,

jer to predstavqa garanciju

da je sposobna da za{titi i

integritet sopstvene zemqe.

U ime polaznika 53. klase gene ral {ta bnog usavr{avawa,

pukovnik Slavoqub Dabi} istakao je da su na {kolovawu uspe {no

ovladali neophodnim znawima i ve {ti nama, sagledali potrebe

sistema od bra ne, te da }e dati pun doprinos u bu du }em radu na na-

jodgovornijim du`nostima u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

– Oficiri 53. klase su tokom {kolovawa imali priliku da

sagledaju savre mene izazove bezbednosti i integracije u ostvari-

vawu bezbednosti, dostignut stepen i pravce modernizacije sis-

tema odbrane Srbije, ali i da pro{ire saznawa o aktu elnim i

potencijalnim izazovima, rizi ci ma i pretwama bezbednosti u

svetu, okru ewu i na{oj zemqi – istakao je pukovnik Da bi}.

Spremni za najodgovornije du`nosti

7

dovawe i rukovo|ewe i operatiku. Slu {a li

su predavawa iz oblasti teorije sukoba,

me|unarodnih odnosa, stranih strategija i

doktrina, te me|unarodnog humanita rnog pra -

va i civilno-vojnih odnosa. Predavali su im

profesori Vojne aka de mije, ali i predsednik

Vlade Republike Srbije, mi ni stri odbrane,

finansija, energetike i ruda r stva, zatim, na -

~elnik General{taba na{e vojske, dràvni

sekretari Ministarstva odbrane i pomo -

}nik ministra, te komandanti operativnih

sastava Vojske. Tako|e su imali priliku da

slu{aju predavawa ministara odbrane Ma -

|arske i ê{ke, kao i predstavnika Od bra -

mbene aka demije Velike Britanije.

Pripadnik Oruànih snaga Bosne i

Hercegovine brigadir Esad [ejtanovi}, koji

je sa jo{ dvojicom zemqaka poha|ao gener-

al{tabno usavr{avawe u [koli na ci o na lne

odbrane u Beogradu, kaè da je tokom jedno-

godi{weg usavr{avawa obi {ao mnoga mesta

{irom Srbije, te da

je sa kolegama imao

priliku da posetili

bro jne zna~ajne kul-

turno-istorijske

spo menike u na{oj

zemqi.

– Upoznao sam

mnogo kolega, ali se

su sreo i sa ne ko li -

ko kla si }a sa Vojne

aka de mije – dodaje

bri ga dir [e jta no -

vi}, na gla {a va ju}i da }e se prijateq stva

koja su se to kom {kolovawa me |u ko legama

ra zvi la sva kako nastaviti. Ka ko kaè, sve

to je do prinelo ukupnom dobrom uti sku o

{kolova wu.

Zadovoqstvo

{to je oficirsku

sabqu dobio iz

ru ku pre dsednika

Srbije Borisa Ta -

di}a nije skrivao

Stani slav Pa v lov,

pripadnik Oru a -

nih sna ga Ruske

Fe de racije. Ka ko

ka e, to visoko {ko lo va we pred sta vqa za we-

ga veliko is ku stvo.

– Bilo mi je ve -

oma interesantno da

upoznam Srbiju, ali

i da vi dim kako ìvi

wen narod – nagla -

sio je Pavlov.

General{tabno

usavr{avawe, pre ma

re~ima pu kovnika Ki -

ra Gligorovskog iz

Ar mije Republike

Ma ke do nije, naro ~i -

to je zna ~ajno jer su se obno vila mnoga pri -

jate q stva iz ka detskih dana.

– Veoma sam za dovoqan {to sam opet

na Vojnoj aka demiji u Beogradu koju sam

pre 30 godina zavr{io – rekao je pukovnik

Gligorovski, dodaju}i da regionalnoj sa -

ra dwi treba po sve -

titi posebnu pa wu

i ubudu}e.

Kao uspomenu s

proteklog {kolo va -

wa, pukovnik Vojske

Srbije Zoran Lu ~i}

pored sabqe, kako

kaè, pone}e i mno-

go le pih utisaka.

– Brojni pre-

dava~i, stru~na pu -

tova wa u zemqi i

ino stranstvu, kao i su sre ti i razmena

iskustava s kolegama iz os talih oruànih

snaga bili su drago ceni to kom {kolovawa

– ocenio je pukovnik Lu ~i}.

B. M.

– Pored kabinetske nastave, za pola -

znike 53. klase organizovana su razli ~ita

studijska putovawa u zemqi i inostra nstvu,

ali i komandantska putovawa po Srbiji. Uz

podr{ku Kraqevine Norve{ke, boravili su

u sedi{tu NATO-a u Briselu, Evropskoj ko-

madi za pridruìvawe u Bri se lu, Komandi

za zajedni~ke operacije u Mo nsu. Tako|e su

po setili kompleks na kojem se odigrala ~uve-

na bitka kod Vaterloa – naveo je na~elnik

[kole nacionalne od brane pu ko vnik Milo-

qub Sretenovi}.

Vladimir POÛ^

Biqana MIQI]

Snimio Goran STANKOVI]

Utisci

lazni ~inioci mira i stabilnosti u jugois-

to~noj Evropi.

Zahtev za stabilnost

Srbija nijednim ~inom nije doprinela

ugroàvawu bezbednosti qudi, istakao je

predsednik Tadi}, i ima me|unarodni kredi-

bilitet da zahteva po{tovawe i reagovawe

koje garantuje mir i stabilnost. Prema wegov-

im re~ima, Srbija je demo kratska zemqa koja

zna da upravqa krizom i zato ne}e odgovarati

na provokacije. Predsednik Srbije je poru~io

da je Vojska Srbije i faktor stabilnosti i

faktor razvoja dràve, kao i wenog me|unar-

odnog kredibiliteta.

Predsednik Tadi} istakao je da je po no -

san {to su na general{tabnom usa vr {a vawu

u na {oj zemqi i oficiri susednih zemaqa.

Srbija }e u narednom periodu, bez ob -

zi ra na ekonomsku krizu, modernizovati i

opre miti svoju vojsku. Pribliàvamo se tre -

nutku kada }e srpska vojska postati profe-

sionalana, {to ne zna~i da }e slu`we vo-

jnog roka biti one mo gu }eno, te da }emo na

taj na~in Vojsku udaqiti od gra |ana, naveo

je predsednik Republike.

Predsednik Tadi} istakao je da Vojska

Srbije u projekcijama na{e zemqe ima jednu

od kqu~nih uloga i tretira se kao razvojni

potencijal. Uz to, ona sadrì i nau~ne

potencija le, dodaju}i da vojno {kolstvo tre-

ba da obe zbe di nove generacije najvi {ih

oficira u redovima oficirskog kora, ali i

vezu s tehnolo{kim razvojem, odnosno pri-

menu savremenih znawa, te i tehno lo gijom

preno{ewa znawa me |u pripadni cima na{ih

oruànih snaga.

Tokom vojnostru~nog {kolovawa ofi-

ciri su izu~avali vojnu strategiju, koman-

8 15. jul 2010.

M i n i s t a r o d b r a n e i n a ~ e l n i k G e n e r a l { t a b a u N o v o m P a z a r u

Vojska je sa narodom

– U sklopu svojih

aktivnosti Vojska Srbije

poklawa posebnu pa`wu i

nerazvijenim delovima

na{e zemqe. U Sanxaku

imamo prilike da vidimo

vi{e puteva koje sre|uje

ili revitalizuje vojska i

èlimo da pomognemo

lokalnom stanovni{tvu

i u narednom periodu –

rekao je ministar

[utanovac obilaze}i

dve deonice puteva

na Pe{teru.

Ministar odbrane Dragan [utanovac i

na~elnik Gene ral {taba Vojske Srbije

general-potpukovnik Miloje Mileti}

sa sa ra dnicima posetili su 30. juna je-

dinice Druge brigade Kopnene vojske. U

kasarni „Ri fat Burxevi} Tr{o“u Novom Pa -

za ru do~ekao ih je komandant kasarne

potpuko vnik Mu harem Fazli}.

Posle obilaska jedinica u novo pa zar -

skoj kasarni, ministar odbrane i na ~elnik

General{taba sastali su se sa predsednici-

ma op{tina Novi Pazar i Sje nica, Mehom

Mahmutovi}em i Murizom Tur kovi}em. Sa

wima su, posle sastanka, obi {li novo i z gra -

|enu deonicu puta u selu Be le Vode, gde je min-

istar odbrane prese kao vrpcu u prisustvu

predstavnika lo kal ne vla sti i me {tana.

Izvo|a~ radova na toj deonici je 210.

inìwerijski ba ta qon Druge brigade iz

Kraqeva, kojim komanduje potpukovnik Ismet

Ademovi}. Izgradwa puta rezultat je dobre

civilno-vojne sa ra dwe.

Ministar [utanovac i na~elnik Gener-

al{taba obi{li su i radove na putu izme |u

sela Muhovo i Svilenovo na Pe {te ru, gde su

tako|e angaòvani pripadnici 210. in i -

werijskog bataqona Druge bri gade.

Ministar je dodao da je vojska omo -

gu}ila stanovnicima tog podru~ja i adek-

vatne lekarske preglede. Sanitetski timovi

i daqe }e obilaziti sela na teritoriji

Novog Pazara, pogotovu u selima u kojima se

te{ko stiè do domova zdravqa.

– Veoma vaàn segment na{e posete je

promocija potpune profesionalizacije Vojske

Srbije i vojnog poziva, imaju}i u vi du da u

ovom regionu ima dosta qudi koji su bez posla

i da je vojska najve}i poslodavac ove godine u

Srbiji. Mi elimo da na adekvatan na~in pro-

movi{emo sistem odbrane i vojsku i da je {to

je mogu}e vi{e uposlimo mla|e qude sa teri-

torije Sanxaka, rekao je ministar. On je pod-

vukao da je ova godina prakti~no zavr{etak

ve like reorganizacije Vojske Srbije.

– Posle niza godina u Vojnoj akademiji

ima}emo multietni~ku generaciju, tako da

Vojsci Srbije vra}amo multietni~ki ka ra -

kter. Veoma smo zahvalni lokalnoj sa mo -

upravi i gradona~elnicima Novog Pa zara i

Sjenice koji nam daju podr{ku u na {im nas-

tojawima, naglasio je ministar [u tanovac.

Na~elnik General{taba VS general-pot-

pukovnik Miloje Mileti} je istakao da pri-

padnici vojske izgradwom puteva po ka zuju da

su osposobqeni da izvr{e i svoju tre}u misiju

– pomo} civilnom stano v ni {tvu. On je dodao

da Vojska time pokazuje da je jedan od oslonaca

dru{tva i naglasio da je svaki dinar uloèn u

Vo jsku opravdan i da se vi{estruko vra}a.

D. GLI[I]

Snimio R. POPOVI]

9

Ministar [utanovac

primio u~esnike

misije u âdu

Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je 1. jula tim

Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koji }e, u okviru tre}e

rotacije, u~estovati u mirovnoj misiji Ujediwenih nacija MINURCATu âdu i Centralnoafri~koj Republici.

êtrnaest pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije

prvi put }e samostalno biti prisutni u mirovnoj misiji u âdu i

Centralnoafri~koj Republici, dok su do sada bili angaòvani u

okviru norve{kog kontingenta.

Ministar je podsetio na izuzetan zna~aj u~e{}a pripadnika

sistema odbrane u mirovnim misijama pod okriqem UN i o~uvawa

globalnog mira, {to doprinosi vra}awu ugleda na{e dràve u

svetu.

Priznawe srpskim

mirovwacima u Kongu

U okviru obeleàvawa pedesetogodi{wice nezavisnosti DR

Konga, sanitetskom timu Vojske Srbije AMET-14, koji se nalazi u mi -

ro vnoj misiji u toj zemqi, poveren je zadatak sanitetskog obe zbe -

|ewa generalnog sekretara Ujediwenih nacija, Ban Ki Muna i dele-

gacije UN prilikom posete Kongu.

Srpski sanitetski tim pokazao je svoj profesionalni odnos

prema poslu i ranije, prilikom boravka podsekretara UN Alana Le

Roja i Jon Holmsa u DR Kongo.

Na osnovu takvog iskustva, srpskim mirovwacima dodeqen je

zadatak organizovawa i sprovo|ewa medicinske podr{ke tokom bo-

ravka generalnog sekretara UN.

Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN u DR Kongo

Alan Dos, koji zavr{ava mandat u toj zemqi, li~no je zahvalio pri-

padnicima Vojske Srbije u toj misiji na odli~noj saradwi tokom we-

govog mandata. I. P.

Odràvawem 12. sastanka Gru pe Srbija – NATO za reformu

od brane, nakon dvogodi{we pauze, na stavqen je rad ovog mehaniz-

ma sa radwe Srbije i NATO.

Sastankom u Domu Garde u To p~ideru, 30. juna, rukovodili su

kopredsedavaju}i na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu

Milorad Peri} i direktor Direkcije za planirawe snaga NATO

Frenk Bo land.

Na osnovu predloga izvr{nog koordinatora Grupe, na~elni-

ka Uprave za strategijsko planirawe general-majora dr

Boìdara Force, usvojen je radni plan Grupe u periodu od juna

2010. godine do juna 2011. godine i uspostavqena su tela koja po-

dràvaju rad Grupe.

Sastanku su prisustvovali i izaslanici odbrane i pred-

stavnici ambasada zemaqa ~lanica NATO i Evropske unije.

Rad Grupe u periodu od 2005. do 2008. godine ocewen je kao

veoma uspe{an, a dosada{wa iskustva ukazuju da ona znatno ola -

k{a va interresorni pristup u procesima bitnim za reformu sis-

tema odbrane i angaòvawe u Programu Partnerstvo za mir.

Zamenik na~elnika General{taba VS general-potpukovnik

Mladen ]irkovi} prisustvovao je trilateralnoj ve`bi oruànih

snaga Ma|arske, Srbije i Rumunije, izvedenoj na poligonu 37.

inìwerijske regimente Oruànih snaga Ma|arske u mestu Sente{.

Trilateralna ve`ba odràna u Ma|arskoj predstavqa nas-

tavak saradwe oruànih snaga tri dràve radi pruàwa

zajedni~kog i koordiniranog odgovora u situacijama kada je civil-

nom stanovni{tvu potrebna pomo} zbog katastrofa izazvanih

poplavama.

Aktivnosti izvedene tokom ve`be nastavak su pro{logodi{we

ve`be „Tisa 2009“ koja je odràna u Titelu, na obali reke Tise,

kada su u {tabnom delu ve`be u~estvovali pripadnici oruànih

snaga Srbije, Ma|arske i Rumunije, dok su drugi, prakti~ni deo

ve`be izveli pripadnici Re~ne flotile, uz sadejstvo vojne polici-

je i 246. bataqona ABHO.

Trilateralna ve`ba „Tisa 2011“ bi}e odràna u Rumuniji.

Sastanak Grupe

Srbija – NATO

za reformu odbrane

Trilateralna ve`ba

„Tisa 2010”

Z a v r { e n o k o m a n d n o - { t a b n o u s a v r { a v a w e o f i

Ko mand no-{tab no

usa vr {a va we za vr {i la

su 63 ofi ci ra, od ko jih

57 iz Voj ske Sr bi je,

trojica iz Oru a nih

sna ga Bo sne i

Her ce go vi ne, dvo ji ca iz

Voj ske Cr ne Go re i je dan

ofi cir iz Ar mi je

Re pu bli ke Ma ke do ni je

NNa sve~anosti povodom zavr{etka komandno-{tabnog usa vr{avawa

56. klase oficira [kole nacionalne odbrane Vojne, odrànoj 9. jula

u Sve~anoj sali kasarne „Bawica 2“, ministar odbrane Dragan [u -

tanovac, prema naredbi predsednika Srbije Borisa Tadi}a, uru~io je

oficirske sabqe sa posvetom trojici najuspe{nijih polaznika – ma-

jorima Dragi{i Simi}u (9,83), Goranu Radosavqevi}u (9,67) i Sla|anu

Tubi}u (9,50).

Diplome komandno-{tabnim oficirima do delio je na~elnik Vojne

akademije brigadni geleral dr Mladen Vuruna.

Na ovom nivou {kolovawa u sistemu odbra ne polaznici su

osposobqeni za komandovawe jedinicama ranga bataqona, diviziona,

eskadrile, kao i za {tabne du`nosti u brigadama i ostale du`nosti u

sistemu odbrane.

êstitaju}i oficirima 56. klase, ministar odbrane Dragan

[utanovac istakao je da su sveukupne reforme koje su spro vedene

zna~ajne sa aspekta odbrane zemqe, ali i za budu}e pozicije visokih

oficira. Stoga }e, kako je istakao ministar, samo najuspe{niji i naju-

porniji stizati do najvi{ih poloàja.

– U toku je formirawe Univerziteta odbrane, prvi put na na{im pros-

torima, i ponosni smo na ~iwenicu da ve} sada na bazi~nim studijama, ali

i na visokom usavr{avawu, imamo i oficire stranih vojski, istakao je min-

istar [u tanovac, dodaju}i da }e se u godinama koje slede broj stranih stu-

denata pove}avati.

Nedavno potpisivawe sporazuma o saradwi sa Hrvatskom, pr e ma re -

~ima ministra odbrane, podrazumeva i mogu}nost uzajamnog {ko lova wa

Poja~awe za profesio

11

c i r a 5 6 . k l a s e [ k o l e n a c i o n a l n e o d b r a n e

oficira u ok viru komandno{tabnog i ge ne ra l{tabnog us -

avr{a vawa.

Ministar [utanovac poru~io je oficirima da }e zbog

pro fesiona lizacije vo jske wihov posao biti znatno teì,

do da ju}i da je Sr bija posve}ena miru. Iako nema vojnog ugro -

à vawa teritorije, na{a ze mqa je i daqe izloèna as i me -

tri~nim pre twa ma.

Asimetri~ni

rizici i pre twe

ne ugroàvaju ni -

je dnu zemqu u sve-

tu po je di na~no,

ka ko je nagla sio

mi ni star [u ta -

novac, ve} su to

be zbednosni ri -

zici celog re gi o -

na, a uskoro }e

bi ti i globalna

pre twa. Upravo

zb og to ga, ista kao

je on, ve oma je

zna ~ ajno {to da -

nas ur u ~uj emo di -

plo me pr i pa dni c -

ima ino stra nih

oru anih snaga.

Postigli smo

i zna ~ajne rezul-

tate na poqu ra -

zvo ja odbrambene

in du strije, podvu -

kao je ministar

od b r a ne, i tako postali lideri na prostoru od Ankare do

Be~a, dodaju}i da ukoliko Vlada na{e zemqe prepozna zna~aj

tog kapaciteta, uz odre |ene investicije pro{iri}e se i

mogu}nost izvoza. Na taj na~in, prema re~ima ministra

[utanovca, moè se do sti}i i izvoz u iznosu i od milijardu

dolara, koji bi zna~ajno doprineo smawewu deficita.

Prema re~ima na~elnika [kole nacionalne odbrane

pu kovnika Miloquba Sretenovi}a, jednogodi{we us -

avr{avawe oficira 56. generacije odvijalo se prema na -

stavn om programu koji je uskla|en sa me|unarodnim pro cedu -

ra ma i standardima, te se na taj na~in postiè interoper-

abilnost sa vojskama {irom sveta.

Zavr{etkom {kolovawa ove generacije, kako je naglasio

pukovnik Sretenovi}, sistem odbrane na{e zemqe dobija

zna~ajno osveèwe i poja~awe neophodno za svakodnevne za-

datke jedinica i uspe{an nastavak procesa reforme Vojske

Srbije, posebno na takti~kom i operativnom nivou.

Osim profesora sa Akademije, polaznicima su pre-

davali i premijer Mirko Cvetkovi}, ministar odbrane Dra-

gan [utanovac, ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i},

ministar finansija dr Diana Dragutinovi}, ministar ener-

getike i rudarstva dr Petar [kundri}, na~elnik akademija

KoV Ruske Federacije general pukovnik Vladimir Ivanovi~

Po pov, kao i predstavnici drugih zna~ajnih institucija iz

zemqe i inostranstva iz oblasti odbrane i bezbednosti.

Sve~anosti su prisustvovali predstavnici Ministarst-

va odbrane i Vojske Srbije, vojno-diplomatskog kora, brojni

pro fe sori, porodice, stare{ine i kolege oficira.

Biqana MIQI]

Snimio Goran STANKOVI]

U ime 56. kla se ko mandno -{ tabno g usa vr {a va wa, m ajor

Dragi{ a Simi} i zrazi o je uve re we da j e na{ a zemqa do bi la

novu gen eraciju ko mandno -{ tabnih of ici ra koji su visoko o -

sp osobqeni i u po tp unosti sprem ni da uspe{n o izvr{e sve

po stavqe ne zadatk e, dod aj u} i da }e s e trudi ti da {t o vi{ e

znawa ste ~e nih u t oj {ko li prene su os ta lim kole gama.

– Svesni zn a~ aja, odgovo rn ost i i v r em ena u koj em ì -

vimo, na st oj a} emo d a n a{e kom an de i jed in ice budu maksim -

alno ob u~e ne i o sposobqene za izvr {avawe na mensk ih za da -

taka, p or u~io je major Si mi}, nagl a{ avaju}i da }e na taj na ~ -

in p ru iti pu nu podr{ ku razvoju si stema o db rane i stvor iti

uslov e za u spe{n u r ealiza ciju z apo~et ih reformi.

Pr ipad nik Oru an ih snaga Bosne i Hercego vin e puk ov -

ni k Xeva d Xa ji} zahva lio je M ini star stvu odbra ne i Vo jsc i

Srbije , a poseb no kole gama o fi ci rima iz klase na g ostopr -

im stv u, us pe{noj s ar ad wi i pren etom zn awu u to ku { kolova-

wa u i me svih stranih pol aznika ko ji su poha|ali kom andno -

{t ab no usav r{avawe . O n j e poru ~i o da }e s e uspe{na sa -

radwa m e|u ovim zemq am a nasta vi ti u kor ist za jedni~kih in -

ter es a i m ira.

O ve godin e pola zn ic i ovog vi sokog {ko lovawa u ~e st vo -

vali su u osmi{q av aw u ve`be kadeta Vo jn e ak ademi je „Diplo -

ma c” i pr va su gene racija to g ni vo a usavr{ avawa ko ja je ve -

rifiko va la jedan od modela zadataka u Centru za simulacije

i u~ewe na daqinu Vojne akademije.

U okvi ru stu dij skih pu to va wa to kom stru~ nog usa vr {a va -

wa, ofi ci ri 56. kla se ob i {li su mno ge je di ni ce i usta no ve

Voj ske, pri ~e mu su ima li pri li ku da po red upo zna va wa ra da

na {ih je di ni ca, sa gle da ju i voj no stra te gij ske ka rak te ri sti ke

pro sto ra i deo pri vred nih i kul tur no-isto rij skih po ten ci ja la

Sr bi je.

Ka dar za da qe re for me

nalizaciju

Najuspe{niji oficiri: Dragi{a Simi}, Goran Radosavqevi}

i Sla|an Tubi}

15. jul 2010.12

Razvoj kao

imperativ

Pukovnik prof. dr Bojan Zrni} novi je na~elnik Uprave za odbrambene

tehnologije Ministarstva odbrane Srbije. Jedan je od mla|ih na~el-

nika uprava u sistemu odbrane. Wegove ideje su savremene, a potreba

da kvalitetno mewa ono {to ne funkcioni{e dobro, jeste izraèna.

Vojnu gimnaziju zavr{io je kao prvi u rangu, Vojnotehni~ku akademiju,

smer Elektronika, specijalnost Raketni sistemi, kao prvi u klasi.

Tokom vojni~ke karijere bio je i prakti~ar i teoreti~ar.

Osetio je trupu, rat, ali i nadahnu}e koje donosi rad u vojnom {kol-

stvu – magistrirao je, doktorirao, bio nastavnik na elektro smeru Vojno -

tehni~ke akademije, a na Katedri radarski i raketni sistemi pro{ao je put

od asistenta pripravnika do na~elnika. Potom je u upravama – za strategi-

jsko planirawe Ministarstva odbrane i za planirawe i razvoj

General{taba – dobro prou~io put razvoja i opremawa vojske sredstvima

NVO. Znawa u oblasti strategijskog planirawa usavr{io je na Kraqevskom

kolexu za odbrambene studije u Velikoj Britaniji i na kursevima u Mar{al

centru u Nema~koj.

Vezu izme|u {kolstva i nauke nikada nije prekidao. Objavio je 65

nau~nih i stru~nih radova iz oblasti vojne elektronike i telekomunikaci-

ja, od toga 20 na me|unarodnim konferencijama. Sada, kao na~elnik Up-

rave za odbrambene tehnologije, naoruàn znawem i iskustvom, moè

zna~ajno da uti~e na neke procese.

Uprava za odbrambene tehnologije nadle`na je za istraìvawe,

razvoj, modernizaciju, proizvodwu i odràvawe sredstava NVO. U

– Vojska Srbije mora}e u

narednom periodu da premosti

jaz tehnolo{kog zaostajawa

u odnosu na savremene armije.

Resursi koji }e se za to

opredeliti ne}e biti mali i

zahteva}e efikasan i

transparentan proces kako

bi se postigli èqeni rezultati.

Uprava za odbrambene

tehnologije Ministarstva

odbrane i svi u~esnici u tom

procesu moraju razvijati

sopstvene kapacitete da bi se to

kvalifikovano sprovelo.

To je teì{te u na{em daqem

radu – rekao je pukovnik

dr Bojan Zrni}, na~elnik Uprave.

Pukovnik prof. dr Bojan Zrni}, na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije

13

ju nau~noistraìva~kih ustanova Republike Srbije, kojoj je nedavno

podneta kandidatura za akreditaciju Instituta. To }e otvoriti

mogu}nost za u~e{}e VTI na konkursima koje raspisuje Ministarst-

vo za nauku, ali }e stvoriti i okvir za objektivno vrednovawe is-

traìva~a iz VTI i wihovih rezultata u nacionalnom prostoru.

Uprkos liderskoj poziciji u oblasti istraìvawa i razvoja

naoruàwa, ima dosta prostora za unapre|ewe, jer se od stare

slave ne ìvi. Nije tajna da postoji odre|ena, delimi~no i

razumqiva frustracija oko mogu}nosti uspe{nog zavr{etka nekih

dugogodi{wih razvojnih projekata. Zaboravqa se da je finansir-

awe tih projekata u po~etnom periodu bilo znatno ispod obima

predvi|enog programskim dokumentima, te da je usled organiza-

cionih promena dolazilo do velike fluktuacije lica iz sastava

projektnih timova. To je neminovno unosilo diskontinuitet. Pro-

ces istraìvawa i razvoja po definiciji jeste neizvestan i pro-

jekti mogu biti neuspe{ni ~ak i kad su svi uslovi obezbe|eni. Ovo

zvu~i apologetski, ali ukazuje na potrebu objektivizacije pristupa

u analizi uspe{nosti razvojnih projekata u VTI-u.

Bez obzira na mogu}a opravdawa, èlim da poru~im da }e se

u narednom periodu mewati poslovna filozofija u Institutu.

Teì{te }e biti na rezultatu, odnosno proizvodu, a ne na procesu

istraìvawa. Ne}e vi{e biti prihvatqivo da pojedina odeqewa

ili grupe istraìva~a konstantno imaju konkretne rezultate, a da

ostale budu neprepoznatqive po rezultatima i sakrivene institu-

cionalnim okvirom. U tom smislu primewiva}e se mehanizmi ko-

jima }e se vrednovati rad na uspe{nim projektima, a ne

nagra|ivawe po principu uravnilovke.

Usled skromnijih potreba Vojske Srbije za opremawem

sredstvima NVO, podsti~e se izvoz. Najve}i pritisak je,

stoga, na fabrike odbrambene industrije. U kojoj meri VTI

pomaè namenskoj?

– U posledwe tri godine evidentan je porast izvoza srpske

odbrambene industrije. To je, svakako, posledica sinergijskog efek-

ta obnavqawa i razvoja politi~kih odnosa sa zemqama kupcima,

ali i spremnosti na{e odbrambene industrije da ponudi kvalitetne

proizvode. Suo~eni s ~iwenicom koja je implicirala va{e pitawe,

u Vojnotehni~kom institutu odvojili smo deo kapaciteta kako bi-

smo prihvatili zahteve preduze}a odbrambene industrije i pruìli

im odgovaraju}u podr{ku u razvoju sredstva ili pokretawu

proizvodwe. To je zna~ajan izvor pri-

hoda za VTI, koji obezbe|uje adekvat-

nu logisti~ku podr{ku funkcionisawu

same ustanove, koja, da podsetim, ima

170.000 kvadratnih metara prostora

koji se zagreva, ali i podr{ku u spro-

vo|e wu samih istraìvawa, ukqu -

~uju}i i stimulaciju uspe{nih istra -

ìva~a. Potrebno je naglasiti da je

odràvawe postoje}ih i razvijawe

novih sposobnosti Instituta pre-

duslov odrìvog rasta na{e odbram-

bene industrije.

Nove tehnologije za dugoro~ni

razvoj Vojske jesu robotizovane

platforme, razni elektronski

sistemi, kao i senzorske plat-

forme. Apsolutni hit pro{log

sajma NVO Partner bila je

„milica“. Da li }e se nastaviti

projekti robotizovane vojne

tehnike?

– Besposadne borbene platfo -

rme, zemaqske i vazdu{ne, nisu vi{e

budu}nost, ve} realnost u tre nu tnim

borbenim operacijama. Pra te}i te

trendove, u VTI-u je razvijen tehno-

lo{ki demonstrator robotizovane

wenom sastavu su Vojnotehni~ki institut i TRZ u Kragujevcu,

a na vezi su, kako se to vojni~kom terminologijom kaè, i

fabrike odbrambene industrije. Prakti~no, re~ je o inte-

graciji svih faktora koji su neophodni za proces nastanka

doma}ih sredstava NVO. Takav model preìveo je najteè

godine, ho}e li i ubudu}e?

– U proteklom vremenu model je zaista pokazao efektivnost i

prihvatqiv nivo efikasnosti, pa se moè smatrati pogodnim i

odrìvim i ubudu}e. Svakako, prilago|ava}e se novim uslovima,

pre svega kroz forme partnerstva sa privatnim sektorom,

uvaàvaju}i postojawe sve ve}eg broja lokalnih kompanija koje u

svoj portfolio ukqu~uju razvoj i proizvodwu naoruàwa i vojne

opreme. Umesto uobi~ajene prakse da istraìvawe i razvoj sred-

stava NVO za potrebe Vojske Srbije finansira samo Ministarst-

vo odbrane, koja se nije uvek pokazala i ekonomski efikasnom, sve

vi{e pa`we dobija}e projekti u kojima se partnerstvom u procesu

razvoja i proizvodwe NVO unose komplementarne prednosti

javnog i privatnog sektora, ali i zajedni~ki rizik.

Kolika sredstva su ove godine odre|ena za finansirawe

istraìva~kih i razvojnih projekata u Vojnotehni~kom in-

stitutu?

– I u ovoj godini nastavqen je trend porasta izdvajawa sred-

stava za razvojne projekte i ona su za oko 30 odsto ve}a. Za di-

rektne materijalne tro{kove istraìvawa, ukqu~uju}i usluge ko-

operanata, nameweno je oko 450 miliona dinara, dok }e se posle

dugogodi{we pauze u novu laboratorijsku opremu uloìti jo{ oko

200 miliona dinara. Zna~ajna sredstva ulaù se i u obnovu vi-

talne infrastrukture, kao {to je prostor aerotunela. Me|utim,

va`nija od materijalne je kadrovska obnova.

Vojnotehni~kom institutu potrebna je nova istraìva~ka en-

ergija, jer je prose~na starost istraìva~a ve}a od 50 godina.

Ove godine primqeno je 15 novih stru~waka sa visokom stru~nom

spremom, a izmenom formacije, koja je u toku, stvori}e se uslovi

da ove godine primimo jo{ najmawe trideset. I taj konkurs }emo

vrlo brzo objaviti. Da bismo ublaìli i premostili odlazak ve-

likog broja istraìva~a u penziju, na{ ciq je da u narednih pet

godina zapo{qavamo najmawe 20 qudi godi{we i tako obe zbe di-

mo transfer znawa i iskustva. Tako|e, u VTI }e biti preme{ten

odre|en broj mladih oficira koji su

imali visok prosek na osnovnim

studijama, a pro{li su trupni sta`.

Pored ovih mera, intenzivirali smo

interakciju izme|u projektnih timova

i krajwih korisnika i ve} imamo

poziti vna iskustva u vezi sa tim, kao

na primer kada je re~ o razvoju mi-

ni-bespilotne letelice.

Ima li VTI konkurenciju u

ra zvoju i modernizaciji sred-

stava NVO?

– Vojnotehni~ki institut jeste

jedan od brendova sistema odbrane i

verovatno je da, ukupno gledano, nema

konkurenciju u oblasti razvoja sred-

stava NVO u zemqi i regionu. To, pre

svega, potvr|uju reference iz pro -

{losti, ali i neke nove, kao {to je

avion za po~etnu obuku lasta. Nar-

avno da postoje institucije u na{oj

zemqi koje u pojedinim oblastima

razvoja predwa~e u odnosu na VTI i

sa wima Institit uglavnom i sa ra -

|uje, ali nema nijedne koja ima tako

{irok spektar kapaciteta. Siguran

sam da }e vrednosti i kapacitete VTI

prepoznati i Komisija za akreditaci-

Krajem maja Srbija je pristupila programu

kodifikacije NATO-a, koriste}i jo{ jedan od

raspoloìvih mehanizama u Programu Partnerst-

vo za mir. Tako se stvaraju uslovi pove}awa lo -

gisti~ke interoperabilnosti u toku u~e{}a na {ih

jedinica u multinacionalnim operacijama, i, {to

je va`no, proizvodi srpske odbrambene industrije

mo}i }e da se na|u na trì{tima koja zahtevaju oz-

na~avawe sredstava NVO po kodifikacionom sis-

temu NATO-a. To nije samo trì {te zemaqa Ali-

janse, ve} mnogo {ire.

Me|utim, postoje}i sistem nomenklature ne}e

biti uga{en. Uvo|ewem kodifikacionog sistema

NATO-a, na neki na~in proveri}e se postoje}e

baze nomenklaturnih brojeva u na{em sistemu i

uspostaviti jednozna~na veza izme|u ta dva sis-

tema. Na{ sistem nomeklature ima {iri obu hvat

od kodifikacije jer, pored logisti~kog, ukqu ~uje i

proizvodnu (konstruktivnu dokumentaciju) i norma-

tivnu dimenziju (nadle`nosti takti~kih nosilaca).

Moram naglasiti da uvo|ewe kodifikacionog sis-

tema NATO-a nije politi~ko ve} prakti~no pitawe

i da trenutno 63 zemqe u~e stvuju u tom programu,

me|u kojima su Rusija, Indija i Brazil.

KODIFIKACIJA

– Veoma vaàn aspekt rada Vojnotehni~kog insti-

tuta, koji je javnosti mawe poznat jer ne zavr{ava

konkretnim proizvodom NVO, a angaùje znatno ka-

pacitete VTI-a, jeste oblast ekspertize i stru~ne po-

mo}i koja se realizuje po sistemu ad hok zahteva ko-

risnika iz Vojske Srbije i odbrambene industrije, a u

formi funkcionalnih zadataka. Takvi zadaci naj~e{}e

se odnose na procenu uzroka netipi~nih otkaza sred-

stva u eksploataciji, probleme u proizvodnom proce-

su, kao i pomo} u definisawu tehnolo{kih postupaka

odràvawa.

EKSPERTIZA

zemaqske borbene platforme – milica. Istraìvawa u oblasti

vojne robotike nastavqena su u Institutu i ove godine, a o~ekuje-

mo da se Vojska Srbije, kao korisnik, uskoro odredi i konkretizu-

je zahteve za takvim sredstvima. U oblasti razvoja bespilotnih

letelica na pravqen je zna~ajan progres. Ambicija je da se razvije

~itava paleta takvih letelica – od mini, koju je javnost upoznala –

vrabac, do takti~ke bespilotne letelice i letelice za sredwe vi-

sine s velikim vremenom zadràvawa u vazduhu.

Dokle je odmakla inicijativa da Tehni~ki remontni zavod

u Kragujevcu dobije status regionalnog centra za remont i

delaboraciju municije?

– Tehni~ki remontni zavod za remont ubojnih sredstava u Kra -

gujevcu jeste regionalni lider i u pogledu kapaciteta za remont i

delaboraciju {irokog asortimana ubojnih sredstava i kada je re~

o kadrovskim i laboratorijskim kapacitetima za pra }ewe stawa

stabilnosti baruta. Deo tog sistema je i jedinstvena kolekcija

baruta. Zavod posluje stabilno, a ~iwenica da ima vi {e od 400

radnika pred stavqa zna~ajan generator prihoda za lokalnu zajed-

nicu. Pored generalnog remonta municije, kojim se produàva wen

ìvotni vek, posebno isti~em da je u periodu od 2005. delabo -

risano oko 12.500 tona ubojnih sredstava koja su bila u vi{ku

ili pirotehni~ki nebezbedna. Prate}i taj trend, postoje realni

izgledi da u naredne dve godine potpuno re{imo problem vi{ka

ubojnih sredstava, ~ime bi se stvorili uslovi za potpunu stabi-

lizaciju sistema upravqawa i piro te hni~ke bezbednosti uskladi -

{te nih ubojnih sredstava.

Predstoji obnavqawe de la in frastrukture Zavoda, a i izgrad-

wa te hno lo{kih ka paciteta za eko lo {ki

pri hva tqivu dela bo ra ciju tako -

zvane G kla se mu nicije (di -

mna i osve tqa va ju }a). Pra -

te }i opre de qewe da se u

fazi operativne upot-

rebe sredstava NVO,

u koja spa daju i uboj-

na sredstva, kapaci-

teti odràvawa {to

vi {e pribli e sred-

stvima i krajwem ko-

risniku, o~ekujem da u

narednom periodu i

Remontni zavod Kragu-

14

intervjujevac pre|e u sastav General{taba Vo jske, kao {to je to ve} u~i -

weno sa Zavodom u â~ku i Vazduhoplovnim zavodom u Batajnici.

Uprava za odbrambene tehnologije nadle`na je i za stan-

dardizaciju, kodifikaciju i metrologiju u sistemu odbrane.

Te funkcije su u javnosti mawe poznate, a veoma su zna~ajne

za sistem. Da li je do{lo do zna~ajnijih promena u wihovom

organizovawu i radu?

– Javnost zaista nije u dovoqnoj meri upoznata sa va`no{}u

tih funkcija i ~ini se kao da su one pomerene u drugi plan. To ni-

je dobro, jer one predstavqaju osnovu za podr{ku ìvotnom cik-

lusu sredstava NVO, skra}uju vreme razvoja, omogu}avaju efikas-

niju i ekonomi~niju proizvodwu i odràvawe, nastup na svetskim

trì{tima, te logisti~ku interoperabilnost.

Standardizacija u sistemu odbrane ima tehnolo{ki i opera-

tivno-organizacioni aspekt. Tehnolo{ki aspekt odnosi se na sred-

stva NVO, a operativno-organizacioni na taktike, tehnike i pro-

cedure pri obavqawu vojnih aktivnosti. Za tehnolo{ke aspekte

zaduèna je Uprava za odbrambene tehnologije, dok su operativni

standardi u nadle`nosti Uprave za planirawe i razvoj Gene ral -

{taba. Primena standarda u odre|enoj oblasti zahteva struk-

tuiran i disciplinovan proces, {to jeste veliki izazov. êsto se

euforija posle usvajawa nekog standarda zavr{i pojedina~nim

entuzijazmom, i to se mora promeniti.

Broj standarda odbrane ve}i je od 6.000 i predstoji zna~ajan

posao kako bi se dovr{ilo wihovo prevo|ewe u elektronsku for-

mu. Pored standarda odbrane, tu su i tehni~ki propisi – najvi{e

je onih koji se odnose na kva -litet proizvoda, koji bi tako|e tre-

balo da se prebace u elektronsku formu i tako olak{a pri stup i

15. jul 2010.

15

Kada }e biti gotov novi Pravilnik o

opremawu Vojske Srbije, jedan u nizu

sistemskih dokumenata, veoma bitan,

koji reguli{e oblast opremawa sred-

stvima naoruàwa i vojne opreme?

– Opremawe vojske sredstvima

NVO obuhvata istraìvawe, razvoj,

testirawe, proizvodwu i moderniza -

ciju. @elim da podsetim da je u proce-

su izrade Dugoro~nog plana ra zvoja

sistema odbrane do 2020. godine

primewena metodologija planirawa

razvoja vojske zasnovana na sposob-

nostima. Kao model sposobnosti iz-

abran je {iroko kori{}en koncept

kqu~nih operativnih sposobnosti koji

obu hvata pravovremenu ra spolo -

ìvost snaga, efektivno obave {ta jno

obezbe|ewe, efektivno anga o vawe,

komandovawe, otpornost i za {titu

snaga, mobilnost i odr i vost. Tako|e,

prihva}en je model kojim se razvoj

navedenih kqu~nih operativnih

sposobnosti obavqa kombinacijom

slede}ih materijalnih i nematerijalnih ~inilaca – doktrina, obu-

ka, organizacija, naoruàwe, obrazovawe, kadar, infrastruktu-

ra i interoperabilnost. U tom smislu, opremawe vojske sredstvi-

ma naoruàwa i vojne opreme iskqu~ivo je usmereno na opera-

tivne sposobnosti koje treba dosti}i da bi se izvr{ili zadaci

proistekli iz misija vojske, a ne, kao {to je to neretko bio slu~aj,

na uvo|ewe nove ili zamenu postoje}e platforme ili oru`nog sis-

tema samo zato {to je to ne~iji interes ili povr{na procena, ali

ne i stvarna potreba.

Opremawe NVO je, dakle, kqu~ni materijalni ~inilac razvo-

ja operativnih sposobnosti vojske, zbog ~ega je od visoke va`nos-

ti u~initi ga efektivnim, efikasnim i ekonomi~nim. Novi Pravil-

nik o opremawu Vojske Srbije naoruàwem i vojnom opremom tre-

ba da uspostavi organizaciju, upravqa~ke mehanizme i procedure

koje to treba da omogu}e.

Uvaàvaju}i ~iwenicu da postoje}i sistem ima dugu i uspe{nu

tradiciju i da su u odnosu na wega razvijeni upravqa~ki i izvr{ni

mehanizmi kod svih u~esnika u procesu, ukqu~uju}i specifi~an

vokabu lar i prepoznatqiv sistem dokumenata, u novom Pravil-

niku }e se zadràti zna~ajan deo organizacionih i tehnolo{kih

procedura iz vaè}eg Pravilnika, naro~ito kada je re~ o modeli-

ma opremawa. Promene }e se vi{e desiti u oblasti upravqawa

procesom opremawa, uvaàvaju}i organizaciju sistema odbrane i

nadle nosti koje su bitno izmewene u odnosu na konstelaciju iz

vremena kada je nastao postoje}i Pravilnik.

Koja nova re{ewa donosi Pravilnik?

– Osnovni principi na kojima }e se zasnivati novi sistem

opremawa, a koji }e se reflektovati i na re{ewa u Pravilniku,

jesu ve} pomenuta usmerenost na potrebne vojne sposobnosti,

umesto na sama sredstva NVO, integralno pra}ewe sredstva NVO

tokom ìvotnog ciklusa, ve}u ukqu~enost krajwih korisnika u sve

faze projekta opremawa, razmatrawe ukupnih tro{kova ìvotnog

ciklusa, kao kqu~nog ekonomskog kriterijuma pri izboru sredstva,

kontinuirano upravqawe projektom opremawa formirawem inte-

gralnih projektnih timova, novi oblici saradwe s vojnom indus-

trijom, ukqu~uju}i i partnerstvo s privatnim sektorom. Tako|e, i

ve}a primena modelovawa i simulacija u fazi definisawa zahte-

va, reafirmacija integralnog tehni~kog obezbe|ewa, te primena

antikorupcijskih mehanizama. Jedan od dokumenata koji ~ini os-

novu za izradu ovog pravilnika jeste me|unarodni standard ISO15288, koji se odnosi na prime nu metoda i tehnika sistemskog

inèwerstva u razvoju, eksplo ataciji i povla~ewu iz upotrebe

nekog sredstva ili sistema.

pretraga. Planirano je da se taj

po sao zavr{i do sredine sle de -

}e godine. Tako|e, potrebno je

normativno urediti oblast ko -

ri {}e wa me|unarodnih civil-

nih standarda, na pri mer ISO i

specifi~nih vojnih standarda –

STANAG i MIL. U oktobru ove go-

dine bi}e odr an okrugli sto o

standardiza ciji u sistemu od -

bra ne, na kojem }e se razgova ra -

ti o tim pitawima.

Kodifikacija predstavaqa

proces kojim se sredstva i de-

lovi NVO na jedinstven na~in

ozna~avaju, opisuju i klasifiku-

ju. Tako se stvaraju uslovi za in-

teroperabilnost i zamewivost,

~ime se maksimizuje logisti~ka

podr{ka, naro~ito u multinaci -

onalnom okru ewu.

Metrolo{ka delatnost u

sistemu odbrane obuhvata dono -

{ewe propisa, etalonirawe,

rad metrolo{kih laboratorija,

nadzor i obuku kadra radi obezbe|ewa visokog kvaliteta proizvo-

da i usluga i efikasnijeg i pouzdanijeg funkcionisawa sredstava

NVO. U sistemu ima 14 metrolo{kih laboratorija, koje poseduju

vi {e od 1.400 etalona. Odràvawe tog sistema nije jeftino, ali

je nu no, tako da }e se ove godine, posle duè pauze, odre|en broj

primarnih etalona poslati u strane referentne laboratorije na

etalonirawe. U maju ove godine donet je Zakon o metrologiji u Re-

publici Srbiji, pa sledi izrada novog Pravilnika o metrolo{koj

delatnosti u oblasti odbrane.

Nosilac ovih aktivnosti unutar Uprave je novoformirana

Direkcija za standardizaciju, kodifikaciju i metrologiju. Pred

wom su veliki izazovi, a kqu~ni preduslov jeste popuna odgovara-

ju}im kadrom.

U delatnosti Va{e uprave jeste i me|unarodna vojnote -

hni ~ka saradwa. Kakve su perspektive u toj oblasti?

– Me|unarodnu vojnotehni~ku saradwu sprovodimo u kordi-

naciji sa Upravom za me|unarodnu vojnu saradwu Sektora za poli-

tiku odbrane. Smatram da postoji zna~ajan prostor za unapre|ewe

trenutnog nivoa aktivnosti u toj oblasti, i bilateralno i multi-

lateralno. Na bilateralnoj osnovi standardni format jesu me -

{oviti komiteti za vojnotehni~ku saradwu, i takvih ima nekoliko,

na primer sa Egiptom, Izraelom, Portugalijom. U toku je formi-

rawe komiteta sa Ruskom Federacijom i Ukrajinom. Na multilat-

eralnoj osnovi, pored ve} pomenutog pristupawa komitetu NATO-a

za kodifikaciju, èqa nam je da {to pre formalizujemo saradwu sa

agencijama Alijanse za snabdevawe i odràvawe (NAMSA) i za

istraìvawe i razvoj (RTO).

U nadle`nosti Uprave je i priprema saglasnosti za davawe

uvoznih i izvoznih dozvola za naoruàwe i robu dvostruke namene,

i taj posao je veoma dinami~an jer raste obim uvoza i izvoza, ali i

broj doma}ih kompanija koje su registrovane za obavqawe spo-

qnotrgovinskog prometa u ovoj oblasti. Trenutno ih ima vi{e od

150. Zna~ajan segment me|unarodne vojnotehni~ke saradwe koji re-

alizuje Uprava jeste i sprovo|ewe me|unarodnih konvencija u

oblasti NVO. Na kraju da pomenem i {kolovawe u vojnotehni~koj

oblasti za potrebe stranih zemaqa, koje se realizuje u VTI, u

saradwi sa Vojnom akademijom. U toku je {kolovawe 20 slu{alaca

iz Alìra i oni bi do kraja godine trebalo da odbrane magistarske

radove i vrate se u zemqu posle dve i po godine provedene u Srbi-

ji. To su dugoro~no najvrednije investicije jer otvaraju vrata za

razvoj vojnotehni~ke saradwe u ostalim formama, kao {to je, na

primer, zajedni~ki razvoj ili transfer tehnologije.

– Perspektiva artiqerije nije u broju cevi, nego

u inteligentnoj municiji pove}anog dometa i u komand-

no-informacionom sistemu. U Vojnotehni~kom institu-

tu razvija se artiqerijska vo|ena municija. Ambicija

je da se razvije familija inteligentne artiqerijske

municije i jedinstvenog upaqa~a za sve artiqerijske

projektile. Precizna municija obezbedi}e ve}u efi -

kasnost na ciqu, a uz mnogo mawi borbeni komplet

ima }emo istu efektivu kao i prilikom upotrebe kla -

si~ne municije.

Sada imamo veliku vatrenu mo}, ali moramo brè

i ta~nije znati gde su nam ciqevi. Zato VTI razvija pro-

jekat inteligentne multisenzorske platforme, koja }e

integrisati sve izvi|a~ke senzore na jedinstvenu plat-

formu – televizijsku kameru, termovizijsku kameru,

laserski obeleìva~ ciqa, laserski daqinomer,

zvukometrijski sistem i radar za zemaqske ciqeve. Po-

mo}u takvih platformi, nezavisno od doba dana i at-

mosferskih uslova, mo}i }e da se vr{i akvizicija ciqe-

va i navo|ewe artiqerijske vatre na te ciqeve.

INTELIGENTNA MUNICIJA

Posebno }e se promovisati

inkrementalni pristup u opre-

mawu, kojim }e se skratiti vreme

uvo|ewa sredstva NVO u opera-

tivnu upotrebu tako {to se, pri -

mewuju}i princip da je najve}i

neprijateq dobrog re{ewa odli -

~no re{ewe, ne}e ~ekati da

sred stvo ispuni sve zahtevane

fun kcionalnosti da bi po~ela

wegova primena. Naime, mnogo je

primera koji pokazuju da odli~na

razvojna re{ewa nisu u{la u op-

erativnu upotrebu iako su ispu -

wavala su{tinske zahteve i

imala kapacitet za daqa una pre -

|ewa, jer u datom trenutku nisu

100 odsto ispunila ta kti~ko-

tehni~ke zahteve.

Potrebno je i normativno

regulisati takozvana rojaliti

pra va, koja polaè sistem od -

brane na proizvode NVO ~iji je

razvoj finansirao, kada su

predmet prodaje tre}oj strani.

Neke ra~unice govore da bi pri

tom nivou izvoza NVO sredstva

dobijena od rojaliti prava bila

dovoqna za finansirawe mnogo

novih razvojnih projekata.

Kona~no, proces opremawa

je potrebno ~vrsto uvezati sa

sistemom za alokaciju resursa,

koji je u na{em slu~aju poznat kao

sistem planirawa, programira -

wa, buxetirawa i izvr{ewa

(PPBI), tako da }e ubudu}e, po -

red Glavnog vojnotehni~kog save-

ta, zna ~ajnu ulogu u opremawu

ima ti i Savet za planirawe od -

brane.

Da li }e se zbog toga me -

wa ti i drugi propisi?

– Da bi se proces opremawa

u potpunosti uredio i prilagodio

potrebama sistema odbrane, ali

u isto vreme i zahtevima okru -

èwa, pored pomenutog Pravilni-

ka potrebno je doneti i izmeniti

druge propise. Pomenu}u neke od

wih. Uprava za odbrambene tehnologije nosilac je izrade Zakona o

proizvodwi NVO, koji treba da zameni Zakon o proizvodwi i

prometu NVO iz 1996. godine. U wemu }e se preciznije urediti

oblast proizvodwe NVO. Spoqnotrgovinski promet naoruàwa i

vojne opreme i roba dvostruke namene bi}e regulisani posebnim

zakonom, ~ija je izrada u toku, a nosilac je Ministarstvo ekonomije

i regionalnog razvoja.

Realizacija projekata opremawa sloènim borbenim sis-

temima zahteva vi{egodi{wi proces i bilo bi dobro da se ugo-

varawe takvih poslova tako|e sprovodi u okviru vi{egodi{weg

buxeta. Trenutni buxetski propisi to naàlost onemogu}avaju i

ume sto o celini, pregovara se o delovima projekta, koji se rea -

lizu je unutar jedne buxetske godine, {to je s aspekta kupca sigurno

suboptimalno.

