Go

di

na

IV

Br

oj 6

41

5. m

aj 2

00

8.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

aww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

GRAD NA

CEPOTINI

GRAD NA

CEPOTINI

DodatakDodatak Vojni muzej u No}i muzejaVojni muzej u No}i muzeja

TemaTemaIzgradwa vojnog kompleksa

kod BujanovcaIzgradwa vojnog kompleksa

kod Bujanovca

1717Specijalni prilog

Specijalni prilog

ARSENALARSENAL

4

I N T E R V J U

Profesor dr Mom~ilo Milinovi}

TEHNOLO[KA VIZIJA BUDU]NOSTI 8

U F O K U S U

Godinu dana rada menaxmenta Ministarstva odbrane

VREME BOQEG STANDARDA 14

T E M A

Izgradwa vojnog kompleksa kod Bujanovca

GRAD NA CEPOTINI 16

O D B R A N A

Takti~ka ve`ba specijalnih jedinica

TALA^KA KRIZA – 2008 20

Ve`ba jedinica ABHO „Akcidentna situacija 2008“

TRE]A MISIJA VOJSKE 24

Ve`ba Civilne za{tite „[ajka 2008”

TRI DR@AVE PROTIV POPLAVE 26

P R I L O G

ARSENAL BR.17 29

SA

DR

@A

J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradnici

Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktori

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mailodbrana@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

15. maj 2008.

24

„Odbrana" je ~lan

Evropskog udru`ewa vojnih novinara

16

Snim

io D

arim

ir BA

ND

A

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Sa galerije

SENKA NAD KAMENIM CVETOM 53

Protokol u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije

OPHO\EWE U RUKAVICAMA 56

D R U [ T V O

Projekat Rastko

MRE@A OD PLEMENITIH NITI 58

Paralele

RIZICI NOVOG KONFLIKTA NAKAVKAZU 63

K U L T U R A

Boris Miqkovi}, rediteq, kreatvni direktor Evrosonga

UZEMQI ^UDA 64

Vojnofilmski centar „Zastava film“

SLED BRZIH I KRUPNIH KORAKA 67

F E Q T O N

Tr{}anska kriza

ITALIJANI ZVECKAJU ORU@JEM 68

64

RE^ UREDNIKA

5

NO] MUZEJA

J

edna od najsvetlijih ta~aka na kulturnom nebu Srbije, bez

sumwe, jeste No} muzeja, manifestacija koja je privukla

veliku pa`wu javnosti i iz godine u godinu bele`i sve ve}i

broj posetilaca {irom Srbije. Postala je, mo`emo slo-

bodno re}i, i svojevrsni fenomen, koji zaslu`uje pa`wu

sociologa kulture, jer su prosto neverovatne slike dugih redo-

va qudi i gu`vi ispred ulaza u muzeje i galerije od 18 ~asova,

pa sve do ranih jutarwih ~asova u 23 grada {irom Srbije.

Tajnovitost i misti~nost no}i daje posebnu dra` toj mani-

festaciji, a poslu`ila je odli~no i za marketin{ke svrhe. Isti

sadr`aj sa druga~ijim predznakom, na primer kao Dan muzeja,

sigurno ne bi privukao takvu pa`wu.

I izlaga~i se trude da zanimqivim sadr`ajima privuku

posetioce koji u Beogradu prosto ne mogu da se odlu~e {ta da

obi|u za tako kratko vreme. Opu{teno razgledawe izlo`bi

tako postaje trka sa vremenom. Samo u No}i muzeja mogu se

videti qudi koji pojedina~no, a naj~e{}e u grupama, i sa planom

u rukama maltene jure od muzeja do muzeja, od galerije do galer-

ije, neretko i s kraja na kraj grada, kako bi zadovoqili svoju

znati`equ i ba{ tada obi{li i videli sve {to ih zanima.

Mladi se ~ak takmi~e u broju destinacija koje su prona{li

i, barem na trenutak, bacili pogled na izlog ako ve} nisu

uspeli da u|u unutra. Mnogi }e te no}i otkriti neko zanimqivo

mesto pored kog su godinama prolazili potpuno nezaintereso-

vani.

A neka mesta, poput kalemegdanskih laguma ili rimskog

bunara, jedino tada mogu da se do`ive na pravi na~in, jer su

no}u uglavnom nedostupna.

Taktika za taj pohod je veoma va`na i mora se razra|ivati

danima unapred, kako bi se raspolo`ivo vreme racionalno

iskoristilo i videlo i ~ulo ono najinteresantnije. Neiskusni

}e lutati od ta~ke do ta~ke ko muve bez glave. Wihovi pream-

biciozni planovi osta}e u velikoj meri neostvareni. Stiza}e

uglavnom kasnije na najzanimqivija mesta, a mnogo toga ne}e ni

zapaziti u gu`vi. Mudriji i iskusniji }e u pohod krenuti ranije

po detaqno razra|enom itinereru. Prave u`itke ostavi}e za

kraj, kada su gu`ve mawe, ili jo{ boqe – za neki naredni dan,

kada }e na miru i natenane mo}i da se posvete probranim

sadr`ajima.

Jedno od najpose}enijih mesta u No}i muzeja, ve} nekoliko

godina unazad, jeste Vojni muzej na Kalemegdanu. Pored stalne

postavke, koja ~uva tragove na{e bogate vojne istorije, tu su i

izvanredne tematske izlo`be u galeriji muzeja. Ovogodi{wa je

posve}ena starim kartama visokog umetni~kog kvaliteta,

izuzetne kaligrafije i ornamentike. Obuhvata originalne

geografske i vojnoistorijske karte XVII, XVIII i XIX veka, ura|ene

uglavnom u bakrorezu.

Da bi se lak{e sna{li u jubilarnoj petoj No}i muzeja 17.

maja, pripremili smo vam poseban vodi~ sa {irim spiskom

vrednih eksponata koje, svakako, treba prona}i u Vojnom muze-

ju, a tu je i prelepa karta Beograda iz 1717. godine. Ona vam,

istina, ne}e olak{ati kretawe po gradu, ali }e, verujemo,

ostati lepa uspomena na ovogodi{wu No} muzeja.

Pazite da se ne izgubite.

PRAZNIK GARDISTA

Dan Gar de Voj ske Sr bi je – 6. maj sve ~a no je obe le en u ka sar -

ni „De di we” u Be o gra du. Sku pu su pri su stvo va li mi ni star od bra ne

Dra gan [u ta no vac i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne -

ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po no{.

– Iz u zet no mi je dra go da ove go di ne Dan Gar de sla vi mo u mi -

ru. Ube |en sam da }e, u vre me nu ko je je pred na ma, kao i do sa da,

Gar da po no sno no si ti svo ju za sta vu – re kao je mi ni star [u ta no -

vac, obra }a ju }i se sve ~a nom stro ju pri pad ni ka Gar de.

Ko man dant Gar de, pu kov nik Go ran Ra do va no vi}, is ta kao je da

su pri pad ni ci te elit ne je di ni ce na {ih oru a nih sna ga sprem ni da

se u sva ko do ba od u pru naj ve }im opa sno sti ma i od bra ne naj sve ti je

vred no sti otax bi ne.

Obe le a va wem \ur |ev da na kao Da na Gar de, na sta vqa se tra -

di ci ja du ga 178 go di na. Na i me, na taj dan 1830. go di ne, po na re |e -

wu go spo da ra Sr bi je kne za

Mi lo {a, u Po a rev cu je

po stro je na pr va ~e ta Kwa -

`e ve Gvar di je, ko ju je ~i ni -

lo 120 naj sta si ti jih i naj u -

gled ni jih mo ma ka iz svih

na hi ja srp ske kne e vi ne. U

okvi ru obe le a va wa Da na

Gar de u ka sar ni „De di we”

otvo re na je Spo men-so ba

Gar de, u ko joj su iz lo e ni

eks po na ti iz bo ga tog isto -

ri ja ta je di ni ce.

A. A.

MI NI STAR [U TA NO VAC

PRI MIO DE LE GA CI JU VOA

Po vo dom Da na Voj no o ba ve {taj ne agen ci je – 6. ma ja, mi ni -

star od bra ne Dra gan [u ta no vac pri mio je de le ga ci ju VOA, ko ju

je pred vo dio za stup nik na ~el ni ka pu kov nik Zdrav ko Je li sav ~i}.

Tom pri li kom mi ni star je ~e sti tao svim pri pad ni ci ma Voj no o ba -

ve {taj ne agen ci je pra znik i po e leo im uspeh u da qem ra du.

Dan VOA obe le a va se 6. ma ja. Tog da na 1920. go di ne for -

mi ra no je Oba ve {taj no ode qe we Glav nog |e ne ral {ta ba.

DO NA CI JA MI NI STAR STVA OD BRA NE

Dr av ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne dr Zo ran Jef ti}

ne dav no je, u ka sar ni „Top ~i der” u Be o gra du, uru ~io kqu ~e ve 12

pro tiv po ar nih vo zi la mi ni stru za za {ti tu i vot ne sre di ne Sa {i

Dra gi nu. Vo zi la }e se ko ri sti ti za bor bu pro tiv te po {a sti u na -

ci o nal nim par ko vi ma i za {ti }e nim pod ru~ ji ma pri ro de.

– Ovo je sim bo li ~an gest sa rad we iz me |u dva mi ni star stva.

Na{ za jed ni~ ki ciq je ste bor ba pro tiv po a ra, ko ji sva ke go di ne

na no se znat nu ma te ri jal nu {te tu flo ri i fa u ni u na ci o nal nim par -

ko vi ma. Zbog to ga smo tri do ~e ti ri pu ta po ve }a li ka pa ci te te he li -

kop te ra sa ve dri ma u od no su na pro {lu go di nu – re kao je dr av ni

se kre tar Jef ti}.

To kom pro {lo go di {wih po a ra, br za sa na ci ja va tre, ko ja je

go re la u sko ro sva kom na ci o nal nom par ku, ne bi bi la mo gu }a bez

po dr {ke Mi ni star stva od bra ne.

– Po sve }e nost pri pad ni ka Voj ske u ga {e wu po a ra bi la je iz -

u zet na, na ro ~i to na Sta roj pla ni ni, gde se zbog na gi ba te re na do

jed nog de la ugro e nog pod ru~ ja te {ko mo glo sti }i.

Ak tu el na je ide ja o stva ra wu eki pe ~i ji }e ~la no vi bi ti iz ze -

ma qa re gi o na, a ko ja }e ra di ti na sa na ci ji pri rod nih ka ta stro fa.

Na sto je }i da tu ide ju re a li zu je mo, od ve li kog zna ~a ja je teh ni~ ka

po mo} ko ju smo od Mi ni star stva od bra ne do bi li – za kqu ~io je mi -

ni star Dra gin. A. A.

DOGA\AJI

15. maj 2008.6

Uka zom pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je od 9. ma ja 2008. go di ne, 17

pu kov ni ka Voj ske Sr bi je una pre |e no je u ~in bri gad nog ge ne ra la. Mi ni -

star od bra ne Dra gan [u ta no vac sve ~a no je, u Cen tral nom do mu Voj ske

Sr bi je, uru ~io pre de sed ni~ ke uka ze no vo pro i zve de nim ge ne ra li ma.

Tom pri li kom iz ra zio je za do voq stvo {to u ime pred sed ni ka Re pu -

bli ke uru ~u je naj vred ni ja pri zna wa ko ja mo gu do bi ti sta re {i ne Voj ske.

– U dr av nim in sti tu ci ja ma ima ma li broj za ni ma wa, u ko ji ma, ako se

za wih opre de le, mla di qu di ja sno zna ju ko ji im je ciq i do kle mo gu na pre -

do var ti u pro fe si o nal noj ka ri je ri. Una pre |e we u ge ne ral ski ~in pred sta -

O B E L E @ E N 9 . M A J

DAN POBEDE

P

ovo dom 9. ma ja – da na po be de nad fa {i zmom u Dru gom svet skom

ra tu, pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di}, sa mi ni strom

od bra ne Dra ga nom [u ta nov cem i na ~el ni kom Ge ne ral {ta ba

Vojske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov ni kom Zdrav kom Po no {em, po lo io

je ve nac na spo me nik Ne zna nom ju na ku na Ava li.

U spo men-kwi gu pred sed nik Ta di} upi sao je: „Po be da nad fa -

{i zmom je naj ve }e do stig nu }e qud ske ci vi li za ci je, jer je to po be da

nad zlom u se bi! Sla va an ti fa {i sti~ kom po kre tu u Sr bi ji! Na sta -

vqa mo tim pu tem!”

Ve nac na Ava li po lo i la je i de le ga ci ja Voj ske Sr bi je, ko ju je

pred vo dio ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, za me nik na ~el ni ka

Ge ne ral {ta ba.

Na spo me nik Ne zna nom ju na ku ven ce su po lo i li i pred stav ni -

ci di plo mat skog ko ra, ino stra ni voj ni pred stav ni ci u Be o gra du,

pred stav ni ci SUB NOR-a i osta lih bo ra~ kih or ga ni za ci ja.

U ime Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je, na Spo me nik

oslo bo di o ci ma Be o gra da i na Spo men-obe le` ju u Ja jin ci ma ven ce

su po lo i le de le ga ci je ko je su pred vo di li ge ne ral-ma jo ri Vi do sav

Ko va ~e vi} i Ra di voj Vu ko bra do vi}.

De le ga ci ja Mi ni star stva i Voj ske, ko ju je pred vo dio pu kov nik

Jo vi ca Dra ga ni}, iz Ko man de Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov -

ne od bra ne, po lo i la je ve nac i na Spo me nik so vjet skim ve te ra ni -

ma na Ava li.

Na osno vu na re |e wa pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je Bo ri sa Ta -

di }a, po vo dom 9. ma ja – da na po be de nad fa {i zmom u Dru gom svet -

skom ra tu, u Be o gra du su na Ka le meg da nu is pa qe ni po ~a sni ar ti qe -

rij ski plo tu ni.

V. P.

PRO [I REN GE NE R

SA STA NAK

PO NO [A I

DE MAR NA KA

Na ~el nik Ge ne ral {ta -

ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-

pot pu kov nik Zdrav ko Po no{

i ko man dant Kfo ra ge ne -

ral-pot pu kov nik Ksa vi jer de

Mar nak sa sta li su se 8. ma -

ja u Ni {u.

Ge ne ra li Po no{ i De Mar nak raz go va ra li su o bez bed no snoj

si tu a ci ji du` Ad mi ni stra tiv ne li ni je i u zo na ma od go vor no sti Voj -

ske Sr bi je i Kfo ra. Dvo ji ca ge ne ra la is ta kla su zna ~aj re dov ne

sa rad we, otvo re nih i pro fe si o nal nih od no sa Voj ske Sr bi je i

Kfo ra na svim ni vo i ma, ali i na gla si li po tre bu stal ne raz me ne

in for ma ci ja i iz vo |e wa za jed ni~ kih ak tiv no sti, kao i jed no vre me -

nih pa tro la du` Ad mi ni stra tiv ne li ni je. Z. M.

DO DE QE NI STA NO VI NA

BE@ANIJSKOJ KOSI

Dr av ni se kre tar Mi -

ni star stva od bra ne Igor

Jo vi ~i} uru ~io je, 5. ma ja na

Be a nij skoj ko si, kqu ~e ve

od 13 sta no va pro fe si o -

nal nim pri pad ni ci ma Voj -

ske Sr bi je. Po ro di ce ko je

su ta ko re {i le stam be no

pi ta we re {e wa o do de li

sta no va do bi le su jo{

2000. go di ne.

Dr av ni se kre tar Jo -

vi ~i} tom je pri li kom re kao

da }e od re |e ni broj voj nih li ca stam be no pi ta we re {a va ti kre di -

ti ra wem, pod po voq ni jim uslo vi ma ne go na tr i {tu.

Po mo} nik mi ni stra za ma te ri jal ne re sur se Ili ja Pi li po vi}

is ta kao je da se sa da {wi me nax ment Mi ni star stva od bra ne, od -

mah po sle do la ska u Mi ni star stvo, su o ~io sa pro ble mom do de le

sta no va, za ko je su re {e wa uru ~e na jo{ pre ne ko li ko go di na. On

je na ja vio da }e do kra ja ju la bi ti za vr {e no 179, a to kom 2009.

go di ne jo{ 394 sta na. A. P.

NOVI PA SO [I

ZA PRIPADNIKE VOJSKE

U Do mu Na rod ne skup {ti ne Re pu bli ke Sr bi je 3. ma ja odr an je

sve~ ni skup „No vi srp ski pa so{ – no vo li ce Sr bi je“, na ko me su 204

naj za slu ni ja dr a vqa ni na na {e ze mqe do bi la mi kro ~i po va ne put -

ne is pra ve. Gra |a ni Sr bi je su na taj na ~in, po sle 90 go di na, do bi li

pa so {e sa obe le` jem srp ske dr a ve, is pi sa ne }i ri li~ nim pi smom. I

broj ka 204 je sim bo li~ na, jer uka zu je na go di ne srp ske dr av no sti.

Vla sni ci no vih put nih is pra va su qu di sa pre fik som naj iz

ra znih obla sti. U kru gu oda bra nih su i tro ji ca pri pad ni ka Voj ske

Sr bi je – pu kov nik Mi lo sav Si mo vi}, ko man dant ^e tvr te bri ga de

Kop ne ne voj ske, sta ri ji vod ni ci pr ve kla se Go ran To do ro vi} i Dra -

gan Sto ja di no vi} iz Spe ci jal ne bri ga de.

Pa so {e su uru ~i li ~la no vi re no mi ra nog `i ri ja, a u do de li

put nih is pra va u~e stvo va li su i pred sed nik Na rod ne skup {ti ne

Re pu bli ke Sr bi je i pot pred sed nik Vla de.

Po sle za vr {et ka sve ~a ne ce re mo ni je, u ho lu Do ma Na rod ne

skup {ti ne, otvo re na je iz lo ba „Put ne is pra ve u Sr bi ji u 19. i

20. ve ku“ na ko joj su pri ka za ni pa so {i zna me ni ti jih Sr ba, po put

pa tri jar ha Ra ja ~i }a, kne za Alek san dra Ka ra |or |e vi }a, Vu ka Ste -

fa no vi }a Ka ra xi }a, i dru gih.

M. [.

7

vqa ve li ku ~ast i ofi ci ri ma i wi ho vim po ro di ca ma – is ta kao je mi ni star.

U ~in bri gad nog ge ne ra la una pre |e ni su pu kov ni ci – Ra de \u ri},

Ne boj {a \u ka no vi}, Vo jin Jon di}, Ili ja To do rov, \o ki ca Pe tro vi}, Vi -

do je @iv ko vi}, Mi ro slav Si mo vi}, Mir ko Vra ni}, Dra gan Avri}, Jo vi ca

Dra ga ni}, Mi tar Ko va~, @iv ko Ter zi}, Mi lan Bje li ca, Veq ko To do ro vi},

Zdrav ko Je li sav ~i}, Dan ko Jo va no vi} i \u ro ]e li}.

Ukazom su na formacijsko mesto generala postavqeni pukovnici

Branko Andri}, dr Mladen Vuruna, Sla|an \or|evi}, Perica Pavlovi}

i ^edomir Brankovi}. A. P.

AL SKI KOR

Snimio D

arimir BA

ND

AS

nimio R.P

opovi}

T

15. maj 2008.8

POFESOR

DR MOM^ILO

MILINOVI]

TEHNOLO[

Mawi narodi mogu da

za{tite svoje bezbednosne

interese od asimetri~nih

pretwi jedino upotrebom

najsavremenijih svetskih

tehnologija u kojima

u~estvuju svojom visoko

razra|enom

profesionalnom ulogom, ali

i uspostavqawem pune

saradwe sa svima koji

svestrano i organizovano

rade na otklawawu ovog

velikog savremenog izazova

i rizika, ka`e na{

sagovornik, stru~wak za

odbrambene tehnologije i

konstrukcije raketnog

naoru`awa

ehnologija je jedna od odrednica savremenog dru{tva i kao takva je dvosmerna.

Po re~ima prof. dr Mom~ila Milinovi}a sa Ma{inskog fakulteta Beograd-

skog univerziteta, ona uti~e na izbor politi~ke opcije koju dru{tvo, kao celi-

na, sledi kada se donose odluke za interesne akcije ili reakcije za za{titu

svojih interesa. Neodgovaraju}e opcije, koje ne po{tuju savremena tehnolo{ka

dostignu}a, naj~e{}e su uslovqene nerazumevawem, za koje se nude politikant-

ska obja{wewa ili, nekriti~ko usvajawe odre|enih, uglavnom neadekvatnih re{ewa.

Tako se susre}emo sa problemom uvo|ewa pojedinih opcija koje, u su{tini, ko~e uku-

pan napredak.

Tehnologija je ~inilac koji nikada ne stavqa sebe na prvo mesto, iako u savre-

menim uslovima presudno odre|uje su{tinu orijentacije svakog dru{tva, bilo da deluje

kao generator nove politike, bilo da uti~e na ja~awe anahronizama politi~kih opcija.

– Savremeni svet je integrisao svoj ekonomski i tehnolo{ki prosperitet kao

glavnu odrednicu odr`ivog razvoja u budu}nosti. To va`i kako za dr`avni, tako i za

celovit nacionalni program opstanka i razvoja kroz budu}u neizbe`nu koegzistenciju

i saradwu na planeti. Komunikacija, transport, informisawe, razmena znawa i do-

bara, razmena ideja, pra}ewe opasnosti i izazova, spre~avawe svakovrsne neodgo -

vornosti, proizvodwa hrane i drugih neophodnih qudskih potreba, neraskidivo su um-

re`eni u savremene tehnologije i to u jedinstvenu nau~notehnolo{ku celokupnost, na

kojoj se zasniva svetski razvoj.

Samostalno tehnolo{ko napredovawe prednost je najbogatijih dru{tava, ali i

dru{tava sa velikim qudskim i prirodnim resursima. Tehnolo{ka korist od tog napre-

dovawa prednost je svih onih dru{tava koja prepoznaju i ukqu~e se u takav napredak i

prona|u puteve za izbor vlastitog, dalekose`nog strate{kog mesta u budu}em

globalni i lokalni mir. Velike zemqe glavni su ~inioci pokretawa

procesa koji se ti~u bezbednosti, i pozitivnih i negativnih, dok mawe

zemqe uglavnom ili trpe ili slede rezultate i posledice takvih glob-

alnih aktivnosti.

Tehnologija odbrane, a i {ire, tehnologija bezbednosti nadi-

lazi sociolo{ke podele i postaje globalna, potrebna svima u svetu.

Ekonomski faktori su limitiraju}i za usvajawe odre|enih tehnologija,

pa s tim u vezi i wihovog kori{}ewa u mawim ili siroma{nijim

zemqama. Ovde se mora posvetiti posebna pa`wa jednom zna~ajnom

zapa`awu, karakteristi~nom za odbrambene tehnologije koje koriste

oru`ane snage {irom sveta. Re~ je o nepostojawu adekvatnih kriteri-

juma za ocenu isplativosti odbrane, ukoliko se odbrana tretira jedi-

no kao politi~ka, sociolo{ka, istorijska ili druga zadatost. Od takvog

nedostatka nije po{te|ena nijedna nacija niti dr`ava na svetu, i to je

uvek „pitawe nad pitawima“. Zato se procewivawe potreba za

odbrambenim tehnologijama odre|ene zemqe veoma te{ko mo`e pos-

matrati samo u korelaciji sa veli~inom zemqe, brojem stanovnika,

ekonomskom mo}i, pa ~ak i sa wenom tehnolo{kom razvijeno{}u.

Primeri ukazuju na intenzivan razvoj odbrambenih tehnologija veoma

visokog nivoa u zemqama u kojima veliki deo stanovni{tva jo{ gladuje.

Odbrambene tehnologije oduvek su bile put najbr`e primene sko-

ro svih tehnolo{kih dostignu}a, kako za potrebe odbrane, tako i za

potrebe civilnog dru{tva. Skromno tehnolo{ki razvijeno dru{tvo i

pored velikih napora ima ograni~enu mogu}nost za sveobuhvatan kon-

cept razvoja odbrambenih tehnologija, koje su zastupqene u spektru

potreba savremenih oru`anih snaga. Zbog toga male zemqe svoja

strate{ka bezbednosna opredeqewa povezuju sa velikim i tehnolo{ki

najrazvijenijim zemqama, kao izvorom za sticawe onih tehnologija za

koje nemaju ni znawa, ni kapaciteta, pa su u situaciji da im tehnolo{ke

potrebe u oblasti odbrane budu zavisne od najmo}nijih tehnolo{kih

~inilaca u svetu.

Odgovornom politikom i planirawem mo`e se na}i spoj izme|u

vlastitih politi~kih vizija i potrebe za odr`ivim razvojem i

napredovawem. Ovo je posebno zna~ajno u oblasti odbrambenih

tehnologija, kada zemqa ima odre|ene kapacitete i znawa, od rani-

je dobro ocewene na svetskom tr`i{tu, a nema dovoqno sredstava

za wihovu modernizaciju. To implicira usmeravawe strate{kog

opredeqewa na procese bezbednosnih povezivawa i saradwe, koje

treba ostvarivati kroz okvire postoje}ih i budu}ih aktivnosti od

interesa za mir, ~ime se pitawa prevencije oru`anih sukoba i

za{tite bezbednosti, kao i odbrane u celini, ujedno rasprostiru i

na {iri teren dugoro~nog obezbe|ivawa izvora kapitala, tr`i{ta

rada, tehnologija, sirovina...

ΠKako vidite odnos strategije i koncepcije odbrane i wihov

uticaj na odbrambene tehnologije?

– Strategija svake zemqe, male ili velike, po~iva na multidisci-

plinarnim, vi{eparametarskim ocenama i analizama, koje treba

dugoro~no da opredele optimalni koncept svih dru{tvenih delatnosti

u bli`oj i daqoj budu}nosti. Najosetqivije pitawe je koncept odbrane,

uz analizu rizika, a preko strukture parametara odr`ivog razvoja.

Ono nosi istovremeno i realne i imaginarne pretpostavke. Realne su

rezultat sveukupnog znawa i iskustva, dok su imaginarne posledica

projekcija anahronizama iz pro{losti i ekstrapolacija pro{losti u

sada{wost i budu}nost. Ako se smisao strategijskih opredeqewa

nalazi iskqu~ivo u vlastitom iskustvu, onda se nagomilane

protivre~nosti u svetu naj~e{}e ne uzimaju kao relevantne za procenu

budu}ih stawa. Mogu}e je da se one ne ti~u direktno nacionalnih iza-

zova i problema u pojedinoj zemqi, po{to izviru iz drugih interesa.

Istovremeno, vlastita iskustva naj~e{}e uti~u na stavove o budu}im

opredeqewima, kreiraju}i odnos javnog mwewa prema tim pitawima,

iako ona ne moraju da igraju bitnu ulogu.

Za izbor strategije bitna je procena koja se izvodi iz sagle-

davawa dva pitawa: {ta }e biti va`no globalno, a presudno }e uticati

na lokalno i {ta je to lokalno, a va`no za razmatrawe, koje se pre-

poznaje kao delovawe globalnog uticaja.

Kako je glavno obele je na{e epohe {irewe tehnolo{kog razvo-

ja u novom odnosu ma{ina–~ovek–ma{ina, logi~no je da novi uslovi

bezbednosti postavqaju zahteve za nove tipove vojnih snaga, wihove

kori{}ewu ovog napretka. Mawi narodi i zajednice imaju veoma te`ak

zadatak da sa skromnijim znawima i tehnologijama defini{u svoja

strate{ka opredeqewa, a da pri tome ne potpadnu pod uticaj nekompe-

tentnih razmatrawa, koja uglavnom ne sagledavaju celovito zna~aj i

ulogu tehnolo{kog razvoja.

S druge strane, oni su suo~eni sa izazovom i odgovorno{}u za

svoj opstanak, {to ih neizbe`no upu}uje na povezivawe sa

tehnolo{ki najmo}nijim zemqama. Zato je glavni sadr`aj te odgov-

ornosti u preciznom definisawu vlastitih interesa u tehnolo{kom

i sveukupnom napredovawu, o~igledno u prvom redu putem

usagla{avawa sopstvenog tehnolo{kog, zatim privrednog i

celokupnog ekonomskog programa i strategija sa savremenim i

budu}im trendovima – ka`e prof. dr Milinovi}.

ΠOdbrambene tehnologije i bezbednost neraskidivo su

povezane. Procewivawe potreba za odbrambenim tehnologijama

neke zemqe danas je pitawe nad pitawima, a nala`ewe

ravnote`e izme|u politi~ke vizije i odr`ivog razvoja i napre-

dovawa odraz su mudrosti jednog dru{tva. Kako iz Va{e perspek-

tive izgleda to nastojawe?

– Kada je re~ o krucijalnim pitawima, kao {to su bezbednost i

odbrana, jasno je da su ona u dana{wem svetu najvi{e rezultat dosa-

da{weg tehnolo{kog razvoja, kako sa aspekta pozitivnih re{ewa koja

su uticala na o~uvawe ili odr`avawe mira, tako i sa aspekta

zloupotreba tehnologije koje su bitno odre|ivale stepen rizika po

9

[KA VIZIJA

BUDU]NOSTI

BIOGRAFIJA

Prof. dr Mom~ilo Milinovi}, dipl. in`, diplomi-

rao je, magistrirao i doktorirao na Ma{inskom fakul-

tetu u Beogradu, na Odseku za aerokosmotehniku (oblast prop-

ulzija). Specijalizaciju i deo doktorske disertacije realizovao je na

Purdue univerzitetu u SAD. Radio je od 1980. u Vojnotehni~kom insti-

tutu Vojske Jugoslavije u Beogradu, na istra`ivawu i razvoju projeka-

ta raketne tehnike i sistema naoru`awa. Od oktobra 1992. zaposlen

je na Ma{inskom fakultetu u Beogradu, a od 2001. redovni je profe-

sor iz oblasti sistema naoru`awa i raketne tehnologije.

Najistaknutije nau~ne i stru~ne rezultate postigao je u oblasti

raketnih tehnologija, sistemskog projektovawa sistema, podsistema i

specijalnih komponenata NVO, te primewenim i razvojnim istra`ivaw-

ima u relevantnim nau~nim oblastima karakteristi~nim za odbrambene

tehnologije.

Autor je i rukovodilac vi{e od 220 nau~nih i stru~nih radova,

elaborata, projekata itd. Mentor je i rukovodilac brojnih magistarskih

i doktorskih disertacija i profesor saradnik na Vojnoj akademiji Vo-

jske Srbije. Za dopisnog ~lana Akademije in`ewerskih nauka Srbije iz-

abran je 2003. godine.

nove zadatke i nove forme tehnolo{ko bezbednosne reorganizacije. U

vojnom smislu to mewa vrstu i obim formacija, zadataka, pravaca de-

lovawa itd. U osnovi takvog reorganizovawa je implementacija in-

formacionih tehnologija. ^ini se kao da stare doktrine, u kojima se

predvi|a grupisawe qudi u organizovane odbrambene formacije, koje

rukuju borbenim tehnologijama po zadatim planovima, gubi zna~aj i

formu. Savremena strategija odbrane duboko zavisi od informa-

cionih sadr`aja koji bitnije uti~u na weno strukturisawe od dosa-

da{wih geopoliti~kih pitawa.

Ulogu vlasti tehnologija u budu}nosti }e svoditi na ulogu up-

ravqawa, a dosada{we forme odbrambenih organizacija sve vi{e }e

morati da se prilago|avaju upravqa~ko kontrolnim funkcijama i in-

tervencijama koje remete upravqa~ke zadatke. Ina~e, pojam odr`ivog

razvoja, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou, su{tinski pred-

stavqa koncept kvalitetnog upravqawa, {to matemati~ki mo`e da se

opi{e informacionim petqama sa zadatkom kontrole i popravke

gre{aka upravqawa i procene.

ΠJedna od tekovina tehnolo{ke epohe su i asimetri~ne pretwe.

Male zemqe sa skromnim ulagawima u odbranu te{ko im se mogu

odupreti, ~ak su i velike vrlo rawive. Vi, me|utim, smatrate da

se i taj izazov mo`e prevazi}i ulagawem u tehnologiju?

– Tehnologija kao rastu}e dostignu}e epohe dovela je do teorije

ratova i odbrambenih doktrina, a i strategijskih koncepata u kojima se

dve vojske ili strane mogu sukobiti na odre|ene na~ine. To su tzv.

teorije simetri~nih ratova. Nasuprot tome, pojavila se nova tekovina

tehnolo{ke epohe, u kojoj grupa obezbe|ena savremenom tehnologijom

zloupotrebqava wenu funkciju i izvodi teroristi~ke napade za ost-

varivawe odre|enih politi~kih, ekonomskih ili drugih interesa. Ne

ulaze}i u teorijsku analizu fenomena terorizma, za ovakve akcije

ra koji su presudni za sadr`aj wihove realizacije, naj~e{}e zvanih

„kriti~na masa”. U u`em smislu, to zna~i koncentraciju qudi sa

potrebnim znawem, dok, u najop{tijem, kriti~na masa podrazumeva

skup znawa i qudi, laboratorija gde ih razra|uju, proizvodnih

tehnologija i kapaciteta, gde ostvaruju takav proizvod ili tehnologi-

ju, uz uslov ekonomski prihvatqivih tro{kova i rokova. Ovo nije ni

nedosti`no niti nemogu}e, posebno kad se ima u vidu da su tako inte-

grisana znawa i kapaciteti postojali u na{oj zemqi. Preduslovi su

razgrani~ewe proizvoda i tehnologija koji }e se realizovati

vlastitim razvojem i istra`ivawem, a i razgrani~ewe onih

tehnologija koje zemqa mora da ima, a nije u stawu da ih realizuje

doma}im znawem i kadrom u doma}im fabrikama. Analiza proizvo-

da i tehnologija pri ovakvom razgra ni~ewu ima nekoliko stepenika

koji poti~u od postavke strategije odbrane, tr`i{nih faktora,

ekonomskih uslova...

Prvo je izbor proizvoda i tehnologija koji se samostalno

razvijaju uz eventualno u~e{}e tr`i{no dostupnih sirovina, kom-

ponenata, podsklopova, nabavqenih bez ograni~ewa. Drugo je iz-

bor tehnologija i proizvoda, koji se mogu realizovati u saradwi sa

stranim dr`avnim institucijama ili sa me|unarodnim i inostran-

im kompanijama, kao zajedni~ki proizvod ili tehnologija. Taj prist-

up va`i i za proizvodwu po kupqenoj licenci, licencnoj razradi

komponenti, ili podsklopova itd.

INTERVJU

15. maj 2008.10

– Samostalno tehnolo{ko napredovawe prednost je najbo-

gatijih dru{tava, ali i dru{tava sa velikim qudskim i

prirodnim resursima.

– Srbija jo{ uvek ima rezervu znawa za ukqu~ivawe u na-

jnovije tehnolo{ke trendove.

mo`e se re}i da pripadaju novijem pojmu, tzv. asimetri~nom ratu.

Ovakvom ratu te{ko je suprotstaviti se klasi~nim vojnoformacijskim

ustrojstvom, bez obzira na kakvom je nivou tehnologija nacije ili

dr`ave koja je napadnuta. Asimetri~ni rat ili wegova pretwa ne mo`e

se spre~iti iskqu~ivo nacionalnom odbranom. Dakle, ~itave nacije i

wihove nacionalne i dr`avne odbrane mogu biti ugro`ene, a wihova

tehnologija i organizacija nedorasli potencijalnim neprijateqima

koji pose`u za asimetri~nim ratom.

Zna se da je institucionalna saradwa me|u dr`avama i naro-

dima optere}ena istorijskim antagonizmima, koji su posledica

vekovnih simetri~nih ratova, ~iji su uzroci sociolo{ki, kulturo-

lo{ki, ekonomski, nacionalni, religiozni... Zbog toga je saradwa u

oblasti odbrane uvek najosetqivije pitawe me|u dr`avama i najs-

porije se sprovodi. Upravo ta inertnost pogoduje asimetri~nom na-

padu i pretwi terorizma, koji je ponekad i deo strategije, naj~e{}e

pomo}ne, nekih dr`ava u svetu.

Tehnolo{ka razvijenost malog naroda sa skromnim buxetom

naj~e{}e ne pru`a mogu}nost da se mo`e samostalno suprotstaviti

asimetri~nom ratovawu. Pre ili kasnije, svaki region u svetu mo`e

postati meta ne~ijeg interesa i samim tim pove}anog rizika od teror-

isti~ke pretwe, naro~ito ako raspolo`iva tehnologija odbrane ne

mo`e da obezbedi efikasne i dalekose`ne mere za{tite. Mawi naro-

di mogu da na pravi na~in za{tite svoje bezbednosne interese jedino

upotrebom najsavremenijih svetskih tehnologija u kojima u~estvuju svo-

jom visoko razra|enom profesionalnom ulogom i uspostavqawem pune

saradwe sa svima koji svestrano i organizovano rade na otklawawu

ovog velikog savremenog izazova i rizika.

Œ[ta je potrebno za razvoj odbrambenih tehnologija?

– Savremeni razvoj svake, pa i odbrambene tehnologije, te{ko

se mo`e zamisliti u vlastitim okvirima, bez konsolidacije fakto-

Tre}e je precizno utvr|ivawe proizvoda koji se ne}e proizvodi-

ti, ali za koje }e se osvojiti tehnologija odr`avawa i eventualno

proizvodwa pojedinih komponenata za potrebe remonta, pri nabavci

novih sistema odbrane ili modernizaciji starih, stranog porekla.

^etvrto je precizno utvr|ivawe tehnologija sa kojima je mogu}e

ili po`eqno raspolagati na nivou funkcionalne upotrebe i

funkcionalnih znawa o wima, a za koje se mo`e pouzdano o~ekivati

da se nikada ne}e ni odr`avati niti proizvoditi doma}im

tehnologijama.

Kada se formira ovakva hijerarhija odbrambenih tehnologija

kao opredeqewe od koga se ne odustaje na du`i period, tek tada se

mo`e precizno govoriti o pravcima u vezi sa: tipom kadra i

kadrovskih potreba, laboratorija i laboratorijskih potencijala, dop-

une i reorganizacije proizvodnih i tehnolo{kih kapaciteta, ali i

drugim va`nim pitawima.

ΠDa li najnovija razvojna istra`ivawa u oblasti odbrambenih

tehnologija imaju uop{te podlogu u doma}im fundamentalnim

naukama, koje se teoretski i eksperimentalno izu~avaju na na{im

visoko{kolskim institucijama u oblasti baznih nauka – fizike,

hemije, biologije, materijala?

– Kada je re~ o najsavremenijim tehnologijama odbrane, prvo je

pitawe znawa. Naime, pojavquju se tehni~ke funkcije, integrisane u

odbrambene proizvode koji poti~u od vi{ih tehnologija, a koje nismo

razvijali samostalno ili uop{te u prethodnom periodu i koje se do

sada nisu primewivale na proizvodima ni`eg nivoa integrisanosti.

Tako, na primer, proizvodi municije, upravqa~ki sistemi naoru`awa

takti~ke namene, bivaju integrisani sa komponentama i podsklopovi-

ma kosmi~kih i strate{kih vojnih tehnologija, po tr`i{no prih-

vatqivim cenama, {to im daje bitno unapre|ewe performansi.

Ovo je jedna od va`nih karakteristika odbrambene industrije

visoko razvijenih zemaqa sveta, koju prati intenzivna i {iroka pri-

mena informacionih tehnologija na svim nivoima. S duge strane,

razvoj strate{kih odbrambenih tehnologija u najmo}nijim zemqama

sveta intenzivno je usmeren ka kosmi~koj dimenziji, kao novom pros-

toru eventualnih pitawa odbrane, daqeg od ve} postavqenog. Pod ve}

postavqenim podrazumeva se da su kosmi~ke odbrambene funkcije –

telekomunikacije, pra}ewa, izvi|awa, osmatrawa, pa do navigacije –

ve} implementirane na borbene platforme na zemqi svih tipova, ali

i na municiju koju koriste vidovi i rodovi vojske.

Dakle, kosmi~ka tehnologija odavno je u upotrebi na takti~kom

nivou, ali je bez odgovaraju}ih teorijskih, eksperimentalnih i prak-

ti~nih znawa te{ko odgovoriti koji su novi pravci integracije.

Na pitawe da li najnovija razvojna istra`ivawa u oblasti

odbrambenih tehnologija imaju uop{te podlogu u doma}im fundamen-

talnim naukama, koje se teorijski i eksperimentalno izu~avaju na

na{im visoko{kolskim institucijama u oblasti fizike, hemije, bi-

ologije i materijala, moglo bi se odgovoriti jedino da postoje pojedin-

ci ~iji rad zaslu`uje pa`wu, ali ne i naro~ito organizovan za potrebe

odbrambenih tehnologija.

Velike tehnolo{ke sile koje raspola`u mogu}no{}u

istra`ivawa satelitskih i drugih kosmi~kih platformi, informacije u

ovoj oblasti objavquju kratko, uglavnom reklamno, kao vlastite uspehe

ili dostignu}a, {to je nedovoqno za stvarawe precizne slike o budu}oj

primeni odbrambenih tehnologija u toj oblasti. Uglavnom su tehnologi-

je tzv. balisti~kog {tita i savremenih strategijskih sistema ve}ih ze-

maqa predmet ne{to detaqnijih tehnolo{kih rasprava, koje ~esto do-

bijaju vi{e politi~ki, nego nau~ni karakter. Takti~ko naoru`awe ma-

log dometa i kalibra, predmet je tr`i{ne nabavke ili implementacije

novih tehnologija na ve} osvojene proizvode.

ΠKakav je, prema Va{em mi{qewu, na{ kadrovski, razvojni i

nau~ni potencijal?

– Opis kadrovskih, razvojnih i nau~nih potencijala slo`en je i

odgovoran analiti~ki zadatak. Za Srbiju se mo`e re}i da je na grani-

ci odr`ivog u odnosu na savremene trendove visoko razvijenih mawih

zemaqa. Pojam te grani~nosti podrazumevao bi stav – ukoliko se usko-

ro ne preduzmu sistematske mere u istra`iva~ko razvojnoj obuci i

{kolovawu kadra za osvajawe odabranih odbrambenih tehnologija,

moglo bi se desiti da ona znawa za koja jo{ uvek ima kadrovskog po-

tencijala, uskoro budu trajno izgubqena zbog nedostatka sredstava,

programa razvoja, a delimi~no i zbog nedostatka ozbiqnijih kontaka-

ta sa svetskim istra`iva~kim centrima.

Bez obzira na to {to se vide napori koji postoje u entuzijazmu i

tr`i{noj poslovnoj aktivnosti na sajmovima i na svetskom tr`i{tu

uop{te, ipak nedostaje {ira organizovana akcija obnove

istra`iva~kog i razvojnog kadra, a posebno, razvojno-tehnolo{kog u

fabrikama odbrambene industrije. Rad u oblasti razvoja odbram-

benih tehnologija i mogu}e okupqawe kadra na budu}im i postoje}im

programima, mo`e se organizovati na razli~ite na~ine u koncen-

trisanoj formi. To ne mora da zna~i jedinstvo mesta ve} pre svega

jedinstvo potrebnih znawa i rokova realizacije u projektno-

istra`iva~kom smislu. Time se smawuju tro{kovi glomaznih, inertnih

formi organizovawa i pru`a mogu}nost anga`ovawa qudi po potrebi,

koji ina~e rade teku}e istra`iva~ke poslove s temama koje se

primewuju ili mogu primeniti i za odbrambene tehnologije.

Preporu~qivo je, radi dobijawa novih nau~nih rezultata i

odr`avawa nau~nog treninga, prepustiti neke teme istra`ivawa maw-

im centrima lociranim u nau~nom i univerzitetskom okru`ewu na ko-

jima se ujedno i {koluje mla|i kadar.

Kada govorimo o nivou znawa kadra, mo`emo izdvojiti dva

stava koja se mogu posebno ocewivati. Jedan je da i daqe postoje

vrhunska znawa koncentrisana u pojedincima koja zbog neodgo-

varaju}eg anga`ovawa ne mogu da dobiju svoju potpunu razvojnu

afirmaciju i ostaju usamqena i zatvorena. Ta znawa su po nivou

ravna ili ~ak prevazilaze znawa mnogih inostranih stru~waka u

ovoj oblasti, ali su za na{u odbrambenu industriju, na`alost,

slabo upotrebqiva. Drugi stav je da u oblasti integracije novih

proizvoda, znawa grani~no zadovoqavaju modernizaciju sklopo-

va i proizvoda ni`eg nivoa integrisanosti, uz upotrebu inos-

tranih dostupnih komponenata.

Potrebe vojske ve}e su nego {to su ukupna raspolo`iva

znawa, a realizacije doma}ih odbrambenih tehnologija na ni`em

su nivou od mogu}nosti kori{}ewa doma}ih znawa u ovoj oblasti.

Ovakav nesklad mora se sistematski promeniti novom odabra-

nom i planskom koncentracijom kadrova na precizno odabranim

tehnologijama i proizvodima.

ŒKada sve to znamo, mogu li se odrediti daqi pravci razvoja

doma}e odbrambene tehnologija?

– Mogu}nosti za razvoj i odr`avawe novih i modernizaciju pos-

toje}ih odbrambenih proizvoda i tehnologija po~iva na razgrani~ewu

dva pitawa. Prvo je {ta su svetske nove tehnologije koje razvijene

zemqe vode, jo{ uvek, kroz fazu istra`ivawa ili prototipskog ispiti-

vawa, a drugo je {ta su za nas nove tehnologije, koje u svetu ve} du`e

vreme imaju jasan tr`i{ni nivo i ponudu, a na{e odbrambene

tehnologije ih jo{ nisu u celosti primenile za svoje unapre|ewe i

modernizaciju. Za nas je svakako va`nije ovo drugo pitawe, jer se

odnosi na modernizaciju proizvoda, tehnolo{kih i eksperimentalnih

znawa koja smo dostigli, i za koje imamo bazu, a koja se mogu moderni-

zovati tr`i{no dostupnim tehnologijama novije generacije. Za pot-

puno nove tehnologije koje ni u svetu jo{ nisu do kraje uvedene u

odbranu potrebni su potpuno druga~iji uslovi koji ne odgovaraju

mogu}nostima Srbije, bez obzira na entuzijazam koji nema realnu ve}

naj~e{}e emocionalnu osnovu.

Verovatno da tehnologije i proizvodi streqa~kog naoru`awe

svih tipova, ukqu~uju}i i artiqerijsku klasi~nu i raketnu municiju ma-

log dometa, sa preciznim takti~kim tehnologijama, ali i kompatibil-

nim i modularnim sistemima upravqawa vatrom, i komandno infor-

macionim sistemima, predstavqa va`nu perspektivu mogu}eg pravca

razvoja doma}ih odbrambenih tehnologija. Standardizacija, po kri-

terijumima visoko razvijenih zemaqa, kako sa aspekta „softvera”,

tako i dela „hardvera” koji se koristi, mora biti su{tinska odredni-

ca razvoja ovih proizvoda.

Drugi pravac mogao bi da predstavqa remonte i usluge, ali i

modernizacije i realizacije doma}ih borbenih platformi ni`eg

nivoa slo`enosti, ukoliko je to ekonomski opravdano. Ovo se odnosi

na modernizaciju starijih borbenih sistema za koje postoje znawa i

remontni kapaciteti, a i interes u svetu, ali i na tehnolo{ke novine

koje bi im mogle produ`iti vek upotrebe i unaprediti performanse.

Tre}i pravac na koji bi Srbija mogla da ra~una u oblasti

odbrambenih tehnologija su trena`na sredstva i oprema za obuku, in-

tegrisana sa simulacijama softverskog i hardverskog tipa, a i

kvalitetno teorijsko i eksperimentalno {kolovawe, laboratorijsko i

eksperimentalno poligonsko i drugo ispitivawe takti~kih sklopova,

podsistema i sistema odre |enog stepena integrisanosti.

To su naj~e{}e integrisana nova znawa sa starim iskustvima ko-

ja povezuju stru~wake dve generacije, kako u toku razvoja sredstva za

simulaciju, obuku, {kolovawe, tako i u toku eksperimentalnog rada,

koji u oblasti naoru`awa i vojne opreme nije preporu~qiv mla|im i

neiskusnim kadrovima, bez u~e{}a starijih, koji vode ra~una o o{trim

bezbednosnim procedurama.

Standardizacija i prilago|avawe svetskom tehnolo{kom postup-

ku razvoja posebna je aktivnost koja predstavqa stru~no i nau~no

lak{i zadatak nego {to je iskorewivawe prevazi|enih navika koje su

u procedurama starih pravila i postupaka u ovoj oblasti. Razvoj u

konstruktorskom smislu prati sadr`aje postupaka rada i upotrebe ko-

risnika sredstava naoru`awa i vojne opreme i novih odbrambenih

tehnologija na ne{to druga~iji na~in u razvijenim zemqama. Razlog je

licencirawe krajweg korisnika za wihovu upotrebu preko jedinstvenog

sistema treninga i obuke, {to korisniku daje punu odgovornost i {iti

ga od posledica u eventualnim neprilago|enim okolnostima u toku

borbene upotrebe. Tu, mo`da, pone{to mo`emo da dou~imo ukoliko

`elimo {irok i univerzalni pristup zajedni~kom radu sa svetskim

partnerima i potpunu dostupnost svetskim tr`i{tima, sa doma}im

re{ewima odbrambenih tehnologija.

Sne`ana \OKI]

Mira [VEDI]

Snimio Nemawa PAN^I]

11

– Racionalizacija tro{kova odbrane nije samo pitawe

ukupnog broja profesionalnih vojnika, ve}, pre svega,

uvo|ewa sistema naoru`awa visoke preciznosti i

ta~nosti, sa mawim arsenalom skupqeg, ali efikasnijeg

oru`ja, sa punom preliminarnom i teku}om kontrolom po-

mo}u informacionih tehnologija.

��� STU DIJ SKO PU TO VA WE [KO -

LE NA CI O NAL NE OD BRA NE – [ko la

na ci o nal ne od bra ne Voj ne aka de mi je

or ga ni zo va la je od 5. do 10. ma ja stu dij -

sko pu to va we u SR Ne ma~ ku i Kra qe vi nu

Bel gi ju.

U okvi ru stu dij skog pu to va wa ofi -

ci ri 51. klase General{tabnog usavr -

{avawa po se ti li su Cen tar za evrop ske

stu di je bez bed no sti u Gar mi {par ten-

kir he nu, {ko lu Na toa u Obe ra mer gu,

Sek tor jav ne di plo ma ti je pri Ali jan si u

Bri se lu i glav nu ko man du u Mon su. Pri -

pad ni ci Voj ske Sr bi je ima li su pre da -

va wa o ak tu el nim bez bed no snim iza zo -

vi ma i pro ble mi ma, ali i raz go vo re sa

do ma }i ni ma o ob li ci ma sa rad we u

okvi ru Part ner stva za mir.

��� RE GI O NAL NA VE@BA U SA RA -

JE VU – Pri pad ni ci Voj ske Sr bi je, za jed -

no sa pred stav ni ci ma oru a nih sna ga Bo -

sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re, Hr vat ske,

Ma ke do ni je i Slo ve ni je, u~e stvo va li su

od 4. do 9. ma ja u „Re gi o nal noj me |u a gen -

cij skoj ve bi pla ni ra wa“ u sa ra jev skom

kam pu But mir, ko ju su or ga ni zo va li Mi -

ni star stvo od bra ne Bo sne i Her ce go vi ne

i Cen tar za obu ku za po dr {ku mi rov nim

ope ra ci ja ma.

Kon tak ti sa hu ma ni tar nim or ga ni -

za ci ja ma i me di ji ma, pro ble mi ve za ni za

pri jem i sme {taj iz be gli ca, raz o ru a we

de mo bi li sa nih voj ni ka – sa mo su ne ke od

si tu a ci ja sa ko ji ma se sva ko dnev no su sre -

}u u~e sni ci mi rov nih ope ra ci ja, a ko je su

na „Re gi o nal noj me |u a gen cij skoj ve bi

pla ni ra wa“ mo gli da uve ba va ju pri pad -

ni ci oru a nih sna ga iz re gi o na. Ve bom

je ko man do vao dan ski ge ne ral-pu kov nik

Majkl Lo les gard.

��� KO DI FI KA CI JA PER SPEK -

TIV NOG NA O RU@AWA – Pred stav ni ci

Mi ni star stva od bra ne ne dav no su u~e -

stvo va li na 21. sa stan ku rad ne gru pe Na -

toa TRI COD u So fi ji. Su sret je or ga ni -

zo vao Di rek to rat za voj nu stan dar di za -

ci ju, kva li tet i ko di fi ka ci ju Mi ni star -

stva od bra ne Bu gar ske.

Rad na gru pa TRI COD sa sta vqe na je

od na ci o nal nih ko di fi ka ci o nih bi roa

Bu gar ske, ^e {ke, Ma |ar ske, Poq ske i

Slo va~ ke. For mi ra na je 1998. go di ne,

ka ko bi we ne ~la ni ce ko di fi ko va le per -

spek tiv no na o ru a we i voj nu opre mu biv -

{ih ~la ni ca Var {av skog ugo va ra, a ko ji

su i da qe u upo tre bi.

Sve ze mqe ko je su u~e stvo va le na

po me nu tom sku pu je su ~la ni ce Ko mi te ta

Na toa AC/135 u Bri se lu, ko ji je nad le an

za ko di fi ka ci ju i im ple men ta ci ju ko di -

fi ka ci o nog si ste ma u ze mqa ma Ali jan se.

To kom sa stan ka pred stav ni ci na {eg

mi ni star stva sa gle da li su or ga ni za ci ju

si ste ma ko di fi ka ci je u ze mqa ma ne ka da -

{weg Var {av skog pak ta, na ~i ne sa rad we

iz me |u na ci o nal nih ko di fi ka ci o nih bi -

roa, me |u sob ni si stem ko mu ni ka ci je, ali

i wi ho vu in fra struk tu ru – or ga ni za ci o -

nu, ka drov sku i in for ma ti~ ku. G. G.