Po ugledu na zemqe u okru -

èwu, trebalo bi urediti ob -

last ofseta – recipro~ne eko -

nomske kompenzacije ili pogod-

nosti koja proizilazi iz tr-

govine ili sporazuma o nabavci

vojne opreme – koja je ~esto deo

procesa nabavke skupih i slo -

ènih borbenih sistema. To je

me hanizam kojim se, na primer,

uslovqava kupovina nekog slo -

ènog sistema zahtevom da ze -

mqa kupac dobije neku va`nu

tehnologiju koja ne mora nu`no

biti u vojnoj sferi. Ofset aran -

`mani zahtevaju zrelost ukupne

administracije zemqe koja je

primalac, jer su po mi{qewima

nekih analiti~ara upravo to na-

jve}i izvori korupcije u odbram-

benim nabavkama.

Dono{ewe novog Pravilni-

ka o~ekuje se do kraja oktobra, a

wegova primena od po~etka na -

redne godine. Da bi impleme -

ntacija re{ewa iz Pravilnika

bila efikasna, potrebno je bla -

govremeno pripremati sve u~es-

nike u procesu. U tom smislu do}i

}e i do organizacionih promena

u Upravi za odbrambene tehno -

logije, kojima bi se omogu}ilo

inte grisano upra vqa we proce-

som opremawa sre dstvima NVO,

ukqu~uju}i i fazu sprovo|ewa

nabavke, zakqu ~ivawa i real-

izacije ugovora. Pored toga, po -

trebno je spro voditi formalnu

edukaciju i osposobqavawe ka -

dra koji u~e stvuje u procesu od -

bra mbenih na bavki, {to sada ni-

je slu~aj.

U saradwi sa Vojnom aka -

demijom, bilateralnom vojnom

sa radwom i ugovorima na kome -

rcijalnoj osnovi s referentnim

institucijama, kreira}e se ra-

zli~ite forme usavr {a vawa –

od jednodnevnih radionica do

poslediplomskih studija – na ko-

jima }e se razvijati kompetenci-

ja osobqa u oblasti sistemskog

inèwerstva, upravqawa pro-

jektima, analize tro{kova, pregovarawa, poslovnog prava,

stranih jezika i drugih specijalizovanih oblasti. Sve to ne treba

tretirati kao tro{ak, ve} kao investiciju koja se vi{estruko

vra}a.

Vojska Srbije ima imperativ da u narednom periodu premosti

jaz tehnolo{kog zaostajawa u odnosu na savremene armije. Resursi

koji }e se za to opredeliti ne}e biti mali i zahteva}e efikasan i

transparentan proces koji }e ih transformisati u èqene opera-

tivne efekte. Uprava za odbrambene tehnologije i svi u~esnici u tom

procesu moraju razvijati sopstvene kapacitete kako bi taj proces

kvalifikovano sproveli. To je teì{te u daqem radu na{e Uprave.

Mira [VEDI]

Snimio Zoran MILOVANOVI]

intervju

16 15. jul 2010.

– Svetsko trì{te je dinami~no, korisnici se mewaju

i traè ne{to novo i boqe. Bez novih proizvoda odbram-

bene industrije, kao {to su inteligentna municija, nove

platforme i sli~no, ne mogu se sa~uvati postoje}a i osvoji-

ti nova trì{ta. Odbrambena industrija ima nedovoqne

istraìva~ko-razvojne kapacitete i ne moè da investira u

istraìvawa i razvoj. Ali im u tome moè pomo}i VTI. Na

taj na~in obezbedi}e se pozitivna povratna sprega – na-

menska }e od izvoznih poslova, na osnovu prava na intelek-

tualnu svojinu, vra}ati deo novca u VTI kako bi pomogla

odrìvost te ustanove i razvoj wenih kapaciteta, a oni }e

imati novi proizvod koji mogu da proizvode i prodaju. Deo

profita i poreze }e uplatiti u dràvnu kasu iz koje se opet

puni i vojni buxet.

POVRATNA SPREGA

MINISTAR [UTANOVAC

PRIMIO DELEGACIJU LIBIJE

Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je 9. jula dele-

gaciju Libije na ~elu sa direktorom Departmana za oklopna sred-

stva i pe{adiju oru anih snaga Libije brigadnim generalom [a -

banom Almehdijem Abu ga radom.

Na sastanku su konstatovani tradicionalno prijateqski odno -

si dve zemqe i dva naroda, kao i veoma uspe{na saradwa u oblasti

odbrane, koja predstavqa osnov za saradwu i u drugim oblastima.

Glavna tema razgovora bila je unapre|ewe bilateralne vojne

saradwe, pre svega u oblasti vojnog obrazovawa, vojno-ekonomska i

vojno-medicinska saradwa. Libijska strana je, pored zaintereso-

vanosti za {kolovawe svojih oficira na Vojnoj akademiji i VMA u

Beogradu, veliko interesovawe pokazala i za saradwu na obnovi

vojne bolnice u Libiji i razmenu stru~waka dve zemqe kao i pro -

izvode odbrambene industrije.

SARADWA SA AUSTRIJOM

Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad

Peri} sastao se sa na~elnikom Direkcije za bezbednosnu politiku

Saveznog ministarstva za odbranu i sport Republike Austrije gen-

eral majorom Johanom Puherom.

Peri} je upoznao sagovornika sa procesom reforme sistema

odbrane, aktivnostima me|unarodne saradwe u oblasti odbrane i

situacijom u regionu zapadnog Balkana.

General Puher ocenio je bilateralne odnose u oblasti

odbrane veoma dobrim i izneo da obe strane rade na tome da se

identifikuju mogu}nosti dodatnog unapre|ewa. Preneo je spremnost

austrijske strane da pomogne evropske integracione procese u Sr-

biji u oblasti ja~awa saradwe u okviru zajedni~ke bezbednosne i

odbrambene politike EU.

VestiSUSRET NAÊLNIKA

GENERAL[TABOVA SRBIJE

I HRVATSKE

U Kara|or|evu je 7. jula odràn pograni~ni susret na~elnika

General{taba Vojske Srbije general-potpukovnika Miloja Mile -

ti}a i na~elnika General{taba Oruànih snaga Republike Hrvatske

generala Josipa Luci}a.

Tokom susreta razgovarano je o unapre|ewu bilateralne vojne

saradwe, u~e{}u pripadnika Vojske Srbije i OS Hrvatske u multi-

lateralnim aktivnostima, a teì{te saradwe i u narednom periodu

bi }e na obuci i usavr{avawu.

Budu}a saradwa pripadnika Vojske Srbije i OS Hrvatske

pravni okvir ima u i nedavno potpisanom Sporazumu o saradwi

dveju zemaqa u oblasti bezbednosti, koji su potpisali ministri Dra-

gan [utanovac i Branko Vukeli}.

STUDENTI IZ BOSTONA

U TRE]OJ BRIGADI

Studenti doktorskih studija Nortistern univerziteta u Bo sto -

nu i stru~ni voditeq grupe profesor sociologije i antropologije

Gordana Rabrenovi} boravili su 10. juna u Tre}oj brigadi Vojske

Sr bije.

U kasarni „Kwaz Mihajlo“ u Ni{u gosti su posetili spomen-

sobu Tre}e brigade. Na~elnik [taba potpukovnik Zoran Naskovi}

govorio im je o Brigadi, wenom mestu i ulozi u Kopnenoj vojsci, kao

i o najzna~ajnijim zadacima.

Studenti su bili izuzetno zanteresovani za tradiciju i istori-

ju jedinice, a tako|e i za mesto na{e vojske u procesu evropskih in-

tegracija i u~e{}e u Programu Partnerstvo za mir.

Tokom studijskog putovawa i kursa „Balkanski dijalog – civi-

lizacija 2010“ studenti }e obi}i Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i

Hrvatsku, kako bi znawa ste~ena tokom nastave integrisali s prak-

ti~nim primerima postkonfliktnih dru{tava i stekli objektivniju

sliku o prostoru koji je pretrpeo ratna razarawa i etni~ke sukobe.

Tokom boravka u Srbiji studenti iz SAD poseti}e Beograd,

Ni{, Kosovsku Mitrovicu i manastir Gra~anicu. Z. M.

15. jul 2010.18

O stam be nom zbri wa va wu u si ste mu od bra ne

Ka ko da nas pri pad ni ci Mi ni star -stva od bra ne i Voj ske Sr bi je mo gure {a va ti stam be ne pro ble me? S ko -jim te {ko }a ma se tom pri li kom su -sre }u i ka ko da ih pre va zi |u? [ta~i ne nad le ne in sti tu ci je da biubr za le i po jed no sta vi le po stup kestam be nog kre di ti ra wa, kao i osta -le mo de le re {a va wa stam be nih te -{ko }a? Ko ji }e se kon cep ti stam be -nog zbri wa va wa u bu du} no sti pri -me wi va ti u si ste mu od bra ne?

Ka ko da nas pri pad ni ci

Mi ni star stva od bra ne i Voj ske

Sr bi je mo gu re {a va ti stam be ne

pro ble me? S ko jim te {ko }a ma

se tom pri li kom su sre }u i ka ko

da ih pre va zi |u? [ta ~i ne

nad le ne in sti tu ci je da bi

ubr za le i po jed no sta vi le

po stup ke stam be nog

kre di ti ra wa, kao i osta le

mo de le re {a va wa stam be nih

te {ko }a? Ko ji }e se kon cep ti

stam be nog zbri wa va wa u

bu du} no sti pri me wi va ti u

si ste mu od bra ne?

Kre di tom

do kro va

Eki pa iz Sek to ra za qud ske re sur se i Sek to ra za ma te ri jal ne

re sur se Mi ni star stva od bra ne in for mi sa la je to kom ma ja i

ju na pro fe si o nal ne pri pad ni ke Voj ske Sr bi je u {est gar ni zo -

na o mo de li ma stam be nog zbri wa va wa u si ste mu od bra ne.

Pri pad ni ci si ste ma od bra ne iz Ni {a, No vog Sa da, Kra qe -

va, Kru {ev ca, Vra wa i Be o gra da in for mi sa ni su tom pri li kom o

za kon skoj re gu la ti vi u obla sti stam be nog kre di ti ra wa, ku po vi ni

sta no va, kao i o pro pi si ma ko ji pre ci zi ra ju na ~i ne kre di ti ra wa.

Ta ko |e, oba ve {te ni su i o mo gu} no sti ma za do bi ja we sub ven ci o -

ni sa nih kre di ta, te do de li sta no va u za kup, kao i o po sto je }im mo -

de li ma pri ba vqa wa sta no va.

In for mi sa wa su se sa sto ja la iz dva de la – pred stav ni ci Mi -

ni star stva naj pre su pre zen to va li po je di na stam be na re {e wa ko -

ja se u si ste mu od bra ne tre nut no pri me wu ju, a po tom od go va ra li

na pi ta wa pri pad ni ka Voj ske bez sta na. Iz dva ja mo naj ~e {}a pi ta -

wa i od go vo re na wih.

Da li pri pad ni ci Voj ske Sr bi je ko ji ima ju neo d go va ra ju }i

stan u za kup mo gu kon ku ri sa ti za do de lu kre di ta po Pro gra mu i

Ured bi? Mo gu li kon ku ri sa ti za kre dit u bi lo kom me stu?

– Pri pad ni ci Voj ske mo gu kon ku ri sa ti za stam be ni kre dit za

ku po vi nu ne po kret no sti u bi lo kom me stu, ali kre dit za ku po vi nu

no ve ne po kret no sti mo e se do bi ti u vi si ni raz li ke vred no sti

ne kret ni ne ko ju po se du ju i iz no sa od 100.000 evra u di nar skoj

pro tiv vred no sti.

Mo e li se sub ven ci o ni sa nim kre di tom ku pi ti mon ta ni

obje kat ili obje kat u iz grad wi?

– Uko li ko je obje kat ukwi en, mo e se ku pi ti i mon ta ni obje -

kat. Pre ma Pro gra mu du go ro~ nog stam be nog kre di ti ra wa pro fe si -

o nal nih voj nih li ca, uslov za do bi ja we kre di ta je ste da je obje kat

19

iz gra |en. Na osno vu Ured be o me ra ma po dr {ke gra |e vin skoj in du -

stri ji sub ven ci o ni sa wem ka ma ta za stam be ne kre di te i du go ro~ nim

stam be nim kre di ti ra wem, neo p hod no je da obje kat u tre nut ku do no -

{e wa od lu ke o do de li kre dit nih sred sta va iz bu xe ta Re pu bli ke Sr -

bi je ima mi ni mal ni ste pen za vr {e no sti 80 od sto. Uko li ko je ban ka

kod ko je se pod no si zah tev za stam be ni kre dit in ve sti tor, ne zah te -

va se da stam be ni obje kat ima od re |e ni ste pen za vr {e no sti.

Da li se sub ven ci o ni sa nim kre di tom mo e ku pi ti is kqu ~i vo

stan struk tu re ko ja od go va ra onoj ko ju pred vi |a Pra vil nik o re -

{a va wu stam be nih pi ta wa u Mi ni star stvu od bra ne?

– Mo e se ku pi ti stan bi lo ko je struk tu re, do mak si mal nog

iz no sa kre di ta, od no sno do 100.000 evra.

Pri pad ni ci Voj ske ko ji su stam be no pi ta we re {i li kre di tom

pre stu pa wa na sna gu Pra vil ni ka o na kna di put nih i dru gih tro -

{ko va, ko ji se pri me wu je od 2008, u ne po voq ni joj su po zi ci ji od

onih ko ji, uko li ko se da nas od lu ~e za kre dit, za dr a va ju na kna du

de la tro {ko va za za kup sta na uve }a nu za de set od sto.

– U Usta vu Sr bi je sto ji da „za ko ni i svi dru gi op {ti ak ti ne

mo gu ima ti po vrat no dej stvo“. To zna ~i da se od red be za ko na i

osta lih pro pi sa ne mo gu pri me wi va ti na si tu a ci je ko je su na sta le

pre wi ho vog do no {e wa, ta ko da ne ma mo gu} no sti da se tim li ci ma

pri zna pra vo na na kna du tro {ko va ko ji se od no se na re {a va we

stam be nog pi ta wa jer u mo men tu stu pa wa na sna gu Pra vil ni ka ni su

ostva ri va la pra vo na na kna du de la tro {ko va za za kup sta na, {to

je pred u slov za ostva ri va we pra va na ta kvu vr stu na kna de.

Uko li ko pri pad nik Voj ske do |e do sta na ta ko {to kre dit po -

dig ne we go va su pru ga, da li mu se uki da na kna da de la tro {ko va za

za kup sta na?

– No si lac pra va na na kna du de la tro {ko va za za kup sta na

tre ba da bu de i pod no si lac zah te va za stam be ni kre dit, na ~i je

ime tre ba da gla si i ugo vor o ku po vi ni sta na na kre dit.

Ako pri pad nik Voj ske kre di tom ku pi stan i ostva ri pra vo na

na kna du tro {ko va ko ji se od no se na re {a va we stam be nog pi ta wa,

da li se vi si na te na kna de me wa uko li ko do |e do pro me na we go vog

po ro di~ nog sta wa, od no sno da li se za dr a va na kna da ako se kre -

dit is pla ti pre is te ka ugo vo re nog ro ka?

– Na kna da tro {ko va ko ji se od no se na re {a va we stam be nog

pi ta wa utvr |u je se u od re |e nom bro ju bo do va, ko ji se ne me wa ju do

kra ja ot pla te kre di ta, bez ob zi ra na pro me ne u bro ju ~la no va po -

ro di~ nog do ma }in stva. Ta na kna da ostva ru je se naj du e do pot pu ne

ot pla te kre di ta, ali ne du e od 240 me se ci. Ot pla tom kre di ta u

pot pu no sti pre sta je i pra vo na tu na kna du.

Da li se sub ven ci o ni sa nim kre di tom mo e ku pi ti ku }a ili

stan od ro di te qa?

– Pre ma sta vu Na ci o nal ne kor po ra ci je za osi gu ra we stam -

be nih kre di ta, sub ven ci o ni sa nim kre di tom ne mo e se ku pi ti stan

ili ku }a od bli skih srod ni ka, jer se ve ru je da se u ta kvim slu ~a je -

vi ma sred stva kre di ta mo gu upo tre bi ti za ne ku dru gu na me nu. Mi -

ni star stvo od bra ne sma tra da ne ma smet wi za za kqu ~i va we kre -

di ta iz me |u bli skih srod ni ka, s ob zi rom na to da je ciq kre di ti -

ra wa is kqu ~i vo re {a va we stam be nog pi ta wa pro fe si o nal nih

pri pad ni ka si ste ma od bra ne, me |u tim ko na~ na od lu ka o to me u

nad le no sti je Na ci o nal ne kor po ra ci je.

Mo e li Mi ni star stvo od bra ne da sklo pi ugo vor sa ko mer -

ci jal nim ban ka ma ko je ima ju ka ma te ko je ni su ve za ne za de vi znu

kla u zu lu?

– Mi ni star stvo od bra ne po zva lo je sve ban ke da za kqu ~e ugo -

vor za spro vo |e we Pro gra ma, ali su to u~i ni le sa mo one ko je su u

ta kvoj si tu a ci ji pre po zna le sop stve ni in te res.

Ko mer ci jal ne ban ke tra e broj ne ga ran ci je za osi gu ra we

kre di ta, po put hi po te ka, `i vot nog osi gu ra wa... Mo e li Mi ni -

star stvo od bra ne uti ca ti da se ta kve ga ran ci je ubla e?

– Po slov na po li ti ka ba na ka je ta kva da tra e mno ge ga ran -

ci je, na ko je Mi ni star stvo od bra ne ne mo e uti ca ti. Ciq osi gu -

ra wa je, uz obez be |e we ba na ka, da se i ko ri snik kre di ta osi gu ra

od ne pred vi |e nih si tu a ci ja.

Po sto je li rang-li ste za kre di te?

– Ne ma rang-li sta za kre di te, ve} se oni do de qu ju na osno vu

vre me na ka da se pri pad ni ci Voj ske re gi stru ju kod Na ci o nal ne kor -

po ra ci je za osi gu ra we stam be nih kre di ta. [to pre se pod ne se

zah tev za kre dit, pre }e se i re a li zo va ti.

Ima ju li pro fe si o nal ni pri pad ni ci si ste ma od bra ne pra vo

na na kna du de la tro {ko va za za kup sta na uve }a nu za de set od sto

ka da na sle de ne po kret nost?

– Na kna du de la tro {ko va za za kup sta na ostva ru ju is kqu ~i vo

oni ko ji ne ma ju ni ka kav stan, a uko li ko stam be no pi ta we re {e

kre di ti ra wem po sta ju ko ri sni ci na kna de tro {ko va ko ja se od no si

na re {a va we stam be nog pi ta wa. Oni ko ji ima ju stan ili ku }u, ali

ne ma ju re {e no stam be no pi ta we u pot pu no sti, od no sno na od go va -

ra ju }i na ~in, ima ju mo gu} nost da pod ne su zah tev za stam be ni kre -

dit za ku po vi nu no ve ne po kret no sti, ko ji mo gu do bi ti u vi si ni raz -

li ke vred no sti ne kret ni ne ko ju po se du ju i iz no sa od 100.000 evra

u di nar skoj pro tiv vred no sti. Ta da ne mo gu ostva ri ti pra vo na na -

kna du de la tro {ko va za za kup sta na uve }a nu za de set od sto.

Uko li ko pri pad ni ci si ste ma od bra ne ko ji ko ri ste sme {taj u

voj nom objek tu re {e stam be no pi ta we kre di ti ra wem, u kom iz no su

i ka ko im se utvr |u je uve }a na na kna da – pre ma bro ju bo do va ko je

ostva ru ju li ca ko ja ko ri ste sme {taj u voj nom objek tu ili kao osta -

li ma ko ji ne ko ri ste taj sme {taj, od no sno pre ma bro ju ~la no va po -

ro di~ nog do ma }in stva?

– U ta kvim si tu a ci ja ma pri pad ni ci Voj ske do bi }e uve }a nu na -

kna du za de set od sto, pre ma bro ju ~la no va za jed ni~ kog do ma }in st-

va i dru gim uslo vi ma pro pi sa nim Pra vil ni kom, kao li ce ko je ne

ko ri sti sme {taj u voj nom objek tu ili voj nom ho te lu.

Mo gu li pro fe si o nal ni pri pad ni ci Voj ske iz da ti stan ko ji su

ku pi li sub ven ci o ni sa nim kre di tom uko li ko do bi ju pre ko ma du?

– Za raz li ku od li ca iz gra |an stva ko ji ma ni je do zvo qe no da

iz da ju stan ako su ga ku pi la sub ven ci o ni sa nim kre di tom, pro fe si -

o nal na voj na li ca mo gu iz da ti stan ka da se upu te u pre ko man du.

[ta se do ga |a s voj nim ne po kret no sti ma ko je su Ma ster pla -

nom pred vi |e ne za otu |e we?

– Ma wi broj voj nih ne po kret no sti ko je su Ma ster pla nom

pred vi |e ne za otu |e we na la zi se na ak tak tiv nim lo ka ci ja ma, u

cen tru ve }ih gra do va, a znat no ve }i broj na ne a trak tiv nim me sti -

ma. Uz to, ve }i na lo kal nih sa mo u pra va ne ma fi nan sij skih mo gu} -

no sti da obez be di sta no ve na svo joj te ri to ri ji za ta ko po nu |e ne

voj ne objek te.

Kre di tom

do kro va

20

Da li se ze mqi {te ko je ni je pred vi |e no za po tre be Mi ni star -

stva od bra ne i Voj ske Sr bi je mo e is par ce li sa ti i po de li ti pri -

pad ni ci ma si ste ma od bra ne za in di vi du al nu stam be nu iz grad wu?

– Sve ne po kret no sti, ukqu ~u ju }i i ze mqi {te ko ja je ne ka da

ko ri sti lo Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je, naj pre se po nu -

de lo kal noj sa mo u pra vi, od ko je i za vi si da li je pre ma we nim ur -

ba ni sti~ kim pla no vi ma za te lo ka ci je pred vi |e na in di vi du al na

stam be na iz grad wa. Da kle, to ne od re |u je si stem od bra ne ve} lo -

kal na sa mo u pra va.

Ka ko }e se do de qi va ti ili ot ku pqi va ti sta no vi ko ji bu du iz -

gra |e ni na pro sto ru ne ka da {we vo do va~ ke ka sar ne u Be o gra du –

po prin ci pu stam be nog kre di ti ra wa uz ugo va ra we kre di ta sa ko -

mer ci jal nim ban ka ma pre ma tr i {nim uslo vi ma ili do de lom sta -

no va u za kup na neo d re |e no vre me, ili ot ku pqi va wem sta no va ugo -

vo rom sa Voj no gra |e vin skim cen trom?

– Pri pad ni ci si ste ma od bra ne }e i na tom pro sto ru sta no ve

do bi ja ti u za kup po Pra vil ni ku o re {a va wu stam be nih pi ta wa u

Mi ni star stvu od bra ne, uz mo gu} nost da ih ot ku pe pre ma Za ko nu o

sta no va wu Re pu bli ke Sr bi je.

Ka ko }e se for mi ra ti ot kup na ce na po me nu tih sta no va na Vo -

`dov cu – pre ma ce ni iz grad we ili ko mer ci jal noj ce ni, od no sno

tr i {noj?

– Ot kup na ce na }e se od re di ti pre ma od red ba ma Za ko na o

sta no va wu, a ne pre ma tr i {nim vred no sti ma – pro se~ na bru to

pla ta u Sr bi ji mno i }e se s po vr {i nom sta na, pri ~e mu }e bi ti

uma we na jer je re~ o no vo grad wi. Sta no vi ko ji su ra ni je gra |e ni,

ta ko zva na sta ra grad wa, ima }e ma wu vred nost jer }e se wi ho va ce -

na sma wi va ti za je dan od sto za sva ku go di nu sta ro sti, i jo{ za 0,5

od sto po osno vu sva ke go di ne rad nog sta a za kup ca sta na, pri ~e mu

se zbra ja i rad ni sta` bra~ nog dru ga, bez ob zi ra da li ra di u Mi -

ni star stvu od bra ne ili ne. Na taj na ~in mak si mal no uma we we ot -

kup ne ce ne sta na bi }e do 50 od sto.

Ho }e li se usko ro me wa ti Pra vil nik o re {a va wu stam be nih

pi ta wa u Mi ni star stvu od bra ne?

– U pri pre mi je no vi Na crt pra vil ni ka, gde se za re {a va we

stam be nog pi ta wa za sa da raz ma tra ju dve op ci je. Pr va, da sva li ca

ko ja ima ju vi {e od 20 go di na slu be ima ju pra vo na stan, dok oni

pri pad ni ci si ste ma od bra ne ko ji ima ju ma we od 20 go di na slu be

stam be no pi ta we mo gu re {a va ti kre di ti ra wem. Dru ga op ci ja je da se

na ~i ni pre sek s da tu mom 1. av gust 1993, ka da je do net Za kon o imo -

vi ni SRJ i od ka da je zva ni~ no pre sta lo iz dva ja we 4,5 od sto nov ~a -

nih sred sta va od pla ta za stam be nu iz grad wu. Svi ko ji ima ju sta` do

tog da tu ma ima li bi mo gu} nost da osta nu na li sti za stan, ili stam -

be ni kre dit, a pri pad ni ci si ste ma ko ji ima ju sta` po sle tog pe ri o -

da stam be no pi ta we mo gli bi da re {a va ju sa mo kre di ti ra wem.

Da li je Mi ni star stvo od bra ne kao po slo da vac oba ve zno da

pro fe si o nal nim pri pad ni ci ma si ste ma re {i stam be no pi ta we?

– Po sto ji oba ve za Mi ni star stva od bra ne da re {a va stam be -

no pi ta we pro fe si o nal nim pri pad ni ci ma si ste ma od bra ne pre -

ma Pra vil ni ku o re {a va wu stam be nih pi ta wa, a ono se re {a va u

skla du sa eko nom skim mo gu} no sti ma dr a ve.

Za {to se du go ~e ka na pre i me no va we slu be nih sta no va u

sta no ve u za kup?

– Po sle do no {e wa re {e wa mi ni stra od bra ne ko jim se do -

zvo qa va pre i me no va we slu be nih sta no va u sta no ve u za kup, od

1.306 slu be nih sta no va ko ji su bi li na spi sku Voj no gra |e vin skog

cen tra za pre i me no va we, 1.106 sta no va je pre i me no va no. Osta li

jo{ ni su jer ni je okon ~an po stu pak le ga li za ci je pred nad le nim

dr av nim in sti tu ci ja ma. Upra va za in fra struk tu ru Mi ni star stva

od bra ne nad le na je za pre ka te go ri za ci ju sta no va, ta ko da Voj no -

gra |e vin ski cen tar Be o grad pri pre ma no ve spi sko ve da bi se svi

slu be ni sta no vi ko ji is pu wa va ju gra |e vin sko-ur ba ni sti~ ke uslo -

ve mo gli pre i me no va ti u sta no ve u za kup na neo d re |e no vre me.

U ~e mu je pro blem ka da je re~ o use qa va wu sta no va iz Na ci o -

nal nog in ve sti ci o nog pla na?

– Pro blem je u od re |i va wu va lut ne kla u zu le ce ne sta na jer je

vred nost evra po ko joj se ona ob ra ~u na va la ka da je ras pi san kon -

kurs i da nas zna ~aj no raz li ~i ta. Pre ma in for ma ci ja ma iz Mi ni -

star stva fi nan si ja, ce na bi se utvr di la pre ma vred no sti evra na

dan 27. de cem bar 2007. go di ne. Di rek ci ja za imo vi nu Re pu bli ke

Sr bi je upu ti la je svim li ci ma iz Mi ni star stva od bra ne i Voj ske

Sr bi je ko ja su ostva ri la pra vo na ku po vi nu tih sta no va akt sa zah -

te vom da do sta ve neo p hod ne po dat ke za za kqu ~i va we ugo vo ra o ku -

po vi ni sta no va. Pri re dio Vladimir PO U^

15. jul 2010.

21

Na sve~anosti u francuskoj ambasadi u

Beogradu, 2. jula, ambasador @an Fransoa Teral

uru~io je visoko priznawe pukovniku Slavoqubu

Dabi}u, vojnom izaslaniku Srbije u Parizu od

2005. do 2009. godine, kojim ga je imenovao u rang oficira Na-

cionalnog reda za zasluge.

Sve~anosti su prisustvovali ministar odbrane Dragan [u -

tanovac, izaslanik odbrane Francuske u Beogradu potpukovnik

Pa skal Mi{el Josef Art, predstavnici Ambasade Francuske i

Ministarstva odbrane Srbije.

Prilikom uru~ivawa visokog priznawa ambasador Teral je

istakao da je pukovnik Dabi} bio glavni pokreta~ obnove odnosa

Srbije i Francuske u

obla sti odbra ne, „poka -

zuju}i da uvek stoji na

raspolagawu prilikom

izvr {avawa brojnih i

te{kih zadataka”.

„Umeo je veoma brzo

da ostvari neophodne

kontakte s ciqem razvoja

na{e vojne saradwe, uzi-

maju}i na sebe odgov-

ornost za odvijawe misi-

ja na teritoriji na kojoj

bio akreditovan, u Fra -

ncuskoj. Energi~nan po

prirodi i diplomata, sa

odli~nim znawem na{eg

jezika, pukovnik Dabi} je

posebno cewen zbog svog

smisla za ostvarivawe

kontakata, zbog ume}a da slu{a sagovornika i zbog odràvawa

veza sa francuskim vlastima”, rekao je ambasador Teral. Pri

tom je ocenio da je rad pukovnika Dabi}a u vojnodiplomatskoj

misiji za primer, jer se „bezrezervno posvetio i na taj na~in

stvorio visoko cewenu sliku svoje vojske i svoje zemqe”.

„Uzimaju}i u obzir izvanredan kvalitet obavqenih zadataka

u okviru razvoja odnosa poverewa izme|u na{e dve vojske, ali i

zato {to sam bio u prilici da se sa wim sretnem u vi{e navrata

i {to ga cenim kao ~oveka i oficira, posebno mi je drago da

pukovnika Slavoquba Dabi}a imenujem u rang oficira Na-

cionalnog reda za zasluge”, istakao je francuski ambasador @an

Fransoa Teral prilikom uru~ivawa priznawa vojnom izaslaniku

Srbije u Francuskoj. Pukovnik Dabi} zavr{io je general{tabno

usavr{avawe u [koli nacionalne odbrane. R. M.

Se}awe koje ne bledi

Povodom Vidovda na, praznika se }awa na junake Ko so vskog bo-

ja, Udruèwe porodica pa lih boraca ratova od 1990. do 1999. go-

dine i General{tab Vojske Srbije organizovali su 28. juna, za

~lanove porodica palih boraca i pripadnike Vojske, druèwe

tokom kojeg su posetili brojne kulturne, istorijske i verske zna-

menitosti u Srbiji.

U manastiru Rainovac u Grockoj, prvoj stanici obilaska,

sve{tenici su odràli moleban za borce koji su na ovim prostori-

ma tokom {est vekova herojski poginuli.

Vidovdansko putovawe nastavqeno je do Smedereva i

Poàrevca, gde su u~esnici obi{li spomenike, muzej i Centar za

obuku Kopnene vojske. B. M.

Dva nova vozila

Zastava-kamionaNa padinama planine Rajac nedavno je demonstrirana vo`wa

dva nova vozila iz fabrike Zastava-kamioni. Re~ je o vojnom vozi-

lu New Turbo Rival 40.12 KPKW (4h4), koje je nameweno radu u

najteìm uslovima eksploatacije. Taj petobrzinac, s hodom unazad,

moè da preveze pet putnika (i voza~a), a korisna nosivost u te-

renskim uslovima je 1,4 tone. Prvu javnu promociju terenac je imao

na ve`bi Diplomac na poligonu Pasuqanske livade.

Iz pogona Zastava-kamioni je i New Turbo Rival 49.10 HNMPK,minibus – panorama, ekolo{ki nezaga|uju}e vozilo koje ima pogon

na komprimovani prirodni gas – metan (CNG). Moè da preveze 19

putnika, a ukupna masa vozila je pet tona. M. [.

Snimio R. P

OP

OVI

]

Obeleèn Dan

Druge brigade

U kraqeva~koj kasarni „Ribnica“ 12. jula odr` ana je

vojna sve ~anost kojom je obe leèn Dan Druge bri ga de Ko -

pnene vojske. Na taj dan 1805. go di ne srpski usta nici oslo -

bo di li su tada{wi Karanovac, dana{we Kra qe vo.

Pripadnicima Druge brigade praznik su ~estitali ko-

mandant Kopnene vojske general-potpukovnik Qubi{a Di-

kovi}, na~elnik Ra{kog upra vnog okruga Mateja Mijatovi}

i komandant brigade brigadni general Du{an Stojanovi},

koji je tom prilikom istakao da je od po~etka godine u je-

dinicu primqeno vi{e od 400 profesionalnih vojnika.

Povodom praznika, za najboqu ~etu-bateriju izabrana

je Prva tenkovska ~eta 26. tenkovskog bataqona, a za najbo-

qe odeqewe-posadu-poslugu Prvo mehanizovano odeqewe 2.

mehanizovanog voda 1. mehanizovane ~ete 27. mehanizovanog

bataqona. Priznawe za najboqu straù ili ~uvarsku slu`bu

pripalo je ~uvarskoj slu`bi kasarne „Rifat Burxevi} Tr{o“

u Novom Pazaru, dok je za najboqeg voza~a progla{en

Qubomir \u ra{kovi}. Z. M.

Visoko francusko

priznawe pukovniku

Slavoqubu Dabi}u

PPuutt uu ppaarrttnneerrssttvvoo

M e | u n a r o d n a v e ` b a „ S a b e r D a w n 2 0 1 0 ”

ojni poligon „Babadag“, ~etrdesetak

kilometara od Konstance, lu~kog gra-

da na istoku Rumunije, mesto je gde su

pripadnici Vojske Srbije proveli sa

kolegama iz SAD i zemqe doma}ina

tri naest dana na zaje di~koj obuci pe{adi-

jskih odeqewa. Iako su zajedni~ki kursevi i

obuke sa pripadnicima stranih armija po -

stali uobi ~ajene aktivnosti u na{oj vojsci,

u Rumuniji je vi|ena nesvakida{wa slika –

vojnici 31. pe{adijskog bataqona Tre}e

15. jul 2010.

Iskustvo iz multinacionalnih

ve`bi donosi realnu sliku

koliko vrede vojnici Vojske

Srbije i gde su mogu}nosti

da se wihova obuka unapredi.

Samo tako moè se posti}i

potreban nivo osposobqenosti

za zadatke iz druge misije Vojske.

bri gade Kopnene vojske proveli su sa vo-

jnicima ameri~ke i rumunske vojske, rame

uz rame, gotovo dve nedeqe pod {atorima,

dele}i hranu, iskustva i te{ko}e koje nosi

posao vojnika pe{adije.

Osnovni ciq ve`be, kako su organi-

zatori naveli, bilo je „ja~awe odnosa

oru anih snaga SAD, Rumunije i Srbije“.

Me |utim, trinaestodnevna obuka gotovo

1.000 ki lometara od domovine donela je

srpskim vojnicima mnogo vi{e – mogu}nost

da se li~no upoznaju s kolegama iz in-

stranstva, pro baju wihovo naoruàwe i

opremu, sa gle daju osnovne takti~ke proce-

dure, ali i da prikaù sopstvena znawa i

ve{tine. Stare{inama majoru Branislavu

Steva no vi}u, kapetanima Ivanu Vu~i}u i

Aleksandru @ivaku, te potporu~niku Dali-

boru Mi trovi}u, u nadle`nosti je bilo

zaje dni ~ko komandovawe i koordinacija sa

ofici ri ma ameri~ke i rumunske vojske.

Wihovi izve {ta ji i analize posluì}e za

unapre |ewe procesa osposobqavawa pri-

padnika Vo jske Srbije za drugu misiju.

Poligon „Babadag“, povr{ine oko 25

kvadratnih kilometara, nalazi se ne da le -

ko od istoimenog gradi}a, na retko nase -

qe nom podru~ju. U blizini je obala Crnog

mora i bro jna jezera i mo~vare. Breù -

qkast teren, na kojem su zastupqene li-

vade, nisko rastiwe i gusta {uma, pogodan

je za pe{a dij sku obuku. Plan ve`be pred-

vi|ao je da pe{adijska odeqewa postupno

prolaze sva ki segment obuke, koriste}i

sopstvene procedure. Na taj na~in

stare{ine su ima le priliku da sagledaju

sve pozitivne stra ne, ali i slabosti pos-

tupaka koje primewuju na{e i partnerske

jedinice.

Dve tre}ine boravka na poligonu vo-

jnici su sa stare{inama proveli u {umi,

pod {atorima, nekoliko kilometara od

ba znog kampa. Pri tome su svakodnevno

lazilo kla si ~nu odeqensku obuku. Vojnici

partnerskih ze maqa èleli su da isko-

riste „Babadag“ za krajwu proveru pred

uslove koji ih o~e kuju u nekim od misija.

Najve}i problem ameri~kih vojnika

bilo je no{ewe 40 kilograma tereta na

le |ima tokom mar{eva. Mla|i i neiskus-

niji pla tili su danak i prekomernom uno-

su vode tokom mar{a, zbog ~ega su gubili

minerale iz organizma. Me|utim, Ameri -

kanci su pri likom takti~kih radwi u na-

Komandant Kopnene vojske Vojske

Srbije general-potpukovnik Qubi{a

Di kovi} sa generalom Karterom Hemom,

komandantom Evropske komande oru -

ànih snaga SAD i general-majorom

Dan Gika Raduom, komandantom Kopnene

vojske Vojske Rumunije, posetio je 8. jula

vojnike 31.pe{adijskog ba taqona u Ru-

muniji.

General Dikovi} je tom prilikom

rekao da su mu kolege iz SAD i Rumunije

prenele izuzetno pozitivne utiske o na -

{im vojnicima, {to, kako je naglasio,

raduje i ohrabruje. On je istakao da je

ovo najboqi na~in obuke na{e vojske za

drugu misiju. Dikovi} je rekao da se uz

malu pomo} partnera sli~na obuka veoma

efikasno moè organizovati i u Srbiji.

General Ham je istakao da su srps-

ki vojici pokazali da su pravi tim, da

imaju zavidna vojni~ka znawa i ve {ti -

ne. Impresioniran je veoma dobrom ko-

munikacijom koju su vojnici iz tri zemqe

brzo ostvarili. General Ham je rekao

da }e sa kolegama Dikovi}em i Gikom

razgovarati o budu}im koracima sara -

dwe i izrazio uverewe da su vojnici ti

koji ele da razvijaju saradwu i da ubu -

du}e rade zajedno.

General Gika Radu naveo je da je

ve ba bila odli~na prilika da se nas-

tavi aktivnost koja je po~ela pro{le go-

dine, kada su stare{ine iz Srbije bili

posmatra~i. Istakao je da su vojnici

po ka zali sposobnost da u budu}nosti

zajedno izvode operacije, te da su tak-

ti~ke procedure koje primewuju srpski

vojnici u potpunosti komaptibilne pro-

cedurama rumunske vojske. General Gika

je rekao da vojnici Srbije i Rumunije

dele istoriju i prijateqstvo, izra ziv -

{i o~ekivawe da }e i ubudu}e imati za-

jedni~kih angaòvawa.

GENERALI SA VOJNICIMA

mewa li me sto preno}i{ta, {to je u kombi-

naciji s du gim mar{evima i zahtevnim tak-

ti~kim pro cedurama predstavqalo pravu

proveru izdr`qivosti.

Kretawe odeqewa do kontakta, ode-

qewe u napadu, izvi|awe i osmatrawe,

napad na bunker i takti~ka ve`ba sa bo-

jnim ga|awem kojoj je prethodilo takoz-

vano „fa mili raciono ga|awe“, odnosno

kori {}e we naoruàwa vojske SAD, bile

su defi ni sa ne aktivnosti. Ipak, ono {to

se odvijalo na terenu daleko je prevazi-

padu pokazali mnogo ve}u agresivnost, a

sa mim tim i efi ka snost vatre.

Budu}i da je zna~ajan broj srpskih

vojnika imao priliku da izvr{ava za-

datke u Kopnenoj zoni bezbednosti, gde su

kilome ta rski mar{evi svakodnevna poja-

va, fi zi~ka kondicija nije predstavqala

te{ko }u. Ipak, nerazgaène ~izme donele

su puno problema, posebno zbog ùqeva.

Ono po ~emu }e vojnici 31. pe{adij -

skog bataqona ostati u se}awu kolegama iz

ino stranstva bez sumwe je savr{eno pri -

Potpuna novina za na{e vojnike bila je upotreba sistema pra}ewa

takti~ke obuke koje koristi Kopnena vojska SAD – „Dajs“. Specijalni sen-

zori na prslucima i {lemovima vojnika detektuju „pogotke“ i oba ve{tavaju

vojnika na terenu da li je po go|en i u kojoj je meri one sposobqen za da qu

borbu. Satelitskim pra}ewem sistem omo gu}ava rukovodiocu ve`be da na

ekranu posmatra kretawe vojnika i pro ve rava pra vilnost ta kti ~kih radwi.

Posle odre|ene takti~ke radwe komandir ili eva luator, zajedno sa vo-

jnicima, analizira rad svakog pojednina~nog vojnika, tima ili odeqewa. Sis-

tem se sa stoji od centralne jedinice sa specijalnim ra~u na rom i LCD ekra-

nom, te kompletom za svakog vojnika koji nosi senzo re na pr slu ku, {lemu, kao i

laser montiran na cev nao ruàwa.

Prilikom ni{awewa i opaqewa ma ne varskom municijom, sistem „is-

paquje” la serski zrak. Ukoliko je vo jnik pravilno na ni {anio i opalio, sis-

tem to registruje i glasom obave{tava pogo|enog kakva je po vre da u pitawu.

Da li je vojnik „smrtno“ po go|en, da li je re~ o rawavawu u neki deo tela i

koja je ozbiqnost po vre de zna u istom trenutku i evaluator koji pra ti rad na

ekra nu. Prsluk automatski oba ve{tava vojnika zvu ~nim signalom, nalik zvuku

riko {e ta, da protivni~ki vojnik ni{ani blizu wega.

„ D A J S “

23

Generali Dikovi} i Ham

meweno maskirawe i disciplina u takti ~kim procedurama. U prvoj ve`bi

vojnici je dnog srpskog odeqewa pri{li su markirantima na nekoliko

metara, a oni ih nisu ni ~uli ni videli.

I rumunske i ameri~ke stare{ine za divila je i po`rtvovanost vojnika

Vojske Sr bije u svakom segmentu obuke. Prilikom izvla~ewa rawenika iz zone

operacija helikopterom „Black Hawk“, gde postoje ta~no utvr|ene procedure,

na{i vojnici pokazali su izuzetnu prilagodqivost i snala qi vo st, naro~ito

kada se ima u vidu da se sli ~ne ve`be gotovo nikada ne izvode kod nas.

Nesumwivo da je dvonedeqna ve`ba u Rumuniji bila koristna za sve

wene u~esnike, i u profesionalnom i u li~nom smi slu. Bilo je zanimqivo

videti srpske, ru mu n ske i ameri~ke vojnike kako u retkim trenucima slo-

bodnog vremena u~e jezik jedni od drugih, {ale se i razgovaraju o temama iz

svakodnevnog ìvota. Vojnici su, na kraju, bili ti koji su sa puno entuzijaz-

ma traìli od svojih pretpostavqenih da „Saber Dawn 2010” ne bude posled-

wa ve ba koja }e ih okupiti.

Aleksandar PETROVI]

24

Povodom Ameri~kog dràvnog praznika 4. jula,

svi u~esnici ve`be proveli su dan na plaì Mamaja

na Crnom moru. Posle prvog i veoma napornog dela

ve`be, to je bila prilika da se pripreme za budu}e

izazove.

Uz sport, muziku i igru vojnici su na trenutak

zaboravili pravi razlog boravka u Rumuniji. Plaà

Mamaja, tog dana bila je svadok mnogih novih prijate-

qstava.

ZABAVA NA MAMAJI

Brigadni general Majkl Rajan, zamenik koman-

danta 5. korpusa ameri~ke Kopnene vojske, prisustvo-

vao je 7. jula takti~koj ve`bi s bojnim ga|awem. On je

pohvalio takti~ke procedure koje su primewivali

srpski vojnici, naglasiv{i da je ve} imao prilike da

se uveri u spo -

sobnosti i kva li -

tet pripadnika

na {e vojske. Gen-

eral Ra jan je tom

prilikom, u znak

vojni~kog po {to -

vawa, poklonio

„koin“ – amblem

5. koprusa – de-

setaru Vla da nu

Milo sa vqevi}u.

VLADANU GENERALSKI „KOIN“

15. jul 2010.

Srpski mirovwaci ponovo u âdu

Misija humanosti

U misijama {irom sveta trenutno je

angaòvano oko 40 pripadnika sistema

odbrane Srbije, a plan je da se ove godine

vi{e od 100 srpskih mirovwaka prikqu~i

„plavim {lemovima”

Sanitetski tim Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koji

}e u okviru tre}e rotacije u~estvovati u mirovnoj misiji Ujedi-

wenih nacija MINURCAT u âdu i Centralnoafri~koj Republici,

otputovao je 7. jula sa aerodroma Batajnica, avionom Ujediwenih

nacija, put afri~kog kontinenta.

êtrnaest pripadnika sistema odbrane prvi put }e samostal-

no u~estvovati u mirovnoj misiji u âdu i Centralnoafri~koj Re-

publici. Na zahtev Ujediwenih nacija, posle povla~ewa norve{ke

poqske bolnice, u okviru ~ijeg kontingenta je ranije i bio ras-

pore|en srpski tim, nastavqeno je angaòvawe pripadnika iz Sr-

bije u okviru mirovne misije. U misiji MINURCAT do sada je

angaòvano 27 „plavih {lemova“ iz na{e zemaqe, me|u wima i

{est èna.

Sre}an put i uspe{nu misiju srpskim mirovwacima, koje }e

predvoditi pukovnik dr Neboj{a \eni}, poèleo je na~elnik Cen-

tra za mirovne operacije General{taba Vojske Srbije pukovnik

Jelesije Radivojevi}. On je podsetio da je Narodna skup{tina ne-

davno usvojila godi{wi Plan upu}ivawa u multinacionalne op-

eracije gde je pored ada predvi|eno u~e{}e pripadnika MO i VS

i u Liberiji, Kongu, Obali Slonova~e, Libanu i na Kipru.

– Dve nove misije bi}e prekretnica za daqe angaòvawe jer

na{a Vlada i Skup{tina prepoznaju misije kao bitan element spo-

qne politike Srbije, istakao je pukovnik Radivojevi}, dodaju}i da

se na taj na~in u~vr{}uje pozicija na{e zemqe i pokazujemo da

moèmo da budemo faktor mira i bezbednosti u regionu i svuda

gde je potrebno. On je naglasio da je interesovawe za mirovne

opreacije zaista veliko, budu}i da je vi{e od 3.500 qudi iz sis-

tema odbrane zainteresovano za angaòvawe u misijama.

Zadatak na{ih mirovwaka u âdu, kao i do sada, bi}e zbri-

wavawe i le~ewe osobqa angaòvanog u misiji, a tako|e i lo ka l -

nog stanovni{tva.

B. MIQI]

Snimio G. STANKOVI]

Evropsko takmi~ewe

ekipa prve pomo}i u

Beogradu – FACE 2010Od 8. do 11. jula u Beogradu je odr a no 24. evropsko tak mi -

~ewe ekipa prve pomo}i (First Aid Convention in Europe – FACE2010). U prikazivawu stru~nih znawa u~e stvo valo je vi{e od

1.000 ta kmi~ara iz 26 zemaqa, posmatra~a i volontera, raspo -

re |enih u 27 ekipa.

Pobednik prvenstva je ekipa Crvenog krsta Velike Britani-

je, drugo mesto osvojila je ekipa Slovenije, a tre}eplasirani su

bili predstavnici Crvenog krsta iz Irske.

Posle ~etiri uzastopne pobede na toj manifestaciji pro-

teklih godina, ekipa Crvenog krsta Srbije nije u~estvovala u tak-

mi~ewu, ali je zato imala ~ast da bude doma}in ovogodi{weg nad-

metawa.

Manifestaciju su ~inila dva doga|aja – Konvencija i tak-

mi~arski deo. Konvencija je odràna 9. jula u sve~anoj sali Doma

Vojske Srbije. U~esnicima se najpre obratio prof. dr Dragan

Radovanovi}, predsednik Crvenog krsta Srbije, a potom i ostali

stru~waci koji su govorili o pruàwu prve pomo}i prilikom ra-

zli~itih nesre}a.

Posle sve~anog defilea takmi~arskih ekipa Knez Miha-

jlovom ulicom do Partizanovih ko{arka{kih terena na Kalemeg-

danu, zapo~ela je ceremonija sve~anog otvarawa 24. evropskog

takmi~ewa ekipa pr ve pomo}i.

Drugog dana 179 takmi~ara iz 27 eki pa demonstriralo je

znawe u pruàwu prve pomo}i na 28 radnih poligona raspo re -

|enih po Kalemegdanskom parku.

Takmi~ewe je sadràlo devet zadataka iz prve pomo}i, s ra-

zli~itim situacijama nesre}a i ve}im brojem povre|enih. Ta -

kmi~ari su za re{avawe svakog zadatka ima li deset minuta,

posle ~ega su pre la zili na slede}i poligon.

Bogatom scenografijom, brojnim spe ci jalnim efektima i na-

jve}im brojem u~esnika, poligon na kojem je demonstrirana

situacija nesre}e na snimawu filma pri vukao je najve}u pa`wu

prolaznika. Osim na radnim poligonima, posmatra~i su mo gli da

uìvaju i na nekom od deset poligona zabavnog karaktera, na ko-

jima se oce wi vala spretnost i snala`qivost takmi~ara, kao i

wihovo znawe o Crvenom krstu.

Pobednici takmi~ewa progla{eni su 10. jula i tom pri-

likom su najuspe{nijima uru~ene nagrade i priznawa, kao i zah-

valnice volonterima, kojih je ove godine bilo vi{e od 300 iz

~itave Srbije. N. DRA@OVI]

Snimio D. ATLAGI]

25

26

Centar za obuku

logistike u Kru{evcu

15. jul 2010.

[kola korisnih znawa

Praksa je pokazala da su mnoge ve{tine

koje su mladi}i na sluèwu vojnog roka

poneli iz kru{eva~kog centra bile i te

kako korisne i po{to su skinuli

uniformu. U~ewe stranih jezika,

informati~kih ve{tina uz visoke

zahteve profesija koje podrazumeva

logistika, jeste put kojim se odva`no ide.

Uokviru reformi Vojske Srbije, od {est nastavnih centara za

obuku kadra logistike, po~etkom 2007. godine formiran je

Centar za obuku logistike u Kru{evcu. Centar obu~ava vo-

jnike na sluèwu vojnog roka i osposobqava profesionalne

vojnike, podoficire i civilna lica za obavqawe zadataka

lo gisti~ke podr{ke u jedinicama i ustanovama Vojske Srbijei

Ministarstva odbrane Republike Srbije.

Samo u posledwih godinu dana u kru{eva~kom centru obuku je

zavr{ilo 2.260 vojnika. Za to vreme oni su osposobqeni za du -

`nosti: mehani~ara za pe{adijsko naoruàwe, pogonske manipul -

ante, mehani~ara za artiqerijsko-raketne sisteme, protivpo -

àraca, elektromehani~ara, pekara, kuvara, sanitetskog bo -

lni~ara i druge. Organizovana su i realizovana 52 kursa i dr uga

oblika usavr{avawa za 24 oficira, 234 podoficira, 287 pro-

vezeno 9.300 lica i preko 700

tona tereta.

Sastavi

U bataqonu za obuku sao-

bra}ajne slu`be, kojim koman-

duje major Zoran Vukovi}, obu -

~avaju se vojnici, studenti Vo-

jne akademije i profesionalni

vojnici za voza~e neborbenih

motornih vozila i rad na sred-

stvima integralnog transporta.

Obuku izvode iskusne stare -

{ine i instruktori u savreme -

no opremqenim kabinetima, na

autodromu „Bera novac” i u ja -

vnom saobra}aju Kraqeva i

oko line.

Ocene rada pripadnika

kra qeva ~kog bataqona iz u ze -

tno su povoqne kada se vrednuje

trud qudi tokom obuke, ali i ka-

da se pogleda broj pre|enih kilometara motornim vozilima bez sao -

bra}ajnih udesa i vanrednih doga|aja. Oni su se istakli i organi-

zacijom i izvo|ewem sloènih kurseva, me|u kojima se posebno izd-

vajaju obuka voza~a vu~nih vozova i voza~a koji se upu}uju u mirovne

misije. Sve to uticalo je da na kraju 2009. godine ba taqon za obuku

saobra}ajne slu`be bude progla{en za najboqu jedinicu tog ranga

me|u jedinicama Komande za obuku.