VESTI

15. maj 2008.12

De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne, ko ju je pred vo dio dr av ni se kre tar Du {an Spa so je vi},

bo ra vi la je 5. i 6. ma ja u zva ni~ noj po se ti Por tu ga lu. U raz go vo ru sa dr av nim se kre ta rom Mi -

ni star stva od bra ne Por tu ga la @oa om Mi ra Go me {om raz ma tra ni su ob li ci sa rad we dva mi -

ni star stva. Do go vo re no je pot pi si va we spo ra zu ma o sa rad wi u obla sti od bra ne, ko ji }e u na -

red nom pe ri o du pot pi sa ti mi ni stri od bra ne Sr bi je i Por tu ga la. Raz go va ra no je i o po li ti~ ko

-bez bed no snoj si tu a ci ji u re gi o nu ju go i sto~ ne Evro pe.

Na sa stan ku sa dr av nim se kre ta rom Mi ni star stva spoq nih po slo va Por tu ga la Ma nu e -

lom Lo bom An tu ne {om, osim po li ti~ ko-bez bed no snih te ma, raz ma tra na su i pi ta wa ve za na za

evrop ske in te gra ci je Sr bi je. Za kqu ~e no je da si tu a ci ja na Ko so vu i Me to hi ji ne mo e i ne sme

bi ti ko ri {}e na kao sred stvo uce ne Sr bi je na we nom pu tu ka pu no prav nom ~lan stvu u EU.

To kom po se te Por tu ga lu odr a ni su i sa stan ci sa za me ni kom na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj -

ske Por tu ga la An to ni om Kar va qom i za me ni kom pred sed ni ka Od bo ra za bez bed nost Par la -

men ta Por tu ga la Ma nu e lom Ko re i ra de @ezu {om.

S A R A D W A U O B L A S T I O D B R A N E S A P O R T U G A L O M

POTPISAN PLAN BILATERALNE SARADWE SA RUSIJOM

U Upra vi za me |u na rod nu voj nu sa rad wu, 7 maja, potpisan je Plan bi la te ral ne voj ne sa -

rad we za 2008. go di nu iz me |u Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je i Mi ni star stva od bra -

ne Ru ske Fe de ra ci je.

Ak tiv no sti pred vi |e ne Pla nom bi la te ral ne voj ne sa rad we usme re ne su i na ja ~a we voj no -

o bra zov ne i voj no me di cin ske sa rad we i na raz me nu is ku sta va u tran sfor ma ci ji Upra ve za od -

no se sa jav no {}u.

Na ~el nik Upra ve za me |u na rod nu voj nu sa rad wu Mi lo rad Pe ri} is ta kao je da, po red pred -

vi |e nih ak tiv no sti, po sto ji za in te re so va nost Mi ni star stva od bra ne Srbije da se, u {to sko ri -

je vre me, re a li zu ju po se te de le ga ci ja vi so kog ni voa dva mi ni star stva.

Iza sla nik od bra ne Ru ske Fe de ra ci je u Be o gra du pu kov nik Vik tor Av de jev is ka zao je za do -

voq stvo {to bi la te ral na voj na sa rad wa dve ze mqe ima uz la znu pu ta wu i iz ra zio o~e ki va we da

}e se ta kvo kre ta we na sta vi ti i u na red nom pe ri o du.

DR@AVNI SEKRETAR SPASOJEVI] U POSETI ^E[KOJ

De le ga ci ja Mi ni star stva od bra ne bo ra vi la je nedavno u bi la te ral noj po se ti ^e {koj Re -

pu bli ci. Tom pri li kom zva ni~ ni ci su raz go va ra li o una pre |e wu bi la te ral ne voj ne sa rad we,

po li ti~ ko-bez bed no snoj si tu a ci ji i evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je.

Dr av ni se kre tar Du{an Spa so je vi} su sreo se sa pr vim za me ni kom mi ni stra od bra ne e -

{ke Mar ti nom Bar ta kom. Za hva lio je za sna nu po dr {ku ko ju ^e {ka, kao ~la ni ca Na toa i EU,

pru a Sr bi ji u da qoj re for mi oru a nih sna ga i u na po ri ma za ukqu ~e we u evrop ske in te gra ci -

je. On je is ta kao i da je jed no stra no pro gla {e we ne za vi sno sti Ko so va i Me to hi je ne le ga lan

~in, te da pred sta vqa pre se dan u me |u na rod nim od no si ma.

Za me nik mi ni stra od bra ne Bar tak re kao je da we go va ze mqa ni je pri zna la jed no stra no pro -

gla {e nu ne za vi snost Ko so va i Me to hi je i po tvr dio da }e we ne sna ge i da qe biti ta mo an ga o va ne

pod man da tom UN. U raz go vo ru sa za me ni kom na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba ^e {ke Re pu bli ke ge ne ral-

ma jo rom Jo se fom Prok {om iz ra e no je obo stra no za do voq stvo po stig nu tim ni vo om sa rad we

oru a nih sna ga dve ju ze ma qa i do go vo re ni su mo da li te ti we nog una pre |e wa u na red nom pe ri o du.

Dr av ni se kre tar su sreo se i sa pr vim za me ni kom mi ni stra spoq nih po slo va ^e {ke To -

ma {om Po ja rom, ali i sa ~la no vi ma Od bo ra za od bra nu i bez bed nost ~e {kog par la men ta.

– Za jed ni~ ki smo oce -

ni li da su evrop ske in te -

gra ci je i ukqu ~i va we Sr -

bi je u pu no prav no ~lan -

stvo u EU naj bo qi na ~in

da se za {ti te na {i sve u -

kup ni in te re si, a po go to -

vo da se bra ni na{ te ri -

to ri jal ni in te gri tet i su -

ve re ni tet – re kao je Spa -

so je vi} u te le fon skoj iz -

ja vi Tan ju gu.

Dva mi ni star stva

pot pi sa la su i Plan bi la -

te ral ne voj ne sa rad we za

2008. go di nu.

UKRATKO

P E R A S P E R A

Pi{e

Qubodrag

STOJADINOVI]

13

PARADA POBEDE

U Moskvi, 9.

maja, odr`ana

je velika vojna

parada ruske

vojske. To je

bio defile

pobede, koji

ako niko

drugi, Moskva

zaslu`uje.

Rusi su `eleli

da poka`u

ponovno

uzdizawe,

uzimawe sebi

neotklowivog

statusa velike

sile. Se}awe

na daleku,

preko svake

mere skupu

pobedu, bilo

je velika

promocija

snage i mo}i,

pokretni

sajam

naoru`awa,

`iva,

spektakularna

slika

Putinove ere.

D

I

N

evetog maja ove burne godine slavila se 63. go di -

{wi ca pobede nad fa{izmom. Malo je preterano

re}i da je bilo slavqa. Ratni veterani pobe dni ~ke

koalicije jedva da su `ivi. Ima ih tu i tamo. Wihovi un-

uci smatraju Drugi svetski rat dalekom avanturom svojih

senilnih predaka.

Iz takve vizure fa{izam nekome izgleda kao mawe

zlo nego {to jeste, skoro da je to jedan eksperiment koji

su na `ivim qudima izvodili oslobo|eni ludaci.

Ali nije bilo tako. To je bio sistem koji je najlak{e

obrazlo`iti ludo{}u. Politika koja je imala podr{ku,

fanati~ni trans nacionalsocijalizma pod eufori~nom

diktaturom vo|e, firera, svejedno.

Volter ka`e da nas zaborav ponekad spasava od

smrti. Ako bi qudski mozak zapisivao svaki u`as sa

kojim se suo~ava, bilo bi to nepodno{qivo isku{ewe,

spo znaja koja ostavqa ve~ni upit: ima li sve ovo smis-

la, vredi li bilo {ta?

Zbog toga su sva na{a se}awa osen~ena spasonos-

nom nostalgijom, ~ak i za doga|ajima u kojima nismo mogli

da u~estvujemo.

U {kolama smo u~ili o herojskom otporu Ju`nih

Slovena fa{isti~kom osvaja~u. Bila je to lekcija puna

patosa i op{tih mesta, romanti~ni strip o neizbe`nom

sudaru dobra i zla. Zbir podataka o mrtvima: ( „Mi smo,

proporcionalno, dali najvi{e `rtava“) {ta je uop{te

`rtva, ako ne ru`na metafora darovawa `ivih,

nesre}nih, nedu`nih qudi nezasitom Bogu rata. Jo{ jedno

leksi~ko svedo~ewe o bezna~ajnosti pojedinca pred sle-

pom silom. („Mi smo krvarili i ginuli, bili smo goli,

bosi i gladni!“)

Oni koji su to govorili mo`da su zaista ginuli, ali

nisu poginuli. No, i to je bila nesre}na fraza sre}no

pre`ivelih. Onih, dakle, koji su u poznom dobu shvatili

da i nije sramota pre`iveti, te da oda `rtvovawu ne mo-

ra, ~ak i ne sme da bude smisao rodoqubqa.

A ipak su dani holokausta i pobede se}awe na

mrtve, hajde da ka`emo na `rtve pomahnitale istorije i

monstruma kojima je dato da je ispisuju. Ove osme godine

Tre}eg milenijuma u Srbiji nije bilo preteranog slavqa.

Nije ga bilo ni u tragovima.

spostavilo se da imamo druge muke, i druge brige,

znatno va`nije od davne pobede. U dr`avama biv{e

Jugoslavije vi{e se i ne zna ko je sve pobedio, koga

i zbog ~ega. Onaj veliki rat ve} je potro{en u zabo-

ravu, a wegovi junaci su nestali u dalekim odjecima

povesti, pred navalom novih jaha~a apokalipse. Zbog

toga je i bilo sumwe u daqe postojawe Dana pobede,

kad se i u svetu i kod nas sve pome{alo: Nemci strogo

ka`wavaju nacisti~ki podmladak, one nasilne pla-

vokose momke koji se prema Adolfu odnose kao prema

`ivoj rok zvezdi.

Nemci znaju da su wihove ulice i pivnice plodno

tlo za obnovu nacisti~kog zanosa, i zato su tako strogi

prema svojoj latentnoj bolesti. Ali, Rusija, Poqska, Slo-

va~ka, pa donekle i Srbija, imaju bliski susret sa nas-

tranim neonacizmom, jednom posebno divqom varijantom

~e`we za firerovim, za vo`dovim kultom.

Odakle to kod nas, ako smo mi, isto kao Rusi, isto

kao Poqaci i Slovaci, bili na spisku nearijevskih naci-

ja, {to je u to doba bio legitimni akt istrebqewa. Nije

li to sindrom „`rtve“, koja se svom mu~itequ pribli`ava

karikaturalnim poistove}ivawem? Ne mo`e se znati,

~udni su putevi Gospodwi i wegove `eqe povodom stada

~iji je ~obanin.

U Moskvi, 9. maja, pred novim predsednikom

(Medve dev) i novim premijerom (Putin), odr`ana je veli-

ka vojna parada ruske vojske. To je bio defile pobede,

koji ako niko drugi, Moskva zaslu`uje. Milioni Rusa, {to

na frontu, {to pod terorom nacista, poginuli su u

otaxbinskom ratu. Mnoge od wih streqali su Staqinovi

pretorijanci, ni{ta ne`niji od esesovaca („Ispred

Hitler, iza tebe Berija, nema nade!“ Nepoznati vojnik

pesnik u odbrani Moskve).

Parade, me|utim, nisu samo zbog pro{losti. Rusi su

`eleli da poka`u ponovno uzdizawe, uzimawe sebi

neotklowivog statusa velike sile. Se}awe na daleku,

preko svake mere skupu pobedu, bilo je velika promocija

snage i mo}i, pokretni sajam naoru`awa, iva, spektaku-

larna slika Putinove ere.

ajve}u senzaciju proizvele su balisti~ke rakete,

bez ograni~ewa dometa, stra{ni projektili iz ma-

gacina strategijskog termonuklearnog oru ja. To je

poruka koja se ~ak i ne mora obrazlagati. Ali i dokaz da

nikada ni{ta nije gotovo, poraz se ~ak i mo`e okon~ati,

ali pobeda nikada. Woj uvek trebaju novi dokazi.

U doba Tita defilei pobede su bili posebna vrsta

opijuma za narod. E{eloni su u ranu zoru, najpre 1, a

kasnije 9. maja, odlazili ~ak do Kalu|erice, sa ~elom u

visini Cvetkove pijace. ^itav Bulevar revolucije bio je

~ist, spreman za defile. Svuda okolo, gde god je bilo mes-

ta, desetine hiqada qudi uzbu|eno su pratili svoju armi-

ju pobede i slobode. Najvi{e radosnog gra|anstva bilo

je preko puta Narodne skup{tine.

Negde oko pet minuta do deset, Bulevarom bi se sju-

rio otvoreni xip, sa generalom koji je stajao u wemu.

Posledwi komandant parade bio je \oko Jovani}. Ta~no

u deset, vozilo bi se okrenulo licem prema tribini, gde

je stajao Tito sa „najbli`im saradnicima“! General bi

se obra}ao svom {efu uvek istim re~ima: „Dru`e

mar{ale, jedinice JNA spremne su za paradu pobede i

slobode. Dozvolite da defile po~ne!“

I Broz je odgovarao, uvek istim re~ima. Jednos-

tavnom, prostom re~enicom: „Mo`ete po~eti!“

I onda je po~iwalo.

Posle toga se dugo pisalo i pri~alo {ta sve

imamo od oru`ja. I kolike su pobede na{eg radnog na -

roda i po{tene inteligencije. Da nam niko ne mo`e

ni{ta dok smo jedinstveni.

Deca ro|ena 45. danas su dede i ~estite staramaj -

ke. To su vi{e nego zreli qudi, ve} u za~etku blage

starosti. Video sam neke kako jo{ poku{avaju da koraci-

ma pobede tr~e za neumornim unucima, stvorewima iz

centra wihovog sveta.

Autor je komentator lista „Politika“

15.maj 2008.

VREME BOQEG STANDARDA

Godinu dana rada menaxmenta

Usvojeni Zakon o

odbrani i Zakon o

Vojsci i donet veliki

broj prate}ih

dokumenata i

pravilnika o radu

sistema odbrane

* Pro{la godina

zavr{ena bez dugova

* Pove}an vojni buxet

* Reformisan

platni sistem i

omogu}eno dobijawe

subvencionih

stambenih kredita

* Nastavqa se

modernizacija Vojske

* Partnerstvo za mir

dovoqna i neophodna

mera saradwe

Srbije sa Natoom

* Poboq{an ugled

Vojske u javnosti

* Boqi odziv regruta

i pove}ano zanimawe

mladi}a i devojaka

za oficirski poziv

14

P

ovodom godi{wice rada Ministarstva odbrane, ministar odbrane Dragan [utanovac je, 4.

maja u Vladi Srbije, odr`ao konferenciju za novinare, kojoj su prisustvovali dr`avni

sekretari Igor Jovi~i} i Du{an Spasojevi}, pomo}nici ministra za qudske i materijalne

resurse Bojan Dimitrijevi} i Ilija Pilipovi}, sekretar MO Dragan Radulovi} i na~elnici

Vojne akademije i Vojnomedicinske akademije general-majori Vidosav Kova~evi} i prof. dr

Miodrag Jevti}.

Uvodno izlagawe na konferenciji ministar [utanovac zapo~eo je osvrtom na potpisivawe

Sporazuma o asocijaciji i pridru`ivawu sa Evropskom unijom, naglasiv{i da je tome zna~ajan do-

prinos dalo i Ministarstvo odbrane, jer je 6. novembra pro{le godine Evropska komisija u svom

izve{taju istakla da je postignut veliki napredak u demokratskoj i civilnoj kontroli Vojske Srbi-

je, {to je jedan od prioriteta evropskog partnerstva. Osim toga, on je kao najzna~ajnije dostignu}e

u pro{logodi{wem radu istakao usvajawe Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci, koji su 1. januara

stupili na snagu, i dono{ewe velikog broja prate}ih dokumenata i pravilnika o radu sistema

odbrane.

BUXET, PLATE I PENZIJE

U osvrtu na vojni buxet ministar je podsetio da je napokon napravqen povoqniji odnos per-

sonalnih i operativnih tro{kova, ali i tro{kova za investicije i opremu, koji je sada u rasponu

55–24–20 odsto. To zna~i da su personalni tro{kovi, odnosno tro{kovi plata i ostalih dodataka

pove}ani sa 22 milijarde na 26 milijardi dinara, {to je 18 odsto vi{e, ali su u isto vreme op-

eracioni tro{kovi smaweni za 19 odsto. Investicioni tro{kovi pove}ani su na 9,4 milijarde,

{to je uve}awe od 135 odsto i predstavqa zbir sredstava za tu namenu, koja su izdvojena u prethod-

ne tri i po godine. Ministar je istakao da je iz NIP-a dobijeno 3,7 milijarde dinara za tri glav-

na projekta, te da se iz sopstvenih prihoda o~ekuje najmawe sedam milijardi dinara.

Posebno je naglasio da je izvr{ena reforma platnog sistema, pa je zahvaquju}i tome

prose~na plata vojnih lica pove}ana sa oko 27.000 dinara u martu pro{le godine, na dana{wa

37.632 dinara. Profesionalni vojnici po ugovoru imali su 15.500, a danas imaju 24.900 dinara,

{to je pove}awe od 60 odsto. Prose~na plata podoficira bila je oko 25.000 dinara, a danas je

32.000, {to je pove}awe od 27,89 odsto. Oficiri su imali 38.700 dinara, a danas imaju prose~no

52.000 dinara, {to je pove}awe od 34,47 odsto.

Prema wegovim re~ima, i vojne penzije za april bi}e pove}ane za oko 4,2 odsto.

– Imamo veliki problem duga prema penzionerima. Iznalazimo mogu}nost sa Ministarstvom

finansija da se taj dug reprogramira, a re~ je o 4,5 milijarde dinara. Tako|e, bitno je re}i da

smo, u saradwi sa Ministarstvom rada i socijalne politike, dogovorili da se vojne penzije

uskla|uju kao i civilne, dva puta godi{we – u aprilu i oktobru, a prema saop{tewu stru~ne slu`be

Republi~kog fonda penzijskog i invalidskog osigurawa od 1. aprila predvi|eno je pove}awe penz-

ija za oko sedam odsto, kao i u civilnom sektoru – rekao je [utanovac.

Ministar odbrane je podsetio da je pre godinu dana dug prema dobavqa~ima iznosio skoro

2,8 milijarde dinara, a u 2006. je bio 4,5 milijarde dinara, i posebno naglasio da je pro{la go-

dina zavr{ena bez dugova. Na taj na~in je samo na zateznim kamatama u{te|eno petsto miliona di-

nara.

– Nastavqamo sa modernizacijom Vojske. Prioriteti su opremawe savremenom telekomu-

nikacionom opremom, koje smo zapo~eli, zatim za{titnom balisti~kom opremom za vojnike, a raz-

matraju se i mogu}nosti nabavke borbenih vozila to~ka{a, {kolskog aviona za obuku pilota,

U FOKUSU

Snimio Zvonko P

ERGE

Ministarstva odbrane

opreme za kontrolu vazdu{nog prostora, terenskih motornih vozila i

opreme za specijalne sastave i jedinice vojne policije. Za te namene }e iz

buxeta biti izdvojeno oko 7,5 milijardi dinara, plus sredstva iz NIP-a ko-

ja se odnose na remont vazduhoplova – naglasio je ministar.

Prema wegovim re~ima, u protekloj godini poboq{ani su uslovi za

`ivot i rad pripadnika Vojske Srbije u Kopnenoj zoni bezbednosti. Sve

nadoknade koje im pripadaju ispla}uju se redovno, a posebno je zahvalio

op{tinama Beograda i kompaniji SBB {to svaka baza u tom delu Srbije ima

kablovsku televiziju.

STAMBENI KREDITI

– Omogu}ili smo pripadnicima Vojske da dobiju subvencionisane

stambene kredite. Za milijardu dinara, koliko je za tu namenu izdvojila

Vlada Republike Srbije, mo`e se obezbediti izme|u 1.300 i 1.500 kredita

za oficire i podoficire – podsetio je ministar [utanovac i dodao da ce-

na tih kredita zavisi od broja godina provedenih u Vojsci.

Podsetiv{i da je prose~an zakup stana u Beogradu oko 250 evra, min-

istar je rekao da najve}a rata za otplatu kredita od, recimo 50.000 evra,

za one koji imaju do pet godina sta`a, iznosi 332 evra, a najni`a rata je

262 evra, za one koji imaju 25 godina sta`a.

– Na`alost, u MO ima oko 25.000 stambenih zahteva, od ~ega je 16.000

interesenata koji nemaju nikakav stan. Me|u wima je veliki broj qudi koji su

u Srbiju do{li iz biv{ih jugoslovenskih republika. Smatramo, da i wima

mo`emo da pomognemo kao dr`ava i kao ministarstvo. Model koji primewu-

je Izvr{no ve}e Autonomne pokrajine Vojvodine, po kome se omogu}ava

izbeglim i raseqenim licima da dobiju ku}u sa oku}nicom, mogli bismo i mi

da usvojimo. Sutra }e biti podeqen jedan broj kqu~eva za stanove koji se rade

i zavr{avaju na Be`anijskoj kosi – dodao je [utanovac.

Ministar je posebno istakao da je u zavr{noj fazi izgradwa baze Ce-

potina na jugu Srbije, koja se finansira sredstvima iz NIP-a, i najavio

wen zavr{etak do kraja septembra. On je izrazio i nezadovoqstvo dosa-

da{wim remontom aviona.

– Najavili smo i platili remont ~etiri aviona MiG-29. Na`alost, do

sada je u vazduhu bio samo jedan avion i on ima nedostatke koji treba da se

otklone. To nije problem Ministarstva odbrane, ve} na{ih prijateqa ~ija je

obaveza bila da zavr{e remont do Nove godine – rekao je ministar.

Prema re~ima Dragana [utanovca, problema ima i u prodaji vi{ka

vojnih nepokretnosti u okviru Master-plana. Osnovni problemi jesu ne-

dostatak dokumentacije za pojedine objekte i nere{eni imovinsko-pravni

odnosi i dugotrajna tenderska procedura.

Govore}i o rezultatima postignutim u me|unarodnoj vojnoj saradwi,

ministar je rekao da nisu iskori{}ene sve mogu}nosti u okviru Programa

Partnerstvo za mir, posebno {to nije potpisan Bezbednosni sporazum. On

smatra da je to lo{e ako se ima u vidu da su taj sporazum potpisale sve zemqe

severne hemisfere, ukqu~uju}i Rusku Federaciju. [utanovac je istakao da je

u ovom trenutku Partnerstvo za mir dovoqna i neophodna mera saradwe Sr-

bije sa Natoom – naglasio je on.

Ministar je pomenuo da je za godinu dana odr`ano pet me|unarodnih

vojnih ve`bi, ali da posledwoj trilateralnoj ve`bi Ma|arske, Rumunije i

Srbije „[ajka 2008“, odr`anoj u Titelu, pod nazivom koju je realizovala

Uprava za vanredne situacije, nije dat odgovaraju}i publicitet. Ministar -

stvo odbrane je u~estvovalo pro{le godine i u suzbijawu poplava i po`ara u

zemqi i Gr~koj. Tokom 2007. godine osnovalo je 167 op{tinskih {tabova

civilne za{tite.

POBOQ[ANA SLIKA O VOJSCI

– Posebno se ponosimo ukqu~ewem dela kapaciteta VMA u mre`u

zdravstvenih ustanova Srbije. Smatramo da je to veliki iskorak na{eg mi -

nistarstva i da smo omogu}ili gra|anima Srbije sa najte`im oboqewima da

se uz odgovaraju}i uput mogu le~iti u VMA. Od septembra pro{le godine

VMA je postala i regionalni centar za vojnomedicinsku saradwu – naglasio

je ministar.

Govore}i o dostignu}ima u vojnom {kolstvu, Dragan [utanovac je is-

takao da je na{ vojno{kolski sistem napokon usagla{en sa univerzitetskim.

Studenti Vojne akademije od {kolske 2007/2008, posle zavr{etka {kolo-

vawa, dobijaju i vojnu i diplomu pojedinih civilnih fakulteta. Ministar je

rekao da se sada 12 studenata VA nalazi na {kolovawu u inostranstvu na

osnovnim studijama, a 14 oficira je na vi{im vojnim {kolama.

On je izrazio posebno zadovoqstvo ~iwenicom da je poboq{an ugled

Vojske u javnosti, o ~emu govori i podatak da je sada deset puta vi{e onih ko-

ji su konkurisali za VA nego lane, te da je pro{le godine za 30 mesta, pred-

vi|enih za devojke, konkurisalo wih 65, a ove godine 107. Pove}an je i odziv

regruta. U 2005. bio je 68,3 odsto, u 2006. godini 62 odsto, a pro{le go-

dine 90 odsto. U decembru 2007. odziv je bio 99,9 odsto onih koji su `eleli

da slu`e vojni rok u uniformi. Pored toga, omogu}eno je i civilno slu`ewe

roka u ustanovama Ministarstva odbrane, ~ime se ostvaruju znatne u{tede

finansijskih sredstava.

Na konferenciji za novinare ministar [utanovac je istakao da je

Ministarstvo odbrane pomoglo javnom preduze}u Jugoimport – SDPR u skla-

pawu ugovora za izvoz naoru`awa i vojne opreme u Irak. Istina, oni nisu

u~estvovali u sa~iwavawu tog ugovora, ali jesu u podizawu ugleda na{e

zemqe u poslovawu sa Irakom, i ministar smatra da bez Ministarstva

odbrane takav ugovor ne bi mogao da bude ispuwen.

– Ove godine radili smo pod velikim tenzijama. Izazovi koji su se

ticali kona~nog re{ewa statusa Kosmeta i saradwe sa Ha{kim tribunalom,

jesu izazovi kakve nema nijedna zemqa u Evropi, ali su pripadnici Vojske

pokazali maksimalnu zrelost i odgovornost – istakao je prvi ~ovek u Min-

istarstvu odbrane.

U osvrtu na samoproklamovanu nezavisnost Kosova i Metohije, min-

istar [utanovac je izrazio zadovoqstvo {to nije upotrebqena vojna sila

u re{avawu tog problema i naglasio da bi Vojska bila spremna da, u skladu

sa Zakonom i Ustavom, ispuni sve svoje obaveze, sva o~ekivawa koja bi pred

wih postavili dr`avni organi. U tom smislu, on je istakao vrlo dobru

saradwa sa Kforom zahvaquju}i ~emu su izbegnuti sukobi. On smatra da tu

saradwu treba u budu}nosti odr`avati, jer je u interesu gra|ana koji `ive

na Kosmetu.

Na kraju konferencije ministar je odao priznawe novinarima i is-

takao vrlo dobru saradwu Ministarstva odbrane sa medijima u Republi-

ci Srbiji.

Mira [VEDI].

15

BROJNO STAWE

Prema re~ima ministra [utanovca, u Ministarstvu odbrane i

Vojsci Srbije 2005. bilo je oko 71.000 qudi, a u januaru pro{le go-

dine 37.611. Sada je 36.853 pripadnika MO, s tim {to je raspisan

konkurs za prijem 1.500 vojnika po ugovoru. Do sada je u sastave Vojske

primqeno oko 500 qudi i o~ekuje se da ta cifra bude 37.853 pripad-

nika MO, {to je prakti~no vi{e nego u januaru pro{le godine.

Trenutno u Vojsci Srbije ima 8.500 vojnika na slu`ewu vojnog

roka. Na Vojnoj akademiji se danas {koluje 599 studenata, a u Vojnoj

gimnaziji 365 u~enika.

PLATA POTPORU^NIKA

Krajem pro{le godine plata potporu~nika pripravnika bila je

31.362 dinara, a danas je 38.382 dinara. Ako se na to doda nakna-

da za uve}ane tro{kove stanovawa, wegova ukupna primawa su oko

600 evra.

– Te{ko da u Srbije postoji bilo koja po~etni~ka plata ve}a od

plate potporu~nika. Jedino tako, u procesu profesionalizacije,

mo`emo da privu~emo mlade qude da rade tako te`ak i odgovoran

posao. Podse}am da smo u januaru pove}ali plate i najavili pove}awe

za april, tako da }e aprilski ~ek zaposlenih u sistemu odbrane biti

ve}i za 10,29 odsto – rekao je ministar.

MEDIJI O SISTEMU ODBRANE

– U protekloj godini, u 33 doma}a medija objavqeno je ukupno

16.090 priloga o sistemu odbrane, {to je najvi{e od vremena JNA.

Dnevno je prose~no objavqivano 44 priloga, a mese~no 1.341, {to

dovoqno govori o transparentnosti sistema odbrane. Prilozi su

uglavnom bili nepristrasni, jer u 89,2 odsto tekstova nije bilo komen-

tatorskih opaski. Poruke sa pozitivnim vrednosnim stavovima

sadr`alo je 5,6 odsto priloga, a sa negativnim 5,2 odsto – istakao je

Dragan [utanovac.

S

ko ri za vr {e tak ra do va na ba zi „Ce po ti na” na ja vio je mi ni star od bra ne Dra -

gan [u ta no vac, ka da je 7. ma ja ob i {ao gra di li {te.

– Re {i li smo da ka sarn ski kom pleks, za po ~et 2002. go di ne i ne ko li ko pu -

ta kon zer vi san, za vr {i mo do kra ja le ta. Teh ni~ ki pri jem gra di li {ta bi }e oba -

vqen kra jem av gu sta, a do kra ja sep tem bra }e na „Ce po ti ni” kre nu ti `i vot i

use qa va we voj ni ka. O~e ku jem da to bu de sa vre me na i mo der na ba za, u ko joj }e

pro fe si o nal ni voj ni ci bi ti sme {te ni na od go va ra ju }i na ~in. Ba za isto vre me no

pred sta vqa stra te {ki punkt za ce lu ze mqu i cen tri pe tal nu ta~ ku bez bed no sti za sve

gra |a ne ko ji `i ve na pro sto ru ju ga Sr bi je – re kao je [u ta no vac.

OBEZ BE \E NA FI NAN SIJ SKA SRED STVA

Pr vi put se, po sle ne ko li ko de se ti na go di na, gra di jed na ve li ka ka sar na, ko -

ja }e, ne sum wi vo, bi ti naj bo qi i naj mo der ni ji obje kat Mi ni star stva od bra ne i

Voj ske Sr bi je.

Obi la ze }i gra di li {te, mi ni star [u ta no vac na gla sio je da si stem od bra ne go -

di {we pla }a vi {e mi li o na di na ra za za kup pro sto ri ja za sme {taj voj ni ka, a da, pri

tom, ta kav sme {taj ni pro stor ni je od go va ra ju }i. Iz grad wom ka sarn skog kom plek sa }e

se, s jed ne stra ne, ostva ri ti znat ne u{te de, a s dru ge po boq {a ti uslo vi `i vo ta i ra -

da pri pad ni ka ^e tvr te bri ga de Kop ne ne voj ske. Pred vi |e no je da u ba zi bu de sme {te -

no oko hi qa du voj ni ka i sta re {i na. Stam be ni objek ti ko ji su pla ni ra ni za pri pad ni -

ke @an dar me ri je ne }e bi ti za vr {e ni, za to {to je MUP od u sta o od da qe iz grad we.

Za vr {e tak pla ni ra nih ra do va o~e ku je se na vre me. Do sa da je pro blem pred -

sta vqa la ~i we ni ca da ver bal no iz ja {wa va we zva ni~ ni ka za iz grad wu voj no po li -

cij skog kom plek sa „Ce po ti na“ ni su pra ti li i kon kret ni po te zi u vi du fi nan sij ske

po dr {ke. Da nas su pr vo obez be |e na nov ~a na sred stva, iz Na ci o nal nog in ve sti ci o -

15. maj 2008.16

GRAD NA CEPOTIN

Donedavno su napu{teno

gradili{te i plac

zarastao u korov

odavali utisak da }e

„Cepotina” biti jo{ jedna

proma{ena investicija,

sa te{kim finansijskim,

bezbednosnim i

politi~kim posledicama.

Po~etkom maja slika se

promenila – na planini

Rujan neimari ubrzano

rade kako bi zavr{ili

moderan kasarnski

kompleks, koji, zbog

planirane veli~ine

i savremene opreme,

nazivaju „srpski

Bondstil”.

IZGRADWA VOJNOG

KOMPLEKSA KOD

BUJANOVCA

Na gra di li {tu ka sarn skog kom plek sa „Ce -

po ti na” na ~el nik Voj nog gra |e vin skog cen tra

Ni{ pot pu kov nik Slo bo dan Ne din oba ve stio je

mi ni stra i po mo} ni ka mi ni stra od bra ne za ma -

te ri jal ne re sur se Ili ju Pi li po vi }a o ur ba ni -

sti~ kom pla nu i za vr {e nim gra |e vin skim ak tiv -

no sti ma.

Ka sarn ski kom pleks na la zi na po vr {i ni od

36 hek ta ra i do we ga vo di as fal ti ra ni put od

tri ki lo me tra, od Bu ja nov ca. Ur ba ni sti~ kim pla -

nom pro stor kom plek sa po de qen je na ko mand nu,

stam be no-na stav nu, in ten dant sku i teh ni~ ku gru -

pu obje ka ta – i osta le objek te in fra struk tu re.

Pred vi |e no je da ka sar na ima i dva he li dro ma,

dok bi se u dru goj fa zi iz gra di li voj ni~ ki klub i sport ska ha la. Upo -

re do sa za vr {et kom gra |e vin skih ra do va, opre ma }e se i en te ri jer,

ugra |i va ti ku hiw ska opre ma i po treb na teh ni~ ka sred stva.

KRA TAK ROK IZ GRAD WE

Sred stva za iz grad wu „Ce po ti ne”, u vi si ni od mi li jar du i tri -

de set mi li o na di na ra, obez be }e na su iz Na ci o nal nog in ve sti ci o -

nog pla na. Ugo vo re na vred nost ra do va je 950 mi li o na di na ra, dok

}e se osta tak nov ca utro {i ti za ku po vi nu opre me ili ne pred vi |e ne

ra do ve. In ve sti tor kom plek sa – Voj nogra |e vin ski cen tar Ni{ – iza -

brao je na jav nom po zi vu i kon kur su ~e ti ri iz vo |a ~a ra do va: „Gra -

nog pla na, a po tom pot pi sa ni ugo vo ri sa iz vo |a ~i ma gra |e vin skih

ra do va.

Od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra, mi ni star od bra ne Dra gan

[u ta no vac na gla sio je da pred u ze }a ko ja skla pa ju ugo vo re sa Mi ni -

star stvom od bra ne ima ju po ve re wa u to da mo gu nor mal no da ra de.

– Mi ni star stvo od bra ne, u ovom tre nut ku – re kao je [u ta no -

vac – ne ma du go va, a pre vi {e od go di nu da na si stem od bra ne du go -

vao je 2,8 mi li jar di di na ra. Go di {we smo pla }a li pet sto mi li o na

di na ra za te zne ka ma te. Du go ve smo vra ti li, ka ma tu u{te de li, a na -

da mo se da }e i fir me za svo je uslu ge po nu di ti ni e ce ne, jer su do

sa da u ce nu ura ~u na va li i ~e ka we za upla tu no va ca.

17

NI

bal skog igra li {ta, sport skih

te re na, bi o skop ske sa le, ali i

sa vre me ni je hor ti kul tur no

ure |e we pro sto ra, iz grad wa

so ba sa ku pa ti li ma i ka mi nom.

Sve je to do dat no kom pli ko va -

lo na sta vak gra |e vin skih ra do -

va i tra i lo ve }a fi nan sij ska

ula ga wa. Od ta da do da nas u

ba zu je ulo e no jo{ 210 mi li -

o na di na ra – sred stva Mi ni -

star stva od bra ne i Di rek ci je

za gra |e vin ski in i we ring, ko -

ja su is ko ri {}e na za iz grad wu

ku hiw sko-tr pe za rij skog blo ka,

~e ti ri ki lo me tra vo do vod ne i

ka na li za ci o ne in sta la ci je i po la ki lo me ta ra si ste ma za gre ja we.

Ne ma sum we da su ~el ni ci Vla de Re pu bli ke Sr bi je, Mi ni star -

stva od bra ne i Na ci o nal nog in ve sti ci o nog pla na do ne li pra vu od -

lu ku, ka da su od lu ~i li da po sle ~e tvo ro go di {weg za ti{ ja odvo je no -

vac za za vr {e tak kom plek sa „Ce po ti na”. Ta kva od lu ka po sle di ca je

po tre be da se na ju gu Sr bi je raz me ste je di ni ca Voj ske, a obez be de

va qa ni uslo vi za `i vot i rad oko hi qa du qu di, ali i sme ste teh ni -

~ ka sred st va. Ne spo ran je i stra te {ki zna ~aj ba ze i we na ulo ga u

pro tiv te ro ri sti~ koj za {ti ti ko ri do ra 10 i spre ~a va we te ro ri -

sti~ kih ak tiv no sti u P~iw skom okru gu. Ta ko |e je tre ba lo ras po re di -

ti in ter vent ne sna ge Voj ske bli e sa sta vi ma u Kop ne noj zo ni bez -

bed no sti. Bez bed no sti svih gra |a na na ju gu Sr bi je i za u sta vqa we

ise qa va wa Sr ba iz Bu ja nov ca i Pre {e va je su ne ke od po li ti~ kih

di men zi ja „Ce po ti ne”.

Da nas je vi {e ne go iz ve sno da }e se, ubr zo, iz nad se la Bo i -

we vac po ja vi ti sa vre me na ka sar na, ko jom }e se po no si ti i Voj ska i

dr a va.

Zo ran MI LA DI NO VI]

Sni mio Ra do van PO PO VI]

di teq” Iva wi ca – {est stam -

be nih pa vi qo na, u vred no sti od

320 mi li o na di na ra, „DMB

In i we ring” Ni{ – dva objek -

ta za 45 mi li o na di na ra, „Ton -

~ev grad wa” iz Sur du li ce – de -

vet obje ka ta u vred no sti od 220

mi li o na di na ra i Po stro je we

za pre ~i {}a va we vo de „Gra di -

teq” No vi Sad, za 12 mi li o na

di na ra.

Na gra di li {tu su an ga o -

va ni i rad ni ci VGU „Be o grad”,

ko ji iz vo de ra do ve na in fra -

struk tu ri u vred no sti od 160

mi li o na di na ra. Po re ~i ma

pot pu kov ni ka Slo bo da na Ne di -

na, ugo va re na je iz grad wa ve }i -

ne pred vi |e nih obje ka ta – 90

od sto. Na red ne dve ne de qe ugo -

vo ri }e se iz grad wa jo{ tri

objek ta. Na taj na ~in obez be di -

}e se uslo vi da se rok i tem po

iz grad we is po {tu ju, a objek ti

za vr {e na vre me.

Rad ni ci VGU Be o grad su me -

|u pr vi ma iza {li na gra di li -

{te, a wi hov di rek tor Ra den ko

Su zi} ka e: „Ima mo rad ne i

stru~ ne kva li te te, a uz efi ka sno

fi nan si ra we, za vr {i }e mo po -

ve re ne po slo ve na vre me”.

Od ru ko vo di o ca gra di li -

{ta Mi len ka Ivan ~e vi }a sa -

zna li smo da je ve} za vr {e no

de se tak ki lo me ta ra sa o bra }aj -

ni ca, dva ki lo me tra ka na la za

po sta vqa we ener get skih ka blo -

va i sko ro kom plet na vo do vod na

i ka na li za ci o na mre a. Maj -

sto re je an ga o va la i fir ma

„DMB In i we ring” iz Ni {a,

~i ji su vla snik Zo ran Mi haj lo -

vi} is ti ~e da }e do sep tem bra za vr {i ti uprav ni obje kat i zgra du

kan ti ne. Na li cu me sta su i nad zor ni or ga ni ko ji kon tro li {u ma te -

ri jal {to pri sti e na gra di li {te, me re HTZ za {ti te i si gur no sti i

kva li tet ra do va. Ve} sa da se mo gu na zre ti kon tu re gra da ko ji ni ~e

na „Ce po ti ni”.

STRA TE GIJ SKI ZNA AJ

Ka ko je te kla iz grad wa „Ce po ti ne”?

Naj vi {i voj ni i dr av ni zva ni~ ni ci po ~e li su da obi la ze

pro plan ke iz nad se la Bo i we vac kod Bu ja nov ca kra jem 2001. go di -

ne. Sa ve zna vla da SR Ju go sla vi je do de li la je, po ~et kom 2003. go -

di ne, 200 mi li o na di na ra za iz grad wu ba ze Ko or di na ci o nom te lu

za op {ti ne Pre {e vo, Bu ja no vac i Me dve |a. Od tog nov ca ku pqe no

je ze mqi {te i za vr {en zna tan deo in fra struk tur nih po slo va, ali

je ubr zo po ne sta lo fi nan sij skih sred sta va, ta ko da se, u 2004. go -

di ni, ra di lo spo ri je. On da {wi mi ni star od bra ne Pr vo slav Da -

vi ni} na re dio je pro me nu pla no va iz grad we ba ze i na ja vio da }e

za we nu iz grad wu bi ti po treb no mno go vi {e nov ca – ko ga ni je bi -

lo. Pla ni ra na je ta da i iz grad wa mo te la, za tvo re nog ba ze na, fud -

TEMA

15. maj 2008.18

STA NO VI U VRA WU

To kom bo rav ka na ju gu Sr bi je, mi ni star od bra ne Dra gan

[u ta no vac po se tio je i stam be no gra di li {te u vraw skom na se -

qu „Vik tor Bu baw”. Tom pri li kom je di rek tor Gra |e vin ske di -

rek ci je Re pu bli ke Sr bi je Dra gan Gru ji} is ta kao da }e 96 sta -

no va, po vr {i ne oko 7.000 kva drat nih me ta ra, bi ti za vr {e no

za ~e ti ri me se ca i da }e se u 64 sta na use li ti pri pad ni ci Voj -

ske Sr bi je.

Si stem skim re {e wi ma o raz me ni imo vi ne Voj ske za iz -

grad wu stam be nih je di ni ca, ali i sa rad wom Mi ni star stva od -

bra ne i Gra |e vin ske di rek ci je RS, obez be di }e se iz grad wa jo{

150 sta no va u No vom Sa du, Ni {u, Va qe vu, ^a~ ku i Vra wu.

19

GO DI NU DA NA KO MAN DE ZA OBU KUNa sve ~a no sti u ka sar ni „Top ~i der”u

Be o gra du ne dav no je obe le e na go di {wi -

ca ra da Ko man de za obu ku Voj ske Sr bi je.

Sku pu su pri su stvo va li na ~el nik Ge ne ral -

{ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik

Zdrav ko Po no{, dr av ni se kre tar Mi ni -

star stva od bra ne dr Zo ran Jef ti} i po -

mo} nik mi ni stra od bra ne za qud ske re -

sur se dr Bo jan Di mi tri je vi}.

– Ko man da za obu ku for mi ra na je pre

go di nu da na kao po seb na in ter vi dov ska ko -

man da ope ra tiv nog ni voa, sa za dat kom da

ob je di ni i upra vqa in di vi du al nom obu kom

pri pad ni ka Voj ske. Po sle or ga ni za cij sko

-mo bi li za cij skih pro me na obu ka je ste na {a

te i {na ak tiv nost, a to kom pro te kle go di -

ne po tvr |en je vi sok kva li tet no vog si ste ma

ob u ~a va wa – is ta kao je ko man dant Ko man de

za obu ku ge ne ral-ma jor Qu bi {a Di ko vi}.

Pre ma re ~i ma na ~el ni ka Ge ne ral {ta -

ba ge ne ra la Po no {a, na {e opre de qe we je -

ste da nam obu ka bu de u te i {tu svih ak tiv -

no sti. Broj ni po ka za te qi, kao {to je po pu -

we nost ter mi na za ga |a wa je di ni ca na po -

li go nu Pa su qan ske li va de, go vo re da se

obu ka u Voj sci Sr bi je iz vo di na in ten zi van

i efi ka san na ~in.

DAN CEN TRA ZA OBU KU LO GI STI KE

U kru {e va~ koj ka sar ni „Car La zar“

obe le en je Dan Cen tra za obu ku lo gi sti ke

– 4. maj. Na taj da tum Cen tar za obu ku pre -

pot ~i wen je Ko man di za obu ku. Sve ~a no sti

su pri su stvo va li ko man dant Ko man de za

obu ku ge ne ral-ma jor Qu bi {a Di ko vi} i

pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve.

Tom pri li kom ko man dant Cen tra za

obu ku lo gi sti ke pu kov nik Mi lo rad Di mi -

tri je vi} na gla sio je da su, u 2007. go di ni i

pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne, u Cen tru za

obu ku lo gi sti ke re a li zo va ni 31 kurs i vi -

{e osta lih ob li ka usa vr {a va wa svih ka te -

go ri ja li ca. Na wi ma su ob u ~e ni 17 ofi ci -

ra, 90 pod o fi ci ra, 215 pro fe si o nal nih

voj ni ka, 47 ci vil nih li ca, 134 stu den ta

Voj ne aka de mi je i 97 voj ni ka na re dov nom

od slu e wu voj nog ro ka.

Z. M.

De ve ta go di {wi ca

po gi bi je pi lo ta pu kov ni -

ka Mi len ka Pa vlo vi }a,

ko man dan ta 204. lo va~ -

kog avi ja cij skog pu ka, u

vre me bom bar do va wa

Na toa, obe le e na je u

Va qe vu, u pri su stvu rod -

bi ne, rat nih dru go va,

pri pad ni ka Voj ske Sr bi -

je i broj nih gra |a na.

Pu kov nik Pa vlo vi}

po le teo je 4. ma ja na lov -

cu MiG 29 sa ae ro dro ma

u Ba taj ni ci da bi spre -

~io avi ja ci ju Na toa da

bom bar du je Va qe vo. U ne rav no prav noj bor bi nad ne bom rod nog kra ja, dva pro jek ti la po go -

di la su we gov avi on, ko ji se po tom sru {io u se lu Bu ja ~i}.

Na ko me mo ra ci ji 5. ma ja u Va qe vu i Bu ja ~i }u, kraj spo men-obe le` ja ko ja pod se }a ju na

ju na {tvo pu kov ni ka Pa vlo vi }a, ven ce i cve }e po lo i li su i pred stav ni ci 204. avi ja cij ske

ba ze Voj ske Sr bi je.

U ka sar ni „Top ~i der” u Be o gra du, u or ga ni za ci ji Upra ve za od bram be ne teh no lo gi je

Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se Mi ni star stva od bra ne, 8. ma ja odr a na je stru~ na ras pra -

va „Re pro jek to va we si ste ma odr a va wa“.

Skup je otvo rio za stup nik na ~el ni ka Upra ve za od bram be ne teh no lo gi je pu kov nik dr

Dan ko Jo va no vi}, a na we mu su u~e stvo va li ofi ci ri lo gi sti ke, ko ji se u svom ra du te i {no

ba ve za da ci ma odr a va wa.

To kom ras pra ve u~e sni ci su na sto ja li da {to objek tiv ni je sa gle da ju si stem odr a va wa

u Voj sci Sr bi je i da utvr de pro ble me ko ji op te re }u ju we go vo funk ci o ni sa we ka ko bi stvo ri -

li uslo ve za {to sko ri je re pro jek to va we tog si ste ma.

Lo gi sti ~a ri su se slo i li da pro ble mi odr a va wa sred sta va ko ji ma Voj ska ras po la e

ni su la ko re {i vi. Wi ma su po seb no do pri ne li lo {i ma te ri jal ni uslo vi pro te klih go di na, pa

se ne mo gu re {i ti pre ko no }i. Na zna ~e ne su i kon kret ne me to de ko je bi si stem odr a va wa

u~i ni le efi ka sni jim, po seb no ko ri {}e wem ras po lo i vih ka pa ci te ta za re mont. A. A.

S E ] A W E N A P I L O T A M I L E N K A P A V L O V I ] A

S T R U ^ N A R A S P R A V A I Z O B L A S T I O D R @ A V A W A

Od 12. do 14. ma ja odr an je, pr vi put u Be o gra du, kurs za ope ra tiv ne po slo ve u Ge ne -

ral {ta bu VS i ko man da ma ope ra tiv nog ni voa. Kurs je otvo rio ge ne ral-ma jor Dra gan Ko lun -

xi ja, na ~el nik Upra ve za ope ra tiv ne po slo ve (J-3).

To kom stru~ nog ospo so bqa va wa po la zni ci su iz u ~a va li pri me nu no vog pra vi la o upo -

tre bi Voj ske, po stup ke ope ra tiv nog pla ni ra wa, or ga ni zo va wa i kon tro le ope ra tiv nih i

funk ci o nal nih spo sob no sti, za tim, za dat ke pri li kom obez be |e wa obje ka ta, ma te ri jal nih

sred sta va i qud stva, ali i vo |e we ope ra tiv ne evi den ci je, pla ni ra we ra da u ko man da ma,

kao i pi sa we pla no va iz Uput stva za ope ra tiv no pla ni ra we.

I or ga ni za ci ja unu tra {we slu be, pri me na in for ma ci o nog si ste ma za pri pre mu i

una pre |e we te ri to ri je, te ope ra tiv no ma ski ra we, ta ko |e su bi le obla sti iz ko jih su u~e sni -

ci kur sa ste kli no va zna wa. A. A.

K U R S Z A O P E R A T I V N E P O S L O V E

UKRATKO

POLIGON

15. maj 2008.

TALA^KA

KRIZA-2008

Takti~ka ve`ba specijalnih jedinica

Pripadnici Specijalne

brigade i vojne policije

iz sastava Kopnene vojske

izvo|ewem ve`be

na Batajnici prikazali

su kako specijalni

timovi deluju u

situacijama kada su

oteti taoci u

vazduhoplovima

i objektima aerodroma

i postupke tokom

protivteroristi~kih

zadataka

20

J

e di ni ce Voj ske Sr bi je su na ae ro dro mu u Ba taj ni ci 23. apri la iz ve le tak ti~ -

ku ve bu Ta la~ ka kri za – 2008. Tom pri li kom su de mon stri ra li dej stvo ti mo -

va spe ci jal nih sna ga u re {a va wu si tu a ci ja sa ote tim ta o ci ma u va zdu ho plo vi -

ma i ae ro drom skim objek ti ma. Na ve bi su u~e stvo va li pri pad ni ci Spe ci jal -

ne bri ga de, 5. i 35. ba ta qo na voj ne po li ci je iz sa sta va Kop ne ne voj ske i sta -

re {i ne 204. avi ja cij ske ba ze iz sa sta va ViP VO.

Ve bi Ta la~ ka kri za – 2008. pri su stvo va li su na ~el nik Ge ne ral {ta ba VS

ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po no{, za me nik na ~el ni ka G[ ge ne ral-ma jor Mi -

lo je Mi le ti}, ko man dant Kop ne ne voj ske ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi},

ko man dant ViP VO ge ne ral-ma jor Dra gan Ka ta ni} i ko man dant Spe ci jal ne bri ga -

de pu kov nik Ili ja To do rov. Uve ba va we sa sta va Voj ske pra tio je i po mo} nik mi -

ni stra od bra ne za qud ske re sur se dr Bo jan Di mi tri je vi}. Ru ko vo di lac ve be

bio je za me nik ko man dan ta Spe ci jal ne bri ga de pu -

kov nik Zo ran Ve li~ ko vi}.

PLAVA ZEMQA

Pre ma za mi sli ve be, te ro ri sti~ ke sna ge iz Ka la -

bi je, ju ne pro vin ci je Pla ve ze mqe, po dr a ne se -

ce si o ni sti~ kim ru ko vod stvom, pla ni ra le su uda re

po we nim voj nim i ci vil nim objek ti ma. Na to su

se re {i le po {to su, pre ma sce na ri ju ve be, u

Tra i li su i da im se omo gu }i pre let ote tim avi o nom do ae -

ro dro ma u ne koj od su sed nih ze ma qa, gde bi oslo bo di li osmo ro

ote tih put ni ka i ~e tvo ro ote tih pri pad ni ka oso bqa ae ro drom ske

kon tro le le ta. Vla da su sed ne @ute ze mqe je u me |u vre me nu pri -

hva ti la da ote ti va zdu ho plov sle ti na we nu te ri to ri ju i ga ran tu je

bez bed nost ta la ca. Ru ko vod stvo po bu we ne pro vin ci je Ka la bi je je,

ka ko bi sa ~u va lo po zi tiv nu sli ku o se bi u sve tu, od ba ci lo po ve za -

nost sa te ro ri sti ma.

Zdru e na ope ra tiv na ko man da voj ske Pla ve ze mqe, ko joj su pot -

~i we ne spe ci jal ne je di ni ce i je di ni ce voj ne po li ci je, od lu ~i la je da

one spo so bi ili uni {ti te ro ri ste. An ga o va wem sna ga na po te zu

21

de cem bru pro {le go di ne pre tr pe le oko 60 po sto gu bi -

ta ka, kao po sle di cu voj ne ope ra ci je dr av nih sna ga.

Po sle jed no stra nog pri zna va wa ne za vi sno sti pro -

vin ci je Ka la bi je, ru ko vod stvo te sa mo pro gla {e ne dr -

`a ve od lu ~i lo je da do dat no uti ~e na od lu ke me |u na -

rod ne za jed ni ce – te ro ri sti~ kim dej stvi ma na va ne

objek te u ze mqi. Ciq te ro ri sta bio je da uma we di -

plo mat ske na po re dr av nih in sti tu ci ja ka ko bi o~u va -

li su ve re ni tet nad ce lo kup nom dr av nom te ri to ri jom.

U no }i 23. apri la, gru pa od dva na est te ro ri sta

na pa la je ae ro drom na do mak glav nog gra da Pla ve ze -

mqe. Na ve bi je to bio voj ni ae ro drom na Ba taj ni -

ci. Sa vla da no je ae ro drom sko obez be |e we i za u zet

obje kat ae ro drom ske kon tro le le ta. Isto vre me no je

deo te ro ri sta oteo va zdu ho plov T-70 i pri mo rao ga

da sle ti na ae ro drom u Ba taj ni ci. Avi on je za u sta -

vqen u bli zi ni zgra de kon tro le le ta. Obra }a ju }i se

mo bil nim te le fo nom me di ji ma, te ro ri sti su od nad -

le nih za tra i li oslo ba |a we uhap {e nih vo |a to -

kom ofan zi ve vla di nih sna ga.

pre ma gra ni ci sa od met nu tom pro vin ci jom Ka la bi jom

spre ~e ni su da qi upa di te ro ri sta iz tog prav ca. Br -

zim dej stvom spe ci ja la ca te ro ri sti su blo ki ra ni na

ae ro dro mu.

Dok su wi ho vi sa bor ci blo ki ra li ae ro drom,

okru i li {i ri pro stor gde se te ro ri sti~ ki na pad do -

go dio i pri ku pqa li do dat ne in for ma ci je o na pa da -

~i ma, pri pad ni ci spe ci ja li zo va ne je di ni ce za pro -

tiv te ro ri sti~ ka dej stva pri sti gli su na sa mu li ni ju

blo ka de. Pro ve ri li su opre mu i kre nu li u ak ci ju.

Oru` je ko je su ko ri sti li bi lo je pri la go |e no br zim

dej stvi ma i la ko za no {e we. Spe ci jal ci su ra di li

ona ko ka ko su ob u ~a va ni...

SIG NAL „OR KAN”

Pre go va ra~ ki tim ni je uspeo da ube di te ro ri ste

da se pre da ju. Oni su osta li upor ni u svo jim zah te vi -

ma. Ni su ve ro va li da su voj ne sna ge Pla ve ze mqe spo -

sob ne da ih za u sta ve i ba ha to su po u ri va li pre go va -

ra ~e da im {to pre omo gu }e uz le ta we s ae ro drom ske pi ste. O~i -

gled no, vi {e se ni je mo glo ~e ka ti... Snaj per ski ti mo vi, na bli oj li -

ni ji blo ka de, za u ze li su po lo a je.

Za po ~e tak ak ci je oda bran je tre nu tak ka da su se, po do go vo -

ru sa te ro ri sti ma, ote tom avi o nu pri bli i la vo zi la za snab de -

va we le ti li ce go ri vom i hra nom. Ve {to se za kla wa ju }i iza vo zi -

la, an ti te ro ri sti~ ki tim se pri bli io avi o nu i za u zeo bor be ni

po re dak, na me stu gde ih te ro ri sti, zbog mr tvog ugla, ne mo gu spa -

zi ti. Isto vre me no je deo spe ci jal nih sna ga op ko lio zgra du kon -

tro le le ta.

Spe ci jal ci su se la ga no pri kra li ula zu u avi on. Na sig nal

„Or kan” usle dio je sin hro ni zo van i mu we vit upad obe gru pe spe ci -

ja la ca u le te li cu i u obje kat kon tro le le ta. Iz va zdu ha im je po dr -

{ku pru io he li kop ter „ga ze la”, ta ko da su pro tiv te ro ri sti~ ke sna -

ge sve vre me ima le od li ~an uvid u si tu a ci ju sa svih stra na.

Ve }i na te ro ri sta je od mah sa vla da na. Ma wi broj je iz be gao

za ro bqa va we i po ku {ao da po beg ne. Za u sta vio ih je slu be ni pas,

spe ci jal no ob u ~en da se ne pla {i puc wa ve oko we ga.

Je dan od te ro ri sta je uspeo da sa ta o cem po beg ne s me sta upa -

da pro tiv te ro ri sti~ kog ti ma ote tim vo zi lom. Ni je da le ko od ma kao.

Za jed ni~ kom ak ci jom iz va zdu ha i na ze mqi, za wim je br zo or ga ni -

zo va na po te ra. Za u sta vqen je na sa moj ivi ci ae ro drom ske pi ste i

pri mo ran da se pre da.

Sle di le su, po tom, voj no po li cij ske is tra ne rad we i eva ku a ci ja

po vre |e nih. Ak ci ja na ae ro dro mu bi la je si gur na, hi tra i efi ka sna.

Ana li zi ra ju }i ve bu Ta la~ ka kri za – 2008, na ~el nik Ge ne ral -

{ta ba po hva lio je ob u ~e nost pro tiv te ro ri sti~ ke je di ni ce Voj ske

Sr bi je za spe ci jal ne za dat ke.

A. AN TI]

Sni mili D. BAN DA i Z. PERGE

15. maj 2008.22

POLIGON

Pod ge slom Za jed no

za hu ma nost obe le en je

7. maj, dan Me |u na rod ne

fe de ra ci je dr u {ta va

Cr ve nog kr sta i Cr ve nog

po lu me se ca. Do ma }in

sve ~a no sti bio je Cr ve ni

krst Sr bi je, na {a naj sta -

ri ja i naj ve }a hu ma ni tar -

na or ga ni za ci ja, ko ja

obe le a va 132. go di nu

po sto ja wa, a ~i ni je pet

grad skih i 178 or ga ni za -

ci ja u op {ti na ma,

10.000 stal nih i vi {e od 60.000 po vre me nih vo lon te ra. Od tog bro ja, 60 po sto ~i ne mla di.

Tim po vo dom, i pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di} pri mio je de le ga ci ju Cr ve nog

kr sta Sr bi je.

U okvi ru ne de qe Cr ve nog kr sta or ga ni zo van je niz dru {tve nih ak ci ja, kao {to su

„Pa ket za no vo ro |e nu be bu“, „Krv `i vot zna ~i“ i „Za do bro tu sva ki dan je do bar dan“.

Od 12. ma ja po ~e }e obu ka iz pr ve po mo }i za oko 15.000 voj ni ka na ci vil nom slu e wu

voj nog ro ka. Obu ku }e, sem osta lih ak ti vi sta, iz vo di ti ~la no vi eki pe Cr ve nog kr sta Sr bi je,

ko ja je na evrop skom pr ven stvu u pru a wu pr ve po mo }i osvo ji la pr vo me sto, ~i me je po no vi -

la pro {lo go di {wi uspeh.

Po red do ma }i na, pred sed ni ka Cr ve nog kr sta Sr bi je dr Dra ga na Ra do va no vi }a, na

sve ~a no sti su go vo ri li Pol Hen ri An ri, {ef re gi o nal ne de le ga ci je Me |u na rod nog ko mi te ta

Cr ve nog kr sta, i Olav Ol stad, {ef de le ga ci je MKCK. Pro ~i ta no je i po zdrav no pi smo we -

nog kra qev skog vi so ~an stva prin ce ze Ka ta ri ne. B. K.

23

K O M E M O R A C I J A

N A O S T R V I M A

K R F I V I D O

Po vo dom obe le a va wa 92. go di {wi -

ce is kr ca va wa srp ske voj ske na ostr va Krf

i Vi do, 2. i 3. ma ja odr a ne su ko me mo ra -

tiv ne ma ni fe sta ci je u znak se }a wa na oko

250.000 stra da lih ci vi la i pri pad ni ka

Voj ske. Ko me mo ra tiv nim ce re mo ni ja ma pri -

su stvo va li su zva ni~ ni ci Re pu bli ke Sr bi je

i Re pu bli ke Gr~ ke, ali i pred stav ni ci srp -

skih udru e wa opre de qe nih za ne go va we

tra di ci ja oslo bo di la~ kih ra to va Sr bi je.

Osim ce re mo ni ja oda va wa dr av nih i

voj nih po ~a sti, or ga ni zo van je i umet ni~ ki

pro gra mi naj bo qih |a ka Tre }e, Pe te i Dva -

na e ste be o grad ske gim na zi je, ko ji obi la ze

srp ske me mo ri ja le u Re pu bli ci Gr~ koj.

De le ga ci ju Re pu bli ke Sr bi je pred vo -

dio je mi ni star kul tu re Vo ji slav Bra jo vi},

a uz we ga na Kr fu i Vi du bo ra vi li su dr -

`av ni se kre tar u Mi ni star stvu ra da i so -

ci jal ne po li ti ke Zo ran Mar ti no vi}, po -

mo} nik mi ni stra kul tu re dr Mi o mir Ko ra}

i vi ce ad mi ral Jo van Gr ba vac.

P R E K V A L I F I K A C I J A

O F I C I R A U N I [ U

Na Ma {in skom fa kul te tu u Ni {u, 9.

ma ja odr a na je sve ~a nost po vo dom za vr -

{et ka pre kva li fi ka ci je ~e tvr te gru pe ofi -

ci ra Voj ske Sr bi je u Cen tru za obu ku Ni{.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li sa vet -

nik po mo} ni ka mi ni stra od bra ne za qud -

ske re sur se Mi lan Mi }a no vi}, de kan Ni -

{kog uni ver zi te ta dr Ra do slav Bu baw, na -

~el nik di rek ci je za pre kva li fi ka ci ju pot -

pu kov nik Mi lan Bo go je vi}, ali i voj ni iza -

sla nik kra qe vi ne Ho lan di je pu kov nik Jan

van den El sen.

U okvi ru ~e tvr tog ci klu sa or ga ni zo va -

na je pre kva li fi ka ci ja 51 ofi ci ra, ura |e -

no je 40 pro je ka ta i odr a no vi {e od 500

sa ti obu ke i ra znih po se ta.

U pro te kle tri go di ne 360 ofi ci ra

Voj ske Sr bi je po ha |a lo je in ten zi vi ra ni

tro me se~ ni pro gram pre kva li fi ka ci je u

Cen tru za obu ku Ni{. Oko 70 po sto po la -

zni ka Prisme na sta vi lo je pro fe si o nal nu

ka ri je ru u ci vil nom sek to ru.

Z. M.

U or ga ni za ci ji Sa -

ve za pro na la za ~a i au to -

ra teh ni~ kih una pre |e wa

Be o gra da, u Et no graf skom

mu ze ju u Be o gra du, od 5. do

9. ma ja, odr a na je 28.

me |u na rod na iz lo ba

pro na la za ka, no vih teh -

no lo gi ja i in du strij skog

di zaj na.

Voj ni ino va to ri, ko -

ji su u~e stvo va li na iz lo -

`bi, pri ka za li su de vet

eks po na ta – po ~e ti ri iz Voj no teh ni~ kog in sti tu ta i Va zdu ho plov nog za vo da „Mo ma Sta noj -

lo vi}“ i je dan iz Voj ne aka de mi je.

Ka ko je is ta kao na ~el nik Od se ka za in ven tiv nu de lat nost Upra ve za stra te gij sko pla -

ni ra we Mi ni star stva od bra ne pu kov nik Ob rad ^a bar ka pa, voj ni ino va to ri su ovo go di -

{wim na stu pom po tvr di li vi sok ugled ko ji u`i va ju u na u~ nom sve tu.

Zlat na pla ke ta sa ve li kom zlat nom me da qom sa li kom Ni ko le Te sle ove go di ne do de -

qe na je Voj no teh ni~ kom in sti tu tu za sle de }e pro na la ske – ae ro va ga ve li ke kru to sti sa po -

lu pro vod ni~ kim mer nim tra ka ma, ure |aj za za {ti tu mo to ra sa unu tra {wim sa go re va wem

na sa vre me nim bor be nim vo zi li ma, pa do bran ski si stem za za u sta vqa we au to ro ta ci je

klip nog avi o na i ra dio-alarm ni si stem za pla u. Voj noj aka de mi ji je za pro na la zak sklo -

pa za umet nu tu cev ten ka M-84 do de qe na zlat na me da qa sa li kom Ni ko le Te sle, a spe ci -

jal no pri zna we za no ve teh no lo gi je pri pa lo je Va zdu ho plov nom za vo du Mo ma Sta noj lo vi}

za ~e ti ri eks po na ta. A. A.

VOJ NI PRO NA LA ZA I NA 28. SAJ MU PRO NA LA ZA [TVA

S V E T S K I D A N C R V E N O G K R S T A

DOGA\AJI

R E [ A V A W E D U G A V O J N I M P E N Z I O N E R I M A

Vla da Re pu bli ke Sr bi je je na sed ni ci 9. ma ja, sem osta log, do ne la i Za kqu ~ak o for -

mi ra wu rad ne gru pe ko ja }e pred lo i ti na ~in re {a va wa pi ta wa du ga voj nim pen zi o ne ri -

ma za pe ri od od 1. av gu sta 2004. do 30. no vem bra 2007. go di ne, ko ji je na stao zbog raz li -

~i tog ob ra ~un skog osno va.

Pod se }a mo da su voj ne pen zi je, po ~ev {i od de cem bra 2007. go di ne, pot pu no iz jed na -

~e ne svim ko ri sni ci ma.

POLIGON

15. maj 2008.

TRE]A MISIJA

VOJSKE

OBUKA JEDINICA ABHO

Elementarne nepogode, havarije

na industrijskim postojewima

ili sredstvima za transport

opasnih materija ~esto izazivaju

zebwu kada putem televizije

gledamo wihove stra{ne

posledice. U o~i prvo upadaju

slike `rtava i sav u`as koji se u

nekoliko sekundi ili minuta

sru~io na neki grad, mo`da

hiqadama kilometara daleko. U

drugom planu, ~esto nevidqivi

oku kamere, desetine qudi,

priqe`no poma`u unesre}enima,

saniraju posledice stra{nog

doga|aja

i sami ~esto rizikuju}i

sopstveni `ivot i zdravqe.

Specijalizovane jedinice Vojske

Srbije i Uprave za vanredne

situacije Ministarstva odbrane

obu~avaju se za reagovawe

u slu~aju da se civilno

stanovni{tvo na|e u sli~noj

opasnosti. Od wihove stru~nosti

i brzine mnogo zavisi. Na

poligonu „Ravwak“ kod Kru{evca,

oni su prikazali deo svog ume}a.

24

N

e sre }a ne bi ra ni me sto ni vre me. Jed no stav no se do go di. Od dav ni na je po zna ta

iz re ka da su va tra i vo da do bre slu ge, a zli go spo da ri. Isto pra vi lo va i i za

ci vi li za cij ske te ko vi ne, stvo re ne da do pri no se ~o ve ~an stvu, ko je po ne kad usled

ne pa we ili ne sre} nog slu ~a ja ugro ze svo ga tvor ca. Sa vre me ne dr a ve, go to vo u

sva kom na se qu ili na do mak we ga raz vi le su in du strij ska po stro je wa

ko ja u svom pro iz vod nom pro ce su ba ra ta ju opa snim ma te ri ja ma. Ret ko se de {a va da u

ta kvim po stro je wi ma do |e do ha va ri je, ali ako to de si, po sle di ce zna ju bi ti ka ta stro -

fal ne. Za to je, po red pre ven ci je ne e qe nih do ga |a ja, va no da po sto je qu di, stru~ ni i

sprem ni za br zu re ak ci ju ka ko bi na sta la {te ta bi la {to ma wa, a qud ski `i vo ti i

zdra vqe sa ~u va ni.

TR KA S VREMENOM I OTRO VI MA

Na po li go nu „Rav wak“ na do mak Kru {ev ca spe ci ja li zo va ne AB HO je di ni ce Voj ske

Sr bi je u sa rad wi sa Ode qe wem za van red ne si tu a ci je, va tro ga snom je di ni com MUP-a

i oso bqem Cr ve nog kr sta 17. apri la sta vi li su na pro bu ume }e i br zi nu re a go va wa u

si mu li ra noj ha va ri ji na po stro je wu he mij ske in du stri je. Oko 100 pro fe si o nal nih

pri pad ni ka Voj ske i dva de se tak ci vi la to kom 45 mi nu ta di na mi~ ne ve be pod ru ko vod -

stvom ko man dan ta 246. ba ta qo na AB HO pu kov ni ka Zo ra na Sto ja no vi }a pri ka za li su

za vid nu ob u ~e nost i spo sob nost sin hro ni za ci je.

Po tvr da zna ~a ja ve be bi lo je pri su stvo naj od go vor ni jih li~ no sti Voj ske Sr bi je

i pred stav ni ka lo kal ne sa mo u pra ve me |u ko ji ma su bi li – na ~el nik Ge ne ral {ta ba ge -

ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po no{, ko man dant Kop ne ne voj ske ge ne ral-pot pu kov nik

Mla den ]ir ko vi}, na ~el nik Upra ve za obu ku i dok tri nu Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-

ma jor Pe tar ]or na kov i na ~el nik Ra sin skog okru ga Bra ni mir Traj ko vi}.

Sce na rio ve be pred vi |ao je da se u jed nom od pro iz vod nih po go na he mij ske

in du stri je do go di la ha va ri ja pro u zro ko va na po a rom pri li kom ~e ga je do {lo do

oslo ba |a wa 10 to na hlo ra. Eks plo zi je su po ~e le da se raz le u po li go nom „Rav -

wak“, a oblak di ma ubr zo je pre krio ve ba li` {te. Ia ko su mno go broj ni po sma tra -

~i zna li da se ra di o si mu la ci ji, pri zor ni je bio ni ma lo pri ja tan. Ne ko li ko voj ni -

ka, ko ji su bi li „u ulo zi“ po vre |e nih rad ni ka fa bri ke, sa mo su do pri ne li ta kvom

uti sku.

nom {i ri li at mos fe rom. Po sle di ce ta kvog do ga |a ja u stvar no sti

mo gle bi da bu du ve o ma ozbiq ne. Po red `i vo ta i zdra vqa rad ni ka

fa bri ke i qu di ko ji bi se na {li u bli zi ni eks plo zi je, bi le bi ugro -

`e ne do ma }e `i vo ti we, biq ni svet, ob ra di ve po vr {i ne, vo zi la i

objek ti u ko ji ma bi bo ra vak bio ne mo gu} du e vre me na.

U ta kvim si tu a ci ja ma neo p hod no je da nad le ne slu be po ka u

br zi nu i ve {ti nu, ali i spo sob nost ko or di na ci je. Voj ska, po li ci ja,

ode qe we za van red ne si tu a ci je, stru~ ne me di cin ske slu be i Cr ve -

ni krst – svi oni ta da sta vqa ju na pro bu hra brost, po r tvo va nost i

zna we za ko je se na da ju da ga ne }e ni kad upo tre bi ti.

EKS PER TI NA PRO BI

Sin hro ni zo va na ak ci ja na po li go nu „Rav wak“ po ~e la je eva ku -

a ci jom po vre |e nih i kon ta mi ni ra nih rad ni ka. Na gla {e no je da se u

ta kvim si tu a ci ja ma me di cin ska po mo} na li cu me sta pru a sa mo `i -

vot no ugro e ni ma, dok se svi osta li u {to kra }em ro ku pre vo ze u

sa ni tet ske sta ni ce ko je se for mi ra ju spe ci jal no za tu na me nu ili u

naj bli i zdrav stve ni cen tar ako su po vre de te e pri ro de.

Dok su vo zi la sa une sre }e ni ma na pu {ta la me sto ha va ri je na

sce nu je stu pi la va tro ga sna je di ni ca MUP-a Re pu bli ke Sr bi je i Tre -

}i ba ta qon voj ne po li ci je iz Ni {a, ko ji je imao za da tak da obez be -

di in du strij ski kom pleks i za bra ni qu di ma i vo zi li ma da pri la ze

kon ta mi ni ra nom pod ru~ ju. Ko le ga ma iz po li ci je na ga {e wu po a ra

ubr zo se pri kqu ~i lo i je dan vod za de kon ta mi na ci ju iz sa sta va 246.

ba ta qo na AB HO. Po sma tra ~i ve be ima li su pri li ku da vi de „abe -

haj ce“ u opre mi ko ja {ti ti od pla me na i iz la ga wa tok si~ nim ma te -

ri ja ma.

To kom ne ko li ko na red nih mi nu ta pri ka za no je stru~ no an ga o -

va we pri pad ni ka 246. ba ta qo na AB HO, ko ji su, ko ri ste }i sa vre me -

nu opre mu i vo zi la, naj pre usta no vi li vr stu i in ten zi tet otrov nih

sup stan ci, a za tim de kon ta mi ni ra li pod ru~ je „kru ga fa bri ke“, okol -

ne sa o bra }aj ni ce i na kra ju vo zi la i qud stvo ko je je u~e stvo va lo u

ope ra ci ji.

Na iz gled ru tin ski po sao, ko ji su stru~ ni ti mo vi Voj ske Sr bi je

oba vqa li ko ri ste }i na pra ve ko ji ma bi se bez pret hod nog ob ja {we -

wa te {ko na zre la na me na, zah te va, ka ko je na gla {e no, vr hun sku

stru~ nost i usred sre |e nu pa wu svih u~e sni ka ak ci je. Tre ba na gla -

si ti da AB HO je di ni ce na {e voj ske je di ne u dr a vi ras po la u svim

po treb nim sred stvi ma i zna wi ma za re a go va we u slu ~a ju sli~ nih ha -

va ri ja.

Bez u~e {}a oru a nih sna ga na sa na ci ji po sle di ca ta kvih ne -

sre }a ci vil no sta nov ni {tvo bi lo bi iz lo e no ne sa gle di vim po sle -

di ca ma. Upra vo je iz tog raz lo ga tre }a mi si ja Voj ske Sr bi je pret po -

sta vi la po mo} ci vil nim ogra ni ma vla sti i sta nov ni {tvu u slu ~a ju

ra znih ne po go da i ka ta stro fa. Po i ma we bez bed no snih pret wi sa mo

u kon tek stu ne po sred ne voj ne ugro e no sti odav no je pre va zi |e no.

Za to su i oru a ne sna ge mo ra le da se pri la go de no vim zah te vi ma i

iza zo vi ma.

Alek san dar PE TRO VI]

Sni mio Ra do van PO PO VI]

25

VE@BE U RE AL NIM USLO VI MA

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko

Po no{ ve bu je oce nio kao uspe {nu i sa dr aj nu. Obra }a ju }i se

u~e sni ci ma ve be, on je re kao da }e Voj ska ima ti sve vi {e pri -

li ka da se an ga u je u svo joj tre }oj mi si ji od no sno po mo }i ci vil -

nim vla sti ma u slu ~a ju ele men tar nih ne po go da i dru gih ak ci de na -

ta. Po no{ je is ta kao da su me {o vi te struk tu re, ka kve su u~e stvo -

va le u da na {woj ve bi, to kom 1999. go di ne po ka za le uspeh za -

hva qu ju }i in ven tiv no sti i o~u va nim zna wi ma. Na ~el nik Ge ne ral -

{ta ba je pod vu kao da je neo p hod no ra di ti na sin hro ni za ci ji svih

struk tu ra ko je u~e stvu ju o ova kvim ak tiv no sti ma i na ja vio da }e

se usko ro or ga ni zo va ti ve be u re al ni jim uslo vi ma.

Ko men ta tor ve be ob ja vio je da Cen tar za oba ve {ta va we od mah

iz ve stio ko man dan ta op {tin skog {ta ba ci vil ne za {ti te ko ji je do neo

od lu ku o upu }i va wu spe ci ja li zo va ne RHB eki pe na me sto ne sre }e.

Stru~ na pro ce na me te o ro lo {kih uslo va uka zi va la je na opa snost od

is pa ra va wa ve li ke ko li ~i ne hlo ra, a da se pri li kom eks -

plo zi je u at mos fe ri ve} na {lo 1,88 to na te opa sne

ma te ri je. Ta ko |e je pro ce we no da je du bi na pri mar nog

kon ta mi na ci o nog obla ka 0,7, a se kun dar nog ~ak 1,9 ki -

lo me ta ra. Na gla {e no je i da tem pe ra tu ra kqu ~a wa hlo -

ra iz no si 34 ste pe na, a da je 360 mi li gra ma po kub nom

me tru va zdu ha sred wa smr to no sna kon cen tra ci ja tog

ga sa. Svi ti po da ci, ina ~e do bi je ni upo tre bom spe -

ci jal nog soft ver skog pa ke ta He SPRO, uka zi -

va li su na opa snost od {i re wa otrov nih

sup stan ci.

Op {tin ski {tab ci vil ne za {ti te,

ko jim bi u re al nim okol no sti ma ko man do -

vao pred sed nik op {ti ne, na {ao se u tr ci s

vre me nom i otro vi ma ko ji su se ve li kom br zi -

ODBRANA

15. maj 2008.

TRI DR@AVE

PROTIV

POPLAVE

V e ` b a C i v i l n e z a { t i t e „ [ a j k a 2 0 0 8 ”

U toku ~etiri dana,

koliko je trajala ve`ba,

pripadnici

Me|unarodne akcione

grupe prikazali su

zavidnu obu~enost u

spasavawu i pru`awu

pomo}i ugro`enom

stanovni{tvu u

razli~itim situacijama

izazvanim prvenstveno

poplavama.

Svojim aktivnostima oni

su dokazali da su

sposobni za zajedni~ki

odgovor na izazove koji

se ti~u bezbednosti

gra|ana ne samo u

evroregionu Dunav–Kri{

–Mori{–Tisa (DKMT),

ve} i u ovom delu Evrope.

U

U {irem rejonu Titela, op{tine kojoj je u prole}e 2006. godine, zbog

nadolaska nabujale Tise, pretila opasnosti da bude potpuno poplavqena, od

21. do 24. aprila izvedena je trilateralna ve`ba Civilne za{tite (CZ)

„[ajka 2008”. Ve`bu, u kojoj je u~estvovalo 210 pripadnika Me|unarodne

akcione grupe za zajedni~ku borbu protiv izazova nastalih zbog poplava, re

alizovala je Uprava za vanredne situacije Ministarstva odbrane RS, u saradwi

sa Izvr{nim ve}em AP Vojvodine, Op{tinskim {tabom CZ i lokalnim u~esnicima,

~ija je osnovna delatnost za{tita i spasavawe.

ME\UNARODNA AKCIONA GRUPA

Projektom multinacionalne grupe, koju ~ine nacionalne akcione grupe

Ma|arske (90 pripadnika), Rumunije (60) i Srbije (60), predvi|eni su brzo reago-

vawe i timsko zbriwavawe ugro`enih qudi, materijalnih dobara i `ivotne sre-

dine u regiji DKMT. Na poziv dr`ave ugro`ene poplavom ve}ih razmera,

Postavqawe

sistema za

monitoring

Mobilno

komandno vozilo

DKMT–RESCUE, tim sa~iwen od qudi koji pro|u specijalizovanu

obuku, a koju organizuje Akciona grupa, obavqa specijalne spasi-

la~ke zadatke i radi na prevenciji i sanirawu posledica poplave,

u saradwi sa lokalnim organom za upravqawe u opasnim situaci-

jama ([tab civilne za{tite).

Komandovawe me|unarodnom Akcionom grupom povereno je

pukovniku Tama{u Si~u, {efu Odseka za spasavawe u Direkciji

za za{titu od katastrofa Republike Ma|arske, dok svaka na-

cionalna akciona grupa ima svog komandanta. U na{em slu~aju,

komandovawe nacionalnom Akcionom grupom povereno je pot-

pukovniku Slobodanu Milenkovi}u, na~elniku referata slu`be

osmatrawa i obave{tavawa u Upravi za vanredne situacije MO.

Obuka ~lanova me{ovite grupe sprovedena je u nastavnom

centru Ki{homok u Ma|arskoj, po me|unarodnim principima

za{tite od katastrofa i pru`awa

humanitarne pomo}i, nakon ~ega

su polaznici dobili sertifikate

za u~e{}e u DKMT–RESCUE.

MOBILNO SELO

Prvog dana u~esnici ve`be

„[ajka 2008” podigli su na Titel-

skom bregu, iznad obale reke Tise,

„mobilno selo” punog sme{tajnog

kapaciteta za tristotinak

ugro`enih, sa kompletnom prate}om

infrastrukturom. I sami su tokom

ve`be bili tu sme{teni.

Sledili su, zatim, postavqawe i provera sistema za moni-

toring, izrada i oja~avawe dvestametarskog odbrambenog nasipa

sistemom rebrastog podupirawa. Drugog dana ve`be, koju je pra-

tio i ministar odbrane Dragan [utanovac, prikazani su segmenti

evakuacije stanovni{tva sa poplavqene teritorije, wihov prevoz

do prihvatne stanice i pru`awe lekarske pomo}i, ali i

spasavawe lica iz vozila potonulog u vodu, uz anga`ovawe roni-

laca i brodskih dizalica.

U vi{e od dvadeset aktivnosti na vi{e pripremqenih lokaci-

ja organizatori ve`be simulirali su realne situacije koje mogu

nastupiti tokom poplava ve}ih razmera, pa su tako prikazani i

na~ini neutralisawa zaprqane vode i sakupqawe opasnog mater-

ijala, spasavawe i prevoz `ivotiwa, uklawawe blokada,

spre~avawe poku{aja stanovni{tva da samoinicijativno odredi

prioritet spasavawa i pru`awa pomo}i, te spasavawe ugro`enih

spasilaca.

SPAS IZ RU[EVINA

Veliko zanimawe prisutnih izazvao je i prikaz potrage i

spasavawa lica nastradalih u zaru{avawu objekta. Po ve`bovnoj

pretpostavci, izlivi vode su oslabili temeqe ku}e koja se zatim

uru{ila. Na lice mesta je veoma brzo pristigla ekipa spasilaca

ma|arske Akcione grupe sa specijalizovanom opremom i psom za

otkrivawe zatrpanih u ru{evinama, sa svojim vodi~em Klarom

[olomon. Ve} nakon prvog ulaska u objekat pas je otkrio strada-

log. Me|utim, prilikom ra{~i{}avawa ru{evina utvr|eno je da se

u neposrednoj blizini `rtve nalazi neeksplodirano ubojno sred-

stvo. Akcija spasavawa `rtve je prekinuta i izve{ten je {tab,

kako bi se uputio zahtev za anga`ovawe stru~waka za uni{tavawe

opasne eksplozivne naprave.

Tada je na scenu stupio, srpskoj javnosti dobro poznat, tim

potpukovnika Sre}ka Gavrilovi}a, na~elnika Odeqewa za uni -

{tavawe neeksplodiranih ubojnih sredstava u Upravi za vanredne

27

STALNO KONDICIONIRAWE

– Od izuzetnog je zna~aja to {to je zajedni~ka Akciona gru-

pa formirana na teritoriji koja je veoma ~esto izlo`ena opas-

nostima od poplava. Ve`ba, na kojoj pripadnici grupe svoja teo-

retska znawa ste~ena tokom sedmodnevne obuke u Ma|arskoj

proveravaju u praksi, pokazala je primernu stru~nost i sig-

urnost u radu spasila~kih ekipa.

Za zajedni~ko delovawe u kriznim situacijama posebno

su va`ni razmena iskustava i me|usobna razmena dostignutog

nivoa stru~nih znawa, wihovo usvajawe i ugra|ivawe u na-

cionalne pripreme za suprotstavqawe opasnostima – rekao

je general Zoltan Benkovi~, direktor Sektora za za{titu od

katastrofa grada Budimpe{te i nadzornik za INSARAG na

ve`bi.

Nagla{avaju}i da je ovakva akciona grupa potpuna nov-

ina, on je dodao da je neophodno da se nakon ve`be sistematizu-

ju iskustva, utvrde dobre strane i slabosti koje treba otkloni-

ti i stalno uve`bavati formiranu zajedni~ku Akcionu grupu,

kako bi u svakom trenutku bila spremna za pravovremeno reago-

vawe na bilo kom delu teritorije regiona DKMT.

NEPOGODE NE POZNAJU GRANICE

Ministar odbrane Dragan [utanovac rekao je da je u pro-

jekat i opremu kori{}enu na ve`bi Evropska unija ulo`ila oko

milion i dvesta hiqada evra, od ~ega }e u Srbiji ostati oko

polovina te sume, {to pokazuje da EU nije organizacija koja mis-

li samo na svoje ~lanice.

– Elementarne nepogode ne poznaju granice, pa je veoma

va`no biti spreman za neophodan, adekvatan, zajedni~ki odgovor

u za{titi gra|ana i wihove imovine, bez obzira na teritoriju.

Zna~ajno je i to {to se pribavqena oprema i formirana na-

cionalna Akciona grupa ne}e anga`ovati samo u Vojvodini, ve}

}e imati mogu}nost anga`ovawa na celokupnoj teritoriji Repub-

like Srbije – naglasio je ministar.

Snimio Z.P

ERGE

OSPOSOBQENOST I HUMANOST

Prema re~ima potpukovnika Slobodana Milenkovi}a, ko-

mandanta na{e Akcione grupe, posle ve`be nacionalnoj Ak-

cionoj grupi ostaje 35 malih {atora sa elektri~nom energijom,

sanitarnim kontejnerima i svom ostalom opremom za potpuno i

kvalitetno tromese~no zbriwavawe 35 ugro`enih porodica.

– Pored toga, dobi}emo i kvalitetnu opremu za komu-

nikaciju, koja je izuzetno zna~ajna u izvr{avawu namenskih za-

dataka, posebno na vodi. Na{im spasiocima najvi{e nedostaje

oprema za tragawe i spasavawe iz ru{evina. I pored toga

pokazalo se da oni, kada su u pitawu osposobqenost i humanost,

nimalo ne zaostaju za drugim ~lanovima Akcione grupe – rekao

je potpukovnik Milenkovi}.

situacije MO, koji je nakon izvi|awa

samog mesta, izme|u `rtve i ubojnog

sredstva postavio xakove sa peskom,

a `rtvu prekrio balisti~kim }ebe-

tom radi wene za{tite od eventu-

alnog aktivirawa minsko-eksplo -

zivnog sredstva prilikom povla~e -

wa. Nakon uklawawa opasnosti spa-

sioci su nastavili spasavawe `r -

tve, preneli je u {ator za zbriwa -

vawe i pru`ili joj potreban le kar -

ski tretman.

PUN POGODAK

Imaju}i u vidu iskustva ste~e -

na tokom velikih poplava u Vojvodini 2005. i 2006. godine, ka-

da su se sve strukture koje su tada anga`ovane na spasavawu

ugro`enog stanovni{tva i materijalnih dobara na{le usred

pravog „panonskog cunamija”, pred Izvr{no ve}e Vojvodine

stavqen je izuzetno veliki izazov da osmisli strategiju za

suprotstavqawe rizicima i pretwama od elementarnih nepogo-

da. Pravovremenim pokretawem, materijalizacijom i konkret-

nom realizacijom projekta DKMT, te formirawem zajedni~kog

interventnog mobilnog tima, stalo se na put strahu od stihije.

Tim je u stawu da, kada nesre}e i opasnosti prevazi|u ka-

pacitete za za{titu i spasavawe svake nacionalne strukture,

autonomno i za veoma kratko vreme da adekvatan odgovor na

sve rizike, izazove i pretwe, ocenili su najodgovrniji u na{em

nacionalnom sistemu suprotstavqawa vanrednim situacijama,

{to je i prikazano na zajedni~koj ve`bi „[ajka 2008”.

– Iako je ovakvo zajedni~ko delovawe za nas prvo i novo

iskustvo, jer kolege iz Rumunije i Ma|arske takva iskustva ima-

ju od ranije, smatram da je na{a nacionalna Akciona grupa na

ovoj ve`bi pokazala zavidne rezultate. Sa druge strane, imali

smo priliku da vidimo savremenu opremu spasila~kih ekipa,

koja je kudikamo boqa od na{e, pa }e, iako deo opreme ostaje u

Srbiji, weno daqe osavremewivawe radi adekvatne za{tite

na{ih gra|ana biti i jedan od na{ih zadataka u buxetu za na -

rednu godinu – naglasio je ministar [utanovac komen ta ri {u}i

ve`bu „[ajka 2008”.

Ministar [utanovac je podsetio da je Vojska Srbije i na

podru~ju Titela, pre nekoliko godina, u~estvovala u odbrani tog

mesta od nabujale Tise, te da su weni pripadnici pro{le go-

dine u vi{e navrata bili anga`ovani na ga{ewu po`ara {irom

Srbije, odnosno da u okviru svoje tre}e misije Vojska Srbije,

ispuwava maksimalno sve zadate obaveze kako u zemqi tako i u

inostranstvu.

Budimir M. POPADI]

15. maj 2008.

Klara [olomon

sa psom traga~em

RESPEKTABILNA SNAGA

– Formirawe Akcione grupe i ovu wenu prvu zajedni~ku

ve`bu treba posmatrati kao izgradwu jednog mobilnog opera-

tivnog tima, koji }e, u situacijama kao {to su elementarne ne-

pogode, koje nam budu}e vreme mo`e doneti i na koje, na`alost,

stalno moramo ra~unati, kao respektabilna snaga biti prak-

ti~na nadogradwa svim onim naporima koje i mi i Rumuni i

Ma|ari ~inimo i zajedno, ali i u okviru svojih nacionalnih

struktura, u za{titi i spasavawu gra|ana, kao zajedni~ki,

celovit odgovor na mogu}e krizne situacije, nesre}e i opasnos-

ti – rezimirao je u~inke ve`be Milan Popadi}, na~elnik Up-

rave za vanredne situacije MO.

MONITORING

Na svakom delu teritorije na kojoj se odvijala ve`ba

postavqene su kamere visoke rezolucije, koje i tokom no}i

omogu}uju kvalitetno snimawe mesta doga|aja.

Kako nam je objasnio Proda [e}erov, saradnik u Upravi

za vanredne situacije MO i {ef za komunikacije u Akcionom

timu DKMT, slika se sa kamera video linkom prenosi na

ra~unar u specijalnom, mobilnom, komandnom vozilu, a iz wega

komandantu Akcione grupe prosle|uje podatke koordinacionom

timu koji na osnovu toga mo`e, gotovo trenutno reagovati i us-

meravati rada spasila~ke grupe.

Snimio Z.PERGE

ODBRANA

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL17

OD BERETE

DO VALTERA

P I [ T O Q I X E J M S A B O N D A

G R ^ K I T E N D E R Z A N A B A V K U

O K L O P N I H B O R B E N I H S R E D S T A V A

TENKOVSKI

IZAZOV

V I [ E C E V N I

L A N S E R R A K E T A

M L R S

^E TVRT

VE KA

U VR HU

30

D

O R U @ J E „ Q U D I @ A B A ”

Oru` je „qu di `a ba”

POD VOD NI KA LA [WI KOV 32

Pi{toqi Xejmsa Bonda

OD BERETE DO VALTERA 35

Gr~ki tender za nabavku

oklopnih borbenih sredstava

TENKOVSKI IZAZOV 38

Japanski mlazni {kolski avion T-4

KA VA SA KI SA KRI LI MA 42

Ru ski stra te {ki i tak ti~ki

bom bar de ri

LE TE ]E TVR \A VE 45

Fre ga ta tip 054

KI NE SKA PO MOR SKA

MO] 49

Uni ver zal no vo zi lo – XIP

LE GEN DA NA ^E TI RI TO^ KA 51

Urednik priloga

Mira [vedi}

SADR@AJ

Do po ja ve pi {to qa P11 HK,glav no oru` je za od bra nu i

na pad „qu di `a ba” bi le su

stre le ko je su is pa qi va ne

iz pod vod nih pu {a ka.

Me |u tim, po sle pa da

Ber lin skog zi da, na vi de lo

su iza {le mno ge ru ske taj ne.

Jed na od wih je i pod vod na

ver zi ja ka la {wi ko va,

ko ja je bi la znat no jef ti ni ja

i ubi ta~ ni ja od pi {to qa

P11 HK.

POD VOD NI

KA LA [WI KOV

i ver zant ska i pro tiv di ver zant ska dej -

stva spro vo de se ka ko u mi ru ta ko i u

ra tu, i to na ce lom pro sto ru za ra }e -

nih stra na. Pod pro sto rom se ne pod -

ra zu me va sa mo ze mqi {te ve} i va zduh

i vo da, ako je ima. Sve ze mqe sve ta ima ju i

ta kve je di ni ce ko je iz vo de di ver zant ska,

pro tiv di ver zant ska i osta la spe ci jal na

dej stva pod vo dom. Pripadnici tih je di ni ca

uglav nom su ro ni o ci. A upra vo oni su naj o -

se tqi vi ji ka da se na la ze pod vo dom.

Do po ja ve pod vod nog pi {to qa P11 HK,

glav no na o ru a we za od bra nu i za na pad

„qu di `a ba” bi le su stre le ko je su is pa qi -

va ne iz pod vod nih pu {a ka (ra di le su na

prin ci pu va zdu ha ili gu me). To oru` je slu -

`i lo je ro ni o ci ma ka da bi i{li u pod vod -

ni ri bo lov, ali je za „qu de `a be” bi lo ne -

a de kvat no. Ima lo je do sta ne do sta ta ka – na

31

pri mer da qi na dej stva, pre ci znost, po je di -

na~ no is pa qi va we stre la, mno go vre me na

za po nov no dej stvo...

Po red tih pu {a ka u na o ru a wu se na -

la zio i ro ni la~ ki no`. I dan-da nas se za -

dr ao u ar se na lu sa istim pro ble mom kao

i ra ni jih go di na – da se za upo tre bu tre ba

ne pri met no pri vu }i pro tiv ni ku jer se no`

pod vo dom mo e upo tre bi ti sa mo u bor bi

pr sa u pr sa.

Po sle pa da Ber lin skog zi da, me |u tim,

iza {le su na vi de lo mno ge taj ne. Jed na od

wih je ste i pod vod na ver zi ja ka la {wi ko va,

ko ja je bi la znat no jef ti ni ja i ubi ta~ ni ja

od pod vod nog pi {to qa P11 HK. Na sta la je

op {ta po met wa me }u je di ni ca ma „qu di `a -

ba”, jer se pri li kom wi ho vog opre ma wa i

na o ru a va wa uvek vo di la po seb na pa wa.

H E K L E R O V P E T O C E V A C

Ka da je re {e no da se ozbiq ni je po -

sve ti pa wa pro ble mu na o ru a va wa pod -

vod nih voj ni ka, pr vi su u po mo} pri te kli

kon struk to ri iz re no mi ra ne ne ma~ ke fir -

me Hec kler & Koch. Oni, pak, ni su iz mi sli -

li to plu vo du tra ga ju }i za kom pakt nom, sna -

`nom i po u zda nom kon struk ci jom ko ja omo -

gu }a va vi {e uza stop nih hi ta ca. Re {e we je

ve} po sto ja lo. Na i me, pre li sta va ju }i sta -

re kwi ge kon struk to ri su za pa zi li da maj -

stori iz ra |u ju pi {to qe na kre men. Pre te -

~a re vol ve ra u tom vre me nu zva la se „Pe per– box” (bi ber ni ca) i bi la je sa sta vqe na od

vi {e kru no ras po re |e nih ce vi sa sop -

stve nim pu we wem. Za jed ni~ ki je bio ru ko -

hvat i me ha ni zam za oki da we.

Upra vo ta ko ne {to ura di la je i fir -

ma H&K. Na pla sti~ ni ru ko hvat po sta vqen

je pla sti~ ni iz me wiv kon tej ner ko ji se sa -

sto ji od pet pla sti kom za pe ~a }e nih ce vi ka -

P O D E M B A R G O M

Dva ru ska pro iz vo da – spe ci jal ni

pod vod ni pi {toq SPP-1 i pod vod ni ka -

la {wi kov APS – od mah su po ot kri va wu

po sta la hit ne sa mo za pod vod ne je di ni -

ce voj ske {i rom sve ta ve} i za ama ter -

ske ro ni o ce. Ka ko je u ne kim ze mqa ma

pro da ja va tre nog oru` ja mak si mal no

po jed no sta vqe na, de {a va lo se da su qu -

bi te qi ro we wa `e le li ku pi ti upra vo

te pro iz vo de u pro dav ni ca ma ro ni la~ -

ke opre me. Do da nas im to i ni je po la -

zi lo za ru kom.

me ta ra. Zvuk iz P11 HK ja ko je sli ~an pri -

gu {e nom dej stvu HK MP-5SD.

R U S K E T A J N E

Ka da je sru {en Ber lin ski zid is pli -

va le su u jav nost mno ge taj ne, na ro ~i to So -

vjet skog Sa ve za. Me |u wi ma i ona o spe ci -

jal nom na o ru a wu „qu di `a ba”. Naj pre o

pod vod nom pi {to qu u ka li bru 4,5 mm h40R,

ko ji je kon stru i san kra jem {e zde se tih go di -

na pod ozna ka ma SPP-1 (spe ci jal ni pod -

vod ni pi {toq). Pi {toq ima ~e ti ri ce vi

ko je su ras po re |e ne po prin ci pu dva plus

dva – jed na iz nad dru ge. To oru` je ima DAOoki da we i udar nu iglu ko ja se kod sva kog

oki da wa kre }e u kru gu po 90 ste pe ni. Ma sa

oru` ja je ne {to ma wa od jed nog ki lo gram,

ta~ ni je, iz no si 950 gra ma. Di men zi je su mu

244h138h23 mm. Ce vi du ge 203 mm iz nu tra

su glat ke, {to zna ~i da ne ma `le bo va.

Pro jek til, od no sno stre li ca, ko ju pi -

{toq is pa qu je du ga~ ka je 100 mm i hi dro di -

na mi~ ki je sta bi li sa na. Ima mno go ve }u

ener gi ju od bi lo ko je pod vod ne pu {ke, a po

ob ja vqe nim mor na ri~ kim ta bli ca ma (TL-7)

na du bi ni od pet me ta ra efi ka sna je do 17

me ta ra, na 20 me ta ra du bi ne efi ka sna je na

12 me ta ra, a na 40 me ta ra du bi ne ima ma lo

ve }i do met od mla |eg H&K na sled ni ka i iz -

no si {est me ta ra. Dok na kop nu mo e da se

upo tre bi na da qi na ma do 30 me ta ra, ali sa

do zom re zer ve oko pre ci zno sti jer ne ma

`le bo ve. Ni {a ni su obi~ ni, me ha ni~ ki.

S le ve stra ne pi {to qa je ko~ ni ca ko -

ja ima dve ulo ge. Pr va je da uko ~i pi {toq i

spre ~i opa qe we iz bi lo ko je ce vi, a dru ga

da od bra vi blok ce vi, ko ji se pre kla pa is-

to kao kod lo va~ ke pu {ke. Pri li kom pre la -

ma wa blo ka ce vi, ejek to ri iz le i {ta la -

ko iz ba cu ju pra zne ~a u re, dok neo pa qe ni

me ci osta ju u ce vi zbog svo je du i ne. Po -

li bra 9,5 mm. Sva ka cev na pu we na je pro -

jek ti lom – stre li com od tung ste no vog kar -

bi da, ka li bra 7,62 mm. Sme {te na je u tro -

del ni pla sti~ ni no sa~ – sa bot i du ga je 117

mm. To je u stva ri po tka li bar ni pro jek til

ko ji se u tre nut ku opa qe wa o{trim vr hom

pro bi ja kroz tan ku pla sti~ nu mem bra nu, ko -

jom je za pe ~a }e na ta cev. Opa qu je se elek -

tri~ nim im pul som iz olov ne ba te ri je ko ja

je sme {te na u ru ko hva tu pi {to qa. Oru` je

je do bi lo ozna ku P11 HK.

Pi {toq je dug 200 mm i ka da je na pu -

wen sa pet stre li ca te ak je 1,2 ki lo gra -

ma, a sa ma ba te ri ja iz no si 700 gra ma. U

ope ra tiv nu upo tre bu u{ao je 1976. i pr vi

su ga ko ri sti li ita li jan ski Com su bin, po -

tom ne ma~ ki Kampfschwim me ra, pa bri tan -

ski SAS i SBS, da bi na sa mom kra ju i Ame -

ri kan ci uze li 100 ko ma da za svo je spe ci -

jal ne je di ni ce.

Ina ~e, P11 HK je du go bio mit sko

oru` je o ~i jim ka rak te ri sti ka ma se sa mo

na ga |a lo. ^ak se ni fo to gra fi ja ni je po ja -

vi la. Tek po sle ob ja vqi va wa mor na ri~ kih

ta bli ca TL-7 sa zna lo se za ne ke we go ve ka -

rak te ri sti ke: da je na pet me ta ra du bi ne

efi ka sna do 15 m, na 20 m du bi ne efi ka -

snost pa da na de vet me ta ra, a na du bi ni od

40 m dra sti~ no se sma wu je na sve ga ~e ti ri

me tra. Ka da ni je pod vo dom, na kop nu se is-

to mo e upo tre bi ti i to na da qi na ma do 30

Automat sa oznakom APS savr{eno

je efikasan pod vodom

Pi{toq SPP vinuo je

SSSR u sam vrh

proizvo|a~a

naoru`awa za

podvodne

jedinice

15. maj 2008.32

sa okvi rom od 26

me ta ka te i na ra ste

do 3,4 kg. Pro jek ti li

su igli ~a ste stre li -

ce du i ne 120 mm,

iz ra |e ne od sred we

tvr dog ~e li ka i hi -

dro di na mi~ kog su

ob li ka. ^a u ra je

iden ti~ na kao kod

ka li bra 5,45 h 39

mm. Au to mat je sa

pre klo pqe nim kun -

da kom du ga ~ak 615

mm, a sa otvo re nim 823 mm. Ras po la e sa -

mo po de {a va ju }im ga snim ven ti lom ko ji

omo gu }a va funk ci o ni sa we oru` ja na kop nu

i na raz li ~i tim du bi na ma pod vo dom. U au -

to mat skom re i mu paq be br zi na paq be za -

vi si is kqu ~i vo od du bi ne na ko joj se upo -

tre bqa va, dok je efi ka san do met sle de }i:

na du bi ni od pet me ta ra efi ka san je do 30

metara, na 20 m du bi ne efi ka san je do 20

m i na du bi ni od 40 me ta ra efi ka san je do

11 me ta ra. Efe kat na ci qu je iz u ze tan –

bez ika kvih pro ble ma pro bi ja pla sti~ nu

opla tu mla kih ro ni la~ kih vo zi la.

Za ni mqi vo je da je zbog du i ne met ka

sa stre li com glav ni pro blem kon struk to -

ri ma bio ni ma we ni vi {e ne go pla sti~ ni

okvir. Is po sta vi lo se da je to naj kom pli -

ko va ni ji deo ce le pu {ke.

Pu {ka ima me ha ni~ ki ni {an ko ji se

ko ri sti i na kop nu do oko 100 me ta ra, ia -

ko je ta da qi na di sku ta bil na zbog du i ne

sa me stre li ce, a i zbog neo le bqe ne ce vi.

Pi ta we je ka ko on da dej stvu je pod vo dom?

Pa mno go lak {e, jer je ta da pro jek til sta -

bi li zo van ta ko zva nim ka vi ta ci o nim hi -

dro di na mi~ kim efek tom. Na rav no, iz me na

nov no pu we we oru` ja tra je mo da de se ti -

ne se kun di, {to is kqu ~i vo za vi si od ob u -

~e no sti strel ca, a ne od maj sto ra u fa bri -

ci. I sve je to raz vi je no go di na ma pre H&K.

Taj spe ci jal ni pod vod ni pi {toq vi nuo

je So vjet ski Sa vez u sam vrh pro iz vo |a ~a

na o ru a wa za pod vod ne je di ni ce.

S P E C I J A L N I A U T O M A T

Sle de }a ot kri ve na taj na ba ci la je

sen ku na mno ge pro iz vo |a ~e oru` ja, jer su

So vje ti u toj obla sti oti {li ko rak da qe i

pod vo du od ne li svoj ~u ve ni ka la {wi kov.

Re~ je o au to ma tu pod vod nom spe ci jal nom sa

ozna kom APS. We gov raz voj po ~eo je ra nih

se dam de se tih go di na pro {log ve ka u Cen -

tral nom in sti tu tu za iz grad wu pre ci znih

o{trih ma {i na. Ti mom je ru ko vo dio V. Si -

mo nov. Re~ je o pod vod noj au to mat skoj pu {ci

ka li bra 5,66 h 39 mm ko ja kon struk cij ski

pred sta vqa de ri vat ne pre va zi |e nog AK-47.

U ar se na lu na o ru a wa So vjet skog Sa ve za

na la zi se od 1975. go di ne, a naj vi {e ga ko -

ri ste je di ni ce spec na za.

To je po jed no sta vqe ni ka la {wi kov

glat ke ce vi i ma se od 2,4 kg, bez okvi ra. a

okvi ra i br zi na iz me ne za vi si od uve ba -

no sti strel ca ko ji ru ku je tim oru` jem jer je,

ka ko je re ~e no, okvir kod te pu {ke naj kom -

pli ko va ni ji deo, a i zbog we ne ve li ~i ne ni -

je ba{ to li ko jed no stav no kao kod su vo zem -

nih ka la {wi ko va.

Po red okvi ra, kon struk to ri ma je pro -

blem pred sta vqa lo i do vo |e we met ka u cev.

To je dru gi kom pli ko va ni si stem tog oru` ja.

Upra vo je zbog to ga za tu pu {ku kon stru i sa -

la spe ci jal na mu ni ci ja ko ja je sme {te na u

dva ili ~ak tri re da u okvi ru. Ipak, mo ra

se na po me nu ti da, ia ko je au to mat pred vi -

|en i za ko ri {}e we na kop nu, to ipak tre -

ba iz be ga va ti. Na kra ju, APS je ve o ma ko -

ri sno oru` je je di no pod vo dom, gde je i sa -

vr {e no efi ka sno.

Ta dva ru ska pro iz vo da od mah su po -

sle ot kri va wa po sta la hit ne sa mo za pod -

vod ne je di ni ce voj ske {i rom sve ta ve} i za

ama ter ske ro ni o ce. Ka ko je u ne kim ze mqa -

ma pro da ja va tre nog oru` ja mak si mal no po -

jed no sta vqe na, de {a va lo se da su qu bi te -

qi ro we wa `e le li da ku pe upra vo te pro -

iz vo de u pro dav ni ca ma ro ni la~ ke opre me.

Do da nas im to ba{ ni je po la zi lo za ru kom.

Sa da se, me |u tim, po sta vqa dru go lo -

gi~ ko pi ta we: Ko ja za ve sa tre ba da pad ne

na svet skoj sce ni da se po ka u i ma lo sa -

vre me ni ja oru` ja za pod vod ne je di ni ce? Ka -

da se ana li zi ra vre me po ja vqi va wa tih

sred sta va na o ru a wa – P11 se dam de se tih

go di na, SPP-1 kra jem {e zde se tih i APS

sre di nom se dam de se tih – ne mo gu }e je a ne

po mi sli ti: Na ko ji na ~in su ma ti~ ne fir me

mo der ni zo va le ve} po sto je }a oru` ja, od no -

sno, da li su i osta le re no mi ra ne fir me na

to me po qu sa mo }u ta le po sled wih tri de set

go di na?

I{tvan PO QA NAC

O S N O V N I T A K T I ^ K O - T E H N I ^ K I P O D A C I

N E S L A V A N R E K O R D

Pod vod ni pi {toq P11 HK dr i i je dan ne slav ni re kord.