U ~eti za obuku tehni~ke slu`be osposobqavaju se vojnici za

~ak devet specijalnosti i 18 usmerewa. Major Vladimir Pe ri {i} i

wegovi qudi ~ine sve {to je u wihovoj mo}i da {to boqe od{koluju

mehani~are i ru ko va oce za razne vrste nao ruàwa, motorna vozi-

la, inìwerijske ma{ine, ubojna i pogonska sredstva, raketne sis-

teme, ra~u nar sku opremu i telekomunikacije, dok najve}i broj kur-

sista imaju protiv poàrci. U obuci protiv poàraca uspostavqena

je dobra saradwa sa vatrogasnom spasila~kom jedinicom MUP-a iz

Kru{evca, sa kojom se vi{e puta godi{we organizuju zajedni~ke

ve`be iz oblasti protivpoàrne za{tite.

Na sli~an na~in i major Igor Luku} i wegovi saradnici iz

~ete za obuku intendantske slu`be organizuju obuku kuvara,

pekara i hidrotehni~ara. Vojnici kuvarske specijalnosti obu -

~avaju se za pripremawe jela koriste}i ratnu kuvarsku tehniku i

opremu vojnih re storana, a pekari se uve bavaju za proizvodwu

hleba u vojnim pe karama i u

terenskim uslovima.

êta za obuku sanitetske

slu`be, pod vo|stvom potpu -

kovnika Slobodana Andre ji -

}a, namewena je za obuku san-

itetskih bolni ~ara i te hni -

~ara Vojske Srbije, ali ima i

poseban zna~aj u obuci ka n di -

data iz sanitetske slu be za

mirovne misije. êta za obuku

sanitetske slu`be opremqena

je uz pomo} do nacije Mini -

starstva odbrane Kra qevine

No rve{ke i u toku su akti vno -

sti za formirawe regiona -

lnog centra za obuku sanite -

tske slu`be.

Planovi

Kadar kojim Centar za

obu ku lo gistike raspolaè

i po stoje}a infrastruktura

pru aju sve preduslove da

fesionalnih vojnika, 41 vojnog slu -

`benika i name {te nika, 113 stude-

nata i 160 voj nika na redovnom slu -

èwu vojnog roka.

Kada se ve} pomenutim rezulta-

tima doda i veliki doprinos Centra

u profesionalizaciji Vojske Srbije

– u devet ciklusa obuke osposobqeno

je 459 kandidata za profesionalne

vojnike – jasno je da pripadnici tog

sastava imaju ~ime da se ponose. O

dometima obuke, planovima, najbo-

qim kolektivima i pojedincima i

drugim pitawima, razgovarali smo u

Kru{evcu sa komandantom Centra za

obuku logistike pu kovnikom Milo-

radom Dimitrijevi}em i wegovim na-

jbliìm sara dnicima.

Centar za obuku logistike raz-

me{ten je u vi{e garnizona. U Kr -

u{evcu se nalaze komanda, koman dna

~eta i ~ete za obuku tehni~ke i inten-

dantske slu`be, a u Ni{u ~eta za

obuku vodi~a pasa, uzgoj i dresuru pasa i ~eta za obuku sanitetske

slu`be. Bataqon za obuku saobra}ajne slu`be sme {ten je u Kraqevu.

To, svakako, usloàva komandovawe i logisti~ku podr{ku jedinica.

Ciqevi

Ipak, pripadnici Centra uspevaju da kvalitetno sprovedu

stru~no-specijalisti~ku obuku vojnika ro~nog sastava za vojnoevi-

dencione specijalnosti u tehni ~koj, inte nda ntskoj, sa ob ra}ajnoj, sa -

nitetskoj i veterinarskoj slu bi i organizuju dod atne ku rseve za po-

trebe slu`be lo gistike.

– Na{ ciq je da naprednom individualnom obukom omo gu }i mo

usva jawe stru~no-spe cijali sti~k ih znawa i ve{tina za slu bu logi-

stike. Samo tako }e mo stvoriti samo uverenog i disci plinovanog

vojnika, koji je fiz i~ ki sposoban, dobro motivisan, obu ~en i sa

kvalitetima borca da preìvi na bojnom poqu i izvr{ava zadatke

kao ~lan posade ili tima – kaè komandant Centra pukovnik Milo-

rad Dimitri jevi}.

Nakon zavr{ene faze stru ~no-specijalisti~ke obuke izvodi

se evaluacija i sertifikacija obu ~enosti vojnika i drugih lica.

Tako je sertifikate o ospo so bqe nosti ve} dobilo 4.216 vojnika

na odsluèwu vojnog roka i 497

kandidata za profesionalne vo-

jnike.

Zna~aj sertifikata nije

samo u dokazivawu sposobnosti za

rad u jedinicama Vojske Srbije,

ve} i u ~iwenici da pred stavqaju

svojevrsnu preporuku poslodavci-

ma u gra|a nstvu da su odre|ena li-

ca obu~ena za neka interesantna

zanimawa. Mnogi vojnici posle

odsluèwa vojnog roka prona{li

su posao upravo zahvaquju}i ser-

tifikatima obu ~e nosti iz Centra

za obuku logistike.

Trenutno se u Centru obu ~a -

va 440 vojnika martovske ge ne -

racije, a u toku su tri kursa za

189 kandidata za profesion-

alne vojnike. Tokom obuke, real-

izovano je 86 bojnih ga|awa i

{est ve`bi sa minsko-eksplo zi -

vnim sre dstvima, dok je pri izvr -

{a vawu zadataka pre |eno vi{e

od 430.000 kilometara, pre-

27

Priznawa

Odli~ne rezultate pripadnika Centra za obuku logistike

zapazile su i pretpostavqene komande. Tako je komandant Ko-

mande za obuku general-major Aleksandar @ivkovi} proglasio

bataqon za obuku saobra}ajne slu`be iz Kraqeva za najboqu je-

dinicu ranga bataqona, dok je komandantu Centra za obuku logi-

stike pukovniku Miloradu Dimitrijevi}u, za ostvarene rezulta-

te u radu na izgradwi i ja~awu Vojske Srbije, pripalo priznawe

kao najuspe{nijem komandantu centra za obuku u 2009. godini.

Hidrotehni~ari

Vojnici hidrotehni~arske specijalnosti obu~avaju se za

rukovawe sredstvima za dobijawe, pre~i{}avawe i transport

vode, te za snabdevawe vodom u ratnim uslovima. Od komandira

odeqewa za obuku vojnika hidrotehni~ara i pekara zastavnika

Sr|ana Kurti}a saznajemo da se vojnici tako dobro osposobe za

izvi|awe izvori{ta i objekata za vodu, obradu i kontrolu

kvaliteta vode za pi}e i distribuciju do potro{a~a, da posle

sluèwa vojnog roka lako prona|u posao u zdravstvenim us-

tanovama i op{tinskim vodovodima.

15. jul 2010.

~e ta za obuku sanitetske slu`be i ~eta za obuku vodi~a pasa, uz-

goj i dresuru pasa formiraju dva centra regionalnog karaktera.

U wima bi se obu~avalo qudstvo sanitetske i veterinarske

slu`be za potrebe oruànih snaga u regionu i wihovo

osposobqavawe za u~e{}e u mirovnim operacijama.

– Na dobrom smo putu da ove ~ete, uz donacije Kraqevine

Norve{ke, zaista i prerastu u regionalne centre – tvrdi pukovnik

Milorad Dimitrijevi}.

Centar za obuku logistike znatno je unapredio modalitete

me|unarodne vojne saradwe, o ~emu dovoqno govore posete stranih

vojnih predstavnika, delegacija Ministarstva odbrane Austrije i

Oruànih snaga Nema~ke, na~elnika G[ KoV Republike Gr~ke i pred-

stavnika medicinskih slu`bi stranih armija koje su u~estvovale na

ve`bi „MEDCEUR”.

Preduzete su i brojne mere na unapre|ewu uslova ìvota i

rada vojnika i profesionalnih pripadnika, naravno, u saradwi

sa komandama i jedinicama u rejonima razme{taja organizaci-

jskih celina Centra. Na tom poqu posebno je vidqiv napredak u

garnizonu Ni{.

– Do ovakvih rezultata – smatra pukovnik Dimitrijevi} – Cen-

tar ne bi mogao do}i bez svesrdne pomo}i Komande za obuku, Cen-

tralne logisti~ke baze, Druge i Tre}e brigade Kopnene vojske,

tehni~ko-remontnih zavoda Kragujevac i â~ak, 98. avijacijske baze,

komandi i jedinica u garnizonu Kru{evac i Kulturnog centra u

Kru{evcu.

Namena i zadaci Centra u narednom periodu jasno su defin-

isani, tako da }e se pripadnici tog sastava i nadaqe baviti obukom

i usavr{avawem kadra logistike, pri ~emu }e se poseban zna~aj

dati osposobqavawu podoficira, zanavqawu dela materijalne

baze za obuku i dogradwi infrastrukture. Velika pa`wa posveti}e

se usavr{avawu instruktorskog kadra iz oblasti stranih jezika i

informati~kih tehnologija, dok }e se sistem obuke sve vi{e prila-

go|avati savremenim pojedina~nim i kolektivnim standardima pro-

fesije. Zato }e se pripadnici Centra sve vi{e ukqu~ivati u pro-

grame me|unarodnog vojnog obrazovawa, razmene iskustava i zajed-

ni~ke obuku sa inostranim partnerima. Samo tako uspe}e da i u

budu}nosti kvalitetno obu~avaju qude, na kojima leì logisti~ka

podr{ka u Vojsci Srbije.

Zoran MILADINOVI]

Vesti

Obuka prve

generacije

podoficira

u Pan~evu

Komadant Centra za obuku i usavr{avawe podofi-

cira major Milovan Vasi} obi{ao je prvu genera ciju po -

laznika osnovnog kursa za podoficire. Po~etkom

pro{log meseca oni su zapo~eli prvi modul usa vr{avawa

koji traje {est nedeqa, ili 240 nastavnih ~asova. Major

Va si} je prilikom obilaska naglasio da prva generacija

budu}ih vodnika broji 55 polaznika, od kojih je {est ena.

Posle bo ravka u Pan~evu ~ekaju ih jo{ dva modula

obu~avawa – obuka u specijalizovanim centrima za obuku

i staìrawe u jedinicama Vojske Srbije.

Formirawem Centra za obuku i usavr{avawe pod-

oficira, 8. juna otpo~elo je novo poglavqe u osavreme-

wavawu obuke te zna~ajne slu`be u na{oj vojsci. Ko-

madant Centra istakao je da je prva generacija polazni-

ka kursa za prve podoficire tako|e po~ela {kolovawe

i da je ube|en da }e kao stoèri podoficirskog kora

ste~ena znawa primewivati i prenositi na najboqi

na~in. Dvadeset i pet polaznika }e za pet nedeqa imati

190 ~asova predavawa, posle kojih }e postati oslonac

ko mandirima mati~nih jedinica u kojima }e voditi

ra~una i o obuci budu}ih profesionalnih vojnika.

Major Vasi} zahvalio je na pomo}i vojsci Holandije,

koja je pomogla prilikom formirawa Centra, odnosno

obu~ila prvu grupu na{ih instruktora koji su kasnije po -

stali baza transfera znawa i savremene metodologije za

preostala trideset i ~etiri instruktora – sada na -

stavni~ki kadar Centra. Dva instruktora holandske vo-

jske trenutno borave u Centru, pruàju}i smernice i po-

mo} tokom izvo|ewa prvog osnovnog podoficirskog kursa.

Go sti iz Holandije isti~u da su ponosni na rezultate obu -

ke na{ih instruktora i uvereni da }e Vojska Srbije do bi -

ti kvalifikovan, stru~an i savremen podoficirski kor.

P. VOJINOVI]

Sinimio Z. MILOVANOVI]

P r v i p o n t o n i r s k i b a t a q o n n a S a v i

jim se moè prevoziti 15

lica ili dve i po tone tere-

ta, od oktobra pro{le go-

dine. Bojana Bawac, tako|e

ra zvo dnik, na du`nosti je

rukova oca remorkera od

~e tiri i po tone, a sestre

bli znakiwe razvodnici Ta -

wa i Sawa Mitrovi} upra -

vqaju robusnim amfibij -

skim transpo rte rima koji-

ma se rekom pre voze i qudi

i borbena te hnika.

Po{to je vodostaj Sa ve

prema{io granicu van re dne

odbrane od po pla va, u pon-

tonirskoj jedinici u stalnoj

pripravnosti su sna ge za od -

branu od elementarne nepo -

gode, pre svega za za{titu

vojnih objekata, ali i civil-

nih po pozivu lokalne samo -

u prave, uz odobrewe pret-

postavqene komande.

Uskoro }e, na radost

turista, stanovnika Beogra-

da, Zemuna i okolnih mesta,

ponotnirci Prvog ponto ni -

r skog bataqona postaviti ~etrdesetak pontona kako bi premos-

tili Dunav, na {irini od oko 300 metara, i na taj na~in povezali

Zemunski kej i poznato ostrvo – izleti{te Lido.

B. M. POPADI]

Odmeravawe

snagaPored namenskih, pripadnici

pontonirskog bataqona angaùje se i za

brojne zadatke humanitarnog karaktera,

poput spasavawa qudi, stoke i imovine

prilikom elementarnih nepogoda,

najpre poplava, {to zahteva izuzetnu

stru~nost i profesionalizam

aba~ki pontonirci koriste svaku priliku za obu~avawe na

Savi, odmeravaju}i tako znawe, snage i sredstva sa {irokom

i pitomom, ponekad s prole}a nabujalom rekom.

Sem toga, specijalizovana jedinica Vojske Srbije u [apcu

raspolaè plovnim ~lancima za formirawe skela, remorke-

rima, ve}im brojem desantnih ~amaca kojima u jednom talasu moè

da preveze i oko tri stotine qudi. U wenom sastavu je i odre|en

broj inìwerijskih ma{ina, jer pre silaska u reku vaqa izraditi

stotinak pa i vi{e metara prilaznog vojnog puta.

Uve`bavawa pontoniraca na Savi nedavno su pratili i ofi-

ciri 53. klase general{tabnog usavr{avawa.

Pored mu{karaca, za upravqa~ima vanbrodskih motora i re-

morkera nalazi se i osam èna profesionalnih vojnika. Prema

oceni potpukovnika Zorana Stani}a, komandanta bataqona, one

ni u ~emu ne zaostaju za kolegama, ve} ih u nekim situacijama i

prema{uju.

Razvodnik Aleksandra Vuji} nalazi se u jedinici, na formaci-

jskom mestu rukovalaca vanbrodskog motora na desantnom ~amcu ko-

30 15. jul 2010.

menica glavnog urednika Vesna Pintari} upoznali su kolege sa

zadacima i poslovima kojima se bave, posebno u izdava~koj de-

latnosti i ure|ivawu lista „Hrvatski vojnik”.

Popodne su novinari krenuli na put, u dva minibusa koje

je obezbedilo Ministarstvo odbrane Austrije.

Prvo zadràvawe bilo je u Karlovcu, gradu bogate vojne

istorije, koji je iznikao iz tvr|ave podignute 1579. godine za

odbranu od Turaka. Osmanlijska vojska je u 16. i 17. veku ~ak se -

dam puta opsedala Karlovac, ali nije ga uspe la osvojiti. Grad je sve

vreme bio sredi{te Vojne krajine za Hrvatsku, formirane 1580. go-

dine za odbranu Habzbur{ke monarhije od turskih osvaja~kih pohoda.

Vojna krajina

U vojnim formacijama bili su Srbi, koji su se u dugi

pograni~ni prostor od Hrvatske do Vojvodine doseqavali

beè}i od turskih odmazdi, ali i privu~eni direktnim

carskim privilegijama za vojno sluèwe. Te privilegie

stalno su rasle, po~ev od 1538. godine, kada dobijaju garanci-

je na 20 godina da mogu koristiti imawa na koja su se doselili,

a da zauzvrat u~estvuju u ratovima na strani Austrije. Ta

imawa ostala su slobodna posle povla~ewa hrvatskih kmetova

pred ratnim sukobima, a naseqavali su ih Srbi iz Bosne i Sr-

bije, koji su se sklawali od turske vlasti i odmazdi zbog

u~e{}a u ratovima protiv Turaka na strani Austrije.

Vojna krajina je tek 1881. godine ponovo pripojena Ban-

skoj Hrvatskoj i prestala da postoji kao zasebna celina.

U mestu Turaw, ju`no od Karlovca, novinari su posetili

„Muzejsku zbirku naoruàwa Domovinskog rata”, gde je na

otvorenom, na prostoru stare austrougarske kasarne, izlo -

èno naoruàwe kori{}eno u posledwim ratovima na tim

prostorima.

Put je nastavqen preko Vojni}a, Gline i Dvora do Biha}a, teri-

torije koja je tako|e bila obuhva}ena Vojnom krajinom.

Hotel „Opal“ u Biha}u, gde su novinari preno}ili,

me{tani zovu draguq na Uni. S razlogom, jer moderno{}u i

kvalitetom usluge pokazuje ekonomski oporavak i boqu bu du -

}nost prostora na kojima su ratovi devedestih godina ostavili

dubok trag i u du{ama qudi i u pusto{ewu nekada razvijene

ekonomije.

Deset novinara iz redakcija

vojnih listova iz Austrije, Norve{ke,

Letonije, Srbije, Slovenije i Hrvatske

provelo je pet dana u Hrvatskoj i Bosni i

Hercegovini, idu}i putevima koje je

posledwih vekova obeleìla istorija

ratovawa na podru~ju zapadnog Balkana,

a danas je to prostor intenzivnih napora

za ja~awe stabilnosti i poverewa

Novo poverewe

„EMPA Journal is t Tour 2010”

iq posete vojnih novinara, koju je organizovalo Evropsko

udruèwe vojnih novinara (EMRA), bilo je upoznavawe sa

vojnom istorijom zapadnog Balkana u tri vremenska peri-

oda: formirawe Vojne krajine i austro-turski ratovi u

16 i 17. veku; Drugi svetski rat i borbene operacije ne-

ma~kih snaga protiv partizanskog pokreta; dana{we nastojawe

Evropske unije za stabilizaciju situacije u Bosni i Hercegovi-

ni i olak{awe wenog puta u Evropsku uniju.

Poseta je po~ela u Zagrebu, 18. juna, brifingom u RACVI-AC – Centru za bezbednosnu saradwu, gde je zamenik direktora

pukovnik @eqko Cepanec predstavio organizaciju, misiju i

rezultate rada ove, kako je rekao, „internacionalne, nezavi -

sne, neprofitne, akademske, regionalne organizacije, koja na -

stavqa razvijawe dijaloga i saradwe u bezbednosnim pitaw-

ima na prostoru Jugoisto~ne Evrope, kroz partnerske odnose

zemaqa u regionu i pomo} koju im u tom procesu pruàju part-

neri iz Evrope i sveta”.

U popodnevnim ~asovima u~esnici su posetili Samobor

i kulturno-istorijske znamenitosti ovog mesta kod Zagreba.

Narednog dana, 19. juna, novinari su pre podne proveli sa

kolegama iz Odeqewa vojne {tampe, koje je u sastavu Uprave za

odnose sa javno{}u i informisawe Ministarstva odbrane

Hrvatske. Glavni i odgovorni urednik @eqko Stipanovi} i za-

1944. godine sa ciqem da se uni{ti partizanski Vrhovni

{tab i Tito. Ra~unaju}i na efekat iznena|ewa, za dan na-

pada izabran je Titov ro|endan.

U~esnici putovawa su sa brda iznad Drvara sagledali

prostor desanta nema~kih jedinica i tada dobro skrivenu

pe}inu iznad grada, iz koje se Tito, koriste}i rezervni

izlaz, izvukao sa svim ~lanovima Vrhovnog {taba.

Na jo{ jednoj istorijskoj lokaciji, u Jajcu, gde je ro|ena Tito-

va Jugoslavija, Muzej AVNOJ-a ~uva se}awe na taj doga|aj.

Bitka na Neretvi bila je bitka za spas vi{e od 4.000

rawenika, koju su vodile i dobile partizanske jedinice

protiv udruènih nema~kih, italijanskih, usta{kih i

~etni~kih snaga u februaru i martu 1943. godine. Po hu-

manosti, istrajavawu u borbi za rawenike i narod, kao i

Titovoj strate{koj zamisli izvla~ewa iz obru~a vlastitim

snagama, ova bitka u{la je u vojne uxbenike.

Posle Jablanice, ekipa je nastavila put do Sarajeva.

Evropska orijentacija Bosne i

Hercegovine

Dva dana, 21. i 22. juna, ekipa vojnih novinara prove -

la je u poseti kampu u Butmiru, gde su imali vi{e brifinga,

u {tabu EUFOR-a i Centru za obuku za operacije podr{ke

miru (PSOTC – Peace Support Operations Training Center), aprisustvovali su i pokaznoj ve`bi policijskih snaga EU-

FOR-a.

O misiji u BiH i organizaciji mirovnih snaga nov-

inarima je govorio komandant EUFOR-a austrijski general-

major Bernard Bair i wegovi saradnici.

Misija EUFOR-a ALTHEA, pokrenuta 2. decembra 2004.

godine, deo je politike Evropske unije i wene po dr {ke Bosni

i Hercegovini da stabilizuje sutuaciju posle svih ratnih do-

ga|awa i brè ide izabranim putem u evropske integracije. Man-

dat misije traje do novembra ove godine.

Na po~etku misije snage su brojale 7.000 vojnika, kao i

prethodne snage SFOR-a pod vo|stvom NATO-a. Sada EUFOR ima

oko 2.000 vojnika iz 25 zemaqa, od kojih pet nisu ~lanice EU.

Integrisane policijske snage EUFOR-a priredile su

za vojne novinare vrlo sloènu ve`bu na poligonima u But-

miru, u kojoj su angaòvane specijalne snage za suzbijawe

demonstracija i protesta gra|ana koji napadaju va`ne

li~nosti i objekte. U ve`bi su, kao podr{ka specijalcima,

ko ri{}eni helikopter i specijalna vozila.

Na kraju posete Bosni i Hercegovini, novinare u~es-

nike „EMPA Journalist Tour 2010“ primio je visoki pred-

stavnik EU, austrijski diplomata dr Valentin Incko, koji ih

je upoznao sa aktuelnom politi~kom situacijom u BiH i per-

spektivama ove zemqe u evropskim integracijama.

R adenko MUTAVXI]

31

Predavawa o ranijim i novijim istorijskim

doga|ajima u zapadnom Balkanu pripremio je pukovnik dr

Jerg A{enbrener, predsednik EMRA, odli~an poznavalac

istorije, geografije i kartografije, ~ime se dugo bavio u

austrijskoj vojsci, do sada{we du`nosti glavnog i odgov-

ornog urednika vojnog lista „Truppendienst“.Pukovnik dr A{enbrener objavio je pro{le godine,

zajedno sa vi{e koautora, obimnu monografiju o

nema~kim vojnim operacijama na isto~nom frontu u Dru-

gom svetskom ratu, u kojima se daje i geneza sukoba na

prostoru Balkana od sredweg veka do posledwih ratova.

Ovo putovawe bilo je svojevrstan ~as istorije,

odràvan na mestima gde su se odigrali sudbonosni do-

ga|aji. âsovi su bili na otvorenom, uz mape i skice

pri~vr{}ene magnetima za karoseriju minibusa, te niz

novih detaqa, posebno o operacijama nema~ke vojske u

Drugom svetskom ratu u poku{aju da uni{ti partizanske

snage.

Uz predavawa kustosa muzeja u gradovima kojima smo

prolazili, Karlovcu, Jajcu i Jablanici, stekla se nova

uporedna slika ratnih operacija koje su za ove gradove i

danas predmet stalnog interesovawa brojnih posetilaca

i zanimqiv deo turisti~ke ponude.

âs istorije

Bitka za rawenike

Tre}eg dana putovawa, 20. juna, ekipa je krenula put

Bosanskog Petrovca i Drvara, pa Kqu~a i Mrkowi} Grada

do Jajca, te daqe, preko Bugojna, do Jablanice.

Taj put obeleìla je u Drugom svetskom ratu nema~ka

ofanziva protiv glavnine partizanskih snaga sa Vrhovnim

{tabom i Titom na ~elu, zavr{ena herojskom bitkom za

rawenike na Neretvi, jednom od najhumanijih vojnih op

eracija u istoriji ratovawa.

Nema~ka operacija po~ela je u januaru 1943. godine sa

namerom da uni{ti partizanske snage koje su tada bile kon-

centrisane na Grme~u. U na{oj istoriji to je poznata êtvr-

ta ofanziva, u kojoj su se partizanske snage povla~ile pred

jakim nema~kim snagama kroz Bosnu. Iza we je usledila Pe-

ta ofanziva, u kojoj je bitka na Neretvi najva`niji doga|aj.

Na toj deonici puta ekipa je posetila Drvar i lokalitete

jo{ jedne nema~ke ofanzive, „Kowi}ev skok“, preduzete 25. maja

Na brifingu u Centru za obuku za operacije

podr{ke miru (PSOTC – Peace Support Operations TrainingCenter) sagledani su uslovi i na~in rada i nastojawa da

ovaj centar preraste u regionalni, jer je za tu namenu

ve} deklarisan u okviru saradwe zemaqa Jugoisto~ne

Evrope.

Novinari su se u Butmiru sastali sa predstavnici-

ma vojne {tampe BiH i pozvali ih da prisustvuju pred-

stoje}em 31. kongresu Evropskog udruèwa vojnih nov-

inara (EMRA), koji se od 8. do 12. septembra odràva u

Beogradu.

Regionalni centar u Butmiru

Diplomac 2010Zavr{na ve`ba kadeta Vojne aka -

demije „Diplomac 2010” na analizi 8.

jula ocewena je kao vrlo uspe{na. Tom

prilikom zamenik na~elnika Vojne aka -

demije pukovnik mr Branko Bo{kovi}

dodelio je zahvalnice svim organiza-

cionim celinama Vojske Srbije i Min-

istarstva odbrane koje su pomogle u

organizaciji ve`be.

Analiza sportskog

prvenstva Vojske

Dodelom zahvalnica i stimu la -

tiv nih mera zavr{ena je analiza or -

ganizacije ovogodi{weg Tre}eg sport -

skog prvenstva Vojske Srbije. Plakete

i zahvalnice dobile su organizacije

i pojedinci koji su dali izuzetan do-

prinos u organizaciji prvenstva Voj -

ske, koje je ove godine okupilo vi{e

od 400 tak mi ~ara.

Pripremio Jovan KRIVOKAPI]

32

Poseta britanskoj Odbrambenoj

akademiji

Delegacija Vojne akademije boravila je krajem juna u Odbrambenoj akademiji Velike Bri-

tanije u [rivenhemu. Ciq posete bilo je unapre|ewe saradwe dveju obrazovnih institucija i

priprema projekta o reformi visokog obrazovawa u bezbednosnom sektoru. Tokom posete,

na~elnik Vojne akademije brigadni general dr Mladen Vuruna odrào je predavawe pripad-

nicima Odbrambene akademije – „Military Education Reform in the Republic of Serbia“.

U britanskoj Akademiji, pored generala Vurune, boravili su pukovnici Vladisav Obren-

ovi} i Novica Coni} i potpukovnik Dejan Ran|elovi}. Na{i oficiri obi{li su i Kolex za

menaxment i tehnologiju i Zdruèni komandno-{tabni kolex Odbrambene akademije. Britanska

Akademija u svom sastavu ima i Centar za obuku vojnih sve{tenika te Kraqevski kolex za

odbrambene studije u Londonu.

Ameri~ki studenti na

Vojnoj akademiji

Grupa studenata Severnoisto~nog univerziteta iz Bostona,

iz dràve Masa~usets, bila je 5. juna u poseti Vojnoj akademiji.

Izraziv{i zahvalnost na inicijativi da upoznaju srpsko vojno

{kolstvo, na~elnik Vojne akademije brigadni general dr Mladen

Vuruna prezentovao je studentima na~in na koji se obrazuju ofi-

ciri Vojske Srbije, od sredwe {kole do akademskih studija i

najvi{eg stru~nog usavr{avawa u [koli nacionalne odbrane.

Akreditovan Univerzitet odbrane

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije donela je Uverewe o

akreditaciji visoko{kolske ustanove Univerziteta odbrane, ~ije je sedi{te u Beogradu, u

Ulici Pavla Juri{i}a [turma 33. Nosioci Univerziteta odbrane bi}e Vojna akademija i

Vojnomedicinska akademija.

– Akreditacijom Univerziteta odbrane, vojno {kolstvo Republike Srbije dobilo je

mogu}nost da uspostavi doktorske studije – izjavio je na~elnik Vojne akademije brigadni

general dr Mladen Vuruna.

{kolstvo

zdravstvo

Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

Prva trans pla -

tacija bubrega

u Republici

Srpskoj

Ekipa stru~waka Vojno -

me dicinske akademije, koju je

pred vodio na~e lnik gene ral-

major prof. dr Miodrag Jev -

ti}, bo ravila je nedavno u Ba -

woj Lu ci. Do ma}ini gostima

iz Srbije bili su i ministar

zdra vqa Repub like Srpske

prof. dr Ranko [krbi}, di -

re k tor Fon da za zdravst venu za{t itu Goran Kqaj~in i generalni direktor Zdrav stvenog ce n -

tra Baw a Luka pro f. dr Mir ko Stan eti}. To k om pos ete potpisan je Protokol o nau~no-

tehni~koj saradwi izme|u VMA i KC Bawa Luka. U toku boravka u Bawoj Luci transplanta-

cioni tim VMA, predvo|en pukovnikom prof. dr Sidorom Mi{ovi}em, uz asistenciju kolega

iz tamo{weg Klini~kog centra, uspe{no je izveo prvu transplantaciju bubrega u Republici

Srpskoj. Posle KC Ni{, VMA intenzivno radi da i KC Bawa Luka bude osposobqen za

samostalnu realizaciju programa transplantacije bubrega i neposredno podràva na-

cionalnu akciju „Produì ìvot“.

Delegacija

Ministarstva

odbrane Turske

u VMA

U okviru posete Ministarstvu

odbrane Republike Srbije, delegacija

Ministarstva odbrane Turske, koju je

predvodio general-potpukovnik Ahmet

Turmu{, generalni sekretar Mini -

star stva, posetila je VMA. Goste je

primio na~elnik general-major prof.

dr Miodrag Jevti}. Zvani~nici su raz-

govarali o mogu}nostima saradwe u

oblastima od zajedni~kog interesa –

stru~nog usavr{avawa i nau~noistra -

ìva~kog rada.

Timski rad u zdravstvu

U VMA je nedavno izvedena visceralna hibridna rekonstrukcija

aneurizme grudne i trbu{ne aorte, jedna od najteìh i najkompleksnijih

operacija u oblasti vaskularne hirurgije. Operacija je trajala duè od

deset sati.

Visceralna hibridna rekonstrukcija grudno-trbu{ne aorte pred-

stavqa kombinaciju klasi~ne vaskularne otvorene hirur{ke tehnike s en-

dovaskularnom rekonstrukcijom aorte. Su{tina jeste u kompletnoj

endovaskularnoj rekonstrukciji grudne i trbu{ne aorte stent graftom, uz

istovremeno by pass premo{}avawe ivotno bitnih visceralnih arterija

koje polaze iz aorte. Multidisciplinarnim pristupom operacija je izve-

dena i u VMA, pri ~emu je iskazana vrhunska osposobqenost i spremnost

na{ih vaskularnih hirurga, radiologa, kardiologa, anesteziologa, neu-

rologa i transfuziologa za takvu hirur{ku proceduru.

Jubilej vojne trasfuziologije

U organizaciji Instituta za transfuziologiju VMA nedavno je sve~ano obeleèno 60 godina

vojne transfuziolo{ke slu`be. Pukovnik prof. dr Miroqub Trkuqi}, na~elnik Instituta, istakao

je da se weni po~eci vezuju za prvu transfuziju konzervisane krvi koja je primewena kod rawenika

na Solunskom frontu. Pre {ezdeset godina ustrojena je vojna transfuziolo{ka slu`ba u ne-

kada{woj Jugoslaviji.

– Danas je Institut za transfuziologiju moderno opremqena organizacijska celina VMA,

koja u radu po{tuje najvi{e standarde struke i nauke te sara|uje sa sli~nim centrima u zemqi i

regionu – rekao je pukovnik prof. dr Miroqub Trkuqi} na sve~anosti.

Saradwa sa

Kraqevinom

Danskom

Pukovnik Kurt Refsgard iz Mini -

starstva odbrane Danske posetio je

Kli niku za psihijatriju VMA, gde je sa

stru~ wacima te ustanove razmatrao mo -

gu} no sti saradwe u okviru informa ti~ -

ke po dr{ke prilikom formirawa Cen -

tra za psiholo{ku selekciju ko gni tiv -

nih sposobnosti i procene li~nosti.

Zajedno u

interventnoj

radiologiji

Interventni kardiolog iz Sofije

prof. dr Aleksandar Doganov, sa sa ra d -

nicima, posetio je VMA. Tom prilikom je

sa potpukovnikom dr Sini{om Ru sovi}em

realizovana prakti~na ob uka u oblasti

primene transradijalnog pri stupa u di-

jagnosti~kim i terapijskim procedurama

na srcu i krvnim sudovima. Dogovorena je

daqa saradwa u toj ob lasti, radi uvo -

|ewa novih procedura u rutinsku dijag-

nosti~ku praksu.

Na~elnik

General{taba

Italije obi{ao

srpski sanitet

Na~elnik General{taba Oru a nih

snaga Italije general Vi }en ce Kamporini

boravio je neda vno u VMA, gde je sagledao

organizaciju i mogu}nosti te ustanove,

kao i najva`nija dostignu}a u na{oj vo-

jnozdravstvenoj slu`bi. Sa gostima su ra -

zgovarali na~elnik Uprave za vojno

zdravstvo brigadni general Veqko Todor-

ovi} i zamenik na~elnika VMA pukovnik

prof. dr Nikola Filipovi}.

34

Obnova svetskog

lliiddeerrssttvvaa

PU proceni savremene me|unarodne

situacije, podlo`ne ~estim i

neo~ekivanim promenama i

izazovima, te mesta i uloge

Sjediwenih Dràva u woj, zapaèno

provejava ose}aj izvesnog gubitka

kredibilnosti SAD u svetu i wihove

mo}i i uticaja, ali i optimizam zbog

mogu}nosti revitalizacije ratovima

optere}enog i krizom posrnulog

ameri~kog dru{tva, kao i

obnavqawa ameri~kog liderstva

rema ustaqenoj praksi, svaka nova administracija SAD donosi svo-

ju strategiju nacionalne bezbednosti (National Security Strategy). Os-

novne smernice za takvu strategiju, po pravilu, daje predsednik SAD,

a ona se daqe razra|uje i oblikuje u Savetu za nacionalnu bezbed-

nost, najvi{em kolektivnom telu ameri~ke izvr{ne vlasti.

Prethodne administracije SAD svojim strategijama nacionalne

bezbednosti obi~no su davale nazive koji su ozna~avali wenu su{tinu.

Strategija predsednika Ajzenhauera, na primer, bila je nazvana „Strate-

gija obuzdavawa” (spre~avawa {irewa me|unarodnog komunizma i utica-

ja SSSR-a u svetu), administracije predsednika Klintona „Strategija an-

gaòvawa i {irewa” (politi~kog i vojnog angaòvawa radi {irewa pris-

ustva i uticaja SAD u svetu), a administracije predsednika Bu{a „An-

titeroristi~ka strategija” (odraàvala je reagovawe SAD na

teroristi~ki napad na glavne ekonomske i vojne objekte SAD 11. septem-

bra 2001. godine).

Strategija nacionalne bezbednosti administracije predsednika

Obame nema poseban naziv. Ona je ozna~ena kao Nacionalna strategija

bezbednosti – maj 2010 („National security strategy – May 2010”).

Strategija nacionalne bezbednosti (SNB) utvr|uje osnovna na~ela i

daje glavne smernice delovawa spoqne politike i vojne strategije. Vojna

strategija proizlazi iz SNB i oslawa se na wu. Predsednik Barak Oba-

ma u svojoj predizbornoj kampawi i posle preuzimawa du`nosti iznosio

je neke stavove kojima se trasiraju smernice spoqne i vojne politike

SAD, ali one su se uglavnom odnosile na vojno angaòvawe SAD na Sred-

S t r a t e g i j a n a c i o n a l n e b e z b e d n o s t i S A D Pi{e Dr Todor MIRKOVI]

15. jul 2010.

35

liderstva

Pojmovi „revitalizacija” ameri~kog dru{tva i „obnova”

liderstva SAD u svetu kqu~ni su pojmovi u tekstu Strategije

nacionalne bezbednosti.

„Na{a zemqa poseduje atribute – sna`no savezni{tvo,

najmo}nija vojna sila, najja~a svetska ekonomija, jaka i ob-

novqiva demokratija i drugo – koji su podràvali weno lid-

erstvo decenijama... Tako, s pogledom unapred, ne treba

sumwati, SAD }e nastaviti da odràvaju globalnu bezbednost,

one moraju obnoviti svoje liderstvo u svetu putem gradwe i

kultivisawa izvora vlastite mo}i i mo}i uticaja...”

Obnavqawe ameri~kog liderstva u svetu oslawa se pr-

venstveno na ja~awe unutra{we mo}i na bazi raspoloìvih i

gotovo neiscrpnih resursa, kao i na odràvawe i daqe ja~awe

savezni{tva i partnerstva.

U dokumentu se neskriveno iznosi da je mo} SAD gotovo u

svim domenima, sem u vojnom, opala, kao {to je opao i wihov

uticaj u svetu. Me|utim, istovremeno se veoma sna`no isti~e

potreba i mogu}nost revitalizacije ameri~kog dru{tva i ob-

nova ameri~kog globalnog liderstva, s napomenom da revital-

izacija dru{tva mora da prethodi obnovi liderstva.

Revitalizacija ameri~kog dru{tva

wem istoku i u jugozapadnoj Aziji (Irak, Avganistan, Pakistan).

Sveobuhvatnija SNB administracije predsednika Obame, me|utim,

doneta je tek nekih petnaest meseci posle wenog ustoli~ewa – ma-

ja 2010.

Tekstu SNB prethodi jedan dokument (Uvod u SNB) Bele ku}e

sa potpisom Baraka Obame, kao wegovim autorom. U tom dokumen-

tu izneta su kqu~na pitawa iz domena spoqne i vojne politike

SAD, koja se detaqnije razmatraju u tekstu koji sledi, obima 52

stranice. Ta pitawa, krajwe uop{teno, su: procena savremene

situacije u svetu, mesta i poloàja SAD u wemu; opasnosti

(pretwe) Sjediwenim Dràvama, wihovim interesima u svetu i

saveznicima; mere koje se preduzimaju u odgovoru na neposredne i

potencijalne opasnosti po bezbednost SAD, wihovih saveznika i

nacionalnih interesa; ciqevi i vidovi vojnog angaòvawa SAD u

svetu; neki aspekti ja~awa vojne mo}i i odbrambenih sposobnosti

SAD.

Odlike savremenog sveta

U uvodu se nagla{ava, a u tekstu SNB daqe razra|uje i ob-

ja{wava, da savremeni svet ìvi u vremenu brzih („bri{u}ih”)

promena koje su dovele do nezapam}ene globalizacije, koja je, sa

mnogim pozitivnim aspektima, dovela i „do intenzivirawa opas-

nosti s kojima se suo~avamo – od me|unarodnog terorizma i pro-

liferacije smrtonosnih tehnologija, do ekonomskog sunovrata i

klimatskih pereme}aja”.

U SNB se daqe nagla{avaju i neizvesnosti koje savremena

dostignu}a i pona{awa izazivaju, pa se s tim u vezi citiraju re~u

predsednika Obame iz govora odrànog u Vojnoj akdemiji Vest

Point, da „tehnologije koje razvijamo mogu da osvetle stazu mira

ili da je zauvek zatamne, a energija koju koristimo moè da ople-

meni na{u planetu, a moè i da je razori“.

Isti~e se, tako|e, da su dve decenije posle kraja hladnog ra-

ta obeleène kako obe}awima, tako i rizi~nim promenama. Pros-

tor miroqubivih demokratija je pro{iren, a opasnost od velikog

nuklearnog rata otklowena. Velike sile danas ìve u miru, glob-

alna ekonomija je porasla, a trgovina zbliìla narode i dràve.

Ovi uspesi, ipak, pra}eni su rizicima. Ratovi ideologija za-

meweni su ratovima religija, etni~kim i plemenskim identifiko-

vawem, nuklearna apokalipsa je pro{irena, ekonomska nejed-

nakost i nestabilnosti su intenzivirani. Ugroàvawe ìvotne

sredine sve je ve}e, kao {to su i nedostatak hrane i zdravstvene

za{tite u mnogim delovima sveta. „Isti alati koji su omogu}ili

~oveku da stvara, omogu}ili su mu i da razara“, kaè se u SNB.

Nagla{ava se da je pretwa ameri~kom narodu, wihovim do-

movima i interesima SAD u svetu tokom posledwih dvadeset godina

dramati~no izmewena. Umesto jedne ekspanzionisti~ke imperije,

„mi se sada suo~avamo sa {irokom lepezom izazova – od {iroke

mreè nasilni~kih ekstremista do dràva koje kr{e me|unarodne

norme pona{awa i suo~avaju se sa unutra{wim kolapsom“. Pri

tome posebno se nagla{avaju: me|unarodni terorizam, {irewe

oru`ja masovnog ubijawa i razarawa i ugro a vawe/ometawe

savremenih (internet) komunikacija. Na to se na dovezuje organizo-

vani kriminal, a ne zaobilazi se ni potencijalna pretwa od ja~awa

regionalnih sila sa mogu}im ekspa nzi o nisti~kim pretenzijama.

Za uspe{an odgovor na navedene i druge pretwe traì se pre

svega revitalizacija i ja~awe sveukupne mo}i SAD, daqa izgrad-

wa i ja~awe savezni{tva sa vode}om ulogom SAD. „Na{a naci -

onalna bezbednost zavisi od na{ih sposobnosti da revitalizuje-

mo i izbalansiramo na{e jedinstvene atribute, upravo kao {to i

globalna bezbednost zavisi od mo}nog i odgovornog ameri~kog lid-

erstva“, kaè se u SNB. „To obuhvata na{u oruànu silu, eko no -

msku konkurentnost, moralno liderstvo, globalno anga ovawe i

sposobnost da oblikujemo me|unarodni sistem koji sluì zaje dni -

~kim interesima dràva i naroda“.

Ratom do ciqa

Radi ostvarivawa bezbednosnih ciqeva, SAD vode dva rata

u kojima su angaòvane hiqade qudi u izuzetno surovima uslovima

i sa stotinama milijardi tro{kova za to angaòvawe. Povoqan

ishod tog angaòvawa, u smislu razbijawa Al Kaide i stabilizaci-

je prilika u Iraku, Avganistanu i {irem podru~ju, jedan je od

glavnih ciqeva i zadataka vojske i drugih organa vlade SAD. Na

planu ostvarivawa navedenog ciqa, sem vojnog angaòvawa, pre-

duzimaju se i druge mere. U Avganistanu i Pakistanu, na primer,

pomo} se ukazuje zvani~nim organima vlasti, bezbednosnim i vojn-

im strukturama i wihovom osposobqavawu za preuzimawe odgov-

ornosti za budu}nost vlastitih zemaqa, kao {to se ~ini i u Iraku.

Protiv opasnosti od me|unarodnog terorizma i Al Kaide,

kao wegovog glavnog nosioca, borbe se {ire na wihova upori{ta

u Jemenu, Somaliji, Mogadi{u i drugim delovima sveta – tamo gde

se identifikuju wihovi saveznici. Borba protiv me|unarodnog

terorizma jedan je od glavnih zadataka oruànih snaga i drugih

organa vlasti SAD.

U SNB sna`no je nagla{ena opasnost za ameri~ki narod i

globalnu bezbednost od oru`ja za masovno uni{tewe i razarawe,

naro~ito od nuklearnog oru`ja, s naznakom mogu}nosti kori{}ewa

tih oru`ja i u teroristi~ke svrhe. Pri tome, iznosi se procena da

se opasnost od mogu}e upotrebe nuklearnih oru`ja pove}ava. Zal-

ihe ostvarene u vreme hladnog rata u arsenalima velikih sila se

zadràvaju, a broj zemaqa sa nuklearnim oru`jem se pove}ava.

Probe s nuklearnim oru`jem se nastavqaju, a na crnom trì{tu

trguje se sa nuklearnim tajnama i materijalima. Teroristi su od-

lu~ni u nastojawu da nabave, proizvedu ili ukradu nuklearno

oru`je i upotrebe ga u teroristi~ke svrhe. Proliferacija nuk-

learnog oru`ja moè voditi i do razmene nuklearnih udara, kaè

se u SNB, mada se ne navodi gde i izme|u koga.

Opasnost po mir i bezbednost u SAD i u svetu dolazi i od

drugih sredstava sa mogu}nostima masovnog ubijawa i razarawa.

Tako, na primer, efikasna upotreba smrtonosnih biolo{kih age-

nasa u visoko urbanizovanim centrima moè da ugrozi stotine

hiqada qudi i da nanese nepredvi|ene ekonomske, socijalne i

politi~ke posledice. Zbog toga SAD preduzimaju odgovaraju}e

mere, kod ku}e i u svetu, da do takvih slu~ajeva ne do|e.

U SNB veliki zna~aj je pridat pitawu bezbednosti elektron-

skih komunikacija, tj. za{titi od ometawa u radu sredstava koja

rade u prostoru (space) i kibernetskom prostoru (syberspace).

Pretwe kibernetskom prostoru (sistemu kompjuterskih mreà)

predstavqaju jednu od najozbiqnijih pretwi po nacionalnu

bezbednost, javnu sigurnost i ekonomske izazove. Sredstva koja

rade u tom prostoru, kao proizvodi najsavremenijih tehnologija,

obezbedila su vode}u ulogu i globalno liderstvo SAD, ali ona su

istovremeno postala osetqiva na ometawa i napade koje mogu da

kreiraju i preduzmu potencijalni protivnici SAD.

Isti~e se da su javne (dràvne i komercijalne) mreè u kiber-

netskom prostoru stalno napadane od raznih „uqeza”, ~ime su

nanete {tete od vi{e stotina miliona dolara. Pretwa te vrste se

nastavqa i dolazi od pojedina~nih kriminalizovanih hakera i or-

ganizovanih kriminalnih grupa i, u krajwem, moè do}i i od tehno-

lo{ki razvijenih zemaqa, potencijalnih protivnika SAD. U kiber-

36

Najneposrednije ugroàvawe ameri~ke na-

cionalne bezbednosti u sada{wim uslovima pred-

stavqa organizovani terorizam, „mada je to, ipak,

samo jedan elemenat ameri~kog strategijskog okru -

èwa”.

Kao glavni predstavnik me|unarodnog teror-

izma ozna~ena je Al Kaida, ~iji je „epicentar u Av-

ganistanu i Pakistanu”, sa upori{tima u Jemenu,

Somaliji i Mogadi{u, ali i u drugim delovima sve-

ta. Polaze}i od procene i izvora te pretwe, „pobe-

da Al Kaide i wenih podru`nica u Avganistanu,

Pakistanu i {irom sveta glavni je zadatak svih sub-

jekata odbrane i za{tite SAD”, kaè se u SNB.

„Al Kaida i weni saveznici ne smeju da

odrè i oja~aju bilo kakvu mogu}nost planirawa i

izvo|ewa me|unarodnih teroristi~kih napada,

naro~ito protiv SAD. U Avganistanu Al Kaidi

moramo oduzeti ’sigurno nebo’ (slobodu delovawa)

i da spre~imo Talibane da svrgnu vladu u Kabulu”.

Terorizam, nagla{ava se u SNB, mora biti

pobe|en.

Suprotstavqawe terorizmu

15. jul 2010.

„Diplomatija je od vitalnog zna~aja za na{u nacionalnu

bezbednost. Diplomate su na prvoj liniji angaòvawa u saradwi

sa saveznicima i u identifikovawu potencijalnih protivnika”.

Bezbednost i prosperitet SAD zavise i od efikasnog i kvalitetnog

obave{tajnog delovawa, u smislu blagovremenog sticawa uvida u

realne i potencijalne pretwe nacionalnoj bezbednosti i interes-

ima SAD u svetu. U tom ciqu SNB zahteva daqe organizaciono i

fun kcionalno usavr{avawe ameri~kih obave{tajnih slu`bi, kako

strategijskih, tako i onih na niìm novoima. Objediwavawe {ta -

bova Saveta za nacionalnu bezbednost i Saveta za otaxbinsku

bezbednost na najvi{em strategijskom nivou (u Beloj ku}i) najve}i

je i najzna~ajniji poduhvat na tom planu.

U novoj SNB sna`no je nagla{ena potreba odràwa i daqeg

razvoja savezni{tva i partnerstva, jer „nijedna zemqa, ma kako ve -

lika i mo}na bila, ne moè sama, bez pomo}i drugih isto mi {qe nih

saveznika i partnera da obezbedi lidersku

ulogu u gradwi novog svetskog poretka”. U tom

kontekstu, posebno, ali ne i izrazito afir-

mativno, apostrofiran je NATO, koji je

danas „jedinstven bezbednosni savez”, ~iji

}e novi strategijski koncept obezbediti we-

govu revitalizaciju i reformu. U SNB se

tako|e kaè da SAD nastoje da unaprede

saradwu sa Rusijom, „kao odgovornim part-

nerom u Evropi i Aziji”, kao i sa „centrima

uticaja u 21. veku, ukqu ~uju}i Kinu i Indiju”.

Sjediwene Ameri~ke Dràve, prema

novoj SNB, nameravaju da odrè, mo`da i

oja~aju, vojnu superiornost u odnosu na bilo

kojeg potencijalnog protivnika. Nastavi}e

tehni~ko ja~awe svojih oruànih snaga i wi-

hovo osposobqavawe, kako za odbranu

vlastite teritorije, tako i za uspe{no an-

gaòvawe u kriznim situacijama, lokalnim

i regionalnim ratovima. Iz terminologije

su izba~eni pojmovi kao {to su preventivni

udari, preemptivni rat i opreznije se pri-

lazi upotrebi vojne sile u podr{ci {irewa

demokratije i obezbe|ewu ameri~kog lider-

stva u svetu.

Nagla{ena je odlu~nost u angaòvawu na porazu me|unarodnog

terorizma, sa izraènim uverewem da }e se to i ostvariti. U nove

sukobe SAD }e ulaziti sa vi{e opreza i na bazi solidnijih proce-

na, jer „prekomerno kori{}ewe oruàne sile optere}uje ameri~ko

dru{tvo i vodi shvatawu da se na{e liderstvo identifikuje sa vo-

jnom silom”, kaè se u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti.

Dr Todor MIRKOVI]

37

netskoim prostoru, naime, moè do}i do nevidqivog rata, sa ogrom-

nim i vi{ezna~nim posledicama, vo|enim samostalno ili uporedo

sa oruànom borbom. Tako „pored suo~avawa s neprijateqem na

tradicionalnim boji{tima, mi sada moramo da se pripremamo i za

asimetri~ne pretwe, takve kao {to su napadi na na{u pouzdanu de-

latnost u prostoru i kibernetskom prostoru”, kaè se u SNB.

Ja~awe oruàne sile

U dokumentu je zna~ajno mesto dato oruànim snagama SAD,

wihovom stawu i daqem razvoju, mada se konkretnije ne govori o

wihovoj ja~ini, strukturi i opremqenosti. Nagla{ava se, me|utim,

da su one, uprkos te{ko}ama kroz koje u novije vreme prolaze SAD,

zadràle i pove}ale svoju celokupnu vojnu mo} i odbrambenu

sposobnost i „bez pre sedana su u svetu”. Navodi se i da su SAD je-

dina zemqa sposobna da projektuje svoju

oruànu silu i da vodi vojne operacije {i -

rokih razmera i na velikim udaqenostima.

Nagla{ava se i da oruàne snage SAD ima-

ju pouzdane mogu}nosti da odvrate i poraze

neprijateqa raznih mogu}nosti i namera.

Od wih se zahteva da odrè svoju konven-

cionalnu superiornost i da, sve dotle dok u

svetu postoje nuklearna oru`ja, budu sposob-

ne da odvrate potencijalnog protivnika i da

ga poraze, ukoliko odvra}awe ne bi bilo

uspe{no. „U prilazu (planirawu, programi-

rawu) odbrane i ostvarivawu ciqeva na{e

nacionalne bezbednosti, me|utim, uloga nu -

kle arnog oru`ja bi}e smawena”, kaè se u

SNB.