Na i me, po sle is pa qi va wa zad we stre li ce, za me na kon tej ne ra

tra je ne ko li ko da na. Za {to? Sve za vi si od to ga ko li ko je pi -

{toq uda qen od fa bri ke Hec kler & Koch, jer se pra zan kon tej ner

mo ra po sla ti na pu we we sa mo u fa bri ku. No, i po red tog neo -

bi~ nog re kor da, oru` je je ve o ma po u zda no, jer ne ma ni je dan po -

kret ni deo ko ji bi mo gao da iza zo ve za stoj pri li kom upo tre be.

Municija za APS

Heklerov P11i na filmskom platnu

– u rukama An|eline Xoli

33

vol ver Smith & Wes son Cen ten ni al Air we ightu ka li bru .38 spe ci jal, ka pa ci te ta pet me -

ta ka i bez spoq nog oro za, ka ko pri po vla -

~e wu ne bi ka ~io de lo ve ode }e.

Fle ming je, ipak, bio uve ren da bi taj -

ni agent tre ba lo da no si pi {toq, a ne re -

vol ver, pa je za mo lio Bu troj da da iza be re

od go va ra ju }i mo del. I on se od lu ~io za

val ter PPK u ka li bru 7,65 mi li me ta ra.

Go di ne 1958. be re tu je za me nio val -

ter, po pre po ru ci, ka ko se u ro ma nu na vo di,

„ma jo ra Bu troj da, oru a ra taj ne slu be''.

P O P U L A R N O S T

Val ter PPK pro iz ve den je 1931, dve

go di ne na kon osnov nog mo de la, val te ra

PP, iz kog je pro is te kao sma we wem di men -

zi ja i ka pa ci te ta okvi ra. U svo je vre me to

su bi li pr vi pi {to qi dvo stru ke ak ci je sa

de ko ke rom (po lu gom za bez bed no spu {ta we

na pe tog oro za). Skra }e ni ca PPK zna ~i Po -li zei Pi sto le Kri mi nal (po li cij ski pi {toq za

kri mi na li sti~ ke de tek ti ve u ci vi lu) ili

Kurz (krat ki).

OD BERETE

DO VALTERA

P I [ T O Q I X E J M S A B O N D A

K

a da je Jan Fle ming, tvo rac le gen dar -

nog bri tan skog taj nog agen ta Xej msa

Bon da, raz mi {qao o oru` ju ko je bi

no sio ju nak we go vih ro ma na, od lu ~io

se za pi {toq be re ta, mo del 418, u ka-

li bru 6,35 mm. To oru` je je Fle ming no sio

to kom Dru gog svet skog ra ta kao ofi cir po -

mor ske oba ve {taj ne slu be i sma trao je da

je sa svim pri klad no za taj nog agen ta ko ji pi -

{toq stal no no si, a ret ko ko ri sti.

Pr vi pri mer ci be re te 418 po ja vi li

su se iz me |u 1919. i 1922, a pro iz vo |e ni

su u ne ko li ko ver zi ja – od mo de la 1920 i

1926 do 318 i 418, ~ak do 1958. go di ne.

Ne du go na kon ob ja vqi va wa ro ma na

„Iz Ru si je sa qu ba vqu'', Fle ming je pri mio

pi smo od ko lek ci o na ra oru` ja Xe fri ja Bu -

troj da. Kao po zna va lac oru` ja, a u isto

vre me i obo a va lac ro ma na o Xej msu Bon -

du, Bu trojd je mi slio da au tor ni je iza brao

pri klad no oru` je za svog ju na ka. Be re tu je

na zvao „dam skim pi {to qem, bez pra ve za u -

stav ne mo }i''. Pre ma we go vom mi {qe wu,

od go va ra ju }e oru` je tre ba lo bi da bu de re -

To kom ka ri je re agent 007

ko ri stio je mno {tvo krat kih

i du gih ce vi u svo jim

ho li vud skim avan tu ra ma.

Ali osta }e pre po zna tqiv

po ne ko li ko ti po va pi {to qa

– od mi ni ja tur ne be re te 418

do val te ra P99 ve li kog

ka pa ci te ta.

Specijalni model PPK za

sedamdesetopetogodi{wicu

15. maj 2008.34

ze ta od PPK, a vi si na pi {to qa od PP. Dru -

gi na ~in je bi la pro iz vod wa pi {to qa u

SAD po li cen ci, {to je pre u ze la fir ma iz

Ala ba me. Da nas se u Sje di we nim Ame ri~ -

kim Dr a va ma pro iz vo de PPK i PPK/S sa -

mo u ka li bru 9K (.380 ACP).

De {a va wa u stvar nom `i vo tu do ne la

su pro me ne i u ro ma nu. Dva de se tog mar ta

1974. po ku {a na je ot mi ca bri tan ske prin -

ce ze Ane. Wen te lo hra ni teq je po te gao svoj

PPK s na me ri da otvo ri va tru, ali se pi -

{toq za gla vio. Po sle tog do ga |a ja svi pri -

mer ci PPK po vu ~e ni su iz upo tre be u bri -

tan skoj slu bi obez be |e wa.

To kom na red nih go di na pri met na su

lu ta wa oko mo de la pi {to qa ko ji bi glav ni

ju nak no sio u ro ma nu. ^ak je uve den i sta ri

FN Brow ning M1903, da bi se po tom vra tio

PPK. No vi pi sac se ri ja la, Rej mond Ben son,

ko na~ no od lu ~u je da PPK za me ni no vim Val -

te ro vim pi {to qem P99 pri sni ma wu fil -

ma „Su tra ne umi re ni kad''.

Na sled nik mo de la P88 je val ter P99,

ko ji je, ma da pr vo kla san u sva kom po gle du,

jed no stav no bio pre skup u od no su na kon ku -

ren te. Sto ga je od lu ~e no da se raz vi je no -

vi, mo de ran pi {toq, ko ji }e ko {ta ti znat -

no ma we od pret hod nog, a u se bi in kor po -

ri ra ti sva naj no vi ja do stig nu }a. Di zaj ner

pi {to qa, Horst Vesp, ot po ~eo je sa ra dom

na pro jek tu 1994, a oru` je je pred sta vqe no

I Z M E W I V I U L O @ A K

Na zad woj stra ni dr {ke pi {to qa

P99 na la zi se iz me wi vi ulo ak od tvr -

de gu me ko ji se me wa vr lo jed no stav nim

po stup kom. Sva ki ku pac u ku ti ji do bi ja

dva ulo {ka, tan ki i de be li, a sred wi

je ve} mon ti ran na oru` ju. To je vr lo

do mi {qa to re {e we, jer ne sa mo da is-

to oru` je od go va ra {a ci vi {e oso ba,

ve} isti stre lac mo e, ume sto de be log

ulo {ka, ko ji ko ri sti le ti, da za vre me

zi me, dok no si ru ka vi ce, mon ti ra tan ki

ulo ak.

A M E R I ^ K A V E R Z I J A

Pi {toq sli ~an val te ru P99 u SAD pro iz vo di

fir ma Smit i Ve son kao stan dard nu i kom pakt nu

va ri jan tu pod ozna kom SiV99, od no sno 99C. Ma da

iz gle da ju sli~ no i okvi ri su im iz me wi vi, pi {to qi

ni su iden ti~ ni. U Ne ma~ koj se pro iz vo di mo di fi -

ko va no le i {te za tva ra ~a, a ce vi i za tva ra ~i u

SAD. Uz to se SiV pro iz vo di i u ka li bru .45 ACP.

To kom Dru gog svet skog ra ta taj pi {toq

je bio u na o ru a wu voj ne po li ci je Ver mah -

ta, tzv. Feld gen dar me rie (feld an dar me ri -

je), za tim Luft waf fe, a i {tap skih ofi ci ra i

vi {ih ~i nov ni ka na ci sti~ ke par ti je. Na kon

ra ta, pro iz vod wa pi {to qa je na sta vqe na

u fa bri ci Val ter, a po li cen ci i u fran -

cu skoj fir mi Ma nur hin (Ma ni ren).

Po ja va PPK u se ri ji fil mo va o Xej -

msu Bon du do ne la je tom pi {to qu enorm nu

po pu lar nost u ce lom sve tu, s tim {to se

naj bo qe pro da vao u SAD. Me |u tim, stu pa -

wem na sna gu Za ko na o kon tro li oru` ja iz

1968. ame ri~ ko tr i -

{te je za tvo re no za

ino stra no oru` je ~i je

su di men zi je ma we od

za ko nom utvr |e nih. Ta -

da se is po qio pro blem

jer je PPK za par mi li -

me ta ra bio ni i od

pred vi |e ne vi si ne. Do

re {e wa se do {li na

dva na ~i na: naj pre je

stvo ren mo del PPK/S,

kod kog je du i na pre u -

Pi{toq valter P99 uspe{an je kompromis

tradicionalnog, novog i pozajmqenog

Bereta 418

(pre ci zni je re ~e no gor woj zad woj le voj)

stra ni za tva ra ~a, u ob li ku blo ka ko ji tre -

ba pri ti snu ti za de ko king. Ako se pi {toq

dr i sa dve {a ke, u ta ko zva nom We a ver(vi ver) po lo a ju, de ko ker se pri ti ska le -

vim pal cem kod de sno ru kih stre la ca, od -

no sno de snim ka i pr stom kod le vo ru kih.

Val ter P99 obi lu je bez bed no snim me -

ha ni zmi ma. Si gur no sna ~i vi ja je umet nu ta

iz me |u uda ra ~a i met ka u le i {tu sve dok se

oba ra~ ne po vu ~e do kra ja. Na zad woj stra -

ni oba ra ~a je pi vo ti ra ju }a opru ga, ko ja ne

do zvo qa va da se oba ra~ slu ~aj no po me ri

una zad (ako za ka ~i ode }u, opa sa~ i to me

sli~ no), ve} sa mo pri sna nom pri ti sku di -

rekt no una zad. Pi {toq je obez be |en od opa -

qe wa pri pa du na tvr du pod lo gu, a u de ko ker

je ugra |en i me ha ni zam ko ji spre ~a va opa -

qe we ka da taj deo ot pu {ta na pe ti uda ra~.

D V O S T R U K A A K C I J A

Pi {toq funk ci o ni {e dvo stru kom ak -

ci jom (pr vi hi tac po sle de ko kin ga) i jed no -

stru kom ak ci jom (sva ki sle de }i hi tac). Me -

|u tim, ako je de ko ki ran sa met kom u ce vi, a

po tre ban je pre ci zan hi tac, {to se ne mo e

po sti }i dvo stru kom ak ci jom, ve} sa mo jed no -

stru kom, do voq no je da se za tva ra~ po me ri

ne pun cen ti me tar una zad, pa da se uda ra~

zap ne u po lo a ju za jed no stru ku ak ci ju. Ob u -

~e ni pu {kar mo e pre i na ~i ti pi {toq ta ko

da funk ci o ni {e sa mo dvo stru kom ak ci jom.

Okvi re iz ra |u je ita li jan ska fir ma

Mac-Gar, vo de }i svet ski pro iz vo |a~ okvi ra

za pi {to qe.

Val ter P99 uz ra |u je se u ~e ti ri ka li -

bra: 9mm pa ra, .40 smit i ve son, 9h21 IMI i

.22LR (ma lo ka li bar ski me tak). Du i ne je

180 mm (cev 102 mm), ma se 720 g (pra zan),

ka pa ci te ta 16 me ta ka 9 pa ra, od no sno

12,40 SiV.

Xejms Bond je do sa da ko ri stio mno -

{tvo krat kih i du gih ce vi u svo jim ho li vud -

skim avan tu ra ma. [ta }e nam do ne ti bu du }i

fil mo vi, osta je da se vi di. Ni je is kqu ~e no

da, jed nog da na, to bu de ~ak i xe daj-ma~.

Dr Alek san dar MU TAV XI]

35

jav no sti 1996, da bi 1997. kre nu la se rij -

ska pro iz vod wa.

P R I N C I P R A D A P 9 9

Pi {toq val ter P99 uspe {an je kom -

pro mis tra di ci o nal nog, no vog i po zajm qe -

nog. Funk ci o ni {e po usa vr {e nom Bra u nin -

go vom prin ci pu krat kog tr za ja, ko ji je svo je -

vre me no raz vi la fir ma Zig-Za u er. Po stu -

pak pri ras kla pa wu sli ~an je glo ku, ali po -

jed no sta vqen, dok su {tit nik oba ra ~a, {i -

na tak ti~ kog sve tla, otvor za iz ba ci va we

~a u ra i jo{ ne ki ele men ti kon cep tu al no

pre u ze ti od USP-a fir me He kler i Koh.

Mu {i ca je ta ko |e iz me -

wi va i, uz onu na pi {to qu, u

ku ti ji su jo{ tri mu {i ce raz -

li ~i te vi si ne, ka ko bi se na

od go va ra ju }i na ~in ko ri go va -

lo gru pi sa we po go da ka po vi -

si ni. Osim to ga, dr {ka je pro -

fi li sa na ta ko da pi {toq le -

`i u {a ci kao da je wen pro -

du e tak, {to olak {a va i ubr -

za va in stink tiv no ni {a we we.

Po sto je sa mo ~e ti ri

spo q ne ko man de: utvr |i va~

okvi ra, po lu ga za ras kla pa -

we, utvr |i va~ za tva ra ~a i de -

ko ker (po lu ga za bez bed no

spu {ta we na pe tog uda ra ~a).

Sve su ta ko po sta vqe ne da se

sta pa ju sa li ni jom pi {to qa,

te je sko ro ne mo gu }e da za ka -

~e deo ode }e pri li kom br zog

po te za wa. Po lo aj de ko ke ra

je vr lo za ni mqiv i ne u o bi ~a -

jen, jer je sme {ten na gor woj

Ram je od po li me ra, sa

vr lo za ni mqi vim ob li kom

dr {ke, sli~ nom la ti ni~ nom

slo vu S. Kre i rao ga je po zna -

ti ita li jan ski di zaj ner pi -

{toq skih dr {ki ]e za re Mo -

ri ni, s na me rom da udob no

le i u {a ci sva kog strel ca,

bez ob zi ra na ve li ~i nu.

Sto ga se na zad woj stra ni

dr {ke na la zi iz me wi vi ulo -

`ak od tvr de gu me, ko ji se me -

wa vr lo jed no stav nim po -

stup kom.

Pojava valter PPK

u filmskom serijalu o Bondu

donela je tom oru`ju veliku

popularnost u svetu

Valter P22 u kalibru .22LR

Bereta 1935,

prethodnik modela 418

15. maj 2008.36

K

G R ^ K I T E N D E R Z A N A B A V K U O K L O P N I H B O R B E N I H S R E D S T A V A

a da se ana li zi ra efi ka sno sti ne kog

bor be nog sred stva, na pri mer ten ka,

naj ~e {}e se ko ri ste po da ci iz li te ra -

tu re ili do bi je ni od pro iz vo |a ~a. Te

ana li ze ni su uvek u pot pu no sti ta~ ne,

jer se pred no sti i ma ne po je di nih re {e wa

mo gu ot kri ti sa mo u prak si.

Po sto je tri na ~i na da se do |e do ta -

kvih po da ta ka. Pr vi i naj ~e {}i je na osno vu

rat nih is ku sta va, ma da se ~e sto de {a va da

sva ka stra na is ti ~e pred no sti svo jih vo zi la.

Dru gi na ~in je sa zna we prak ti~ nih is ku sta -

va iz ope ra tiv ne upo tre be po je di nih ar mi ja

ko je ima ju u upo tre bi dva ili vi {e ge ne ra -

cij ski pri bli no upo re di va ten ka. Me |u tim,

broj tih ze ma qa je re la tiv no ma li, a jo{ je

ma wi broj onih ko je su voq ne da po de le svo -

ja is ku stva sa dru gi ma. Uz to, ovaj na ~in pri -

ba vqa wa in for ma ci ja ni je naj po god ni ji iz

pro stog raz lo ga – u mir no dop skim uslo vi ma

ne mo gu se u pot pu no sti sa gle da ti bor be ne

ka rak te ri sti ke jed nog ten ka.

Tre }i na ~in pri ku pqa we in for ma ci ja

su ten de ri za na bav ku ten ko va za po je di ne

ze mqe, ali su ta kve in for ma ci je ~e sto {tu -

re, a oda bra no vo zi lo ~e sto se ne mo e

sma tra ti za teh ni~ ki naj bo qe, iz pro stog

raz lo ga {to oda bir ni je re zul tat we go ve

ap so lut ne teh ni~ ke su per i or no sti ve} za do -

vo qa va wa od re |e nih, spe ci fi~ nih po tre ba

ko ri sni ka, fi nan sij skih po god no sti ili

uslo va ku po vi ne ko je po je di ni pro iz vo |a ~i

nu de. I na rav no, ~est po li ti~ ki uti caj je od

kqu~ nog zna ~a ja.

Postoji vi{e na~ina da se

do|e do podataka o efikasnosti

nekog borbenog sredstva.

Jedan od wih je tender. Tender

na kome su nedavno konkurisali

gotovo svi proizvo|a~i

najsavremenijih tenkova danas

bio je gr~ki. U odnosu na druge

sa kojih se saznalo vrlo malo

({vedski, {vajcarski, turski),

iz gr~kog su u javnost

„procurile” mnoge dragocene

informacije koje daju sasvim

drugi uvid u odlike nekih

od najsavremenijih tenkova.

Se ti mo se sa mo ten de ra ko ji je ras pi -

sa la Ju na Ko re ja za na bav ku vi {e na men -

skih bor be nih avi o na ka da je ~ak i {tam pa

ob ja vi la po dat ke o su per i or no sti fran cu -

skog Ra fa le nad ame ri~ kim F-15K, ali je zbog

po li ti~ kog pri ti ska oda bran upra vo ame -

ri~ ki avi on.

K R E M P O N U D E

Ten der na ko me su ne dav no kon ku ri sa -

li go to vo svi pro iz vo |a ~i naj sa vre me ni jih

ten ko va da nas bio je gr~ ki. U od no su na dru -

ge sa ko jih se sa zna lo vr lo ma lo ({ved ski,

{vaj car ski, tur ski), iz gr~ kog je u jav nost

„pro cu ri lo” ne sra zmer no mno go dra go ce nih

in for ma ci ja, ko je sva ka ko vre di po gle da ti,

jer da ju sa svim dru gi uvid u ka rak te ri sti ke

ne kih od naj sa vre me ni jih ten ko va da nas.

Ka da je pre de set go di na ras pi san gr~ ki

ten der po sta vqe ni su vr lo o{tri zah te vi po -

seb no za sve tri kom po nen te tzv. ten kov skog

tro u gla: va tre na mo}, po kre tqi vost i oklop na

za {ti ta. Pr ve dve ka rak te ri sti ke do ka zi va -

le su se na broj nim po li gon skim is pi ti va wi -

ma, dok su po da ci o za {ti ti do bi ja ni od pro -

iz vo |a ~a. Na knad no, na kon {to je oda bran

po bed nik, za {ti ta bi se is pi ti va la na po li -

gon skim ga |a wi ma i even tu al ne za mer ke ko -

ri go va le bi se to kom pro iz vod we.

Gr ci su, ve o ma mu dro, zah te va li da se

na kon od re |e nog bro ja pro iz ve de nih pri -

me ra ka u ma ti~ nim fa bri ka ma ili na bav ke

od re |e nog bro ja ko ri {}e nih ten ko va pro -

iz vod wa na sta vi u gr~ kim po go ni ma, gde bi

TENKOVSKI IZAZOV

„Leopard” 2HELu gr~koj

maskirnoj {ari

37

O S N O V N E O D L I K E K O N K U R E N T S K I H V O Z I L A

T-80U T-84 ^elinxer 2E Leklerk M1A2 Abrams Le o pard 2HEL

po sa da 3 3 4 3 4 4

bor be na ma sa (t) 46 48 62,5 55 63 62,5

sna ga mo to ra (kW/KS) 919/1250 895/1200 1103/1500 1103/1500 1103/1500 1103/1500

spe ci fi~ na sna ga (kW/t) 20 18,6 17,6 20 17,5 17,6

mak si mal na br zi na (km/~) 70 70 59 (72) >70 67,6 70

ka li bar osnov nog na o ru-

a wa (bor be ni kom plet)

125 mm (45) 125 mm (45) 120 mm (50) 120 mm (40) 120 mm (40) 120 mm (42)

ce na (mil. do la ra) 2 - 5 8,5 4,3 (1995. g.) >4 (2A6)

U P O R E D N I T E S T O V I

Za sva ki te sti ra ni tenk od re |e ne su

dve po sa de: po sa da kom pa ni je, ko ja je

pro jek to va la i pro iz ve la tenk, i gr~ ka

po sa da, ko ja je pro {la tro ne deq nu obu -

ku. Za ni mqi vo je da su u mno gim slu ~a je -

vi ma gr~ ke po sa de po sti gle bo qe re zul -

ta te od po sa da kom pa ni ja! Pre ma do stup -

nim po da ci ma, te sto vi po kre tqi vo sti

pod ra zu me va li su is pi ti va we ne pre kid -

ne vo we od ~ak 1.000 km, na rav no uz

po pu nu go ri vom, i test sa vla da va wa str -

me ram pe ko ja se na la zi la pod od re |e -

nim uglom u od no su na tlo. Is pit va tre ne

mo }i pod ra zu me vao je ga |a we ci qe va u

po kre tu na raz li ~i tim da qi na ma, iz me -

|u osta log i na da qi ni od tri i vi {e ki -

lo me ta ra, u uslo vi ma ja kog ve tra i za di -

mqa va wa. Sve vre me je pra }e na po u zda -

nost vo zi la, er go no mi ja i dr. Ko na~ no,

tra e no je i mi {qe we gr~ kih po sa da.

Fran cu zi su re {i li da Gr ci ma po nu de

va ri jan tu „Lec lerc Tro pi ca li ze” po seb no

opre mqe nu za vi {e am bi jen tal ne tem pe ra tu re

Pre ma tak ti~ ko-teh ni~ kim ka rak te ri -

sti ka ma, sva vo zi la ima ju sli~ ne pa ra me tre

po kre tqi vo sti i va tre ne mo }i. A osnov na je

raz li ka {to su ru ski i ukra jin ski tenk ima -

li znat no ma wu ma su od osta lih, za hva qu ju -

}i ma woj oklo pqe noj za pre mi ni. Fran cu ski

le klerk je ne gde iz me |u, i kon cep cij ski je,

pre ma mi {qe wu mno gih stru~ wa ka, naj sa -

vre me ni ji, i si gur no je bio naj no vi ji od svih.

Le o pard, abrams i ~e lin xer su naj te i i svi

ima ju pri bli no istu ma su ve }u od 60 to na.

Od re |e ne per for man se se, s dru ge

stra ne, po sti u na raz li ~i te na ~i ne: svi

osim abram sa i T-80U, ko ji ko ri ste ga sne

tur bi ne, ima ju tur bo-di zel mo to re, dok se

va tre na mo} obez be |u je glav nim to pom 120

mm (za pad ni) ili 125 mm (is to~ ni ten ko vi).

Ta ko |e, raz li ~i ta su i vi |e wa pro ble ma

hra we wa to pa, gde is to~ ni ten ko vi i le -

klerk ima ju au to mat ske pu wa ~e (T-80U i T-84

za dvo del nu mu ni ci ju is pod ku po le, ka pa ci -

te ta 28 me ta ka, a le klerk 22 met ka u ni {i

ku po le), dok osta li za pad ni ten ko vi ima ju

ru~ no pu we we i sto ga jed nog ~la na po sa de

vi {e, {to i je ste osnov ni raz log ve }e oklo -

pqe ne za pre mi ne i ma se.

Si ste mi za upra vqa we va trom (SUV)

kod svih ten ko va su „na pa pi ru” upo re di vi i

ko ri ste ter mal ne ka me re (osim na T-80U, gde

je ko ri {}en ni {an xi jin ni {an sa po ja ~i va -

~em sve tla bu ran-PA – ovaj ure |aj se na ki -

par skim T-80U/UK po ka zao da le ko sla bi jim

od fran cu skog ni {a na u okvi ru SUV-a CO -TAC M581 sa te le vi zi jom ni skog osve tqa ja

sa ten ka AMX-30B2 iz 1983), la ser ski da -

qi no mer, ba li sti~ ki kom pju ter i sta bi li za -

ci ju to pa u obe rav ni, tj. mo gu} nost ga |a wa u

po kre tu. Sve u sve mu, sva ko vo zi lo raz vi je -

no je u od no su na spe ci fi~ ne po tre be ma ti~ -

nih ze ma qa. A osnov no pi ta we je bi lo – Ko -

je vo zi lo naj bo qe od go va ra Gr~ koj?

F A V O R I T I

Ru ski T-80U, ko ji je ina ~e vr lo ce wen

tenk u za pad nim kru go vi ma i „zve zda” hlad -

nog ra ta, a sma tra li su ga i za fa vo ri ta na

po ~et ku te sto va, pla si rao se po sled wi. Taj

tenk je u pr vi mah odu {e vio po go nom jer je

bio je di ni ko ji je za vr {io mar{ od 1.000

km bez ijed nog kva ra ili po tre be da se za u -

sta vi zbog odr a va wa i sli~ no. To kom pe -

wa wa na ram pu, tenk je ve} na kon me tar i

po za stao, ali se na kon to ga uspe {no po -

peo. Me |u tim, to kom ka sni jih te sto va, do -

{lo je do kva ra na ga snoj tur bi ni, {to se

po ka za lo kao ve lik pro blem, ta ko da ~ak ni

me ha ni ~a ri ni su uspe li da ga ot klo ne.

se za po sli la do ma }a rad na sna ga i, na rav -

no, ste kla zna wa i po di gao teh no lo {ki ni -

vo do ma }e in du stri je.

Na ten de ru su u~e stvo va li go to vo svi

naj po zna ti ji ten ko vi u to do ba, a i da nas:

ne ma~ ka kom pa ni ja Kra uss Maf fei Weg mannpo nu di la je le o pard 2A5, ame ri~ ki Ge ne ralDyna mics Land Systems Di vi si on (GDLS) M1A2abrams, fran cu ski GI AT In du stri es le klerk,

bri tan ski Vic kers De fen ce Systems ~e lin xer

2E, ru ski Omsktran sma{ T-80U (po boq {a -

ni mo del iz 1989. go di ne) i ko na~ no, ukra -

jin ski Mo ro zov (HKBM) T-84. Za ni mqi vo je

da po sled wa dva ten ka pred sta vqa ju usa vr -

{e ne va ri jan te istog vo zi la, so vjet skog T-

80, kod ko ga je osnov na raz li ka u po go nu –

T-80U ko ri sti iz vor nu ga snu tur bi nu, dok T-

84 ima tur bo-di zel mo tor spe ci fi~ ne kon -

fi gu ra ci je (ti pi~ no ukra jin sko re {e we, po -

sto ji na so vjet skom T-80UD). ^i ni se da u

ovom „dru {tvu” fa li sa mo ru ski T-90 i

izra el ski mer ka va 4, pa da po nu da od pre

de se tak go di na od go va ra sku pu naj e fi ka sni -

jih ten ko va u ovom tre nut ku (uz jo{ usa vr {e -

ni je va ri jan te ne kih po nu |e nih mo de la).

Sve vre me te sti ra wa, uo ~e ni su mno -

go broj ni sit ni pro ble mi, kao {to je ot ka -

zi va we lan se ra dim nih ku ti ja. Ka sni je su,

na tur skom ten de ru, Ukra jin ci tvr di li da je

T-84 po ka zao vi so ku po u zda nost (ko na~ ni

re zul ta ti ten de ra se jo{ ne zna ju, ov de su

na ro ~i to agre siv ni Fran cu zi, ko ji nu de

pro je kat pot pu no no vog ten ka ko ji bi se

pro iz vo dio u Tur skoj).

Po zna ta je aneg do ta gde je na tur skom

ten de ru je dan test pod ra zu me vao da tenk

pri sa vla da va wu vo de ne pre pre ke uga si

mo tor i po sle to ga ga po no vo upa li i na -

sta vi, {to su ame ri~ ki ten ki sti sa abram -

som od bi li da ura de.

Naj ve }i „po klo ni ci” ukra jin skih ten -

ko va i po go na su Pa ki stan ci, ko ji su na ba -

vi li 320 pri me ra ka T-84, a osim to ga, na

pa ki stan sko-ki ne skom ten ku Al ka lid, ko -

ri ste istu po gon sku gru pu. Ovo mo e zna ~i -

ti sa mo dve stva ri: ili su Ukra jin ci ko na~ -

no re {i li ili bar de li mi~ no re {i li pro -

ble me ve za ne za mo to re 6TD, ili su Pa ki -

stan ci od lu ~i li da „za mu re” ra di sni a -

va wa tro {ko va na bav ke.

P O B E D N I K

^e lin xer 2E je po seb no raz vi je na va -

ri jan ta na me we na Gr~ koj i, za raz li ku od

iz vor ne bri tan ske, ima ugra |en ne ma~ ki

po gon ski blok Eu ro po wer pack (MTU MB-883, sna ge 1.103 kW (1.500 KS) i tran smi -

si ja Renk HSWL-296TM), krov ni te {ki mi -

tra qez 12,7 mm... Tenk je uspe {no za vr {io

mar{ od 1.000 km, ali su bi le po treb ne

broj ne za me ne fil te ra za va zduh. Ram pa

ni je sa vla da na, a re zul ta ti ga |a wa bi li

su tek ne {to bo qi od ru skih i ukra jin skih

ten ko va. Taj tenk ima da le ko efi ka sni ji

ni {an ski si stem od pret hod ni ka i ko ri sti

fran cu ski ni {an xi jin ter mal ni ni {an

SA GEM SA VAN-15, ta ko da su re la tiv no

lo {i re zul ta ti ga |a wa iza zva li is tra gu u

Ve li koj Bri ta ni ji.

Po ka za lo se da je SUV funk ci o ni sao

bez gre {ke, ali da je mu ni ci ja, pre u ze ta iz

bri tan skih re zer vi, vr lo pro ble ma ti~ na.

Kao po sle di ca to ga, kom plet na se ri ja je po -

vu ~e na iz bri tan skih re zer vi, ali je upr kos

ve o ma vi so koj po u zda no sti ko ju je ~e lin xer

2E po ka zao, tenk bio vr lo raz li ~it od onog

na {ta su gr~ ki ten ki sti na vi kli i po be da je

iz ma kla. Jo{ je dan pro blem ve zan za ovaj

tenk je we gov top ko ji, ia ko pre ma per for -

man sa ma na ni vou bi lo kog dru gog, ni je stan -

dar di zo van pre ma Na tou i je di ni ko ri sti

o`le bqe nu cev.

Pre ne ko li ko go di na ob ja vqe no je da

}e ~ak i Bri tan ci od ovog to pa od u sta ti i

da }e svo je ten ko ve opre mi ti iz vor no ne -

ma~ kim to pom 120 mm L55, ugra |e nim na naj -

no vi joj ver zi ji ten ka le o pard 2A6.

Le klerk je sti gao di rekt no iz Abu Da -

bi ja (Uje di we ni Arap ski Emi ra ti po ru ~i li

Pro ble ma sa ga snim tur bi na ma bi -

lo je i na ki par skim T-80U/UK, gde je do -

la zi lo do cu re wa go ri va, ta ko da kvar ni su

uspe va li da ot klo ne ni ki par ski ni ru ski

me ha ni ~a ri, ~ak ni ka da je mo tor ra sta vqen

tri pu ta. Bi lo je ka sni jih pro ble ma i sa

tran smi si jom, de tek to ri ma la ser skog ozra -

~e wa, ko ji ni su re a go va li na kon {to su dru -

gi ten ko vi me ri li da qi nu do T-80U, tro {e -

wem gu se ni ca, i dr.

I re zul ta ti ga |a wa su bi li pri li~ no

lo {i, ali se de li mi~ no ob ja {wa va ju ko ri -

{}e wem ve bov ne mu ni ci je 3P55, ko ja ba li -

sti~ ki od go va ra mu ni ci ji BM-15 i mno gi sma -

tra ju da je taj tip mu ni ci je na ne kim od za da -

tih uda qe no sti u naj ma wu ru ku ne do voq no

pre ci zan. S dru ge stra ne, ~u di iz kog raz lo -

ga Ru si ni su po nu di li sa vre me ni ju va ri jan tu

T-80UM sa ter mal nim ni {a nom bu ran-P, R

ili aga va-2, ko ja se po ja vi la 1993, ili naj -

no vi ji T-90, de ri vat do bro po zna tog T-72BM.

Oba vo zi la su na dru gim me sti ma nu |e na sa

op ci o nim fran cu skim Tha les Cat he ri ne-E ter -

mal nim ni {a nom, u slu ~a ju da ku pac ne ma po -

ve re wa u ru ske ni {a ne – taj slu ~aj je za be le -

`en u In di ji, ko ja je na ba vi la 310 T-90 (120

uve ze no, 190 sklo pqe no u In di ji).

Upr kos `e sto kim na ja va ma da je re~ o

ve li kom fa vo ri tu, ukra jin ski T-84 pla si -

rao se pret po sled wi. Na svim te sto vi ma je

bi lo ma wih ili ve }ih pro ble ma. Tenk uop -

{te ni je mo gao da za vr {i mar{ od 1.000

kilometara za hva qu ju }i ve o ma ne po u zda nom

mo to ru 6TD-2 od 895 kW (1.200 KS), ko ji

vo di po re klo od mo to ra 5TD sa ten ka T-64,

gde su se jo{ pre vi {e de ce ni ja po ka za le

maw ka vo sti te kon struk ci je i po u zda nost

ovog ten ka je uvek bi la na ni em ni vou od

na pri mer T-72, ia ko je bio da le ko sku pqi.

Upr kos po boq {a wi ma, iz gle da da do gr~ kog

ten de ra ni su ot klo we ni svi ne do sta ci.

Ram pa ta ko |e ni je sa vla da na, a uz to su re -

zul ta ti ga |a wa, kao i kod ru skog ten ka, raz -

o ~a ra li i iz no si li su sve ga 47 od sto.

B A L I S T I ^ K I P R O Z O R

Pre ma pro po zi ci ja ma ugo vo ra, Gr ci su ima li pra vo da jed nu od pro iz ve de nih ku -

po la iz lo e po li gon skim ga |a wi ma ra di po tvr |i va wa vred no sti oklop ne za {ti te. Po -

ka za lo se da je od 30 is pa qe nih po tka li bar nih pro jek ti la 120 mm ne po zna tog ti pa, ~e -

o ni oklop ku po le ten ka le o pard 2HEL za u sta vio sve osim dva, ko ja su ostva ri la de li -

mi ~an pro boj. Oba hi ca po go di la su u ili ne po sred no po red ni {an xi ji ne ni {an ske

spra ve, ko ja je, ina ~e, u od no su na ver zi ju A4 po dig nu ta na bla go za ko {e nu gor wu oklop -

nu plo ~u ku po le, ka ko bi se oslo bo dio pro stor za do dat ni oklop kli na stog ob li ka. Hi -

ci su se ve ro vat no „sme sti li” is pod de be log do dat nog oklo pa kro va.

Ia ko je po mno gi ma ovo od li ~an re zul tat, gr~ ka jav nost je bi la ve o ma raz o ~a ra na.

Pre ma re ~i ma ne ma~ kih zva ni~ ni ka, taj tzv. ba li sti~ ki pro zor, od no sno sla bu ta~ ku u

za {ti ti ten ka je re la tiv no „la ko re {i ti” i pred u ze te su me re za ot kla wa we tog ne do -

stat ka, ako se uop {te mo e go vo ri ti o ne do stat ku, jer bi na kon ~ak 30 is pa qe nih pro -

jek ti la mo ra la bi ti po na |e na ne ka sla ba ta~ ka – ako ne, ona bi se jed no stav no „stvo -

ri la”. Na i me, ve o ma je te {ko pro jek to va ti oklop nu za {ti tu bez ika kvih ba li sti~ kih

pro zo ra, ko ja bi pru a la jed na ko sna nu za {ti tu u ce loj pred woj pro jek ci ji vo zi la i

ona je pri sut na na ap so lut no svim ten ko vi ma.

„^e lin xer” 2E je po seb no

raz vi je na va ri jan ta na me we na Gr ~oj

je Le o ni das-2 za gr~ ke oru a ne sna ge. Ta ko |e

je va no da po je di ne de lo ve ten ka le o pard

2HEL pro iz vo di ve lik broj ko o pe ra na ta u

sa moj Gr~ koj.

Si gur no je da su Gr ci do bi li je dan od

tre nut no naj sa vre me ni jih ten ko va u sve tu. Po -

red iz van red ne va tre ne mo }i ko ja se za sni va

na to pu 120 mm sa ce vi du i ne 55 ka li ba ra,

vr hun ske po tka li bar ne mu ni ci je DM63 i vi -

so ke po kre tqi vo sti – pre sve ga br zi ne i ubr -

za wa, za pa wu je ap so lut no naj kom plet ni ja

oklop na za {ti ta, ko ja kom bi nu je mo da naj -

bo qu ~e o nu za {ti tu me |u svim ten ko vi ma u

ope ra tiv noj upo tre bi i ap so lut no naj bo qu

krov nu i pro tiv min sku za {ti tu.

Se ba sti an BA LO[

39

sa le o pard 1A3/4 na le -

o pard 1A5 bi }e lak {i

ne go di rekt no na le o -

pard 2, jer le o pard 1A5ko ri sti ve o ma sli ~an

SUV kao va ri jan ta 2A4.

Ia ko je re~ o sta ri joj

ver zi ji iz 1985, le o pard

2A4 je i da qe re spek ta -

bil no vo zi lo – ne dav no

su ga na ba vi le Poq ska

(128 ko ma da), Fin ska

(124), ^i le (118), Sin ga -

pur (66 i re zer vnih 30) i

Tur ska (298). Ina ~e, A4

je naj vi {e pro iz vo |e na

va ri jan ta iz ove po zna te

fa mi li je ten ko va. Gr~ -

ka }e do bi ti ukup no 150

le o pard 1A5 i 183 le -

o pard 2A4 iz ne ma~ kih

re zer vi.

Po red va ri jan te

A4, Gr~ ka }e, na rav no,

do bi ti i ne {to mo di fi -

ko va na vo zi la A6, od no -

sno mo di fi ka ci ju de mon -

stra to ra A6EX, ko ja }e

ima ti ozna ke le o pard

2HEL (Hel le nic – gr~ ki).Sto se dam de se tih naj sa -

vre me ni jih ten ko va tre -

ba lo bi da se is po ru ~i

iz me |u 2006. i 2009. go -

di ne. Pr va vo zi la su sti -

gla u mar tu 2006. go di ne.

Pre ma ugo vo ru, pr vih 30

vo zi la sklo pqe no je u po -

go nu Kra uss Maf fei Weg -mann u Min he nu, dok }e

osta tak bi ti skla pan u

sa rad wi gr~ kih kom pa ni -

ja EL BO i MET KA. Ina ~e,

EL BO pro iz vo di ci vil ne

i voj ne au to bu se, a i

bor be na vo zi la pe {a di -

su 436 ko ma da). Fran cu zi su re {i li da Gr -

ci ma po nu de va ri jan tu Lec lerc Tro pi ca li ze po -

seb no opre mqe nu za vi {e am bi jen tal ne tem -

pe ra tu re sa po gon skim blo kom kao i kod ~e -

lin xe ra 2E. Pro ce we no je da je ta va ri jan ta

po god ni ja za gr~ ke kli mat ske uslo ve od iz vor -

ne fran cu ske sa do ma }im mo to rom Hyper bar,iste sna ge. Re zul ta ti mar {a i sa vla da va wa

ram pe ni su ob ja vqe ni, ali se pret po sta vqa

da su bi li po voq ni ji od pret hod nog vo zi la,

jer se i ~e lin xer 2E po ka zao pri li~ no do -

bro, a le klerk je oko 7-8 t lak {i.

Oba ten ka su odu {e vi la naj ni om po -

tro {wom go ri va, {to je i ra zu mqi vo s ob -

zi rom na naj sa vre me ni ju po gon sku gru pu. Re -

zul ta ti ga |a wa su bi li znat no bo qi, sa 65

od sto po go da ka, me |u tim, mno go broj ne no ve

teh no lo gi je u od re |e noj me ri sni zi le su po u -

zda nost vo zi la kao ce li ne, ta ko da je ovaj

tenk za vr {io kao tre }i, pri ~e mu mu je „za

dla ku” iz ma klo dru go me sto.

Dru go me sto je za u zeo M1A2 abrams. Taj

tenk, po znat iz vi {e ra to va, du go vre me na je

imao ~el nu po zi ci ju. Abrams je je di ni tenk,

po red ru skog T-80U, ko ji je za vr {io mar{ od

1.000 km bez ijed nog pro ble ma, ali je ne po -

sred no na kon to ga bi lo od re |e nih smet wi

ve za nih za tran smi si ju. Ka da je re~ o ram pi,

u pr vom po ku {a ju ni je pro {ao, ali je u dru -

gom, ma lo „`i vqem” go to vo „pre le teo” ram pu.

Re zul ta ti ga |a wa ni su po zna ti, ali se tvr di

da su bo qi od pret hod nih vo zi la, ~ak i od su -

per mo der nog le kler ka. Sve u sve mu, uku pan

uti sak je, uz iz u zet nu po u zda nost, bio iz van -

re dan. Je di no ga je kva ri la vi so ka po tro {we

go ri va, ko ja je uz ru ski T-80U, ta ko |e opre -

mqen ga snom tur bi nom, bi la naj ve }a od svih

te sti ra nih vo zi la.

I ko na~ no, po bed nik gr~ kog ten de ra je

ne ma~ ki le o pard 2. De si lo se jo{ jed nom ono

{to je bi lo i na {ved skom, {vaj car skom,

dan skom, {pan skom i dru gim evrop skim ten -

de ri ma, gde je re dov no po be |i vao ame ri~ kog

tak ma ca. Jed no stav no, le o pard 2 je re dov no

oba vqao sve {to i abrams, ali uz jo{ ve }u

po u zda nost u po je di nim uslo vi ma i uz ma wu

po tro {wu go ri va. Ia ko je bi lo ne kih ma wih

pro ble ma ve za nih za mar{ i ram pu, iz gle da

da su ko na~ nu pre su du da li iz u zet no vi sok

pro ce nat po go |e nih ci qe va (oko 80 od sto) i

ko na~ no, sa mi gr~ ki ten ki sti ko ji su go di na -

ma u svom ar se na lu naj vi {e ce ni li ne ma~ ke

ten ko ve le o pard 1, ta ko da je ra zu mqi vo

zbog ~e ga im je le o pard 2 naj bo qe „le ao”.

I S P O R U K A

Pre ma ugo vo ru, Ne ma~ ka }e is po ru ~i -

va ti ne sa mo no vo pro i zve de ne ten ko ve, ve}

i ko ri {}e ne le o par de 1A5 i le o par de 2A4.

Le o pard 1A5 je mo der ni za ci ja ten ka le o -

pard 1, sa no vim SUV-om, i ku po vi na ove va -

ri jan te i te ka ko ima smi sla, jer je ce na vr -

lo po voq na, a i va ri jan te ovog ten ka se ve}

na la ze u sa sta vu oru a nih sna ga Gr~ ke sa

od li~ nom re pu ta ci jom. I, ko na~ no, pre la zak

Dru go pla si ra ni „abrams” M1A2

je di ni je tenk, po red ru skog T-80U,

ko ji je za vr {io mar{ od 1.000 km

bez ijed nog pro ble ma

Upr kos `e sto kim na ja va ma

da je re~ o ve li kom fa vo ri tu,

ukra jin ski T-84 pla si rao se

pret po sled wi

RANG LI STA

Pre ma ob ja vqe nim po da ci ma, pro -

cen tu al no, kon ku rent ski ten ko vi su od

mo gu }ih 100 od sto, osvo ji li: le o pard

2A5 78,65 od sto, M1A2 abrams 72,21

od sto, lek lerk 72,03 od sto, ~elinxer 2E69,19 od sto, dok oce ne pret po sled weg T-

84 i po sled weg T-80U ni su da te. Me |u tim,

ia ko je po be du od ne la va ri jan ta le o pard

2A5, ak tu el na u vre me ka da su vr {e na te -

sti ra wa, od lu ka je do ne ta tek 2002, ka da

je ve} go di nu da na ak tu el na va ri jan ta bi -

la le o pard 2A6, sa du im to pom (55 ume -

sto 44 ka li bra), do dat nim po mo} nim mo -

to rom, po boq {a nom pro tiv min skom za -

{ti tom i kli ma-ure |a jem, ta ko da je upra -

vo A6 po sta la „me ta” Gr ka.

Ru ski T-80U, vr lo ce wen tenk u za pad nim kru go vi ma,

sma tran je za fa vo ri ta na po ~et ku te sto va

uzor bio fran cu sko-bri tan ski ja gu ar.

Avi o ni T-2 iz ba ~e ni su iz na o ru a -

wa pre dve go di ne, a F-1 je ta ko |e u fa zi

„pen zi o ni sa wa“. Ali, pra vo vre me no su im

pri pre mqe ne za me ne. Lov ci bom bar de ri

F-1 za me wu ju se avi o ni ma F-2 (re di zaj ni -

ra ni F-16 pro iz ve den u ja pan skim fa bri -

ka ma), dok su T-2 u pot pu no sti za me we ni

{kol skim avi o ni ma ti pa ka va sa ki T-4. Taj

po sled wi avi on, a i we go vi pret hod ni ci,

ko ri sti se sa mo u Ja pa nu, zbog ~e ga je re -

la tiv no ne po znat {i rem kru gu qu bi te qa

va zdu ho plov stva.

B O Q I O D O R I G I N A L A

Po je di ni iz vo ri po ve zu ju po ja vu T-4 sa

uvo |e wem ame ri~ kog lo va~ kog avi o na F-15u na o ru a we ja pan skog va zdu ho plov stva ko -

je je po ~e lo 1980. Ta kav vr hun ski lo va~ ki

avi on tra io je i do bro pri pre mqe ne pi -

lo te zbog ~e ga je, iz me |u osta log, bio po -

tre ban i od go va ra ju }i {kol ski avi on pri -

me re nih per for man si. Ta ko je sep tem bra

15. maj 2008.40

PPrem da je „Ka va sa ki”

uglav nom po znat kao

pro iz vo |a~ mo to ci ka la,

u we go vom pro iz vod nom

asor ti ma nu na la ze se i

avi o ni. Je dan od wih je i

T-4, osnov ni mla zni

{kol ski avi o na ja pan skog

va zdu ho plov stva.

Na stao je po uzo ru na

po je di ne evrop ske mo de le,

ali ih je po od re |e nim

oso bi na ma nad ma {io.

KA VA SA KI SA KRI LI

a ra lel no sa po ~et kom po sle rat nog

ob na vqa wa voj nog va zdu ho plov stva,

Ja pan ci su se upu sti li u pro jek te pr -

vih mla znih {kol skih avi o na. Ta ko je

ve} kra jem pe de se tih go di na pro {log

ve ka na stao avi on fu xi T-1, na me wen pre -

la znoj le ta~ koj obu ci. Le te li ca je pa wu

pri vla ~i la svo jom spoq nom sli~ no {}u sa

lov cem F-86 sej br, ko ji je Ja pan ko ri stio u

ve li kom bro ju. U skla du sa tren do vi ma ko ji

su ta da vla da li, sle de }i ko rak u pro jek to -

va wu {kol skih avi o na bio je su per so ni~ ni

mi cu bi {i T-2, ko ji je po le teo 1971. Na me -

na tog avi o na bi la je ade kvat na pri pre ma

bu du }ih pi lo ta za le te we na avi o ni ma F-104 J star faj ter i F-4EJ fan tom, ko ji ma su

Ja pan ske sa mo od bram be ne va zdu ho plov ne

sna ge (JASDF) ta da pri mar no bi le na o ru -

`a ne. Ujed no, T-2 je bio i pr vi ja pan ski

avi on, spo so ban da pro bi je zvu~ ni zid u ho -

ri zon tal nom le tu. Po ma lo ne u o bi ~a je no,

iz tog {kol skog avi o na raz vi je na je ne ko li -

ko go di na ka sni je i jed no se da bor be na ver -

zi ja ozna ~e na kao F-1, ko joj je ne sum wi vi

J A P A N S K I M L A Z N I [ K O L S K I A V I O N T - 4

1981. go di ne kom pa ni ji Ka va sa -

ki po ve re no pro jek to va we no vog

{kol skog avi o na na ba zi po nu |e -

nog di zaj na KA-851. Pr vi od ~e -

ti ri pro to ti pa avi o na, usko ro

ozna ~e nog kao T-4, po le teo je 29.

ju la 1985, na kon ~e ga su usle di -

la tro go di {wa let na is pi ti va -

wa, a po tom i is po ru ka se rij skih

pri me ra ka.

Prem da avi on no si Ka va sa -

ki jev pre fiks (ko ji je na na {im

pro sto ri ma po znat po od li~ nim

mo to ci kli ma), on je za jed ni~ ki

pro iz vod vi {e ja pan skih fir mi.

Ta ko Ka va sa ki, kao glav ni ugo va -

ra~, ima 40 od sto ude la u pro iz -

vod wi, dok osta tak rav no prav no

de le Mi cu bi {i i Fu xi.

Da nas, T-4 je stan dard ni

pre la zni {kol ski avi on ja pan -

skog va zdu ho plov stva. Ve }i na le -

te li ca tog ti pa svr sta na je u

{kol skim skva dro ni ma 1. vin ga

ko ji ba zi ra na ae ro dro mu Ha ma ma cu i 4.

vin ga iz Ma cu hi me. Za jed no sa pro to ti po -

vi ma, pro iz ve de no je ukup no 212 avi o na,

od ko jih je po sled wi is po ru ~en mar ta 2003.

go di ne.

Avi on T-4 je dvo mo to rac kla si~ ne kon -

cep ci je, ko ja je ve} vi |a na na {kol skim

avi o ni ma te kla se. Vi so ko po sta vqe na

stre la sta kri la sa su per kri ti~ nim ae ro -

pro fi lom uka zu ju da je kon stru i san sa na -

me rom po sti za wa do brih oso bi na u tran -

sso ni~ nim obla sti ma le ta.

Kon struk ci ja le te li ce ba zi ra na je na

le gu ra ma alu mi ni ju ma, uz ma wu pri me nu

kom po zi ta, i to ma hom na ko mand nim po vr -

{i na ma. Niz pri me we nih re {e wa ka rak te -

ri sti ~an je za taj pe ri od, pa na taj na ~in

na ovom avi o nu pro na la zi mo niz teh no lo -

{kih sli~ no sti sa na {im G-4, po put go riv -

ne in sta la ci je ili hi dro ko man di le ta.

Iz ba ci va se di {ta ti pa UP CO SI IS-3ja pan ski su pro iz vod. Po sta vqe na su u tan -

de mu, pri ~e mu je zad we se di {te iz dig nu to

za 27 cm, {to omo gu }a va ugrad wu i dru gog

gor weg pri ka zi va ~a (HUD) sa ni {a nom.

Me |u tim, ia ko su po sled wi se rij ski pri -

mer ci is po ru ~e ni 2003, ni vo opre mqe no -

sti ka bi ne je, za ~u |u ju }e, ostao na ni vou

osam de se tih go di na. Osim po me nu tih gor -

wih pri ka zi va ~a (HUD) sa ni {a nom, u ka -

bi ni je in sta li ra na kla si~ na ana log na in -

stru men ta ci ja.

Ko mu ni ka cij ska i na vi ga cij ska opre -

ma su stan dard ni: VHF/UHF ra dio sta ni ca,

AHRS, TA CAN i VOR/ILS. Kao

sred stva objek tiv ne kon tro le u

obu ci ugra |e ni su vi deo ri kor -

der i ri kor der let nih po da ta ka.

Po gon sku gru pu avi o na T-4

~i ne dva tur bo ven ti la tor ska mo -

to ra ti pa i{i ka va ji ma-ha ri ma

F3-IHI-30 sna ge 16,28 kN sva ki.

Po od no su po ti sak/ma sa, ve o ma

bit nom za po sti za we do brih let -

nih oso bi na, taj avi on od ska ~e

od svo jih di rekt nih kon ku re na ta,

pa i od fran cu sko-ne ma~ kog al -

fa-xe ta, ko ji je bio kon struk tiv -

ni uzor ja pan skim in e we ri ma.

[tu ri iz ve {ta ji u stra noj {tam -

pi go vo re da se u prak si taj avi -

on po ka zao kao ve o ma okre tan i

po go dan za uve ba va we osnov nih

lo va~ kih ma ne va ra, za hva qu ju }i

vi {ku sna ge i vi so kim pod zvu~ -

nim br zi na ma le ta.

Ono {to je jo{ bit ni je je ste

ni zak ni vo ude sa u obu ci i ve li -

41

MA

P L A V I I M P U L S

Za hva qu ju }i na ci o nal noj akro-gru pi

„Pla vi im puls“ („Sen gi Kenkyuhan“), ja -

pan ska jav nost mo e ~e sto da vi di avi o -

ne T-4. Tim je do 1994. bio opre mqen

avi o ni ma T-2 i na la zio se u for ma cij -

skom sa sta vu 21. skva dro na iz Ma cu hi me.

Do la skom T-4 for mi ran je no vi, 11.

skva dron ko ji ta ko |e ba zi ra u Ma cu hi mi.

[est pla vo-be lih avi o na opre -

mqe no je ge ne ra to rom dim nog tra ga, a

do dat no su im oja ~a ni ka bin ski po klop -

ci zbog ve }e opa sno sti od su da ra sa

pti ca ma. Ugra |en je i si stem upo zo re -

wa za pri bli a va we ze mqi. Bez ob zi ra

na to, par tih avi o na ju la 2000. do i -

veo je udes ka da su po gi nu la tri pi lo ta.

Zbog to ga je akro-gru pa sve do po ~et ka

2003. na stu pa la u ~e tvor ci ume sto u

stan dard noj {e stor ci. Uglav nom na stu -

pa u Ja pa nu i to oko 25 pu ta go di {we.