Najva`niji zadatak oruànih snaga

SAD je odbrana dràvnog suvereniteta i

teritorijal~nog integriteta SAD. „Oruà -

ne snage su kamen temeqac na{e nacio na -

lne bezbednosti”, kaè se u dokumentu, s na -

pomenom da se – u ciqu odbrane vlastite

do movine i saveznika ili radi {ireg

o~uvawa mira u svetu, „ukqu ~uju}i i za{titu

civila izloènih opasnoj humanitarnoj

krizi” – oruàne snage SAD mogu upotrebiti i izvan vlastite tri-

torije. S obzirom na to da se vojno angaòvawe SAD u svetu pre-

duzima prvenstveno u podr{ci ameri~ke spoqne politike – „na{a

vojska nastavqa da podràva na{u nacionalnu bezbednost i glob-

alno liderstvo” – to se ono gotovo redovno koristi u saradwi sa

dru gim organima vlasti SAD. Polaze}i od te ~iwenice, SNB za-

hteva da qe usavr{avawe ve{tine integrisawa vojske i civilnih

institucija, tako da „one nadome{taju jedni druge i dejstvuju jedin-

stveno na planu ostvarivawa ciqeva SNB“.

Prema novoj Strategiji nacio na lne

bezbednosti, postoje realne (nepo sre -

dne) i potencijalne opasnosti po be -

zbednost SAD i me|unarodnu bezbednost.

Neposredna je me|unarodni teror-

izam, koji ugroàva bezbednost SAD i

mnogih drugih dràva, a potencijalna –

{irewe oru`ja za masovno ubijawe i

razarawe, koje moè da dovede do nuk-

lernog rata, postojawe tzv. otpadni~kih

dràva, koje predstavqaju opasnost od

mogu}ih regionalnih i globalnih sukoba

(pomenut samo Iran) i mogu}a pojava no -

vih regionalnih sila sa ekspanzion-

isti~kim pretenzijama.

Posebno je nagla{ena opasnost,

koja je vi{e nego potencijalna, od ugro -

àvawa kibernetskog prostora – pret-

wa sistemima na kojima funkcioni{u i

opstaju dràva, privreda i vojska.

Pretwe

38

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

15. jul 2010.

[vedska je ukinula stogodi{wu tradiciju obaveznog sluèwa vojnog roka za

mu{karce, zameniv{i ga dobrovoqnim sistemom koji postavqa rigorozne zahteve za

pridruìvawe vojsci. Obavezan vojni rok bi}e primewen samo u slu~aju ako [vedska

oseti pretwu.

Vlada je saop{tila da }e novi sistem, koji se podjednako primewuje na mu{karce

i ène, poboq{ati kvalitet odbrane zemqe i omogu}iti ve}u fleksibilnost i mobil-

nost. Dobrovoqci }e sada morati, da bi se prijavili u {vedske oruàne snage, da se

podvrgnu rigoroznoj obuci pre nego {to ih vojska primi. Trenutno ima oko 1.700 aktiv-

nih regruta, a nova pravila omogu}i}e da izaberu da li ho}e da nastave ili da preki-

nu vojni rok.

Obavezan vojni rok u [vedskoj usvojen je 1901. godine. Mu{karci od 18 godina

bili su obavezni da odsluè vojni rok u trajawu od 80 do 450 dana. Na po~etku os-

amdesetih godina i ène su primane kao profesionalci u vazduhoplovne snage, a kao

dobrovoqci u oruàne snage od 1989. godine.

Rusija i Ukrajina obnavqaju vojnu i vojno-

tehni~ku saradwu, izjavio je ruski ministar od-

brane Anatolij Ser|ukov, nakon tre}e sednice

pododbora za pitawa bezbednosti me|uvladinog

komiteta odràne na Krimu.

Prema re~ima ruskog ministra sporazum o

produèwu stacionirawa ruske Crnomorske

flote na teritoriji Ukrajine daje veliki dorpi-

nos osigurawu stabilnosti i bezbednosti u crno-

morskom regionu i na Kavkazu. „Sada predstoji

obiman posao na uspostavqawu konstruktivne sa-

radwe izme|u na{ih flota“, rekao je Ser|ukov,

posle sednice pododbora, osnovanog 2005. godi-

ne.

Ministar odbrane Rusije rekao je da dve zemqe nastavqaju aktivno da rade na

zajedni~koj proizvodwi vojnotransportnog aviona „antonov-70“. „Ruska strana pred-

uzima sve {to je neophodno za {to skoriji zavr{etak faze probno-konstruktorskih ra-

dova i prelazak na serijsku proizvodwu i isporuke aviona“, rekao je Ser|ukov, doda-

ju}i da do 2012. godine treba u potpunosti da budu zavr{eni testovi aviona.

Obnova saradwe Rusije i Ukrajine

Ministri odbrane NA-

TO-a u Briselu zakqu~ili su

da su nu`ne dodatne po -

liti~ko-vojne procene bezbed-

nosne situacije da bi se done-

la odluka o smawewu trupa

Kfora na Kosovu na pet hiqa-

da vojnika i prelazak te misi-

je u tzv. fazu odvra}awa.

Ministri odbrane NA-

TO-a i drugih zemaqa ~ije su

trupe u Kforu ocenili su da

„uprkos povremenim bezbed-

nosnim incidentima na Kosovu, op{ti razvoj i daqe ide u vaqanom smeru ka ve}oj bez-

bednosti i stabilnosti, kao i sna`nijim lokalnim institucijama”.

To je saop{tio generalni sekretar NATO-a Anders fog Rasmusen stavqaju}i do

znawa da zasad ministri nisu utvrdili nikakav ta~an program smawewa i

preobra}awa Kfora u misiju odvra}awa, mada je ciq da se to postepeno ostvari .

Bez odluke o smawewu Kfora

Hrvatska podràva Crnu Goru na putu u NA-

TO, a saradwa dve zemqe u oblasti odbrane

moè biti primer za ugled u regionu, potvrdili

su ministri odbrane Boro Vu~ini} i Branko Vu-

keli}, posle razgovora u Podgorici. Hrvatski

ministar Vukeli} je kazao da Zagreb èli da

Crna Gora {to pre postane ~lanica NATO-a i

na tom putu daje joj punu podr{ku.

Ministri su najavili mogu}nost formira-

wa zajedni~kog tima koji bi u~estvovao u me|una-

rodnoj misiji ISAF u Avganistanu. Pri tome su is-

takli da bi u zajedni~ki tim mogli biti ukqu~eni

i predstavnici oruànih snaga Bosne i Hercego-

vine i Makedonije.

Hrvatska podràva Crnu

Goru na putu u NATO

Rusija se priprema da se upusti u najve}u

prekomorsku kupovinu u svojoj novijoj istoriji, za

{ta je odvojila osam milijardi dolara za nabav-

ku najsavremenije vojne opreme. Ovo predvi|awe

sadràno je u izve{taju uticajnog vojnog institu-

ta bliskog ruskom Ministartstvu odbrane.

Izve{taj moskovskog Centra za analizu

strategija i tehnologija navodi da Rusija name-

rava da potro{i osam milijardi dolara u na-

rednih pet ili {est godina na kupovinu vojne

opreme u inostranstvu. U izve{taju se navodi da

su Rusi ve} odmakli u pregovorima sa Francuzi-

ma o kupovini ~etiri nosa~a helikoptera, a raz-

mi{qaju i o nabavci 3.000 najsavremenijih

oklopnih vozila iz Italije. Rusija je ve} kupila

mali broj bespilotnih izvi|a~kih letelica od

Izraela, (i verovatno }e ih kupiti jo{).

Izve{taj se poklopio sa mno{tvom novin-

skih ~lanaka u kojima se tvrdi da Rusija pregova-

ra i sa nekoliko francuskih firmi o kupovini

sofisticirane vojne opereme za ciqawe i bor-

benih uniformi za specijalne snage.

Rusija kupuje novo oru`je

V l asti Po qs ke

po zva le su NA TO sa -

ve zni ke da izra de

novu „izl aznu” stra -

te gi ju za Avgan i stan

i saop{ tile da }e

svo je vo jne trupe, ko-

je u toj zemqi u~es -

tvuju u okvi ru Me|unarodnih snaga za pomo} u

sta bilizaciji (ISAF), vratiti ku}i do 2012, bez

obzira na odluku drugih zemaqa saveznica.

Poqska se, kao i ostale NATO zemaqa,

su o~ava sa sve ve}im protivqewem javnosti

ratu u Avganistanu, koji je do sada odneo 18

ì vota poqskih vojnika. Var{ava ima 2.600

vojnika u okviru me|unarodne misije kojom ru-

kovodi NATO.

Poqska napu{ta

Avganistan

[vedska ukinula sluèwe vojnog roka

39

Pi{e

Aleksandar RADI]

P A R A L E L E

î ni lo se, u jed nom tre nut ku, da }e od -

bram be na in du stri ja Sr bi je ti ho ne sta -

ti, jer ni su vi {e tra e ne ve li ke se ri je,

a dr av ne po rux bi ne ni su bi le za ga ran to va -

ne. Naj bo qe {to se iz va na nu di lo bi li su se -

mi na ri o to me ka ko fa bri ke pre tvo ri ti u

skla di {ta ili par kin -

ge, i to na zva ti tran zi -

ci o nim pro ce som do -

bro do {lim za de mo -

kra ti za ci ju dru {tva.

Bi lo je po treb no

u~i ni ti po tez iz van za -

cr ta nih okvi ra – i to

se ostva ri lo u obla sti

od bram be ne pro iz vod -

we. No vi po slo vi s

tra di ci o nal nim part -

ne ri ma, sa ko ji ma je se -

dam de se tih i osam de se -

tih go di na pro {log ve -

ka po sto ja la bli ska sa rad wa u od bram be nim

po slo vi ma i grad wi in fra struk tu re, kao {to

su Irak, Al ir, Li bi ja, Ku vajt, pre ra sta ju u

na ju no sni ji po sao ko ji su po ma ga le iz vr {ne

vla sti.

U dr a va ma ko je po se du ju znat no ve }e re -

sur se od Sr bi je vla di ne in stu tu ci je ne su zdr -

à va ju se od po dr {ke iz vo zu i po li ti~ kim po te -

zi ma, a ako je po treb no i kre di ti ma, in te gri sa -

wem vi {e raz li ~i tih obla sti eko no mi je u of -

set ugo vo re i na dru ge na ~i ne ko ji mo gu da po -

boq {a ju {an se za po be du na ten de ri ma.

Me |u tim, mi se tek u~i mo is ku stvi ma in -

te gri sa nog pri stu pa, ka ko otvo ri ti pri -

stup no vim teh no lo {kim pro ce si ma i

pro iz vo di ma, ko i ka ko tre ba da ih vo di, ko ji su

di rekt ni in te re si si ste ma od bra ne u po je di nim

po slo vi ma, ka ko na pu sti ti pro jek te na sle |e ne

iz pro {lo sti... Zna ~aj no je da se, ko na~ no, po -

kre nu la pro iz vod wa, da se za po ~i wu sve ve }i

po slo vi, iz u zet no vred ni ~ak i po stan dar di ma

ve li kih dr a va. Po red to ga, na ovaj na ~in obez -

be |u ju se po slo vi za qu de ko ji bi mo gli osta ti

bez za po sle wa.

Pri mer neo ~e ki va ne re ne san se od bram be -

ne in du stri je pred sta vqa pro je kat {kol skog

avi o na la sta, ko ji je po kre nut jo{ 1982. go di ne.

Po sle par ude sa, gu bit ka pred se ri je u dej stvi ma

NA TO-a na ha le fa bri ke „Utva”, ni za teh ni~ kih

pro ble ma, mno gi su mi sli li da la sta vi {e ne ma

{an se. I pre ne ko li ko go di na svi re le vant ni

ele men ti za pro ce nu bu du} no sti tog avi o na uka -

zi va li su da }e se pro je kat ti ho uga si ti. „Utva”

se, po sle ne ko li ko pro pa lih po ku {a ja pri va ti -

za ci je, na la zi la pred ste ~a jem.

Ipak, Ira ~a ni su se od lu ~i li za na bav ku

la ste-95. Mno go tru da ulo e no je u po kre ta we

se rij ske pro iz vod we, ta ko da da nas la ste ve}

le te u Ira ku. Osim 20 avi o na za Irak, bi }e

pro iz ve de no i 15

avi o na za na {e

voj no va zdu ho plov -

stvo, i to sa „sta -

kle nom” in sru men -

tal nom ta blom, {to

je u skla du sa sa -

vre me nim sta dar -

di ma. U ovaj pro je -

kat se ukqu ~io i

VTI.

Iako la sta-

95 ne pred sta vqa

teh no lo {ko ~u do,

to je ve li ki na -

pre dak u od no su na dve de ce ni je u ko ji ma je

in du stri ja dr a ve pro pa da la, ko ji po bu |u je

se }a wa na dav nu1988. go di nu, ka da se na ae-

oro dro mu Ze mu nik kod Za dra na la zi la eks a -

dri la tek pro iz ve de nih ga le bo va G-4.

Afir ma ci ja od bram be ne in du stri je Sr bi -

je ne }e bi ti lak po sao. Tre ba po vra ti ti

ugled ste ~en u dr a va ma ne ka da {weg Po -

kre ta ne svr sta nih. U wi ma su da nas, ne ret ko,

na vi so kim po lo a ji ma ofi ci ri ko ji su se {ko -

lo va li u voj nim {ko la ma biv {e Ju go sla vi je, a

na pri me ru Li bi je mo e se vi de ti ko li ko zna ~e

ta kve ve ze iz pro {lo sti.

Od 1970. go di ne, uz po dr {ku Ju go sla vi je, u

Li bi ji su for mi ra ne va zdu ho plov na i va zdu ho -

plov no teh ni~ ka voj na aka de mi ja, ko je su u pot pu -

no sti pre sli ka va le ove ju go slo ven ske in stu ci je.

U pa ke tu za opre ma we aka de mi ja bi lo je 112

{kol skih mla znih avi o na ga leb G-2 i 34 ju ri -

{ni ka i iz vi |a ~a ja streb. Sa gra |en je i re -

mont ni za vod u Ta man hit nu, za tim voj no po mor -

ska ba za Homs. Ta ko |e, ta da {wa Ju go sla vi ja iz -

ve zla je u Li bi ju {kol ski brod pred vi |en za

ukr ca va we 250 stu de na ta po mor stva, brod za

spa sa va we pod mor ni ca sa gra |en u Be o gra du,

kao i pro tiv a vi on ska oru |a, raz li ~i to pe {a -

dij sko na o ru a we, la ser ske me ra ~e da qi ne, te

ve li ku ko li ~i nu mu ni ci je, za tim ma qut ke, mi no -

ba ca ~e i mi no ba ca~ ke mi ne. Da nas bi, po sli~ -

nom prin ci pu, tre ba lo da za i vi i li bij ska voj -

no me di cin ska aka de mi ja, a li bij ska voj ska bi,

za po ~e tak, po ne la „Za sta vi no” pe {a dij sko na -

o ru a we.

Do pre neku

godinu ~ekalo se

na procene

budu}eg stava

velikih sila

kakvi }e biti

odnosi na

Balkanu, da bi

se ne{to u~inilo

u reformi

sistema

odbrane.

Razlozi za takvo

pona{awe

pronalaèni su

izvan granica

dràve jer su

mistifikatori

me|unarodnih

odnosa, koji su

svoja znawa

uglavnom

zasnivali na

novinskim

vestima,

nametali

fatalisti~ki

pristup.

Ka da se go vo ri o iz vo zu do ma }ih pro -

iz vo da na men ske in du stri je za pra vo je

re~ i o to me da se kroz {i rom otvo re na

vra ta u|e i u po slo va we sa ci vil nim

fir ma ma, te da se ta ko po stig ne zna ~aj na

po li ti~ ka do bit. U tom po gle du, Mi ni -

star stvo od bra ne Sr bi je po ka za lo se kao

od li ~an pro mo ter na men ske in du stri je.

Ja sno je da od bram be na pro iz vod wa bez

po dr {ke Vla de, po seb no si ste ma od bra -

ne, u iz vo znim po slo vi ma ne ma {an se.

40 15. jul 2010.

P„... amtim boì}no jutro, moj deda Mirko Boì}, ~estiti Srbin, Moravac, budi me pre

svitawa. Mraz je, deda otvara vrata na{e ku}e. Imali smo ku}u sa dva odeqewa u kojoj

sam se ja rodio, u kuhiwi je bio zemqani pod i jedan krevet u }o{ku, koji je bio ankeri-

san jer je pod bio neravan. Na wemu sam ja spavao, na posteqini od kukuruzovine. Ni-

sam bio gazdinsko dete. Kad do|e prole}e moja majka pomera taj krevet da bi kre~ila, a

ispod nikla p{enica. To je moj ìvot. Deda nato~io crnog vina, meni jedna noga na krevetu,

druga viri kroz otvorena vrata, a deda me u~i da se krstim dok gledamo Sunce koje izlazi.

Deda izgovara molitvu prvog boì}nog jutra. Odatle sve kre}e.”

Svoje se}awe o srpskom po{tewu i porodi~noj idili, koje nas uvek u~ini boqim, Rado{

Baji} preneo je na ekran na{ih TV prijemnika na kome sve mawe i sve re|e pronalazimo

takve sadràje. Wegova serija Selo gori a baba se ~e{qa postala je najgledanija u istoriji

RTS-a. Najnoviji pokazateqi nadle`nih institucija kaù da je prose~an rejting serije 36 asher, to jest udeo u gledanosti 70 odsto, {to prevedeno zna~i da svaku epizodu gleda oko tri

i po miliona gledalaca (bez dijaspore), odnosno da se od 100 ukqu~enih televizora na 70

gleda Selo gori. To je rezultat koji nije zabeleèn na medijskoj sceni nigde u Evropi.

Tako se sve nastavilo – tkawem du{e sa~uvane u ogwi{tu sela.

* Sudbinom odre|eni ili pojedina~nim energijama oblikovani, na{i ìvoti odvijaju

se na razli~ite na~ine. [ta je to {to je odredilo Va{ ìvot, {to ga je u~inilo ba{

ovakvim kakav jeste? To naravno mogu biti qudi, doga|aji, procesi, izbori, trenuci...

– Dokle je mogu}e u pam}ewu pradedova tragati za lozom Baji}a, koji su nekada davno sa

ârnojevi}em krenuli iz dinarskih vrleti i naselili sliv i pitominu Zapadne Morave, na

obroncima Gledi}kih planina i skutovima Go~a i @eqina desno i Jastrepca levo – svi moji

preci bili su seqaci. Staroslavne crkvene kwige beleè prve Baji}e u moravskoj dolini od

1832. godine, ba{ u vreme kada je u mom selu sagra|ena prva osnovna {kola u Jagodinskoj

nahiji – i, otprilike, u isto vreme kada su na drugom kraju sveta stvarane Sjediwene

R a d o { B a j i } , g l u m a c , s c e n a r i s t a , r e d i t e q

SA P[ENICOMISPOD KREVETA

Selo je prirodna inajhumanija mogu}nost

da ~ovek optimalno,smisleno i razlo`no

provede svoj ìvot. U neposrednom kontaktu

s prirodom i zemqom kojaga hrani, ~ovek najboqe

moè da odredi gde mu jemesto i da poku{a da

uspostavi sklad izme|uuniverzuma i wega samog.

Da nau~i osnovnezakonitosti ìvota,

trajawa i umirawa – dashvati svoju ni{tavnost i

ve~nost istovremeno.

41

Ameri~ke Dràve. Moji ~vornovati i ìlavi dedovi, Radoje, Sava,

Obren, Mirko, Milutin, sve do mog oca Milo{a, obra|ivali su zemqu,

orali, kopali i kr~ili {ume. Legenda kaè da se ba{ zbog tih {umovitih

nizija u dolini plodonosne reke, na obroncima opevane [umadije, i

mno{tvu medveda sa kojima su ìveli i otimali im ìvotni prostor moji

preci – moje selo i zove Medve|a.

Prvi Baji} koji je prekinuo vekovni sled seqa~ke, zemqoradni~ke

i paorske tradicije bio sam ja. Verujem da je godinama ta loza

umetni~kog i artisti~kog preno{ena sa jednog na drugog mog pretka, a da

oni toga nisu ni bili svesni. Moj deda Mirko O. Baji}, kao redov

starog kadra u Beogradu, od bak{i{a koji je dobijao kao posilni

pukovnika @ivojina Trifunca, od wegove gospo|e i druge beogradske

gospode koju je vozio fijakerom na balove kod Ruskog cara i u Krunu u

Top~ideru, kupio je 1929. godine staru violinu u jednoj beogradskoj

bakalnici. Posle odsluèwa vojnog roka deda je violinu doneo u selo i

do kraja ìvota svirao na woj, samouk i sam za sebe. Zvuci wegove vio-

line, posle te{kog i teà~kog dana na poqu, u kasno letwe ve~e, u mraku

ispod stare lipe u na{oj avliji – i danas odzvawaju u mojim u{ima, u

mom pam}ewu, i u mojoj du{i. Verujem da je to najbitniji trenutak koji je

odredio moj profesionalni i ìvotni put.

* Va{a biografija jasno upu}uje na selo koje je vi{estruko

odre|uju}e u woj. Ro|eni ste na selu, proslavili se filmovima o

ìvotu sela, kada ste silom prilike bili izop{teni iz posla

glumca i rediteqa, vratili ste se na selo, obra|ivali zemqu...

[ta je za Vas selo?

– Selo je prirodna i najhumanija mogu}nost da ~ovek optimalno,

smisleno i razlo`no provede svoj ìvot. U neposrednom kontaktu sa

prirodom i zemqom koja ga hrani, ~ovek najboqe moè da odredi gde mu je

mesto i da poku{a da uspostavi sklad izme|u univerzuma i wega samog kao

pojedinca. Da nau~i osnovne zakonitosti ìvota, trajawa i umirawa – da

shvati svoju ni{tavnost i ve~nost istovremeno. Poeti~no i uzbudqivo,

naàlost, samo u na{em pam}ewu. Blede slike o ìvotu mnogo~lanih srp-

skih porodica – zadruga, koje su trajale vekovima, a nestale dlanom o

dlan, u haosu komunizacije i drobilici socijalisti~ke planske poqo-

privrede, koja je smi{qena na Zapadu, a na bajonetima nam do{la sa cr-

venog Istoka, u ~iju ni{tavnost smo i sami, vaqda pod prisilom

poverovali. U ovim istorijskim procesima srpsko selo izgubilo je korak

ka budu}nosti, dok mu je samim tim iskasapqena pro{lost. Naàlost –

ponekad se u~ini sve do zaborava, uz skrajnutost svake vrste, zanemari-

vawe, pa ~ak i ismevawe. Jadan sam od onih, kojih hvala bogu jo{ ima – ko-

ji poku{ava da tu samosvojnu i neponovqivu lepotu i poetiku srpskog sela

sa~uva i zabeleì.

* Va{a serija „Selo gori a baba se ~e{qa” svojevrstan je socio-

lo{ki i kulturni fenomen – najgledanija serija u istoriji RTS-a.

Kako tuma~ite to {to na jednoj strani srpsko selo odumire, a na

drugoj strani toliko qudi èli da gleda seriju o ìvotu sela?

– Rekao bih da su to damari u bi}u na{eg naroda koji jo{ otkucava-

ju. âk iako smo se potpuno odrekli svojih korena, ~ak iako smo zaborav-

ili gde su na{a imawa i pradedovska grobqa – te{ko se moèmo odre}i

sami sebe. Tapija na{ih seqa~kih predaka je neuni{tiva i ja tu vidim

nadu da se nekada ponovo konektujemo sa na{im precima, da ponovo saz-

namo {ta smo i ko smo. To nam nikako ne}e smetati da se sna`no borimo

da sustignemo savremeni svet u svakom civilizacijskom smislu, u

tehnologiji, nauci, ekonomiji, u kulturi rada i ìvqewa. Natprose~na

mnoìna Srba i drugih Slovena i neslovena kojima je putem televizijskog

signala dostupna na{a serija – duè od tri godine u sve ve}em broju gle-

da Selo gori... Mislim da smo ih pogodili u ìcu, da su ih istine, kao i

dobrota i po{tewe mojih junaka, podsetili da prepoznaju odakle su, gde

su ro|eni, koja im je krsna slava, kom narodu pripadaju.

* êmu nas selo u~i?

– Od po~etka rada na seriji namerno èlim da potenciram do-

brotu, plemenitost i po{tewe srpskog sela i na{eg naroda, koje svima

treba da bude za nauk. Kada je re~ o po{tewu, veoma je tanka linija

razdvajawa sa naivno{}u. @elim posebno da istaknem muku, tegobu i

~emer seqa~kog leba od sedam kora. Istovremeno, moje tuma~ewe je da

su humor i smisao da komikom reagujemo na najteè ìvotne okolnosti –

genetska osobenost srpskog seqaka, i rekao bih da mi ne zamere na

poseqa~ivawu, i celog serpskog naroda. Zbog toga je Selo gori àn-

rovski veoma te{ka forma jer u strukturi ima izrazito komi~ne i

izrazito dramske celine.

* „Hteo sam da u qudima probudim ose}awe da ne smemo nikada da

zaboravimo korene i ku}ne pragove, ma gde da samo, u Be~u, u

Parizu ili u Beogradu, u krugu dvojke” ... – rekli ste u jednom raz-

govoru. Znate li koliko ste u tome uspeli?

– Verujem da ono {to radim sa kolegama u ovoj seriji ima global-

ni zna~aj za na{u kulturu, za o~uvawe samosvojnosti na{eg naroda i za

srpsko selo. U istorijskom smislu zna~aj na{eg sela se ~esto

poistove}ivao sa trajawem i bitisawem srpske dràve. Kao jedan od

kqu~nih segmenata identiteta na{eg naroda, raznoliko{}u, bogatstvom

mentaliteta i karaktera, a delimi~no i ekonomskim aspektom – srpsko

selo je uveliko zaboravqeno i prepu{teno samo sebi.

Najsna`nija slika koja opomiwe, a mene mobili{e da progovorim o

tome – jesu prazne i napu{tene ku}e. Roditeqske ku}e koje avetiwski zjape

po celoj Srbiji tragi~ni su spomenici na{ih zabluda da }emo biti sre}ni

i spokojni ako se odreknemo svog porekla i zaboravimo drvo sa kojeg smo

kao deca prvi put ubrali {qivu ranku. Nijedan narod u Evropi se nije

tako nasumice i odjednom odrekao svojih korena kao mi. Zbog toga sam ra-

dostan i uzbu|en ako sam ne{to u~inio da nam, kada je re~ o tome –

budu}nost bude boqa od stvarnosti.

* Selo kao ishodi{te je i put za prepoznavawe pravih vrednosti,

koje i jesu sa~uvane u korenima. Nekoliko misija, u~itano je

naknadno u neverovatne efekte koje serija ima. Serija je

sabrala i okupila srpski narod, ali je isto tako na specifi~an

na~in potcrtala mesto vere u narodnom ìvotu, obi~aje... Jesu li

te dodatne misije namerne ili nenamerne? Kako ste prona{li

na~in da TV program bude zabavan, a i da tako sna`no edukuje?

– Ogromna podr{ka publike, oli~ena u najve}oj gledanosti, mi{qe-

wa i veoma dobre reakcije svih socijalnih slojeva, od seqaka pa do

akademika, enormna popularnost junaka TV serije, prihva}enost i pri-

jem~ivost medija i javnog mwewa u naj{irem smislu te re~i – uveravaju me

da sam uspeo da potvrdim svoj eti~ki postulat koji stoji u zaglavqu mojih

namera i mog rezultata. Wega ~ine: Iskrenost, Istinitost i Po{tewe.

Dragana MARKOVI]

42 15. jul 2010.

Vijetnamski rat (4)Pi{u: Dragi IVI] i Danko BOROJEVI]

Planirawe i izvo|ewe kona~ne

ofanzive oslobodila~ke armije

Ju`nog Vijetnama predstavqalo je

najsloèniju, ali istovremeno

i najuspeliju operaciju

strategijskih razmera na tlu

Indokine. Za nepuna dva meseca

(od po~etka marta do 2. maja)

razoren je celokupni sistem

sajgonske marionetske dràve,

razbijeno 15 divizija i zaplewena

ogromna koli~ina ratnog materijala.

Za razliku od operacija u

prethodnim godina, ova je izvedena

gotovo u jednom dahu, a intenzitet

udara neprekidno je pove}avan,

da bi kulminirao u bici za Sajgon.

S

Nestanak

ju`nog Vijetnama

porazumom o okon~awu rata i obnavqawu mira u Vijetnamu, pot-

pisnice ugovora i sve druge zemqe obavezale su se da }e po{tovati

nezavisnost, suverenitet, jedinstvo i teritorijalni integritet Vi-

jetnama, priznate @enavskim sporazumom o Vijetnamu iz 1954. go-

dine. Od 27. januara 1973. godine SAD su obustavile svaku vojnu

aktivnost su vozemnih, vazduhoplovnih i pomorskih snaga protiv teritori-

je DR Vijetnama, prekinule minirawe wegovih teritorijalnih voda, luka i

pristani{ta i obavezale se da }e odmah ukloniti minska poqa. Sve

zara}ene strane obavezale su se da }e po{tivati prekid vatre i

odràvati trajan i stabilni mir.

Utvr|eni su i osnovni principi ostvarivawa prava naroda Ju`nog

Vijetnama na samoopredeqewe. Ju`novijetnamski narod }e odlu~iti o sop-

stvenoj politi~koj budu}nosti na slobodnim i demokratskim op{tim iz-

borima pod me|unarodnom kontrolom, a FNO i sajgonski reìm treba

odmah da obezbede osnovne demokratske slobode gra|ana. U pogledu

ponovnog ujediwewa Severnog i Ju`nog Vijetnama, dogovoreno je da to tre-

ba ~initi postepeno, mirnim sredstvima, bez pritisaka ili anektirawa,

kao i bez stranog me{awa. Do tog vremena 17. paralela osta}e samo

privremena demarkaciona linija, a ne politi~ka i teritorijalna grani-

ca, a Severni i Ju`ni Vijetnam obavezali su se da se ne}e pridruìvati

nikakvim vojnim savezima i blokovima i da ne}e dozvoliti stranim sila-

ma da drè vojne baze, trupe i vojne savetnike na svojoj teritoriji.

43

Ofanziva u Kamboxi

Reìm u Sajgonu samo je formalno prihvatio odredbe Spora -

zuma, a SAD su u Kamboxi nastavile sa jo{ intenzivnijim pru a -

wem vojne i materijalne pomo}i ve} diskreditovanom Lon No -

lovom reìmu u borbi protiv oslobodila~kog pokreta. Si tu acija

je i nadaqe bila najteà u Ju`nom Vijetnamu. Vojni efektivi armi-

je Republike Vijetnam pove}ani su na oko 700.000 qudi, a snage

unu tra{we bezbednosti na oko 550.000, od kojih 150.000 qudi u

policiji i oko 400.000 u teritorijalnoj i lokalnoj policiji. Isto -

vre meno je otpo~eo i masovni teror nad sta no vni {tvom. Oko

200.000 gra|ana je zatvoreno, a vi{e od milion seoskog ìvqa

doterano je u gradove kao radna snaga.

Po~etkom 1975. godine strategijska situacija u Kamboxi i

Ju`nom Vijetnamu iz osnova se promenila. Korumpirani mari-

onetski reìmi Lon Nola i sajgonskog diktatora Ngujen Van Tija

nalazili su se pred rasulom. Pomo} SAD Ju`nom Vijetnamu bila

je svedena na minimum, dok je DR Vijetnam dobijala veliku pomo}

od Kine i SSSR-a.

U januaru 1975. godine u Kamboxi je do{lo do ofanzive u kojoj

je pala cela provincija Puok Long. Sam tok operacije izveden je u

tri etape, precizno razra|ene i uskla|ene u Vrhovnoj komandi Sev-

ernog Vijetnama. Za ofanzivu su angaòvane najboqe i te hni ~ki na-

jopremqenije jedinice, a glavni ciqevi napada bili su gra dovi, op-

erativne grupacije protivnika, baze i upori{ta. Zbog na sta lih

problema predsednik Ju`nog Vijetnama Ngujen Van Tije je 14. marta

do{ao u operativni centar 2. armijske oblasti u Na Trangu. Tamo je

na~inio gre{ku koja }e na kraju dovesti do nesta n ka Ju`nog Vijetna-

ma. Naime, ameri~ki savetnici i generali armije Republike Vijet-

nam traìli su povla~ewe sa severnih planina jer ih je, kako su

tvrdili, bilo te{ko braniti. Predsednik je nevo q no pristao na to.

Povla~ewe se ubrzo pretvorilo u neorganizovano beàwe.

Kada su vojnici i izbeglice izbili blizu Tui Hoa, vojska Severnog

Vijetnama otvorila je artiqerijsku vatru, dodatno pogor{avaju}i

nastalu situaciju. Oslobodila~ke snage u potpunosti su porazile

jedinice 2. armijske oblasti vojske Ju`nog Vijetnama, koje su bile

u povla~ewu. Posle pada istorijskog carskog grada Hue, pa`wa

oslobodilaca usmerena je na grad Da Nang, gde se nalazila jedna

od najve}ih i najboqe opremqenih ameri~kih baza. Iako je

predsednik Ju`nog Vijetnama Tije naredio da se grad brani po

svaku cenu, oslobodila~ke snage uspele su da razbiju i uni{te je-

dinice 1. armijske oblasti i da ga zauzmu.

Po~etkom aprila Sajgon je bio prepun izbeglica, a vlada je

kontrolisala rejon od oko 60 km od grada. Ameri~ka ambasada i

aerodrom Tan-[on-Wut bili su pretrpani qudima koji su

o~ajni~ki nastojali da napuste zemqu. Evakuisano je oko 143.000

Ju`novijetnamaca. Odbranu grada ~inile su jedinice 3. i 4. armi-

jske oblasti, ukqu~uju}i i elitne jedinice padobranaca i renxera.

Po{to SAD nisu odgovarale na wegov apel za pomo}, Ngijen Van

Tije je 21. aprila 1975. godine podneo ostavku i u opro{tajnom

govoru èstoko napao SAD, optuùju}i ih za izdaju.

Pobedonosna zavr{nica

Po{to je Tije podneo ostavku, zamenio ga je potpresednik Van

Hunong, koji je poku{avao da izdejstvuje pregovore sa DR Vijet-

namom. Nakon odbijawa, nespreman da pruì otpor severnovijet-

namskoj vojsci, i Hunong je podneo ostavku. Wega je zamenio gener-

al Min, ~lan opozicije u skup{tini Republike Vijetnam, ~ovek koji

je 1963. godine izvr{io dràvni udar i s vlasti zbacio Dijema.

Tre}a etapa oslobodila~ke operacije nosila je naziv Ho [i

Min. Nakon {to su oslobodila~ke snage uspele da probiju odbram-

benu liniju u rejonu Zvan Loka, gde su se krvave i èstoke borbe

vodile gotovo dve nedeqe, pristupile su opsadi Sajgona. Opsada

je po~ela 25. aprila, da bi se obru~ stegao 28. aprila. Istoga

dana Min je postao posledwi predsednik Ju`nog Vijetnama. Am-

basador SAD pobegao je iz Sajgona 19. aprila 1975. u 16 ~asova

i 30 minuta, a sa wim su oti{le i diplomate drugih zapadnih ze-

maqa. U dvori{te ambasade SAD 30. aprila u 7 ~asova i 53 min-

uta sleteli su helikopteri CH-53D, koji su evakuisali ameri~ke

vojnike iz ambasade, posledwe vojnike SAD koji su napustili Saj-

gon i Vijetnam. U 11 ~asova 30. aprila 1975. godine zvani~no je

prestala da postoji Republika Vijetnam (Ju`ni Vijetnam), nakon

predaje koju je objavio predsednik Min.

U operaciji Ho [i Min oslobodila~ke snage FNO i naro-

dne armije DR Vijetnama uni{tile su snage 3. i 4. armijske

oblasti, oslobo|en je Sajgon (koji je 1. maja 1975. promenio ime u

Ho [i Min) i podru~je delte reke Mekonga, gde su borbe zavr{ene

2. maja 1975. godine. Ve} 7. maja odràna je velika parada pobe-

de, koja je ozna~ila kraj tridesetogodi{we borbe naroda Vijetna-

ma za slobodu.

Na skupu u Wu Orleansu vr{ilac du`nosti predsednika SAD

Xerald Ford sve~ano je objavio kraj rata u Vijetnamu, govore}i

da su SAD spasile ~ast i pobedile.

Uprkos ogromnim qudskim i materijalnim gubicima, rat u Vi-

jetnamu imao je za SAD i druga~ije dimenzije, jer je podsticao in-

dustrijski razvoj i istovremeno donosio veliki profit dràvi i

Ratni zlo~ini agresora nad vijetnamskim narodom na i {li su

na o{tru osudu svetskog javnog mwewa. Me|unarodni sud za ratne

zlo~ine, osnovan 1966. godine u Londonu od uglednih javnih, poli-

ti~kih i kulturnih radnika iz raznih zemaqa, osudio je ameri~ke

ratne zlo~ine u Vijetnamu i vladu SAD za zlo~in genocida nad vi-

jetnamskim narodom.

Tokom ratnih godina bilo je slu~ajeva nepo{tovawa ratnog

prava prema vojnim zarobqenicima, naro~ito prema pripadnici-

ma snaga FNO. Tokom ofanzive Tet u gradu Hue prona|eno je 19

masovnih grobnica, u kojima je pokopano vi{e od 1.000 qudi,

uglavnom iz gradske uprave, ali i drugih, od kojih su neki bili

ìvi zakopani. Tokom tih borbi ameri~ki vojnici izvr{ili su

teàk zlo~in u selu Song Maj, gde su ubili 109 civila. Teì zlo~in

dogodio se 16. marta 1968. godine, kada su vojnici ~ete C 1.

bataqona 20. pe{adijskog puka izvr {ili masakr u selu Mi Laj

usmrtiv{i izme|u 347 i 504 civila. Za taj zlo~in saznalo se tek

u novembru 1969. godine. Tokom su|ewa pred vojnim sudom

optuèno je 14 oficira. Ve }ina optu`bi je odba~ena, a poru~nik

Vilijam Keli osu|en je na doìvotnu robiju, koja je kasnije

preina~ena na tri godine ro bije.

Javno pogubqewe kapetana Vijetkonga Ngajen Van Lijema, od

{efa sajgonske policije Ngujen Nok Loana, snimio je Edi Adams, a

ta fotografija kasnije je nagra|ena Pulicerovom na gradom.

RATNI ZLOÎNI

Oslobodila~ki rat naroda Vijetnama spada u najduè, najkr-

vavije i najskupqe ratne sukobe HH veka. Po angaòvanim qudskim i

materijalnim efektivima, `rtvama i raza ra wi ma, upotrebqenim

sredstvima ratne tehnike, me |u narodnim politi~kim i socijalnim

impli kaci jama, rat naroda Vijetnama prevazila zio je gotovo sve

oruàne konflikte savre mene epohe, a na me|unarodnoj sceni godi-

nama je pre d stavqao jedan od osnovnih problema.

Za petnaest godina rata u Ju`nom Vijetnamu izvedeno je neko-

liko hiqada vojnih akcija ve}ih ili mawih razmera, a izvr{eno go-

tovo isto toliko bombardovawa. Skoro da nije bilo naseqenog me -

sta koje nije osetilo strahote rata, a pojedini regioni su ~ak pot-

puno uni {te ni. Samo kroz logore sajgonskog reìma pro{lo je oko

3,5 miliona qudi, a `rtve ci vilnog stanovni{tva na teritoriji

Ju`nog Vijetnama procewuju se na oko 2 miliona, od kojih oko mil-

ion poginulih i oko 935.000 ra wenih. Na teritoriji Severnog Vi-

jetnama pogi nulo je oko milion qudi, mada ove brojke treba uzeti s

rezervom jer ta~an broj poginulih jo { nije utvr|en.

Prema nepotvr|enim podacima, poginulo je dva miliona Vijet-

namaca, tri miliona je raweno, a nekoliko stotina hiqada dece

ostalo je bez roditeqa. Procewuje se da je bilo oko 12 miliona

izbeglica. Oko 1,3 milona qudi iselilo se u 16 zemaqa u periodu

od 1975. do 1982. godine.

O vojnim gubicima nema potpunih i ta~nih podataka. Armija

Ju`nog Vijetnama imala je 183.000 poginulih i oko 500.000 rawenih

vojnika. Podaci o gubicima snaga FNO i armije DR Vijetnama su os-

kudni i ~esto protivre~ni. Prema neutralnim procenama, do kraja

1968. godine bilo je oko 400.000 izba~enih iz stroja.

Podaci o broju poginulih vojnika SAD su, tako|e, prili~no kon-

fuzni. Prema ameri~kim podacima, poginulo je 58.209, a ra weno

oko 305.000 vojnika. Mnoge elitne jedinice su uni{tene ili desetko-

vane u borbama na vijetnamskom rati{tu, a naro~ito velike gubitke

imale su jedinice mornari~ke pe{adije i RV. Iz gu bqeno je oko 3.700

aviona i oko 4.800 helikoptera, od ~ega oko 40 odsto nad teritori-

jom DR Vijetnama. Gubici ratne tehnike bili su jo{ ve}i, s obzirom

na prezasi}enost jedinica oru`jem, opremom i motornim vozilima.

Od ameri~kih saveznika najve}e gubitke imala je Ju`na Kore-

ja, oko 4.000 poginulih vojnika (postoje podaci i o 5.000 pogin-

ulih), zatim Tajland sa 351 poginulim vojnikom, pa Australija koja

je imala 521 poginulog i 3.000 rawenih vojnika i Novi Zeland sa

38 poginulih vojnika.

BILANS

ju operaciju strategijskih razmera na tlu Indokine. Za nepuna dva

meseca (od po~etka marta do 2. maja) razoren je celokupni sistem

sajgonske marionetske dràve, razbijeno je 15 divizija i zaplewe-

na ogromna koli~ina ratnog materijala. Za razliku od operacija

iz ranijih godina, ova je izvedena gotovo u jednom dahu, a inten-

zitet udara neprekidno je pove}avan, da bi kulminirao u bici za

Sajgon.

Kraj

vlasnicima kapitala. Rat u Vijetnamu apsorbovao je u proseku 30

odsto vojnog buxeta SAD. To je najskupqi ameri~ki rat od 1945.

godine do danas, koji je ko{tao 686 milijardi dolara (rat u Iraku

ko{tao je SAD 648 milijardi dolara).

Planirawe i izvo|ewe generalne ofanzive oslobodila~ke

armije predstavqalo je najsloèniju, ali istovremeno i najuspeli-

16. jul 1858.

Ro |en je voj vo da Pe -

tar Bo jo vi}. U~e stvo -

vao je u rato vi ma

1876–1878. i 1885.

go di ne. U Pr vom bal -

kan skom ra tu 1912.

bio je na ~el nik [ta -

ba Pr ve ar mi je, a u Dru gom bal kan -

skom ra tu 1913, pro bo jem bu gar skih

po lo a ja u Bre gal ni~ koj bit ci, od -

lu ~io je is hod ra ta. U Pr vom svet -

skom ra tu ko man do vao je Pr vom ar -

mi jom, a ja nu a ra 1916, ume sto obo -

le log voj vo de Ra do mi ra Put ni ka, po -

stao je na ~el nik [ta ba Vr hov ne ko -

man de. Umro je 1945. u Be o gra du.

17. jul 1945.

Po ~e la je Ber lin ska (Pots dam ska)

kon fe ren ci ja, na ko joj su se sa sta la

tro ji ca li de ra sa ve zni~ ke ko a li ci je

iz Dru gog svet skog ra ta. Ha ri Tru -

man, Vin ston er ~il i Jo sif Sta qin

tre ba lo je da oba ve broj ne po slo ve,

ko ji su ukqu ~i va li i do go vor o re pa -

ra ci ja ma, ali i bu du} nost Ne ma~ ke,

te sta tus ne ma~ kih sa ve zni ka

17. jul 1946.

Na kon {to je na sud skom pro ce su

pro gla {en iz daj ni kom, u Be o gra du je

po gu bqen ge ne ral Dra go qub Mi ha i -

lo vi}, vo |a na ci o nal nog po kre ta ot -

po ra u oku pi ra noj Ju go sla vi ji.

19. jul 1945.

Na ~el nik Ge -

ne ral {ta ba

Ju go slo ven ske

ar mi je ge ne -

ral Ar so Jo -

va no vi} pot -

pi sao je od lu -

ku o po vla ~e wu ju go slo ven ske (par -

ti zan ske) voj ne mi si je iz Ve li ke Bri -

ta ni je. Po vla ~e we mi si je usle di lo

je po sle zah te va bri tan ske vla de 6.

ju la da voj no-di plo mat ske od no se

dve ju ze ma qa tre ba na sta vi ti po sta -

vqe wem voj nih iza sla ni ka.

20. jul

Pre ma Ju li jan skom

ka len da ru ver ski

pra znik sve ti Ili ja

Gro mov nik. U voj sci

Kra qe vi ne Sr bi je

taj dan obe le a vao

se kao pra znik Upra -

va stra te gij skih ba ru ta na.

20. jul 1917.

Pot pi sa na je Krf ska de kla ra ci ja

iz me |u srp ske vla de i pred stav ni ka

Ju go slo ven skog od bo ra, zva ni~ nog

te la ju go slo ven ske emi gra ci je. De -

kla ra ci jom je is tak nu to da su Sr bi,

Hr va ti i Slo ven ci „tro i me ni na rod,

je dan isti, po kr vi, po je zi ku, go vor -

nom i pi sa nom, po ose }a wi ma svo ga

je din stva, po kon ti nu i te tu i je din -

stvu te ri to ri je“.

28. jul 1914.

Ob ja vom ra ta Austro-Ugar ske Kra -

qe vi ni Sr bi ji po ~eo je Pr vi svet -

ski rat. Ob ja vi ra ta pret ho di la je

ul ti ma tiv na no ta austro u gar ske

vla de, upu }e na 23. ju la 1914. go di -

ne. Po {to {to je srp ska vla da od bi -

la zah tev da austro u gar ska po li ci ja

tra ga za or ga ni za to ri ma sa ra jev -

skog aten ta ta na prin ca Fer di nan -

da, usle di la je ob ja va ra ta.

29. jul 1958.

U SAD je osno va na Dr av na upra va

za va zdu ho plov stvo i va si on ska is -

tra i va wa (NA SA). For mi ra na je

tran sfor ma ci jom Dr av ne upra ve

za va zdu ho plov ne kon struk ci je (NA -

CA).

30. jul 1839.

Dan sa ni tet ske slu be Voj ske Sr bi -

je. U pr vom za ko no dav nom ak tu u srp -

skoj voj sci, Us tro e ni ju gar ni zo ne vo -

i ske od 29. ma ja 1839. go di ne, bi lo

je pro pi sa no da u Slu be nom ode -

qe wu Glav nog {ta ba gar ni zo na po -

sto ji voj ni le kar. Uka zom od 30. ju la

po sta vqen je pr vi {tab ni le kar.

30. jul 1898.

U 83. go di ni umro je

ne ma~ ki dr av nik

Oto fon Bi zmark.

„Gvo zde ni kan ce -

lar“, ko ji je „kr vqu

i gvo |em“ uje di nio

Ne ma~ ku, na pu stio

je me sto kan ce la ra

1890. go di ne, po sle 28 go di na go to -

vo neo gra ni ~e ne vla sti.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

Pripremio mr Miqan MILKI]

45

vremeplov

V E R S K I P RA Z N I C I16-31. jul

Pra vo slav ni

17. jul – Sveti sve{tenomu~enik

Sava Gorwokarlova~ki

21. jul – Sveti velikomu~enik Prokopije

22. jul – Sveti novomu~enici

Glamo~ki i Kulenfakuvski

25. jul – Ikona Presvete Бogorodice

Тrojeru~ice

26. jul – Sabor svetog arhangela Gavrila

28. jul – Sveti mu~enici Kirik i Julita

28. jul – Sveta velikomu~enica Marina

– Ogwena Marija

Jevrejski

20. jul – Ti{a Beav

I K O N A B O G O R O D I C E T R O J E R U ^ I C E

Najpo{tova-

nija ikona mana-

stira Hilandara,

kojoj se odaju po -

~asti. Od we se u

Hilandaru uzima

blagoslov i dobija

posle slu`be, woj

se klawa i meta-

ni{e pred svaku ozbiqniju odluku ili pred put, od

we se moli savet i zahvaquje joj se za uspe{no

obavqen posao. U tradiciji manastira ikona je

jedno vreme bila ~ak i igumanija, jer neslo`no

bratstvo nije umelo samo da izabere najboqeg

me|u sobom. Nastala je kao dar Bo`ji iz ruke sve-

tog Jovana Damaskina, velikog pesnika i slikara.

Posle usrdne molitve, ikona koju je sam naslikao

zale~ila mu je odse~enu ruku, a sveti Jovan je iz

zahvalnosti na ikonu postavio jo{ jednu, tre}u,

srebrnu ruku.

Po predawu, svetu ikonu je iz svete zemqe

doneo сveti Sava i postavio u svetili{te, u bu-

du}u srpsku prestonicu, Skopqe. Po propasti sr-

pskog carstva, ikona se na ~udesan na~in obrela

u blizini mananstira Hilandara. Na tom mestu je

kasnije, u znak zahvalnosti, podignut paraklis

Trojeru~ici. Ona se danas nalazi u velelepnom

prosinktaru, pored igumanskog prestola, gde joj

svi odaju po~asti, molitve i zahvalnice, a najver-

niji joj ostavqaju i bogate poklone.

46

Najboqi takmi~ar skija{a reprezentacije

Vojske Srbije

15. jul 2010.

Iako su o~e ki va li pla sman

u sre di ni ta be le, na {i

ski ja {i vra ti li su se iz

Ita li je oki }e ni bron zom. Ve li ke

za slu ge za taj pod vig pri pa da ju

voj ni ku u re zer vi Vla di sla vu

Man di }u.

ra ~u na ti na pro fe si o nal nu ka ri je ru – po ~i we Vla di slav svo ju pri ~u.

On ipak is ti ~e da qu bav pre ma ski ja wu i pla ni ni ne za vi si od nov ca.

– Pro na {ao sam ne ko li ko na ~i na da sva ku zi mu pro ve dem na Ko -

pa o ni ku i ve} ne ko li ko go di na ra dim kao pro fe si o nal ni in struk tor

ski ja wa. Do ovog tak mi ~e wa Svet ski kup u ski ja wu gle dao sam sa mo na

te le vi zi ji. Mo gao sam je di no da sa wam da jed nog da na de lim sta zu sa

naj bo qi ma. Ve ruj te, ni je kao na te le vi zi ji – iskren je na{ sa go vor nik.

Voj nik sport skog vo da

Vla di sla vqe va voj na pri ~a po ~i we pre dve go di ne. Pri li kom

re gru ta ci je sa znao je da po sto ji sport ski vod ko ji ostva re nim spor -

ti sti ma omo gu }a va da to kom voj nog ro ka ne pre ki da ju kon ti nu i tet

tre nin ga. Na{ naj bo qi ski ja{ ta da po ~i we da uvi |a ja sno po sta -

vqe nu vi zi ju voj nog spor ta.

– Sport ski vod mi je po mo gao da na naj bo qi na ~in is pu nim svo -

ju oba ve zu pre ma ze mqi i osta nem u tak mi ~ar skoj spre mi – ka e Vla -

di slav i do da je da je i po sle iz la ska iz voj ske ostao u kon tak tu sa

qu di ma iz Voj ne aka de mi je ko ji su ga i po zva li da kao re zer vni voj -

nik bu de ~lan na {e ski ja {ke re pre zen ta ci je.

– Pro {le go di ne po stao sam sve stan ko li ko su ozbiq ni pla no vi

voj ske u do me nu spor ta. Ja sna stra te gi ja dr av nog se kre ta ra Zo ra na

Jef ti }a po ~e la je vr lo br zo da se ma te ri ja li zu je. Za pr vi i do sa da

naj ve }i ciq iza bra ne su Svet ske zim ske igre. Pri pre me su po ~e le me -

sec i po pre po ~et ka iga ra i Mi ni star stvo od bra ne, Voj ska i Voj na

aka de mi ja da li su sve od se be da do bi je mo naj bo qe uslo ve. „Ski ja li -

{ta Sr bi je” su nam omo gu }i la ko ri {}e we ski-sta za na Ko pa o ni ku.

Za i sta se ni je {te de lo na re sur si ma i put Ita li je po {li smo kao pra -

va re pre zen ta ci ja ko joj ni {ta ni je ne do sta ja lo – ob ja {wa va on.

Re pre zen ta ci ja Voj ske Sr bi je zna la je gde do la zi. Zna li su da

dru ge, po seb no alp ske ze mqe, ta mo idu sa ja snom na me rom da do mi -

ni ra ju. Uz bu |e we pred put do bi lo je do zu pre ko po treb nog adre na li -

na de set da na pred po la zak ka da su vi de li ko na ~an spi sak u~e sni ka.

r ve zim ske voj ne olim pij ske igre odr a ne su od 20. do 25. mar -

ta na pa di na ma ita li jan skog ski ja {kog cen tra Val d’ Ao sta, u

or ga ni za ci ji Me |u na rod nog sa ve ta za voj ne spor to ve (CISM).

Voj nik u re zer vi Vla di slav Man di} i we go vi dru go vi, naj bo qi

ski ja {i Voj ske Sr bi je, do bi li su pri li ku `i vo ta. [an su da

sta nu na cr tu sa pro fe si o nal nim spor ti sti ma, me |u ko ji ma su i

osva ja ~i me da qa na tek za vr {e noj Olim pi ja di u Van ku ve ru.

[an su su is ko ri sti li i za jed no po sti gli naj ve }i uspeh srp skog

ski ja wa u isto ri ji – bron za nu me da qu ekip no u di sci pli ni sla lom.

Di plo mac Bo go slov skog fa kul te ta, ~lan Gor ske slu be spa sa -

va wa i in struk tor ski ja wa Vla di slav Man di} na sne gu je od svo je

tre }e go di ne. Na pr va tak mi ~e wa kre nuo je ve} sa {est godina. Ia -

ko je ski ja we we go va qu bav, pri zna je da je po dr {ka zim skim spor to -

vi ma u Sr bi ji da le ko od po treb ne.

– Ovo je ze mqa fud ba la i ko {ar ke. Ski ja we ni iz da le ka ni je to -

li ko po pu lar no. Po red ma we me dij ske pa we pro blem je i u fi nan si -

ja ma. Za ~a ra ni krug po ~i we ve li kom ko li ~i nom nov ca ko ja je po treb na

za raz voj mla dog spor ti ste i za vr {a va se ot pri li ke u 15. go di ni i vo -

ta. Ako do ta da ni {ta ne ura di{ na tak mi ~ar skom pla nu, ni je re al no

Na crti sa

olimpijcima

– Ia ko for mal no voj ni ci, ve }i na tak mi ~a ra bi li su pro fe si o -

nal ni ski ja {i, u~e sni ci FIS svet skog ku pa. Ne ko li ko wih se par ne de -

qa ra ni je vra ti lo sa Olim pi ja de. Ve }i na sa me da qa ma. Oti {li smo

ta mo sa na me rom da na naj bo qi na ~in pred sta vi mo svo ju ze mqu tih

pet da na. Po {to smo, iskre no, mo da bi li za te ~e ni kva li te tom su -

par ni ka, srp ski inat po ~eo je da ti wa. Do sta je ulo e no u nas i na

ne ki na ~in ni smo sme li da bu de mo za stra {e ni. Oti {li smo ta mo da

se kao pra vi voj ni ci bo ri mo – se }a se na{ sa go vor nik. On pod vla ~i

da je bi la ~ast na }i se u ta kvoj kon ku ren ci ji, iz bli za vi de ti tre nut no

naj bo qe ski ja {e na sve tu i vo zi ti se naj bo qim tak mi ~ar skim sta za -

ma, niz ko je ni ko od wih do ta da ni je imao pri li ke ni da se spu sti.

Re zul tat za isto ri ju

Pr vi dan bio je od re |en za upo zna va we sa sta za ma, a ve} su -

tra dan, nor dij ci i alp ski ski ja {i Voj ske Sr bi je po ~e li su sa tak mi -

~e wi ma.

– Mo je di sci pli ne su sla lom i ve le sla lom. Po red ~i we ni ce da

se ni ko od ~la no va na {e re pre zen ta ci je ne tak mi ~i u svet skom ku pu,

do bro smo zna li ko je ko i ko na~ no smo mo gli da vi di mo ka ko to iz -

gle da uì vo – ka e Vla di slav.

Iz ne na |e wa su, pre ma we go vim re ~i ma, po ~e la vr lo br zo.

Svet ske zve zde alp skih ze ma qa pri stu pi le su tak mi ~e wu mo da i

pre vi {e ozbiq no. Su sti za li su je dan dru gog u sto tin ka ma i ne ko li ko

wih u od lu ~u ju }im vo wa ma iz le te lo je sa sta ze. Ne ko bi mo da to

uzeo kao olak {a va ju }u okol nost za osta le tak mi ~a re, ali Vla di slav

ne mi sli ta ko.

– Ta~ no je da su naj bo qi tak mi ~a ri prak ti~ no sa mi se be is kqu -

~i li pre a gre siv nom vo wom, ali i psi ho lo {ka sta bil nost je bit na.

Mo da smo tu od i gra li pa met ni je. Na kon za vr {e nih de o ni ca sa bi -

ra ju se vre me na po je di na~ nih tak mi ~a ra iz iste ze mqe i na taj na ~in

do bi ja se ukup no vre me i me sto na ta be li sva ke re pre zen ta ci je u

ekip nom pla sma nu. Tak mi ~e we u ve le sla lo mu za vr {io sam na tri de -

set i pr vom me stu, a u sla lo mu na de ve tom – ob ja {wa va na{ ski ja{.

Dok je na {a re pre zen ta ci ja pri vo di la tak mi ~e we kra ju svi su

o~e ki va li pla sman na sre di ni ta be le. Me |u tim, pot pu no neo ~e ki va -

no sa zna we da je Sr bi ja tre }a u sla lo mu iza zi va op {tu eu fo ri ju u

ti mu na {e voj ske. Bron za! Du go go di {wa ula ga wa, trud i tim ski rad

da ju svoj re zul tat.

– Po no san sam na svo je dru go ve iz re pre zen ta ci je. Bez wih ne

bi ni bi lo ovog uspe ha. Osvo je no tre }e me sto zbir je svih nas, ja

sam sa mo imao sre }u da bu dem naj bo qi me |u naj bo qi ma. Po seb no

me ra du je ~i we ni ca da su nam Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska obez -

be di li ap so lut no sve {to nam je po treb no. Sle de }i ciq je Svet sko

zim sko pr ven stvo u Sa ra je vu. Ovo ga pu ta ta mo od la zi mo da po be di -

mo – po ru ~u je Vla di slav Man di}.

Pe tar VO JI NO VI]

47

Sni mio D

a ri mir B

AN

DA

Zlatna medaqa

srpskoj vojnoj ekipi

Tre}e regionalno vojno takmi~ewe u tr~awu, u okviru man-

ifestacije „Sportom protiv droge“, odràno je 26. juna u Sara-

jevu. Predstavnici osam ekipa iz oruànih snaga iz regiona –

Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Ma|ar-

ske, Makedonije, Slovenije i Srbije – pretr~ali su stazu od os-

am kilometara.

U na{oj ekipi bili su kapetan Aleksandar Ne{evski i

stariji vodnik Goran êgar sa Vojne akademije, kao i profe-

sionalni vojnik Mirko Stankovi} iz Tre}eg centra za obuku.

Ekipno su osvojili prvo mesto, dok se na drugu poziciju plasir-

ala ekipa BiH, a na tre}e predstavnici oruànih snaga Hr va -

tske.

Stariji vodnik Goran êgar ubedqivo je pobedio u pojedi-

na~noj konkurenciji, a kapetan Aleksandar Ne{evski osvojio je

tre}e mesto. Na {estoj poziciji na{ao se vojnik Mirko

Stankovi}.

G. ÊGAR

Drugo mesto za

na{e xudiste

Predstavnici srpske vojne re prezentacije – vojnik Uro{ Ne -

nkovi} i ka det Stevan Stojanovi} osvojili su bronzane medaqe na

Evropskom vojnom prvenstvu u xudu koje je odr` ano od 28. juna do

2. jula u Novom Me stu u Sloveniji.

Pukovnik Dragan \ini bio je na toj manifestaciji zva ni~ni

predsta vnik Me|unarodnog saveta za vojne spo rtove iz Srbije.

Takmi~ewe je organizovano u dve kvalifikacione grupe, koje

su brojale od tri do pet takmi~ara, prema me|unarodnim propisi-

ma u dva do ~etiri me~a.

Evropski seniorski prvak u kategoriji do 81 kilograma

Robert Krawzik osvojio je prvo mesto, srebrnu medaqu poneo je

wegov kolega iz Poqske Lukas Blac, dok su tre}u poziciju izbo-

rili Faruh Bulekulov iz Nema~ke i Uro{ Nenkovi} iz Srbije.

U kategoriji do 73 kilograma prvo mesto osvojio je nema~ki

takmi~ar Fabijan Seldmajer, srebrno odli~je poneo je Miroslav

Frgawa iz Bosne i Hercegovine, a tre}u poziciju podelili su Pe-

ter [aringer iz Austrije i Stevan Stojanovi} iz Srbije.

48 15. jul 2010.

MI NI STAR STVO OD BRA NE

RE PU BLI KE SR BI JE SEK TOR

ZA QUD SKE RE SUR SE

UPRA VA ZA KA DRO VE

ras pi su je

K O N K U R Sza po pu nu for ma cij skih me sta

voj nih slu be ni ka, pri je mom

li ca iz gra |an stva, u rad ni od nos

na neo d re |e no vre me

1) re fe rent za fi zi~ ko vas pi ta we, VSS, je dan (1) iz vr {i lac,

u Voj noj po {ti 1097 Ni{,

2) na stav nik en gle skog je zi ka–pre vo di lac, VSS, je dan (1)

iz vr {i lac, u Voj noj po {ti 1097 Ni{,


iz vr {i lac, u Voj noj po {ti 1414 No vi Sad,


iz vr {i lac, u Voj noj po {ti 3920 Kra qe vo,


iz vr {i lac, u Voj noj po {ti 4976 Vra we,


iz vr {i lac, u Voj noj po {ti 8486 Pan ~e vo i


iz vr {i lac, u Voj noj po {ti 5302 Po a re vac.

Na kon kurs se mo gu pri ja vi ti kan di da ti ko ji su dr a vqa ni Re pu -

bli ke Sr bi je a is pu wa va ju sle de }e uslo ve:

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da su zdrav stve no spo sob ni za slu bu u Voj sci Sr bi je,

– da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak zbog kri vi~ nog

de la za ko je se go ni po slu be noj du no sti, od no sno da ni su

osu |i va ni za ta kva de la ka znom za tvo ra u tra ja wu du em od

{est me se ci,

– da im ra ni je ni je pre stao rad ni od nos u dr av nom or ga nu

zbog te e po vre de du no sti iz rad nog od no sa i

– da su od slu i li voj ni rok sa oru` jem (za kan di da te mu {kog

po la).

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:

a) za for ma cij sko me sto na red nom bro ju 1:

– di plo mi ra ni pro fe sor fi zi~ kog vas pi ta wa (kul tu re),

– za vr {e na [ko la re zer vnih ofi ci ra,

– pro ve ra fi zi~ ke spo sob no sti u skla du sa va e }im nor ma ma i

– po zna va we ra da na ra ~u na ru;

b) za for ma cij ska me sta na red nom bro ju 2–7:

– di plo mi ra ni pro fe sor en gle skog je zi ka i

– po zna va we ra da na ra ~u na ru.

Pre pri je ma u rad ni od nos, za kan di da te ko ji is pu wa va ju uslo ve

kon kur sa i u|u u naj u i iz bor, uz wi ho vu pi sa nu sa gla snost, bi }e

iz vr {e na bez bed no sna pro ve ra.

Na ~in kon ku ri sa wa

Kan di da ti ko ji is pu wa va ju op {te i po seb ne uslo ve kon kur sa pod -

no se mol bu Voj noj po {ti 1084 Be o grad, Ne zna nog ju na ka 38, Be o -

grad, po {tom pre po ru ~e no ili pre da ju li~ no u de lo vod stvu Voj ne

po {te 1084 Be o grad. Uz mol bu se pri la e sle de }a do ku men ta ci ja:

– CV ili krat ka bi o gra fi ja,

– uve re we o dr a vqan stvu,

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih,

– ove re na fo to ko pi ja di plo me o ste ~e noj {kol skoj spre mi,

– fo to ko pi ja rad ne kwi i ce,

– uve re we nad le nog su da da se pro tiv kan di da ta ne vo di kri -

vi~ ni po stu pak,

– uve re we nad le nog or ga na MUP-a da kan di dat ni je kri vi~ no

osu |i van,

– po tvr da voj nog od se ka da je od slu io voj ni rok sa oru` jem

(za kan di da te mu {kog po la) i

– le kar sko uve re we o zdrav stve noj spo sob no sti.

Iz vod i uve re wa ko ji se pri la u uz mol bu ne mo gu bi ti sta ri ji od

6 ({est) me se ci.

U mol bi oba ve zno na gla si ti za ko je for ma cij sko

me sto kan di dat kon ku ri {e.

Rok za pod no {e we pri ja va za pri jem u slu bu je 30 da na od da na

ob ja vqi va wa kon kur sa.

Ne bla go vre me ne i ne pot pu ne mol be ne }e bi ti raz ma tra ne.

Od lu ku o iz bo ru kan di da ta do ne }e nad le ni sta re {i na, a o iz -

bo ru }e svi kan di da ti bi ti oba ve {te ni u za kon skom ro ku.

49

1. USLOVI KONKURSA

Za prijem kandidata na selektivnu obuku u Specijalnu brigadu

mogu konkurisati profesionalni oficiri i podoficiriiz jedinica Vojske Srbije koji ispuwavaju slede}e op{te i poseb-

ne uslove:

a) op{ti uslovi:

– da ispuwavaju uslove propisane odredbama ~lana 39. Za-

kona o Vojsci,

– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa,

– da nisu osu|ivani;

b) posebni uslovi:

– da nisu stariji od 28 godina,

– da su on i ~lanovi wegove uè porodice (bra~ni drug i deca)

dràvqani Republike Srbije,

– da imaju radno iskustvo u Vojsci najmawe dve godine,

– da nemaju negativnih slu`benih ocena i da su im posledwe

dve slu`bene ocene najmawe „vrlo dobar”,

– da su psihofizi~ki zdravi i sposobni za rad u jedinicama

Specijalne brigade, {to se utvr|uje nalazom nadle`ne vo-

jnolekarske komisije, psiholo{kim testirawem za obavqawe

padobranske slu`be, testom iz op{te kulture i proverom

fizi~kih sposobnosti,

– da su na redovnoj proveri obu~enosti ispunili propisane

norme,

– da su pliva~i.

2. NAÎN KONKURISAWA:

– kandidati podnose molbe za prijem na selektivnu obuku u

Specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo) u svojim mati~nim ko-

mandama,

– uz molbu, kandidati obavezno prilaù: kratku biografiju,

izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dràvqanstvu za

sebe i ~lanove svoje uè porodice, overeni obrazac KOLP iz

programskog paketa KaIS, izjavu da èle da obavqaju pado-

bransku slu`bu, uverewe o izvr{enoj proveri fizi~kih

sposobnosti sa naturalnim pokazateqima i mi{qewe koman-

danta ranga bataqona,

– po pristizawu molbi i wihovoj analizi kandidati koji

zadovoqe op{te uslove konkursa dobi}e poziv iz pret-

postavqene komande, sa navedenim ta~nim datumom i vre-

menom upu}ivawa na lekarski pregled za padobranca (pregled

se realizuje na IVM Zemun, a poziv je ujedno i uputnica za

SPECIJALNA BRIGADA

VOJSKE SRBIJE

r a s p i s u j e

K O N K U R S

za prijem kandidata na

selektivnu obuku

pregled). Pregled traje 2 (dva) dana,

– kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobranca i

koji ispuwavaju sve uslove konkursa dolaze na selektivnu obuku

(privremeni rad) u Specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo).

Selektivna obuka planirana je u periodu od 27. septembra do

26. decembra 2010. godine.

Konkurs je otvoren do 15. avgusta 2010. godine.

OGLAS

Susret 40. klase Sredwe

vojne {kole KoV

Povodom 15 godina od zavr{etka {kolovawa, pitomci 40.

klase Sredwe vojne {kole KoV organizuju 24. jula proslavu. Za

u~e{}e je potrebno uplatiti 3.000,00 dinara na teku}i ra~un

broj 160-3710200003193-76. U svrhu uplate upisati ime i prez-

ime, aprimalac jeAleksandar Stanojevi}.

Kontakt telefoni: Neboj{a Mileti} 23-816, 064/8080-

105, Aleksandar Stanojevi} (Glavowa) 064/8111-849.

Odmor u Vrwa~koj Bawi

Vojno odmarali{te u Vrwa~koj Bawi nudi gostima

poboqan boravak u vili Sombor, koja se nalazi u blizini

hotela Breza. Cena polupansiona (no}ewe, doru~ak i

ve~era) za sve korisnike u letwoj sezoni iznosi 1.750 di-

nara u dvokrevetnoj i 1.550 dinara u trokrevetnoj sobi.

No}ewe je u vili Sombor, a ishrana u hotelu Breza.

Mogu}nost pla}awa na rate. Za sve dodatne in-

formacije moète se obratiti Vojnoj turisti~koj agenciji

u Beogradu ili direktno na recepciji hotela Breza.

N A R U X B E N I C A

Pretpla}ujem se na magazin „Odbrana” za 2010. godi-

nu (zaokruìte)

1. Polugodi{wa pretplata (1.7 – 31.12. 2010.

godine, 12 brojeva) – po ceni 1.080,00 dinara

Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka,

uplatiti odgovaraju}u sumu (pomnoìti broj primeraka

sa pretplatnom cenom).

Pla}awe unapred na ìro-ra~un 840-49849-58.

Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu:

MC „Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19, Beograd.

Pravnim licima dostavi}emo predra~un na osnovu

ove naruxbenice.

Kupac ______________________________________

Ulica i broj ________________________________

Telefon ____________________________________

Mesto i broj po{te __________________________

Potpis naru~ioca

M.P. ________________________________

50 15. jul 2010.

UK

R[

TEN

E R

E^

I

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Vrsta sredozemnog ~etinara, 2. Svu}i se, skinuti se, 3. Dovr{iti ora -

we, 4. Pri~ati gluposti, smarati ({atr.), 5. Stanovnici Atike, 6. Dobi -

jawe bora, 7. Ime glumica @igon i Mihi}, 8. Te}i u mlazevima, 9. Hodati,

kretati se, 10. Simbol silicijuma, 11. Dràva u Africi, 12. Kuvawe jela

u sopstvenom soku, 13. Prwa, krpica, 14. Pokriva~ od abe za kowa, aba -

ija, abahija, 15. Otpaci od zaklane stoke (pokr.), 16. Amiotrofi~na late -

ral na skleroza (skr.), 17. Engleski pesnik, Dòn, 18. Svetiti se, 19. Igra~

stonog tenisa, 21. Turisti~ka destinacija u Gr~koj, 23. Italijanski re -

ìser, Mario (“Posledwi dani Pompeje”), 25. Izdati nare|ewe, 27. Za -

laziti u godine, stariti, 28. Oja~ati, osnaìti, 30. Okameweni koral,

31. @ivotiwa sa kopitama, 32. Rusko mu{ko ime (biv{i {ahist Smislov),

34. Stranica pravouglog trougla, 35. Isprave o osigurawu, 37. Pod od da -

saka, 38. Nema~ki fudbalski trener, Feliks, 40. Nema~ki fizi~ar, Artur,

41. Francuski pisac, Alber, 42.Ime fizi~ara-nobelovca Bora, 44. Ovog

~asa, sada, 45. Oznaka za Dakotu (SAD), 47. Pokazna zamenica, ovo.

VODORAVNO:

20. Pristalica probabilizma (npr. Ciceron ili Hjum), 21. Biv{i gr~ki

fudbaler, Dimitris, 22. Mesto u Hrvatskoj, kod Ozqa, 23. Pristalica

posibilizma, 24. Staviti u izolaciju, izolovati, 25. Pozajmqivawe na

ka mate, zelena{tvo, 26.Plemenici plemena Mora~a u Crnoj Gori, 27.

Pri ~awe, pripovedawe (lat.), 28. Sena, senka, 29. Izdaje, potka zi va -

wa, 30. Naprava za podmazivawe, 32. Dvadesettre}e i 18. slovo az -

bu ke, 33. Mre`wa~a oka (mn.), 34. Autonomna republika u sastavu

Ruske fe de racije, 35. Avionska akrobacija, 36. Sawati, 37. Splet -

ka{ko dru {tvo, klika, 38. Pojavni oblici, fenomeni, 39. Dvanaesto i

24. slovo az buke, 41. Sme{no ili podrugqivo podraàvawe ozbiqnog

dela, 42. Francuski pisac, Gi de, 43. Ispitna telefonska kombinacija

(skr.), 44. Ime glumica Gojkovi}, @uti} i Radivojevi}, 45. Li~iti, na -

li kovati, 46. Biolo{ki sateliti, 47. Prelepa i otrovna biqka, na -

prstak, 48. Ob rukati, 49. Kretati se u talasima, 50. Strugati ren de -

tom, 51. En gleski pas lisi~ar.

[AH

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZA BRA NA PAR TI JA

DA MA

NI JE PO MO GLA

Mo ro ze vi~ – Vo lo ki tin

Bil, 2006.

1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cd4 4.Sd4

Sf6 5.Sc3 a6 6.Le3 e5 7.Sb3 Le6

8.Dd2 Le7 9.f3 0-0 10.0-0-0 Sbd7

11.g4 b5 12.g5 b4

Na su per tur ni ru u Bi li ube dqi vo

je tri jum fo vao Alek san dar Mo ro ze -

vi~, ko ji je i pre ma rej tin gu (2731)

bio glav ni fa vo rit. We go vog ime -

wa ka Vo lo ki ti na zna mo sa na {ih

pr vo li ga {kih tak mi ~e wa; osvo jio je

na {e sim pa ti je zbog bes kom pro mi -

sne igre. We gov 6. po tez ni je ba{

naj zdra vi ji, ali – ta kva je ova va ri -

jan ta Si ci li jan ke.

13.Se2 Se8 14.h4 a5 15.Kb1 Sb6

16.Sg3 a4 17.Sc1 d5 18.Lb6 Db6

19.ed5 d8 20.Lc4 Sc7 21.de6 Td2

22.ef7 Kh8 23.Td2

Po gled na po zi ci ju ot kri va da

cr ni ima da mu za dva to pa i ini ci -

ja ti vu na da mi noj stra ni, dok je be -

li usi drio vr lo ne u god nog pe {a ka

na f7.

23…Dc6

Sa Sb5 par ti ja bi se ras pli nu la

ZA NI MQI VO STI

KO STI ]E VA PLO A

U Sid ne ju, iz nad {e stog spra -

ta jed ne zgra de, po sta vqe na je

spo men-plo ~a u ~ast bo rav ka Bo -

re Ko sti }a u Au stra li ji. U sre -

di ni te plo ~e ukle sa na su tri ~o -

ve ka za {a hov skom ta blom. Pr vi

je Bo ra Ko sti}. Ta sli ka je ka -

sni je bi la na me da qi ko ja je do -

de qi va na {am pi o ni ma i {a hov -

skim za slu ni ci ma.

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG B

RO

JA

V

OD

OR

AV

NO

:aromatika, budala{

tine,

lepa kata, k, romantizam, A

g, zabadava, mandatori, tip, N

a liparu, Tarn, L

un,

Nora, N

ikolina, do groba, aneks, Kali~ina, slavuj, m

am

iti, dotakati, A

napa,

a la kart, nenadano, I

nah, {

it, Tora, Titikaka, O

mo, izotonija

, naratori, ev,

namirivati, n, matirati, amerikanist, Zaninovi}.

u re mi, ali cr ni, kao {to re ko smo,

igra o{tro i, jo{ uvek - na po be du.

24.b3 Sb5 25.Lb5 Db5 26.Sf5

Tf7 27.Se7 Te7 28.Td8 Te8 29.Thd1

g6 30.T1d5 Dc6 31.T5d6 Db5 32.Tb6

Db6 33.Te8 Kg7 34.ba4 Dc5 35.Tb8

Dd5 36.Tb5 Df3 37.Te5 h5 38.a5

Dc6

Be li: Kb1, Te5, Sc1, a2, a6, c2, g5, h4

Cr ni: Kg7, Dc6, b4, g6, h5

Ni je te {ko pogo di ti da ov de na

po be du igra be li. Ka da osvo ji cr nog

b-pe {a ka, we gov a-pe {ak }e opa sno

na pre do va ti. Usa mqe na da ma ov de

ne ma ni ka kve {an se, sa mo {to }e

re a li za ci ja po tra ja ti.

39.a6! Da6 40.Te4

Sa da ovaj top sto ji ma e stral no,

bra ni h-pe {a ka, a osvo ji }e bez pro -

ble ma cr nog usa mqe ni ka.

40.Kf7 41.Sd3 Da3 42.Tf4 Ke7

43.Tb4 Kd8 44.Tc4 Ke7 45.Sb4 Ke6

46.c3 Da4 47.Kb2 Kf7

Sve be le fi gu re isto vre me no

bra ne i na pa da ju, a to je je dan od

{a hov skih ak si o ma.

48.Td4 Db5 49.Kb3 Df1 50.Kb2

Kb5 51.a3 Kf8 52.Kb3 Df1 53.a4

Kb1 54.Kc4 Da1 55.Kb5 Dc3 56.Sc6

Par ti ja je tra ja la i tra ja la, pa se

cr ni pre dao tek u 85. po te zu. Na red -

ne po te ze }e mo iz o sta vi ti zbog

u{te de u pro sto ru.

1:0

PROBLEM

V. L. Iton

1930.

Beli: Kg5, Ta2, Td8, Lf2, Lf3, Se2, d2

Crni: Kd1,Lb1,c2,c4, c5

Mat u 2 poteza.

1. d4!

Na 1…Kd2 2.dc5 mat.

Na 1…c1D+ 2.Sf4 mat.

Na 1…c1S 2. Sc3 mat.

Na 1…cd3 2.Td3 mat.

Na 1…cd4 2.Td4 mat.

Societe Generale Srbija

Detaqnije informacije mogu se dobiti u ekspozituri

Societe Generale banke u Beogradu – Masarikova 4,

na telefon 011 30 11 690 ili putem Korisni~kog centra banke

na broj 011 30 11 555

Societe Generale banka Srbija jedan je od lidera na trì{tu stam-benih kredita u Srbiji. Kao banka koja u fokus svog poslovawa stavqapotrebe klijenata, pored olak{ica koje su predvi|ene programom sub-vencionisawa, Societe Generale je za vojna lica pripremila i dodatnepogodnosti u vidu niìh kamatnih stopa.

Societe Generale banka Srbija profesionalnim vojnim licima sprebivali{tem u Republici Srbiji odobrava, pod izuzetno povoqnimuslovima, stambene kredite sa subvencijom dràve. Iz buxeta RepublikeSrbije obezbe|uju se sredstva u iznosu od 14 do 25 odsto kupoprodajnecene nekretnine, a ostatak finansira banka. Vojna lica koja odlu~e dana ovakav na~in re{e stambeno pitawe nisu u obavezi da obezbede sop-stveno u~e{}e, a u trenutku dospe}a posledwe rate kredita ne smeju bitistariji od 70 godina. Kamatna stopa na subvencionisane kredite za pro-fesionalna vojna lica je promenqiva, a kre}e se od 2,54 do 3,72 odsto.

U procenu kreditne sposobnosti ukqu~uje se, pored zarade iliudruènih primawa, i celokupni iznos mese~ne naknade dela tro{kovaza zakup stana koje profesionalno vojno lice dobija od Vojske Srbije.Pored dokumentacije koja je potrebna ostalim klijentima, profesional-na vojna lica dostavqaju i izjavu da svoje stambeno pitawe re{avaju tra-jno putem kredita i da se odri~u prava na re{avawe stambenog pitawapo propisima o stambenom obezbe|ewu u Ministarstvu odbrane, kojuoverava nadle`ni stare{ina, zatim, potvrdu o procentu kreditnih sred-stava iz buxeta Srbije na koji imaju pravo i re{ewe o visini sredstavakoje korisnik kredita ostvaruje po osnovu mese~ne naknade dela tro{ko-va za zakup stana.

Pored stambenih kredita uz subvenciju dràve namewenih vojnimlicima, dostupni su im i komercijalni stambeni krediti, krediti za re-finansirawe stambenih kredita, kao za renovirawe, adaptaciju i rekon-strukciju, pod posebnim uslovima. Kod komercijalnih stambenih i kred-ita za refinansirawe stambenih kredita, klijenti mogu da biraju izme|ukredita sa fiksnom kamatom, koja ostaje ista tokom celog perioda ot-plate, i kredita sa promenqivom kamatom.

Posebni uslovi za stambene kredite vojnim licima

43

SA BERLINSKOGVAZDUHOPLOVNOG

SAJMA ILA 2010

IZ LA BO RA TO RI JABU DU] NO STI

Dominacija evropskih

proizvo|a~a

Vredan ratni plen

Vojna nanotehnologija

LAKI TENKHO^KIS

2

wu naoruàwa, a rat u~inio dinami~ni-

jim i ubojitijim. Uvo|ewe tenkova, brodo-

va, podmornica i aviona pro{irilo je

ratovawe u kopnenoj, vodenoj i vazdu{noj

dimenziji. Kompjuter je doneo jo{ jednu di-

menziju – virtuelnu realnost. Raketa je

omogu}ila da se ratovawe preseli i u kos-

mos. Laserska, elektromagnetska, kom-

pjuterska i druge vrste tehnologija un-

V

ojna nauka, od kada se bavi istra i -

vawima i razvijawem vojne opreme i

naoruàwa, neprekidno teì prona -

la ewu savremenijih i efikasnijih

bor benih sredstava kojima bi se ost-

vari la nadmo}nost i pobeda nad pro-

tivnikom. Svaki epohalni pronalazak u toj

oblasti izmenio je fizionomiju ratovawa.

Barut je znatno promenio razvoj i proizvod-

Iz laboratorija budu}nosti

Vojna nanotehnologija 2

Snajperska pu{ka PAW 20Sasvim novo iz Afrike 16

Te{ki oklopni transporter namer

Izraelski tigar 18

Sa Berlinskog vazduhoplovnog sajma

ILA 20Dominacija evropskih

proizvo|a~a 21

Laki tenk ho~kis

Vredan ratni plen 28

Urednik priloga

Mira [vedi}

IZ LA BO RA TO RI JA BU DU] NO STI

Na no teh no lo gi ja pro {i ru je vi di ke do ko jih voj ni

stru~ wa ci mo gu re al no pred vi |a ti ka ko }e se od vi ja ti

raz voj rat ne ve {ti ne Ka ko }e bu du }i raz voj i pri me na

sa vre me ne voj ne teh ni ke uti ca ti na iz gled i de lo va we

sa vre me ne voj ne or ga ni za ci je Ostva re ni na pre dak i

pro jek ti da li su voj nim stru~ wa ci ma osno vu da sa ~i ne

sce na rio za na no ra to va we Na no teh no lo gi ja no vih

ma te ri ja la obez be |u je da se bo ja le te li ca mo e me wa ti

to kom le ta ka ko bi se sto pi la s oko li nom î me }e

pro tiv nik od go vo ri ti? To pom na ko mar ca! Klej tro ni ka

omo gu }i la bi stva ra we bi }a ko ja bi isto vre me no bi la

i su per voj ni ci i su per o ru` je Da li smo na pra gu

ostva re wu ~o ve ko vog du go go di {weg sna te le por to va wa?

15. jul 2010.

VOJNA

NANOTEHNOL

Vojnici, oprema i

naoruàwe u

2030.

u oblasti temeqnih istraìvawa i primene

nanotehnologije u savremenoj proizvodwi.

VOJNA PRIMENAKad se posmatra primena nanotehno -

logije u vojne svrhe, prakti~no ni tu nema

oblasti u kojoj nije mogu}e koristiti naj -

novija saznawa, kako danas tako i u bliskoj

i daqoj budu}nosti. Me|utim, mnogi projekti

zbog svoje sloènosti i primene u neatrak-

tivnim oblastima nisu toliko zanimqivi,

koliko nanotehnolo{ka oru`ja ili oru|a.

Me|u takvim, veoma skupim i kompleksnim

projektima su istraìvawa u nove materi-

jale za proizvodwu vojne tehnike, opreme i

apredile su mogu}nosti usavr{avawa i

daqeg razvijawa ratne tehnike i vojne

opreme do neslu}enih mogu}nosti.

Zasnivaju}i svoja saznawa na dostignu-

tom stepenu razvoja nauke i tehnologije, vo-

jni stru~waci sa~inili su planove pro iz -

vodwe savremene ratne tehnike sa velikom

precizno{}u do 2025. godine. Da bi se

videlo daqe od toga pospe{uju se istra -

ìvawa u svim nau~nim oblastima, kako bi

se u razvoj uvele nove tehnologije. Me|u

brojnim istraìva~kim, razvojnim i nau~ -

nim oblastima je i nanotehnologija.

Nau~ni i tehnolo{ki prodor u oblast

nanotehnologije omogu}io je istraìvawa i

razvoj savremene vojne opreme i naoru -

àwa u svim oblastima. Svojom pojavom i

primenom nanotehnologija znatno je un-

apredila fundamentalna istraìvawa i do-

prinela da se razvoj ratne tehnike sagleda-

va i usmerava na nov na~in. Naime, omo -

gu}ila je da se pro{ire vidici do kojih vo-

jni stru~waci mogu realno predvi|ati kako

}e se odvijati razvoj ratne ve{tine, i kako

}e budu}i razvoj i primena savremene vojne

tehnike uticati na izgled i delovawe savre -

me ne vojne organizacije.

Brojne su oblasti u kojima je na no -

tehnologija postala primewiva. Stru~waci

koji poseduju sposobnost predvi|awa doga -

|a ja i brzo usvajaju nova tehnolo{ka re {e -

wa, danas nanotehnologiju koriste u oblasti

bazne nauke i inìwerstva, fizike i teh -

nologije sinterovawa materijala, biomedi-

cini, integraciji tehnologije za industrijsku

primenu, avionskoj, raketnoj i kosmi~koj in-

dustriji, u oblasti mikroelektronike, ro-

botici, proizvodwi komponenata za savre -

mene ra~unare i mobilnu telefoniju, pri-

meni te~nih kristala i drugo. Nesumwivo,

moglo bi se re}i da ve} sutra ne}e biti

oblasti proizvodwe u kojoj se ne}e mo}i

pri mewivati nanotehnologija. Naravno,

pri tome vaqa imati u vidu da postoje i dru -

ge oblasti i tehnologije koje su tako|e veo-

ma zna~ajne i jedinstvene u proizvodwi ma-

terijala i komponenti koje ~ine ili omogu -

}avaju fizi~ku i hemijsku transformaciju

savremenih proizvoda.

Na sada{wem nivou nau~nih saznawa

i prakti~ne primene nanotehnologije, glav-

na istraìvawa odvijaju se u oblasti mate -

rijala i novih proizvodnih tehnologija, ra-

di unapre|ewa konkurentnosti nove indu -

strije zasnovane na novoste~enim znawima.

Tako su i odvojena sredstva za finansirawe

nauke koja prou~ava nanomaterijale i nove

nanotehnologije u SAD, Evropi, Rusiji, Ja -

panu, Kini, Indiji i drugim nau~notehnolo{ -

ki razvijenim dràvama izuzetno velika, jer

se od tih ulagawa o~ekuje ne samo veliki

pro fit ve} i unapre|ewe savremene proiz -

vod we integracijom novih tehnologija u in-

dustriji. Zemqe ~lanice EU predvidele su da

uloè tri i po milijarde evra do kraja

2010. godine samo u razvoj novih projekata

3

Pro je kat Bor be ne sna ge bu du} no -

sti do ne }e una pre |e wa u sle de }im

obla sti ma: na glav ni pod si stem (He ad -ge ar Subsystem), pod si stem bor be ne uni -

for me (Com bat Uni form Subsystem), pod -

si stem na o ru a wa (We a pons Subsystem),

pod si stem za kon tro lu i nad zor psi ho -

fi zi~ kog sta wa voj ni ka (War fig hter Phi si -o lo gi cal Sta tus Mo ni tor Subsystem), pod si -

stem za mi kro kli ma ti za ci ju (Mic ro-cli -ma te Con di ti o ning Subsystem) i pod si ste -

ma na pa ja wa (Po wer Subsystem).

Pro jekat Bor be ne sna ge bu du} no sti

OGIJA

Nanocev~ice

Kompletna

oprema od

nanomaterijala

prema projektu

Future forcewarrior

[lem od nanomaterijala

43

4

naoruàwa. Ti materijali daju dodatni kva -

litet vojnoj tehnici i neslu}ene su mogu}no -

sti primene u vojne svrhe. Na primer, nau~ -

nici iz Politehni~kog instituta u Renselaru

i Univerziteta Rajs (SAD), istraùju}i u ob -

lasti nanotehnolo{kih materijala, otkrili

su crnu materiju koja upija 99,9 odsto svet-

losti. Ona je 90 puta mrkija od ugqenikovog

materijala, koji je vaè}a jedinica za crni-

lo materijala. Re~ je o svojevrsnom malom

premazu sa~iwenom od mno{tva gusto ispre-

pletenih „dla~ica”, napravqenih od nano -

~estica. Taj premaz na nekoj povr{ini is-

tovremeno upija elektromagnetsko zra~ewa

i uop{te ga ne odbija.

O primeni tog otkri}a jo{ nema in-

formacija, me|utim moè se pretpostaviti

da }e se u budu}nosti poku{ati koristiti za

izradu „nevidqivih” aviona, brodova ili

nekih drugih vozila, ili za izradu sun~anih

plo~a za napajawe elektri~nom strujom. Ve}

sada se na kosmi~kim sondama i satelitima

koriste sun~evi paneli presvu~eni folijom

od nanomaterijala.

Kada je re~ o fundamentalnim istra -

ìvawima u oblasti nanotehnologije, naj -

vi{e se eksperimenti{e sa nanocev~ica-

ma (tanki listi}i grafita, smotani u tubu,

a u zavisnosti od toga u kom pravcu je tuba

smotana mogu da imaju svojstva metala ili

Nanot ehnol og ija j este v rsta sa -

vremene te hn ol og ij e ~ij e je po qe d elova -

wa v e l i~ine reda m il ija rditog de la me-

tra. To su te hn ologij e koje manipul i{ u mo -

lekul am a i sa po je dina~ nim atom ima . Re~

je o pr im ew enoj nauc i koja se o dnosi n a

p ro iz vo dwu u re |a ja ~ije s u d imenzi je 100

nanom et ara i li mawe.

Stru ~waci na no tehno log iju defi -

ni{u ka o ve{t in u pravqewa ili izrade

malih stvari koje je mogu}e posmatrati

samo pomo}u najja~ih mikroskopa. To je,

ta ko |e, spo sob nost pra vqe wa ve o ma ma -

lih ma {i na uz po mo} kom pju ter ske teh no -

lo gi je, atom po atom. Da se na gla si taj

smi sao, ~e sto se na no teh no lo gi ja na zi va

i mo le ku lar na na no teh no lo gi ja.

Mo e se re }i da je na no teh no lo gi ja

po qe pri me we ne na u ke za sno va ne na sin -

te zi i pri me ni ma te ri ja la i ure |a ja re da

na no ve li ~i ne. Mo e se de fi ni sa ti i kao

na ~in re {a va wa pro ble ma u mo der noj na -

u ci. Ta kav pri stup na {ao je pri me nu u

svim obla sti ma pri me we ne i fun da men -

tal ne na u ke.

Naj ve }a is tra i va wa u obla sti na -

no teh no lo gi je oba vqa ju se u SAD, Taj va nu,

Ju noj Ko re ji, Ja pa nu, Ne ma~ koj, Fin skoj,

Izra e lu, Ru si ji i Ki ni.

Na fun da men tal nom ni vou, ma te ri ja

se sa sto ji od ato ma. To, na rav no, ni je pot -

pu no ta~ na de fi ni ci ja, po go to vo ne za fi -

zi ~a re vi so kih ener gi ja (ele men tar nih ~e -

sti ca) ko ji bi re kli da se ma te ri ja na

fun da men tal nom ni vou sa sto ji od kvar ko -

va i lep to na.

U stva ri, na no teh no lo gi ja je po jam

ko ji je iz ne dren u okvi ri ma na u~ ne fan ta -

sti ke (SF), a ko ji su na u~ ni ci pri hva ti li i

da li mu od re |e ni smi sao.

Nan ot eh nolog ij a

poluprovodnika, od kojih mo gu

da se proizvode tran zi sto ri).

Pri proizvodwi tak ve vrste

materijala, sa jednostrukim

zidom, dobija se me {avina

nanocev~ica sa svoj stvima

metala ili polu pro vodnika.

[tavi{e, polu pro vodni~ke

nanocev~ice su razli~itog

pre~nika, a svaka od tih ve -

li~ina ima druga~ija elek -

tronska ili opti~ka svojstva.

Nije te{ko zamisliti koliko je kom -

plikovano cev~ice milijardu puta mawe od

metra razdvajati na metali~ke i polu pro -

vodni~ke, a o sortirawu po veli~ini da ni

ne govorimo. Upravo taj problem uspeli su

da re{e nau~nici ameri~kog Univerziteta

Rajs, u Hjustonu. Najpre su

konstruisali usku elek -

tri~ nu komoru i opremili

je nizom mikroelektroda

koje stvaraju neravno mer -

no elektri~no poqe. Kada

se u komoru ubrizga te~ -

nost u kojoj plivaju iz me -

{a ne nanocev~ice, usta -

nov qe no je da se one u ne -

rav nomernom elektri~ -

nom poqu grupi{u po svoj -

stvima u razli~itim de lo -

vima komore.

Nau~nici se nadaju da

}e na osnovu ovog ot kri}a

uspeti da konstru i{u au-

tomatski ure|aj za sorti-

rawe nanocev~ica, {to

obe}ava napredak u

proizvodwi nove gene ra -

cije veoma malih i veoma

brzih kompjuterskih proce-

sora.

Letelica premazana

bojama od

nanokomponenata

Dragon fly

IPod ra~unar na snajperu

za balisti~ke prora~une

vi|a pokretne vojne snage za globalne i

lokalne razmere (macro i local level). Saz -

nawa do kojih su vojni stru~waci do{li

ukazuju da nanoratovawe prati visok ste -

pen neizvesnosti. âk je utvr|eno da u ve -

likoj asimetri~nosti upotrebe najsa vre -

me nije tehnologije leì i kriti~na neiz -

vesnost. Ta kriti~na ta~ka onemo gu }ava

da se u razradi scenarija ide pre daleko.

Scenario predvi|a da }e se u blis -

koj budu}nosti desiti prvi nanokonflikt

i nazivaju ga „hladni nanokonflikt”. U

drugoj fazi razvi}e se nanopodzemqe,

snage koje }e primewivati nanooru`ja i

najsavremeniju tehnologiju za terorizam

i kriminalne delatnosti, te proli fera -

ci ja (prodaja tre}im zemqama) nano opre -

me, sistema i oru`ja zasnovanog na toj

tehnologiji. Zbog toga }e u me|unarodnim

okvirima biti potrebno formirati, u

tre }oj fazi, miroqubive nanosnage.

U scenariju su razra|eni detaqi upo -

trebe nanoopreme, oru|a i oru`ja, bor be -

nih sistema i druge vojne opreme, od labo -

ratorije do bojnog poqa. Tako su osmi{qene

situacije kori{}ewa nanosenzora, uni for -

mi od nanomaterijala, nanoelektronike i

nanora~unarske tehnike, robota nanodi men -

zija (ukqu~uju}i samorepliciraju}e „nano -

bote”), hibridnih kombinacija mehani~kih,

biolo{kih i mehani~kih sistema, sve do ~et -

vrte generacije nuklearnog oru`ja.

Naravno, detaqi nisu poznati javnosti,

osim da takvi scenariji postoje na stra te gij -

skom nivou, da je razra|en prvi nano teh no -

lo{ ki udar, te da su vojni stru~waci poku {a -

li da sagledaju sekundarne posledice kori -

{}ewa nanotehnologije u budu}im ratovima.

Ne{to od sadràja scenarija ~ulo se i

na konferencijama o nanotehnologiji, pa se

tako, u Londonu 2005, glavna tema sadràja

rasprave odnosila na pitawa globalne

sigurnosti i bezbednosti u eri kori{}ewa

nanotehnologije u vojne svrhe. Bilo je re~i i

o realizovanim nanotehnolo{kim sistemi -

ma i oru`ju, a prikazane su neke aplikacije

zasnovane na nanotehnologiji koja se pri me -

wuju u odbrambene svrhe. Najvi{e se ras -

pra vqalo o prakti~noj primeni nano tehno -

logije za poboq{awe opreme i naoruàwa

vojnika na bojnom poqu, minijaturnim leti -

licama za odbrambene namene, te o primeni

nanotehnologije u kriptografiji.

Stru~waci za nanotehnologiju iz ne -

li su iskustva i poglede o kori{}ewu no -

vih nanomaterijala u mikrosistemima, a

i o pri meni nanoalata u nanobiologiji.

Sa ~i wen je i Plan razvoja vojne tehno -

logije do 2025, koji }e se zasnivati na

nanotehno lo{kom razvoju. Slede}a, ju -

bilarna deseta konferencija odràna je

2007. u Santa Klari (Kalifornija, SAD),

a osnovna tema bila je Nanotehnologija i

budu}nost rato va wa.

5

43Ovo je samo jedna od ilustracija koje

ukazuju na to kakvi se sve materijali i obli-

ci mogu dobiti manipulacijama atomima i

molekulama materije i drugim nanotehno-

lo{kim procesima.

SCENARIO ZA NANORATOVAWEOd kako su nau~nici postigli zna~ajne

rezultate u istraìvawima na podru~ju

nanotehnologije vojni stru~waci, pre svega u

SAD, ve} su po~eli razmi{qati o budu}nosti

oruàne borbe i upotrebi savremenih na -

nooru ja za ratovawe. Ostvareni napredak

i projekti u toku realizacije dali su im os -

novu da sa~ine scenario za nanoratovawe.

U razradi scenarija u~estvovale su brojne

strukture me|u kojima i Ameri~ki savet za

OUN (ACUNU), Masa~usetski institut za

vojne tehnologije (MIT), ameri~ka Agencija za

usavr{ena istraìvawa i projekte (DARPA),

a sve to pod rukovodstvom Ministarstva od -

brane (DoD).

Scenario je zasnovan na projekcijama

razvoja nanotehnologije i istraìvawima do

2025. godine. Razra|ene su brojne opcije

primene nanotehnolo{kih oru`ja, oru|a i

drugih proizvoda te vrste u svim oblastima

ratovawa: na kopnu, u moru, vazduhu, kosmosu

i informacionoj sferi. âk se predvi|a

upotreba nanotehnologije za kontrolu stawa

atmosfere i mewawe klime. Mnoge od tih

informacija skrivene su od o~iju javnosti.

Nesumwivo je da su nanotehnolo{ka

oru`ja i vojna tehnika u sferu asmetri~nih

vojnih tehnologija ~ime oruànoj borbi u

budu}nosti daju asimetri~ni karakter, o ~e -

mu su pisali Alvin i Hajdi Tofler u kwizi

„Rat i antirat”.

Tvorci scenarija za nanoratovawe ut -

vrdili su da postoje

brojne vojne nano -

teh nolo{ke apli ka -

cije koje predvi|aju

upotrebu razli~itih

nanosistema za vo -

|e we oruàne bor -

be. Me|u wima su i

od brambeni nano ro -

bo ti, protoni~ke na -

no ma{ine, neubojite

nanotehnologije, voj -

ni~ ka oprema i li~ -

no naoruàwe od na -

nomaterijala...

Razradili su i

logiku nanoratnog

sce narija, koju su

proveravali i jo{

proveravaju u rat -

nim igrama i simu -

lacijama nano bor -

bi u hipoteti~kim

si tuacijama. Na rav -

no, scenario pred -

NOVA TAKTIKA BORBENIH DEJSTAVAScenario oruàne borbe u eri nano -

tehnologije predvi|a brojna dejstva na glo -

balnom (makro), lokalnom (operativnom) i

takti~kom nivou (mikro). Dok su aktivnosti

na globalnom i lokalnom nivou usko po ve -

zane sa politikom, taktika upotrebe nano -

ratnika, na mikro nivou, najvi{e zavisi od

neposrednih borbenih okolnosti. Za borbe -

na dejstva na najnièm nivou, oprema i nao -

ruàwe vojnika prilago|ena su novoj tak -

tici. Za tu taktiku zna~ajno je da nanoratnik

ne deluje samostalno, ve} se posmatra kao

sistem za borbu. To je jo{ sredinom zadwe

dekade pro{log veka definisao general-

major Xeri Harison (Jerry Harrison), biv{i

na~elnik laboratorije za istraìvawe i

razvoj KoV SAD.

Ve} je u to vreme, tokom razrade kon -

cepta SIPE (Soldier Integrated Protective Ensem -ble – Integrisani za{titni komplet vojnika),

predvi|eno da se razvije odelo koje {titi od

nuklearnog, hemijskog i biolo{kog oru`ja,

obezbe|uje dnevno i no}no osmatrawe i

naglavni displej za prikazivawe podataka. U

sistemu su i ure|aji za ni{awewe koji prate

kretawe oka tako da automatski usmerava

oru`je u ono {to vojnik na boji{tu gleda.

Vi {e od 60 ze ma qa sve ta po kre nu lo

je na ci o nal ne na no teh no lo {ke pro gra me.

U te pro jek te ukqu ~e na je i Sr bi ja, a je dan

od vo de }ih i svet ski po zna tih stru~ wa ka

iz te obla sti je pro fe sor dr Mi lan Dam -

wa no vi} sa Fa kul te ta za fi zi ku u Be o -

gra du. Srp ska aka de mi ja na u ka i umet no -

sti ima Cen tar za no ve ma te ri ja le i na -

no teh no lo gi je, i is tra i va wi ma u toj

obla sti ba vi se od 1974. go di ne.

Da nas se vi {e od 200 na no pro i zvo -

da pro da je u sve tu, naj vi {e u obla sti

elek tro teh ni ke i te le ko mu ni ka ci ja, me di -

ci ne, far ma ci je, a u voj noj in du stri ji

pro iz vo de se i mo gu se ku pi ti na no ka me -

re, na no le te li ce i na no ro bo ti.

Is tra i va wa u na no teh no lo gi ji spa -

da ju u jed no od pet naj sku pqih na u~ nih pro -

gra ma u sve tu (Me |u na rod na sve mir ska

sta ni ca, Is tra i va wa u Cer nu sa ve li -

kim har don skim ak ce le ra to rom, Ter mo nu -

kle ar ni re ak tor, kon fi gu ri sa we ma pe

qud skog ge no ma i na no teh no lo gi ja i we na

pri me na). Po seb na oblast is tra i va wa

je su no vi na no a la ti, me |u ko ji ma se da nas

is ti ~e „atom ski br zi mi kro skop” (AFM –Ato mic for ce mic ro sco pe) ko ji se ko ri sti za

ot kri va we ne ~i sto }a od hro ma na po vr -

{i ni gvo |a (u in du stri ji me ta la). Taj

alat je kon stru i san u IBM.

Projekti

nih funkcija koje bi izvr{avali minijaturni

mehani~ki ure|aji na boji{tu (autor Harvi

Mejiran iz PHD Tehnolodìes Inc iz Pits -

burga). Najnovije studije ne objavquju takve

podatke, no verovatno ih je mnogo vi{e.

Ako se vratimo na taktiku upotrebe na -

noborca za izvo|ewe takti~kih zadataka,

po stoje zna~ajne aktivnosti koje su zastup -

qe ne u svim borbenim dejstvima tog nivoa.

Od izvi|awa, osmatrawa, prikupqawa oba -

ve{tajnih podataka i navo|ewa vatre na ci -

qeve, maskirawa i obmawivawa pro tiv ni -

ka, uni{tavawa isturenih vatrenih ta~aka,

pronalaèwa minskih poqa i neutralisawe

mina, prikupqawa podataka o efektima dej -

stva po protivniku, pa sve do popravke op -

reme i naoruàwa, snabdevawa municijom,

energentima i hranom... Spisak bi bio po -

duì. Tu je ceo niz mogu}nosti za upotrebu

na noratnika. On ne}e biti samo ubojita

qudska ma{ina sa nanopomaga~ima, kako je

to rekao general Xeri Harison, ve} }e mo -

rati posedovati brojne sposobnosti – od

predvi|awa do borbenog menaxmenta, s ob -

zirom na to {to }e upravqati mno{tvom

sit nih ili nevidqivih pomaga~a.