T A K T I ^ K O T E H N I ^ K E K A R A K T E R I S T I K E

Po gon ska gru pa: 2 tur bo ven ti la tor ska mo to ra ti pa

I{i ka va ji ma-Ha ri ma F3-IHI-30 sna ge 16.28 kN sva ki

Di men zi je:

Du i na 13,00 m

Vi si na 4,60 m

Raz mah kri la 9,94 m

Po vr {i na kri la 21,00 m2

Ma se:

Ma sa pra znog 3.790 kg

Maks. po let na ma sa. 7.500 kg

Unu tra {we go ri vo 2.241 l

Per for man se:

Maks. br zi na ho riz. le ta na H=0 1.038 km/~

Br zi na pre vla ~e wa sa slet nom kon fi gu ra ci jom 167 km/~

Prak ti~ ni pla fon le ta 15.420 m

Do let sa unu tra {wim go ri vom 1.297 km

Do zvo qe na G-pre op te re }e wa +7,33/-3

Du i na po le ta wa 655 m

Du i na sle ta wa 704 m

Maks. br zi na uz di za wa 51 m/s

Kabinski prostor

15. maj 2008.42

ki pro ce nat is prav no sti avi o na tog ti pa.

Ta ko |e, ni su za ne ma ri vi i znat no ni i eks -

plo a ta ci o ni tro {ko vi u od no su na T-2 ~i ja

je je di na prak ti~ na pred nost even tu al no

bi la ve }a br zi na ho ri zon tal nog le ta.

Osim za obu ku, T-4 ko ri ste se i kao

avi o ni za ve zu, tre na u pi lo ta van sa sta -

va, zbog ~e ga se u ve }i ni ja pan skih bor be -

nih je di ni ca na la zi po ne ko li ko le te li ca

tog ti pa. Za raz li ku od {kol skih le te li ca

ko je su ofar ba ne u sve o bu hvat nu si vu {e mu

sa na ran xa stim za vr {e ci ma kri la i re pa,

avi o ni iz bor be nih je di ni ca ~e sto se far -

ba ju u {e me stan dard nih bor be nih le te li -

ca iz tih je di ni ca.

O^E KI VA NA MO DER NI ZA CI JA

Ovaj avi on ni je na o ru an, ia ko po

svo jim oso bi na ma pred sta vqa so lid nu

plat for mu za bor be nu obu ku sa pra vim

uboj nim sred stvi ma. [ta vi {e, avi o ni te

kla se su u mno gim va zdu ho plov stvi ma bi li

za du e ni za iz vo |e we za da ta ka bli ske va -

zdu ho plov ne po dr {ke. Pri me ra ra di, ne -

ma~ ki al fa-xet is kqu ~i vo je upo tre bqa van

kao la ki ju ri {ni k.

Is pod sva kog kri la na la zi se po jed na

pod ve sna ta~ ka na ko joj se ume sto na o ru a -

wa ka ~e do pun ski go riv ni re zer vo a ri za -

pre mi ne 454 li ta ra. Pod trup ni no sa~ mo -

`e da no si kon tej ner za vu ~u me ta ili kon -

tej ner sa na men skom opre mom za elek tron -

sko ra to va we. Avi on T-4 je spe ci fi ~an i po

to me {to u tru pu ima „pr tqa nik“ za pre -

voz ma wih te re ta ili li~ nih stva ri po sa de

to kom pre le ta.

Ima ju }i u vi du da do bar deo flo te

avi o na T-4 ras po la e ve li kim upo treb nim

re sur si ma, lo gi~ no je o~e ki va ti sko ru mo -

der ni za ci ju. Raz log vi {e je na me ra Ja pa na

da u bli skoj bu du} no sti na ba vi ili pro jek -

tu je bor be ni avi on pe te ge ne ra ci je. Ka ko

ame ri~ ki kon gres i da qe od bi ja pro da ju

avi o na F/A-22A rap tor Ja pa nu, mi ni star -

stvo od bra ne po ve ri lo je Mi cu bi {i ju raz -

voj teh no lo {kog de mon stra to ra ATD-X {in -

{in ko ji pri pa da pe toj ge ne ra ci ji bor be -

nih avi o na. U sva kom slu ~a ju mo der ni za ci ja

T-4, kao osnov nog ja pan skog mla znog {kol -

skog avi o na, ne iz be na je, a u okvi ru we

avi on }e, pre sve ga, do bi ti sa vre me ni ji

iz gled ka bin skog pro sto ra.

Mr Sla vi {a VLA I]

Foto

Gri pen In ter na ti o nal

Dva de set tre }eg apri la ove go di ne, u

{ved skom gra du Lin ko pin gu, pred sta vqen je

teh no lo {ki de mon stra tor po sled we ge ne ra -

ci je vi {e na men skog bor be nog avi o na JAS-39

gri pen. No vi gri pen vi de lo je vi {e od 700

zva ni ca iz sve ta po li ti ke, va zdu ho plov ne in -

du stri je i me di ja. Pri ka za ni gri pen raz vi jen

je u okvi ru Gri pen De mon stra tor pro gra ma i

pred sta vqa osno vu za de fi ni sa we i re a li -

za ci ju na red nih va ri jan ti avi o na JAS-39.

U we mu je ob je di wen niz na pred nih teh -

no lo {kih re {e wa, ~i me se otva ra no va era

u evo lu ci ji tog avi o na. Ugrad wom no vog mo -

to ra F414G, ko ji je u od no su na po sto je }i

Rm-12 (F404) ja ~i za 25 od sto, omo gu }e no je

po ve }a we mak si mal ne po let ne ma se (16.000

na spram 14.000 kg), te ko li ~i ne uboj nog te -

re ta, uz po sti za we vi {eg ni voa per for man -

si. Taj mo tor ta ko |e pru a mo gu} nost za in -

te gra ci ju ure |a ja za vek to ri sa we po ti ska.

Re po zi ci o ni ra wem staj nog tra pa iz tru pa u

pro fi li sa ne pro sto re na spo ju kri lo-trup

omo gu }en je sme {taj do dat ne ko li ~i nu unu -

tra {weg go ri va (po ve }a we od 38 od sto), a i

po ve }a we do le ta. Avi o ni ka no ve ver zi je

obo ga }e na je ra da rom AE SA teh no lo gi je, ja -

~im let nim ra ~u na rom, una pre |e nim da ta-

lin kom i efi ka sni jim si ste mom za elek tron -

sku bor bu. Broj pod ve snih ta ~a ka na o ru a -

wa uve }an je sa osam na 10.

Sa pri me we nim re {e wi ma taj uspe {ni

avi on bi }e jo{ efi ka sni ji i kon ku rent ni ji na

svet skom tr i {tu. Pre ma na vo di ma pro iz vo -

|a ~a, raz voj ni po ten ci jal gri pe na omo gu }a va

we go vo da qe usa vr {a va we i ren ta bil nu upo -

tre bu i na kon 2040. go di ne. S.V.

NO VA VER ZI JA GRI PE NA

A

me ri kan ci se ni ka ko ne mo gu sma tra ti

ro do na ~el ni ci ma ko ri {}e wa ra ket ne

ar ti qe ri je. Ta ti tu la ne sum wi vo pri -

pa da So vje ti ma i Nem ci ma. Me |u tim,

sjaj ne od li ke ra ket nih si ste ma, kao {to

su ka }u {e BM-8 82 mm, BM-13 132 mm i Ne -bel wer fer 150 mm, ni su osta le ne pri me }e ne.

Ubr zo su nastali si ste mi M21 i M91, sa po

25 i 45 ra ke ta 114 mm, a u jed nom tre nut ku,

~ak su ih po ~e li mon ti ra ti i na ten ko ve M4{er man (60 ra ke ta 114 mm).

Po sle ra ta raz voj je stao i do mi na ci ju

je pre u ze la cev na ar ti qe ri ja, dok su, na

pri mer, So vje ti ne pre kid no dr a li kon ti -

nu i tet i raz vi li broj ne si ste me naj ra zli -

~i ti jih od li ka. Taj za stoj se prav dao po naj -

pre ve li kim utro {kom mu ni ci je i ne pre ci -

zno {}u, ali ne ki od sa ve zni ka

u Na tou ni su de li li to mi -

{qe we: Nem ci su raz vi li

si stem LARS 110 mm, Ita li -

ja ni FI ROS 51 i 122 mm,

Fran cu zi RAP-14 i Ra fa le140 i 145 mm, a [pan ci

Te ru el 140 mm. Jed no -

stav no, ni su se mo gle ig -

^E TVRT VE KA

U VR HU

V I [ E C E V N I L A N S E R R A K E T A M L R S

no ri sa ti zna ~aj ne pred no sti – ogrom na va -

tre na mo} u vr lo krat kom vre me nu i mo gu} -

nost pro stor nog dej stva.

Is ku sta va iz lo kal nih ra to va, po seb -

no na Bli skom is to ku, na te ra la su i Ame ri -

kan ce da pre i spi ta ju ne ke svo je od lu ke. Ko -

li ko su se stva ri pro me ni le, sve do ~i ~i we -

ni ca da se da nas sa vre me ni vi {e cev ni ra -

ket ni ar ti qe rij ski si ste mi sma tra ju jed nim

od naj ren ta bil ni jih, ako ne i naj ren ta bil -

ni jim sred stvom za pru a we va tre ne po dr -

{ke. U od no su na cev nu ar ti qe ri ju ima ju

znat no ve }u va tre nu mo}, a ako se po re de sa

bor be nim avi o ni ma i he li kop te ri ma, jef ti -

ni ji su i si gur ni ji, jer se po sa da ne iz la e

to li kim ri zi ci ma. Do ne dav ni ne do sta ci –

oko ne do voq nog do me ta i pre c i zno sti – pre -

va zi |e ni su naj no vi jom ge ne ra ci jom ra ke ta.

S O F I S T I C I R A N S I S T E M

Po ~et kom 1976. ras pi san je kon kurs za

jed no sta van ra ket ni si stem sa jef ti nim ra -

ke ta ma ko jim bi se mo glo ru ko va ti kao mu ni -

ci jom cev ne ar ti qe ri je, sa na me nom dej stva

pro tiv tru pa, la kih vo zi la i opre me, si ste -

ma PVO i ko mand nih cen ta ra. Na kon kurs za

si stem, ta da ve} po znat kao GSRS (Ge ne ralSup port Goc ket System – ra ket ni si stem za

Ia ko Ame ri kan ci od pe de se tih

go di na pro {log ve ka do sre di ne

se dam de se tih ni su mno go

po la ga li na vi {e cev ne lan se re

ra ke ta za va tre nu po dr {ku,

uspe si so vjet skih 9K51 grad

u mno go broj nim lo kal nim

ra to vi ma na te ra li su ih da

pro me ne mi {qe we. Po kre ta wem

ve li kog pro gra ma raz vo ja

stvo ren je si stem ko ji ih,

i po sle ~e tvrt ve ka upo tre be,

ne sum wi vo odr a va na ~el noj

po zi ci ji u sve tu.

pu ta po {est fa bri~ ki upa ko va nih ra ke ta –

za me ne no vim. Ti me se ne u po re di vo br e

po pu wa va ju sve ra ke te na kon is pa qi va wa

ne go na do ta da {wim si ste mi ma, ko ji su se

pu ni li ru~ no ili po mo }u di za li ce, ra ke ta

po ra ke ta.

Ume sto dva mo du la sa {est la kih ra ke -

ta pre~ ni ka oko 9 in ~a (227 mm), lan ser mo -

`e da pri hva ti i dve te {ke ra ke te ATACMS(Army Tac ti cal Mis si le System – ar mij ski tak -

ti~ ki ra ket ni si stem), pre~ ni ka 24 in ~a

(610 mm). Ve }im ra ke ta ma vi {e stru ko se po -

ve }a va do met i one ras po la u znat no ve }om

boj nom gla vom ne go la ke ra ke te.

Bor be na ma sa vo zi la, od no sno ce lo -

kup nog si ste ma M270, iz no si 25.191 kg, u

kon fi gu ra ci ji sa ra ke ta ma M26, a s ob zi rom

na to da su se u me |u vre me nu po ja vi li i dru -

gi, sa vre me ni ji ti po vi ra ke ta – mo e i va -

ri ra ti. Ukup na du i na vo zi la je 6,972 m, {i -

ri na 2,972 m i vi si na 2,617 m. Po gon je za -

sno van na tur bo-di zel mo to ru Cum mins VTA-903, sna ge 500 KS, pri 2.400 o/min, tran -

smi si ja je hi dro me ha ni~ ka Ge ne ral Elec tricHMPT-500, {to obez be |u je mak si mal nu br zi -

nu na do brom pu tu od 64 km/~. Za hva qu ju }i

ka pa ci te tu re zer vo a ra od 617 li ta ra, au to -

no mi ja, opet na do brom pu tu, iz no si 483 km.

Prak ti~ no, ka ko je re~ o vo zi lu ekvi va lent -

nom stan dard nim BVP-ovi ma iz ame ri~ ke ar -

op {tu va tre nu po dr {ku), pri ja vi lo se ~ak

pet kom pa ni ja: Bo e ing, Emer son Elec tric, Mar -tin Ma ri et ta, Nor throp i Vo ught. Po sle upo red -

nih is pi ti va wa, „u tr ci” su osta li Bo e ing i

Vo ught, a u me |u vre me nu su se za si stem za -

in te re so va le i ar mi je Fran cu ske, Ne ma~ -

ke, Ita li je i Ve li ke Bri ta ni je.

Ne po sred no na kon to ga ne {to su iz me -

we ne pro po zi ci je kon kur sa, mo ra se re }i i

pod uti ca jem sa ve zni ka, ta ko da su ka sni je

tra e ni sna ni ji ra ket ni mo tor, mo gu} nost

da se po ne su tri vr ste boj nih gla va: ka set -

na, sa kom bi no va nim pro ti vo klop nim/pro -

tiv pe {a dij skim bom bi ca ma ili pro ti vo -

klop nim mi na ma i na vo |e nom pro ti vo klop -

nom sub mu ni ci jom.

To je bio ve li ki za o kret u od no su na

po ~et ni zah tev, jer su na taj na ~in znat no po -

ve }a ni kom plek snost, a i efi ka snost i uni -

ver zal nost si ste ma. No vo i me no va ni MLRS(Mul ti ple La unch Roc ket System) po stao je je -

dan od pr vih vi {e cev nih ra ket nih si ste ma,

sa vr lo ozbiq nim pro ti vo klop nim po ten ci -

ja lom. Po re |e wa ra di, kod so vjet skog ura ga -

na, ko ji je u{ao u upo tre bu 1975, ia ko je

imao od li~ ne per for man se i spek tar boj nih

gla va, So vje ti su vi {e for si ra li pro ti vo -

klop ne mi ne, a ne pro ti vo klop ne bom bi ce

za di rekt no dej stvo. To je i bi lo ra zu mqi vo,

jer So vje ti ni su mo gli ra ~u na ti na ma sov ne

kon cen tra ci je za pad nih ten ko va i na sto ja li

su da obez be de efi ka sno za pre ~a va we, dok

je Za pad noj Evro pi u to do ba naj ve }a opa -

snost pre ti la od ma sov nog oklop nog uda ra

sna ga Var {av skog ugo vo ra iz Is to~ ne Ne -

ma~ ke.

Ko na~ no je, ma ja 1980, pri hva }e na po -

nu da kom pa ni je Vo ught. Pr vi pri mer ci MLRSpro iz ve de ni su 1983, a se rij ska pro iz vod -

wa za po ~e la je sle de }e go di ne. Ka ko se ra -

di lo o ame ri~ kom pro gra mu sa ino stra nim

u~e {}em, ta ko je i ras po re |e na pro iz vod wa.

Ame ri~ ka vo zi la su pro iz vo |e na u po go ni ma

kom pa ni je Vo ught i FMC, fran cu ska u Ae ro -spa ti a le, ne ma~ ka u Weg mann, bri tan ska u

Hun ting En gi ne e ring i ita li jan ska u SNIA BPDSpA. Ka sni je su se u pro iz vod wu sop stve nih

vo zi la ukqu ~i le i dru ge kom pa ni je (Tur ska –

EHY i MVKEK, Ja pan Nis san Mo tors). Po red

tih ze ma qa, ame ri~ ke MLRS ko ri sti i Ba hre -

in, Dan ska, Gr~ ka, Ho lan di ja, Izra el, Ju na

Ko re ja, Nor ve {ka i Sa u dij ska Ara bi ja.

G U S E N I ^ N O V O Z I L O

Za vo zi lo na ko me se na la zio lan ser,

zbog sma we wa tro {ko va oda bra na je mo di -

fi ka ci ja ta da no vog bor be nog vo zi la pe {a -

di je (BVP) M2 Bra dley. Re~ je o gu se ni ~a ru,

pot pu no iz me we ne nad grad we u od no su na

BVP, sa oklo pqe nom ka bi nom za tri ~la na

po sa de na pred wem de lu i ma siv nim ku ti ja -

stim oklo pqe nim lan se rom na obrt nom po -

sto qu na zad wem de lu vo zi la. Lan ser, po -

red ukup no 12 ra ke ta, ima na gor wem de lu

kon zo le na iz vla ~e we, sa ~e kr ci ma ko ji slu -

`e da se fa bri~ ki za tvo re ni mo du li – sa dva

mi je, M270 je spo so ban da pra ti tem po kre -

ta wa me ha ni zo va nih je di ni ca, {to va i i za

mo gu} no sti sa vla da va wa te {kog te re na.

Ka da je re~ o mo gu} no sti tran spor ta

va zdu {nim pu tem, M270 se mo e tran spor -

to va ti da nas naj ak tu el ni jim Bo e ing C-17 Glo -be ma ster III (tri M270) ili Loc khe ed C-5 Ga -laxy ({est M270). Me |u tim, taj si stem se zbog

pre ve li ke ma se i {i ri ne ne mo e pre ve sti

ne {to sta ri jim tran sport nim avi o ni ma Loc -khe ed C-130 Her cu les, ta ko da je raz vi je na

va ri jan ta na ka mi on skoj to~ ka {koj {a si ji pod

na zi vom HI MARS (High Mo bi lity Ar til lery Roc ketSystem – vi so ko po kret ni ar ti qe rij ski ra ket -

ni si stem).

U me |u vre me nu je na sistemu MLRSpoboq{ano vi {e no vih kom po nen ti, ta ko da

je 2000. uve den M270A1. Ta po boq {a wa su

usko po ve za na sa pro {i re wem spek tra ko -

ri {}e nih ra ke ta. ILMS (Im pro ved La un cherMec ha ni cal System) pred sta vqa po boq {a we

me ha ni~ kih kom po nen ti si ste ma, ~i me je

ostva re no po ve }a we br zi ne okre ta wa lan -

se ra za 80 od sto i {est pu ta skra }e we vre -

me na po pu ne. IFCS (Im pro ved Fi re Con trol Sys-tem) je ste po boq {a we si ste ma za upra vqa -

we va trom sa sta no vi {ta har dve ra i soft -

ve ra, ka ko bi se po sti gli jed no stav ni je odr -

`a va we i ko ri {}e we, pre ci znost na vo |e wa

ra ke ta upo tre bom sa vr {e ni jih me te o ro lo -

B R I T A N S K A V A R I J A N T A

La ki mo bil ni ar ti qe rij ski bor be ni

ra ket ni si stem LI MAWS(R) (u pla nu je i to -

pov sko – Gun, G), ili Light we ight Mo bi le Ar til -lery We a pon System (Roc ket), bri tan ski je pan -

dan HI MARS-u i ko ri sti {a si ju naj no vi je ge -

ne ra ci je vo zi la Su pa cat 600 bri tan ske kom -

pa ni je Insys. Je dan C-130 mo e pre ne ti ~ak

dva LI MAWS(R), jer im je ma sa sma we na na

sve ga 8,8 t, a mo }i }e se tran spor to va ti i

is pod te {kih tran sport nih he li kop te ra Bo -

e ing Ver tol CH-46 Chi no ok. Me |u tim, zbog

sma we wa ma se `r tvo va no je mno go to ga: po -

gon vo zi la ni je uo bi ~a je ni 6x6, ve} 6x4, a

lan ser, ko ji mo e da pri hva ti je dan kon tej -

ner sa „la kim” ra ke ta ma ili jed nu „te {ku”

ATACMS, ne ma mo gu} nost po kre ta wa po azi -

mu tu, ve} sa mo po ele va ci ji.

Si stem za upra vqa we va trom je u pot -

pu no sti kom pa ti bi lan sa po boq {a nim si -

ste mi ma M270A1, a to obez be |u je mo gu} -

nost pot pu nog sa dej stva.

Po pu na {e sto cev nim mo du li ma

pre ko iz vla ~e }e kon zo le

44

{kih sen zo ra i spo sob nost za jed no stav ni ju

in te gra ci ju bu du }ih ti po va ra ke ta.

L A K E R A K E T E

Pr ve ra ke te ko je je MLRS ko ri stio bi le

su M26, M27, M28, AT2, XM29 i XM135.

M26 je ima la ka set nu boj nu gla vu, sa 644

pro boj no-par ~ad ne bom bi ce M77 DPICM(Du al Pur po se Im pro ved Con ven ti o nal Am mu ni -ti on), ma se po 217 g. Sva ka je ima la ku mu la -

tiv nu boj nu gla vu pro boj no sti 76–102 mm va -

qa nog ho mo ge nog pan cir nog ~e li ka i oko we

pre frag men ti sa nu ko {u qi cu za dej stvo pro -

tiv `i ve si le sa uboj nim ra di ju som 10 me ta -

ra. Do met te va ri jan te bio je 32 km, {to je

bi lo pri bli no so vjet skom 9K57 ura ga nu.

Ra ke ta M27 je bi la ve bov na, na me -

we na za obu ku u pro ce du ri po pu ne lan se ra,

a M28 sa inert nom boj nom gla vom i dim nim

mar ke rom me sta pa da. Ra ke tu AT-2 raz vi la

je ne ma~ ka kom pa ni ja Dyna mit No bel, ali su

je pri hva ti le sve ze mqe iz tog pro gra ma.

In te li gent nom sub mu ni ci jom sa sa mo -

na vo |e wem na ciq, ti pa SA DARM (Sen se andDe stroy Ar mor) bi la je opre mqe na ra ke ta

XM29, ali je pro gram we nog raz vo ja za vr {en

1995. zbog ne do stat ka fi nan sij skih sred sta -

va. Ume sto to ga, sred stva su pre u sme re na na

pro gram in te li gent ne mu ni ci je u boj noj gla vi,

te {kih ra ke ta ATACMS, po ve }a nog do me ta.

Na kon te se ri je boj nih gla va po ja vi la

se no va ge ne ra ci ja po boq {a nih ra ke ta –

M26A1, M26A2 i M28A1. Ra ke te M26A1 i

A2 ima le su po ve }a nu pre ci znost, {to je

omo gu }i lo da se boj na gla va sa 644 sma wi

na 518 bom bi ca po boq {a nog ti pa M85. Te

bom bi ce su ima le ma wi pro ce nat ot ka za (je -

dan ume sto ~e ti ri od sto), ~i me se ne sa mo

po ve }a la va tre na mo}, ve} se i sma wi la ve -

ro vat no }a da ne ka za o sta ne i po na {a se kao

mi na. Na taj na ~in bom bi ce su si gur ni je i za

sop stve ne tru pe ko je pre la ze pre ko ga |a nih

pod ru~ ja, a i za lo kal no sta nov ni {tvo. Upr -

kos sma we wu bro ja bom bi ca, po vr {i na efi -

ka snog dej stva je po ve }a na za se dam od sto za -

hva qu ju }i rav no mer ni jem raz ba ci va wu.

Skra }e wem boj ne gla ve osta vqe no je vi {e

me sta za ra ket ni mo tor, a to je obez be di lo

po ve }a we do me ta na 45 do 50 km.

Ra ke ta M26A2 bi la je va ri jan ta

M26A1, ali sa bom bi ca ma M77, a M28A1

va ri jan ta M28, ali sa za tu pa stim no snim

de lom i sma we nim do me tom sa 32 na de vet

ki lo me ta ra. I, ko na~ no, po sled wu ge ne ra -

ci ju „la kih” ra ke ta pred sta vqa ju M30 i

XM31, ozna ~e ne i kao GMLRS (Gu i ded MLRS– na vo |e ni MLRS).

Ra ke ta M30 je do bi je na raz vo jem od

M28A1, ali je kore ni to iz me we na. Naj ve }a

no vi na je uvo |e we si ste ma za na vo |e we GPSi no snog mo du la za ma ne vri sa we sa kril ci -

ma, ta ko da je kru na gre {ka vi {e stru ko

sma we na na ne ve ro vat nih 2 do 10 me ta ra.

Boj na gla va ima broj bom bi ca sma wen na

404, ali je za hva qu ju }i po ve }a noj pre ci zno -

sti znat no efi ka sni ja. Sma we wem boj ne gla -

m2. Za hva qu ju }i sna ni jem ra ket nom mo to -

ru, do met te ra ke te je 165 km. Pre ma po da -

ci ma ame ri~ ke ar mi je, 18 ra ke ta ATACMS je

po efek tu jed na ko dej stvu 792 ar ti qe rij ske

gra na te ka li bra 155 mm. U ope ra tiv noj upo -

tre bi je od 1990. go di ne.

Block IA, ili MGM-140B, va ri jan ta je

sa sma we nom boj nom gla vom sa 275 bom bi -

ca M74, ali joj je za hva qu ju }i si ste mu GPSna vo |e wa uve li ko po ve }a na pre ci znost, ta -

ko da je efe kat na ci qu za dr an ili po ve -

}an. Sma we wem boj ne gla ve osta vqen je

pro stor za sna ni ji ra ket ni mo tor, ~i me se

do met po ve }a va na 300 km. Ope ra tiv na je

od 2003. go di ne.

Block II, ili MGM-164A, ima boj nu gla -

vu u ko joj se na la zi 13 in te li gent nih pro jek -

ti la BAT. Po sti e do met od 140 km, a na vo di

se GPS si ste mom. Me |u tim, kra jem 2003. iz -

ne na da je ob u sta vqe no fi nan si ra -

we, ta ko da je ve} za po ~e ta pro iz -

vod wa pre ki nu ta.

Block IIA, ili MGM-164B,je ste va ri jan ta sa {est in te -

li gent nih pro jek ti la IBAT,ili ka ko se ta ko |e na zi va -

ju – Vi per Stri ke, po boq -

{a na va ri jan ta BAT.

ve stvo re ni su uslo vi za do dat no pro du e -

we ra ket nog mo to ra, ta ko da je do met do sti -

gao vi {e od 70 km (po ne kim po da ci ma ~ak

100 km). Na taj na ~in je MLRS po do me tu do -

sti gao smer~ sa stan dard nim ra ke ta ma se -

ri je 9M55 i pri bli io se po boq {a nim ra -

ke ta ma 9M528, za ko je ne ma po da ta ka da li

su ope ra tiv ne, ali se nu de za pro da ju. Ta ra -

ke ta je ope ra tiv na od 2003. i u pro gram su

ukqu ~e ne i evrop ske sa ve zni ce Fran cu ska,

Ve li ka Bri ta ni ja, Ne ma~ ka i Ita li ja.

Po sve mu sli~ na je M30XM31, ali ima

uni tar nu pro boj nu boj nu gla vu ma se 81,6 ki -

lo gra ma, do me ta do 70 km. Ia ko ima pre fiks

X u ozna ci, {to zna ~i da je eks pe ri men tal no

sred stvo, upo tre bqa va se u Ira ku jo{ od

2005. go di ne.

V O \ E N E G P S S I S T E M O M

Dru gu ve li ku gru pu ra ke ta ko je mo e da

is pa qu je vi {e cev ni lan ser ra ke ta M270

pred sta vqa ju one „te {ke”, pre~ ni ka pri bli -

`no 610 mm. Pre ma spo qa {wem iz gle du, one

su vr lo bli ske ba li sti~ kom si ste mu krat kog

do me ta MGM-52 Lan ce, ko ji su i za me ni le.

Block I, ili MGM-140A, ima ka set nu

boj nu gla vu sa 950 bom bi ca M74, na me we nih

za dej stvo pro tiv neo klo pqe nih vo zi la i i -

ve si le, sa uboj nim ra di ju som od 15 m. Bom -

bi ce se ras pr {u ju na po vr {i ni od 33.000

Is pa qi va we

ra ke te M26

na te sti ra wi ma

1982.

46

ba nu teh no lo gi ju, is pa qe no je vi {e od

12.000 „la kih” ra ke ta i 450 ra ke ta AT-ACMS. Po seb no je za pa e na upo tre ba GPSna vo |e nih ra ke ta XM-31, ko je su na hi tan

zah tev u Irak is po ru ~e ne fe bru a ra 2005.

go di ne. Pri me ra ra di, osam ra ke ta je upo -

tre bqe no 9. sep tem bra iste go di ne za uni -

{ta va we po bu we ni~ kih ba za u za pad noj re -

gi ji Tal Afar. Sle de }eg da na {est ra ke ta je

uni {ti lo most Mish’al, ~i me su one mo gu }i li

iz vla ~e we po bu we ni ka pre ko we ga.

P E R S P E K T I V A

Ka da je re~ o lan se ri ma, per spek ti va

si ste ma MLRS pre sve ga pri pa da lak {im,

va zdu {no po kret nim vo zi li ma HI MARS i LI -MAWS(R). Uop {te go vo re }i, la ka i sred wa

gu se ni~ na oklop na vo zi la, zbog sma we wa

ce ne na bav ke i tro {ko va upo tre be, du eg

rad nog ve ka i jed no stav ni jeg odr a va wa,

sve se ~e {}e za me wu ju to~ ka {i ma. Osim to -

ga, tu je i ma we agre si van spo qa {wi iz gled.

Upra vo su ti ar gu men ti, bez ob zi ra na upo -

la ma wi bor be ni kom plet, naj ve }i adu ti no -

vih to~ ka {a.

Bu du} nost ra ke ta vr lo je te {ko pro ce -

ni ti, jer su go to vo sve mo gu} no sti ve} is ko -

ri {}e ne, a si stem je do sti gao stra ho vi tu va -

tre nu mo}, pre sve ga vi {e stru kim po ve }a -

wem pre ci zno sti i do me ta, od no sno zbog

pred no sti upo tre be GPS na vo |e wa i sna -

`ni jih ra ket nih mo to ra. Mo gu }e je da }e se

ko na~ no po ja vi ti no va va ri jan ta sa in te li -

gent nom sub mu ni ci jom.

Mo da je naj ve }a pred nost ovog ve} ~e -

tvrt ve ka sta rog si ste ma, u od no su na dru ge,

upra vo we go va flek si bil nost, ko ja omo gu -

}a va uvo |e we sve efi ka sni jih ra ke ta. Na tajj

na ~in po no vo se obez be |u je we go va „mla -

dost”, ak tu el nost i, slo bod no se mo e re }i,

~el na po zi ci ja me |u kon ku ren ti ma.

Se ba sti an BA LO[

V E R Z I J A H I M A R SKa ko se si stem MLRS ni je mo gao tran -

spor to va ti naj broj ni jim avi o ni ma C-130Her cu les, pro blem je re {en raz vo jem olak -

{a ne va ri jan te na {a si ji ka mi o na, sa for -

mu lom po go na 6x6 i ma som is pod 11 to na.

Ia ko je ma sa tog ka mi o na znat no ma wa od

naj ve }e no si vo sti avi o na C-130 od 17 do

19 t, ~i ni lac ogra ni ~e wa je su di men zi je vo -

zi la, pr ven stve no vi si na od tri me tra. Ume -

sto dva {e sto stru ka lan se ra, HI MARS ima

sa mo je dan za lan si ra we „la kih” ra ke ta,

ili jed nu te {ku ra ke tu ATACMS. Spek tar ra -

ke ta ko je se mo gu is pa qi va ti isto ve tan je

kao kod MLRS. Po sa da je tro ~la na, ali je za -

hva qu ju }i vi so kom ste pe nu au to ma ti za ci je,

mo gu }e da si ste mom upra vqa ju sa mo dva ili

~ak je dan ~o vek.

Si stem za upra vqa we va trom je u pot -

pu no sti kom pa ti bi lan sa po boq {a nim si -

ste mi ma M270A1, a to obez be |u je mo gu} -

nost pot pu nog sa dej stva.

IN TE LI GENT NA SUB MU NI CI JA

Bril li ant An ti-ar mor Tec hno ogy, skra -

}e no BAT, jed na je od naj no vi jih vr sta in -

te li gent ne sub mu ni ci je ame ri~ ke ar mi je.

BAT je IC i aku sti~ no na vo |e na, ne ma po -

gon ski si stem, ve} ae ro di na mi~ ne po vr -

{i ne na iz vla ~e we i ima mo gu} nost sa mo -

na vo |e wa na po kret ne i ne po kret ne ci -

qe ve. Boj na gla va BAT-a je tan dem-ku mu la -

tiv na, ~i me se obez be |u je vi so ka ve ro vat -

no }a uni {te wa ci qa, s ob zi rom na to da

se dej stvu je na sla bi ji krov ni oklop.

Ni BAT ni wena poboq{ana varijan-

ta Vi per Stri ke nisu po sta le ope ra tiv ne na

ra ke ta ma ATACMS, bez ob zi ra na uspe {ne

te sto ve. Ume sto to ga, BAT je uve den u na o -

ru a we bes pi lot nih le te li ca MQ-5 Hun -ter, a raz ma tra se wi ho va upo tre ba na

bes pi lot nim le te li ca ma MP-1 Pre da tor i

„le te }im to pov wa ~a ma” AC-130U.

HI MARS iz la zi

iz tran sport nog avi o na

C-130 Her cu les

Upo red ni pri kaz ra ke ta ATACMS i kon tej ne ra

za {est ra ke ta 227 mm

Block IVA, ili MGM-168, raz vi je na je na

ba zi Block IA. Ume sto ka set ne, ko ri sti uni -

tar nu pro boj nu boj nu gla vu WDU-18B, ma se

227 kg, pre u ze tu sa ra ke te va zduh–ze mqa

AGM-84E SLAM. Do met je 300 km, a pr ve su

uve de ne u ope ra tiv nu upo tre bu 2003. go di ne.

U pla nu je uvo |e we u upo tre bu i ver zi -

je sa uni tar nom boj nom gla vom ve li ke pro -

boj no sti za dej stvo pro tiv du bo ko uko pa nih

in sta la ci ja.

Si ste ma MLRS pr vi put je voj no an ga o -

van u Ira ku 1991. go di ne, to kom ope ra ci je

Pu stiw ska olu ja. U toj ope ra ci ji ko ri {}e no

je 189 lan se ra, uglav nom ame ri~ kih, ko ji su

ukup no is pa li li 9.660 „la kih” ra ke ta. Ia ko

je na sa mom po ~et ku bi lo ne kih re zer vi zbog

ma weg do me ta „la kih” ra ke ta u od no su na one

ira~ kih vi {e cev nih lan se ra ra ke ta (na ba -

vqe ne u Bra zi lu, ti pa Astros II, sa ra ke ta ma

SS60, do me ta do 60 km), efek ti dej stva bi li

su stra ho vi ti – pot pu no su uni {te ni go to vo

svi ga |a ni ci qe vi.

Naj dra sti~ ni ji pri mer je ste dej stvo

bri tan skih MLRS (12 si ste ma iz ko jih je to -

kom ~i ta ve ope ra ci je is pa qe no 2.500 ra ke -

ta), ko ji su jed nom pri li kom ima li za da tak

da dej stvu ju po ira~ koj bri ga di sa, na po ~et -

ku, 80 ar ti qe rij skih oru |a. Na kon va zdu -

{nih na pa da uni {te no je sve ga 20 oru |a, ali

ih je po sle dej stva MLRS osta lo se dam. AT-ACMS su to kom Pu stiw ske olu je ta ko |e vr lo

uspe {no dej stvo va li, ali ih je lan si ra no

znat no ma we – 32.

To kom ope ra ci je Slo bo da za Irak,

MLRS su ta ko |e ve o ma uspe {no an ga o va ni.

U tom su ko bu, s ob zi rom na sa da ve} opro -

F R E G A T A T I P 0 5 4

KI NE SKA

PO MOR SKA

MO]

Ki ne ska voj no po mor ska mo}

iz go di ne u go di nu je sve

ve }a, a no vi bro do vi ni ma lo

ne za o sta ju za za pad nim

pro jek ti ma. ^ak se mo e re }i

da ih no ve ki ne ske fre ga te

ti pa 054 pra te u sto pu.

Ta plo vi la pred sta vqa ju

zna ~a jan is ko rak u ki ne skoj

rat noj bro do grad wi, jer se

po di zaj nu pri bli a va ju

mo der nim za pad nim.

ili ~u ve ni ki ne ski Har bin Z-9C. Na pa lu bi

bro da na la zi se spe ci jal na opre ma za ru ko -

va we ope ra ci ja ma sa he li kop te rom. De pla -

sman no vih bro do va kre }e se od 4.300 to na

za fre ga te ti pa 054 do 4.500 to na za one

una pre |e ni je, ti pa 054A. Po gon bro da je

CO DAD va ri jan tae, tzv. kom bi na ci ja di ze la

i di zel mo to ra.

Po gon ski si stem je za sno van na ~eti ri

di zel-mo to ra SEMT Pi el stick (sad MAN Di e selSA) sa 16 ci lin da ra u ozna ci PA6V-280 STC,ko ji pred sta vqa ju je dan od naj na pred ni jih di -

zel-mo to ra u Evro pi. Sli~ ni tim mo to ri ma,

ali ma we sna ge, mo to ri 12 PA6V-280 STC

ugra |e ni su u fran cu ske fre ga te La Fayyete.Ki na je ot ku pi la li cen cu za mo to re 16 PA6V-280 STC ka snih de ve de se tih go di na pro {log

ve ka i sa da se oni pro iz vo de u do ma }oj fa -

bri ci di zel-mo to ra u Sha an xi. Sva ki od tih

mo to ra mo e da pro iz ve de kon ti nu i ra nu

sna gu od 4.720 kW (6330 hp), {to ukup no

pred sta vqa 18 880 kW (25 320 hp) sna ge,

ka da su u po go nu sva ~e ti ri mo to ra.

Ka da je re~ o na o ru a wu, osnov ni si -

stem pred sta vqa ju pro tiv brod ske ra ke te YJ-83 (C-803). To je sa vre me na pro tiv brod ska

kr sta re }a ra ke ta ko ja le ti na ma lim vi si -

na ma. Na bro du su in sta li ra na ~e ti ri dvo -

S P E C I J A L N A B O J A

Po ugle du na fran cu sku fre ga tu LaFayyete, ko ja je u ope ra tiv noj upo tre bi mor -

na ri ce Taj va na, no va ki ne ska fre ga ta ta -

ko |e ras po la e od re |e nim svoj stvi ma teh -

no lo gi je ste alth, pre sve ga u iz gle du nad gra |a

ko je je za ko {e no ka ko bi sma wi lo ra dar ski

od raz ~i ta vog bro da. Ta ko |e, upo tre bqe na

je spe ci jal na far ba ko ja upi ja ra dar ske

zra ke, sma wen je i broj ele me na ta ko ji

„{tr ~e” van osnov nih li ni ja bro da.

F

re ga ta ti pa 054 (Na to {i fra Ji ang kai2) pred sta vqa nov sa vre me ni rat ni

brod u ar se na lu ki ne ske mor na ri ce.

Glav ni „pro iz vo |a ~i” tog mo} nog plo -

vi la je su bro do gra di li {ta ko ja pri pa-

da ju Ki ne skoj dr av noj bro do gra |e vin skoj

kor po ra ci ji (CSSC) – Hu dong-Zhong hua iz

[an ga ja i Hu ang pu iz Gu an gzho ua.

Iz grad wa pr vog bro da Ma'an shan (525)

za po ~e la je kra jem 2002, a u ope ra tiv nu upo -

tre bu u{ao je u fe bru a ru 2005. go di ne. Dru -

gi brod Wen zhou (526) po ri nut je 30. no vem -

bra 2003, a u ope ra tiv nu upo tre bu je uve den

2006. go di ne. U pro jek tu tog bro da do {lo je

do iz ve snih pro me na, pa je po ~e v{i od tre }eg

bro da iz vr {e na iz me na u si ste mu na o ru a -

wa i opre me – na pram cu je sme {ten ver ti -

kal ni lan ser za pro tiv a vi on ske ra ke te sa

32 ce vi, a po sta vqen je i no vi ra dar Top Pla -te 3D, ru ske pro iz vod we, za osma tra we va -

zdu {nog pro sto ra.

Do sa da je iz gra |e no pet fre ga ta. Sma -

tra se da }e iz grad wa tih bro do va tra ja ti

do 2010, ka ko bi za me ni li za sta re le fre -

ga te kla se 053H Ji ang hu, ko je su u ope ra tiv noj

upo tre bi jo{ od se dam de se tih go di na pro -

{log ve ka.

No ve ki ne ske fre ga te tog ti pa pred sta -

vqa ju zna ~a jan is ko rak u ki ne skoj rat noj

bro do grad wi, jer se po di zaj nu pri bli a va -

ju mo der nim za pad nim plo vi li ma. Sa vre -

meni si stem za pro tiv a vi on sku za {ti tu do -

me ta ve }eg od 35 km (za ga |a we ci qe va na

sred wim da qi na ma) znat no }e oja ~a ti ki ne -

ske flot ne ka pa ci te te za za {ti tu sop stve -

nih bro do va od uda ra iz va zdu ha.

Na kr mi bro da na la zi se uz let no-slet -

na plat for ma za he li kop te re. Sa we je mo -

gu }e ope ri sa ti sa jed nim he li kop te rom sred -

we ve li ~i ne, kao {to su ru ski Ka-28 He lix

47

15. maj 2008.48

Osnov no oru |e TNMBT bi }e 55-ka li -

bar ski top 120 mm glat ke ce vi (za raz voj za -

du e na do ma }a fir ma MKEK). Do ma }i SUV sa

svim ele men ti ma naj sa vre me ni jih si ste ma za

upra vqa we, ni {a we we i ru ko va we va trom

raz vi ja le bi tur ske fir me Asel san i STM.Za oklop ten ka po sta vqen je zah tev da

bu de mi ni mum na ni vou za {ti te ten ko va IIIteh no lo {ke ge ne ra ci je. We gov raz voj i pro -

iz vod wa u Tur skoj, ta ko |e }e po dr a ti ju -

`no ko rej ske kom pa ni je ADD i Ro tem. Ce lo -

ku pan raz voj TNMBT, u osno vi, osla wa }e se

na ju no ko rej ski pro je kat no vo ga ten ka XK-(K-2) MBT cr ni pan ter. To pod ra zu me va ma su

TNMBT od oko 55 t, mo tor STX od 1.500KS

di zel (ju no ko rej ski), ko ji bi obez be |i vao

ten ku vi so ku po kre tqi vost i mak si mal nu br -

zi nu od 70 km/~. U me |u vre me nu je tur ska KoV

od u sta la od au to mat skog pu wa ~a to pa i tro -

~la ne po sa de. Raz lo zi ni su po zna ti.

Tre ba pri me ti ti da je tur ska voj na in du -

stri ja ste kla zna ~aj na is ku stva i iz do sa da -

{we sa rad we sa ju no ko rej skom in du stri jom

na pro gra mu raz vo ja i pro iz vod we sa mo hod -

ne ha u bi ce 155 mm Fir ti naSPH (lo kal ni na ziv

K9 Thun der), avi o na i dru gih sred sta va.

M. C. \.

stru ka lan se ra tih ra ke ta, lo ci ra nih iz me -

|u glav nog mo sta i dim wa ka. Do met ra ke ta

iz no si ~i ta vih 150 ki lo me ta ra, a u za vr -

{nom pri la e wu me ti br zi na te ra ke te je

od 1.6 do 2.0 ma ha.

Pr va dva bro da u se ri ji opre mqe na su

po zna tim osmo cev nim lan se ri ma za fran cu -

ske ra ke te Cro ta le, u ki ne skoj va ri jan ti HQ-7, do me ta sve ga 13 ki lo me ta ra. Na una pre -

|e nim bro do vi ma sa da ve} kla se 054A, na -

la zi se si stem pro tiv a vi on ske za {ti te ko ji

~i ni ver ti kal ni lan ser sa 32 ra ke te, a ko ji

je raz vio Luoyang Elec tro-Op tics Tec hno logzDe ve lop ment Cen tre (EOTDC). Iden ti ~an mo -

del ta ko po sta vqe nih lan se ra i ra ke ta do

sad ni je po znat, ma da se sma tra da je re~ o

ra ke ta ma ru skog si ste ma 9M317 (Na to ozna -

ke SA-N-12 Shtil), do me ta do 38 ki lo me ta ra,

sa po lu ak tiv nim ra dar ski na vo |e nim boj nim

gla va ma, od no sno o ki ne skoj ko pi ji tih ra ke -

ta ko ja se pre po zna je po ozna ci HQ-16.

Za brod sku pro ti vod bra nu od na do la -

ze }ih ra ke ta i avi o na, brod je opre mqen sa

~e ti ri ru ska CIWS si ste ma AK-630, sa {e -

sto cev nim to po vi ma. Na no vim i mo der ni jim

fre ga ta ma ti pa 054A, ti to po vi za me we ni

su sa vre me ni jim ki ne skim, i to sa dva sed -

mo cev na to pa ti pa 730. Taj CIWS (clo se in we -a pon system - si stem ne po sred ne za {ti te)

ima mak si mal nu br zi nu ga |a wa od 4.600 do

5.800 me ta ka u mi nu ti i mak si mal ni do met

od 3.000 me ta ra. Top je opre mqen ki ne skim

ure |a jem za kon tro lu va tre TR47C sa elek -

tro op ti~ kim ure |a ji ma za ni {a we we, ko ji se

na la ze na kro vu iz nad sa mog to pa (u sklo pu

su sa mog CIWS ure |a ja). Glav ni top je na pr -

va dva bro da u ka li bru 100 mi li me ta ra, dok

je na fre ga ta ma ti pa 054A za me wen to pom

ka li bra 76 mi li me ta ra.

D. DUR KO VI]

R A D A R

Brod ski sen zo ri se sa sto je od ki -

ne skog ra da ra za osma tra we va zdu {nog

pro sto ra ti pa 363S 2D (ko pi ja ra da ra

Thom son-CSF DRBV-15 Sea Ti ger), ko ji ra -

di u op se gu E/F, a ko ji ot kri va ci qe ve u

va zdu hu na da qi na ma od 150 km, dok ci -

qe ve ko ji le te na ma lim vi si na ma ot kri -

va na 50 km. Brod je ta ko |e opre mqen i

ra da rom MR-36A za po vr {in sko osma -

tra we, ko ji ra di u op se gu I.

Na bro do vi ma ti pa 054A ra dar za

osma tra we va zdu {nog pro sto ra za me -

wem je ru skim ra da rom M2EM 3D, ko ji

ra di u op se gu E/H. Taj mo} ni ure |aj ot -

kri va ci qe ve u va zdu hu na da qi na ma od

230 km, a ci qe ve ko ji le te na ma lim vi -

si na ma na 50 km raz da qi ne. Na bro du

su in sta li ra na i ~e ti ri Front Do me ure -

|a ja za na vo |e we pro tiv a vi on skih ra ke -

ta (dva se na la ze na mo stu, a dva na kro -

vu han ga ra za he li kop ter).

V E S T I D O G A \ A J I Z A N I M Q I V O S T I

Iz vr {ni ko mi tet za od bram -

be nu in du stri ju tur skih OS – DI ECod lu ~io je po ~et kom pro {le go di ne

da kom pa ni ja Oto kar (pro iz vo |a~

oklop nih vo zi la to~ ka {a) bu de glav ni

no si lac raz vo ja i pro iz vod we no vo ga na -

ci o nal nog ten ka Tur ske. Uslov na ozna ka je

TNMBT (tur ski na ci o nal ni osnov ni bor be -

ni tenk). U sa rad wi sa fir mom Oto kar u~e -

stvo va }e i dru ge tur ske kom pa ni je (BMC-FNSS, MKEK i Asel san, a i dru ge), ko je su i

do sa da bi le ukqu ~e ne u pro iz vod wu la kih

OBV i mo der ni za ci ju ten ko va.

Ju na pro {le go di ne DI EC je oda brao ju -

`no ko rej sku Agen ci ju za raz voj od bram be ne

teh no lo gi je i kom pa ni ju za pro iz vod wu ten -

ko va ADD Ro tem, kao glav ne part ne re za teh -

ni~ ku lo gi sti ku i po mo} u raz vo ju TNMBT.ADD Ro tem }e obez be di ti teh ni~ ku po mo}

Oto ka ru u di zaj nu, raz vo ju, in te gri sa wu

pod si ste ma, te sti ra wu, pro iz vod wi pro to -

tip skih mo de la ten ko va, prob noj pro iz vod wi

i po ~et noj fa zi se rij ske pro iz vod we. Ta ko -

|e, ta kom pa ni ja tre ba da po mog ne u obla sti

iz ra de to pa, mo to ra i oklo pa ten ka.

Uko li ko pro to tip ska vo zi la po tvr de

uspe {no kva li te te od re |e ne po ~et nim TTZ,

pri hva ti }e se se rij ska pro iz vod wa TNMBTi od re di }e se zva ni~ ni na ziv vo zi la. O~e -

ku je se pro iz vod wa od oko 500 ten ko va (dru -

gi iz vo ri na vo de 250 vo zi la, ve ro vat no mi -

sle }i na pr vu tran {u). O~e ku je se da }e pr -

vi pro to ti po vi TNMBT bi ti sprem ni 2010,

a se rij ska pro iz vod wa tre ba lo bi da po~ ne

u 2013. go di ni.

TUR SKA

RAZ VI JA

TENK TNMBT

Kra jem pro {le go di ne bri -

tan ska fir ma Ol dland CNC po -

~e la je raz voj bri tan skog he li -

kop te ra Fu tu re Lynx. No vi he li -

kop ter raz vi ja se za po tre be

kop ne voj ske u va ri jan ti na o ru -

`a nog iz vi |a~ kog he li kop te ra

BHR (bat tel fi eld re co na is san ce he -li cop ter) i za po tre be rat ne mor -

na ri ce u va ri jan ti mor na ri~ kog

he li kop te ra za po vr {in sko

bor be no dej stvo SCMR (sur fa cecom ba tant ma ri ti me ro tor craft).Obe va ri jan te ima }e oko 90 od -

sto za jed ni~ kih de lo va. U od no -

su na sa da {we he li kop te re (AH7, AH9, Mk8 Su per Lynx), no vi }e ima ti no vi rep ni ro tor,

na pred nu avi o ni ku, no ve sen zo re i mo gu} nost no {e wa no vih vr sta na o ru a wa. Na rux ba

vred na 1,9 mi li jar di ame ri~ kih do la ra, ob u hva ta pro iz vod wu 40 he li kop te ra u va ri jan ti

BHR i 30 u va ri jan ti SCMR. Pr vo prob ni le to vi pla ni ra ni su za 2009. go di nu, a uvo |e we

u ope ra tiv nu upo tre bu 2013. (va ri jan ta BHR), od no sno 2014. (va ri jan ta SCMR). S. A.

NO VI BRI TAN SKI HE LI KOP TER

fir mi. Pr vi se na po li go nu sa go to vim

pro to ti pom pred sta vio „Ame ri ken Ban tam

Kar“ iz me sta Ba tler u Pen sil va ni ji. Glav -

ni kon struk tor Karl Probst po tru dio se da

sa sa rad ni ci ma iz ra di osnov ne na cr te za

sa mo pet da na, a 49 da na ka sni je za vr {i li

su pr vi pro to tip.

Na te {kim pro ve ra ma od 22. ju la do

16. ok to bra 1940. na po li go nu Ho la bird u

Me ri len du po ka za lo se da Ban ta mo vo vo -

zi lo ia ko ima ma na – pre sve ga ve }u ma se

od tra e ne – pred sta vqa iz vr snu za mi sao

o to me ka ko bi tre ba lo da iz gle da te ren -

ski au to mo bil.

Kon ku rent ska po nu da po ja vi la se iz

fir me „Vi lis–Over lan“ (Willys–Over land) iz

To le da u Oha ju. Oni su se pred sta vi li sa

pro to ti pom kvad, iz u zet no sli~ nim Ban ta no -

vom dru gom pro to ti pu do te me re da se na

pr vi po gled mo glo po mi sli ti ka ko je re~ o

istom vo zi lu dok se ne uo ~i raz li ~it po lo aj

fa ro va i ob li ka bla to bra na. Za glav ni adut

„Vi li so ve“ po nu de sma trao se iz u ze tan mo -

tor na stao pod vo| stvom Del ma ra Ro sa.

Is pi ti va wa „Vi li so vog“ pro to ti pa po -

~e la su na po li go nu Ho la bird 11. no vem bra

1940. go di ne. Sa mo dva na est da na ka sni je

49

U N I V E R Z A L N O V O Z I L O – X I P

LE GEN DA

NA ^E TI RI

TO^ KA

isto

rij U pro {lo sti su ~e ti ri

mo de la te ren skih vo zi la

do mi ni ra la u in ven ta ru

na {ih oru a nih sna ga.

Osno vu su ~i ni li xi povi,

slav ni ame ri~ ki te ren ci

iz Dru gog svet skog ra ta,

po tom vo zi la ita li jan skog

„Fi ja ta“ AR-55, iz ra |i va na

po li cen ci u „Cr ve noj

za sta vi”, pa pu ho vi

pro iz ve de ni u Au stri ji.

Ovo je pri ~a o

naj po pu lar ni jim xi po vi ma,

je din stve nim po ime nu,

a uni ver zal nim po na me ni.

X

ip (Je ep) je kult ni sta tus za slu io na

taj na ~in {to se po ka zao iz u zet no ve -

ran ko ri sni ci ma na svim te re ni ma i

u naj ra zli ~i ti jim iza zo vi ma u ko ji ma

se mo e na }i te ren sko vo zi lo. Osim

oce ne kva li te ta, we go va po pu lar nost za -

sni va se i na ma sov noj pri me ni – sa mo to -

kom Dru gog svet skog ra ta iz ra |e no je

637.650 ko ma da. Zbog iz u zet nog ob li ka to

vo zi lo na la zi se u po stav ci Mu ze ja mo der -

nih umet no sti u Wu jor ku kao re fe ren ca ve -

ze umet no sti i teh ni ke. Do me ti xi pa bi li

su to li ko sna ni da se we gov na di mak sa da

ko ri sti i kao ime ni ca za sva no va te ren -

ska vo zi la. Ori gi nal ni raz voj ni niz xi pa

do da nas ni je pre ki nut i ove go di ne po ~e la

je pro iz vod wa no ve se ri je mo de la J8 ko ji

}e bi ti po nu |en voj nim ko ri sni ci ma.