Verovatno }e u borbu krenuti kori ste -

}i sposobnosti nanopremaza koji }e ga u~i -

niti nevidqivim kako bi postigao iznena |e -

we. Da bi iznena|ewe bilo potpuno mora}e

prikupiti i obraditi izuzetno mnogo poda -

taka o protivniku, zemqi{tu, rasporedu

vatrenih i drugih sredstava na protivni~koj

strani... Naravno, mora biti sposoban da

prona|e protivnikove slabe ta~ke i da iza -

bere trenutak kada }e iznena|ewe biti pot -

puno. Kombinuju}i mogu}nosti ve{ta~ke in -

te ligencije, virtuelne stvarnosti, sposo -

bno sti ra~unara da u kratkom vremenu ob -

ra de veliku koli~inu podataka, sisteme pri -

kazivawa takti~ke situacije, nanoborac

uda ra na mesto gde wegovo dejstvo daje naj -

ve}i efekat. Udruèni u borbeni tim, osta -

li nanovojnici sadejstvuju, {tite bokove,

le|a, rekli bismo „i dole i gore” ako bismo

hteli da ukaèmo na kori{}ewe svih di men -

zija u kojima se moè voditi takti~ka borba.

Najverovatnije to ne}e biti takti~ki postup -

ci kakve danas poznajemo. Bi}e to juri{,

oluja u kojoj }e se isprepletati qudske i

sposobnosti ve{ta~ke inteligencije.

DIGITALIZOVANO I ROBOTIZOVANO BOJI[TEVe} u Zalivskom ratu 1991. roboti -

zo vana oru`ja i oru|a imala su zna~ajnu

ulogu. U Avganistanu i drugom ira~kom

ratu taj procenta se pove}ao. Budu}i rat,

za koji se pretpostavqa da bi mogao da

se vodi oko 2025–2030, kako bi se upo -

trebila i proverila borbena sredstva i

ratna tehnologija koja se danas razvija,

morao bi da obezbedi weno sto odstotno

u~e{}e da bi se izvojevala pobeda. A to

ne sme biti „Pirova pobeda”.

Odelo je inteligentno sa sopstvenim kos -

turom koje nau~i da izvr{ava ponavqane

radwe. To odelo, pomo}u eksoskeleta, vi{e -

struko pove}ava snagu onoga ko ga nosi. Ima

sposobnosti prelamawa svetla i moè da

postigne opti~ku nevidqivost. Isto tako po -

seduje i zna~ajan stepen upijawa elektro -

magnetske energije tako da ima velik stepen

nevidqivosti za razli~ite senzore.

Vojnik u tom pametnom odelu je inte li -

gentan ~ovek, sposoban da obradi veliku ko -

li ~inu podataka u kratkom vremenu, anali -

zi ra ih i preduzme smi{qenu akciju zasno -

vanu na wima.

U zavisnosti od zadatka koji izvr{ava,

vojnik je okruèn nanoletelicama, prate ga

nanoroboti, a u wegovoj funkciji su nano -

sen zori razasuti iz aviona... Da bi imao

kompletan pregled terena i takti~ke si tua -

cije koristi izvi|a~ke nanosonde. Za dejstvo

na ve}im daqinama koristi nanosonde za

navo|ewe vatre. U bliskoj borbi dejstvuje

ubojitim oru`jem odgovaraju}eg kalibra, sa

samonavo|enim zrnima.

Oprema i oru`je zavise od toga da li

se sukob odvija sa protivnikom koji ima ili

nema odgovaraju}i nivo tehnolo{ke oprem -

qe nosti svoje vojske, ali i od toga koliki je

stepen razlike u kvalitetu qudstva. Ukoliko

protivnik nije dorastao sa svojom tehno lo -

gi jom i postoji velika asimetrija, onda je

takti~ki sukob druga~iji. Od toga zavisi i

koliko }e, na primer, nanosondi, meha ni~ -

kih mirospora ili nanosenzora biti ko ri{ -

te no, odnosno koji }e stepen tehnologije za

ra tovawe biti upotrebqen. Na najvi{em

nivou ravnopravnih tehnolo{kih protiv ni -

ka u borbi }e biti iskori{teno 100 odsto

svih tehnolo{kih mogu}nosti.

Prema jednoj studiji iz sredine deve -

de setih, predvi|eno je 97 razli~itih bor be -

Kada je proveravan projekat RetrackMaple, koji obezbe|uje sinhronizovano dej -

stvo svih u~esnika u neposrednom oruànom

sukobu, ometawe neprijateqa u svim di men -

zijama i namamqivawe na la`ne ciqeve, a

sve pomo}u daqinske komande iz opera tiv -

nog centra (u ovom slu~aju to su bili bro -

dovi), do{lo se do osnove da se moè obje -

di niti dejstvo svih sistema za podr{ku pe -

{adije – aviona, helikoptera, brodova, ten -

kova, bespilotnih letelica, vo|enih borbe -

nih robota za podr{ku kopnenim snagama

kao {to su AVAKS i Digitalni sistem za

upravqawe boji{tem (Digital Battle Mana -gement System – DBMS). U toj jedinstvenoj

organizaciji, pod komandom teleoperatera,

komandanti su iz opera tiv nog centra ru ko -

vo dili borbenim dejstvima. Komandiri jedi -

nica imali su kompletnu sliku bojnog poqa

pred sobom, a vojnicima je zadatak bio pot -

puno jasan. Tada je ve} stvorena slika o di -

gitalizovanom i robotizovanom boji{tu.

Ve} danas oti{lo se mnogo daqe, pa

je uspe{no re{en problem roboti~kih

oru` ja sa daqinskim upravqawe koji za vi -

si od rawivih veza ~oveka i inte li gentnog

oru`ja. Zato je jedan od osnovnih zadataka

tvoraca savremenih nanooru`ja da obez -

be de da ne prijateq nijednog tre nutka ne

pokida, pore me ti, onemogu}i, sa bo tira ve -

ze ili, jo{ go re, manipuli{e wima. Naj -

sav remeniji nano robot postaje besko ris -

tan ili moè nasta vi ti delo va we po pro -

gra miranom zadatku vo|en sop stvenom ve -

{ ta~kom inteli genci jom, a mo e se i sam

uni {titi. Budu}i roboti na no veli~ine ima -

}e sposobnosti da samo stalno prikupqaju

6

Nove baterije od nanokomponenti mo}i

}e da se pune 100.000 puta

Vojnik budu}nosti 2025.

Od kada je profesor Xouns G. Smits

(Johannes G. Smits) rekao da bi nanorobota

veli~ine mrava mogao da u{eta u Pentagon,

a da ga niko ne primeti, pojavile su se

tehnolo{ke novine koje su mrava smawile

na veli~inu molekule. Ali, to je sve pro -

duètak danas postoje}e tehnologije. Nova

generacija nanoma{ina za ratovawe mo}i

}e da raspoznaje rasu, pol, {to bi bio

finale realizacije projekta vezanog za ot -

krivawe tajni qudskog genoma i DNA (pro -

jekat je imao ime „Qudska genetska inici -

jativa”). To je naznaka nove forme ratova

Tre}eg talasa, o ~emu su pisali Alvin i

Hajdi Tofler u kwizi „Rat i antirat”.

Me|utim, vojnim stru~wacima koji

kre iraju tehnologiju za ratove Tre}eg ta -

lasa, nanoborac jo{ i te kako treba. Pro -

tivnikova teritorija se ne osvaja dok voj -

ni~ka noga ne kro~i na wu. A ne sme biti ni

opusto{ena...

ODELO ZA BORBENE USLOVEDo nedavno su mnogi projekti razvoja

vojne opreme i naoruàwa bili vezani za

klasi~ne tehnologije. Me|utim, kako su

is traìvawa i rezultati u primeni novih

vrsta tehnologija uznapredovali velikim

koracima, ve}ina projekata se modi fi ku -

je i sagledava kroz prizmu primene naj -

no vijih saznawa u oblasti nanotehno lo -

gije. Tako i najzna~ajniji projekti ame -

ri~kog Ministarstva odbrane Borbene

snage budu}nosti (Future force warrior) i

Bor beni sistem budu}nosti (Future Com -bat Systems) dobijaju sasvim druga~iju fi -

zionomiju kada se posmatraju kroz prizmu

primene novih tehnologija.

Shvataju}i da }e i u ratovima bu du} -

nosti ~ovek (ratnik, borac) biti i daqe

osnova oruàne borbe, vojni stru~waci

najvi{e pa`we posve}uju wegovoj za{titi,

pove}awu borbenih sposobnosti, ubojiti -

jem naoruàwu, te mogu}nostima za pre -

ìvqavawe u veoma sloènim borbenim

uslovima. To treba da omogu}e ode}a od

apsorpcionih nanomaterijala, mehani~ki

aktivni materijali i ure|aji, senzori sa

sposobno{}u protivaktivnosti, nanoure -

|aji od biomaterijala, a i materijali koji

}e mo}i sami da se reprodukuju i zamewuju.

Tako ve} danas stru~waci Masa ~u -

set skog instituta za nanotehnologije, for -

mirani u timove, konstrui{u nove uni -

forme, {lemove, rukavice, ~izme i druge

delove vojni~ke ode}e, koji }e imati funk -

ciju mehani~ke i balisti~ke za{tite od

protivni~ke municije.

Drugi istraìva~ki tim radi na

pro nalaèwu materijala za vojni~ku

ode}u koja }e, u oruànoj borbi, pruàti

i vi sok nivo sigurnosti od biolo{kih

age na sa ili hemijskih supstanci, s obzi -

rom na to {to se pretpostavqa da }e

pro tivnik u budu}em oruànom sukobu

upotrebiti razli~ite nanobicide, nano -

viruse i mikrospore.

Istraìvawa u oblasti aktivnih

nanodetektora u nadle`nosti su tre}eg

tima u MIT. Oni bi trebalo da stvore

nanodetektore koji }e otkriti krvarewe,

prelom kostiju i infekcije i odmah pre -

duzeti aktivne mere da se to imobili{e

ili neutrali{e. Ima indicija da su nau~ -

nici na tragu nano~estica koje mogu da

izazovu zaceqivawe povreda ili zara -

7

43

podatke, interpreti raju ih i odlu~uju. Ali

do kog nivoa, te{ko je re}i.

Me|utim, neprijateq moè da ima

pa metne mine, inteligentne tenkove, bes -

pi lot ne letilice sa ve{ta~kom inteli -

genci jom, brojne automatske autonomne

sen zore velikih mogu}nosti. Moè da

razvije pametan oklop. A, dakako, i sa -

mo repliciraju}e borbene nanoma{ine?

Govori se i o plazma-oru`ju. Time infor -

mati~ko, elektronsko i digitalizovano bo -

ji{te dobija vi{e drugih dimenzija. Kako

}e nanoratnik delovati u tom slu~aju?

Na o ru a we i voj nu opre mu ve }i ne

sa vre me nih ar mi ja ~i ne naj slo e ni ja

bor be na sred stva i si ste mi ve li ke va tre -

ne mo }i i pre ci zno sti, auto ma ti zo va ni

po na ~i nu dej stva, po u zda ni i kva li tet ni

po teh no lo gi ji iz ra de i, na da sve, sku pi.

Op {ti pra vac raz vo ja usme ren je ka po -

ve }a wu do me ta, br zi ne ga |a wa, pre ci zno -

sti, udar ne i va tre ne mo }i. Pre o vla |u je

mi {qe we da se no vi si ste mi oru` ja ne

usa vr {a va ju sa mo ra di po ve }a wa sna ge i

osi gu ra wa bez bed no sti, ve} zbog ~i we ni -

ce da je teh no lo {ka pred nost bi tan ~i ni -

lac svet ske po li ti ke. Ne sme se, sto ga, za -

bo ra vi ti da se me |u na rod ni od no si za -

sni va ju mno go vi {e na sna zi ne go na po ve -

re wu.

Na pre dak teh no lo gi je u 20. ve ku bio

je re vo lu ci o na ran po uti ca ju ko ji je imao

na go to vo sva ku dr a vu. Isto vre me no, taj

teh no lo {ki na pre dak do neo je nu kle ar ne

boj ne gla ve, in ter kon ti nen tal ne ba li -

sti~ ke ra ke te, bi o lo {ko i he mij sko oru` -

je, pre ci zno vo |e nu mu ni ci ju, su per so ni~ -

ne mla zne avi o ne, nu kle ar ne pod mor ni ce

i bes kra jan iz bor si ste ma ko ji ma se vo di

rat. Tem po teh no lo {kih ino va ci ja ne po -

ka zu je zna ke po pu {ta wa, a op ti mi sti se

na da ju da }e bu du }a una pre |e wa ob li ko -

va ti ka pa ci te te za per spek ti vu glo bal ne

har mo ni je, bez bor be za re sur se, te ri to -

ri ju ili mo}. Su prot no, ne slu }e ni na pre -

dak u sfe ri voj nih na u~ nih do stig nu }a nu -

di efi ka sni je na ~i ne vo |e wa ra ta i to ta -

ko da uvek bu de ukqu ~en ve }i broj na ro da

(na ci ja), et ni~ kih gru pa, di si de na ta ili

te ro ri sti~ kih or ga ni za ci ja.

Da nas se mo e kon sta to va ti da je

teh no lo gi ja jo{ vi {e is ko ra ~i la u mno gim

obla sti ma, kao {to su fi zi ka ve li kih

ener gi ja, ra ~u nar ska teh ni ka, nu kle ar na

fi zi ka, sve mir, he mi ja, ma te ri ja li, bi o -

teh no lo gi ja, na no teh no lo gi ja, ma te ma ti ka

i elek tro ni ka. Ne sa mo u tim obla sti ma,

is ku stva i no va ot kri }a u re la tiv no krat -

kom pe ri o du ostva re na su eks po nen ci jal -

nim ra stom, a br zi na ino va ci ja u voj noj

sfe ri br a je od pro iz vod nog i raz voj nog

ci klu sa. Na toj osno vi, no va oru` ja ba zi -

ra ju se na „sta roj” teh no lo gi ji pre ne go se

i uve du u ope ra tiv nu upo tre bu.

înilac politike

Sada{we vojni~ke za{titne prsluke

zameni}e plazmeni ogrta~i od

nanomaterijala

sta we lomova kostiju, te da spre~e svaku

respiratornu infekciju.

êtvrti tim razvija mikroklimatski

sistem za uniformu koji }e rashla|ivati

vojnika u ekstremnim vru}inama ili ga

zagrejavati ako je okolina hladna.

Slede}i tim razvija municiju od na -

nomaterijala, koriste}i nanoalumi ni jum

i nanonikl, ~ime municija dobija i dru -

ga~ije balisti~ke karakteristike i, na -

rav no, ve}u ubojitost.

Jedan od timova razvija nove ba -

terije i izvore energije za vojni~ko odelo

i sisteme koje }e vojnici koristiti. Ba -

terije bi trebalo da obezbede veliku

autonomnost i neprekidnost rada, te da

budu sposobne da obnavqaju energiju. Ve}

sada su na~iwene baterije koje se mogu

puniti 20.000 puta, {to }e biti novi voj -

ni~ki standard za puwive izvore elek -

tri~ ne energije.

Drugi timovi razvijaju ve{ta~ke mi -

{i}e, eksoskelete za poja~avawe qudske

snage...

8

Interes u razvoju nanotehnolo{ke vojne

opreme ima i Japan sa preko 40 mili -

jardi dolara ulagawa, Velika Britanija

sa ne{to niìm buxetom, a tu su i Rusija,

Kina, Francuska i mnoge druge zemqe.

NANORADIOU Centru za integrisane nanosis -

teme, ameri~ke Nacionalne nau~ne fon -

dacije, tim nau~nika predvo|en Aleksom

Zetijem, sa Kalifornijskog univerziteta,

napravio je radio-prijemnik od jedne

ugqene nanocev~ice, odnosno od jednog

ugqenog vlakna, {irokog svega nekoliko

molekula i dugog nekoliko stotina nano -

me tara. Jedan kraj tog vlakna zalepqen je

za katodu od tungstena. Oko jednog mi -

lionitog dela metra od we postavqena je

anoda od bakra. Kada su elektrode pri -

kqu~ene na bateriju, mlaz elektrona po -

~eo je da preska~e mali jaz izme|u vrha

nanocev~ice i anode, ali u ritmu radio-

signala iz obli`weg radio-predajnika.

Promenom duìne nanocev~ice nau~nici

su mewali wenu rezonantnu frekvenciju

dok nije po~ela da vibrira u ritmu me -

lodije koja je emitovana. Drugim re~ima,

POKRETNE LABORATORIJERadi re{avawa problema na licu

mesta formirane su i pokretne labo -

ratorije (portable-lab), od kojih jedna iz

wujor{kog „Istraìva~kog parka” pov -

re meno deluje u Avganistanu i Iraku, na

proveravawu efikasnosti nanomate ri -

jala i nanosistema koji se tamo koriste

u vojnim jedinicama. To se posebno od -

nosi na razli~ite elektronske i ra~u -

narske komponente, ~ija proizvodwa je

zasnovana na nanotehnologiji, a koje

koriste ameri~ki i drugi vojnici na ra -

ti{tima gde su angaòvani.

Po~etkom 2009. ameri~ki vojnici

koriste foto-}elije od nanomaterijala

dobijenog na osnovu titanijum-dioksida

(photovoltaic cells) sa sposobno{}u ap -

sorp cije (upijawa) svetlosne energije.

Poznato je da foto-}elije trans for -

mi{u svetlost u elektricitet neophodan

za puwewe baterija ili napajawe elek -

tronskih i ra~unarskih ure|aja. Ve} je za

8–10 puta pove}ana wihova upotrebqi -

vost, a pretpostavqa se da }e do kraja

2009. sposobnost konvertovawa sun~eve u

elektri~nu energiju biti pove}ana i za 13

puta. Hibridne nano}elije trebalo bi da

imaju sposobnost ve}u od 20 odsto kako bi

obezbedile neophodnu dnevnu po tro{wu za

elektri~nom energijom voj ni ~kih sistema

za mikroklimatizaciju, ko mu nikacije, sen -

zore, automatsku detekciju biolo{ke i

hemijske opasnosti, ra~unare na oru`ju i

sistemima za osmatrawe i ni{awewe...

Do 2025. nanobaterije trebalo bi

da imaju sposobnost puwewa od 100.000

puta za vreme svog veka upotrebe.

U odnosu na zajedni~ke projekte Mi -

nistarstva odbrane Amerike, od sistema

za globalno osmatrawe i obave{tavawe,

gde se najbrè i prioritetno upotrebqa -

vaju nanotehnolo{ka dostignu}a, pa sve do

vojni~kog odela za ratne uslove, op reme i

li~nog naoruàwa, svaki vid i rod vojske

ima svoje projekte i planove razvoja.

Nisu sva istraìvawa i razvoj vojne

nanoopreme i naoruàwa vezani samo za

SAD, koje najvi{e ulaù u tu oblast.

Na no teh no lo gi ja }e, kao pr vo, po -

boq {a ti po sto je }e ma te ri ja le, od no sno

u~i ni }e ih ~vr {}im i ot por ni jim na de -

for ma ci je. Ne ~i sto }e i ne pra vil no sti u

kri stal noj struk tu ri bi }e sma we ne ili

eli mi ni sa ne na atom skom ni vou.

Dru gi pra vac u ko me }e se raz vi ja ti

ta vr sta na u ke o ma te ri ji na ni vou po je -

di na~ nih ato ma i mo le ku la, bi }e raz vi ja -

we no vih ma te ri ja la ko ji }e za me ni ti kla -

si~ ne, re ci mo na no cev ~i ce od ugqe ni ka

(car bon na no tu bes). Te cev ~i ce otva ra ju

pot pu no no ve per spek ti ve u mno gim obla -

sti ma – od teh no lo gi je ma te ri ja la, do

elek tro ni ke. Na u~ ni ci su za mi sli li da bi

se od ugqe nih na no cev ~i ca mo gao na pra -

vi ti lift ko ji bi po ve zi vao po vr {i nu Ze -

mqe sa sa te li tom u ge o sta ci o nar noj or -

bi ti (Spa ce ele va tor). To je ve} pred vi deo

je dan ru ski na u~ nik po ~et kom 20. ve ka,

ali ni ko ni je ozbiq no raz mi {qao o raz -

vit ku ta kvog lif ta zbog ne po sto ja we do -

voq no ot por nih ma te ri ja la.

Tre }i pra vac je teh no lo {ki stro go

kon tro li sa na pro iz vod wa ve {ta~ kih bi -

o kom pa ti bil nih tki va, {to otva ra no vu

fa zu u me di ci ni.

ê tvr ti pra vac je imi ti ra we pri ro -

de, od no sno raz vi ja we auto nom nih si ste -

ma na no me tar skih di men zi ja po ugle du na

vi ru se i bak te ri je. To }e bi ti vi so kor ga -

ni zo va ni si ste mi, ko je }e bi ti mo gu }e

pro gra mi ra ti da oba vqa ju slo e ne za dat -

ke, kao {to je na pri mer di stri bu ci ja le -

ko va (ci to sta ti ci ko ji ubi ja ju sa mo }e li je

kar ci no ma bez uti ca ja na okol na tki va,

po pra vqa ju o{te }e ne ner vne }e li je i

sli~ no).

Korist

Umetni~ka verzija nanoletelice

Nanoletelice

I-bird (levo) i

model DARP-e(desno)

9

vih je projekt Zajedni~ki bespilotni bor -

beni vazduhoplovni sistem (Joint Unman -ned Combat Air System J-UCAS). Kori{ -

}ewem najnovijih istraìvawa u oblasti

stelt tehnologije trebalo je da obezbedi

ve}u upotrebqivost najnovijeg tipa bespi -

lotnih letelica. Me|utim, program je

otka zan po~etkom ove godine jer nije po -

stignut mawi radarski odraz u odnosu na

druge letelice. Te letelice namewene su

za precizne udare po ciqevima na zemqi,

dawu i no}u, bez obzira na snagu pro tiv -

vazdu{ne odbrane. Nivo stelta (nevidqi -

vo sti) trebalo je da bude takav da lete -

lica ne bi imala sisteme za elektronsko

ometawe ili mamce. Trebalo je da to budu

borbene bespilotne letelice bez verti -

kalnih i horizontalnih stabilizatora,

malih dimenzija i posebnog oblika koje bi

imale mawi radarski odraz. Projekt

JUCAS trebalo je da ima i ne{to potpuno

novo – vizuelni stelt.

Kad su analizirali napredak u mi -

kro elektronici i nanotehnologiji novih

materijala, stru~waci su do{li do zak -

qu~ ka da se boja letelica moè mewati

tokom leta kako bi se stopila s okolinom.

To je bilo poznato jo{ 1942. i projekat se

zasnivao na primeni protivilu mina cij skog

sistema. Nova tehnologija visoko efikas -

nih LED dioda, kontrolisanih ra~unarom,

u~inila je je vizuelni stelt mogu}im.

Boeing je projektovao Bird of Prey –

eksperimentalni avion sa vizuelnim

steltom koriste}i maskirne premaze zas -

no vane na nanotehnologiji, koji su smawi -

vali senku na trupu. Britanska firma BAESystems razvila je sistem vizuelne nevid -

qi vosti na avionu houk (Hawk). Istraì -

va~ima na Dràvnom univerzitetu u No -

vom Meksiku (New Mexico State University)odobrena su nov~ana sredstva iz fonda

ameri~kog ratnog vazduhoplovstva, kako

bi mogli nastaviti rad na svojim nano teh -

nologijama. Wihova re{ewa omogu}ila

bi promenu boje ili prividnog oblika le -

telice. Smawewem kontrasta na krajevi -

ma letelice smawuje se i mogu}nost da je

qudsko oko primeti. Sli~an niski radar -

ski odraz moè se o~ekivati i od stelt

bespilotne letelice koju razvija firma

Lokid Martin u okviru tajnog projekta.

Posebna pa`wa pridaje se projekto -

vawu i razvoju borbenih bespilotnih le -

telica koje bi delovale dawu, pri ~emu je

od velike va`nosti niski radarski odraz,

ali i vizualna nevidqivost. U slu~aju te

letelice ~ini se da je re{ewe za sma we -

we mogu}nosti vizuelnog otkrivawa pro -

na |eno u kombinaciji nanopremaza i le -

te wu na visinama iznad 23.300 metara.

Na tim visinama neprekidno je mrak i tu

ne leti nijedan lova~ki avion.

BAE Systems upotrebila je svoju

stelt-tehnologiju da bi izradila dve

radarski „nevidqive” bespilotne lete -

lice koje je iskoristila za predstavqawe

nevidqivih tehnologija. Letelica Raven

43Pen ta gon iz dva ja 300 mi li o na do -

la ra go di {we za na no teh no lo {ka is -

tra i va wa. NA SA za te na me ne iz dva -

ja 42 mi li o na go di {we. U Ki ni se u na -

no teh no lo gi ju go di {we ula e vi {e od

tri mi li jar de do la ra, Ju na Ko re ja dve

mi li jar de... Svet ska si la broj je dan bi -

}e ona ko ja pr va ovla da na no o ru` jem.

Broj ni su pri me ri raz vi je nih i

upo tre bqi vih na no si ste ma ko ri snih i

za voj nu pri me nu. Na Uni ver zi te tu u Za -

pad nom Mi ~i ge nu (West Mic hi gan Uni ver -sity) raz vi jen je si stem za ra no upo zo -

ra va we od ra di o lo {ko-he mij ske opa -

sno sti, za sno van na na no teh no lo gi ji.

Upo tre bqi va se pr ven stve no za ci vil -

nu za {ti tu i u voj ne svr he. Na Tek sa -

{kom uni ver zi te tu (Uni ver sity of Te xas)raz vi je ni su mi {i }i od na no cev ~i ca

ko ji su br i i ja ~i od pri rod nih te se

mo gu ko ri sti ti za ve {ta~ ke udo ve. Na -

me we ne su za pro jekt su per voj ni ka u

pro gra mu „Fu tu re war ri or 21”. U sa rad -

wi s Na to om raz vi ja ju se oru` ja za sno -

va na na na no teh no lo gi ji i tzv. ne u bo ji -

ta oru` ja. Ta ko |e, raz vi ja ju se mi ni ja -

tur ni, po kret ni, ne za vi sni sen zo ri ko -

ji mo gu ula zi ti u za {ti }e ne i uda qe ne

objek te pro tiv ni ka.

Ta ko je kom pa ni ja DynCorp jo{

2000. te sti ra la sen zo re ute me qe ne na

MEMS (mic ro-elek tro-mec ha ni cal systems)sen zo ri ma is pa qe nim iz pu {ke. Ame -

ri~ ko mi ni star stvo od bra ne (DoD –De part ment of De fen ce) raz vi ja pa met ne

obla ke – ma li ro bo ti ve li ~i ne in se ka -

ta. Mi li o ni ta kvih spra vi ca mo gu se

is pu sti ti na ne pri ja teq sku te ri to ri ju

i is ko ri sti ti za iz vi |a we ili uni {ta -

va we ci qe va. Na no ~e sti ce u sli~ nim

obla ci ma mo gu ome ta ti elek tron ske i

ko mu ni ka cij ske si ste me, uti ca ti na ne -

vi dqi vost...

Ciq is tra i va ~a u kom pa ni ji Du -Pont-a je ste da se stvo ri bor be no ode -

lo ko je }e bi ti ne pro boj no, la ga no,

udob no, opre mqe no s ko mu ni ka cij skim

si ste mi ma, auto nom nim kon tro lo rom

zdrav stve nog sta wa i ure |a ji ma ko ji

po ve }a va wu psi ho fi zi~ ke spo sob no sti

voj ni ka.

Sa mo sa sta vqa ju }e he mi ka li je (na -

no a gen si) ko je ima ju me mo ri ju mo gu bi ti

opa sne i za okol nu. U raz ra di sce na ri -

ja na no ra to va wa ko ri sti se i na no a gens

ko ji raz gra |u je pro tiv ni~ ko oru` je,

naf tu i vo du ~i ni ne u po tre bqi vom za

qud sko ko ri {}e we. Ako na no teh no lo gi -

ja do |e u po gre {ne ru ke, mo gu se raz vi ti

i ge no cid ni na no ro bo ti ko ji bi mo gli

bi ti opa sni i za svo je stvo ri te qe.

Pri me nacev~ica je istovremeno funkcionisala

kao antena, antensko kolo, demodulator

signala i poja~ava~. Wene vibracije

mewale su u istom ritmu struju elektrona

koji su stizali na anodu. Taj signal mogao

je dodatno da se poja~a i da se ~uje u

zvu~niku. Nema sumwe da }e ovaj ure|aj

u}i u istoriju elektronike kao prvi ra -

dioprijemnik deset hiqada puta mawi od

debqine dlake ~ovekove kose.

Najve}u revoluciju u toj oblasti na -

notehnologije izazvala su dva dostignu}a:

razvoj novih tranzistora uz pomo} kri -

stal nih materijala lantan-aluminata i

stroncijum-titanijata. To je omogu}ilo

pro izvodwu do sada najstabilnijih tran -

zi stora, promera svega nekoliko atoma.

Drugo nau~no dostignu}e odnosi se na

raz voj tankog poluprovodqivog filma za

koji nau~nici tvrde da bi mogao znatno

promeniti pohranu digitalnih podataka.

Na~iwena je poluprovodni~ka mreà oko

15 puta gu{}a od postignutih mreà za

skladi{tewe digitalnih podataka. Prema

tvrdwama nau~nika, na povr{inu nov~i}a

presvu~enog takvom mreòm moglo bi se

uskladi{titi toliko podataka za koje bi

trebalo 250 DVD-medija.

Ve} samo ta dva nanopronalaska daju

stru~wacima osnovu za razmi{qawe o eli -

minisawu problema komunikacije u vojsci

i stvarawu sistema koji }e omogu }avati

neprekidnu i stabilnu vezu izme|u svih ni -

voa komandovawa, odnosno od vrha do naj -

nièg takti~kog nosioca u jedinici. Veli -

~i na tih sistema za vezu, u nano di men -

zijama, bi}e bezna~ajna u odnosu na neka -

da{we radio-ure|aje, koji su bili te{ki

i preko desetak kilograma. A mo gu}nosti

odràvawa veze preko releja i satelita

dodatak su vi{e za one koji }e ih ko ris ti -

ti. I svi podaci koji se budu skladi{tili

vi{e ne}e zauzimati velik prostor.

ZAMENA ZA KLASI^NEMATERIJALETipi~an primer promena i una pre -

|ewa koja pruà nanotehnologija vidqiv

je u razvoju nekih projekata. Jedan od tak -

druga~ije. Jedno re{ewe je vrsta ri bar -

ske mreè koja pomo}u vi{e metalnih

slo jeva mewa pravac svetlosti, dok se

drugi materijal sastoji od srebrnih ì -

ca. Oba su napravqena kori{}ewem na -

no tehnologije i ve{ta~kim inèwe rin -

gom. To su takozvani metamaterijali sa

osobinama koje se ne sre}u u prirodi i

poseduju negativni refraktivni indeks.

Na tom projektu radila su dva tima

ne zavisno jedan od drugog, pod ruko vod -

stvom Ksijanga Zanga iz Centra za nauku

i inèwering nanotehnologija pri Uni -

verzitetu Kalifornije i svoje rezultate

objavili su u ~asopisima Sajens (Science)

i Nej~er (Nature).

Proizvedeni metamaterijali mewaju

pravac svetlosti u okviru ograni~enih

ta lasnih duìna, odnosno uti~u na svet -

lost oko vidqivog spektra, u oblasti koja

se koristi i kod opti~kih vlakana. Oni

po seduju sposobnost negativne refrak -

cije. Za to su iskoristili mno{tvo malih

komada srebra i metalnih, neprovodnih

slojeva pore|anih jedan preko drugog,

koji su zatim izbu{eni, formiraju}i ma -

te rijal nalik na mreù.

Koriste}i kalup oksidnog jediwewa

drugi tim konstruisao je materijal od sre -

br nih nanoìca koje su raspore|ene sa ve -

o ma malim razmakom – mawim od ta lasne

duìne vidqive svetlosti, po unu tra{wem

delu poroznog aluminijumskog oksida.

Materijali bi ve} sada mogli da se

pri mene kao nevidqivi pla{t. Primewuje

se na taj na~in {to se u wih uvije ono {to

ho }emo da u~inimo nevidqivim i obasja

svet lo{}u. Time se postiè da predmet

po sta ne nevidqiv, tvrde nau~nici koji su

u~e stvo vali u izradi prete~e nevidqivog

pla{ ta.

PANCIRI NOVE GENERACIJENau~nici u Jekaterinburgu, u Sibi -

ru, primenili su nanotehnologiju za prav -

qewe nove generacije pancira, na zvanih

„plazmeni oklop”. Iako je nova tehno -

logija za sada velika tajna, stru~ waci iz

Sibira saop{tili su u osnovnim crtama

principe na osnovu kojih }e se rus ki voj -

nici {tititi neprobojnim panci rima.

Mikroskopske ~estice metala bi}e

rastvorene u specijalnoj te~nosti koja

ne}e imati kristalnu strukturu. Glavna

taj na je u tome {to }e nano~estice i te~ -

nost biti u vezi. Kad metak ili geler do -

takne „plazmeni oklop”, nano~estice se

skupe u klaster (buket) i ìtki rastvor se

momentalno pretvori u tvrdi kompozitni

materijal. Proces pretvarawa iz plazme

u tvrdi materijal dogodi se u mili se kun -

di. [to je ja~i udar, tj. ve}a energija met -

ka, pancir je automatski tvr|i. U trenutku

kad vi{e nema udara pancir se vrati u

plazmenu formu.

I Amerikanci razvijaju „plazmeni

oklop”. Za tvrde ~estice izabrali su

kvarc, a za te~ni deo glikol-polietilen.

Ruski nau~nici oti{li su daqe jer ih

nije zanimalo samo da naprave pancire

za qude ve} i za vojnu tehniku. Eks pe ri -

men ti{u sa pancirima kojima bi za{ti ti -

li helikoptere ~uvene crne ajkule. Prva

ispitivawa dala su odli~ne rezultate.

Ruski materijali, zahvaquju}i speci -

jalnom tajmeru, mogu da se vrate u ìtko

stawe posle pet minuta, a na helikopteru

posle jednog sata.

Oni sa bujnom ma{tom kaù da }e se

nova tehnologija jednog dana koristiti i

za za{titu automobila pri sudaru.

U Velikoj Bri -

taniji eks peri men -

ti {e se sa pri -

menom nanovlakana

od ugqenika za

proizvodwu

balisti~kih

prsluka. I

Izraelci po ku -

{avaju da otkriju

najefikasnije na -

nomaterijale za

za{titne prsluke

ili pancire.

napravqena je u tipi~noj konfiguraciji

juri{ne bespilotne letjelice, dok je Co -rax dobio krila ve}eg raspona koja su po -

trebna izvidni~kim letelicama. Na wima

su ispitane mogu}nosti upotrebe nano -

tehno logija za smawewe vidqivosti. Obe

letelice nisu radarski nevidqive, iako

oblici wihovih trupova i krila podse }a -

ju na stelt-re{ewa. Da bi postali ra dar -

ski nevidqivi morale bi biti premazane

nanosmesom koja smawuju radarski odraz.

Taj se program razvija odvojeno od pro -

grama bespilotne letelice.

NEVIDQIVI OGRTA^ ULABORATORIJIMaterijali od kojih }e se praviti

nevidqivi ogrta~i ve} su napravqeni u

la boratorijama. Koriste}i nanotehno lo -

gi ju i osobine svetlosti, nau~nici su izu -

meli materijale koji mewaju sliku stvar -

nosti. Re~ je o dva nova tipa materijala

koji uti~u na to da se svetlost prelama

10

DAR PA je skra }e ni ca Agen ci je za

na pred na od bram be na is tra i va wa, ko -

ja de lu je u sklo pu Pen ta go na. Wi hov za -

da tak je na iz gled jed no sta van – pra te na -

pre dak ci vil ne teh no lo gi je i pro ce wu ju

ko li ko je mo gu }a we na pri me na u voj ne

svr he. Rad agen ci je je pri li~ no ta jan, sa

ve li kim bu xe tom, ali to je ne {to sa svim

nor mal no u Ame ri ci. Za tu agen ci ju su

pro jek ti po put „Air For ce 2025” ma san za -

lo gaj. Sa mo u pr ve dve go di ne od ob ja vqi -

va wa stu di je, DAR PA je po kre nu la vi {e

od 70 raz li ~i tih is tra i va wa ci vil nih

teh no lo gi ja ko je bi mo gle na }i svo ju pri -

me nu kao deo pro jek ta mi kro i na no o ru` -

ja. Ko li ko su us pe li i {to su na pra vi li,

na rav no, osta je taj na.

DAR PA

15. jul 2010.

Nanobespilotna

letelica

Nanohelikopter

roj nanoletelica robota iz stelt-aviona,

ali, jednom kada su u vazduhu trebalo bi

da se sami kre}u poput komarca, radom

svojih krila ili drugog pogona. Upravo je

u tom problem, mikromehanika jo{ nije

dovoqno razvijena da bi se takav robot

mogao kretati. Za sada se radi na mawim

i jednostavnijim ure|ajima, koji se kre}u

pomo}u gusenica, to~kova ili mehani~kih

nogu, ali rezultati obe}avaju.

îme }e protivnik odgovoriti? To -

pom na komarca! To je najo~igledniji pri -

mer asimetri~nog ratovawa kojeg donosi

nanotehnologija i wena primena u vojsci.

To zna~i da }e svaka zemqa u budu}nosti

morati da razmi{qa i o takvim opcijama.

JAPANSKA NANOMEHANIKA

Nanomehanika posebno je razvijena

u Japanu. Vozila veli~ine kutije {ibica

sa toplinskim senzorima ve} se nekoliko

godina koriste u prostorijama wihovih

korporacija gde se nalaze serveri i kom -

pjuterski centri. Wihov zadatak je jed no -

stavan – kontrolisati da li je tempe ra tu ra

11

Opa sno sti pri me ne na no teh no lo -

gi je ni su jo{ is tra ne. Ako se ne kon tro -

li sa no oslo bo di na no ro bot ski oblak,

mo gao bi tran sfor mi sa ti or gan ske sup -

stan ce u ne ki no vi ma te ri jal ili pro -

dre ti u tlo i o{te ti ti, od no sno uni {ti -

ti bi os fe ru. Upo tre ba na no teh no lo gi je

mo gla bi ima ti po sle di ce na po qo pri -

vre du kao i ge net sko mo di fi ko va we hra -

ne. Na no ~e sti ce su ve} iza zva le za bri -

nu tost eks pe ra ta i osi gu ra va ju }ih dru -

{ta va. Isto kao i kod azbe sta, o~e ku ju

se hro ni~ ne, a ne akut ne, po sle di ce na -

no ~e sti ca. One ne mo ra ju bi ti une te na -

mer no, ne go se mo gu udah nu ti iz bo ja,

spre jo va ili pra {i ne s ko jom oso ba do -

|e u kon takt.

Naj zna ~aj ni je opa sno sti ko je pre te

qu di ma i oko li ni su sle de }e: ~e sti ce

mo gu uti ca ti na rad plu }a zbog iri ta ci -

je; sup stan ca na no ~e sti ce mo e bi ti po -

zna ti tok sin ko ji }e pro }i kroz kon ven -

ci o nal nu za {ti tu zbog svo je ve li ~i ne;

ne ke na no ~e sti ce ima ju ka ta li za tor ske

spo sob no sti ko je ubr za va ju stva ra we

slo bod nih ra di ka la po ve za nih s raz vo -

jem tu mo ra i sup stan ca mo e bi ti bez o -

pa sna na ma kro skop skom ni vou, a na na -

no ve o ma opa sna.

Pro blem je i ne po sto ja we re gu la -

ti ve za pod ru~ je na no teh no lo gi je. Mo gu} -

nost nad zo ra i {pi ju ni ra wa upo tre bom

na no teh no lo gi je ve }a je od Or ve lov ske.

To do vo di do ni za pi ta wa o na ru {a va -

wu pri vat no sti i qud skim pra vi ma.

Opa sno sti

NANOKOPTERIDanas se u prodavnicama de~je op -

reme i ve}im marketima mogu kupiti tzv.

nanokopteri, minijaturne letelice (ne -

{to ve}e od kutije {ibice) sa rotorima

promera do tridesetak centimetara. Wi -

ma se upravqa daqinski beì~nim ko -

mandama, a imaju autonomnost leta od 20

minuta do pola sata. Pogon im moè biti

elektri~ni ili benzinski motor. To je

samo replika ve} proizvedenih nano kop -

tera za vojne namene.

Tako je, na primer, Izrael, ko ris -

te}i nanotehnologiju, razvio minijaturnu

bespilotnu letelicu na daqinsko uprav -

qawe veli~ine str{qena, ~ije ime i nosi.

Letelica je u stawu da detektuje, foto -

grafi{e, pa ~ak i usmrti svoje mete. Taj

„bioni~ki str{qen”, kako je nazvan, smr -

tonosna je naprava, sposobna da is paquje

minijaturne rakete, moè da leti kroz uske

prolaze u prenaseqenim pale stinskim

gra dovima i da ostane nezapa ena. Ve{ -

ta~ki str{qen je deo projekta izraelskih

stru~waka koji razvijaju fu tu risti~ke

naprave uz pomo} nano teh nologije.

Izraelski stru~waci imaju i

dru ge ideje, ukqu~uju}i mini jatur -

ne senzore za otkrivawe bom -

ba{a samoubica na osnovu

mi risa, toplote i teìne

eksplozivnog materijala,

te „superrukavice” koje

korisniku daju snagu

robota. Rat u Li -

banu i nepre kid -

ni sukob sa Pa -

lestincima

nametnuo

je iz ra el skoj

vojsci potrebu

k o r i { } e w a

mi ni jaturnog

naoruàwa, jer

nije logi~ no sla -

ti avion koji vre -

di 100 mi liona do -

lara na teroristu

samoubicu. Smatra se

da je Izrael, zajedno sa

Velikom Bri tanijom i

SAD, vode}a zem qa na

poqu nano teh no lo{kog is -

traìvawa za vojne potrebe.

MINIJATURNI ROBOTI ZA VAZDUHOPLOVSTVO 2025Projekat Vazduhoplovne snage 2025

(Air Force 2025) tako|e je ameri~ki vojni

odgovor na izazove nanotehnologije. Stu -

di ja prikazuje kako bi ratovi mogli iz gle -

dati oko 2020–2025, odnosno kako da se

Ame rika pripremi za wih. To je bio op -

seàn i ozbiqan projekt ura|en na oko

~e tiri hiqade stranica, koliko je studija

velika. Ve}i deo studije odnosi se na raz -

voj i proizvodwu malih robota i oru`ja,

koji izgledom, veli~inom i karakte risti -

ka ma podse}aju na male ìvotiwe veli ~i -

ne kukaca. Takvo oru`je budu}nosti jeste

idealno, prvenstveno zato {to je jeftino

u proizvodwi, bez obzira na ogromne

tro{kove istraìvawa i razvoja, multi -

funkcionalno, jer se roboti mogu progra -

mirati i opremiti prema potrebi. Mikro

ili nanooru`je ima brojne prednosti. Pre

svega re~ je o autonomnim ure|ajima sa

oru`jem i vojnom opremom koji imaju spo -

sobnost kretawa po zemqi, u vazduhu, vo -

di i, ~ak, pod zemqom. Tako mogu neopa -

è no do}i do svakog ciqa. âk i da deo

tih nanoboraca bude uni{ten, to ne pred -

stavqa problem koliki izazivaju qudske

`rtve ameri~kih vojnika.

Strategija Air Force 2025 projekta

zasniva se na premisi Misli maleno, ali

brojno. Po ameri~kom scenariju upotrebe

nanooru`ja to moè da izgleda ovako: Roj

robota komaraca u Avganistanu. Wima se

daqinski upravqa iz AWAKS aviona. Sva -

ki robot naoruàn je malom injekcijom s

otrovom. Takav roj ule}e u talibanski ba -

zu. Te{ko da bi se iko od wih izvukao, a

jo{ teè da bi netko te robote zaustavio.

Ili roj robota skakavaca napada oklopnu

diviziju ira~ke vojske. Svaki od robota

imao bi ugra|eno malo eksplozivno pu -

wewe, a bili bi programirani da ulaze u

tenkove ili vozila, sle}u na opremu i ak -

tiviraju eksploziv.

Nanorobot moè da li~i na muvu ili

{korpiona i da nosi malu {pijunsku ka -

me ru (kao u filmu Peti element). Ope -

rater minijaturnog robota u obliku muve

neopaèno uvodi u protivni~ku komandu

gde je spu{ta na neki ormar. Odatle dis -

kretno snima sadràj razgovora i snima

{ta se doga|a. Dobijene podatke moè

odmah emitovati ili snimiti u memoriju i

onda se vratiti, kako bi operativci iz -

vuk li i analizirali podatke.

Sasvim je sigurno da je re~ o zani -

mqivom konceptu koji otvara puno mo gu} -

nosti. Me|utim, jo{ su ti projekti, ve}i -

nom, u fazi ideja i ne mogu biti reali -

zovani jer postoje brojni problemi koji

se moraju re{iti. Osnovni problemi su

iz oblasti mikromehanike, koja omogu}uje

da svi sistemi i podsistemi mikrorobota

uspe{no funkcioni{u. Lako je izbaciti

43

uvek unutar zadanih granica, a ako nije,

odvesti se na mesto gde je vi{a i alar mi -

rati administratore. Procewuje se da }e

jo{ desetak do petnaest godina pro}i dok

takva tehnologija ne dobije svoju vojnu pri -

menu kakvu prièqkuju vojni stru~waci.

Kako se radi o jo{ nedovoqno is -

tra enom podru~ju, problem je navo|ewa

nanooru`ja. Bi}e lako programirati ro -

bote za delovawe na poznatom terenu,

ali nije isto poslati ih u nepoznati kom -

pleks. Dva su mogu}a re{ewa, a oba su

jo{ poprili~no daleko od primene. Prvo

je spomiwano beì~no navo|ewe s uda -

qene lokacije, pomo}u AWAKS aviona. Za

to bi roboti trebalo da budu opremqeni

kamerama i drugim senzorima, koji bi

pri kazivale wihovo kretawe. Na osnovu

snimka i podataka sa senzora udaqe no -

sti, operateri bi ih usmeravali na ciqe -

ve. Premda postoje minijaturne kamere

potrebne za takvu misiju, wihov domet je

jo{ ograni~en. Drugi i ve}i problem bio

bi u razli~itim signalima potrebnim za

navo|ewe delova roja za posebne zadat -

ke. Signali za pojedine delove roja tre -

balo bi da budu sli~ni, ali opet dovoqno

razli~iti da ih delovi detektuju. S druge

strane, postoji i opasnost od elek tron -

skog ometawa, koje bi takve robote one -

spo sobilo. S obzirom na to {to je na -

bro jen samo deo problema, jasno je koli -

ko jo{ posla ~eka tvorce novih oru`ja.

Drugi pristup re{avawu tog pro ble -

ma izgleda boqe, ali je i daqe jo{ daleko

od primene. Naime, roboti oru`ja bili

bi opremqeni ~ipovima i nanora ~una ri -

ma sa ograni~enom ve{ta~kom inteli gen -

cijom. Bili bi programirani za odre|eni

tip zadatka, poput napada na tehni~ku

opremu ili vojnike, ali bi se snalazili s

obzirom na uslove na terenu. Tehnologija

ograni~ene ve{ta~ke inteligencije nije

fikcija. Re~ je o sposobnosti ure|aja do

analizira okolinu i prilago|ava joj se.

Ta primena je najboqe vidqiva na sve

popularnijim robotima ku}nim qubimci -

ma. Me|utim, da bi dobila svoju vojnu

primenu, treba je minijaturizovati, te

pro{iriti. Puno je lak{e programirati

ure|aj prema relativno poznatim obras -

ci ma pona{awa ku}nih qubimaca, nego

nanooru`je za brze takti~ke odluke i nag -

le promene situacije. No, svake godine

svedoci smo sve ve}ih mogu}nosti robota

ku}nih qubimaca i androida, tako da je

pitawa {to se sprema i {to je spremno u

tajnim vojnim laboratorijima.

15. jul 2010.12

Mi kro i na no e lek tro ni ka je su

pod ru~ ja ko je su naj vi {e za in te re so va -

na za re {e wa na no teh no lo gi je, jer se

ide da qe u mi ni ja tu ri za ci ji. Da na {wa

re {e wa mi kro ~i po va ve} su bli zu gra -

ni ca f i zi~ kih mo gu} no sti, te se iz laz

vi di u od la sku u pod ru~ je mo le ku la i

ato ma. Ve} po sto je i prak ti~ ni re zul -

ta ti i niz na ~i na za grad wu struk tu ra

ma wih od 10 nm.

Da na {wa fo to li to gra fi ja, ko jom

se iz ra |u ju ~i po vi, mo e se mo di fi ko -

va ti za pro iz vod wu na no me tar skih

struk tu ra ko ri {te wem mla za elek tro -

na, rend gen skih zra ka ili eks trem no ul -

tra vi o let ne sve tlo sti. Me |u tim, ko ri -

{te we mla za elek tro na za kro je we

struk tu ra je sku po i spo ro. Rend gen ske

zra ke i eks trem no UV sve tlo mo gu o{te -

ti ti i ure |a je ko ri {te ne u pro ce su.

Me ka li to gra fi ja do pu {ta is tra -

ì va ~i ma jef ti ni je re pro du ko va we uzo -

ra ka slo e nih li to gra fi jom i srod nim

po stup ci ma. Ne zah te va po seb ne ure |a je

i mo e se ko ri sti ti u obi~ nom la bo ra -

to ri ju.

Po stup kom bot tom-up he mij skim re -

ak ci ja ma mo gu se jef ti no i la ko sla ga ti

ato mi i mo le ku le u struk tu re od 2 do 10

nm. Ovim po stup kom ne mo gu se pro iz ve -

sti me |u sob no spo je ne struk tu re, pa ni je

po de sna za iz grad wu ~i po va.

Iz ra da na no struk tu ra

Vlakno od

nanomaterijala

MIKROSKOPSKE SONDE – UBICENanooru`ja mogu izgledati i kao mi -

kroskopske sonde. Wihov jedini vojni ciq

jeste da u|u u organizam protivnika i re -

pli ciraju se u dovoqnom broju da bi ga li -

kvidirali. Nanosonde mogu u}i u telo na

bezbroj na~ina. Recimo, avioni koji izba -

cu ju kontejnere nanosondi na poqa, spre -

mi{ta hrane, izvore vode, tr`ne centre, i

tako daqe. Sonde su neaktivne sve dok ne

u|u u organizam, kada ih qudski ele ktri ci -

tet aktivira. Nakon toga se re pli ciraju dok

ih ne bude dovoqan broj da zaustave rad

srca ili nanesu drugu smrto nos nu ozledu.

Primewena u medicini i mikro bio -

lo giji, nanotehnologija jedna je od pro -

pulzivnijih tehnologija na svetu. Svakako

}e se upotrebqavati u humanoj medicini,

~ime bi mogla izazvati revolucija le~e wu.

Me|utim, ostaje pitawe „{to bi bilo kada

bi bilo” da je gospodari rata re zervi{u

samo za svoju upotrebu. Pre~esto se do ga -

|a da se nova tehnologija proglasi od po -

sebnog zna~aja za nacionalnu bezbednost

i zavr{i u nekoj tajnoj laboratoriji.

TEHNOLO[KA SINGULARNOSTKad se govori o primeni nanoteh -

nologije u vojne svrhe, ali i o privredi i

drugim oblastima, pomiwe se termin

„teh nolo{ka singularnost”. To je podru~je

futurista koji pro u~a va -

ju budu}nost razvoja teh -

nologije. Tehnolo{ka sin -

gularnost mogla bi se

predstaviti hipote ti~ kom

kreacijom sa ve{ta~kom

inteligencijom. Na odre -

|enom stepenu razvoja ve -

{ta~ka inteligencija mo -

gla bi da stvara nove en -

titete, nezavisno od qu -

di, i time ostvari ubrza -

ni tehnolo{ki razvoj, iz -

van mogu}nosti samog qud -

skog uma.

Pojam sin gular no -

sti ina~e dolazi iz as -

tro fizike gde ozna~ava

ta~ku u prostor-vremenu

u kojem matemati~ke jed -

na~ine neke teorije ne

vrede, jer neka veli~ina

postaje beskona~na. Dru -

gim re~ima, u bliskoj bu -

du}nosti tehnologija bi

mogla napredovati i nad -

ma{iti mogu}nosti po ima -

wa qudskog uma i pri bli -

ìti se veli~inama blis -

kim reda beskona~nosti.