K O N K U R E N C I J A

Ve} na pr vi po gled naj no vi ji xip pod -

se }a na po ~et ni mo del stvo ren dav ne 1940.

go di ne. Ame ri~ ke oru a ne sna ge tra i le

su vo zi lo ma se 590 ki lo gra ma sa po go nom

na sva ~e ti ri to~ ka i ko ri snim te re tom od

272 ki lo gra ma. Tak ti~ ko-teh ni~ ki zah te vi

po sla ti su 27. ma ja 1940. na adre se 135

LE GEN DA

NA ^E TI RI

TO^ KA

Ame ri kan ci su stan dar di zo va li bu du -

}u le gen du pod na zi vom te ren ski au to mo bil

1/2 to ne 4h4. Zva ni~ na na me na svo di la se

na pre voz qu di i vu ~u jed no o so vin ske pri -

ko li ce za te ret ma se 400 ki lo gra ma, ali u

rat noj prak si pro na |e ne su broj ne no ve na -

me ne. Ne ka vo zi la pre tvo re na su u plat -

for me za na o ru a we sa pu {ko mi tra qe zi -

ma i mi tra qe zi ma ka li ba ra od 7,62 mm do

12,7 mm. Slav ni su xi po vi pri la go |e ni za

pu stiw sko ra to va we ko je su ko ri sti li pri -

pad ni ci je di ni ce SAS, a ume sto plat ne nog

kro va na deo vo zi la po sta vqe na su dva no -

si la za ra we ni ke. Uni ver zal nost se sma -

tra la glav nim adu tom tog vo zi la i za to te -

{ko mo e da se na ve du sve na me ne za ko je su

xi po vi ko ri {}e ni.

Po sle Dru gog svet skog ra ta na sta vqen

je raz voj vo zi la. U „Vi li su“ su od 1945. do

1949. iz ra |i va li mo del sa ko mer ci jal nom

ozna kom CJ2A (CI VI LI AN JE EP), a do 1953.

go di ne CJ3A, od no sno za ame ri~ ke oru a -

~a – „Vi lis“ sa mo de lom MB i „Ford“ u ko -

jem se pro iz vo di lo iden ti~ no vo zi lo, ali

pod ozna kom GPW (Ge ne ral Pur po se Willys –

vi {e na men sko vo zi lo vi lis). Po u zdan na ~in

pre po zna va wa pro iz vo |a ~a svo dio se na to

{to se na le vom de lu zad we stra ni ce ka ro -

se ri je na la zi lo uti snu to ime pro iz vo |a ~a

– „Vi lis“, od no sno „Ford“.

Od mar ta 1942. na in stru men tal noj

ta bli vo zi la bi la je plo ~i ca sa tek stom

na me we nim vo za ~u i po sa di na ko joj se na -

la zi lo ime xip. Oko tog ime na stvo re ni su

mi to vi, ali ni ka da se ni je raz ja sni lo ka ko

se do {lo do ta tri zvu~ na slo va. Ali, bi -

lo ka ko bi lo, ime xip sa da je za {ti }e no i

mo e da se ko ri sti ti sa mo za „Kaj ze ro va“

te ren ska vo zi la.

Sve sit ne raz li ke iz me |u MB i GPWne sta le su le ta 1944. od ka da se pro iz vo -

di la uni ver zal na ka ro se ri ja na ba zi MB-a

sa po dom vo zi la, no sa ~em re zer vo a ra i ha -

u bom sa GPW.

na po li gon je do sta vqen i pr vi pri me rak

„For do ve“ po nu de na zva ne pig mi (Pygmy). Ito vo zi lo se te {ko raz li ko va lo od pret hod -

ni ka. U „Bat na mu“ su pro ce ni li da je po sre -

di kra |a ide ja, ali osim be sa ni su ima li

pri li ku da bi lo {ta kon kret no u~i ne.

U na stav ku raz vo ja, po sle iz ra de 70

pri me ra ka sva tri mo de la, na ru ~e no je do -

dat nih 1.500 ko ma da za ko na~ nu pro ce nu pre

od lu ke o iz bo ru stan dard nog te ren skog vo -

zi la za ame ri~ ke oru a ne sna ge. Po ka za lo

se da ma sa vo zi la da le ko pre va zi la zi po -

~et ne zah te ve, ali i to da se ona (ma sa) ne

mo e dra sti~ no re du ko va ti. Za to su bu du }i

ko ri sni ci od lu ~i li da bi vo zi lo tre ba lo da

ima ma su do 980 ki lo gra ma. U „Vi li su“ su

bi li za bri nu ti jer je ma sa wi ho vog te ren ca

bi la 1.100 ki lo gra ma, do du {e uz mo tor od

60 KS, pa su od lu~ no u{li u sma wi va we ma -

se vo zi la pri me nom lak {ih ma te ri ja la u iz -

ra di. Do {li su do te i ne ko ja je sa mo 200

gra ma ma wa od zah te va oru a nih sna ga.

U zi mu 1940/41. go di ne 4.500 te ren -

skih au to mo bi la „Ban tam“, „Vi lis“ MA i

„Ford“ GP kre ta lo se {i rom SAD, na

Aqa sci i na Ha va ji ma ka ko bi se po ka za le

sve skri ve ne ma ne. Na kra ju su pred stav ni -

ci svih ro do va KoV pro ce ni li da se vi so ko

po sta vqe nim stan dar di ma pri bli io sa mo

„Vi lis“ i to po seb no ro bu sno {}u i od li~ -

nim mo to rom. Mo del iz „For da“ po ka zao

se kao ma we po u zdan zbog ni za kva ro va, a

mo tor od 46 KS bio je pre slab.

Kon struk ci o ne gre {ke iz ba ci le su iz

utak mi ce „Ban ta ma“. Ia ko su bi li pr vi u

tr ci za ve li ki po sao oni su mo ra li da se

po mi re sa osta ci ma – pre ko Za ko na o zaj -

mu i naj mu pro iz ve li su 2.675 vo zi la za

Ka na du, Ki nu, SSSR i Ve li ku Bri ta ni ju.

Iz ra di li su BRC-40 vr lo sli ~an „Vi li su“.

Po bed ni~ ko vo zi lo uve de no je u na o -

ru a we pod zva ni~ nom ozna kom „truck, 1/4

To ne, 4h4“.

P O B E D N I ^ K I T E R E N A C

Ame ri~ ke po tre be za vo zi li ma bi le su

enorm ne pa su po de qe ne na dva pro iz vo |a -

Patrola jugoslovenskog kontingenta

„plavih {lemova“ na Sinaju: prvo

vozilo je M38 iz posleratne

proizvodwe, sledi „xip“ kakav je

izra|ivan tokom Drugog svetskog rata

i na kraju kolone je „land rover“

K I B E L V A G E N

Pr vi pri mer ci „ki bel va ge na“ ko ri {}e ni u na {im oru -

`a nim sna ga ma bi li su plen iz April skog ra ta 1941. go di ne.

[est „ki bel va ge na“, mo di fi ko va nih za pri me nu u Sa ha ri sa

{i rim to~ ko vi ma, ski nu to je sa za u sta vqe nog vo za na pru zi

kod [ap ca. Vo zi la su bi la u tran zi tu za Bu gar sku. Po na red -

bi pu kov ni ka Te o do ra Uzel ca iz ko man de va zdu ho plov stva

voj ske „ki bel va ge ni“ su ko ri {}e ni za po tre be pri pad ni ka

ko man de ko ji su raz me {te ni u Qe {ni ci, za tim u po kre tu do

ko mand nog me sta vi da u Ba wi Ko vi qa ~i, pa do Dri wa ~e, Han

Pi je ska, So kol ca, pre ko Ro ma ni je do But mi ra, Ka li no vi ka,

Gac kog, Bi le }e, Tre bi wa, Nik {i }a i na zad do Bi le }e. Po sle

ra su la od bra ne dr a ve, 19. apri la, vo ze }i „ki ble va gen“,

pu kov nik Uze lac sreo se i sa ne ma~ kim {tab nim ofi ci ri ma

ko ji su ga u pro la zu po zdra vi li! Kod Vi {e gra da ne ma~ ki ten -

ki sti da li su go ri vo za „ki bel va gen“ za put do Be o gra da.

Terensko vozilo „kibelvagen“ iz jugoslovenskog

vazduhoplovstva na putu kroz

isto~nu Bosnu, 12. aprila 1941.

ne sna ge M38. Ia ko su ima li niz iz me na to

su, u osno vi, bi la sa bra }a rat nog MB-a.

Mo de li CJ3B i mi li ta ri zo va ni ekvi va lent

M606 pro iz vo |e ni su od 1952. do 1968.

go di ne. Oni su pre po zna tqi vi po zna to ve -

}em „no su“ vo zi la po dig nu tom zbog sme {ta -

ja no vog mo to ra „ha ri ken“.

Za ame ri~ ke i sa ve zni~ ke oru a ne

sna ge pro iz vo di li su se ra zni mo de li M38

(1950 –1968. go di na) i M170 (1954

–1962. go di ne) i M606A2, a A3 iz ra |i van

je to kom ra ta u In do ki ni (na stao na osno vu

uni ver zal nog mo de la CJ5 iz 1954. go di ne).

On se sma tra pre te ~om CJ7 sa ~vr stim kro -

vom i CJ8, ka kav se i sa da pro iz vo di.

J U G O S L O V E N S K I P R I M E R C I

Par ti za ni ma su vo zi la uglav nom do -

la zi li u okvi ru rat nog ple na. Ra zno vr sna

vo zi la bi la su pre vi {e ve li ki iza zov za

re dov no odr a va we jer se to kom ra ta pri -

liv re zer vnih de lo va sma trao za ve li ku

sre }u. Pr ve ko li ~i ne te ren skih vo zi la sa

obez be |e nom stal nom po pu nom re zer vnim

de lo vi ma do {le su u NOVJ kao sa ve zni~ ka

po mo}. Bri tan ci su ne ko li ko xi po va iz vla -

sti tih je di ni ca pre da li u ru ke pri pad ni ka

NOVJ iz je di ni ca for mi ra nih na pro sto ru

Ita li je le ta 1944. go di ne. To su bi le 1.

ten kov ska bri ga da, za tim dva brd ska mo to -

ri zo va na ar ti qe rij ska di vi zi o na sa po 12

oru |a 75 mm M4 i ~e ti ri oru |a 57 mm. Za

vu ~u tih oru |a di vi zi o ni su do bi li 86 xi -

po va i do xe va – te re na ca tro stru ko ve }e

no si vo sti. Kao po klon Ti tu bri tan ski ge ne -

ral Vil son je u Dr var do sta vio xip za li~ -

ne po tre be vr hov nog ko man dan ta. To vo zi lo

po sta lo je ne ma~ ki plen u vre me ope ra ci je

Ko wi }ev skok ma ja 1944. go di ne. Ti to se

po tom pre ba cio na ostr vo Vis i ta mo su ga

~e ka la no va vo zi la.

U po sle rat ni raz voj mno go broj na Ju -

go slo ven ska ar mi ja, od oko mi li on uni for -

mi sa nih li ca, ula zi sa skrom nom ko li ~i -

nom mo tor nih vo zi la. Pri tom, ra di lo se o

ra zno li kim mo de li ma na men skih i re kvi -

ri ra nih ci vil nih vo zi la. Pri o ri tet su

pred sta vqa le na bav ke te re na ca sa sto ko -

va ame ri~ kih vi {ko va u Au stri ji i dru gim

dr a va ma gde se za ma le pa re do la zi lo do

ve li kih ko li ~i na sko ro ne ko ri {}e nih ili

51

M I T

Oko ime na vo zi la xip stvo re ni su

mi to vi, ali ni ka da se ni je raz ja sni lo

ka ko su na sta la ta tri zvu~ na slo va.

Pre ma jed ni ma ime se po ja vi lo to kom

raz vo ja za „Vi li sov“ pro to tip i pre u ze -

to je iz stri pa o mor na ru Po pa ju ~i je se

ku ~en ce zva lo „Eu gen Xip“. Dru ga pri ~a

ka e da je re~ o ozna ci „For do vog“ GP(xi-pi). Bi lo ka ko bi lo sa da je xip za -

{ti }e no ime i mo e se ko ri sti sa mo za

„Kaj ze ro va“ (Chrysler) te ren ska vo zi la.

Amfibijsko vozilo SG-6 sa amblemom

Komande tenkovskih i motorizovanih

jedinica Jugoslovenske armije 1946

na paradi u Beogradu

Ko man da 113. lo va~ kog avi ja cij skog pu ka

u go slo ven ske voj ske 1945. go di ne na

ae ro dro mu Ba~ ki Bre sto vac

sni mqe na po red pu kov skog {tab nog xi pa

R A T N I P L E N

Na zah tev Ver mah ta za iz ra du la kog

vi {e na men skog vo zi la po vi {e ne pro hod -

no sti pro fe sor Fer di nand Por {e po -

bri nuo se da se stvo ri jed no stav no i la ko

vo zi lo za sno va no na vr lo po pu lar nom

put ni~ kom au to mo bi lu bu ba. Te ren ci mo -

de la 82 ki bel va gen u{li su u na o ru a we

1940, ne ko li ko sed mi ca pre po ~et ka Dru -

gog svet skog ra ta. Ne ma~ ka rat na pri vre da

pro iz ve la je 50.435 ko ma da „ki be la“.

U ru ke par ti za na su to kom Dru gog svet -

skog ra ta do spe li pri mer ci tog po pu lar nog

Fol ksva ge no vog mo de la 82 ki bel va gen. U

rat nom ple nu su se na {li i mo del 166

{vim va ge ni – am fi bij ske ver zi ja mo de la

82. Od 1941. do 1945. go di ne iz ra |e no je

15.584 ko ma da pri mar no za mo to ri zo va nu

pe {a di ju i iz vi |a ~e, ali su u prak si ko ri -

{}e na kao uni ver zal na te ren ska vo zi la

elit nih je di ni ca i ko man di.

Je dan od ra ri te ta sa li ste ple na

pred sta vqa ne ma~ ko am fi bij sko vo zi lo

SG-6. Biv {i vo za~ na tr ka ma Hans Tri -

pel (1908–2001) iz ra dio je 1935. pro -

to tip te am fi bi je ko ja se to kom pr vog

pri ka za na {la na dnu. Ka da su pro ble mi

i lo {a sre }a sa vla da ni, SG-6 je uve den

u na o ru a we 1938. go di ne. To kom rat -

nih go di na pro iz ve de no je oko 1.000

pri me ra ka uglav nom za po tre be SS je di -

ni ca.

Li sta ne ma~ kih vo zi la po vi {e ne

pro hod no sti pro te e se na de se ti ne mo -

de la pro iz ve de nih u fa bri ka ma „Horh“,

„Ta tra“, „Adler“, „[ko da“, „Ha no mag“,

„Mer ce des-Benc“... Bi la su to vo zi la raz -

li ~i tih kon fi gu ra ci ja 4h2, 4h4 i 6h4, no -

si vo sti od 450 do 1.200 ki lo gra ma.

Vo zi la iz ple na ni su pred sta vqa la

do bar iz bor za po pu nu ju go slo ven skih

oru a nih sna ga jer su bi la is tro {e na

rat nom slu bom, a re zer vni de lo vi bi li

su no} na mo ra za teh ni~ ku slu bu. U ne -

do stat ku dru ge teh ni ke ne ma~ ka vo zi la ko -

ri {}e na su do gra ni ce odr i vo sti.

nih do 1956. na {lo se 2.285 vo zi la ratne

proizvodwe i posleratnih M38. Po tre be

JNA bi le su ve li ke i za to je na sa stan ci ma

sa ame ri~ kim pred stav ni ci ma 1953. tra -

`e no 8.517 te ren skih vo zi la no si vo sti ~e -

tvrt to ne, i to bez po tre ba Qu bqan ske ar -

mi je, za tim 434 pri ko li ce.

Od po ~et ka pe de se tih go di na JNA je

po ku {a va la da se u {to ve }oj me ri osa mo -

sta li na bav kom vo zi la od do ma }ih pro iz -

vo |a ~a. Na i me, tek stvo re na fa bri ka au -

to mo bi la Za sta va do bi la je za da tak da u|e

u pro iz vod wu te ren skih vo zi la. Od uvo znih

de lo va 1953. mon ti ra na su 162 pri mer ka

xi pa. Na red ne go di ne za vr {e ni su pre go -

vo ri sa „Fi ja tom“ iz To ri na i oni su „Za -

sta vu“ uve li u de ce ni ja ma du go stra te {ko

part ner stvo sa tom ita li jan skom fir mom.

Ma sov nom se rij skom pro iz vod wom

pod mi re ne su po tre be JNA za te ren skim vo -

zi li ma, a xi po vi su po ste pe no ras ho do va ni

u skla du sa di na mi kom utro {ka re sur sa tih

vo zi la.

Po ~et kom se dam de se tih go di na ve }i na

xi po va po vu ~e na je iz in ven ta ra JNA i po nu -

|e ni su na pro da ju pre ko sa bir nih cen ta ra.

Na taj na ~in su qu bi te qi sta rih vo zi la do -

{li do MB-a ili GPW-a. Da nas po ne ko vo zi -

lo, ko je se ne ka da na la zi lo u JNA, i da qe

odr a va ju pri vat ni vla sni ci. Re sta u ri ra ni

pri mer ci naj ~e {}e su obo je ni i ozna ~e ni po

uzo ru na ame ri~ ke te ren ce iz Dru gog svet skog

ra ta – u ma sli na sto be` bo ju (oli ve drap) sa

ve li kom be lom pe to kra kom na ha u bi.

Alek san dar RA DI]

M A H I N D R A

In dij ska fa bri ka „Ma hin dra & Ma -hin dra“ pro sla vi la se de ce ni ja ma du gom

ma sov nom pro iz vod wom xi pa i de ri va ta

sa di zel mo to ri ma. Kra jem pe de se tih go -

di na, u vre me ka da je stva ra na sa mo stal -

na dr a va In di ja, su vla snik fir me K. C.

Ma hin dra, u ulo zi {e fa dr av ne snab -

de va~ ke mi si je, su sreo se to kom zva ni~ ne

po se te SAD sa Bar ni jem Ro som. Iz tog

raz go va ra ro di la se na me ra da xip po -

sta ne vo zi lo na ko jem }e se za sni va ti mo -

to ri za ci ja no ve dr a ve ko ja se ni je mo -

gla po hva li ti raz vi je nom mre om pu te va.

Sa mo su te ren ska vo zi la mo gla da se ko -

ri ste na lo {im pu te vi ma i do |u do uda -

qe nih obla sti In di je.

Ma hin dre su se pro iz vo di le od

1949. u ve li kim se ri ja ma. Na Bal kan su

do {le kao deo bar ter po sla – te ren skim

vo zi li ma pla }e ni su pro iz vo di „Ma de inYugo sla via“ – 215 brd skih to po va ka li bra

76 mm B1. U JNA su ko ri {}e ne ma hin dre

iz ra |i va ne na ba zi CJ3B i mo del sa pro -

du e nim raz ma kom oso vi na CJ4, ka kav se

iz ra |i vao sa mo u po me nu toj in dij skoj fir -

mi. U do ku men ti ma JNA pro du e ni te ren -

ci su po ne kad no si li ozna ku na sta lu zbra -

ja wem dve ozna ke – CJ34.

Smena generacija: neobi~an CJ3B (mahindra) sa ~vrstom kabinom (levo),

snimqen oktobra 1971. na manevrima

„Sloboda-71“ pored naslednika doma}eg

terenca „zastava“ AR-55

ma lo ko ri {}e nih te ren skih au to mo bi la.

Naj po treb ni ji su bi li ka mi o ni, ali se tu

na {lo i MB-a i GPW-a.

Kri za sa mo tor nim vo zi li ma po gor -

{a la se usled so vjet ske blo ka de (Mo skve i

we nih sa ve zni ka). Ka da su Ame ri kan ci

1951. od lu ~i li da po dr e JNA po kre nu li

su obi man pro gram po mo }i ka kav se u to

vre me pro vo dio pre ma svim sa ve zni~ kim

dr a va ma. U mno {tvu ar ti ka la po klo we -

53

Prole}e u Beogradu je ve~ita inspiracija

umetnika. Zagonetno godi{we doba probudi

uvek neke nove nade i se}awa. Na{oj

prestonici se sve najboqe i najgore de{avalo

s prole}a. Od krunisawa kraqeva, dvorskih

obra~una, veridbi, prevrata, atentata, masovnih

demonstracija, sletova, bombardovawa... Malo je

glavnih gradova sa takvom istorijom. A gde je

istorija – tu su i weni tragovi. Naj~e{}e

spomenici. Na`alost, spomenici `rtvama.

Ovogodi{wi aprilski dani prava su slika

svekolikih klimatskih promena. Jutarwe sunce ne

zna~i ni{ta. O~as se navuku oblaci, izlije

pqusak, pa se razvedri. U jednom takvom danu

odata je po{ta `rtvama logora Staro sajmi{te.

Be{e to mu~ili{te pored reke. S jedne strane

simbol `ivota koji te~e, a s druge strati{te

Srba, Jevreja, Roma, slobodoumnih i

pravdoqubivih qudi. Veliki kameni cvet je

spomenik se}awa na vi{e od osamsto qudi koji su

uglavnom kratki `ivotni vek skon~ali na levoj

obali Save. Na ovogodi{wem komemorativnom

skupu odr`anom u organizaciji Ministarstva

rada i socijalne politike, Ministarstva odbrane

i Skup{tine grada polo`eni su venci i odata

po{ta stradalnicima. Uz visoke dr`avne i vojne

po~asti. Bio je tamo vojni~ki stroj, odjeknuli je

plotuna i zavijorila se dr`avna zastava.

Koga nije bilo? Naroda, u~enika, studenata...

Kada se ne{to lo{e dogodi ili neko zlo

probudi, onda se pitamo od koga su to mladi u~ili

istoriju. A bila je dobra prilika za ~as istorije

pod vedrim nebom. Ne verujemo da bi bilo koji

direktor {kole odbio svog profesora da povede

|ake na Staro sajmi{te, da vide i ~uju {ta su

~inili sledbenici fa{isti~ke ideologije.

Neki dan potom, dvadeset ~etvoro mladih, me|u

kojima je bilo i devojaka, okupilo se u selu

Kamenica nadomak Ni{a da obele`i ro|endan

Adolfa Hitlera. Krenuli su sa sve nacisti~kim

zastavama i ostalim nacisti~kim simbolima

prema mestu zvanom Sre}kovo vrelo. Kakve li

ironije?! Me|utim, u podlom naumu spre~ili su ih

uznemireni me{tani ina~e pitomog kraja, koji

tako|e pamti fa{isti~ko zlo. Pozvani su organi

reda i zavr{ilo se wihovom efikasnom akcijom

i privo|ewem u Policijsku upravu Ni{a. Samo da

ne bude „igrala se deca” ili „{ta znaju mladi ko

je bio Hitler”.

U zahuktaloj predizbornoj kampawi vest je

oti{la na margine dnevnih doga|aja i te{ko je

poverovati da }e se neko ozbiqno pozabaviti

ovom temom sve do nekog novog ekscesa. Ta~no je,

taj broj mladih nije veliki, ali dovoqan je i jedan

~ovek koji oka~i kukasti krst da dru{tvo ukqu~i

alarm. Primera radi, u Izraelu postoje nau~ni

instituti koji ozbiqno prou~avaju fa{izam

iz vi{e razloga. Najpre zbog po{tovawa svojih

pet miliona sunarodnika koji su svirepo

likvidirani tokom Drugog svetskog rata,

a potom kao tas na savesti ~ove~anstva

kako se ni{ta sli~no ne bi ponovo zapatilo

u bilo kom kraju sveta.

Budu}i da je Srbija, slobodarska i

antifa{isti~ka, visokom cenom platila takvu

svest svog naroda, najmawe {to mo`emo u~initi

jeste vaspitawe generacija koje dolaze.

Od porodice na mikroplanu, preko {kole

(naro~ito) do celokupne sociolo{ke

i politi~ke strukture dr`ave.

Otuda je razumqiva briga gospo|e Brigite

Kne`evi}, predsednice Udru`ewe logora{a,

i predsednika Svetskog srpskog kongresa

gospodina Zorana Jovi~i}a koji behu neprijatno

iznena|eni odsustvom predstavnika najvi{ih

dr`avnih organa na komemoraciji koju pomenusmo.

Iz ugla obi~nog ~oveka, kako sebe naziva

gospodin Du{an Mili}, gra|evinski in`ewer

u penziji, tuga je obrazlo`ena sa`etom `ivotnom

pri~om. Kao dete radnika brodogradili{ta i

majke doma}ice, o{trouman i vredan, rano je

shvatio koliko mu se roditeqi mu~e da ga izvedu

na put. Latio se kwige i {kola mu je dobro i{la.

Nema~ko bombardovawe Beograda pre`ivao je

nekako, bekstvom na ratno ostrvo. Tro{na

porodi~na ku}a na Dor}olu jedva je ostala pod

krovom. Nastavio je da poha|a gimnaziju. Pomagao

je matematiku najboqem drugu Isaku Rajteru kada

je u stan jevrejske porodice banula nema~ka

patrola. S wima je odveden u logor Staro

sajmi{te. Ka`e da su se ru{ili od gladi, te{kog

rada i svakodnevne torture. Stariji qudi su

jednostavno padali a stra`ari bi im ispalili

metak u potiqak i bacali ih u reku. U paklu

Starog sajmi{ta nije bilo milosti ni za `ene,

decu, stare, iznemogle. @ivoti su im se gasili

na surov na~in.

Jedne no}i, iskrao se iz }elije i otisnuo

u ledenu reku. Talasi su ga odneli desetak

kilometara nizvodno. @ivi le{ izvukli su kuriri

jedinice narodnooslobodila~kog pokreta i otada,

do kraja rata borio se protiv Nemaca.

U~estvovao je u borbama za oslobo|ewe Beograda,

sawaju}i ku}u i roditeqe. Usledilo je savezni~ko

bombardovawe. Ono {to nisu uspeli nema~ki

avioni, u~inili su ovi drugi. Jedna bomba je

direktno pogodila ku}erak na Dor}olu.

Pod ru{evinama su ostali wegova majka, otac,

dve sestre, uspomene, porodi~ni album, kwige...

Jednu je na{ao u zgari{tu. Kada je rukavom

{iwela skinuo ~a| s wenih korica pisalo je:

„Istorija”...

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

SENKA NAD

KAMENIM CVETOM

15. maj 2008.54

Na ~el nik J-7 ka e da su pred u ze ti ko ra ci ka ko bi se iz be gle

ne ke sla bo sti i pro ble mi ko ji su se ja vqa li u pret hod nim ci ku si ma

te sti ra wa. On je u tom smi slu iz dvo jio po ja vu da ve li ki pro ce nat

qu di ko ji za vr {i kurs ni je iz la zio na po la ga we, de li mi~ no zbog ne -

do voq nog zna wa, a de lom iz dru gih raz lo ga. Ti me su, pod vla ~i ge ne -

ral ]or na kov, uza lud no tro {e ni re sur si, a po je di nim pri pad ni ci -

ma VS ko ji su `e le li da se usa vr {a va ju i po la u test, us kra }e na je

ta mo gu} nost.

– Da bi se ta kve po ja ve iz be gle mi smo svim gar ni zo ni ma po -

sla li in for ma ci ju o di na mi ci kur se va i po la ga wa do kra ja go di ne,

ta ko da svi ima ju do voq no vre me na da pla ni ra ju svo je an ga o va we i

uspe {no stig nu do ci qa, od no sno stek nu ser ti fi kat. Ta ko |e, na stav -

ni ci ma smo pro sle di li ta ko zva ni AT – Ac hi ve ment Test,ko ji }e u ce loj

Voj sci bi ti spro ve den 7. ma ja. On je na pra vqen pre ma mo de lu STA -NAG 6001, za ni vo 1 i 2, i pred sta vqa }e in ter nu pro ve ru do stig nu -

tog zna wa je zi ka – ka e ]or na kov.

Pre ma we go vom mi {qe wu, re zul ta ti AT te sta pru i }e sli ku o

to me ko su qu di ko ji bi u ma ju mo gli uspe {no da po lo e za STA NAG,a o~e ku je se da ih bu de oko 120. Osta li, ~i ja zna wa ne bu du do voq -

MOST

JEZI^KE

FINALIZACIJA GAR

S

tra te gi ja u~e wa en gle skog je zi ka u Voj sci Sr bi je pred vi |a da do

2010. go di ne uslov za oba vqa we od re |e nih du no sti sta re {i -

na ma bu de i od go va ra ju }i ni vo zna wa en gle skog je zi ka. Va an

ko rak ka ostva ri va wu tog ci qa je ste us po sta vqa we gar ni zo nih

kur se va en gle skog je zi ka. Oko 380 pro fe si o nalnih

pri pad ni ka Voj ske, po de qe nih u 34 na stav ne gru pe, u ok to bru pro {le

go di ne po {lo je na ta ko zva ne po lu in ten ziv ne kur se ve. Ti me je zna ~aj -

nom bro ju voj nih li ca, pre ma sop stve noj `e qi, ali i pri o ri te tu slu -

`be, omo gu }e no da usa vr {e zna we en gle skog je zi ka {to je do sko ro bi -

lo mo gu }e je di no u spe ci ja li zo va nom cen tru na Voj noj aka de mi ji.

Upra va za obu ku i dok tri nu J-7 Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je, ko ja

je no si lac i re a li za tor pro jek ta, pla ni ra la je da na kon za vr {et ka

kur sa, u sa rad wi sa di rek ci jom PELT or ga ni zu je te sti ra we po la zni ka i

ti me im omo gu }i da do bi ju i prak ti~ nu po tvr du ste ~e nih zna wa. Na ~el -

nik J-7 ge ne ral-ma jor Pe tar ]or na kov ka e da je stvo ren in sti u ci o -

nal ni, ali i prak ti~ ni okvir da stra te gi ja u~e wa je zi ka za i vi.

– Pre ci zi ra na su for ma cij ska me sta ko ja zah te va ju od re |e ni

ni vo po zna va wa en gle skoj je zi ka ta ko da je qu di ma ko ji ima ju aspi -

ra ci je da ih za u zmu dat prak ti ~an raz log za u~e we i usa vr {a va we.

Tre ba is ta }i ~i we ni cu, ko ja se ~e sto za bo ra vqa, da Stre te gi ja svoj

ciq tre ba da ostva ri do 2010. go di ne. Da kle, svi ko ji `e le da u~e

za to ima ju do voq no vre me na – is ti ~e ge ne ral ]or na kov.

Upra va za obu ku i dok tri nu, u sa rad wi sa Upra vom za qud ske

re sur se i di rek ci jom PELT, pu tem jav nog kon kur sa iz bra la je 30 na -

stav ni ka en gle skoj je zi ka od pre ko 90 pri ja vqe nih, obez be di la po -

treb nu li te re tu ru i na stav na sred stva, a u svoj stvu je stal nog nad -

zor nog i kon trol nog or ga na.

– Na po ~et ku ovog pro ce sa na gla si li smo da po ha |a we kur se va

ni je ciq sa mo za se be. To, na a lost, po je din ci ni su raz u me li, pa su se

ja ko tru di li da se bi obez bed be me sto na kur su. Do du {e, ta kvi su vr lo

br zo ot pa li jer se mo ra stal no u~i ti i od go va ra ti na raz li ~i te oba -

ve ze u na sta vi. Za mi sao je – ob ja {wa va ]or na kov – da se na kon za vr -

{et ka kur sa svim po la zni ci ma omo gu }i da iza |u na test i do bi ju ser ti -

fi kat o po zna va wu je zi ka pre ma stan dar du STA NAG 6001.

PREDAVA^I

Ge ne ral ]or na kov ka e da }e stru~ ni ni vo na sta ve bi -

ti una pre |en u od no su na pr vi ci klus i da }e se na stav ni ci

to kom ju la pri pre ma ti sa eks per ti ma iz Ve li ke Bri ta ni je i

pro gra ma PELT. De se tak no vih pre da va ~a bi }e iza bra no

pre ma jed na kom prin ci pu kao i u pret hod nom pe ri o du i bi }e

im pru e ni od go va ra ju }i uslo vi za rad i, na rav no, od go va -

ra ju }a na kna da. ^i we ni ca da je 27 od 30 „sta rih” pre da va -

~a iz ra zi lo `e qu da ob no vi ugo vo re sa Voj skom Sr bi je do -

bar je po ka za teq ozbiq no sti sa ko jom se pri stu pa re {a va -

wu pro ble ma u~e wa en gle skog je zi ka.

DE SE TA RE GA TA ZO RAN RA DO SA VQE VI]Na bro du „Ko za ra“ 11. ma ja za vr {en je De se ti me mo ri jal Zo -

ran Ra do sa vqe vi} – Zo ki je va re ga ta. Bi lo je to pr vi put da se re -

ga ta or ga ni zu je na re ci, za ve }e kla se je dri li ca – M-550 i kla su

kr sta {a. U~e stvo va lo je 20 je dri li ca, {to je Zo ki jev me mo ri jal

u~i ni lo naj ma sov ni jom re ga tom ve li kih bro do va do sa da.

Re ga ta ve li kih bro do va odr a na je na do mak Ve li kog rat nog

ostr va i u{}a dve ju be o grad skih re ka, a dan ra ni je, u okvi ru ma ni -

fe sta ci je, na Sav skom je ze ru, or ga ni zo va na je tr ka za kla su je dri -

li ca Op ti mist, gde su se tak mi ~i la de ca do 14 go di na.

Je dri li ~a ri Voj ne aka de mi je osvo ji li su pr vo me sto u kla si

kr sta {a. U po sa di bro da Le vri e re bi li su Jo van Kri vo ka pi}, Ne -

boj {a Ogri zo vi}, Bu di slav Su {a, Alek san dar \or |e vi} i Ivan

Te {i}. Or ga ni za tor re ga te bi lo je Udru e we „Re ga ta Zo ran Ra -

do sa vqe vi}“, a su or ga ni za to ri su bi li JK „La mar“ iz Be o gra da i

Je dri li ~ar ski sa vez Sr bi je. Zna ~aj nu po mo}, sem Se kre ta ri ja ta

za sport Be o gra da, pru i la je Voj ska Sr bi je, Mi ni star stvo od -

bra ne i Voj na aka de mi ja. J. K.

USPEH JE DRI LI A RA VOJ NE AKA DE MI JE

Je dri li ~ar ska

eki pa Voj ne aka de mi je

vra ti la se, ne dav no,

iz Li vor na u Ita li ji,

gde je u~e stvo va la na

in ter na ci o nal noj re -

ga ti „Tro fej po mor ske

aka de mi je i gra da Li -

vor na“. Tom pri li kom

osvo ji la je tre }e me -

sto u kon ku ren ci ji me -

di te ran skih i cr no -

mor skih ze ma qa i 14.

me sto u sve tu.

U pe to ~la noj po sa di Voj ne aka de mi je bi li su ka pe tan kor ve te

Sve ti slav [o {ki}, vo |a ti ma, po ru~ nik kor ve te Jo van Kri vo ka -

pi}, pot po ru~ nik Alek san dar \or |e vi}, stu den ti Alek san dar Ka -

la bi}, Ivan Te {i} i Igor Ko va~.

In ter na ci o nal na re ga ta obe le i la je ove go di ne 25 go di na

po sto ja wa i va i za jed nu od naj ve }ih re ga ta u Ita li ji i na Me di -

te ra nu, ka ko po bro ju kla sa je dri li ca, ta ko i po bro ju tak mi ~a ra.

U okvi ru re ga te sva ke go di ne se tak mi ~e i pred stav ni ci po mor skih

i voj nih aka de mi ja iz ce log sve ta, i to u kla si je dri li ca J 24. Po -

red voj nih eki pa, u toj kla si tak mi ~i le su se i eki pe iz Ita li je, a

me |u wi ma i olim pij ski i svet ski pr va ci – ukup no 55 je dri li ca.

Po zi vu Ita li jan ske po mor ske aka de mi je, ove go di ne, oda zva -

li su se pred stav ni ci voj nih aka de mi ja iz 21 ze mqe, a po red eki pe

iz Sr bi je, na tak mi ~e wu su pr vi put u~e stvo va le i eki pe iz Ba hre -

i na i Ko lum bi je. J. K.

ME DA QE NA SVET SKOM KU PU ZA MO DE LA RE

Na Sed mom svet skom ku pu u Mo skvi – „Ko ro qev kup“ra ket ni

mo de la ri Va zdu ho plov nog sa ve za Sr bi je osvo ji li su, pro {le ne de qe,

tri me da qe i jed nu maj stor sku ti tu lu. Mi lan Pe tr ko vi} (16) do bio je

zva we maj sto ra spor ta Ru si je, na kon {to je osvo jio dru go me sto u ka -

te go ri ji S9-A – `i ro kop te ri. Zo ran Ka ta ni} (48) osvo jio je pr vo

me sto u ka te go ri ji S6-A – ra ke te sa tra kom, dok je Zo ran Ka ta ni}

(72) za slu io dve bron za ne me da qe: za ka te go ri ju S4-a – ra ke to -

pla ni i S6-a – ra ke te sa tra kom. Na tak mi ~e wu, na do mak Mo skve,

u~e stvo va la su 64 tak mi ~a ra sta ri ja od 18 go di na, iz {est ze ma qa.

Za dve ne de qe na {e tak mi ~a re o~e ku je jo{ jed no tak mi ~e we

istog ran ga u Ru mu ni ji, a u ju nu }e se ra ket ni mo de la ri oku pi ti na

Svet skom ku pu u Srem skoj Mi tro vi ci. V. P.

55

Oko 380 profesionalni h

pripadnika Vojske Srbije koji su

u proteklih {est meseci u~ili

engleski jezik u svojim garnizonima

tok om maja, septembra i novembra

ima}e prili ku da polagawem testa

dobiju sertifikat STANA G 6001.

Jo{ 1.010 wihovih kolega, koji su se

samost alno usavr{avali, ima}e

priliku da se podvrgnu i stoj proveri.

Kursevi se nastavqaju u jo{ ve}em

b roju garnizona – najavio je

general-major Petar ]o rnakov,

na~elnik Uprave za obuku i doktrinu

Gene ral{taba.

PREKO

BARIJERE

na za po la ga we u maj skom ro ku, na sta vi }e sa kur sem do kra ja ju na i

bi }e im omo gu }e no da se te sti ra ju u jo{ dva ter mi na – u sep tem bru

i no vem bru.

Ka ko ka e na{ sa go vor nik, Upra va za obu ku i dok tri nu pre po -

zna la je i jed nu, ne ta ko ma lu gru pu pro fe si o nal nih voj nih li ca,

wih 1.010, ko ji su se pri ja vi li za te sti ra we ka ko bi do bi li ser ti -

fi kat STA NAG 6001.– Iz is ku stva zna mo da ima do sta qu di u si ste mu ko ji su ili to -

kom re dov nog {ko lo va wa ili pu tem pri vat nog usa vr {a va wa ste kli

so lid no zna we en gle skog je zi ka. Wi ma je, da kle, pru e na mo gu} nost i

rok od dva me se ca da se pri ja ve za po la ga we ko je }e im bi ti omo gu }e -

no u ma ju, sep tem bru i no vem bru – na gla {a va ge ne ral ]or na kov.

Po red AT te sta, tre ba po me nu ti da se zna we en gle skog je zi ka

mo e usa vr {a va ti i pro ve ra va ti ko ri {}e wem sa dr a ja na lin ku

„STA NAG za en gle ski je zik”, ko ji se od 14. apri la na la zi na In ter -

net saj to vi ma Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je. Po red op {tih

in for ma ci ja o kri te ri ju mi ma, na ~i nu i teh ni ka ma po la ga wa is pi ta

STA NAG 6001, ko ri sni ci ma je omo gu }e no da „ski nu” tri kom plet na

de mon stra ci o na te sta sa au dio pri lo zi ma i pri me re po je di nih mo -

de la za po la ga we po me nu tog te sta. Ta mo se ta ko |e mo e na }i i oko

20 ko ri snih lin ko va sa te sto vi ma sli~ nog ni voa za po la ga we en gle -

skog je zi ka. Ge ne ral ]or na kov sma tra da }e ta kav vid sa mo stal nog

u~e wa i pro ve ra va wa umno go me do pri ne ti po boq {a wu op {teg zna -

wa en gle skog je zi ka u Voj sci Sr bi je i znat no po ve }a ti broj onih ko ji

se od va e da pu tem po la ga wa ozva ni ~e svo je ve {ti ne.

Gar ni zo ni kur se vi en gle skog je zi ka, ka ko sa zna je mo u Upra vi

za obu ku i dok tri nu, to kom sle de }e go di ne tre ba lo bi da ot po~ nu u

jo{ {est gar ni zo na, ~i me bi broj na stav nih gru pa po ras tao na oko

40. Ta ko |e, pla ni ra no je da se u gar ni zo ni ma or ga ni zu je na sta va za

dru gi ni vo STA NAG-a, ako za to bu de bi lo do voq no sprem nih i za -

in te re so va nih.

A. PE TRO VI]

Sni mio N. PAN I]

NIZONSKIH KURSEVA ENGLESKOG JEZIKA

UKRATKO

POVODI

15. maj 2008.

Protokol u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije

Razvoj me|unarodne

vojne saradwe,

civilno-vojnih odnosa

i savremena kretawa

u razvoju protokola,

uslovili su preciznije

ure|ewe te oblasti u

Ministarstvu odbrane

i Vojsci Srbije.

Rezultat toga jeste

dono{ewe Direktive

za protokol.

56

P

ristojno pona{awe slu`ilo je i slu`i da ~ovek bude prihva}en i ostvari komu-

nikaciju sa drugima, a da ipak zadr`i odgovaraju}u distancu. Na~in pona{awa,

maniri, opho|ewe sa qudima, mo`e biti most, ali i prepreka u razvijawu odnosa

sa drugima. Dobri maniri podrazumevaju visok stepen samokontrole. Kontrola,

koja je znak zrelosti, prisebnosti, razumevawa i po{tovawa drugih, posebno je va -

`na u diplomatskim odnosima. Diplomatski odnosi odvijaju se u izvesnoj formi koja je

odre|ena protokolom.

Diplomatski protokol ~ini skup pravila i obi~aja o pona{awu u me|udr`avnim

odnosima, diplomatskom opho|ewu, ceremonijalu i kurtoaziji. Sama re~ protokol gr~ko-

ga je porekla, i u izvornom zna~ewu podrazumeva vrpcu ili pe~at koji se lepio na doku-

mente kao dokaz wihove verodostojnosti. Danas protokolom nazivamo i svojevrsni

me|unarodni sporazum, zbirku pisanih i obi~ajnih normi me|usobnog pona{awa dr`ava

i wihovih predstavnika, ali i posebnu ustanovu ili vi{e wih koje se bave primenom

navedenih normi.

Be~ka konvencija o diplomatskim odnosima propisuje minimum ustaqenih pravila,

~ije nepo{tovawe mo`e izazvati diplomatske nesporazume i ozbiqne sporove me|u

dr`avama. Ona, me|utim, nije obuhvatila mnoga pitawa, pre svega iz oblasti cere-

monijala, reda prvenstva i povlastica. Ta se pitawa zbog toga re{avaju izokola, na os-

novu me|unarodnog obi~ajnog prava, op{teprihva}ene prakse, i sli~no. Ose}aju}i tu

prazninu, Ministarstvo odbrane, koje je razvilo me|unarodnu vojnu saradwu i diplo-

matske aktivnosti, nedavno je donelo Direktivu za protokol u MO i VS.

Direktivu ~ine tri me|usobno povezane celine, koje odre|uju pojam, na~ela i za-

datke protokola, protokolarne procedure i obaveze pripadnika i organizacijskih je-

dinica Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u protokolu javnog doga|aja u MO i VS. U

prvom delu Direktive definisani su protokol i protokolarna podr{ka, zadaci nosila-

ca protokolarne podr{ke i resursi za weno ostvarivawe. U drugom delu obra|ene su

aktivnosti u MO i VS o kojima se protokol stara, s te`i{tem na posetama li~nosti i

delegacija inostranstvu, ili iz inostranstva i aktivnostima visokih li~nosti Min-

istarstva odbrane i Vojske Srbije u zemqi. U tre}em delu, u okviru nadle`nosti minis-

tra odbrane, normativno su regulisani protokolarni pokloni u MO i VS. Pod pro-

tokolom u MO i VS podrazumeva se skup aktivnosti i primena utvr|enih procedura, ko-

je se odnose na pripremu, tok i period po zavr{etku javnog doga}aja u MO i VS, a pred-

stavqaju op{teprihva}ene norme pona{awa i odnosa u dru{tvu, MO i VS. Protokol je

izdvojen kao funkcionalna celina u okviru Kabineta ministra MO, koji je nosilac

funkcije protokola u MO i VS.

Prema re~ima na~elnika Kabineta ministra brigadnog generala Milana Bjelice,

Direktiva propisuje odre|ena pravila i norme za protokol u Ministarstvu odbrane i

OPHO\EWE U RUKAVICAMA

Snim

io Z. P

ERGE

Vojsci Srbije, ali je u praksi potrebno koristiti i druga uputstva i

pravila, pre svega Pravilo slu`be Vojske Srbije, Strojno pravilo Vo-

jske Srbije, bonton i razli~ite priru~nike. Pri tome uvek treba imati

na umu da je protokol MO deo dr`avnog protokola.

„Nije svejedno kakav }e utisak visoki gost ste}i o nama ve} samim

dolaskom na aerodrom. Ako ga do~ekaju smrknuta lica, ako vozilo kas-

ni, ako je ru~ak lo{ – zar to ne}e uticati na na~in na koji }e on obavi-

ti posao zbog koga je do{ao” – ka`e na~elnik Protokola MO kapetan

fregate Goran Petrovi} i obja{wava da se zna~aj protokola zasniva

na wegovoj prirodi da ispoqi na~in odvijawa pojedinog doga|aja, jer je

on nekada zna~ajniji od samog sadr`aja doga|awa.

Red se u protokolu nenametqivo sprovodi primenom protoko-

larnih pravila. Protokol se primewuje u svim javnim doga|ajima u Min-

istarstvu odbrane i Vojsci Srbije i u aktivnostima visokih li~nosti

Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Stupawem na snagu Direktive za protokol u Ministarstvu odbrane

i Vojsci Srbije prestalo je da va`i Uputstvo o protokolu u Saveznom

ministarstvu za odbranu i Vojsci Jugoslavije u odnosima sa inos-

transtvom iz 1998. godine.

Nakon Direktive, u Kabinetu ministra najavquju i dono{ewe pro-

tokolarnog priru~nika Protokol za pripadnike MO i VS, koji }e pred-

stavqati svojevrstan bonton, a onima kojima je namewen uveliko re{iti

brojne nedoumice {ta ~initi u nekim slu`benim prilikama.

Sne`ana \OKI]

DE MAN TI RE PU BLI^ KOG OD BO RA SA VE ZA

PO TO MA KA RAT NI KA SR BI JE 1912–1920.

Sa vez po to ma ka rat ni ka Sr bi je 1912–1920. go di ne je dru -

{tve na, bo ra~ ka i ne stra na~ ka or ga ni za ci ja, ko ja ~u va i raz vi ja

sve tle tra di ci je na {e pro {lo sti, ja ~a qu bav pre ma otax bi ni i na

taj na ~in da je svoj do pri nos od bra ni ze mqe i na ro da u sa vre me nim

uslo vi ma. Kao dru {tve na, bo ra~ ka i ne stra na~ ka or ga ni za ci ja, ne

ba vi se po li ti kom, ni ti iz ra a va po li ti~ ke sta vo ve.

Po {tu je sta vo ve dr av nih or ga na, Vla de, Na rod ne skup {ti ne

i li~ no sti iza bra nih od na ro da. Ne odo bra va po stup ke po je di na -

ca, ~la no va Sa ve za ko ji vre |a ju ili oma lo va a va ju li~ no sti ili

dr av ne or ga ne, iza bra ne vo qom na ro da.

Za to se Re pu bli~ ki od bor Sa ve za po to ma ka rat ni ka Sr bi je

1912–1920. go di ne ogra |u je i ne odo bra va po stu pak pa qe wa sli ke

pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je Bo ri sa Ta di }a na mi tin gu u Ko sov -

skoj Mi tro vi ci 1. ma ja. Po me nu ti skup Sa vez ni je or ga ni zo vao, ka -

ko su ob ja vi la po je di na sred stva in for mi sa wa.

GLA SA WE

VOJNIKA

Na vi {e od 60 bi ra~ kih

me sta, u ne po sred noj bli zi ni

ka sar ni ili ba za, 7.552 voj -

ni ka na slu e wu voj nog ro ka

mo gla su da gla sa ju na iz bo -

ri ma za Na rod nu skup {ti nu

Re pu bli ke Sr bi je 11. ma ja.

Re pu bli~ koj iz bor noj ko -

mi si ji bla go vre me no su do -

sta vqe ni po da ci o bro ju je di -

ni ca – voj nih po {ta i pri pad ni ka Voj ske Sr bi je ko ji }e gla sa ti na

bi ra~ kim me sti ma ko je je od re di la Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja. Na

bi ra~ kom me stu broj 37 na De di wu, u op {ti ni Sav ski ve nac u Be o -

gra du, gla sa la su 443 voj ni ka, iz vi {e obli wih ka sar ni.

– Gla sa we voj ni ka pro te klo je u naj bo qem re du. Do {li su pre ma

do go vo re nom ras po re du, po stro je ni, u ve }im gru pa ma, i is ko ri sti li

svo je bi ra~ ko pra vo. Voj ni ci su na tom me stu gla sa li i na pred sed -

ni~ kim i pret hod nim par la men tar nim iz bo ri ma, i ta da ni smo ima li

ni je dan pri mer na ru {a va wa iz bor ne pro ce du re – re kao je pred sed -

nik Op {tin ske iz bor ne ko mi si je Sav ski ve nac Ne nad Pre li}.

A. A.

SA OP [TE WE

Po vo dom na pi sa u me di ji ma o „kra |i ten ko va T-34“ sa {kol -

sko-tak ti~ kog po li go na ^en ta, a ra di isti ni tog oba ve {ta va wa jav -

no sti, Mi ni star stvo od bra ne is ti ~e da ni je re~ o ten ko vi ma, ve} o

olu pi na ma ko je su ras ho do va ne pre vi {e od tri de set go di na i slu -

`e is kqu ~i vo kao ci qe vi – ma ke te za ga |a we boj nom mu ni ci jom pri -

li kom ve bi avi ja cij skih je di ni ca iz va zdu {nog pro sto ra.

Pod se }a mo da su, na kon {to je sta re {i na na slu bi u Ko man -

di Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne 9. apri la

2008. pri ja vio ne sta nak olu pi na, or ga ni voj ne po li ci je na li cu

me sta za te kli ci vi la u iz vr {e wu kri vi~ nog de la, ko ji je, iz me |u

osta log, po tvr dio da su one se ~e ne i, u sa rad wi sa dru gim li ci ma

iz ^en te, od vo e ne ra di pro da je.

Za me nik okru nog jav nog tu i o ca No vog Sa da Alek san dra Lu -

~i}, na kon uvi |a ja, pred met je ustu pi la op {tin skom tu i o cu u Zre -

wa ni nu i po li cij skoj upra vi tog gra da. Or ga ni voj ne po li ci je, kao

pred stav ni ci o{te }e ne stra ne, sa ra |u ju u iden ti fi ka ci ji i pro na -

la e wu iz vr {i la ca kri vi~ nog de la. Po li gon ni je obez be |en ~u -

var skom ili stra ar skom slu bom, ve} se po vre me no ko ri sti za

po tre be Va zdu ho plov stva.

57

KO SU VISOKE LI^NOSTI

Prema Direktivi za protokol u MO i VS, kao visoke

li~nosti u MO i VS odre|eni su: izabrana i postavqena lica

(ministar odbrane, na~elnik General{taba Vojske Srbije,

dr`avni sekretari Ministarstva odbrane, pomo}nici ministra

odbrane, sekretar Ministarstva odbrane i direktori Inspek-

torata odbrane, VBA i VOA); zamenik na~elnika General{taba

Vojske Srbije, komandanti i zamenici komandanata operativnih

sastava Vojske Srbije; zamenik komandanta Zdru`ene operativne

komande; na~elnici uprava Ministarstva odbrane, Vojske Srbi-

je i organizacijskih jedinica istog nivoa; na~elnici Vojne

akademije i Vojnomedicinske akademije; na~elnici Kabineta min-

istra odbrane i Kabineta na~elnika General{taba Vojske Sr-

bije; svi pripadnici Ministarstva odbrane u ~inu brigadnog gen-

erala i vi{em.

PROTOKOLARNA PODR[KA

Protokolarna podr{ka obuhvata radwe u pripremi, u toku i

posle zavr{etka javnog doga|aja, koje se odnose na planirawe i

organizovawe doga|aja, saradwu sa drugim nosiocima protoko-

larne podr{ke, materijalno-tehni~ku i finansijsku podr{ku,

analizu i izve{tavawe. Ona se, na~elno, obezbe|uje za sve ak-

tivnosti visokih li~nosti iz Ministarstva odbrane i Vojske Sr-

bije u javnom doga|aju. Sprovode je svi pripadnici Ministarstva

odbrane i Vojske Srbije – u~esnici javnog doga|aja za koje se pro-

tokol organizuje, a nosioci su Kabinet ministra odbrane, Kabi-

net na~elnika General{taba Vojske Srbije, organizacijske je-

dinice Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, nosioci doma}in-

skih du`nosti i posebno anga`ovana lica.

POKLONI

Na~elnik Odseka za operativne poslove u Kabinetu minis-

tra pukovnik Mili} Stani} ka`e da je zna~ajno i to {to su Di-

rektivom re{ene i nedoumice koje se odnose na protokolarne

poklone, po~ev{i od wihove definicije do toga koga, kad i ~ime

treba darivati.

Protokolarni pokloni u Ministarstvu odbrane i Vojsci

Srbije mogu biti slu`beni, prigodni i suveniri.

VESTI

N

a rod, we go va dr a va, pr o stor u ko me uti re tra go ve po sto ja wa pre po zna ju se i

po {i ri ni kul tur ne ba {ti ne. We ni sa dr a ji ili ple me ni ta nad grad wa, sve jed -

no, je su umet ni~ ki do me ti i na u~ na do stig nu }a. Bi la bi to pro {i re na „li~ na

kar ta”, me sto gde se mo e spo zna ti, na u ~i ti, pro u ~i ti sve, go to vo sve ili ono

naj va ni je o jed nom na ro du.

Era br ze ko mu ni ka ci je i glo bal na elek tron ska mre a omo gu }i li su ono {to je

ne ka da bi lo ne za mi sli vo. Br za, jed no stav na, ta~ na in for ma ci ja, po go to vo ako je za -

ni mqi va i la ko pam te }a sve vi {e do bi ja na zna ~a ju. Ka ko je to le po pro mi {qao Ar -

tur Klark, pla ne ta po sta je glo bal no se lo u ko me }e sva ko sva ko ga (pre)po zna va ti i

la ko se pre ma we mu op ho di ti.

15. maj 2008.

MRE@A OD

PLEMENITIH NITI

P R O J E K A T R A S T K O

Prezentacijom ba{tine

na{e zemqe, 21.

novembra 1997. na

Internetu se pojavio

najve}i srpski i

regionalni digitalni

poduhvat – elektronska

biblioteka Projekat

Rastko. Danas je to

volonterski zasnovana

mo}na neprofitabilna,

nevladina elektronska

kulturna mre`a, najve}a

te vrste u Evropi,

poznata ~itaocima

na svim kontinentima.

Projekat Rastko je,

sem ostalog, zaslu`an za

predstavqawe

i afirmaciju na{eg

blaga, nau~nih

dostignu}a i kulturnog

stvarala{tva, osnivawe

glavne besplatne

evropske elektronske

biblioteke Gutenberg

Evropa i glavnog

evropskog sistema

za javnu neprofitnu

digitalizaciju

Distribuirani

korektori Evropa...

58

DR

U[

TV

O

se ti na ma elek tron skih zbir ki. Ka da je re~ o ja ~a wu sa mo sve sti jed -

nog na ro da, afir ma ci je we go ve vred no sti, obra zo va wa i sa mo o -

bra zo va wa, Pro je kat je od ne pro ce wi ve vred no sti.

VOJ NA ME DI CI NA I ISTORIJA

Za hva qu ju }i Rast ku svet nas dru ga ~i je i pot pu ni je sa gle da va. To

je sve pri sut ni am ba sa dor u mre i ra {i re noj po svim kon ti nen ti ma,

ko ji igra vi {e ne go za pa e nu ulo gu, uspe {no ostva ru je dru {tve nu,

me |u na rod nu i di plo mat sku mi si ju. Mre i is ple te ne od ple me ni tih

ni ti. Ta ko su mi li o ni qu di spo zna li „Ras pe to Ko so vo” i po mo }u de -

taq ne do ku men ta ci je uve ri li se o stra vi~ nom ra za ra wu srp skog kul -

tu r nog bla ga u ju noj po kra ji ni. Za tim, stu den ti sla vi sti ke iz ce log

59

PO SE TE I PRI ZNA WA

Kul tur na mre a Pro jek ta Rast ko je In ter net-po du hvat ko ji

je naj vi {e na gra |i van u biv {oj Ju go sla vi ji. No si lac je de vet

ugled nih pri zna wa YU WEB TOP 50 i na gra de NIS WEB FEST 2007za naj bo qi re gi o nal ni sajt za obra zo va we, tro stru ki je do bit nik

po ve qa Dru {tva in for ma ti ~a ra Sr bi je za iz u zet ne do pri no se u

in for ma ti ci, a no mi no van je i za glav nu na gra du Uje di we nih na -

ci ja World Sum mit Award...

Pro {le go di ne za be le e no je vi {e od mi li on po se ta srp -

skog de la Rast ka. Sajt je po stao do bro po znat: www.rast ko.org.yuSva kih osam me se ci taj broj se du pli ra. Bu du }i da je re~ o

part ner skoj mre i, ostva re na je ve o ma plod na sa rad wa sa Srp -

skom aka de mi jom na u ka i umet no sti, in sti tu ti ma, ugled nim na u~ -

ni ci ma, is tak nu tim kul tur nim stva ra o ci ma.

AFIR MA CIJA ]I RI LI CE

Mi si ja ]i ri la i Me to di ja, is ti ~e Zo ran Ste fa no vi}, ima

glo bal ne i ve~ ne im pli ka ci je, me ta fi zi~ ke ~ak. Tim ~i nom Vi zan -

ti ja je nad ra sla sop stve nu usko gru dost i na pra vi la pre se dan ko ji

ga ran tu je sva kom ~o ve ku na pla ne ti pra vo na sop stve ni je zik (pi -

smo). Ta ko je }i ri li ca po sta la op {ta za sta va ko ja svo jim po sto ja -

wem {ti ti i sve dru ge je zi ke, ukqu ~u ju }i i one sa naj du bqim ko re -

ni ma, po put in dij skog ili ki ne skog.

]i ri li ca je do dat no do bi la na zna ~a ju, po red svih oso bi na

ko je de li sa dru gim srod nim pi smi ma: ko re ne u zna ko vi ma gor weg

pa le o li ta ju go i sto~ ne i is to~ ne Evro pe, sim bo li~ koj ge o me tri ji

me zo li ta Le pen skog vi ra, si ste mom zna ko va vin ~an skog neo li ta,

gru pa ma bal kan sko-bli sko i sto~ nih pi sa ma pa sve do al fa be ta,

abe ce da i azbu ka na {ih da na...

Kra jem hlad nog ra ta po neo se uti sak o za mi ra wu }i ri li ce. To

bi se mo da ob i sti ni lo da ~o ve ~an stvo ni je do i ve lo svo ju tre }u

teh no lo {ku re vo lu ci ju, na kon neo lit ske i in du strij ske, sre di nom

de ve de se tih go di na pro {log ve ka ka da smo kro ~i li u in for ma ti~ ku

ci vi li za ci ju. Wen ner vni si stem – In ter net – do veo je do to li kog

umno a va wa }i ri li~ nih ma te ri ja la da ne po sto ji isto rij ski pri -

mer za ta kvu pro gre si ju.

Po sle stu pa wa na sna gu no vog Usta va i for mi ra wa Mi ni -

star stva za te le ko mu ni ka ci je, vre me je da se ak tiv no sti o ko ji ma

go vo ri mo in sti tu ci o na li zu ju uz ozbiq ni ji, pre sve ga ma te ri jal nu

po mo} dr a ve. Va ne me |u na rod ne in sti tu ci je kao {to su Ge ne ral -

na skup {ti na Uje di we nih na ci ja, Sa vet Evro pe i Une sko raz vi ja ju,

ga ran tu ju i po dr a va ju kul tur nu i je zi~ ku rav no prav nost. Ta po li -

ti ka se od ra zi la i na svet sku mre u. Udeo en gle skog je zi ka na In -

ter ne tu de ve de se tih go di na bio je 80 od sto. Po da ci go vo re da je

2007. taj pro ce nat pao na 37.

Za ni mqi vo je vi de ti ko li ka je za stu pqe nost }i ri li ce u ap so -

lut nom smi slu, ne sa mo u po je di nim obla sti ma. Od nos iz me |u in -

ter net stra ni ca na srp skom je zi ku pi sa nih }i ri li com i la ti ni com

po ku {a va da usta no vi Pro je kat ]i ri lo me tar au to ra Ni ko le Smo -

len skog. Za hva qu ju }i mre i Pro jek ta Rast ko, jo{ od 2005. go di ne,

je dan pro gram na wi ho vom ser ve ru sva ki dan po mo }u pre tra i va ~a

Gugl iz vr {i pro ve re i be le i re zul ta te. Re ~i „je” i „}e” su naj ~e -

{}e ko ri {}e ne u na {em je zi ku, pa ih ima na sva koj stra ni. Kraj wi

re zul ta ti po ka zu ju da je broj stra ni ca na }i ri li ci za po sled we dve

go di ne po ras tao na oko 30 od sto od ukup nog ma te ri ja la na srp skom

In ter ne tu, a od to ga ogro man pro cen ta po ti ~e iz Rast ko vih bi bli -

o te ka. Uko li ko se ova kav trend na sta vi, u na red ne dve go di ne ve }i -

na stra ni ca na na {em In ter ne tu bi }e na }i ri li ci. Ne ma sum we

da se u sa vre me nim in for ma ti~ kim teh no lo gi ja ma }i ri li ca sve vi -

{e ko ri sti. To me je, sem osta log, do pri ne lo i stan dard Uni kod ko -

je omo gu }a va we no lak {e ko ri {}e we, za tim ve }e mo gu} no sti ra ~u -

na ra, uz pre sud nu `e qu ko ri sni ka da ko ri sti na {e pi smo.

Zoran Stefanovi}

Sr bi ja kao ma la ali po sto ja na ta~ ka na pla ne ti zna ~i da le ko

vi {e od pu kog ge o graf skog poj ma. Wen na rod je iz ne drio ro do na ~el -

ni ke pi sme no sti, ve li ka ne umet no sti, ute me qi va ~e ve re, ne pre va zi -

|e ne umo ve... Na pri mer, pre je da na est ve ko va imao je svo je pi smo

ko je je op sta lo u bur nim vre me ni ma i te {kim is ku {e wi ma. Ali, sve

to je pu ka kon sta ta ci ja, na ma po zna ta, sve tu tek ma glo vi to na zna ~e na.

Za to ima mo iz ra e nu po tre bu da se pred sta vi mo tom istom sve tu

ko ji mo e bi ti iz ne zna wa kat kad ~i ni po gre {ne ko ra ke, vu ~e lo {e

po te ze, ~e sto na na {u {te tu.

EN TU ZI JA ZAM

Pro je kat Rast ko je kon cept ko ji je pred lo en Vla di on da {we

SRJ 1994, a pred sta vqen av gu sta na red ne go di ne na osni va~ kom sku -

pu „Bal kan ske kul tur ne mre e” u So lu nu, kao naj bo qi vid in te gra ci -

je Bal ka na na tom po qu. Ciq je bio da sva ka na ci ja, et ni~ ka gru pa ili

dr a va na pra vi svo je di gi tal ne bi bli o te ke ko je su me |u sob no po ve -

za ne. Za hva qu ju }i ve li koj ener gi ji i en tu zi ja zmu gru pe na u~ ni ka i

umet ni ka, Pro je kat Rast ko po ~eo je jav no da ra di u Be o gra du 1997.

go di ne, kao pr vi, eks pe ri men tal ni ~vor te mre e po sve }en srp skoj i

woj srod nim kul tu ra ma. Ve} po sle tri me se ca pre ra stao je u gru pu

ko lek ci ja hu ma ni sti~ kih na u ka i umet no sti u Sr bi ji. Za de set go di na

ide ja se ta ko pro {i ri la da je Rast ko po stao me |u na rod na mre a.

Ne {to {to je bio re cept za po tre be srp ske kul tu re, po sta lo je iz vo -

ri {te ide je za kul tu re u re gi o nu, a po tom {i rom Evro pe pa i de lo -

vi ma da le kog sve ta.

Od li ~an je pri mer slo ven ski na rod Ka {u bi ko ji `i vi na se ve -

ru Poq ske. Wih ne {to vi {e od 300.000 ima svoj kul tur ni ~vor Pro -

jek ta Rast ko. Da nas je to naj ve }a mre a u Evro pi ko ja se {i ri ve li -

kom br zi nom i ne ra di se o jed noj elek tron skoj bi bli o te ci ve} o de -

DRU[TVO

15. maj 2008.60

QU DI OD USPE HA

Pred sed nik kul tur ne mre e Pro jek ta Rast ko je Zo ran Ste fa -

no vi}, pi sac i iz da va~. Di plo mi rao je dra ma tur gi ju i film ski sce -

na rio 1994. na Fa kul te tu dram skih umet no sti u Be o gra du. Po red

srp skog, de la su mu ob ja vqi va na ili iz vo |e na i na ma ke don skom,

ru mun skom, en gle skom, fran cu skom i slo ve na~ kom. Do bio je de se -

tak pri zna wa i ne ko li ko va ni jih no mi na ci ja za svo ju pro zu, dra -

me, stri po ve i fil mo ve. Jav no sti je po znat i kao me |u na rod ni kul -

tur ni ak ti vi sta, iz da va~ i pro du cent. Ini ci ja tor je i je dan od osni -

va ~a kul tur ne mre e Pro jek ta Rast ko, kao i po du hva ta Di stri bu i -

ra ni ko rek to ri Evro pa i Pro je kat Gu ten berg Evro pa.

Uprav nik Rast ko ve mre e je dr De jan Aj da ~i} (1959), fi lo log,

fol klo ri sta, et no lin gvi sta, te o re ti ~ar kwi ev no sti, pre vo di lac i

ured nik. Sa da pre da je na In sti tu tu fi lo lo gi je Na ci o nal nog uni ver -

zi te ta „Ta ras [ev ~en ko“u Ki je vu. Osni va~ je i glav ni ured nik ~a so -

pi sa Ko do vi slo ven skih kul tu ra (od 1996), ukra jin sko-srp skog zbor -

ni ka Ukras (od 2006). Osni va~ je saj ta Slo ven ska ka pi ja. ^lan je Ko -

mi si je za et no lin gvi sti ku pri Me |u na rod nom ko mi te tu sla vi sta.

Osim wih dvo ji ce, u upra vi mre e Pro jek ta Rast ko je i na{

ugled ni in for ma ti ~ar Mi ha i lo Ste fa no vi} (IT di rek tor). U re -

dak ci ji ma ti~ nog pro jek ta u Be o gra du stal ni do pri nos da ju i pro du -

cent/di zaj ner Ne nad Pe tro vi}, eko no mi sta ^a slav Ku zma no vi},

iz vr {ni ured ni ci Ma ja Ste fa no vi} i Mi len ka Ku zma no vi} i de se -

tak dru gih teh ni~ kih sa rad ni ka.

Kao plod ni au to ri, uprav ni ci i ured ni ci svoj do pri nos i

ugled na ime na na {ih pro sto ra: aka de mik Mi lo rad Pa vi}, aka de mik

Vla de ta Je ro ti}, mi -

tro po lit Am fi lo hi je

Ra do vi}, pi sac Mi ro -

qub To do ro vi}, lin -

gvi sta Mi lo rad Si -

mi}, ar he o log \or |e

Jan ko vi}, in for ma ti -

~ar Sr bo qub Bu ku mi -

ro vi}, fo to graf Mi -

lin ko Ste fa no vi},

pi sac Du {an Baj ski,

ar he o log \or |e ]a -

pin, fi lo log Pre drag

Pi per, pi sac Spo men -

ka Ste fa no vi}-Pu lu -

lu, fi lo log Bo ja na

Sto ja no vi}-Pan to vi}, bo go slov Jo van ]u li brk, re di teq Go ran Du -

ja ko vi}, isto ri ~ar Alek san dar Ra ko vi}, fi lo log Pe tar Bu wak, fi -

lo log Du {an Vla di slav Pa |er ski, et no graf Ha run Ha sa ni, fi lo -

log Ire na Ar si}, hi rurg Bra na Di mi tri je vi}, pi sac Bo ban Kne e -

vi}, in for ma ti ~ar Ni ko la Smo len ski, pi sac Slo bo dan [ke ro vi},

di zaj ner Je le na Se ni ~i}, fi lo log So fi ja Tren ~ov ski i sto ti ne dru -

gih {i rom sve ta...

Od 1997. go di ne do da nas, elek tron ske bi bli o te ke Pro jek ta

Rast ko ob ja vi le su oko 8.000 ~la na ka, kwi ga i dru gih pri lo ga, dok

Pro je kat Gu ten berg Evro pa ima oko 20.000 pri lo ga.

Dr De jan Aj da ~i}

sve ta pu tem Rast ka do bi ja ju dra go ce nu li te ra tu ru, lek ti ru, uput stva,

re~ ni ke...

Rast ko nu di pri lo ge vi {e od 4.000 au to ra iz hu ma ni sti~ kih

na u ka: ar he o lo gi je, an tro po lo gi je, et no lo gi je, lin gvi sti ke i fi lo zo -

fi je. Sa po qa umet no sti za stu pqe no je sli kar stvo, kwi ev nost, po -

zo ri {te, film, mu zi ka, te ono {to se svr sta va u pop-kul tu ru: strip

i na u~ na fan ta sti ka. Po seb no je od ne dav no za stu pqe na isto ri ja

pri rod nih na u ka i teh no lo gi ja, za sa da pre ko Te sli ne bi bli o te ke

ko ja sa dr i oko hi qa du stra na na ko ji ma su de taq no pred sta vqen

`i vot i de lo ve li ka na na u ke i we go vi broj ni pa ten ti.

Na is tak nu tom me stu se od sko ra na la zi i isto ri ja me di ci ne,

po seb no na {eg voj nog sa ni te ta i rat ne hi rur gi je, ko ja }e u ma ju 2008.

po sta ti za seb na elek tron ska bi bli o te ka sa tek sto vi ma ugled nih

isto ri ~a ra me di ci ne Ne do ka, Pa vlo vi }a, Di mi tri je vi }a... Voj na

isto ri ja je ta ko |e u pla nu kao za seb na ko lek ci ja.

– Zbog srp skog ge o graf skog i ge o po li ti~ kog po lo a ja, voj na

isto ri ja i kul tu ra u voj sci bi tan su deo ba {ti ne na {eg na ro da. Ve -

li ka nam je `e qa da i sud bin skim do ga |a ji ma iz Pr vog svet skog ra ta

usko ro po sve ti mo po seb nu elek tron sku bi bli o te ku, tim pre {to se

ove go di ne na vr {a va 90 go di na od kra ja ra ta. Da se jav no sti pred -

sta ve ne sa mo li ko vi ~u ve nih voj sko vo |a, ve} i `i vot „ma lih qu di“,

od ro vo va pre ko {ta bo va i po za di ne do lo go ra. Sud bi na obi~ nog

na ro da je bit na, jer se ne mo e pu na sli ka jed ne epo he shva ti ti sa mo

pre ko po li ti~ ke isto ri je. Tim po vo dom pri pre ma mo di gi ta li za ci ju

mo no gra fi ja, rat nih dnev ni ka, sve do ~e wa, a po du hvat }e mo ostva ri -

ti u sa rad wi sa vi {e usta no va – is ti ~e Zo ran Ste fa no vi}, pred -

sed nik Pro jek ta.

GU TEN BERG EVRO PA

Kra jem 2003. go di ne evrop ska mre a Pro jek ta Rast ko je od svo -

jih ame ri~ kih part ne ra do bi la li cen cu za po ~e tak osni va wa evrop -

skog Pro jek ta Gu ten berg. Pro je kat, kao i me |u na rod ni si stem za di -

gi ta li za ci ju Di stri bu i ra ni ko rek to ri Evro pa, osno va ni su i ko or -

di ni ra ni iz Be o gra da.

Mi ni star stvo kul tu re Sr bi je po mo glo je u de cem bru 2004. go -

di ne ove po du hva te ra ~u nar skom opre mom i soft ve rom. Glav ni ser -

ver i pri stup In ter ne tu pru a vo de }i In ter net pro vaj der, be o grad -

ski EU net.

– Za da tak da Evro pa po no vo uje di ni svo ju du hov nu ener gi ju, je -

dan je uslo va da do bi je mo stvar no je din stvo kon ti nen ta. Pro je kat

Gu ten berg Evro pa, glav na je evrop ska bes plat na u or ga ni za ci ji

Pro jek ta Rast ko, ko ja ve} bro ji oko 16.000 kwi ga na tri de se tak je -

zi ka i otva ra jed nu va nu stra ni cu na pu tu kul tur ne ob no ve kon ti -

nen ta – oce nio je ta da na{ po zna ti kwi ev nik Mi lo rad Pa vi}.

RAZMENA IDEJA

Uprav nik Pro jek ta Rast ko dr De jan Aj da ~i} is ti ~e da ta sve e -

vrop ska bi bli o te ka pred sta vqa pra znik su sre ta kul tu ra na In ter -

ne tu.

– Vo leo bih da Pro je kat Gu ten berg Evro pa bu de i ti ho me sto u

ko me }e sva ko mo }i da na {e du hov ne da ro ve za dr i za se be, ali i

sre di {te raz me ne ide ja, me sto sa ko ga }e se po kre ta ti no ve ini ci -

ja ti ve i re a li zo va ti no vi pro jek ti – ka e dr Aj da ~i}.

Di stri bu i ra ni ko rek to ri Evro pa (DKE) je ste brat ski pro je kat

Gu ten ber ga. Za hva qu ju }i ino va ci ja ma be o grad skog pro gra me ra Ni ko le

Smo len skog, DKE pred sta vqa tre nut no je di ni si stem za di stri bu i ra no

ko ri go va we na pla ne ti ko ji po dr a va Uni kod stan dard, {to zna ~i da

mo e di gi ta li zo va ti tek sto ve u vi {e od 400 je zi ka i de se ti ne pi sa ma

(ukqu ~u ju }i }i ri li cu, gr~ ki, ara bi ku, azij ska pi sma...).

^la no vi vo lon ter ske or ga ni za ci je, wih oko dve hi qa de, raz vr -

sta ni su u 40 je zi~ kih ti mo va, di gi ta li zu ju }i bes plat ne kwi ge na svim

glav nim evrop skim i ne ko li ko azij skih je zi ka.

Pri ~a o Rast ku te ~e i ni ka da ne }e bi ti is pri ~a na do kra ja jer

sva kim da nom, sa tom i mi nu tom do pi su je re do ve bo ga tog sa dr a ja.

Kao kwi ga va si on skog pro stran stva, bes kraj nog po raz me ra ma i ve~ -

nog u tra ja wu.

Bran ko KO PU NO VI]

��� NO VI SPO RA ZUM – Spo -

ra zum o pru a wu me di cin skih uslu ga i

pre ven tiv no-me di cin skom zbri wa va -

wu rad ni ka Ru dar skog ba se na Ko lu -

ba ra na Voj no me di cin skoj aka de mi ji

pot pi sa li su sre di nom apri la pred -

stav ni ci ru ko vod stva i sin di ka ta RB

„Ko lu ba ra“ i na ~el nik VMA ge ne ral-

ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti}.

Spo ra zu mom je pre ci zi ra na da -

qa sa rad wa, jer pred stav ni ci rad ni -

ka Ko lu ba re ve} tri go di ne za re dom

bri gu o svom zdra vqu po ve ra va ju toj

na ci o nal noj ku }i zdra vqa.

Ge ne ral Jev ti} je re kao da je

VMA, kao usta no va srp skog na ro da,

uvek sprem na da pru i pu nu me di cin -

sku po mo} i u~e stvu je u zbri wa va wu

svih po vre |e nih i obo le lih.

��� SARADWA SA NORVE[ -

KOM – U okvi ru bi la te ral ne voj ne

sa rad we mi ni star sta va od bra ne Re -

pu bli ke Sr bi je i Kra qe vi ne Nor ve -

{ke, 6. i 7. ma ja, u dvo dnev noj po se ti

VMA bi li su ma jo ri Mor ten An der seni Le na Qu erby. Oni su odr a li vi {e

pre da va wa o pla ni ra wu, raz me {ta ju,

or ga ni za ci ji i funk ci o ni sa wu la kih

poq skih bol ni ca, u te ren skim uslo vi -

ma, a go vo ri li su i o is ku stvi ma iz

mi rov nih mi si ja u ko ji ma su u~e stvo -

va li pred stav ni ci nor ve {kih sna ga.

��� SVET SKI STAN DAR DI –

Voj no me di cin ska aka de mi ja na me ra -

va da sa ~u va li der sku ulo gu na Bal -

ka nu i u Evro pi u obla sti me di cin ske

stru ke i na u ke, {to se po sti e sa mo

re dov nim usa vr {a va wem za po sle nih,

mo der ni za ci jom opre me i stal nim

po boq {a wem kva li te ta uslu ga. Ra di

po sti za wa ta kvih ci qe va, spro vo de

se pri pre me za uvo |e we in te gri sa -

nog si ste ma me nax men ta kva li te ta –

ISO 9001, za {ti te `i vot ne sre di -

ne – ISO 14001, bez bed no sti i

zdra vqa na ra du – OH SAS 18001,

bez bed no sti hra ne – HACCP i la bo -

ra to rij skog is pi ti va wa – ISO/EIC

17025.

��� BOR BA PRO TIV ME LA NO -

MA – U okvi ru Evrop skog da na bor be

pro tiv me la no ma – 5. ma ja i pro gra -

ma bes plat nog pre gle da sta nov ni -

{tva za me la nom i kar ci nom ko e –

EU RO ME LA NO MA, stru~ wa ci Kli -

ni ke za der ma to ve ne ro lo gi ju VMA

pre gle da li su 96 pa ci je na ta i u~e -

stvo va li u pro mo tiv no-edu ka tiv nim

ak tiv no sti ma ko je je tim po vo dom or -

ga ni zo va lo Udru e we der ma to ve ne -

ro lo ga Sr bi je, a pod po kro vi teq -

stvom Mi ni star stva zdra vqa Re pu -

bli ke Sr bi je.

E. RI STA NO VI]

ZDRAVSTVO

15. maj 2008.61

Gru pa umet ni ka, pred -

stav ni ka Na rod nog po zo ri {ta

u Be o gra du, po se ti la je, sre -

di nom apri la, Voj no me di cin -

sku aka de mi ju.

Na ~el nik ge ne ral-ma jor

prof. dr Mi o drag Jev ti} za -

hva lio je umet ni ci ma i Upra -

vi Na rod nog po zo ri {ta na

sve srd noj po mo }i u or ga ni za -

ci ji Da na VMA i uka zao na

zna ~aj sa rad we iz me |u dve

elit ne na ci o nal ne in sti tu -

ci je u pro mo ci ji uni ver zal nih

qud skih vred no sti ka kve su

zdra vqe i umet nost.

Tom pri li kom ge ne ral Jev ti} uru ~io je Zlat nu pla ke tu VMA Na rod nom po zo ri {tu.

Po vo dom \ur |ev da na, kr sne sla ve Srp skog le kar skog dru {tva, u Voj no me di cin skoj aka de -

mi ji otvo re na je iz lo ba umet ni~ kog stva ra la {tva pri pad ni ka VMA, umet ni~ ke sek ci je Srp skog

le kar skog dru {tva i Dru {tva le ka ra Voj vo di ne.

Iz lo bu je otvo ri la dr sc. med. Eli za be ta Ri sta no vi}. Ona je na gla si la da se u VMA une -

sre }e ni ma i bo le sni ma po ma e vr hun skim di jag no sti~ kim i te ra pij skim po stup ci ma, ali i le -

pom re~ ju i sna gom du ha zbog ~e ga je va no da oni ko ji su okre nu ti bo le snom ~o ve ku bu du du hom

bo ga ti i sna ni. Radovi }e biti izlo`eni do 23. ma ja 2008. godine. .

M. [.

Svet ski dan se strin stva –12. maj – obe le en je sve ~a nom aka de mi jom na VMA. Na ~el nik te

usta no ve ge ne ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti} ~e sti tao je pra znik me di cin skim se stra ma i

teh ni ~a ri ma, is ta kav {i da su oni je dan od stu bo va funk ci o ni sa wa VMA. On je re kao da Upra -

va VMA iz u zet no po {tu je pro fe si o nal nost, od go vor nost i pre ga la {tvo ko je me di cin ske se stre

i teh ni ~a ri is po qa va ju u sva ko dnev nom oba vqa wu po sla, i do dao da }e i ubu du }e VMA na sto ja -

ti, da u skla du sa mo gu} no sti ma, jav no afir mi {e tu pro fe si ju i pod stak ne da qe usa vr {a va we

se strin skog ka dra.

Na sve ~a nom sku pu uru ~e ne su na gra de i po hva le naj bo qim me di cin skim se stra ma i teh ni -

~a ri ma VMA i pro gla {e na „Se stra go di ne“.

U okvi ru ne de qe obe le a va wa da na se strin stva u am fi te a tru VMA odr an je se mi nar o

te mi Ko mu ni ka cij ske ve {ti ne. Ciq tog sku pa bio je raz vi ja we sve sti o zna ~a ju ko mu ni ka ci je u

pro fe si o nal nom `i vo tu, iz me |u me di cin skog oso bqa i bo le sni ka, a i me di cin skog oso bqa u

stru~ nom ti mu. Pre da va~ je bi la prof. dr Le li ca To do ro vi} iz Vi so ke me di cin ske {ko le „Mi -

lu tin Mi lan ko vi}“, a pre da va wu je pri su stvo va lo vi {e od 200 me di cin skih se sta ra i teh ni ~a -

ra VMA.

E. R.

UKRATKO

M E D I C I N A I U M E T N O S T

SVETSKI DAN SESTRINSTVA

MERIDIJANI

No vi pred sed nik Ru si je

Dmi trij Me dve dev pre u zeo je ko -

man du nad stra te {kim nu kle ar -

nim sna ga ma Ru si je. U pri su stvu

mi ni stra od bra ne Ana to li ja

Ser |u ko va, Me dve de vu je u Kre -

mqu, kao vr hov nom ko man dan tu

oru a nih sna ga, pre dat i tzv. nu -

kle ar ni ko fer. To je apa ra tu ra u

ko joj su po hra we ni ko do vi za ak -

ti vi ra we nu kle ar nog ar se na la,

po sred stvom ko jeg se ostva ru je ve -

za sa ra ket nim sna ga ma stra te -

{ke na me ne i uvek se na la zi kod naj vi {ih po li ti~ kih i voj nih funk ci o ne ra ze ma qa sa nu kle -

ar nim oru` jem.

„Nu kle ar ni ko fer” pred sed ni ka dr a ve je deo au to mat skog si ste ma za upra vqa we

stra te {kim nu kle ar nim sna ga ma „Ka zbek”. Je dan od wih na la zi se kod {e fa dr a ve, je dan kod

mi ni stra od bra ne, a je dan kod na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba.

Priprema Mirjana SANDI]

Ame ri~ ki dr av ni se kre tar za od bra nu Ro bert Gejts

iz ja vio je da Va {ing ton ne sme da is kqu ~i mo gu} nost

voj ne in ter ven ci je pro tiv Te he ran, ia ko bi rat u Ira -

nu bio ka ta stro fa lan za SAD.

Voj na op ci ja mo ra osta ti „na sto lu”, s ob zi rom na de -

sta bi li zu ju }u po li ti ku re i ma u Te he ra nu i ri zi ke

ko je pod ra zu me va iran ska nu kle ar na pret wa, bi lo di -

rekt no, bi lo u po gle du {i re wa, do dao je Gejts.

Tu je za tim i pret wa ko ju ~i ne mre e mi li tant nih xi -

ha di sta. „Ne ki su kri ti ko va li dok tri nu pre ven tiv nog

na pa da, ali ona je od go vor na le gi tim no pi ta we – da

li s mo gu} no {}u {i re wa nu kle ar nog, bi o lo {kog i he -

mij skog ma te ri ja la i sprem no {}u te ro ri sta da ga upo -

tre be bez upo zo re wa, mo e mo da ~e ka mo na na pad?”,

upo zo rio je on.

Gejts je ta ko |e na gla sio da SAD mo ra ju osta ti an ga o va ne u Ira ku, ka ko bi se iz be gao

jo{ go ri rat ili opa snost za SAD, ali je do dao da }e broj ame ri~ kih voj ni ka u toj ze mqi bi -

ti sma wen.

Uni {ta va we 1.500 ra ke ta

ti pa „stre la 2M”, ko je se re a li -

zu je u okvi ru Teh ni~ kog spo ra zu ma

mi ni star sta va od bra ne Cr ne Go -

re i ino stra nih po slo va SAD,

po ~e lo je na lo ka li te tu „Pu sti

li sac”, kod Nik {i }a.

Iz cr no gor skog mi ni star -

stva od bra ne sa op {te no je da je

pret hod no Za vod za eko tok si ko -

lo {ka is pi ti va wa utvr dio da ra -

ke te „stre la 2M” ni su ra di o ak -

tiv ne. Do da je se da je Mi ni star -

stvo unu tra {wih po slo va i jav ne

upra ve da lo odo bre we da je bez bed no uni {ta va we „stre la 2M” na pri vre me nom po li go nu

„Pu sti li sac“ u Nik {i }u.

15. maj 2008.62

Hr vat ski mi ni star od bra ne Bran ko Vu -

ke li} pod neo je pred ~la no vi ma Sa bo ra iz -

ve {taj o sprem no sti bor be nog si ste ma i sta -

wu u Oru a nim sna ga ma Re pu bli ke Hr vat ske

(OS RH) za pro {lu go di nu.

U iz la ga wu pred skup {tin skim po sla -

ni ci ma Vu ke li} je re kao da „Hr vat ska ima i

raz vi ja od bram be ni si stem pri me ren po tre -

ba ma i ni vo i ma opa sno sti, kao i iza zo vi ma

s ko ji ma se su o ~a va”.

On je po tvr dio i da je 2007. go di na bi -

la pe ri od ve li kih re form skih za hva ta, ko ji

su po ~et kom apri la ove go di ne re zul ti ra li

po zi vom u pu no prav no ~lan stvo u Na tou.

Mi ni star Vu ke li} je re kao da su to kom

pro {le go di ne uspe {no za kqu ~e ni i pot pi sa -

ni ugo vo ri o ku po vi ni no vih oklop nih vo zi la,

{kol skih i pro tiv po ar nih avi o na, ali i na -

bav ci no vih he li kop te ra iz Ru ske Fe de ra ci je

u okvi ru „kli rin {kog du ga”. Ta ko |e je na gla -

sio da je i da qe u to ku re for ma usme re na

pre ma sma wi va wu bro ja pri pad ni ka Oru a -

nih sna ga, te da bi do kra ja 2009. go di ne tre -

ba lo da bu de 16.000 ak tiv nih voj nih li ca.

[ef kan ce la ri je Xe fer son in sti tu ta u

Pod go ri ci Xek Pe tri sma tra da po sto ji ve -

li ka mo gu} nost da Cr na Go ra na red ne go di -

ne do bi je po ziv za ~lan stvo u Na to.

Ako Cr na Go ra na sta vi da na pre du je,

kao u Part ner stvu za mir, ne bi bi lo ni ka -

kvo iz ne na |e we da po ziv u Ak ci o ni plan za

~lan stvo do bi je na red ne go di ne na sa mi tu

Na toa, re kao je Pe tri pod go ri~ kim me di ji -

ma. On je re kao da „ako se to de si, u naj bo -

qem slu ~a ju, po ziv za ~lan stvo u Na to Cr na

Go ra mo e o~e ki va ti na sa mi tu Ali jan se

2011. go di ne”.

Ame ri~ ki am ba sa dor u BiH ^arls In -

gli{ po se tio je, za jed no sa pred stav ni ci ma

Mi ni star stva od bra ne i Oru a nih sna ga

BiH, ka sar nu „Ko za ra” u Ba wa lu ci, gde }e se

na red ne go di ne u sep tem bru odr a ti voj na

ve ba sna ga Na toa na zva na „Za jed ni~ ki na -

por”. In gli{ je re kao da }e ovo bi ti pr va

voj na ve ba ko ja }e se odr a ti iz van gra ni -

ca ze ma qa ~la ni ca Na toa, a fi nan si ra }e je

evrop ska ko man da SAD.

„Ova ve ba }e bi ti do bra pri li ka za

Oru a ne sna ge BiH da po ka u ko li ki je ni vo

in te gra ci je po stig nut u re for mi od bra ne

BiH”, re kao je In gli{. U voj noj ve bi u~e -

stvo va }e od 2.000 do 3.000 voj ni ka sna ga

Na toa, ukqu ~u ju }i i 200 do 300 pri pad ni ka

oru a nih sna ga BiH.

UNI[TAVAWE 1.500 RAKETA STRELA 2M

VOJNA OPCIJA PROTIV IRANA

MEDVEDEV PREUZEO KOMANDU NAD STRATE[KIM

VOJNIM SNAGAMA

STAWE HRVATSKE VOJSKE

VOJNA VE@BA NATOA

U BAWALUCI

POZIV CRNOJ GORI U

NATO VE] 2009. GODINE

63

Pi{e

Aleksandar RADI]

Podr`avaju}i

samostalnost

Albanaca na Kosmetu,

Amerikanci su

stvorili pravni

presedan

dobrodo{ao

Osetima i Abhazima.

Oni su poru~ili

planeti da, ako se

Albancima mo`e dati

nezavisnost protivno

me|unarodnom pravu

i odlukom jedne sile

i nekolicine

saveznika, za{to bi

Kakvaz morao

da reguli{e vlastite

probleme prema

drugim pravilima.

Za{to se Oseti i

Abhazi ne bi na{li

u samostalnim

dr`avama, iako

Tbilisi to ne

prihvata kao model

politi~kog re{ewa

konflikta pokrenutog

u vreme raspada

biv{eg SSSR-a.

RIZICI NOVOG

KONFLIKTA NA KAVKAZU

O

se ti i Ab ha zi ne `e le da `i ve u dr a vi Gru -

zi na. I dok zva ni~ ni Tbi li si na sto ji da u~vr -

sti bli ske ve ze sa Va {ing to nom, Mo skva to

ne pr ihva ta i otvo re no po dr a va po me nu te na ro de.

Na osno vu is ku sta va iz oru a nog kon flik ta ko -

ji su Gru zi ni vo di li de ve de se tih go di na pro tiv Ab -

ha za i Ose ta, ali i ~i we ni ce da se dve ve li ke si le

i da qe bo re za in te re se u obla sti kon tro le ener ge -

na ta na pro sto ru od Ka kva za do Ka zah sta na, ni je ne -

mo gu} ni no vi oru a ni su kob.

U ta kvoj si tu a ci ji ra to va li bi ma li na ro di

Ka kva za, ali bi se u sva kom wi ho vom po te zu pre po -

zna va li uti ca ju Mo skve i Va {ing to na, mo} nih sa ve -

zni ka su ko bqe nih gor {ta ka.

U po sled wem de lu utak mi ce Ame ri kan ci su da -

li gol Mo skvi ti me {to su pro {le je se ni po tvr di li

do mi nan tan po lo aj svog fa vo ri ta u Tbi li si ju – ak -

tu el nog pred sed ni ka Mi ha i la Sa ka {vi li ja. On dr -

`a vu vo di kao ~el nik iz ra zi to pro a me ri~ ke vla de.

U po ku {a ji ma da se po ka e naj bo qim od svih sa ve -

zni ka, ~e sto od la zi pre da le ko. Upra vo za to, u vre -

me ka da se Gru zi ja na la zi u bez bed no snoj kri zi, ~i -

tav ba ta qon gru zin skih rat ni ka bo ri se u Ira ku,

ra me uz ra me sa Ame ri kan ci ma. Po sle pred sed ni~ -

kih iz bo ra, Ru si su po vu kli ostat ke svog kon tin gen ta

sta ci o ni ra nog na de lo vi ma Gru zi je pod kon tro lom

vla de iz Tbi li si ja.

Sa da se to ~ak sre }e okre nuo ka Mo skvi – pr vo

su Ame ri kan ci, po dr a va ju }i sa mo stal nost Al ba na -

ca na Ko sme tu, stvo ri li prav ni pre se dan do bro do -

{ao Ose ti ma i Ab ha zi ma. Oni su po ru ~i li pla ne ti

da, ako se Al ban ci ma mo e da ti ne za vi snost pro -

tiv no me |u na rod nom pra vu i od lu kom jed ne si le,

sva ka ko do mi nant ne, i ne ko li ci ne sa ve zni ka, za {to

bi Ka kvaz mo rao da re gu li {e vla sti te pro ble me

pre ma dru gim pra vi li ma. Za {to se Ose ti i Ab ha zi

ne bi na {li u sa mo stal nim dr a va ma, ia ko Tbi li si

to ne pri hva ta kao mo del po li ti~ kog re {e wa kon -

flik ta po kre nu tog u vre me ras pa da biv {eg SSSR-a.

Ru ska po ru ka sve tu, a po seb no Ame ri kan ci ma,

sve la se na stav – na vre me smo vam re kli da ne

pri zna te Ko so vo. Da nas Ru si ula ze osna e ni u

bor bu za in te re se sa ve zni ka sa Kav ka za. Od lu~ ni

su da za u sta ve sva ki po ku {aj Sa ka {vi li ja da si lom

pro me ni pri li ke u dr a vi.

U in ci den tu 20. apri la lo va~ ki avi on MiG-29

ra ke tom va zduh-va zduh obo rio je gru zij sku iz vi |a~ ku

bes pi lot nu le te li cu iz nad te ri to ri je Ab ha zi je. Ru si

tvr de da su le ti li cu obo ri li Ab ha zi, ali ta kvo tu -

ma ~e we ne od go va ra snim ku sa gru zij ske le te li ce ko -

ji je po slat na tlo pre oba ra wa – na snim ku se vi di

MiG-29 u pri la zu i u tre nut ku ka da je dej stvo vao ra -

ke tom na ciq. Do sa da ni je bi lo ni na go ve {ta ja da

Ab ha zi po se du ju lo va~ ke avi o ne. Oni su se, kao i

Ose ti, osla wa li na vla sti tu la ku pe {a di ju i bor -

be na vo zi la pe {a di je, a glav nu uzda ni cu ima li su u

ru skim „mi ro tvo ra~ kim“ sna ga ma, ko je u dve po kra -

ji ne bro je oko 2.300 qu di, pod re |e nih Se ve ro kav -

ka skoj obla sti.

Iz nad Kav ka za le te avi o ni iz sa sta va 4. ar mi -

je RV i PVO, ko ja ima dva pu ka lo va ca MiG-29 i puk

Su-27. Zva ni~ no su Ru si za dat ke iz vo di li sa mo na

svo joj te ri to ri ji to kom po dr {ke u bor ba ma u ^e ~e -

ni ji i Da ge sta nu, ali Gru zij ci tvr de da su se lov ci

ve li kog tak ti~ kog ra di ju sa po ja vqi va li i iz nad Ab -

ha zi je i Ose ti je.

Po put re ak ci ja i u do sa da {wim, sli~ nim in ci -

den ti ma, Tbi li si se o{tro ob ru {io na Ru se i ~ak je

be za zlen in ci dent pred sta vio kao ~in agre si je na

sa mo stal nost Gru zi je. Pred sed nik Sa ka {vi li se di -

rekt no te le fo nom obra tio pred sed ni ku Pu ti nu da

bi od lu~ no pro te sto vao zbog oba ra wa le te li ce. Pu -

tin je op tu io Gru zi ju za eska la ci ju ten zi ja u zo ni

su ko ba. On je iz ra zio ~u |e we zbog ~i we ni ce da Gru -

zi ja iz vo di le to ve sa voj nim ci qe vi ma iz nad zo ne

su ko ba i is ta kao da se to sma tra ~i we ni com de sta -

bi li za ci je ko ja po ja ~a va ten zi je – na ve de no je u sa -

op {te wu iz Kre mqa.

Sa ka {vi li tre ba da raz mi sli o na red nom po -

te zu – iza se be ima sa ve zni {tvo sa SAD i po -

ru ku Na toa sa sa mi ta u Bu ku re {tu da du go ro~ -

no mo e ra ~u na ti na ula zak u Sa vez. Ali iz Mo skve

su vr lo ja sno po ru ~i li da }e na sta vak ta kve po li ti -

ke do ve sti Gru zi ne do ve li kih pro ble ma. Sa ka {vi li

ra ~u na da }e po dr {ka SAD i Na toa bi ti do voq no

sna na da se obez be di su ve re ni tet Gru zi je, ia ko ~i -

we ni ce go vo re da se nad tre }i nom dr a ve ne vla da

iz Tbi li si ja.

Da bi stvo rio pri li ku za even tu al ni po ku {aj

sla ma wa Ose ta i Ab ha za, Sa ka {vi li mo ra da iz -

ba ci ru ske je di ni ce iz tih po kra ji na. Za to }e za -

tra i ti po dr {ku sa ve zni ka za plan da se Ru si sa

„pla vim {le mo vi ma“ za me ne pri pad ni ci ma ne kih

dru gih na ci o nal nih kon tin ge na ta. Ru si su u Ab ha -

zi ji od 1994. go di ne, po sle za kqu ~e wa pri mir ja

iz me |u Vla de i po bu we ni ka, i sa da ne `e le da odu,

na ro ~i to ka da se na zi re na me ra Tbi li si ja da si -

lom za vr {i kri zu.

Po li ti~ ki stav Pu ti na svo di se na to da }e pru -

`i ti pot pu nu po dr {ku i Ab ha zi ma i Ose ti ma, uz uva -

`a va we ~i we ni ce da ve }i na sta nov ni ka tih pro sto -

ra ima sta tus dr a vqa na Ru ske Fe de ra ci je. Ru si su

ve} do ka za li od lu~ nost da za u sta ve sva ki po ku {aj

da se in ter ve ni {e pro tiv lo kal nih sna ga.

Is ku stva sa Bal ka na po ka za la su ka ko se la ko

mo e u}i u pro stor ko ji {ti te UN, a da to ne mo e

bi ti ga ran ci ja za bez bed nost ci vi la. U na red nom

ko ra ku mo e se o~e ki va ti po dr {ka Mo skve od lu ci

Ab ha za i Ose ta da se osa mo sta le, a da se u to me po -

zo vu na pre se dan u slu ~a ju Ko sme ta.

P A R A L E L E

Bo ris Miq ko vi} je ~o vek mno gih in te re so va wa, iz ra e ne zna ti e qe, ko ji za se -

be ume da ka e da je po vr {an: „Mo da sam raz ma en, mo da qu bo pi tqiv, ali

~e sto od la zim iz jed ne obla sti de la wa u dru gu, i to me za i sta ~i ni sre} nim.

Uvek se po ja ve ne ke {a re ne lu {e, i ja kre nem za wi ma. Mo da, u stva ri, sva ki

dan ima ne ko no vo po gla vqe – jed ne iste kwi ge”. U tu kwi gu do sa da su za te le -

vi zij sku re i ju, po zo ri {nu re i ju, rad u adver taj zin gu, i is ko rak u oblast li -

te ra tu re – upi sa ne naj ve }e evrop ske i do ma }e na gra de. Pred sto je }i Evro song je sle -

de }i iza zov na pu tu te kre a tiv no sti.

Ako je krat ka pri ~a – fo to gra fi ja, ro man – igra ni film, {ta bi on da bi lo

po sta vqa we Evro son ga, ko je Vas o~e ku je?

– Kor ta sa ra, ~i je je to po re |e we, i ja ra do ci ti ram. Evro song je po seb na vr sta

po zo ri {ta; ako bi smo se vra ti li ne ko li ko ko ra ka una zad, tu ima ele me na ta pra po -

zo ri {ta. Ma da je, po ana lo gi ji ko ju ste pred lo i li, mo da naj bli e po re |e we po

ko me je Evro song jed na po seb na vr sta cir ku sa. Cir kus i je ste de ri vat po zo ri {ta, ta -

ko da je sve to za jed no elek tron ski cir kus za 21. vek.

Ka kvo }e vi zu el no, li kov no i emo tiv no je din stvo ima ti Evro song u Be o gra du

sa Va {im pot pi som u ulo zi kre a tiv nog di rek to ra?

– Po sle pri li~ nog bro ja go di na Evro song po no vo u svo joj or ga ni za ci ji ima

funk ci ju kre a tiv nog di rek to ra. Mi slim da je u Edin bur gu {e zde se tih go di na po sled -

wi put po sto jao ~o vek ko ji je, uslov no re ~e no, vo dio ra ~u na o ce li ni spek ta kla. Ka -

sni je se to iz gu bi lo, jer su usle di li uglav nom jed no ve ~er wi pro gra mi. Ka da je Evro -

song na ra stao na tri ve ~e ri i ka da je po stao naj ve }i te le vi zij ski {ou, po no vo se

po ja vi la po tre ba za ne kim ko }e vo di ti ra ~u na o stil skom je din stvu okvi ra. Na

Evro son gu }e mo u tri fe sti val ske ve ~e ri ~u ti 43 pe sme, u po lu fi nal nim ve ~e ri ma

po 19 i u fi nal noj 25. Na taj deo pro gra ma se ne mo e uti ca ti. Qu di }e do }i sa

svo jim pe sma ma, kon cep ti ma, `e qa ma, a na {e je sa mo da im iza |e mo u su sret da to i

re a li zu ju. Na rav no, po sto ji okvir za sve to, ram u ko ji se sme {ta iz vo |e we pe sa ma

i mi smo po ku {a li da taj pro stor is ko ri sti mo {to bo qe. ^i ni mi se da smo ve} sa -

da po bra li sim pa ti je za to {to ra di mo.

Evro song je na stao kao po ku {aj zbli a va wa evrop skih dr a va, na ro da i kul -

tu ra. I u iz bo ru pe sa ma, a pret po sta vqam i u Va {em po slu, uvek po sto ji dvo -

15. maj 2008.

Mi je smo ze mqa ~u da,

kao {to re koh. U toj ze mqi

sko ro da ne ma ku }a ko je su

sta ri je od pe de se tak go di na.

One se ru {e ra to vi ma.

Me sto na ko me `i vi mo je ta kvo,

ono po pri ro di stva ri ima

jed nu, re kao bih eklek ti~ nu

kul tu ru. Qu di na vi kli na

ova kve vr ste tur bu len ci ja,

po sta ju s vre me nom ot por ni ji

na sve. To {to se sa da ra |a i

sta sa va, svo ju `o vi jal nost

du gu je tra ge di ja ma pret hod nih

ge ne ra ci ja. Ova no va je

sa svim do bra. A mi smo u

kon ti nu i te tu na rod ko ji je

uvek spre man za pe smu.

64

B O R I S M I Q K O V I ] ,

R E D I T E Q ,

K R E A T I V N I D I R E K T O R

E V R O S O N G A

U ZE MQI^UDA

KU

LT

URA

u mi ca ko li ko to ga uni ver zal nog, Evro pi pre po -

zna tqi vog, a ko li ko au ten ti~ nog, iz vor nog po -

nu di ti?

– Mi smo ~i ta vu pri ~u po sta vi li pot pu no u du hu

na {e kul tu ra. Pri tom je vr li na upra vo da se na to me ne in -

si sti ra, da se po ka e, ali ne i na me }e. Ako ho }e mo da po ka e mo

sve tu {ta je to {to je au ten ti~ na srp ska mu zi ka, ili au ten ti~ ni srp -

ski ples, u sve mu to me ne mo ra mo da pra vi mo ni ka kav tvr di po li ti~ -

ki cir kus. Za to smo na sto ja li da po ka e mo ono {to je istin ski na -

{e, a pri pa da bes kraj nom ni zu srp skog i evrop skog kon ti nu i te ta.

Uvo de }i an sambl „Ko lo”, ko ji na iz gled ni je deo pop kul tu re, upra vo

smo po ka za li da on to je ste. Kon cer ti tog an sam bla u Evro pi je su pr -

vo ra zred ni pop do ga |a ji, gde de se ti ne hi qa da qu di do la zi u sport -

ske ha le da vi de {ta to „Ko lo” ima i mo e.

Osim „Ko la”, ko }e jo{ u~e stvo va ti u Evro son gu kao deo po ku -

{a ja da se pred sta vi na {a kul tu ra? Pro gram je pro fi li san u

tri ce li ne: grad, re ke i u{}e, gde }e grad bi ti tu da do ~a ra

duh Be o gra da, re ke su si no nim za duh Sr bi je, a u{}e za su sret

i raz me nu ide ja.

– To bi bi la naj slo bod ni ja in ter pre ta ci ja ide je. Fo kus je na

pe sma ma, na rav no. Grad Be o grad }e bi ti lajt mo tiv ce re mo ni je otva -

ra wa. Ima }e mo i ma lo emo tiv no se }a we na Ra dio te le vi zi ju Be o -

grad, ko ja je sko ro vr {wak Evro son ga, ta da Evro vi zi je. U in ter va lu

}e se po ja vi ti in te re sant na fu zi ja Tr ku qi nog Bal ka no po li sa i Me -

tro pol or ke stra iz Ho lan di je, taj uspeo spoj Sr bi je i Evro pe ima }e

pri li ku da ~u je i vi di dve sta mi li o na no vih o~i ju. Dru go ve ~e }e ima -

ti te mat ski uvod: Ser bia for the be gin ners (Sr bi ja za po ~et ni ke) i ob u -

hva ti }e ma li an sam bla`, mu zi~ ko-scen ski, ko ji }e na ne ki na ~in tu -

ma ~i ti ne ko li ko su prot nih mu zi~ kih i emo tiv nih poj mo va na {e kul -

tu re. Mi i je smo ze mqa ~u da, ta ko da }e te me dru ge ve ~e ri po ka za ti

svu na {u raz li ~i tost, so li ste ope re i tam bu ra {e, gu da~ ki or ke star

i poj ce, a sve to }e bi ti upa ko va no u pop aran man. Fi na le tra di -

ci o nal no otva ra pro {lo go di {wi po bed nik. To }e u~i ni ti Ma ri ja

[e ri fo vi} svo jim na stu pom, a od Evro pe }e mo se u po sled wem in -

ter va lu fi na la po zdra vi ti Bre go vi }e vim Or ke strom za svad be i

sa hra ne. To }e bi ti taj i vi sa dr aj be o grad skog Evro son ga. We go vu

po seb nost ~i ni }e set raz gled ni ca ko je }e mo po nu di ti. Ve za iz me |u

svih pe sa ma je uvek post-card. Do sad je to bio tu ri sti~ ki set raz gled -

ni ca ko je na sto je da pred sta ve ne ku od ze ma qa. Mi smo se od lu ~i li

da to bu de emo tiv ni set, ko jim }e au ten ti~ ni Be o gra |a ni i au ten ti~ -

ni Sr bi, qu di sa ime nom i pre zi me nom, svo jim `i vot nim pri ~a ma,

onim {to naj bo qe zna ju, po e le ti do bro do {li cu svo jim go sti ma iz

ino stran stva. Ta ko }e, re ci mo, pr va ki wa Sr bi je u ste po va wu od ste -

po va ti jed nu od za sta va, osta vqa ju }i bo je ne tra go ve ko ji }e is cr ta ti

za sta vu te kon kret ne ze mqe. Pre ko sve ga }e ru kom bi ti is pi si va ne

ma le po ru ke na svim je zi ci ma ze ma qa u~e sni ca. Je din stvo au ten ti~ -

nog i sti li zo va nog tre ba lo bi na ne ki na ~in da is po qi na{ duh. I

na to me se in si sti ra lo.

Ka kva je {i ra ko mu ni ka ci ja, sa gra dom, tu ri sti~ kim or ga ni -

za ci ja ma, u na sto ja wu da se {to bo qe pred sta vi Sr bi ja?