Jedna grupa tehno -

lo{ kih futurista, pod na -

zivom Acceleration Watch,

bavi se stimulisawem teh -

nologa, akademika, neza -

13

43Ra to va we po mo }u xoj sti ka

Xojstik

ratnika na

sistemu

SWORDS

Na no teh no lo gi ja pru a ne slu }e ne mo gu} no sti za iz ra -

du mi ni ja tur nih le ti li ca ko je mo gu no si ti na no ka me re, mi -

ni ja tur na oru` ja i eks plo zi ve, ili ne ke dru ge si ste me za voj -

ne ili po li cij ske po tre be. Pro je kat ma lih le te li ca na lik

na in sek te (vi lin ko wic), opre mqe nih mi ni ja tur nim ka me ra -

ma, CIA je po ~e la da raz vi ja jo{ se dam de se tih. Pro gram je

ob u sta vqen zbog pro ble ma sa bo~ nim ve tro vi ma. Me |u tim,

kad je teh no lo gi ja uz na pre do va la ro bo ti zo va ni vi li ni ko -

wi ci, mi ni ja tur ni he li kop te ri, lep ti ri ili me ha ni~ ki sle -

pi mi {e vi pro me ni li su ob lik ta ko da je do sta te {ko pre po -

zna ti de ta qe ko ji bi mo gli oda ti ne ke po dat ke o sa mom ure -

|a ju i we go vim per for man sa ma.

Wi ma se upra vqa iz za {ti }e nih pro sto ra, bez o pa snih

za qu de jer su do voq no uda qe ni od fron ta, po mo }u xoj sti ka.

U fo te qa ma, li {e ni opa sno sti po ì vot i bes kru pu lo zni

kao ve li ka ve }i na igra ~a kom pju ter skih iga ra, ko ji te e da

po stig nu {to ve }i skor (re zul tat) u uni {ta va wu pro tiv ni ka,

ta kvi rat ni ci bu du} no sti vo di li bi oru a na dej stva. I to

ne sa mo na kop nu, ve} i u vo di, va zdu hu, ko smi~ kom pro sto ru

kao da se na la ze u vir tu el noj stvar no sti.

Po sta vqa se pi ta we – ko ga re gru to va ti za ta kve

za dat ke. Da li su za to upo tre bqi vi i pa ci fi sti ko ji u svo -

jim rad nim so ba ma ve o ma ve {to igra ju kom pju ter ske pu ca~ ke

igri ce, a jav no su pro tiv ra to va wa i ko ri {}e wa oru` ja!

Ni je taj na da su ve {ta~ ki vi li ni ko wi ci nad gle da li

an ti rat ni pro test zbog pri su stva SAD u Ira ku, u Va {ing to -

nu sep tem bra 2008. go di ne.

Ma ko li ko ve} i da nas bi li usa vr {e ni mi ni ja tur ni me -

ha ni~ ki le te }i ro bo ti, pred sto ji jo{ uvek ogro man po sao da

se po stig ne po tre ban ob lik ko ji omo gu }a va upo tre bu u spe -

ci jal nim i dru gim voj nim ak ci ja ma. Na pri mer, ogra ni ~e wa

za kla si~ ne ob li ke pru a ve li ~i na. Is ku stva go vo re da he -

li kop ter ve li ~i ne jed nog cen ti me ta ra ima pro ble ma sa vi -

sko zno {}u i gu sti nom va zdu ha. To je pro ces ko ji su na u~ ni ci

tek po ~e li da shva ta ju. Ve }i nu ra do va u toj obla sti fi nan -

si ra ame ri~ ko rat no va zdu ho plov stvo, ~i ji je zva ni~ ni ciq

da stvo ri ve o ma ma lu bes pi lot nu le ti li cu.

Ame ri kan ci su u Ira ku ve} ko ri sti li i jo{ ko ri ste

WASP, ure |aj ko ji li ~i na avion igra~ ku sa ra spo nom kri la

od 15 cen ti me ta ra. Slu i im za iz vi |a we u do me tu od 800

me ta ra ili vi {e, a ka ko je re~ o bu kval no ne ~uj noj spra vi,

mo e se pri {u wa ti sva kom ci qu ve o ma bli zu.

Me |u tim, na u~ ni ci è le ne {to jo{ ma we od to ga. Tre -

ba lo bi da na no le te li ca ima sa mo 7,5 cm u obi mu, te i nu

od 10 gra ma i spo sob nost da leb di mno go vi {e ne go {to da -

na {we le te li ce mo gu. Po red to ga mo ra bi ti spo sob na da

no si vi {e gra ma ma se – sen zor, ka me ru ili ure |aj za obe le -

à va we ci qa.

Od ne dav no se na no le ti li ce pro iz vo de u ame ri~ koj

fir mi „Lo kid”. To je, u stva ri, mi ni he li kop ter ko ji se br zo

vr ti u krug, a po kre }e ga mi ni ja tur na ra ke ta.

Voj na is tra i va wa u SAD sa da se okre }u kon struk ci -

ja ma mi kro le te li ca kod ko jih }e se kom bi no va ti sen zor ne i

kom pju ter ske spo sob no sti.

Pre ma pred vi |a wi ma na u~ ni ka, na kon 2020, pod ru~ je

pri me ne tre ba lo bi se pro {i ri ti na mo le ku lar ne na no si -

ste me – u ko ji ma bi mo le ku li i su pra mo le ku lar ne struk tu re

bi le sa mo stal ni voj ni ure |a ji ili ma {i ne. Ta kvi bi su per -

mi ni ja tur ni ure |a ji funk ci o ni sa li na prin ci pu pro te i na u

na {im }e li ja ma, me |u tim, bi li bi na vod no ~ak i uspe {ni ji,

bu du }i da se ne bi osla wa li na vo du kao me dij, ni ti bi bi li

ose tqi vi na tem pe ra tur ne pro me ne.

Pri me na na no teh no lo gi je omo gu }i }e da se ve li ~i na

ko m pj u te ra i ro bo ta sve de na ne za mi sli vo si }u {ne ure |a -

je. A mo g li bi da se pr i me wu ju u me di ci ne, te le ko mu ni ka -

ci ja ma itd.

jedan ide i prema bionanorobotima. Bio -

medicinska istraìvawa i dostignu}a da -

ju nadu da je taj pravac veoma realan. Na

kraju, postavqa se pitawe da li je realno

o~ekivati da }e prvi mehani~ki ili bio -

nanoroboti biti uskoro u upotrebi.

Ide se ~ak i daqe. Radovali bi se i

oni koji veruju u hibernaciju, jer bi na -

noroboti bili u stawu da, posle odle |i -

vawa, ponovo aktiviraju (oìve) svaku }e -

liju u organizmu ponaosob. Nanotehno -

logija bi bila u stawu da poboq{a i

mentalne kapacitete qudi. Predvi|a se i

mogu}nost preno{ewa podataka iz mozga

na kompjuter. Specijalne nanoma{ine

ske nirale bi mozak atom-po-atom i ne -

uralna mreà mozga bila bi preneta na

kompjuter. Na kraju, nanotehnologija do -

ve la bi i do socijalnog blagostawa jer bi

se zdravi qudi ose}ali zadovoqno i mi -

roqubivo, ìveli bi u harmoniji, per -

fekt nog telesnog zdravqa i blistavog uma.

Me|utim, timovi vojnih stru~waka

od mah u takvim pronalascima nalaze i

primenu u vojne ili odbrambene svrhe.

Na primer, za le~ewe vojnika nepo sred -

no u borbi gde bi nanoroboti bili ubriz -

gani u telo, kao vakcina, pre borbe.

Opasniji je scenario upotrebe na -

no robota koji se raspr{uju kao spore ili

aerosoli. [ta je sve mogu}e posti}i kod

protivnika, na wegovoj teritoriji, sa

inteligentnim aerosolima (koje poseduju

ve{ta~ku inteligenciju). To im omogu}uje

da prepoznaju protivnika, da onesposobe

wegovu borbenost i unaprede poslu { -

nost. Ideja je u domenu nau~ne fan -

tastike. Me|utim, prema predvi|awima

futurologa, ona moè da se izvede u broj -

nim varijantama. A {ta ako se takva teh -

nologija na|e u rukama teroristi~kih

orga nizacija? Jasno je da onda kada po -

stane jevtina i dostupna svakome, pro iz -

vodwa nanorobota moè biti zloupo -

treb qena u vojne i tero ri sti~ ke svrhe jer

}e proizvodi nano teh nologija biti jedno -

stavni za distribuciju i raspr{ivawe.

Najgori scenario koji se pomiwe jeste

proizvodwa nanoma{ina koje bi kao gliste

imale mogu}nost samorepro dukci je. Bile bi

gotovo neuni{tive jer bi se iz wihovih

sastavnih delova razvijale nove nano ma -

{ine. Wihov rast bi se odvijao po eks -

ponencijalnom zakonu. Kada bi se ovakva

~udesa ubacila u biosferu, ona bi vrlo

brzo postala siva lepqiva masa (gray-gooscenario). Vojni stru~waci mi sle da je mo -

gu}e kontrolisati takve pro dukte nano teh -

nologije i selektivno je ko ristiti na tlu

pro tivnika, kao {to je to ve} vi|eno u Vi -

jetnamu, Kamboxi ili drug de {irom sveta.

Dokle ide primena ove vrste tehno -

lo gije govori i podatak da je NASA testi -

visnih nau~nika i lai~kih futurista da

se ukqu~e u proces posmatrawa, kritike

i oblikovawa ubrzanog ritma promene na

podru~ju kompjuterizacije i informatike.

Oni isti~u da }e na{a generacija

prva iskusiti {ok budu}nosti, opisan u

istoimenoj kwizi Alvina Toflera, usled

ubrzanog rasta i sve ve}e kompleksnosti

kompjuterizacije i napretka infor ma ti~ -

kih nauka i ve{tina.

NANOROBOTINa{e predstave o robotima uveliko

su podlo`ne mewawu pod uticajem novih

tehnologija. Vi{e to nisu glomazne meha -

ni~ke ma{ine koje obavqaju brojne fi -

zi~ ke radwe u industriji na osnovu pro -

grama. Nisu toni humanoidi koji pomaù

qudima u brojnim socijalno-psiholo{kim

situacijama. Iako ve} postoje roboti

ku}ni qubimci, to vi{e ne moè da se

podvede pod simpatiju ili antipatiju.

Nanoroboti su sistemi na mole ku -

larnom nivou. Kao takvi, oni lako mogu

prodreti u qudski organizam. Zamislite

budu}nost gde }emo se mo}i le~iti teh ni -

kom intravenskog ubrizgavawa nanoro -

bota. Takvi minijaturni mehanizmi mo}i

}e da budu programirani za borbu protiv

razli~itih {tetnih }elija (na primer

}elija raka) ili parazita. Nanoma{ine

i nanoroboti ~istili bi na{e za~epqene

ili zama{}ene krvne sudove, vodili bor -

bu sa bakterijama i virusima, obnavqali

o{te}ene organe, skenirali mozak, na la -

zili i reparirali o{te}ena mesta... Fu -

turisti govore da bi takvi proizvodi do -

veli do poboq{awa op{teg fizi~kog i

psi hi~kog zdravstvenog stawa, {to bi znat -

no produìlo ìvotni vek.

Nanoroboti bi u medicini trebalo

da naprave revoluciju u le~ewu, otkla -

wa ju}i i one bolesti koje su danas naj -

opa snije poput karcinoma, sr~anih i mo` -

danih oboqewa, sida i sli~no. Svi bi

èleli da znaju da li je taj dan blizu ili

je to jo{ uvek samo san i nada. Na putu

realizacije nanorobota mnogi problemi

su danas re{eni, neki su na putu da se

re{e, a neki su jo{ u fazi ma{te. Vi{e

je razli~itih smerova razvoja, od kojih

14

Nanorobot Little dog

Nanoletelica u obliku

pti~ice

ra la nanosatelite sa minijaturnim kame -

rama (Miniature Autonomous ExtravehicularRobotic Camera – Mini AERCam). Ta vrsta

satelita namewena je za geomagnetna,

meteorolo{ka i privredna istraìvawa

i, naravno, u vojne svrhe.

SINTETI^KA REALNOSTKod primene nanooru`ja najopasnije

je ne{to {to se od nedavno po~elo (2002)

definisati kao „sinteti~ka realnost”, po

uzoru na termin „virtuelna realnost”. O

~emu je re~? Za ilustraciju }emo isko -

ristiti re~i stru~waka za tu oblast sa

Univerziteta Kernexi Melon u SAD.

Pretpostavimo da masa si}u{nih

ro bota, milijarde wih, poseduje ve{ta~ku

inteligenciju i sposobnost da, poput pla -

ste lina ili gline, poprime bilo koji ob -

lik, i da se po potrebi pretvore u ~eki},

mobilni telefon ili kompjuter, ili ~ak u

~oveka. Neverovatno zvu~i, zar ne?

Te robote bilo bi mogu}e poslati na

bilo koju stranu sveta, radi virtuelnog

zadatka. Primera radi: lekar bi mogao

svom pacijentu da po{aqe svog sinte ti~ kog

3D dvojnika, koji bi ga pregledao, izmerio

mu puls i pritisak, prepisao lek i po okon -

~awu pregleda on bi se raspao na katome,

koji bi se istim putem vratili lekaru ili

pak sklopili po èqi u ne{to drugo.

A {ta bi mogli generali koji bi u

svo jim rukama imali takve mogu}nosti?

Iako ovo za sada nije izvodqivo,

mo` da }e jednog dana pretvarawe jednih

objekata (stvari) u druge biti mogu}e. Da

to moè postati realnost smatraju ame -

ri~ki nau~nici Gold{tajn i Mouri, tvorci

klejtronike (clay eng. glina prim. aut.). Ta

nau~na odnosno oblast poznata je i pod

nazivom programmable mater, tj. materija

podlo`na programirawu i usko je pove za -

na sa nanotehnologijom.

Gold{tajn i Mouri po~eli su se ba -

viti klejtronikom 2002. godine. Nacio -

nalni fond za razvoj nauke SAD, NASA,

brojne nau~ne ustanove i instituti u

svetu, a i Pentagon, podràli su wihov

rad. To je omogu}ilo okupqawe dvade se -

tak renomiranih stru~waka iz oblasti

na notehnologije i programirawa, moleku -

larne hemije i fizike.

Me|utim, uspesi tvoraca sinteti~ke

realnosti za sada su veoma ograni~eni i

skromni. U ovom trenutku zvani~no po sto -

je svega ~etiri si}u{na robota koji se

nazivaju atomika klejtronike, odnosno

katomima. Pre~nik svakog od wih je 44

mi limetara {to je daleko od nano di men -

zija, koje se moraju posti}i radi ostvare -

wa ove ideje. Roboti su okruèni sa 24

elektromagneta. Ta ~iwenica izaziva

krajwe pesimisti~ne reakcije izvesnog

broja nau~nika koji klejtroniku nazivaju

SF disciplinom i koja nema nikakvog te -

meqa u realnosti. Ipak, klejtroni~ari su

uspeli da programiraju te robote da se

me|usobno povezuju u nekoliko formi.

Nau~nici smatraju da }e po kon stru i -

sawu dovoqne koli~ine 2D katoma uspe ti

da ostvare transformaciju materije. Oni

nameravaju da za prvi eksperiment kon -

strui{u stotinak robota ~iji bi prvi za da -

tak bilo formirawe teniske loptice i we -

no pomerawe u trodimenzionom prostoru.

Qudska klej/katom/3D kopija morala

bi da sadrì milijarde katoma, odnosno

predstavqala bi sistem sa pribli`no

milijardu me|usobno povezanih kompju -

terskih ~ipova. Taj sistem bi bio potpuno

15

43autonoman, mogao bi da se kre}e i po

potrebi mewa svoj oblik i funkciju.

Stru~wak za molekularnu elektro -

niku Filip Kukes kaè da je u potpunosti

svestan da u ovom trenutku ne postoji

tehnologija koja bi omogu}ila reali za ci -

ju ideje o proizvodwi minijaturnih ro bo -

ta od kojih bi se po èqi mogle stvarati

proizvoqni oblici. Ali, uprkos tome, on

ve} eksperimenti{e sa elektronskim ure -

|ajima veli~ine molekula.

Klejtronika bi sa nanotehnologijom

imala {iroku primenu u medicini, naro -

~ito u hirur{kim zahvatima i dijag no sti -

ci, budu}i da bi klejmodel mogao buk val -

no da u|e u um pacijentu, wegovo telo i da

u najkra}em mogu}em roku pre|e put od

uspostavqawa dijagnoze do primene odgo -

varaju}eg lekovitog sredstva ili hi rur -

{kog zahvata.

Naro~iti zna~aj, prema tvrdwama

nau~nika, klejtronika bi imala u razvoju

i ostvarewu ~ovekovog dugogodi{weg sna

– teleportovawa, koji nu`no podrazumeva

proces dematerijalizacije (raspada ma -

te rije na atome ili subatomske ~estice) i

potom wihovu materijalizaciju. Ovo je

kod qudskih bi}a prakti~no neizvodqivo

budu}i da atomi koji ih ~ine nemaju me -

moriju odnosno „se}awe” na svoj pret -

hodni oblik. Kod materije podlo`ne pro -

gra mirawu to ne bi bio slu~aj.

Slede}e oblasti u kojoj bi klej tro -

ni ka na{la prakti~nu primenu jesu sve -

mirska putovawa i mogu}nost putovawa

brzinom ve}om od svetlosne.

Naravno, nezaobilazna je i primena

u ratnoj industriji budu}i da bi klej -

tronika omogu}ila stvarawe bi}a koja bi

istovremeno bila i supervojnici i super -

oru`je. Me|u klejtroni~arima ova ideja

nije ba{ {iroko prihva}ena, ali oni ne

iskqu~uju ni tu mogu}nost.

Bilo kako bilo, klejtronika }e ve ro -

vatno u budu}nosti (bliòj ili daqoj) po -

stati na{a stvarnost bez obzira na to

ko liko sada delovala nestvarno ili neo -

stva rivo. Prisetimo se ~iwenice da su

pre 100 ili 200 godina mnogi izumi ko ji -

ma se mi svakodnevno koristimo bili ne -

zamislivi i smatrani potpuno neostva -

rivim. Da li }e klejtronika doneti dobro

~ove~anstvu ili ne, pokaza}e vreme, kao

{to }e pokazati i da li su klejtroni~ari

samo gomila zalu|enika ili vizionara.

Dakle, neko je ve} rekao: Koliko god

mislimo da idemo u budu}nost, jo{ uvek

ìvimo u svetu ratova kao u pro{losti.

I ne samo to, ve} se u raznim la bo ra -

torijima {irom sveta i daqe radi na sve

modernijim i modernijim tipovima oru` -

ja. A takva oru`ja su sve mawa i mawa. Ne

samo kada se radi o onima za neposrednu

borbu ve} i onima koja bi se koristila

za ostvarivawe strategije nacionalne

odbrane i bezbednosti.

Nikola OSTOJI]

Izraelski bioni~ki

„str{qen”

Letelica Bird of PreyUSAF sa nanopremazom

za opti~ku nevidqivost

nove pu{ke u konfiguraciji bul pap za futu-

risti~ke, bilo bi zanimqivo ~uti wihovo

mi{qewe i za PAW 20. Kada se oru`je gleda

sa leve strane moè se zakqu~iti da ima sve

delove i izgled kao najobi~nija pu{ka, samo

velikog kalibra. Ima cev, dowu oblogu, ga-

sni cilindar, okvir, nosa~ opti~kih ure|aja

za ni{awewe, kundak... Jedino {to se ne vi-

di jeste rukohvat sa mehanizmom za okidawe.

On se nalazi sa desne strane u visini sa-

mog okvira.

Do sada smo navikli da je rukohvat sa

mehanizmom za okidawe iza ili ispred okvi-

ra, ali ispod linije cevi, a kod PAW 20 ru-

kohvat je „preme{ten” i pomeren van kontu-

15. jul 2010.16

I pored potencionalnih

kvaliteta, naro~ito u urbanim

uslovima ratovawa, gde bi to

relativno lako i okretno

oru`je sposobno da ispaquje

„topovsku” municiju moglo da

ima zastra{uju}i efekat, jer

je domet dovoqno mali da

preciznost ne bi trpela,

trenutni status pu{ke PAW 20nije u potpunosti definisan.

liko usloàva wenu upotrebu i bitno sma-

wuje pokretqivost snajperskog tima.

Zbog svega toga pojavila se potreba da

se iz korena promeni koncepcija te{kog

snajpera – da se koristi balisti~ki daleko

inferiornija municija i da se i daqe

zadrì efikasnost na ciqu, ~ime se stvara-

ju uslovi za drasti~no smawewe mase samog

oru`ja. Taj pristup sli~an je ameri~kom koji

je primewen kod poluautomatskog baca~a

granate XM 25. Me|utim, za razliku od ame-

ri~kog, najnovija ju`noafri~ka pu{ka koja

nosi oznaku PAW 20 predstavqa daleko je-

ftiniju alternativu, jer ne koristi sistem

za upravqawe vatrom (SUV) i municiju sa

sloènim programabilnim upaqa~ima. U

stvari, nova pu{ka nudi povoqan kompro-

mis izme|u te{kih snajpera i konverzije ju-

ri{nih pu{aka na veliki kalibar – na pri-

mer konverziju M 16 u Leitner-Wise LW 499 u

kalibru 12,7 mm, ~ije su osnovne prednosti

ve}a probojnost i zaustavna mo}.

ORU@JE ÛDNOG IZGLEDAJu`noafri~ki PAW 20 svetlost dana

ugledao je 2006. na izlo`bi naoruàwa i

vojne opreme Africa Aerospace & DefenceShow (AAD) u Kejp Taunu. Ina~e, tvorac te

malo ~udne snajperske pu{ke je ~uveni ju`no-

afri~ki konstruktor Tony Neophytou, koji je

svoj pe~at dao i ~uvenoj avangardnoj sa~ma-

rici Neostesd. Na izlo`bi je odmah usposta-

vqena saradwa poznate kompanije „Denel”,

odnosno wegov ogranak Lend System Group,

za municiju, i firme „NeoPUP” koja je is -

kqu~ivo zaduèna za oru`je.

Naziv PAW 20 zna~i Personal AssaultWeapon, odnosno li~no juri{no oru`je, dok

brojka „20” ozna~ava kalibar.

Prema konfiguraciji ta pu{ka je i

vi{e nego neobi~na. Ako je davnih pedesetih

Kraqevski admiralitet Engleske proglasio

Iako se Ju`noafri~ka Republika

ne moè uvrstiti me|u vode}e zemqe

koje uspe{no proizvode i distribuira-

ju svoje streqa~ko oru`je, posledwih

godine iz te zemqe, ipak, dolaze veoma

zanimqivi primerci te{kih snajper-

skih pu{aka. Prvenstveno se misli na pu{ku

NTW20. Ona se moè dobiti u dva kalibra

– ruskog te{kog mitraqeza KPV 14,5 h 114

mm i u kalibru 20 h 83,5 mm. Ovaj posled-

wi razvijen je iz kalibra upotrebqavanog

na topovima MG-151/20 koje su imali i

Nemci na svojim lova~kim avionima tokom

Drugog svetskog rata.

Ta pu{ka izaziva strahopo{tovawe

zbog samog kalibra, ali je najve}i nedosta-

tak velika teìna koja iznosi od 26 do 29

kilograma. To zna~i da NTW 20 posluùju i

prenose dva vojnika. Prilikom preno{ewa,

oru`je se rasklapa u dva odvojena sklopa i

pre upotrebe mora da se sklopi. Sve to uve-

SNAJPERSKA PU[KA PAW 20

Do sada smo navikli da je rukohvat

sa mehanizmom za okidawe iza ili ispred

okvira, ali ispod linije cevi, a kod PAW20 rukohvat je „preme{ten” i pomeren van

konture sanduka, tako da se prakti~no na-

lazi tik pored sanduka sa desne strane.

To u startu zna~i da levoruki strelci to

oru`je ni pod ta~kom razno ne mogu da ko-

riste, jer pristup rukohvatu onemogu}ava

sam okvir. Me|utim, qudima koji su

dràli to oru`je u ruci, tvrde da je re~ o

veoma komfornoj pu{ci, ali samo malo

~udnog izgleda. Ipak, dosta brzo moè da

se navikne na „neobi~nost” tog oru`ja.

Neobi~nost

Sasvim nov

17

trzawa cevi pove}ava se samo trzaju}a ma-

sa, {to u kombinaciji sa velikom duìnom

trzawa, odnosno duìne puta koji prevaquje

delovi sistema rada automatike, ublaàva

trzaj i smawuje ukupnu masu oru`ja (svega 5,9

kg, kada je oru`je prazno).

Ukupna duìna pu{ke iznosi 845 mm,

ali postoji mogu}nost uvla~ewa kompletnog

mehanizma u kutijasti kundak i tada se wena

duìna smawuje na 775 mm (ne prelazi

duìnu kod aktuelnih juri{nih pu{aka). Cev

je duga 355 mm, {to je neobi~no malo za or -

u`je koje ima kalibar 20 mm. Me|utim, sve

postaje jasnije kada se vide performanse

municije. Upravo zahvaquju}i wima, snajper-

sku pu{ku PAW 20 uslovno moèmo uvrstiti

i me|u baca~e granata.

TOPOVSKI KALIBARKori{}ewem balisti~ki inferiorne

municije konstruktori su poku{ali da dobi-

ju oru`je koje je prihvatqivih dimenzija i

mase. Iz tog razloga razvijena je sasvim no-

va municija za tu neobi~nu pu{ku – kalibra

20 h 42 mm, {to je prakti~no ne{to izme|u

ruskog M 43 (39 mm) ili SS 109 (45 mm).

Kalibar od 20 mm jeste stvarno „topovski”

i uprkos mnogim poku{ajima da se stvori ra-

zorna ili razorno-zapaqiva municija ma-

weg kalibra, taj kalibar je najmawe „renta-

bilan” a sposoban za no{ewe upotrebqive

razorne sme{e.

Kada je oru`je stvarano za wegovu po-

trebu razvijene su dve vrste municije – ra-

zorno-zapaqiva (HEI – High Explozive Incen-diary) i ve`bovna (TP – Target Practice) – koje

su bili sasvim solidne mase od 110 grama.

Oba tipa municije pojavquju se i u varijanti

sa traserom. Iako mnogi sumwaju u efika-

snosti razorno-zapaqive municije na ciqu,

jer ima kalibar od samo 20 mm, to moè da

se odnosi samo na ubojni radijus koji ne

moè da bude ve}i od dva metra (iako su

Ju`noafrikanci na poqu municije oti{li

korak daqe od mnogih proizvo|a~a jer se

wihova artiqerijska municija 105 mm se-

rije IGALA smatra mnogo efikasnijom od ra-

nije standardne ameri~ke 155 mm M 107).

Me|utim, s obzirom na namenu PAW 20 koja

se su{tinski ne razlikuje od klasi~nih

te{kih snajperskih pu{aka, nije u prvom re-

du dejstvo po protivni~kim grupnim ciqevi-

ma – vojnicima ve} po daleko „rentabilni-

jim” ciqevima poput raznih letelica na sta-

jankama, vozila, skladi{ta goriva, rada-

ra... U takvim slu~ajevima, kada ga|a „ren-

tabilne” ciqeve, o~ekuje se da HEI municija

20 mm direktno pogodi ciq ili ispoqi

par~adno dejstvo u wegovoj neposrednoj bli-

o iz Afrikere sanduka, tako da se prakti~no nalazi tik

pored sanduka sa desne strane. To u startu

zna~i da levoruki strelci to oru`je ni pod

ta~kom razno ne mogu da koriste, jer pristup

rukohvatu onemogu}ava sam okvir. Me|utim,

qudi koji su dràli to oru`je u ruci tvrde

da je re~ o veoma komfornoj pu{ci, ali sa-

mo malo ~udnog izgleda. Ipak, dosta brzo

moè da se navikne na „neobi~nost” tog

oru`ja.

Nekonvencionalni poloàj rukohvata i

mehanizma za okidawe ima i prakti~an

zna~aj jer se na taj na~in osloba|a dovoqan

prostor za trzawe unutra{wih komponente,

koje su isto nekonvencionalne kao mehani-

zam rada automatike. Nekonvencionalni

princip rada zasniva se na pozajmici ba-

rutnih gasova sa klipom, koji je kombinovan

sa trzajem cevi. Zatvara~ je konvencional-

ni, rotacioni. Ceo trzaju}i sklop posle

opaqewa ima relativno dug hod unazad, unu-

tar samog oslonca za rame. Taj princip ra-

da primewen je zbog sloènosti oru`ja i

retkost je u konstrukciji

streqa~kog naoruàwa.

U odnosu na klasi~nu

pozajmicu barutnih

gasova sa klipom i do-

davawem

zini, a ona ima neuporedivo ve}u efika-

snost od zapaqive ili pancirno zapaqive

municije standardnog kalibra te{kih snaj-

perskih pu{aka kalibra .50 Browning (12,7

h 99 mm).

Jedini problem koji postoji kod muni-

cije jeste wena po~etna brzina od 305 m/s.Naime, projektilu kalibra 20 mm, teìne

110 g koji iz cevi izle}e brzinom od 305

m/s, potrebno je najmawe od 3,3 do ~etiri

sekunde do deklarisanog efikasnog dometa

od 1.000 m, {to uz dosta zakrivqenu puta -

wu moè da oteà ni{awewe, a u uslovima

ja~eg vetra da izazove ve}e rasturawe po-

godaka nego kod klasi~nih snajperskih

pu{aka velikog kalibra. Ali, to se donekle

koriguje par~adnim dejstvom. S druge stra-

ne, po dzvu~na brzina municije pruà i mo-

gu}nost uspe{nog kori{}ewa prigu{iva~a

pucwa.

Nasuprot PAW ameri~ka XM 25 kori-

sti municiju kalibra 25 mm i od we se

o~ekuje da eksplodira iznad samog ciqa,

{to dokazuje da je primarni ciq upravo

protivni~ko qudstvo, a to navedeno ame-

ri~ko oru`je ~ini „pravim” baca~em grana-

ta. Amerikanci jo{ kubure sa navedenom

municijom jer im se ~ipovi koji se nalaze

na projektilu ponekad „zbune” pa aktiviraju

projektil u pogre{no vreme. Pored toga i

municija kalibra 25 mm koju koristi XM 25jeste balisti~ki mnogo slabija od one za

ju`noafri~ku pu{ku – 20 h 42 milimetara.

Za uspe{no ni{awewe sa XM 25 po-

treban je sistem za upravqawe vatrom, a

on drasti~no pove}ava cenu oru`ja. Pu{ka

PAW 20 ima dve pikatini {ine. Jedna je po-

stavqena na samoj osi cevi na sanduku, i na

wu se obi~no montira refleksni ni{an,

dok je druga {ina postavqena iznad samog

rukohvata i na wu se uglavnom montira neki

pomo}ni ni{anski ure|aj kao na primer la-

serski obeleìva~ ciqa. Pored navedenih

ni{ana na {ine se mogu montirati i drugi

optoelektronski ure|aji za ni{awewe i da-

wu i no}u.

I pored potencionalnih kvaliteta,

naro~ito u urbanim uslovima ratovawa, gde

bi to relativno lako i okretno oru`je spo-

sobno da ispaquje „topovsku” municiju mo-

glo da ima zastra{uju}i efekat, jer je do-

met dovoqno mali da preciznost ne bi trpe-

la, trenutni status pu{ke PAW 20 nije u po-

tpunosti definisan. Ni ju`noafri~ka voj-

ska se nije odlu~ila za nabavku, a kamoli

neka druga vojska. Me|utim, tako je uvek sa

novim idejama koje po pravilu nailaze na

otpor posebno tradicionalno nastrojenih

visokih vojnih krugova, pa takav stav uop{te

ne treba da ~udi. Da li }e prednosti PAW20 biti prime}ene ili ne, vide}e se.

I{tvan POQANAC

Kalibar (mm)

20 h 42

Duìna oru`ja (mm)

845/775

Duìna cevi (mm)

355

Po~etna brzina projektila

305 m/sKapacitet okvira

7 projektila

Teìna projektila (g)

110 g

Vrste projektila

HEI – razorno-zapaqivi

i TP – ve`bovni

Princip rada

Pozajmica barutnih gasova sa

klipom i trzajem cevi

Osnovni TT podaci

43

15. jul 2010.18

eral Gabi A{kenazi, potpisao je 3. septem-

bra 2007. dugoro~ni ambiciozni program

modernizacije svih oklopnih vozila izra -

elske armije. Programom Tefen 2012 pred-

vi|eno je osavremewivawe oklopne flote

sa vi{e stotina tenkova merkava 4 i isto

to liko te{kih oklopnih transportera na -

mer, za {ta je nameweno 60 milijardi ame -

ri~kih dolara.

Pojava namera posledica je generaci-

jskog ra zvoja osnovnih borbenih tenkova

merkava i izraelske vojne doktrine o ve}oj

ta kti~koj mobilnosti oklopnih transpo -

rtera, posebno u urbanim sredinama, koja

je za{titu stavqala ispred vatrene mo}i.

Do pojave tog tenka izraelska armija koris-

tila je ameri~ke oklopne transportere

M113 i doma}e te{ke oklopne transportere

ahzarit. Prvi, napravqeni od aluminijuma,

Oklopnom arsenalu izraelskih odbram-

benih snaga (IDF), sastavqenom od

tenkova merkava i te{kih oklopnih

transportera ahzarit, 2008. godine

prikqu~io se i 55 tona te{ki oklopni

transporter namer (HA IFV). Ideja o wegov-

om razvoju proiza{la je iz zahteva izrael-

skih mehanizovano-desantnih snaga (sajeret)

za dobijawem maksimalno za{ti}enog ok-

lopnog transportera, sposobnog da u

stopu prati najnovije tenkove merkava 4

na svim terenima i u svim oblicima

borbe nih dejstava, posebno u urbanim

sre dinama, ali i na iskustvima iz rata u

Libanu 2006. godine.

PROGRAM TEFEN 2012Posle neuspe{ne misije u Libanu

2006. godine, na~elnik General{taba, gen-

Izraelsk

TE[KI OKLOPNI TRANSPORTER NAMER

Ideja o razvoju 55 tona te{kog

oklopnog transportera

proiza{la je iz zahteva

izraelskih

mehanizovano-desantnih

jedinica za dobijawem

oklopnog vozila na najvi{em

tehnolo{kom nivou,

maksimalno za{ti}enog

TAR), koji je zakqu~io da klasi~na

tenkovska {asija ne odgovara zahtevima

ni IDF ni maksimalnoj za{titi, pa su {a -

siju tenkova merkava 1 i 2 uzeli samo kao

osnovu za izgradwu novog te{kog oklopnog

transportera. Kqu~nu razliku (osim di-

menzija) predstavqaju posebno zakri -

vqene ~eli~ne plo~e koje zamewuju varene

delove. Patos vozila izveden je u obli ku

19

43{irokouganog slova V. Un utra{wost vo -

zila, osim postavqawa moto ra napred,

jeste klasi~na: levo je vo za~, iza ko-

mandir, a desno od wega ni {anxija. Iza

wih je sme{teno ukrcno odeqewe od osam

vojnika. Na zidove vozila pri~vr{}ena

su 4+4 sedi{ta sa hi drauli~nim amor-

tizerima. Za ukrcavawe iskrcavawe de-

santnog dela pozadi se nalaze dvokrilna

vrata, koja se otva raju kao rampa. U

vozilu ima mesta za jo{ jedan-dva vojni-

ka i jednih nosila.

Iskustva iz rata u Libanu pokazala

su da su oklopna vozila najvi{e izlo e -

na dejstvu na predwim bo~nim stranama,

a mawe frontalno pod klasi~nim uglovi-

ma 300+300. Projektantski tim merkave

potrudio se (i uspeo) da namer ma -

ksimalno za{titi koriste}i najsavre-

meniju tehnologiju koja je danas poznata u

svetu. Primewen je dobro poznati ak-

tivni za{titni sistem trophy, odnosno AS-PRO (Armoured Shield Protection-A). Na

vozila bez ove za{tite ugra|en je sistem

aktivne za{tite IMI iron fist. Za za{titu je

upotrebqena kombinacija te{kog kompoz-

itnog oklopa (IMI), a za dodatnu za{titu

kori{}en je pasivno-eksplozivni reak-

tivni oklop (IMI-Rafael). Bo~ne strane su

dodatno za{ti}ene, a posebno je od dejst-

va top attack osiguran gorwi deo (krov)

vozila. Stru~waci navode da je namer

maksimalno za{ti}eno od dejstva proti -

vtenkovskih mina, IEP/EFG i RPG. U vozi-

la su ugra|eni RHB za{titni sistem, fil-

troventilacioni sistem i automatski

ure|aj za ga{ewe poàra.

Program ugradwe motora u namer

odvijao se u nekoliko faza. U prvoj, u 55

tona te{ki oklopni tra nsporter ugra|en

je klasi~ni turbodizelski motor V-12AVDS-1790 od 1.200 KS, proizvod ame -

ri~ke kompanije Teledyn Continental Mo-tors. Zajedno sa automatskim mewa~em

(4+2), taj motor, koji je ugra|en u tenkove

merkava 3 baz, nije bio kona~no re{ewe.

Izraelci su u drugoj fazi testirali

~uveni nema~ki biturdizelski motor MTU883 Ka 531, koji je ugra|en u tenkove

merkava 4. Razlog za ugradwu tog motora

u oklopne transportere namer iz zahte-

va da se odnos snaga/masa sa 20 KS/t

podigne na nivo od 24 KS/t, kako bi

namer mogao da prati tenkove merkava 4.

Tako|e, eksperimenti{e se sa ugradwom

mewa~a Allison, ali }e kona~na odluka

biti doneta do kraja ove godine.

NAORU@AWEIzraelci oklopni transporter

namer proizvode u ~etiri konfiguracije:

oklopni transporter (naoruàn sa RCWSmini-samson), borbeni oklopni trans-

porter (naoruàn sa RCWS samson),

Te{ki oklopni transporter namer

ime je dobio iz kombinacije re~i NAgma{

(oklopni transporter) i MERkava, iz ko-

jih je izveden akronim {to na hebrejskom

jeziku zna~i tigar ili leopard. Inìwer-

ijsko vozilo namera zna~i tigrica.

Poreklo naziva

uprkos dodatnoj vi{etonskoj za{titi, po -

kazali su se veoma rawivim na dejstvo pro-

tivtenkovskih mina i RPG (posebno hodni

deo). Drugi, napravqeni od prepravqenih

sovjetskih tenkova T-54/55, pruàli su efi -

kasnu za{titu, ~ak i od dejstva RPG, ali su

uslovi boravka iskrcnog dela posade bili

nemogu}i. Uvo|ewem u operativnu upotrebu

te{kih oklopnih transportera namer, za-

pravo je ostvarena vizija izraelskog gener-

ala Tala, komandanta 6. divizije steel iz ra-

ta 1967. godine, koju danas u asi metri~nom

ratovawu maksimalno koriste Nemci, Fra -

ncuzi i posebno Amerikanci.

KONSTRUKCIJA I ZA[TITAKonstrukcija namera poverena je

Merkavinom projektantskom timu (MAN-

ki tigar

inìwerijski vozilo za izvla~ewe (nam-

era) i sanitetsko vozilo za evakuaciju

rawenika (MEDEVAC).

Daqinski upravqan oru`ni sistem

RCWS mini-samson sastoji se od mitraqeza

kalibra 7,62 mm (borbeni komplet 320

metaka), mitraqeza kalibra 12,7 mm (bor-

beni komplet 200 metaka) i baca~a granata

kalibra 40 mm (borbeni komplet 32 grana-

ta). Pokre}e se elektri~nim putem. Najve}a

brzina iznosi 1,0 rad/sek, a najmawa 0,5

rad/sek. Elevacija se kre}e u rasponu od -

200 do + 600. Za osmatrawe i ni{awewe

dawu opremqen je sa CCD kamerom, a za no}

15.jul 2010.

nosa~u, {to mu omogu}ava dejstvo iz po -

dignutog poloàja na visini od 1.010 mm,

odnosno iz spu{tenog poloàja na visini

od 545 mm. Samson-RCWS od na oruà wa

ima automatski top kalibra 30 mm ATK Mk-

44, spregnuti mitraqez kalibra 7,62 mm i

protivo klopne vo|ene rakete Spike. Bor-

beni komplet za top iznosi 200 granata, a

za mitraqez 460 metaka. Elevacija se

kre}e u rasponu od -20o

do +60o. Dnevnu

optiku ~ini kolor CCD kamera (10x zoom),

a no}nu hla|eni FLIR. Za osmatrawe se ko-

risti vi {e funkcionalni kolor LCD moni-

tor. U sva vozila ugra|en je minobaca~ ka -

libra 60 mm sa pro ti vpe {a dijskim, os -

vetqa vaju}im i dimnim minama. Na bo~nim

stranama namera postavqeno je po {est ba-

ca~a dimnih kutija.

Uvo|ewem u operativnu upotrebu te -

{kog oklopnog transportera namer izra -

elske oklopne snage (tenkovi) dobile su sig-

urnu za{titu u toku izvo|ewa borbenih dejs-

tava. Cena tog tenka od oko dva miliona

ameri~kih dolara ve oma je pristupa~na za

tu vrstu borbene tehnike, pa su prvi nameri

ve} ispo ru~eni Maleziji, a veliki interes

pokazala je i Turska.

Stanislav ARSI]

je ugra|ena termalna nehla|ena osmatra~ka

bolometarska kamera (opcija je LLLTV kam-

era). Ostali senzori (meteo, audio itd.)

ugr a|uju se na zahtev kupaca. Svi podaci

em ituju se na LCD ekranu. Opcija tog sis-

tema je: stabilizacija oru`ja, sistem ko -

ntrole vatre, mogu}nost daqinskog

upravq awa vatrom, automatsko pra}ewe

ciqa, laserski daqinomer, broja~ ko -

li~ine ostatka municije, ugradwa jednog

ili dva lansera protivoklopnih vo|enih

raketa Spike.

Samson-RCWS jedini je u svetu oru`ni

sistem sme{ten na dvojnom hidrauli~nom

20

Oklopni arsenal Izraela: tenk

„merkova” MK4 i transporter

„namer”

Oruàna stanica Rfael-RCWS 30

u podignutom poloàju

Aerodrom [enefeld danas je veliko

gradili{te i najve}a evropska vazdu{na lu-

ka u izgradwi. Zatvarawe istorijski poz-

natog aerodroma Tempelhof u centru Berli-

na i planirano smawewe i obustavqawe

saobra}aja na aerodromu Tegel, uslovili su

dono{ewe odluke da se u rejonu aerodroma

[enefeld zapo~ne sa izgradwom novog

me|unarodnog aerodroma, poznatog i pod

skra}enicom BBI (Berlin Brandenburg Interna-tional). To }e biti jedan od deset najve}ih

civilnih aerodroma u Evropi. Wegovo ot-

varawe planirano je za kraj naredne go-

dine, sa inicijalnim prometom od 27 mili -

ona putnika godi{we.

Iako su ovi radovi ozbiqno doveli u

pitawe mesto odràvawa narednog sajma ILA

21

SA BERLINSKOG VAZDUHOPLOVNOG SAJMA ILA 2010

PBerlinski vazduhoplovni

sajam ILA spada u red

najve}ih i najva`nijih

evropskih, ali i svetskih

izlo`bi te vrste. Sledi

stogodi{wu tradiciju

odràvawa

vazduhoplovnih izlo`bi

na tlu Nema~ke.

Ove godine po prvi put na

toj manifestaciji

u~estvovali

su i vazduhoplovci

Vojske Srbije.

rva me|unarodna vazduhoplovna iz-

lo`ba ILA (Internationale Luft und Raum-fahrtausstellung) odràna je davne 1909.

u Frankfurtu na Majni i trajala je

100 dana. Zbog velikog interesovawa

sle de}a izlo`ba (odràna 1912) pre me -

{tena je u Berlin, nema~ku prestonicu. Po -

liti~ke prilike nakon Drugog svetskog rata

uticale su da se ta manifestacija preseli u

Hanover, u tada{woj Zapadnoj Nema~koj.

Me|utim, samo nekoliko godina posle pada

Berlinskog zida, ta~nije 1992, sajam je

ponovo vra}en u prestonicu, na aerodrom

[enefeld, koji je dugo sluìo kao glavni

civilni aerodrom Isto~ne Nema~ke. Ove go-

dine ILA je po deseti put od 1992. odràna u

Berlinu, odnosno na [enefeldu.

Dominacija evropskih

proizvo|a~a

43

(koji se odràva svake druge godine), ne-

davno je ipak odlu~eno da se ta manife -

stacija i daqe odràva na tom aerodromu,

ali na posebnom sajamskom prostoru, koji

}e tek biti izgra|en.

VELIKI BROJ NOVIHVAZDUHOPLOVAILA je prevashodno sajam industri-

jskog karaktera, a u prilog tome govore i

podaci o obimu zakqu~enih poslova

tokom te manifestacije, ~iji se iznosi

mere milijardama evra. Koliki ekonoms-

ki i svaki drugi zna~aj ILA ima za ~itavu

Nema~ku potvr|uje i podatak da je ovogo-

di{wi sajam, koji je trajao od 8. do 13.

juna, otvorila nema~ka kancelarka An-

gela Merkel, uz prisustvo mnogobrojnih

ministara iz nema~ke vlade.

Sama manifestacija podeqena je

prakti~no na dva dela: prva ~etiri dana

posve}ena su prvenstveno izlaga~ima,

zvani~nim delegacijama i akreditovanim

posetiocima i tada se odràvaju po -

slovne prezentacije, prikazi, radni sas-

tanci i drugo. Tek posledwa dva dana saj-

ma u potpunosti su otvorena za brojne po -

setioce i tada leta~ki program poprima

izgled koji se vi|a na velikim evropskim

aero-mitinzima. Zbog toga vazduhoplovni

program u prva ~etiri dana ne obiluje

akrobatskim atrakcijama i uobi ~ajenim

„va{arskim“ egzibicijama, ve} pre -

vashodno novitetima i vazduhoplovnim

proizvodima, koji tek zauzimaju mesto na

trì{tu i trebalo bi da se dobro pla -

siraju kupcima.

Samo mesto odràvawa sajma na -

me}e centralnu poziciju evropske i nema -

~ke vazduhoplovne industrije, {to se

uo~ava i po zastupqenosti i po veli~ni

zakupqenog izlo`benog prostora. Na taj

na~in centralnu ulogu imaju Eurofighter,BDLI (Udruèwe nema~ke vazduhoplovne

industrije) i naravno EADS, kompanija u

~ijem se sastavu nalaze giganti kao {to

su Airbus, Airbus Military, Astrium, Euro-copter, EADS CASA.

Ovogodi{wi sajam obeleìo je ve-

liki broj novih letelica. Centralnu

poziciju na sajamskoj stajanci imao je

te{ki transportni avion erbas A400

(Airbus A400), koji je prvi put pred-

stavqen na jednoj javnoj izlo`bi ovakvog

tipa. [tavi{e, prisutnoj stru~noj javnos-

ti u prvim danima sajma demonstriran je

impresivan prikaz letnih osobina tog

aviona. Prikazani let bio je utoliko im-

presivniji ako se ima u vidu ~iwenica da

je taj prototip poleteo samo {est meseci

ranije i da je u trupu bila instalirana

brojna ispitno-merna i ostala oprema

(za koju smo nezvani~no saznali da je

te{ka 18 tona!).

Kao ponos doma}oj javnosti pred-

stavqala su i dva giganta – avioni erbas

A380, sa oznakama kompanija „Luftha -

nza” i „Emi rati”. To su trenutno i najve}i

putni~ki avioni na svetu, koji su tek ne-

davno iza{li iz fabri~kih hala. Ni{ta

mawe impozantnu galeriju vazduhoplovnih

grdosija nije prikazalo ni ameri~ko vaz-

duhoplovstvo, koje je na jednom mestu

parkiralo jedno pored drugog avione pop-

ut C-17, C-5A, C-130, izme|u kojih su

„ugurani“ strategijski bombarderi B-52i B-1B!

Nemci, kao doma}ini, prikazali su

posebne postavke Bundesvera i Luft-

vafea, sa pra kti~no kompletnim vazduho-

plovnim inventarom koji se nalazi u ne-

ma~kom naoruàwu.

Helikopteri su, po mi{qewu mnogih

stru ~waka, ove godine dominirali izlo -

`be nim prostorom. To je o~igledno jedan

od pouzdanih znakova rasta potra`we,

{to su potvrdili i pojedini proizvo|a~i.

Na postavci su predwa~ili evropski he-

likopteri NH-90 u razli~itim verzijama,

francusko-nema~ki tigar i CH-53GA, mo -

der nizovana verzija ameri~kog te{kog

tra nsportnog helikoptera koji je veoma

cewen u nema~kom Bundesveru. Svi ti he-

likopteri predstavqeni su i u letnom

pro gramu. Posebno je impresivan bio

nastup te{ka{a CH-53, ~iji se program

prikazivawa sastojao od veoma zahtevnih

manevara.

Ove godine proizvo|a~ helikoptera

„Agusta Vestlend” (Agusta Westland) prvi put

je u svoj asortiman uvrstio i helikoptere

koje proizvodi poqski PZL svidwik, jer je

promenom svojinske strukture ta fabrika

postala deo „Aguste Vestlenda”. Na taj

22

Ovogodi{wi sajam posetilo je

235.000 qudi. Na toj avio-smotri u~e -

stvovalo je 1.153 izlaga~a iz 43 dràve.

U vazduhu i na zemqi prikazano je oko 300

letelica.

Tokom trajawa sajma sklopqeni su

ugovori u vrednosti od oko 14 milijardi

evra, a proizvo|a~ putni~kih aviona Ai -rbus prodao je 67 aviona.

Sajam u brojkama

15. jul 2010.

Prvi put prikazan

na jednoj javnoj

izlo`bi –

evropski

transportni

avion A400

na~in se i laki helikopter SW-4, sa oz-

nakama poqskog va zdu hoplovstva, po javio

kao wihov proizvod.

BESPILOTNE LETELICEPosetiocima nisu bili zanimqivi

samo klasi~ni helikopteri ve} i bespi-

lotne letelice sa rotorom, tj. bespilotni

helikopteri, koji tako|e beleè ekspanzi-

ju. Austrijski proizvo|a~ „[ibel”

(Schiebel) u letnom programu prikazao je

svoj model S-100 i, {to je jo{ uvek neuobi -

~ajeno, sliku sa senzora bespilotnog he-

likoptera mogli su da vide posetioci sajma

na velikim video-bimovima. Iako jedan od

lidera u proizvodwi i plasmanu heli ko -

ptera, ruski pro izvo|a~i nisu izloìli

nijedan primerak.

Prisustvo velikog broja bespilot-

nih letelica, kako najmawih tako i najve -

}ih, zna~ilo je uvaàvawe stvarnosti.

Osim pomenutog {i bela S-100, najve}u

pa`wu privukao je model u prirodnoj

veli~ini „Nortrop Gra menovog” global

houka (Northrop Grumman Global Hawk), i

to sa nema~kim oznakama. U Evropi }e te

letelice biti poznate pod nazivom euro-

hok (Eurohawk). Osim impresivnih dimen-

zija (duìna 13,54 m, raspon krila 35,41

m) global houk odlikuje ve lika visina sa

koje izvr{ava zadatke iz vi|awa, te vreme

ostajawa u vazduhu – vi{e od 30 sati.

Lete}i na visini od oko 20.000 me tara,

on nadilazi sve atmo sferske neprilike i

ne ometa civilni saobra}aj koji se odvi-

ja u niìm slojevima troposfere. Pet

primeraka eurohoka za Luftvafe ima}e

23

43LETA^KI PROGRAM Tokom prva ~etiri sajamska dana le-

ta~ki program se razlikovao iz dana u dan,

pre svega zbog toga {to su pojedini ek-

sponati, poput A400 ili „Lufthanzinog”

A380, odlazili nazad u mati~ne baze,

odnosno u saobra}aj. Standardni, svakod-

nevni deo prikaza bili su nema~ki eurofa-

jter, {vedski gripen sa ma|arskim oznaka-

ma, te helikopteri NH 90 i tigar.

Boje akro-grupa branila je {vajcarska

akro-grupa Patrouille de Suisse, koja je lete}i

u sastavu {estorke prikazala veoma pre-

cizan program.

U leta~kom delu programa u~estvovali

su i austrijski „Dajamondi”, koji su tokom

letne demonstracije upotrebqavali iskqu -

~ivo bio-gorivo proizvedeno od algi!

Stru~wacima je mo`da najinteresant-

nija ta~ka leta~kog program bio takti~ki

scenario koji je predstavila Luftvafe, a

koji je ukqu~ivao borbene avione tipa eu-

rofajter, tornado, F-4 fantom, tra -

snportni avion C-160 i helikoptere UH-1.Prikaz je po~eo simuliranom lova~kom

borbom para eurofajtera potiv para lo-

vaca F-4 fantom, kojim je obezbe|ena vaz-

du{na prevlast. Potom je usledilo sletawe

transportera C-160 transal, koji se nakon

vrlo strmog prilaza za sletawe zaustavio

posle samo par stotina metara.

Iz wegovog teretnog prostora iskrcani

su pripadnici specijalnih jedinica, koji su

zauzeli poloàje u blizini aviona,

sa~ekav{i dolazak helikoptera UH-1, koji

su prevozili oslobo|ene taoce. Nakon „pre-

tovara” transal je poleteo sa iste pozicije,

bez rulawa na po~etak piste. Za sve to

„Eurohouk” je nema~ka verzija „Nortrop

Gramenovog Global Houka”, koje

Luftvafe nabavqa za potrebe

strategijskog izvi|awa

druga~iju opremu za

strategijsko izvi -

|awe u odnosu na

ameri~ki original.

Nemci su ta ko |e

prikazali i be spi -

lotnu le telicu he ron,

na mewenu iz vi |a wu sa

sredwih visina. Te le -

telice ne ma ~ke oru -

a ne sna ge iznajmile

su od izra elske ko -

mpa nije IAI i ve} neko-

liko me se ci ih uspe -

{no ko riste u Avgan-

istanu. He ron je opre -

m qen ele ktro opti~kim

i IC se nzo rima, a u

vazduhu mo e bez pre -

kida da ostane i do 36

~asova.

U posebno za -

{ti}e nom prostoru EADS je ove godine

prikazao i bespilotnu letelicu barakuda

(Barracuda), koja je godinama bila wihova

vrhunski ~uvana tajna i ~ije je postojawe

u odre|enim fazama ~ak i negirano.

Evropska industrija poku{ava da sa tim

modelom uhvati tehnolo{ki prikqu~ak u

razvoju sredwih bespilotnih letelica ve-

likog vremena ostajawa u vazduhu, {to je

kategorija u kojoj trenutno dominiraju

SAD i Izrael.

Pored izlo`benih prostora i {ta ndo -

va postavqenih u velikom broju hala, na ko-

jima su u~estvovali prakti~no svi renomira -

ni evropski proizvo|a~i vazdu hoplova, ko -

mponenti, sklopova i opre me, sva ko dnevno

je odràvan i leta~ki program.

O~ekivani tender nema~ke armije za

helikopter namewen borbenom tragawu i

spasavawu imao je za posledicu pojavqi-

vawe nekoliko varijanti helikoptera

opremqenih za tu specifi~nu ulogu.

Tender za helikoptere

vreme avioni tornado su manevrisali na

ve oma malom prostoru i na malim visi-

nama, simuliraju}i blisku vazduhoplovnu

podr{ku.

U nastavku nema~ko ratno vazduhoplo -

vstvo, Luftvafe, prikazalo je i manevar

pretakawa goriva iz cisterne A310MRTT u

par eurofajtera, {to odnedavno pred-

takawe goriva. Zanimqivo je da nije potreb-

na nikakva prepravka kako bi avion oba -

vqao oba dodeqena zadatka.

Osim u vazduhu, Luftvafe se pre dsta -

vila i na zemqi, sa celokupnim inve ntarom,

ukqu~uju}i, pored letelica, i prave simula-

tore letewa i radionice u ko jima je demon-

striran sistem odrà vawa.

Dominantna vojna postavka do ma }ina

upotpu wena je i desetinama stra nih vo jnih i

civilnih vazduhoplova sme{tenih na zaseb-

nim, iz uze tno do bro pose}enim stajankama.

stavqa novu sposobnost tog vida nema~ke

vojske. Oznaka MRTT zna~i da je u pitawu

vi {enamenski avion koji je sposoban za

ra zli~ite vidove transporta, kao i za za-

datke „lete}e cisterne”.

Luftvafe je ~etiri putni~ka aviona

A310 prepravilo u tranportere, a zatim

su na knadno ugra|eni i ure|aji za pre-

Na sajmu ILA 2010 predstavqeni su i

noviteti nema~kog proizvo|a~a aviona

Grob Aircraft. Wihovi {kolski avioni di-

rektni su konkurenti doma}oj lasti. Iako

prvenstveno proizvo|a~ klipnih {kolskih

aviona od kompozitnih materijala (od ko-

jih su najpoznatiji G115 i G120), GrobAircraft je na ovom sajmu iskazao èqu za

iskorak u kategoriju turboelisnih {kol-

skih aviona, kojom trenutno dominira

{vajcarski pilatus.

Na avion G120 TP instaliran je tur-

boelisni motor Rolls-Royce 250-B17F,snage 380 KS. Ugra|ena je i nova „stakle-

na” avionika izraelskog proizvo|a~a „El-

bit”, koji ina~e poseduje flotu aviona

G120 i iznajmquje ih izraelskom vazduho-

plovstvu za potrebe obuke. Zna~ajan kon-

struktivni pomak predstavqa ugradwa dva

izbaciva sedi{ta tipa Martin Bejker

Mk.15B, zahvaquju}i kojima G 120TP, sa

maksimalnom teìnom na poletawu od

1.400 kilograma, postaje jedan od najmaw-

ih aviona na svetu opremqih izbacivim

sedi{tima. Sedi{ta tipa Mk.15B te{ka

su oko 36 kilograma i najlak{a su izbaci-

va sedi{ta koje proizvodi „Martin Bejk-

er”, najpoznatiji svetski proizvo|a~ te

opreme.

Operativna ograni~ewa sedi{ta

Mk.15B jesu visina od 0 metara i mini-

malna brzina od 110 km/h. Okvirna cena

G120TP, koja }e zbog primene tur-

boelisnog motora prevazi}i tri miliona

ameri~kih dolara, ne moè se kate-

gorisati kao pristupa~na za tu kategoriju

aviona, zbog ~ega je veoma interesantno

da se vidi kakav }e biti odziv trì{ta.

Lastin konkurent

Nezaobilazni deo obuke za pilote

vi{enamenskih borbenih aviona i he-

likoptera jesu simulatori letewa. Pred-

stavnici zvani~nih delegacija imali su

priliku da se oprobaju u simulatorima

aviona eurofajter i tigar.

Simulator letewa

Borbeni helikopter „tigar” intenzivno

se uvodi u naoruàwe jedinica

nema~kog Bundesvera

Ameri~ki „te{ka{i” na jednom mestu

Ova kav koncept sajma dao je kompletnu

sliku ne samo o evropskoj i nema~koj va zd -

uhoplovnoj industriji, ve} i vazduhoplovnoj mo -

}i u usponu. U prilog ovoj tvrdwi govori i po -

da tak da su na sajmu u~estovali oni koji u

ovom tre nutku ne {to zna~e u evropskoj va -

zduho plovnoj industriji.

Mr Slavi{a VLA^I]

25

43Ove godine na sajmu ILA prvi put su

predstavqeni vazduhoplovi ViPVO Vo-

jske Srbije, i to u stati~kom delu izlo -

`be. Srpsku postavku ~inili su tra -

nsportni avion An-26 i {kolsko-bor-

beni avion G-4. Vazduhoplovnoj javnosti,

kao i posetiocima, taj deo postavke bio

je veoma zanimqiv jer se letelice sa srp-

skim vojnim oznakama do sada nisu po-

javqivale na nema~kim aerodromima.

Takva vrsta promocije srpskog vazduho-

plovstva jo{ jednom je pokazala svr-

sishodnost odluke o u~e{}u na ovoj mani-

festaciji. Uz srpske vojne vazduhoplove,

na „statiku” su se nalazili i ~e{ki

juri{nik L-159, {vajcarski lovci F-18,ma|arski gripeni itd.

Premijera srpskog

vazduhoplovstva

Revija oldtajmera

Posebnu atrakciju sajma

predstavqali su oldtajmeri, a

naro~ito lova~ki avioni iz

Drugog svetskog rata tipa

meser{mit Me-109 G-6 i Me-

262A/B-1. Ti avioni su sva -

kodnevno, sa originalnim oz -

na kama (uz prate}i logo EADS-

a), u~e stvovali u programu.

Avi-onom Me-262, koji je u

stvari replika izra|ena u

SAD, upravqao je {ef opitnih

pi lota EADS-a Volfgang [i -

dervan. Za qubiteqe vazduho-

plovne istorije bilo je zaista

zapawuju}i videti par tih lo -

vaca kako zajedno izrulavaju, a

zatim pole}u jedan za dru gim.

U leta~kom delu progra-

ma pri ka zani su i legendarni

ame ri~ ki lovci P-51 mastang

i P-38 lajtning, te laki bo -

mbard er B-25 mi~el. Nebom

su ta ko|e pa radira li i ra -

riteti poput si fjuri, Ju-52,

amfibija kat alina, T-6 tek-

san, hoker hanter...

gradili na utvr|enim odbrambenim linija-

ma. Paralelno su provedene temeqite pro-

vere tenkova koje su ponudile firme

„Ho~kis” i „Reno” i ni jedan ni drugi nisu

zadovoqili standarde francuske vojske. Tek

je tre}i prototip ho~kisa, zavr{en avgusta

1935, usvojen u naoruàwe. Interesi

konkurentskih firmi zadovoqeni su tako

{to je Ministarstvo odbrane Francuske

naru~ilo ho~kise uvedene u proizvodwu pod

oznakom laki tenk model 1935 H (Char légermodèle 1935 H), odnosno skra}eno H35, za-

tim reno R35 i FCM3, koji se na poligonu

pokazao kao najboqi od konkurenata. âk

tri tenka za istu namenu stvorila su dosta

problema korisniku, ali su proizvo|a~i do-

bili posao.

Prva serija H35 naru~ena je 6. novem-

bra 1935, a prvi tenkovi predati su fran-

cuskoj vojsci deset meseci kasnije. Vrlo am-

biciozno naruxbine podignute su na 400

koma da, ali su se planovi sudarili sa

tehni~kih problemima. Pokazalo se da se

H35 u vo`wi izvan puta na neravnom terenu

ne moè kontrolisati posebno u zaokretu i

na nizbrdici. Tenk pogowen motorom od 78

15. jul 2010.26

LAKI TENK HO^KIS

Vredan ratni plen

Prvi tenk antifa{isti~ke

gerile u Srbiji bio je ho~kis

koji je pao u plen oktobra

1941. kod Gorweg Milanovca.

êtnici i partizani

koristili su taj oklopwak

u borbama za Kraqevo.

Francuzi su sredinom tridesetih

poku{ali da prona|u pogodnu zamenu

za, u to vreme najmasovniji tenk na sve-

tu, reno FT17. Modernizovani de-

rivati tog oklopwaka ~inili su okos-

nicu tenkovskih jedinica i u Francuskoj i u

ve likom broju dràva {irom sveta, ukqu -

~uju}i Kraqevinu Jugoslaviju.

Vrlo konzervativni francuski gener-

ali nisu traìli mnogo vi{e od starog

FT17. U osnovi, èleli su novi tenk, ali za

staru taktiku – pratwu pe{adije. Zato se od

lakog pe{adijskog tenka nije traìlo da ima

veliku brzinu i sna`no naoruàwe.

Takti~ko-tehni~ki zahtevi definisani su ju-

na 1934, ali su u firmi „Ho~kis” (Société desautomobiles Hothckiss) prethodne godine ve}

po~eli da projektuju nov tenk na osnovu po-

dataka koji su procureli iz General{taba.

VELIKA OÊKIVAWAPrvi primerak zavr{en je 11. januara

1935. godine. Vozilo je naoruànom samo

mitraqezom sme{tenim u nagra|e tela ten-

ka, sli~no bunkerima kakvi su se u to doba

Dobro o~uvani „Ho~kis”

H39 sa dugom cevi izloèn

u zbirci norve{kog

garnizona Rena

KS kretao se maksimalnom brzinom od 28

km/h od ~ega se na terenu mogla o~ekivati

jedva ne{to ve}a brzina od hoda ~oveka.

Mewa~ je bio sklon ~estim otkazima. Osim

toga, kratko oru|e kalibra 37 mm pito

(Puteaux) SA18 smatralo se preslabim za

efikasnu podr{ku pe{adiji u manevarskom

ratu. Lo{ kvalitet ~elika i nestandardizo-

vani delovi, zbog u~e{}a puno kooperanata

u serijskoj proizvodwi, bili su jedan od

ve}ih nedostatke koje je imao H35. Naruxbi-

na se i pored svega morala ostvariti, pa je

100 H35 uvr{teno u dva bataqona za

pratwu pe{adije, a ostali su dodeqeni

kowici, kao izvi|a~ki tenkovi.

U „Ho~kisu” su 1937. zavr{ili proto -

tip lakog tenka „modèle 1935 H modifie1939” ili, kako se u praksi obi~no oz na -

~avao, H39 sa motorom od 120 KS. Usled

ve}ih gabarita tog motora moralo se pre-

oblikovati telo tenka, a rekonstruisani su

i mewa~, diferencijal i ko~nice. Debqina

oklopa porasla je sa 35 na 40 mm (na ~elu,

bokovima i nazad), uz istovremeno stroè

sta ndarde provere kvaliteta ~elika.

Ugra|eno je novo oru|e SA 38 sa znatno

duòm cevi (od 35 kalibara) u odnosu na

SA 18 (od 21 kalibra). Sa tom izmenom

H39 mogao je da u|e u boj protiv drugih

tenkova jer je probijao 30 mm pancirnog

~elika na udaqenosti do 1.000 metara

(kratkocevno oru|e sa H35 probijalo je

samo 15 mm). Na obe varijante tenka, bez

obzira na model oru|a, ugra|ivana je

livena kupola APX R standardizovana za

lake tenkove ho~kis i reno R35, ali kada

se posmatraju fotografije, odmah se vidi

razlika u duìni cevi.

Masa tenka H39 pove}ana je sa 11,37

na 12,1 tonu i sve takti~ko-tehni~ke odlike

znatno su poboq{awe. Tenk H39 proizvodio

se od 1939, ali je zbog nedostatka SA 38 na

vozila sa novim motorima ugra|ivana stara

kratkocevna oru|a. Takvi hibridni tenkovi

nosili su uslovnu oznaku H38, a za vojsku to

su bili tenkovi H39.

Prvi ho~kisi koji su izvezeni bila su

tri primerka za Poqsku jula 1939. godine.

Oni su u na smamom po~etku Drugog svetskog

rata ~inili polu~etu sa tri renoa R35.

Turska je februara 1940. nabavila dva

ho~kisa.

Do sloma Francuske pod udarom ne-

ma~ke sile maja 1940. proizvedeno je oko

1.100 ho~kisa H35 i H39. Planovi da se

pokrene mese~na proizvodwa od ~ak 500 ko-

mada nisu ostvareni zbog surove ratne re-

alnosti. Zato su stotine tenkova ostale ne-

dovr{ene u fabrici.

NEMA^KI RATNI PLEN

Ho~kisi su u ratu pro{li lo{e, kao i

ostali francuski tenkovi, u srazu sa

izuzetnim nema~kim takti~arima koji su

skladno koristili prednosti udruènih

tenkova, artiqerije i avijacije, uz odli~nu

procenu prilika na rati{tu. U nema~kom

ratnom planu na{lo se 550–600 ho~kisa ko-

ji su bili dobrodo{la prinova kao i ostali

„bojte panceri” (trofejni tenkovi). U to

vreme to su bili solidniji tenkovi u odnosu

na nema~ka vozila, pa su nastavili sa

slu`bom kod novog korisnika pod zvani~nom

oznakom pancerkampfvagen (Panzerkampfwa-gen) 35H 734(f), odnosno 38H 735(f). Oznake

35 i 38 nisu francuske i zato se kod svakog

konkretnog primerke mora pogledati fo-

tografija da li predstavqa francuski stan-

dard H35 ili H39.

Nemci su najpre poku{ali da popune

svoje tenkovske divizije sa ho~kisima, ali

oni nisu bili pogodna vozila za blickrig.

Glavna kritika koju su imali za te tenkove

odnosila se na preoptere}enost dva ~lana

posade. Komandir je istovremeno bio i

ni{anxija i punilac, a voza~ se morao iz-

boriti sa problemati~nim komandama vozi-

la. Nemci su smatrali da tenk treba da ima

peto~lanu posadu.

Iako nisu bili izabrani za popunu

tenkovskih divizija ti tenkovi morali su da

se iskoriste na efikasan na~in jer su Nem-

ci oskudevali u ratnoj tehnici. Deo vozila

prepravqen je u artiqerijske tegqa~e, vozi-

la za artiqerijske osmatra~e, komandne

tenkove, a izra|eni su i lovci tenkova sa

oru|em 75 mm Pak 40 L/48 poznati po

nazivu marder I, samohodne haubice 105 mmle.F.H.18/40, poneki primerak sa starom

haubicom le.F.H.16, lansere raketa 28/32cmitd. Deo ho~kisa u{ao je u sastav samostal-

nih posadnih ~eta i bataqona.

Nemci su minimalno prilagodili te

tenkove tako {to su umesto posmatra~ke

polukugle za komandira ugradili klasi~an

dvodelni poklopac. Zatim su ugradili ra-

dio-stanice Fu 5, nema~ke proizvodwe.

Jedinice naoruàne ho~kisima borile

su se teì{no na Balkanu, deo tenkova na -

lazio se u Finskoj, gde su kori{teni u bor-

bama protiv Crvene armije, a deo u No -

rve{koj i Francuskoj u posadnoj slu`bi.

Posade 27 ho~kisa iz sastava 1. puka

afri~kih lovaca, odanih vladi iz Vi{ija,

borio se novembra 1942. protiv ameri~kog

po morskog desanta kod Kazablanke. Un -

i{tili su ~etiri stjuarta pre nego {to su

promenili stranu u ratu.

Tokom 1942. godine ho~kisi su se na -

{li u sastavu nema~kih tenkovskih pukova

koji su posle te{kih gubitaka na isto~nom

frontu poslani na odmor i popunu u Fran-

cusku. Te jedinice su pre povratka na front

primile tenkove nema~ke proizvodwe.

27

43

Borbena masa: 12, 1 tPogonska grupa: benzinski motor

Hockis 89,5 kW (120 KS)

Dimenzije (m): duìna 4,22, visina

2,15, {irina 1,85 i klirens 0,37

Maksimalna brzina: 36 km/hAutonomija: 151 kmSavladavawe prepreka: rov

1,8 m, vertikalna prepreka 0,5 m i

vodena prepreka 0,85 m ili 1,4 mNaoruàwe: 37 mm h Pito SA 38 sa

100 granata

7,5 mm h [aterlo (Chatellerault)M1931 sa 2.400 metaka

Takti~ko-tehni~ke odlike H39

Vod „ho~kisa” i „somua” (na ~elu) iz sastava Pz.Abt.202,postrojeni u Mostaru 25. marta 1943. godine

Dolaskom novih tenkova u Vermaht i

SS i utro{kom tehni~kih resursa 1943/44,

ho~kisi su potisnuti u drugi plan, ~ak u

posadnim jedinicama, iako se broj od 391

primerka morao po{tovati. Februara

1944. Nemci su 19 H38 predali Bugarskoj za

potrebe àndarmerije u borbi protiv us-

tanika.

Tako|e, Nemci su ho~kise koristili u

odbrani od savezni~kog desanta u Nor-

mandiji i prodora kroz Francusku. Niz

samostalnih ~eta i bataqona imao je

me{ovitu popunu sa francuskim tenkovima.

Posle Drugog svetskog rata ta oklopna

vozila nisu lako oti{la u penziju. Prvo su

sluìli Francuzima u okupaciji Nema~ke i

u Siriji. Zatim su 1948. bili u sastavu tzv.

Ruske ~ete 8. tenkovske brigade (posade su

do{le iz biv{eg SSSR-a) tek formiranih

izraelskih odbrambenih snaga i imali su

va`nu ulogu u borbama u odbrani Izraela.

Na~in na koji su ho~kisi do{li u ruke

Izraelaca ostao je kontraverzan – neki

tvrde da su ilegalno preba~eni brodom od

luke Marseq do Haife, a drugi da vode

poreklo iz Jugoslovenske armije. Prik-

loni}emo se informacijama o francuskom

poreklu tih tenkova jer se na sa~uvanim fo-

tografijama iz borbi za aerodrom Lida

1948. vidi francuska osmatra~ka koma -

ndirska polukugla, a tenkovi koje su Nemci

prebacili na Balkan prethodno su pro{li

modifikacije, ukqu~uju}i ugradwu pok-

lopaca komandirskog otvora.

Izvori razli~ito govore o tome do ka-

da su izraelski ho~kisi bili u naoruàwu.

Neki tvrde da su rashodovani po~etkom

pedesetih, a drugi da su imali udela u ratu

na Bliskom istoku 1956. godine.

Fotografija ho~kisa sa britanskim

dvofunta{em (37 mm) koja se pojavquje u

literaturi predstavqa ili foto-retu{ za

propagande namene ili propao poku{aj da

se ho~kis prenaoruà.

U OKUPACIJI SRBIJENemci su leta 1941. u Srbiji imali

samo posadne pe{adijske divizije sa neko-

liko starih tenkova FT17. Kada se ustanak

razmahao doveli su poja~awe, ukqu~uju}i

tenkovske jedinice naoruàne sa fran-

cuskom tehnikom. Po~etkom septembra

1941. u borbena dejstva u centralnoj Srbi-

ji uveden je 1. bataqon 202. tenkovskog puka

(I/Pz.Abt.202, 5. februara 1943. preimeno-

van u samostalni 202. bataqon – Panzer Ab-teuling 202) sa me{avinom od 18 sredwih te -

nkova somua S35 i 41 lakim tenkom ho~kis u

po~etnom sastavu. U komandnoj ~eti bile su

tri somue i pet ho~kisa, u tri tenkovske ~ete

po jedna somua za komandira i zamenika ko-

mandira ~ete i tri komandira vodova, a u

tri voda ~etiri ho~kisa. Po formaciji pop-

una ho~kisima bila je 100 odsto. Bataqon je

èleznicom do{ao iz Francuske u Beograd

i odmah se ukqu~io u borbena dejstva u cen-

tralnoj Srbiji u podr{ci 342. pe{adijskoj

diviziji. Ho~kisi su u{li u Uìce posle

povla~ewa partizana u isto~no Bosnu.

U narednoj ofanzivi – od 15. do 25.

januara 1942. godine – ho~kisi su bili u bo -

rbama oko Drine na prostoru Zvo rnik–Vi -

{egrad. Od 7. februara bataqon je po -

t~iwen 714. pe{adijskoj diviziji u Srbiji. U

junu i julu sa tom divizijom odlaze u borbe

na Kozari protiv 2. kraji{kog odreda. Nem-

ci su u par navrata platili gubicima

smionost da sa te{kom tehnikom poku{aju

progon partizana u kozarskim {umama. U

proboju sa Kozare od 3. do 5. jula partizani

su benzinskim bocama izbacili iz stroja

par tenkova. Tokom borbi oko Kozare Nem-

ci su ostali bez dva ho~kisa, a jo{ ~etiri su

o{te}ena.

Ho~kisi su tokom leta 1942. u~estvo-

vali u borbama na Baniji, a kasnije tokom

jeseni u Bosanskoj Krajini.

Glavnina bataqona zadràla se na tom

prostoru do kraja januara 1943, a 3. ~eta je

bila u {irem rejonu Rogatice u podr{ci

718. pe{adijskoj diviziji. U celini,

preimenovani bataqon sada sa skra}enom

oznakom Pz.Abt.202 u~estvovao je u zimu

1943. u operaciji Vajs (Weiss), kod nas poz-

natoj kao Bitka na Neretvi. Ho~kisi su bili

u borbama od 20. januara 1943. godine. Ko-

manda bataqona i 1. i 2. ~eta zaduèni su

za podr{ku 717. diviziji u prodoru od San-

skog Mosta prema Bosanskom Petrovcu sa

zadatkom da odseku glavninu partizanskih je-

dinica. Nai{li su na odlu~nu odbranu kra-

ji{kih brigada. Tenkovi su se razvukli od

Grme~a do Kqu~a.

15. jul 2010.

Posebno mesto u istoriji Drugog

svetskog rata na na{im prostorima ima

7. SS brdska divizija Princ Eugen pop-

uwena teì{no folksdoj~erima. Za tu je-

dinicu formiran je SS Pz.Abt.7 sa fran-

cuskim te{kim tenkovima {ar B koji su se

pokazali kao lo{ izbor za brdsko-

planinske terene. Zato su toj diviziji u

vreme operacije Vajs I, januara 1943,

pridruèni ho~kisi iz 12. ~ete. Oni su po-

dràvali diviziju tokom proboja Sluwa,

zauzimawa Biha}a i Bosanskog Petrovca.

U nastavku ofanzive prema Livnu ozbiqan

problem postale su prepreke na putu.

Navodi se da su 26. februara od Kolu-

ni}a do O{treqa na putu prema Drvaru,

na samo sedam kilometara puta, morali

da uklone 230 prepreka od stabala i jama

dubine tri, a {irine 6,8 metara.

Do zavr{etka Bitke na Neretvi

ho~kisi su u sastavu Pz.Abt.7. Oni dolaze

do Hercegovine i ostaju u Qubu{kom do

po~etka [varca. Kada su krenuli na po-

lazne poloàje za ofanzivu u isto~noj

Hercegovini, nai{li su na protivqewe

Italijana koji su nerado dozvolili

Nemacima pokret kroz wihovu zonu odgov-

ornosti. U atmosferi na ivici sukoba

Nemci su se probijali istovremeno ra-

zoruàvaju}i ~etnike na koje su nailazili

putem. Ho~kisi su tokom borbi bili

uglavnom u obezbe|ewu komunikacija u

Crnoj Gori i Hercegovini i zatvarale su

pravce za izvla~ewe partizana iz obru~a.

U Princ Eugen diviziji

„Ho~kis” iz tre}e ~ete Pz.Abt.202

Cev nema~kog „ho~kisa” uni{tenog

na Sremskom frontu kod sela

Ba~inci 18. januara 1945. godine

U no}nom prepadu 31. januara

na 1. fe bruar partizani su u selu

Rami}i uni{tili komandu Pz.Abt.I/212, ubili komandanta jedinice

potpukovnika Fon Gejza i zarobili

~e tiri tenka. Posle intervencije

de setak tenkova partizanski su se

povukli, ali nisu stigli da ih

uni{te.

U operaciji Vajs II u borbama

protiv glavnine partizanskih snaga

u dolinama Rame i Neretve tenkovi

Pz.Abt.I/202. podeqeni su izme|u dve

borbene grupe formirane od 718.

divizije sa zadatkom da do|u do

Jablanice. U borbama u centralnoj

Bosni tenkovi su se jako te{ko kre-

tali po planinskim putevima, a u

zasedama su im nanosile gubitke

partizanska protivtenkovska oru|a

i mine. Dvanaestog marta Pz.Abt.202povu~en je iz borbi zbog priprema

za operaciju [varc (Schwartz),odnosno Bitku na Sutjesci.

U to vreme ho~kisi su pode-

qeni po vodovima i ~etama za po-

dr{ku pe{adiji na {irokom pros-

toru Bosne i Hercegovine i Crne

Gore: na~elno 1. i 2. ~eta pre -

pot~iwene su 118. lova~koj diviziji

(biv{a 718. pe{adijska), a 3. ~eta

od 11. maja 369. diviziji. Od 6. juna

3. ~eta bori se u borbenoj grupi

Ludviger 104. lova~ke divizije.

Ona se 12. juna sukobila sa operativnom

grupom divizije koja je poku{ala da se pro-

bije iz obru~a na putu Fo~a–Miqevina. Ne-

ma~ki tenkovi su odbacili 1. proletersku

brigadu, ali unutar odbrane partizana, os-

tali su bez pe{adijske podr{ke. Tenkovi su

sami produìli do sela Rataj i dràli po-

loàj oko mosta preko Bistrice. Borci 2.

proleterske brigade, iako su imali

nare|ewe da uni{te svu te{ku ratnu tehniku,

izvukli su iz obru~a na le|ima pro-

tivtenkovsko oru|e 47 mm sa pet granata.

Iz bliske razdaqine uni{tili su dva tenka,

a tre}i o{tetili i naterali ostatak 3. ~ete

da se povu~e u Fo~u. Zlosre}na 3. ~eta os-

tala je 10. jula kod @i vinica bez tri tenka

koji su zaglavili u mo~ ari. Nemaci su

morali da se povuku, a partizani su

uni{tili sva tri oklopna vozila.

Posle zavr{etka ofanzive Pz.Abt.202preme{ten je u rejon Bawaluke. Od 26.

avgu sta 1943. u{ao je u sastav novoformi-

ranog 15. brdskog korpusa sa komandom u

Bawaluci. Ho~kisi su u to vreme kori{}eni

uglavnom na prostoru Bosanske Krajine,

Po savine i isto~ne Bosne. Kada su ra-

zoruàne italijanske jedinice, ho~kisi su

do{li do Zadra.

Iz Pz.Abt.202 su po~etkom 1944.

izuzeti ho~kisi i umesto francuskih tenkova

uvedeni su italijanski M15/42. Ho~kisi su

preba~eni u Pariz na generalni remont

zbog isteka tehni~kih resursa. U proseku su

do tada prevalili 9.000 kilometara, {to je

izuzetan broj ako se ima u vidu neslavni

po~etak wihove karijere.

DVANAESTA ÊTA POSEBNENAMENEOsim Pz.Abt. 202 kao najve}eg sastava

sa ho~kisima, ti tenkovi sluìli su u 12.

tenkovskoj ~eti posebne namene (PanzerKompanie z.b.V. 12), namenski formiranoj

za protivgerilska dejstva od „bojte”

tehnike – od FT17 do ho~kisa. Dok su u ~eti

kori{}eni tenkovi francuskog porekla, u

borbama nije u~estvovala kao celina ve}

fragmentirano po vodovima od ~etiri do

pet tenkova i poluvodovima od dva tenka,

ko ji su prema potrebi pridruìvani pe -

{adijskim pukovima na terenu.

Broj ho~kisa u tim vodovima kretao se

od deset u dva voda sa kraja 1941. do ekvi-

valenta bataqona 1943. godine. U jednom

izve{taju od 31. maja 1943. pomiwe se da

12. ~eta ima 30 ho~kisa na terenu, {est u

radionici i ~etiri na putu za popunu. Mar-

ta 1944. godine 12. ~eta preformirana je

na ra ng vi{e u 12. bataqon (Pz.Abt. z.b.V. 12).

U izve{taju od 1. oktobra 1944. uz razna

italijanska i francuska vozila, 12.

bataqon ima 18 ho~kisa u slu`bi i

pride jedan na remontu. Sa tom

tehnikom jedinica je u~estvovala u

borbama za Beograd. Navodno su

ho~kisi sa me{avinom juri{nih

oru|a ({turmge{ica), renoa R-35 i

somua postavili kod Obrenovca

zasedu sovjetskim tenkovima T-34 i

36. diviziji NOVJ. Nemci su u

kratkoj borbi uni{tili 13 T-34 i

oko 100 vozila. Zatim su {tur-

mge{ici krenuli u izvla~ewe pod

za{titom tenkova, ali i jedni drugi

su te{ko stradali od dejstva

juri{nika iqu{ina 2.

Iz Pz.Abt. z.b.V. 12 svi tenkovi,

ukqu~uju}i ho~kise, do decembra

1944. predati su u tenkovski park u

Maksimiru. Sa tim sredstvima pop-

uwavane su samostalne ~ete i

vodovi koji su od kraja 1944.

formirani u sastavu pe{adijskih

divizija.

Tokom 1944. deo ho~kisa isko-

ri{}en je za formirawe pomo}nih

oklopnih vozova. Tenkovi su ukrca-

vani na teretne vagone i tako su pa-

trolirali prugama, ugroènim par-

tizanskim diverzijama. U slu~aju

potrebe brzo i bez te{ko}a

silazili su sa platformi na tlo.

Tenkovi ho~kis, osim u Vermah-

tu, sluìli su u SS-u u jedinicama

policije poretka, ekvivalente vojne

policije. Za te protivgerilske sastave po -

~etkom 1942. sa stokova francuske tehnike

izuzeto je 60 ho~kisa. Na na{im prostori-

ma ti tenkovi bili su u nekoliko samostal-

nih policijskih ~eta SS-a. U 6. policijskoj

tenkovskoj ~eti bilo je pet ho~kisa i {est

glomaznih vozila {tajer ADGZ koji su

u~estvovali 1943. u borbama na Fru{koj

gori i Sremu. Kasnije su kori{teni oko

Podra vske Slatine, borili su se na Kor-

dunu i Posavini 1944, a u jesen te godine

bili su u okolini \akova rezerva odbram-

bene linije koja se u na{oj istoriografiji

naziva Sremskim frontom. êta se na kraju

rata povukla u Austriju i predala Britanci-

ma (bez tenkova).

43

„Ho~kis” u Uìcu

u dvori{tu

Narodnog muzeja

Srbija 1941. godine:

izvla~ewe tenka koji je tre}i

put promenio vlasnika – od

Francuza preko Nemaca do

Srba

U 11. SS policijskoj ~eti bilo je pet

ho~kisa i {est panara 178. Oni su od mar-

ta do maja 1944. bili u borbama na Bilo-

gori i Papuku 1944. Juna 1944. do{li su u

Morovi}, u~estvovali od 12. do 22. juna

1944. u borbama na Fru{koj gori i od ok-

tobra 1944. nalazili su se u Slavoniji.

Prema procenama istraìva~a Dra-

gana Savi}a, oruàne snage NDH preuzele

su od sredine 1943. do leta 1944. izme|u

10 i 15 ho~kisa i to iskqu~ivo kratko-

cevnih. Prema formaciji trebalo je da bude

formiran po jedan vod ho~kisa u svakom od

~etiri gorska zdruga.

Ta~no kretawe tih tenkova kroz je-

dinice te{ko se moè ustanoviti zbog gubit-

ka dokumenata tokom rata. Zato nisu poz-

nati ni precizni podaci koliko je ho~kisa

pro{lo kroz jedinica na na{em terenu, a

jo{ mawe se zna o gubicima, jer su se Nemci

te{ko odricali te{ko o{te}enih tenkova.

Veoma efikasna tehni~ka slu`ba izvla~ila

je te{ko o{te}ene tenkove i oni su posle

popravke ponovo dolazili na rati{te.

TENKOVI SRPSKIHGERILACA

Prvi nema~ki tenkovi izba~eni iz

stroja po~etkom septembra 1941. u borba-

ma oko planine Rudnik identifikovani su u

literaturi kao ho~kisi, ali za sada nema

dokaza da to mo`da nisu bili R35 ili FT17.

Prvi ho~kis su na po~etku nema~ke ofanzive

uni{tili ~etnici kod Rapaj-brda avionskom

bombom koja je postala provizorna pro-

tivtenkovska mina velike snage.

Kod Gorweg Milanovca 5. oktobra

1941. gerilci su postavili prepreke na put

kojim su se Nemaci povla~ili prema Rud-

niku. Ho~kisu je pala gusenica i tako je

postao ratni plen. Nemci su pre odlaska

stigli da demontiraju i odnesu zatvara~ i

ni{an, kako bi onemogu}ili kori{}ewe ten-

ka. Majstori iz radionice u selu Luwevica

popravili su gusenicu, a zatim su prona|eni

neki biv{i voza~i tenkova Kraqevine Ju-

goslavije. Politika je od 22. do 24. febru-

ara 2005. objavila se}awa \ure Nede-

qkovi}a iz sela Boqevac koji je bio voza~

gerilskog tenka. Prema wegovim tvrdwama

prevezao je ho~kisa iz majdana u Milanovac,

gde je izazvao paniku jer su stanovnici mis-

lili da to Nemci ponovo ulaze u grad. Na

tenku su prebojeni nema~ki krstovi. Sa jedne

strane naslikana su dvoglavi beli orao i

kruna, a sa druge petokraka – simboli oba

pokreta koja su se u tom trenutku borila

protiv Nemaca.

êtnicima i partizanima ho~kis je bio

i teoretsko i prakti~no u~ilo kako bi se

pripremili za odbranu od protivni~kih

tenkova i za sadejstvo sa vlastitim. Nede-

qkovi} i voza~ kamiona Miodrag Tri{i}

prevezli su ho~kis u â~ak. Sa jo{ jednog

tenka te marke koji je ostao tokom nema~kog

pokreta kod sela Duma~a (izme|u Quqaka i

Bara), skinuti su zatvara~ i ni{an potreb-

ni za pripremu tenka iz a~ka za borbe. Za-

tim su prona|ene tri granate. Na ho~kisa su

ponovo postavqene nema~ke oznake jer je

planirano da se pripremi iznena|ewe

Nemacima u garnizonu Kraqevo (gde su se

nalazila dva puka 714. divizije i jedan puk

717. divizije). âk su i posade dobile ne-

ma~ke uniforme, prema se}awu Nede-

qkovi}a.

U akciju su krenuli Nedeqkovi}, kao

voza~, i Franc êpri{ek, kao komandir, i

jedan tenk reno sa tri ~lana posade. Tenkovi

su vozom preba~eni do sela Mrsda} gde su

se zadràli dva dana. U prvu akciju tenkovi

su krenuli u no}i izme|u 31. oktobra i 1.

novembra 1941. godine. Ho~kis je trebalo

da se probije do hotela „Pariz”. Bez

te{ko}a do{li su do odredi{ta i sa sve tri

granate ga|ali su zgradu u kojoj se nalazila

nema~ka komanda. Prema prethodnom dogov-

oru signalnom raketom pozvali su pe{adiju

u pokret, ali se ona nije pojavila. Nede-

qkovi} tvrdi da su dva sata ~ekali na

pe{adiju i kada se ona nije pojavila, povuk-

li su se iz grada.

15. jul 2010.30

êta od 15 ho~kisa H39 sa kratko-

cevnim oru|em, izuzeta za pomo} Finskoj

u borbi protiv SSSR-a, iskrcana je zbog

nema~ke agresije u norve{ku luku Narvik

7. maja 1940, kao deo savezni~kog kontin-

genta. U stvari, iskrcano je samo pet

tenkova. Nemci su 8. juna izbacili sa -

veznike iz Narvika i prona{li su tri

H39. Ho~kisi koji nisu ni preba~eni iz

[kotske u Narvik i dva izvu~ena tenka

u{li su u sastav 1. tenkovske ~ete (1.

CCC) Slobodnih Francuza, jedne od

prvih jedinica koja je bila pod komandom

generala [arla Degola. Ho~kisi su se

borili u Gabonu i Siriji protiv Fran-

cuza koji su izvr{avali naredbe ma -

r{ala Petena iz Vi{ija.

êta slobodnih Francuza

„Ho~kis” u Erdeviku marta

1945. Na provizornom

poligonu borcima koji su

se pripremali za proboj

Sremskog fronta

prikazano je koja su

najosetqivija mesta tenka

i prohodnost vozila.

Oba tenka – i ho~kis i reno – kasnije

su preba~ena na podru~je Uìca. Pred ne-

ma~kom ofanzivom povla~ili su se ka âje-

tini, gde su onesposobqeni i napu{teni

pred nadolaze}im premo}nim nema~kim

snagama. Prvi ho~kis uni{tili su u borbi

~etnici, koji su na Rapaj-brdu postavili

avio nsku bombu na putu, kao protiv -

tenkovsku minu.

KORDUNA[KI HO^KISIPartizanske jedinice u Lici i Kordunu

formirane u po~etku za odbranu srpskih

sela od usta{a, do{le su do prvih tanketa

italijanskog porekla ve} po~etkom 1942. go-

dine. Ho~kisi su se na podru~ju Korduna po-

javili januara 1943. iz sastava delova 14.

~ete pot~iwene 7. SS diviziji tokom op-

eracije Vajs I. Prvi „pravi“ tenk ho~kis

oteli su partizani iz 5. korduna{ke brigade

8. korduna{ke divizije u borbi sa 7. SS di-

vizijom na Drenova~i, ju`no od Biha}a 6.

februara 1943. godine. Nema~ki voza~ izgu-

bio je kontrolu nad tenkom i skliznuo sa pu-

ta u vrta~u. Nemci su potisnuti, a tokom

povla~ewa skinuli su zatvara~ oru|a 37 mmi aktivirali ru~nu bombu unutar tenka

ra~unaju}i da se vi{e ne}e mo}i koristiti.

Tenk iz Drenova~e pokrenut je na licu

mesta, ali se pred barikadom od balvana,

postavqenom na putu nema~kim tenkovima

tokom ofanzive, ponovo na{ao u vrta~i.

Partizani su rukama izvukli vozilo te{ko

13 tona. U centralnoj tehni~koj radionici u

Bijelim Potocima na Pqe{evici provedene

su potrebne popravke na razbijenom podu

tenka i pogonskom to~ku. Zatim su u selu Ve-

lika Korenica partizanski mehani~ari Vla-

jko Petrovi} i @eqko Kraus izradili zat-

vara~ metodom poku{aja i pogre{aka jer

nisu imali podatke o tome kako bili treba-

lo da izgleda, niti potreban materijal.

Posle {est dana rada ho~kis je osposobqen.

Jedan ho~kis postao je plen 4. kor-

duna{ke brigade 8. korduna{ke divizije 26.

januara 1943. na Bandinom mostu kod sela

Cvitovi}a na Kordunu. Nemci su ga ostavili

i prethodno onesposobili. Od tog tenka se

odustalo zbog nedostatka qudi potrebnih za

popravke prvog ho~kisa i nekoliko tanketa i

priprema za ofanzivu prema Oto~cu, pa je

posluìo kao izvor rezervnih delova.

Od popravqenog ho~kisa i osam tan-

keta 7. marta 1943. u selu Kova~ica kraj Ko-

renice formirana je tenkovska ~eta 1. kor-

pusa. Komandir je bio Vladimir Vlaisavqe-

vi}, a zamenik komandira Budislav Pribi}.

Obojica su pre rata bili podoficiri u je-

dinicama bornih kola Kraqevine Jugoslav-

ije. Po nacionalnom sastavu u ~eti je bilo

24 Srba i 12 Hrvata.

Prvi put se ho~kis pojavio u borbi za

selo Crna Vlast (kasnije Gorwe Vrhovine)

koje su dràli ~etnici. U prvom naletu, 20.

marta 1943. u 21 ~as, u selo su u{le dve tan-

kete jer su na ho~kisu morali da se otklone

kvarovi. Tankete i pe{adija nisu savladale

~etnike utvr|ene u pravoslavnoj crkvi i

{koli. U 10.30 sati 21. marta ho~kis je po-

di{ao crkvi, ali su ga ~etnici zasuli ru~nim

bombama i o{tetili. Posle popravke u oko

12.30 sati ho~kis je vra}en u borbu – a pogo-

ci iz oru|a 37 mm u prozor i toraw crkve

prinudili su ~etnike na povla~ewe.

Utro{eno je pet granata, a ni{anxija Petar

Perua~a dejstvovao je sa male razdaqine

kako bi bio siguran u pogodak i efekte.

U nastavku prodora partizana prema

Vrhovinama, 6. aprila, ho~kis i tankete su

sami, bez podr{ke pe{adije, presekli

kolonu italijanskog bataqona i kolabo-

ranata u povla~ewu. Protivnici su u panici

odbacili te{ko naoruàwe i probijali se

prema Oto~cu. Ho~kis je u toj borbi utro{io

sedam granata i 500 metaka.

Naredni potez u prole}noj partizan-

skoj ofanzivi u dolini reke Gacka bilo je

osvajawe Oto~ca. Odre|eno je da ho~kis

„posluì za kr~ewe puta za prolaz u

grad”. Prema nare|ewu [taba 1. korpusa

taj tenk trebalo je da ostane u gradu, a

tankete su odre|ene za gowewe protivni-

ka. Prilike su se na terenu razvijala mi-

mo planova jer su Italijani oti{li iz

Oto~ca u zoru. Dve partizanske tankete

krenule su bez podr{ke pe{adije u pro-

gon. Nai{le su kod sela Brlog na zasedu

autoblinde – uni{tena je jedna tanketa i

stradala su dvo~lana posada. Ho~kins je

pri{ao u pomo}, ali je pogo|en pancirn-

im zrnom 20 mm. O{te}en je periskop

voza~a i rawena su dva ~lana posade –

Petar Perua~a i Aco Fura}. Iako

raweni nastavili su da se bore i vatrom

iz topa prinudili su autoblindu na

povla~ewe. Ho~kins je utro{io 18 grana-

ta. Usled kvara na motoru duè vremena

je mirovao. Zbog nedostatka potrebnih

alata, glava motora odvezena je seqa~kim

kolima (skrivena pod senom) do Topuskog,

a zatim kamionom u Zagreb u mehani~ar-

sku radionicu „Sila” u kojoj su tada

odràvana nema~ka vozila. Radovi su

provedeni i uredno pla}eni sa 16.000

kuna! Mreà ilegalaca postarala se da

se u „Sili“ popravi i motor „drvarskog“

ho~kisa.

Kraji{nici su kod Drvara maja 1943.

do{li do jo{ jednog ho~kisa. Iz te nkovske

~ete po~etkom juna poslali su 200 litara

benzina za prebacivawe tog tenka do sela

Kova~ica gde se nalazila te nkovska ~eta.

Koristili su ga kao izvor rezervnih delo-

va. Kao i kod prvog ho~kisa, motor je

popravqen u firmi „Sila”.

Kada je septembra 1943. godine Te -

nkovs ka ~eta prerasla u Tenkovski ba -

taqon, ho~kis je ostao u Lici, u Vrhovina-

ma, u sastavu no ve 2. tenkovske ~ete.

Nemaci i usta{e su u prole}e 1944. u

nizu ofanzivnih akcija prinudili Tenkovski

bataqon da skloni svu tehniku i privremeno

prestane sa delovawem. Kada su junu 1944.

43

Jedna od posadnih jedinica koja se

pojavila na prostoru Srbije u jesen 1944.

bio je 212. bataqon. Re~ je o jedinici

zaduènoj za odbranu Krita sa neobi~nom

me{avinom tehnike – u vreme pre pokret

na sever, 28. avgusta 1944, u 212. ba -

taqonu nalazio se 51 tenk od pancera Ido pancera IV, komandnih pancera, somua

i 15 ho~kisa H38. Kada se glavnina Grupe

armija E pokrenula prema Balkanu, Pz.Abt.212 preba~en je na ~vrsto tlo, ali samo

sa nema~kom tehnikom – „bojte panceri”

ostali su na Kritu.

Tenkovi sa Krita

„Ho~kis” iz Pz.Abt.212 maja 1943. godine

u {irem rejonu âjni~a

sa prvim mrakom 22. aprila 1945. oko

18.50 ~asova kada je pe{adija 10. kraji{ke

divizije ve} podi{la predwem kraju usta{ke

odbrane. U jednom naletu zauzeti su

poloàji i nastavili sa prodorom prema

gradu. Me|utim, nai{li su na vodenu

prepreku jer su usta{e u povla~ewu sru{ile

mostove. Tenkisti su gazom pre{li reku Su-

turliju. Do jutra grad je bio oslobo|en. eta

je maja 1945. u Krawu u{la u sastav tek

formirane 4. tenkovske brigade.

SLAVONSKI HO^KISITenkovski vod 6. slavonskog korpusa

formiran je od tehnike koju su domobrani

iz garnizona Daruvar predali 1. septem-

bra 1944. posle poziva upu}enom pripad-

nicima kolaboracionisti~kih jedinica da

pre|u na stranu partizanskog pokreta. Do-

mobrani su dovezli dva ho~kinsa i jedan Fi-at Ansaldo. Tenkovski vod je 13. septembra

uveden u borbe za Pakrac. Zbog tajnosti

prilaèwa dovu~eni su od sela Sira~ do

polaznog poloàja volovskom vu~om, maski-

rani slamom. Tenkovi su savladali spo-

qa{wu odbranu mesta i u{li me|u ku}e. U

uli~nim borbama domobranska artiqerija

je uni{tila jedan tenk i te{ko o{tetila

drugi. Preostalo oklopno vozilo u~estvo-

valo je u borbama za Daruvar 16. septem-

bra. Kasnije je po pravqen o{te}eni tenk

iz Pakraca, pa je vod sa dva vozila

podràvao pe{adiju u ]a|avici u Po-

dravini i Podravskoj Slatini 25. septem-

bra. U tim borbama uni{ten je jedan tenk,

a preostali je tokom svoje ratne istorije

u~estvovao u borbama za Na{ice, novem-

bra 1944. godine.

TENK ZA OBUKU

U borbama za Beograd partizani su

do{li do barem tri ho~kisa koji su dode-

qeni Auto-{koli Glavnog {taba Srbije. U

tom sastavu nalazilo se vi{e desetina ra-

zli~itih primeraka tenkova i ostalih vozi-

la prikupqenih po centralnoj Srbiji za

potrebe obuke voza~a i posada i pe{adije u

sadejstvu i protivtenkovskoj borbi. Ho~kisi

su bili u delu {kole sme{tene u Zemunu.

Posle rata posluìli su za popunu

novoformiranih tenkovskih brigada. U 3.

tenkovsku brigadu (tbr) juna 1945. u{li su

tenkovi iz u to vreme rasformiranih par-

tizanskih jedinica 1. tenkovskog bataqona

4. korpusa, tenkovska ~eta 5. korpusa.... Kas-

nije su ho~kisi do{li i do 4. i 5. tbr kao

sredstvo za obuku do o~ekivanog dolaska T-

34 iz SSSR-a. Rezolucija Informbiroa

dala je novi ìvot trofejnoj tehnici jer su

svi tenkovi bili dobrodo{li za odbranu.

Preostali ho~kisi i ostali tenkovi iz ple-

na koncentrisani su u 4. brigadi u Osijeku.

Do sada{wa istraìvawa nisu pruìla saz-

nawa kada su posledwi ho~kisi ra -

shodovani, ali se moè pretpostaviti da su

zavr{ili karijeru kada i svi drugi trofejni

tenkovi – 1953. godine.

Aleksandar RADI]

15.jul 2010.32

obnovqene aktivnosti partizanskih

tenkista, ho~kis nije bio aktivan zbog kv -

arova. Prilikom ponovnog fo rmira wa

tenkovskog bataqona 4. korpusa, 12. no-

vembra 1944, ho~kis se vdio u sa stavu 1.

voda 2. tenkovske ~ete, ali sa mo na papiru.

U SASTAVU PETOGKRAJI[KOG KORPUSALeta 1944. u sastavu 5. korpusa u

Bosanskoj Krajini formiran je tenkovski

vod od dva italijanska tenka i jednog

ho~kisa pod komandnom Laze Marina. U

borbama za Bawaluku, septembra 1944,

5. korpus imao je samo jedan tenk FiatM15/42 ukqu~en u borbe na pravcu Lau{-

centar Bawaluke u podr{ci 6. kraji{koj

brigadi. Tenk je do{ao do hotela „Bosna”

gde je rasturio kolonu neprijateqske ar-

tiqerije sa kowskog vu~om, a zatim je

nai{ao na dva ho~kisa iz 3. gorskog zdru-

ga. Domobrani su se predali bez borbe i

na taj na~in poja~an je vod 5. korpusa za

jo{ dva ho~kisa. Pod pritiskom nema~kih

snaga taj korpus se morao povu}i iz

Bawaluke sa dva dodatna ho~kinsa. Oni

su ~inili vod u sastavu tek formirane

Tenkovske ~ete 5. korpusa.

Po jedan ho~kis i M15/42 pruàli su

20. oktobra 1942. podr{ku 10. kraji{koj

diviziji u borbama za Travnik. Na po~etku

akcije, u sadejstvu sa pe{adijom, partizans-

ki tenkovi postepeno su lomili ìlavu

odbranu usta{a. Jedan partizanski tenk

razi{ao se kod èlezni~ke stanice, jakog

upori{ta, od pe{adije, u{ao me|u usta{e i

zaustavio zbog kvara. Usta{e su pobile

posadu i uvele tenk u borbu na svojoj strani.

I usta{ama se dogodilo sli~no kao i parti-

zanima – u{li su bez pe{adije me|u

kraji{nike i stali zbog kvara na motoru.

Posada je zarobqena, a tenk je odmah

vra}en u borbu.

Potisnute sa svih poloàja u gradu

usta{e su se koncentrisale u kasarni i

organizovale sna`nu odbranu. Dva tenka

su otvorila vatru iz pokreta. Na ulazu u

kasarnu pogo|en je M15/42 sa bliskog

rastojawa iz dobro skrivenog pro-

tivtenkovskog oru|a. Usta{e su iz tenka

izvukle i masakrirale Lazu Marina i

Petra Me}avu, zamenika komandanta 10.

kraji{ke divizije. Preostali ho~kis zak-

lonio se iza zida i vatrom blokirao

izlaz iz kasarne. Sa tog vatrenog

poloàja udaqenog od oko 100 metara

tenk je podràvao posledwi juri{ posle

koga se travni~ki usta{ki garnizon

predao. Tenkisti koji su stradali na

ulazu u kasarnu progla{eni su za naro-

dne heroje, a Tenkovska ~eta 5. korpusa

dobila je ime po Lazi Marinu.

Ho~kisi su u~estvovali u borbama za

oslobo|ewe Bawaluke. Uvedeni su u dejstva

Tenk sa evidencijskom brojem

Jugoslovenske armije 647 izloèn

na Kalemegdanu 1947. godine

saber dawn 2010. - odbrana.mod.gov.rs odbrana.pdf · tora koji su, kao i ovde pre {ezdeset godina,...

Documents