– Svi smo ob je di we ni da bi smo na {to bo qi na ~in do ~e ka li te

de se ti ne hi qa da qu di i da to {to ra di mo na kra ju i uspe. Evro song

je naj ve }i te le vi zij ski {ou na sve tu. Mi smo, u svim svo jim mu ka ma i

ne pri li ka ma, we go vi do ma }i ni, i ~i ni mi se da }e mo, po no vo, po ko

zna ko ji put, po ka za ti svo ju vi tal nost, ~ak i sre }u, da sve na pra vi mo

ka ko va qa i do ka za ti da ap so lut no, teh no lo {ki, idej no, emo tiv no,

ta len tom i du hom pri pa da mo evrop skoj eli ti, ~i ji i je smo deo.

I da qe ne ma te plan B?

– Ne. Svi ko ji ra di mo na Evro son gu, ra di mo ga pu nim plu }i ma,

„do da ske”.

Ka ko uspe va te da se or ga ni zu je te, s ob zi rom na to da ne ma te

mo gu} no sti za do ko li cu. Znam da uglav nom sve {to ra di te, ra -

di te iz tog bla en stva do ko li ce.

– Imao sam, pre ne go {to je sve po ~e lo. No va par ti ja }e po ~e -

ti dan po sle Evro son ga. Umet nost je ste do ko li ca. Ni ko ni kog ne te ra

da stva ra umet nost. Sve su to fo li ra wa: ja mo ram da sli kam, mo ram

da pi {em… Ne mo ra ni ko ni {ta. Da bi ~o vek sli kao, pi sao, mi -

slio, mo ra ima ti ve li ki kvan tum slo bod nog vre me na, a unu tar we ga

se ra |a ju pra ve stva ri. Do ko li ~a re we je neo p hod no da bi smo do {li

do ne ~eg {to je za ni mqi vo. Le wost je kre a tiv na si la.

Po ~ev {i od sli kar stva, pre ko vi deo umet no sti, pa do mul ti -

me di je, da li mi sli te da je li kov nost sli ke zbog uvo |e wa kom -

pju te ra u ~i ta vom tom kre ta wu ne {to iz gu bi la, ili ni je iz gu bi -

la? Da nas ve li ki broj qu di ba ra ta kom pju te rom, ali kao da su

sko ro svi za ra e ni vi ru som da mo gu i da kre i ra ju umet nost

jed no stav nim ko ri {}e wem stva ri sa me ni ja svog ra ~u na ra.

– Da, to je ste ta~ no, ali je sle de }e pi ta we fi lo zof sko: ka da je

~o vek po ~eo da pi {e sa ko ma di }em ugqa, da li je to bi lo oru |e ko je

je ple bi sci tar no pru i lo sva kom mo gu} nost da cr ta. Je ste, ali su

sa mo ne ki istin ski cr ta li. Isti slu ~aj je i sa kom pju te rom. On je ste

65

sred stvo ko jim se mo e mno go to ga kre i ra ti, ali su sa mo ne ki kom -

pju te rom uspe li da stvo re ne {to zna ~aj no. To {to je u re ne san si bi -

la ve {ti~ ja ku hi wa, bio je i sli kar ski ate qe, gde se ni je zna lo od

~e ga se pra vi ba{ ta be la bo ja ko ja }e iz dr a ti sto ti ne go di na, ili

ka ko se pre pa ri ra od re |e no plat no. Za to su po sto ja le {ko le u ko ji -

ma je maj stor pred smrt, pre no sio svom u~e ni ku sa mo deo ve li ke taj -

ne.@i vi mo u vre me nu u ko me su sred stva za rad ve o ma de mo kra ti zo -

va na – sva ko mo e da ih ko ri sti. Sva ko mo e i da tr ~i na sto me ta -

ra, sa mo ma lo wih tr ~i is pod de set se kun di.

Pre ne ko li ko go di na iz ja vi li ste da smo i{a ma ra ni este ti -

kom ka kve ne ma nig de, ko ja ne sa mo da po vla |u je naj ni em uku -

su, ve} ga i kre i ra. Gde smo sa da? Ko li ko je to vre me ko {ta lo

ge ne ra ci je ko je su u we mu sta sa va le. To su mla di qu di sa ko ji -

ma Vi da nas ra di te?

– Na je dan od re |en na ~in u sva kom zlu ~o vek mo e da tra i do -

bro. Ja je sam op ti mi sta, i mi slim da do bro sve tlo na kra ju ovog tu -

ne la ne gde po sto ji i da se kre }e mo pre ma we mu. Mi }e mo jed nog da -

na oti }i ma lo na pred, pa }e mo se vra ti ti ma lo na zad, ali ve ru jem

da }e mo se is ko be qa ti. Mo ram da pri znam da kao pr vi re zul tat tog

kre ta wa sve vi {e sre }em mla de qu de ko ji su na vi kli na o{tru bor -

bu za `i vot. To je do bro. Ako se se ti mo mo je ge ne ra ci je, ~i ni se da

sa na ma to ni je bi lo ta ko. Na ma je `i vot bio da tost. Mi smo svi

ima li isto, i unu tar tog istog smo se kre ta li, ka ko ko ume. Kao ta -

kvi, kao urav no te e na ge ne ra ci ja po te kla iz sred weg sta le a, iz

dvo sob nih sta no va, mi smo da va li od re |e ne re zul ta te. Ova ne u -

rav no te e na ge ne ra ci ja ko ja sa da sta sa va mo e da da je vi {e pi ko -

ve, ve }e vr ho ve.

Mo ja ge ne ra ci ja je po sta ti sti~ kim po da ci ma stu di ra la dva na -

est go di na, mi da nas ima mo mla de qu de od dva de se tak go di na ko ji

mo gu da bu du di rek to ri. Ova ge ne ra ci ja je su o ~e na sa svo jom re al -

no {}u, {to mo ja ni je bi la. I dan-da nas sre }em svo je pri ja te qe is -

pred ka fi }a ka ko gle da ju sred wo {kol ke i idu kod ma me na ru ~ak.

Mo da ni je po pu lar no re }i u vre me pred iz bor nih kam pa wa – ali ja

za i sta mi slim da je u tom smi slu mno go bo qe ne go {to je bi lo. No ve

ge ne ra ci je su spra le taj otrov sa se be, po no vo se re e ta bli ra do bar

ukus, ko me smo ina ~e sklo ni. Mi je smo ze mqa ~u da, kao {to re koh. U

toj ze mqi sko ro da ne po sto je ku }e ko je su sta ri je od pe de se tak go di -

na. One se ru {e ra to vi ma. Me sto na ko me `i vi mo je ta kvo, ono po

pri ro di stva ri ima jed nu, re kao bih eklek ti~ nu kul tu ru. Qu di na vi -

kli na ova kve vr ste tur bu len ci ja, po sta ju s vre me nom ot por ni ji na

sva {ta. To {to se sa da ra |a i sta sa va, svo ju `o vi jal nost du gu je tra -

ge di ja ma pret hod nih ge ne ra ci ja. Ova no va je sa svim do bra. A mi smo

u kon ti nu i te tu na rod ko ji je uvek spre man za pe smu.

Dra ga na MAR KO VI]

@IVO TO PIS VOJ VO DE MI [I ]APo vo dom 90 go di na od pro bo ja So lun -

skog fron ta, u Cen tral nom do mu Voj ske u

Be o gra du pre mi jer no je iz ve de na pred sta va

„Za Sr bi ju”, u or ga ni za ci ji Sa ve za po to -

ma ka rat ni ka Sr bi je 1912–1920. go di ne.

Pred sta va je ra |e na po kwi zi Mi }e

@ivo ji no vi }a „@ivot pre to ~en u pam }e we”,

u ko joj je opi san `i vot jed nog od naj slav ni -

jih srp skih voj sko vo |a, voj vo de @ivo ji na

Mi {i }a.

– Mi }a @ivo ji no vi}, i sam ofi cir sa

zna wem i is ku stvom, is pi sao je le pu kwi gu o

na {em voj sko vo |i ~i ja je sla va odav no pri sut na na svim kon ti nen ti -

ma, a o ko me se kao li~ no sti ma lo pi sa lo. Ova kwi ga na pi sa na fi nim

spo jem pu bli ci sti ke i be le tri sti ke, kao ro man si ra na bi o gra fi ja,

to na do sto jan na ~in na dok na |u je – na pi sao je kwi ev nik Vi to mir

Te o fi lo vi} u re cen zi ji kwi ge, ko ju je 2004. go di ne iz dao NIC „Voj -

ska”.

Naj bit ni ji de ta qi iz voj vo di nog `i vo ta pri ka za ni su i u pred -

sta vi kao ma li pod set nik ili lek ci ja iz isto ri je.

Dra ma ti za ci ju i re i ju ura dio je Bo {ko Pu le ti}, ko me je pri -

pa la i ulo ga glav nog ju na ka, au tor kwi ge Mi }a @ivo ji no vi} za slu -

`an je za iz bor mu zi ke, a me |u osta lim glum ci ma ulo ge su tu ma ~i li i

Le po mir Iv ko vi}, Goj ko Ba le ti}, Ne nad Ma ri ~i}, Bra ni slav To ma -

{e vi} i An |el ka Ste vi}.

Iz vo |e we pred sta ve pla ni ra no je u jo{ tri de se tak gra do va

Sr bi je.

Ana sta zi ja DA MJA NOV

KULTURA

6615. maj 2008.

P R E M I J E R A P R E D S T A V E

IZLO@BA BRATISLAVA AN\ELKOVI]A

KAMEN DREVNOGSNEVA^ANedavno je u Maloj galeriji Centralnom domu VS otvorena iz-

lo`ba „Kamen drevnog snevawa”, autora Bratislava An|elkovi}a,

koji se godinama bavi slikarstvom i s vremenom otkriva tehnike koje

su autenti~ne. Stvara svoj prepoznatqiv stil, koji ga ~ini original-

nim. Prepoznatqive su i wegove teme! Otkrivaju i tajnu wegovog

stvaralaštva rasvetqavamo srpsku istoriju, jer se on upravo time

bavi. Istorijske li~nosti, doga|aji i dela su vešto „ispri~ani” na

wegovim slikama. Tehnika u kojoj radi je, svakako, nesvakidašwa. Na

ovoj izlo`bi mo`emo da vidimo: lozu Nemawi}a na kamenu plo~aru,

minijature na zrnu pšenice ili kami~cima, lik

Nikole Tesle na `ici provodniku ili lik Vuka

Karaxi}a na peru.

Najmawa izlo`ena minijatura je lik Ste-

fana Nemawe na tre}em ~lanku mrava, koji se

sasvim slu~ajno našao u rukama umetnika i

postao deo inspiracije. Inspiraciju tako|e

pronalazi u kawonu reke Vu~janke, odakle i

poti~e, ~uvaju}i i neguju}i tako svoj rodni kraj,

a potom i svoju zemqu i wenu istoriju. Svojim

radom Bratislav nas podse}a i opomiwe. Na

kraju zakqu~uje: „Moja tragawa su i moja tra-

jawa. Tragawe se ne završava, ono traje i

ve~no je. Ja sam samo tu da idem za tim

tragom.” Slavica PAVLOVI]

O ra du na fil mu re di teq go vo ri:

„Cer ska bit ka je pla ni ra na 1999. go di ne. Ta da se iz ra zu mqi -

vih raz lo ga od u sta lo od re a li za ci je, usle dio je jo{ je dan po ku {aj

ne {to ka sni je, da bi se tek ove go di ne film ska pri ~a za o kru i la. U

fil mu je od vi zu el nog ma te ri ja la za stu pqe no prak ti~ no sve {to po -

sto ji kao mo gu} nost. Au ten ti~ nog film skog ma te ri ja la je bi lo re la -

tiv no ma lo, ko ri sti li smo sce ne iz fil ma Gol go ta Sr bi je, fo to gra -

fi ja je bi lo znat no vi {e, ta ko da su one sra zmer no pri sut ne u fil -

mu, mo glo bi se re }i da su we gov glav ni sa dr aj, pre u zet iz Fo to

zbir ke Voj nog mu ze ja, pe ri o di ke iz tog vre me na sa au strij skom pro -

pa gan dom i srp skim od go vo rom, a u Ar hi vu Sr bi je pro na {li smo sva

va na do ku men ta: od te le gra ma ob ja ve ra ta, pre ko mno go broj nih na -

red bi, ski ca, {e ma, pre pi ske... U ulo zi uslov ne re kon struk ci je ko ri -

sti li smo se i ne kim sce na ma iz igra nog fil ma Mar{ na Dri nu, sti -

li zo va nim za po tre be na {eg film skog iz ra za. Su sret sa ori gi nal -

nim do ku men ti ma mi je u ra du na fil mu bio po seb no zna ~a jan. To je

taj ne po sred ni do dir sa isto ri jom, sa Ste pi nim rat nim dnev ni kom

na ko me se vi de mr qe od ki {e. Pa ti nu tog vre me na na sto jao sam da

pre ne sem na film, kao i fak to graf sku isti nu o srp skoj voj sci ko ja je

u to vre me iz vo je va la po be de ko je su fa sci ni ra le i we ne pri ja te qe

i we ne ne pri ja te qe. “

Ia ko je film isto rij ski, pot pu no je mo der no upa ko van, ta ko da

DVD sa dr i i do dat ke: bi o gra fi je voj sko vo |a, mu zi ka iz tog vre me -

na, do ku men tar na gra |a u ko joj su i ski ce raz me {ta ja sna ga na boj nom

po qu. Op ti mal ne du i ne, sklad no „spa ko va ni“, ovi do da ci na do gra -

|u ju i pre ci zi ra ju pri ~u sa mog fil ma, sme {ta ju }i ga du bqe u kon tekst

vre me na ko je po kri va.

Kao po tvr da sve ga re ~e nog, ne dav no je na Fe sti va lu do ku men -

tar nog fil ma „Zlat na bu kli ja“ u Ve li koj Pla ni isto i me na, glav na

na gra da u obla sti isto ri je i ne go va wa tra di ci je do de qe na upra vo

„Cer skoj bi ci“. Na istom fe sti va lu na gra da za fo to gra fi ju pri pa -

la je do ku men tar nom fil mu „Bo i} do la zi na ko wu“, ko ji kao di rek -

tor fo to gra fi je i re i je pot pi su je Vu ja din Mi }u no vi}, a film je iz

pro {lo go di {we Za sta vi ne pro duk ci je. Pra te }i po ku {aj Sr ba u ju -

`nom Sre mu da ob no ve obi ~aj pro sla vqa wa Bad weg da na, Bad we ve -

~e ri i Bo i }a, Mi }u no vi }ev film tka ce li nu pri ~e osla wa ju }i se

na ele men te re li gij skog, et no graf skog i do ku men tar nog.

MO DE RAN FILM O NO VOJ VOJ SCI

Me |u sce na ri ji ma i te ma ma ko je im pred sto je u ne kom na red nom

pe ri o du, di rek tor Za sta va fil ma pu kov nik Di mi tri je Mi sir li} iz -

dva ja film o Voj sci Sr bi je:

„ To je vr lo od go vo ran i ve li ki po sao ko ji nas o~e ku je. Po ku {a -

}e mo da ura di mo mo de ran film o no voj voj sci. Voj ska Sr bi je je da -

nas voj ska sa no vim za da ci ma, mi si ja ma, imi xom, pred no vim iza zo -

vi ma. Pred vi |e no je da se ra de fil mo vi i o spe ci jal nim je di ni ca ma,

Va zdu ho plov stvu i pro tiv va zdu ho plov noj od bra ni, Voj noj aka de mi ji...

To je ve} ~i tav se ri jal no vih fil mo va ko ji se do pu wu ju, a sve ih na

ne ki na ~in za o kru u je film o Voj sci Sr bi je. e ka nas i ne ko li ko na -

stav nih fil mo va, po put Du nav ske stra e, Tri la te ral ne ve be, ve -

`be po vo dom Da na Voj ske Sr bi je, a uz sve to ili je bo qe re }i sve te

fil mo ve ra di mo pa ra lel no sa svim po slo vi ma ve za nim za in for ma -

tiv nu de lat nost Za sta ve, ko jih je sva kim da nom sve vi {e. Tu smo dnev -

no an ga o va ni i pra ti mo ka me ra ma sve {to je bit no u ra du Mi ni -

star stva od bra ne i Ge ne ral {ta ba. Usko ro }e mo po ~e ti i sa iz ra dom

vi deo kli po va sa ta kvih do ga |a ja ko ji }e se na }i na saj to vi ma Mi ni -

star stva i Voj ske Sr bi je. Po tre ba za sli kom sa ta kvih do ga |a ja je

sve iz ra e ni ja.“

Osim iz ra de fil mo va i in for ma tiv ne de lat no sti, Za sta va

pru a pro fe si o nal ne uslu ge sni ma wa, mon ta e, ko pro duk cij skih po -

slo va... Sve je vi {e pro je ka ta ko ji se na ru ~u ju na ko mer ci jal noj osno -

vi, po put pred vi |e nog pro mo tiv nog fil ma za TRZ ^a ~ak, Cr ve ni krst

je ta ko |e u pre go vo ri ma o sa rad wi sa Za sta vom. Na sta vi ti ovim tem -

pom, ciq je ko ji Voj no film ski cen tar ima pred so bom.

D. MAR KO VI]

67

V O J N O F I L M S K I C E N T A R „ Z A S T A V A F I L M “

SLED BR ZIH IKRUP NIHKO RA KAGo di {wi plan usvo jen u Za sta vi ka da se

go vo ri o iz ra di fil mo va pri li~ no je

am bi ci o zan. Dva de se tak do brih te ma po sto je

kao mo gu} nost da se ob li ku ju u film. Za pr va

tri me se ca ove go di ne za vr {e na su tri fil ma.

Me se~ no je dan film je tem po ko ji va qa

iz dr a ti. Da se si gur no i pro fe si o nal no

ko ra ~a – sve do ~e i dve zna ~aj ne na gra de

Za sta vi nim au to ri ma.

Pr vi film sni mqen u Za sta vi na po ~et ku ove go di ne bio je „Voj na

bol ni ca Ni{”, i ve} je pro mo vi san u ta mo {wem Do mu Voj ske.

Do bro upa ko van, stil ski ujed na ~en, za ni mqiv i in for ma ti van

do ku men ta rac, na i {ao je na od li~ ne kri ti ke. Dug pe ri od od 130

go di na, ko li ko Voj na bol ni ca u Ni {u po sto ji, na {ao je svoj sup-

strat u dva de set mi nu ta fil ma. Kre }u }i se tra gom sud bi ne srp skog

na ro da u tom pe ri o du, Voj na bol ni ca pra ti la je sve zna ~aj ne bit ke,

pre la zak pre ko Al ba ni je, do la zak na Krf, le ~e we na Kr fu do opo -

rav ka, da qi tok isto ri je sve do da na {wih da na. Film je re i rao

Mar ko @. Ni ko li} po sce na ri ju dok to ra Go ra na Mi loj ko vi }a, Mi o -

dra ga Stan ko vi }a i Sla vi {e ]i ri }a.

Dru gi film ura |en u Za sta vi je o Teh ni~ kom opit nom cen tru

– „Od po sto ja wa do zna wa”. Pro mo tiv nog ka rak te ra, film je ra |en

dru ga ~i jim vi zu el nim je zi kom, br im, mo der ni jim, sa spo tov skim sme -

wi va wem ka dro va. Pro mo tiv ni fil mo vi da nas su naj tra e ni ji. Vi zu -

el no ja sne po ru ke ko je pra ti do bra mu zi ka, ~e sto i 3D ani ma ci ja, do -

mi {qa tost re di te qe i mon ta e ra ve} ob li ku ju za Za sta vu pre po zna -

tqiv film ski pro iz vod, kao od go vo ra na zah te ve tr i {ta. Umet nost

se tu ni ka ko ne gu bi, po seb no ne au tor stvo. Upra vo te dve kom po nen te

za o kru u ju pro je kat ~i ji je re di teq Ivan Pe {u ki}.

NE PO SRED NI DO DIR SA ISTO RI JOM

„Cer ska bit ka“ je tre }i film za vr {en u Za sta vi od po ~et ka

2008. go di ne. Ura |en u do ku men tar nom `an ru, on u se bi ima i igra -

ne struk tu re, uz upo tre bu ar hiv skog ma te ri ja la. We go va pro mo ci ja

o~e ku je se na Voj noj aka de mi ji, na Ka te dri voj ne isto ri je, ko ja je i

na ru ~i la film za svo je po tre be. Sce na rio je na pi sa la pro fe sor ka

Mir ja na Zo ri}, re di teq je Mi lun Vu ~i ni}, mon ta er Sve tla na Ka -

ta ni}. Film pre po zna tqi ve re di teq ske po e ti ke, Mi lun Vu ~i ni} je

au tor i „Moj ko va~ ke bit ke“, obi lu je edu ka tiv nim ka rak te rom, ta ko

da se o~e ku je da }e po bu di ti in te re so va we stru~ ne i {i re jav no sti.

P

rvu de ce ni ju mir no dop skog `i vo ta po sle Dru gog svet skog ra ta obe le i lo je

stal no an ga o va we Ju go slo ven ske ar mi je (JA) u obla sti za le |a gra da Tr sta.

Tr ka iz me |u par ti zan ske 4. ar mi je i sa ve zni~ kih sna ga, po ~et kom ma ja 1945,

za vr {i la se ne spo ra zu mom oko to ga ko je pr vi u{ao u grad, ko }e or ga ni zo va -

ti vlast u we mu i oko li ni i ko me }e ~i tav taj pro stor pri pa sti u mi ru. Na

ko rak od su ko ba, pred oso ko qe nim par ti za ni ma is pre ~i }e se sa ve zni ci. O~e ki va -

na po dr {ka Ju go slo ve ni ma iz sa ve zni~ kog So vjet skog Sa ve za iz o sta la je i pro blem

je pre net za pre go va ra~ ki sto.

PO DE LA GRA DA

Spo ra zu mom od 9. ju na 1945. iz me |u Ju go sla vi je, sa jed ne, i Ve li ke Bri ta ni je

i SAD, sa dru ge stra ne, us po sta vqe na je pri vre me na sa ve zni~ ka voj na upra va u Tr -

stu i oko li ni. Po pr voj ta~ ki ovog spo ra zu ma Trst sa oko li nom i Pu la sta vqe ni su

u nad le nost sa ve zni~ kog vr hov nog ko man dan ta. Ta~ ka 2. tog spo ra zu ma od re |i va -

la je ogra ni ~e wa za sna ge JA na na zna ~e nom pod ru~ ju: ju go slo ven ske tru pe sve de ne

su na „od red re gu lar nih tru pa ~i ji broj ne pre la zi 2.000 voj nih li ca, ra ~u na ju }i

sve ~i no ve.” Sna ge JA po vu kle su se 12. ju na na de mar ka ci o nu li ni ju – tzv. Mor ga -

no vu li ni ju, a spor na te ri to ri ja je po de qe na na dve zo ne: A – Trst i oko li na sa

an glo a me ri~ kom upra vom i B – se ve ro za pad na Istra i slo ve na~ ko pri mor je, sa ju -

go slo ven skom voj nom upra vom. Je di ni ce JA po vu }i }e se na do voq no da le ko pod -

ru~ je, ta ko da je ta lu ka za sa ve zni ke i Ita li ja ne bi la si gur na. Me |u tim, po vla ~e -

we ni je zna ~i lo smi ri va we od no sa, ve} sa mo za o {tra va we. No ve kom pli ka ci je

oko Tr sta na sta le su po no vo na pre la zu iz 1945. u 1946. go di nu i tra ja le to kom

ce le 1946. go di ne.

Ko na~ no, ~la nom 21. Pa ri skog mi rov nog ugo vo ra od 16. fe bru a ra 1947.

for mi ra na je Slo bod na te ri to ri ja Tr sta (STT), ko ja je ob u hva ti la grad Trst i de -

lo ve slo ve na~ kog Pri mor ja i se ver ni deo Istre. Prak sa po de le voj nih nad le no -

15. maj 2008.

Pitawe pripadnosti grada

Trsta obele`i}e zavr{ne

operacije Drugog svetskog

rata na ovim prostorima

u prole}e 1945, ali }e se

svojim nere{enim statusom

protegnuti i u narednu

deceniju. Sukob Jugoslavije

i Italije oko tog lu~kog grada,

sa italijanskom ve}inom

u samom mestu i slovena~kom

u okolini, prene}e se

na diplomatski plan, ali }e

s vremena na vreme razni

incidenti dizati temperaturu

i uticati na mir na prostoru

juga Evrope. Sve {to se

doga|alo na severozapadu

Jugoslavije komplikovalo je

wene odnose sa saveznicima

u narednoj deceniji.

68

FE

QT

ON

T R [ ] A N S K A K R I Z A

ITALIJANIZVECKAJUORU@JEMPi{e

Dr Bojan DIMITRIJEVI]

sti na sa ve zni~ ku zo nu A i ju go slo ven sku zo nu B, ali sa da da le ko

ma we ve li ~i ne od onog u pe ri o du 1945–1947, na sta vqe na je. Pre -

ma Pa ri skom mi rov nom ugo vo ru, sna ge JA po me ri le su se na no ve

po zi ci je u zo nu B, u skla du sa no vom gra ni com STT. Je di ni ce JA u{le

su u slo ve na~ ko pri mor je u no }i 15. na 16. sep tem bar 1947. go di -

ne. Ne {to ju ni je, iste no }i, sna ge JA u{le su, po sle dve go di ne

od su stva, u Pu lu. Ta ko se za vr {io pr vi pe ri od tr {}an ske kri ze.

Ne re {e nost pi ta wa su ve re ni te ta Tr sta pro u zro ko va la je po -

nov ni ta las ne pri ja teq stva Ju go sla vi je i Ita li je u pe ri o du

1951–1952. go di ne. Ta las po le mi ka, op tu bi, pod se }a wa na rat ne

uspe he i ne u spe he, te po li ti~ kih ka ri ka tu ra, ra stao je iz me se ca u

me sec. Po sle krat kog za ti{ ja i pa da ten zi ja, s do la skom no ve vla -

de u Ita li ji, sa pre mi je rom \u ze pe om Pe lom, var ni ce }e se po no -

vo raz buk ta va ti. Kri za oko Tr sta kul mi ni ra }e u je sen 1953. go di ne,

naj o zbiq ni jom voj nom kri zom za Ti to vu ar mi ju u ~i ta vom pe ri o du.

Po seb nu na pe tost iza zi va la je ~i we ni ca da su obe dr a ve

bi le u okri qu istog voj no-po li ti~ kog sa ve za Se ver no a tlant skog

pak ta (Nato) – Ita li ja kao pu no prav ni ~lan, a Ju go sla vi ja kao dr -

`a va u in ten ziv nim pre go vo ri ma. Ta ko |e, obe ar mi je u`i va le su

obil nu za pad nu voj nu po mo} u okvi ru pro gra ma MDAP. Si tu a ci ja

oko Tr sta po seb no je kom pli ko va la stva ra we je din stve nog fron ta

Se ver no a tlant skog pak ta na tom pod ru~ ju, ali i ote a va la stva ra -

we ose }a ja je din stve no sti u okvi ru na sta ju }eg Bal kan skog pak ta iz -

me |u Ju go sla vi je, Gr~ ke i Tur ske.

PO RAST TEN ZI JA

Uqe na va tru Ita li ja ni su do da li 29. av gu sta 1953, ka da je

pred sed nik no ve ita li jan ske vla de \u ze pe Pe la, u sa gla sno sti sa

mi ni strom od bra ne i na ~el ni kom Ge ne ral {ta ba, po kre nuo deo

kop ne nih i po mor skih sna ga pre ma ju go slo ven skoj gra ni ci. Po vod

za ta kvu ak ci ju bio je, na vod no, o{tar na pad po lu zva ni~ ne ju go slo -

ven ske agen ci je „Ju go pres”. Po kret ita li jan skih po mor skih sna ga iz

ma ti~ ne lu ke Ta ran to po tvr dio je i ju go slo ven ski po mor ski ata {e,

ko ji je sa mo sat vre me na po do la sku na ja dran sku oba lu vi deo ita -

li jan sku flo tu ka ko plo vi na se ver, ka Ju go sla vi ji. Dan ka sni je Tan -

jug je op tu io Ita li ju za stva ra we rat ne psi ho ze, oce niv {i da je

po kret we nih tru pa u kon tek stu ita li jan skih te wi da za u zme ne

sa mo zo nu A ne go i zo nu B. Ta ko |e, tih da na po ~eo je i da ra ste broj

ve} uo bi ~a je nih po vre da gra ni~ nog po ja sa u tom pod ru~ ju. Svi ti

do ga |a ji uslo vi li su da ju go slo ven ske no vi ne po ja ~a ju an ti i ta li jan -

ski ton, ali i upu }i va we di plo mat skih no ta Ita li ji.

„Na rod na ar mi ja” je 3. sep tem bra iz ve sti la da su, pre ma pi -

sa wu ita li jan ske {tam pe („Tem po”), iz ve sne je di ni ce ita li jan ske

kop ne ne voj ske i mor na ri ce pri mak nu te is to~ noj gra ni ci. Kre ta we

ita li jan skih oklop nih di vi zi ja „Na rod na ar mi ja” je sar ka sti~ no

pro ko men ta ri sa la re ~i ma „oslo bo di nas bo e te grd ne si le”.

Sli~ no su pro ko men ta ri sa ne i ita li jan ske tvrd we o naj vi {em ste -

pe nu sta wa na ci o nal nog du ha wi ho ve voj ske i te ze o „na pre do va wu

ka Qu bqa ni”. „Po zna je mo Ita li ja ne, a i oni nas po zna ju, da bi se

za no si li ilu zi ja ma da smo se mi Ju go slo ve ni pre pa li po kre ta wi -

ho ve mor na ri ce, oklop nih di vi zi ja, te ten ko va i voj nih au to mo bi -

la”. Kon sta to va no je da „ta li jan ska kam pa wa ucje na ni ko ga ne uz -

ne mi ra va i ne pla {i”.

Ju go slo ven sko voj no ru ko vod stvo se ni je pre vi {e za bri nu lo

zbog ita li jan skog voj nog po kre ta, pa je tek 5. sep tem bra iz da lo na -

red bu da se for mi ra Me {o vi ti zdru e ni od red, od sna ga Eska dre

Ju go slo ven ske rat ne mor na ri ce. U taj plov ni sa stav tre ba lo je da

u|u sle de }e sna ge JRM: 6. di vi zi on ra za ra ~a, 11. i 76. di vi zi on

tor ped nih ~a ma ca, 38. di vi zi on pa trol nih bro do va i Od red po -

mo} nih bro do va. Me {o vi tom zdru e nom od re du, ko ji je ta ko ob u -

hva tio sve udar ne sna ge JRM, sta vqe no je u za da tak da u sa dej stvu

sa 1. pro le ter skom pe {a dij skom di vi zi jom iz Po stoj ne, Od re dom

JNA u zo ni B (mo to ri zo va ni puk) i avi ja ci jom „spri je ~i ula zak stra -

nih tru pa u Zo nu B i wi ho vo da qe na pre do va we pre ma Istri, da

spri je ~i po vre du te ri to ri jal nih vo da Zo ne B i Istre i ener gi~ no

dje lu je pro tiv po vre de va zdu {nog pro sto ra nad Zo nom B i Ju go sla -

vi je od ita li jan ske avi ja ci je”.

U me |u vre me nu no vi go vo ri Ti ta i Pe le ni su na go ve {ta va li

smi re we si tu a ci je. U Okro gli ci, se lu na Pri mor skoj, 6. sep tem bra

Ti to je iz ja vio da su ita li jan ski voj ni po kre ti akt agre si je, bez ob -

zi ra na to {to ni je bi lo su ko ba, do dav {i: „Mi uvi jek ima mo vre -

me na da po {a qe mo di vi zi je i da pro tiv ni ka one mo gu }i mo da spro -

ve de svo ju na mje ru”. „Na rod na ar mi ja” je ita li jan sku ak ci ju na zi va -

la „de pla si ra nom voj no di plo mat skom ko me di jom Ri ma” ili „don ki -

ho tov skim po ho dom \u ze pe Pe le”, uz pre gr{t op tu bi za ita li jan -

ski fa {i zam, te ror nad Slo ven ci ma, ali i ku ka vi~ luk Ita li ja na u

pro {lom ra tu: „Mi smo vi -

dje li wi ho ve di vi zi je! i ne

jed nu-dvi je... na o ru a ne i

raz o ru a ne”.

Ita li jan ske voj ne de -

mon stra ci je ni su pre sta ja -

le. Pr vi da ni sep tem bra

sa mo su po ve }a li za teg nu -

tost na gra ni ci, dok su se

ten ko vi i mo to ri zo va ne je -

di ni ce po ja vi li na vi {e

me sta. Wi ho ve sna ge utvr -

|i va le su se na pro sto ru

Ka nal ske do li ne. Na dru -

gim sek to ri ma vi |e ne su

in ten ziv ne pa tro le. Ita -

li jan ska di vi zi ja Cen ta u ro

bi la je ras po re |e na od

Do ber do ba do Go ri ce, kod

Go ri ce di vi zi ja Man to va,

a di vi zi ja Ari e te ka STT.

^e tvr tog sep tem bra sti gle

su no ve tru pe u re jon Tr i -

~a. Sa ve zni~ ke sna ge u zo ni

A sta vqe ne su ta ko |e u

pri prav nost. U isto vre me

u lu ku Ve ne ci ja do plo vi lo

je de vet ma wih bro do va

69

Jedinice JA ostale su u zoni B

sep tem bra je te sa sta ve u ce li ni za te kla van ma ti~ nih gar ni zo na

se ve ro i sto~ no od Za gre ba.

Ovoj „smo tri sna ge i uboj ne mo }i JNA” kao po sma tra ~i pri su -

stvo va li su is tak nu ti go sti iz ino stran stva. Bri tan ci su pred wa -

~i li sa ve te ra ni ma iz Dru gog svet skog ra ta – feld mar {a lom Mont -

go me ri jem i ge ne ra lom Xo nom Har din gom. Tu su bi li i za me nik na -

~el ni ka gr~ kog ge ne ral {ta ba, za tim ge ne ra li ame ri~ ke, fran cu ske

i tur ske ar mi je i {ef ame ri~ ke mi si je za is po ru ke voj ne po mo }i

Ju go sla vi ji, ge ne ral Har mo ni. Jo{ kra jem ju na ob ja vqe no je u {tam -

pi da je po se ta bri tan skog fe led mar {a la Mon tog me ri ja za ka za na

za 15. sep tem bar 1953. go di ne. Kra jem av gu sta po tvr |e ni su i do -

la sci gr~ ke i tur ske voj ne de le ga ci je. Sa sta vi osta lih de le ga ci ja

(fran cu ske i ame ri~ ke) ob ja vqe ni su go to vo pred sa me ma ne vre.

Pre ma ra ni je do go vo re nom pla nu, bri tan ski feld mar {al je

sti gao 15. sep tem bra. Istog da na pri mio ga je Ti to, na Tu {kan cu u

Za gre bu, gde je or ga ni zo van pri jem, a dan ka sni je, 16. sep tem bra,

bri tan ski feld mar {al je po se tio qu bqan ski gar ni zon, gde ga je do -

~e kao pu kov nik Ho ~e var. Le gen dar ni Mon ti je ob i {ao po ~a snu ~e tu

JNA u Qu bqa ni, a 18. sep tem bra po se tio je pod ru~ je ma ne va ra.

Po sle sve ~a nog de fi lea 27. sep tem bra 1953, sna ge JNA upu -

ti le su se u ma ti~ ne gar ni zo ne. Deo je din ca ko je su u~e stvo va le na

ma ne vri ma, za ma we od de se tak da na bi }e po no vo ak ti vi ran, ali

ovog pu ta u rat nim okol no sti ma.

IZ NE NA \E WE

Od lu ka sa ve zni ka da svo ja man dat na pra va i upra vu u zo ni A

pre ne su na ita li jan ske vla sti ozna ~i la je po ~e tak za teg nu to sti oko

Tr sta i na sta nak tr {}an ske kri ze. Osmi ok to bar 1953. bio je wen

po ~et ni dan. U ka sni jem raz go vo ru sa no vi na rem li sta „Ob zer ver”,

mar {al Ti to je ova ko ob ja snio sop stve no ose }a we u tom tre nut ku:

„O to me uop {te ni sam bio oba vi je {ten. Od lu ka je do {la kao pot pu -

no iz ne na |e we za nas, upr kos ~i we ni ci da smo ga ji li sum we da se

iza kon cen tra ci je ta li jan skih tru pa mo da pri pre ma ne {to u po ta ji.

Raz log na {e bo ja zni za sni vao se na uvje re wu da se ta kva kon cen tra -

ci ja ta li jan skih tru pa ne bi mo gla oba vi ti bez zna wa sa ve zni ka ili

bar bez wi ho vog dje li mi~ nog zna wa. Pr vi put sam ~uo o ovoj od lu ci

8. ok to bra u 10 ~a so va, ka da su me pred stav ni ci Ve li ke Bri ta ni je i

SAD po sje ti li i upo zna li s ovom od lu kom. Ovaj po stu pak po go dio me

kao grom iz ve dra ne ba”. Ia ko je sa op {ten na kraj we di plo mat ski

na ~in, Ti tu je ovo bi lo „kraj we te {ko sa zna we” i „ul ti ma tum”. Za -

pad ni iz vo ri opi su ju tu ro ban iz gled ju go slo ven skih ofi ci ra na pri -

je mu u ame ri~ koj am ba sa di te ve ~e ri, pri pre mqe nom u ~ast ge ne ra la

Vu~ ko vi }a, ko ji se vra tio sa pre go vo ra u Sje di we nim Dr a va ma.

(nastavak u slede}em broju)

FEQTON

15. maj 2008.70

ita li jan ske rat ne mor na ri ce. Ta ko

da ih je (4. sep tem bra) ta mo bi lo 12,

a me |u wi ma i kr sta ri ca Du ka de qi

Abru ci, ko ja je bi la ad mi ral ski

brod ad mi ra la Lu ka na Bi |i ja, ra -

za ra ~i Avi je re i Ar ti qe re, dva tor -

ped na bro da, tri kor ve te, tri to pov -

wa ~e i je dan eskort ni brod. Ita li -

jan ski zva ni~ ni ci od ba ci li su no tu

FNRJ da pre ki nu pro vo ka ci je, ko je

su de man to va li. „Bor ba” je do ne la

12. sep tem bra de taq nu pro ce nu

ras po re da ita li jan skih sna ga na ce -

lom sek to ru ka FNRJ, na vo de }i je -

di ni ce ran ga di vi zi je i wi ho ve zo ne

od go vor no sti, pro ce wu ju }i da je wi -

ho ve sna ge bro je oko 35.000 qu di.

Tek 12. sep tem bra bro do vi Me {o vi tog zdru e nog od re da JRM

do ve de ni su, po na re |e wu Ko man de JRM, u pu nu bor be nu go to vost.

Tog da na re gi stro van je po kret dva ra za ra ~a iz {i ben ske lu ke za

Ri je ku, oda kle su 14. sep tem bra ot plo vi li za Pu lu, gde su se kon -

cen tri sa li glav ni sa sta vi eska dre JRM. [tab Eska dre na la zio se

ve} u Pu li, na {tab nim bro do vi ma „Is tran ka” i „Mor nar”. Po sle

pri je ma na re |e wa za for mi ra we Me {o vi tog od re da, ko man dant

Eska dre ad mi ral Jo sip ^er ni iz dao je or ga ni za cij sko na re |e we i

sle de }eg da na bor be no uput stvo za iz vr {e we za dat ka i pre ba zi -

ra we plov nih obje ka ta i sa sta va u re jon zo ne B. ^er ni je vo bor be -

no uput stvo od re di lo je mar {ev ski po re dak i po stu pak je di ni ca od -

re da u to ku pre ba zi ra wa u lu ka ma zo ne B, za tim ste pen pri prav -

no sti u lu ka ma, na ~in osma tra wa mo ra i va zdu ha, po stu pak u slu ~a -

ju pro vo ka ci ja i po vre da ca rin skog po gra ni~ nog po ja sa, pra va upo -

tre be oru` ja i na ~in ra da po sa da. Ob u ~e nost po sa da u Eska dri

– od re du bi la je za do vo qa va ju }a. Bor be na obu ka po sa da i go di -

{wi pro gram ar ti qe rij skih i tor ped nih ga |a wa bi li su za vr {e ni.

Gru pe, od re di i di vi zi o ni sa vla da li su zdru e no plo vqe we i

osnov na tak ti~ ka dej stva. Plov ni sa sta vi ni su bi li ob u ~e ni u zdru -

`e nim dej stvi ma ra zno rod nih sa sta va u sa dej stvu sa avi ja ci jom.

VE LI KI MA NE VRI

Naj ve }i deo kop ne nih i va zdu ho plov nih sna ga JNA, ko je bi

u~e stvo va le u od bra ni slo ve na~ kog pri mor ja ili even tu al noj ak -

ci ji na Trst, bio je da le ko od bi lo ka kvog an ga o va wa u toj fa zi

kri ze. Iz u ze tak su bi le sna ge ko je su se ve} na la zi le u {i roj tr -

{}an skoj oko li ni: Od red JNA u zo ni B, Pr va pro le ter ska di vi zi -

ja, Me {o vi ti zdru e ni od red, kao i sna ge 21. va zdu ho plov ne di vi -

zi je na ae ro dro mi ma Pu la i Za dar, od no sno 5. po mor ske zo ne u

Pu li i oko li ni. Naj ve }i deo sna ga JNA, kon cen tri sa nih u za pad -

noj po lo vi ni Ju go sla vi je, 5. voj na oblast i 3. va zdu ho plov ni kor -

pus, bi le su ve} od sre di ne av gu sta 1953. an ga o va ne u pri pre mi

za iz vo |e we ma ne vra. Sti ca jem okol no sti ve li ki ma ne vri iz sep -

tem bra 1953. go di ne (naj ve }i sve do onih iz 1971. go di ne – „Slo -

bo da 71”) odr a ni su u vre me ka da je voj no-po li ti~ ka si tu a ci ja

oko Slo bod ne te ri to ri je Tr sta po ~e la da se kom pli ku je. Na red bu

za iz vo |e we ma ne va ra pot pi sao je vr hov ni ko man dant oru a nih

sna ga FNRJ mar {al Ti to 14. av gu sta 1953. i u woj je na zna ~e no

da }e se ve li ki po kre ti na te ri to ri ji 5. voj ne obla sti iz vr {i ti u

sep tem bru 1953. go di ne. Za ko man dan ta ma ne va ra od re |en je ge -

ne ral Ko sta Na|, ko man dant 5. obla sti, a na red bom je bi lo pred -

vi |e no po di za we de la re zer vi sta u je di ni ce za iz vr {e we ma ne -

vra. Od mah po ob ja vqi va wu na red be, 15. av gu sta, je di ni ce od re -

|e ne da u~e stvu ju u ma ne vri ma ot po ~e le su ve be. Pr va po lo vi na

Pe {a di ja pra ti ten ko ve ti pa „{er man” u to ku ma ne vra 1953.

16. maj 1972.

Pred sed ni -

ci SFRJ i

Ru mu ni je Jo -

sip Broz Ti -

to i Ni ko -

lae ^a u {e -

sku pu sti li

su u rad hi -

dro e ner get ski si stem „\er dap“ na

Du na vu

17. maj 1917.

U Ni ci je umro

srp ski voj vo da

Ra do mir Put nik,

pro sla vqe ni voj -

sko vo |a u bal -

kan skim ra to vi -

ma i u Pr vom

svet skom ra tu.

Po red oba vqa -

wa du no sti u tru pi, bio je pro fe -

sor na Voj noj aka de mi ji (|e ne ral -

{tab na slu ba, tak ti ka). U bal kan -

skim i Pr vom svet skom ra tu, za kqu~ -

no sa 1916. go di nom, bio je na ~el nik

[ta ba Vr hov ne ko man de. U ~in voj -

vo de una pre |en je 1912. go di ne, u Ku -

ma nov skoj bi ci. No si lac je naj vi {ih

srp skih i ino stra nih od li ko va wa.

18. maj 1992

Vi so ki ko me sa ri jat UN za iz be gli ce

sa op {tio je da je zbog ra ta iz Ju go -

sla vi je iz be glo mi li on i tri sta hi -

qa da qu di, {to je stvo ri lo naj ve }u

iz be gli~ ku kri zu u Evro pi od Dru gog

svet skog ra ta.

24. maj 1913.

U znak kraqev-

skog priznawa

za iskazanu

hrabrost u ratu

1912-1913. go-

dine, kraq Pe-

tar je odliko-

vao Zlatnom me -

daqom za hra-

brost zastave ~etrnaest pešadijskih

i kowi~kih pukova prvog i drugog po-

ziva narodne vojske.

25. maj 1993.

Usvo je na Re zo lu ci ja 827 Sa ve ta bez -

bed no sti Uje di we nih na ci ja o osni -

va wu Me |u na rod nog su da za biv {u

Ju go sla vi ju.

27. maj 1952.

U Pa ri zu pot pi san Ugo vor o osni va -

wu Evrop ske za jed ni ce za od bra nu.

28. ma ja 1812.

Pot pi san Bu ku re {ki mi rov ni ugo -

vor iz me |u Ru si je i Oto man ske im -

pe ri je. Na osno vu ~la na 8 Mi rov -

nog ugo vo ra, na ko me je in si sti ra la

Ru si ja, Por ta je Sr bi ma obe }a la

am ne sti ju, upra vqa we unu tra {wim

po slo vi ma ze mqe, pri ku pqa we po -

re za, ali i po vra tak Tu ra ka u srp -

ske gra do ve. Voj no-po li ti~ ka si tu a -

ci ja, u ko joj se Sr bi ja na {la po sle

za kqu ~e wa Bu ku re {kog ugo vo ra, bi -

la je ve o ma te {ka, a sa zna we o po -

vrat ku pu ne tur ske upra ve u oslo bo -

|e nu Sr bi ju de lo va lo je pot pu no

bez na de no.

29. maj 1839.

Uspostavqeni diplomatski odnosi

Srbije i Velike Britanije.

28. maj 1879.

Ro |en je ma te ma -

ti ~ar, astro nom

i ge o fi zi ~ar

Mi lu tin Mi lan -

ko vi}, osni va~

Ka te dre ne be ske

me ha ni ke na Be -

o grad skom uni -

ver zi te tu.

29. ma ja 1868.

Pri li kom {et we Ko {ut wa kom kod

Be o gra da ubi jen je srp ski knez Mi -

ha i lo Obre no vi}, ko ji je Sr bi ju

u~i nio naj ja ~om voj nom si lom Bal ka -

na. Ubi jen je u vre me kad je do vr {a -

vao pri pre me za rat pro tiv Oto -

man skog car stva. Na pre sto lu Sr bi -

je bio je od 1839. do 1842. i od

1860. do smr ti.

30. maj 1913.

Za kqu ~en je mi rov ni ugo vor u Lon -

do nu iz me |u ~la ni ca Bal kan skog

sa ve za (Bu gar ska, Sr bi ja, Cr na

Go ra i Gr~ ka) i Tur ske, ko jim je

okon ~an Pr vi bal kan ski rat. Tur -

ska je tim ugo vo rom iz gu bi la sve

bal kan ske po se de. Na evrop skom

tlu ostao joj je sa mo Ca ri grad sa

oko li nom.

30. maj 1992.

Sa vet bez bed no sti UN usvo jio je re -

zo lu ci ju 757, ko jom su SR Ju go sla vi -

ji, zbog ume {a no sti u rat u Bo sni,

uve de ne sank ci je ko je pod ra zu me va ju

pot pu nu eko nom sku blo ka du i pre kid

svih na u~ nih, kul tur nih i sport skih

ve za sa sve tom.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

VREMEPLOV

71

KNEZ MI HA I LO

Mi ha i lo M. Obre -

no vi} III (1823–1868)

imao je tri de set se dam

go di na ka da je 14. sep -

tem bra 1860. go di ne po

dru gi put stu pio na pre -

sto. Ste kao je vi so ko

obra zo va we, mno go pro -

pu to vao za vre me ko je je

pro veo u iz gnan stvu.

@eleo je da pri pre mi

Sr bi ju za ulo gu ju no -

slo ven skog Pi je mon ta,

kao i da uje di ni Bal kan

ra di ko na~ nog ra ta za

oslo bo |e we. U obla sti

unu tra {we po li ti ke knez Mi ha i lo je pot pu no ure dio dr -

`av nu upra vu. Od we ga po ti ~e ta ko zva ni Mi ni star ski

sa vet, sa pred sed ni kom i se dam re sor nih mi ni sta ra,

me |u ko ji ma je pr vi put i mi ni star voj ske.

Jed no od do stig nu }a kne za Mi ha i la bi lo je stva -

ra we na rod ne voj ske 1861. go di ne. Do ga |aj ko ji je obe -

le io vla da vi nu kne za Mi ha i la je ste tur sko bom bar -

do va we Be o gra da na Du ho ve 1862. go di ne. Kao di rekt -

na po sle di ca tog do ga |a ja, 6. ma ja 1867. go di ne tur ske

po sta je su na pu sti le Be o grad, Sme de re vo, Kla do vo i

[a bac. Ne ki od osnov nih za ko na do ne ti u vre me kne za

Mi ha i la bi li su na sna zi i u tre }oj de ce ni ji 20. ve ka.

Po di za we zgra de Na rod nog po zo ri {ta je dan je od traj -

nih da ro va kne za Mi ha i la srp skoj kul tu ri. Na a lost,

knez ni je do i veo 28. ok to bar 1869. i otva ra we zgra -

de. Knez Mi ha i lo je ubi jen 29. ma ja 1868. go di ne u Ko -

{ut wa ku.

SO VJET SERB SKI

Sa vet (So vjet) je, po sle kne za, bio naj zna ~aj ni ja po -

li ti~ ka usta no va va zal ne Kne e vi ne Sr bi je. So vjet

serb ski osno vao je knez Mi lo{ 1826. go di ne. Zna ~aj

Sa ve ta na red nih go di na bio je raz li ~it, a knez je na sto -

jao da ne do zvo li da mu ta in sti tu ci ja ogra ni ~i vlast.

Za kon (Us tro e ni je) o Sa ve tu od 9. ma ja 1839. re gu li sao

je pra va Sa ve ta i we gov na ~in ra da. Sa vet je de lio za -

ko no dav nu vlast sa kne zom, a ne kim ~la no vi ma Za ko na

pra va Sa ve ta pro {i re na su u od no su na kne e va.

Za ko nom je kne zu da to pra vo za ko no dav ne ini ci ja -

ti ve, ali je isto vre me no iz vr {na vlast vi {e ve za na za

Sa vet na taj na ~in {to su mi ni stri mo ra li bi ti bi ra ni

iz re do va sa vet ni ka. Ka da bi vla dar ot pu stio mi ni stra

on bi se vra tio u Sa vet. Pri iz bo ru sa vet ni ka knez je

mo rao da uva a va pred lo ge i mi {qe wa Sa ve ta. ^i ta va

ad mi ni stra ci ja bi la je sta vqe na pod vlast Sa ve ta i

kne za. Sa vet je u po ~et ku bio mo} no te lo ko je je uspe {no

ogra ni ~a va lo i kon tro li sa lo vlast kne za Mi lo {a.

U na red nim de ce ni ja ma Sa vet je po stao slab, bi -

ro kra ti zo van i odvo jen od na ro da. Sa vet ni ci su iz gu bi -

li po li ti~ ku mo} do no {e wem Za ko na o Dr av nom sa ve -

tu (1861) kne za Mi ha i la Obre no vi }a. Wi me je Sa vet i

da qe ostao za ko no dav ni or gan, ali je po tvr |i va we za -

ko na bi lo u kne e voj nad le no sti. Sa vet ni ci su sve de -

ni u red osta lih ~i nov ni ka, ko je je knez po sta vqao i pen -

zi o ni sao, a mi ni stre je knez mo gao da uzi ma i iz van Sa -

ve ta.

Pripremio Miqan MILKI]

15. maj 2008.72

G

SRP SKA VOJ VO DI NA

160 GO DI NA OD MAJ SKE SKUP [TI NE U SREM SKIM KAR LOV CI MA

TRADICIJE

o di ne 1848. ve li ki deo Evro pe bio je za hva }en pla me nom re vo lu ci -

ja. Uzro ci tih po kre ta i vre wa bi li su raz li ~i ti. No, sko ro svu da

pre te ni deo dru {tva tra io je rav no prav nost sa iz ra e nom so -

ci jal nom cr tom, a po ne gde i s na ci o nal no-oslo bo di la~ kom oso be -

no {}u. Otu da se re vo lu ci je, ko je se ta da ja vqa ju u Fran cu skoj,

Ne ma~ koj, Au stri ji, Ita li ji i Ma |ar skoj, me |u sob no raz li ku ju i po po bu -

da ma i po re zul ta ti ma.

Dok je u Be ~u bur o a zi ja ru {i la Me ter ni ho vu vla du na sto je }i da

na met ne no ve kla sne od no se, u dru gim kra je vi ma Mo nar hi je po bu ne su

ima le pre te no na ci o nal ni ka rak ter. Usta li su Ita li ja ni, ^e si, Hr va ti

i Sr bi u Ugar skoj, ali je za Hab zbur {ku mo nar hi ju naj o pa sni ja bi la re -

vo lu ci ja u Ma |ar skoj, ko ja je iz bi la 15. mar ta. Ta mo je La jo{ Ko {ut

(1802–1894), bo rac za ne za vi snost Ma |ar ske, stao na ~e lo po kre ta,

zah te va ju }i da Ma |ar ska do bi je pu nu au to no mi ju. Ma |ar ska re vo lu ci ja je

upla {i la be~ ki dvor i na te ra la ga na po pu {ta we. Uspe si ko ji su ta da

po stig nu ti pre tvo ri li su Car stvo u dvoj nu dr a vu, ne ku vr stu per so nal ne

uni je, gde sa mo li~ nost vla da ra po ve zu je dve stra ne. Ta kav ob lik dr a ve,

re dak u isto ri ji, uvek je bio uvod u pot pu no ras ki da we ve za, ili na go ve -

{taj ve li ke kri ze.

Ugar ski sa bor je oza ko nio uvo |e we ma |ar skog je zi ka kao zva ni~ nog

u ce lom Kra qev stvu, ~i me je otvo ren ubr za ni pro ces ma |a ri za ci je ne ma -

|ar skih na ro da. Od Sr ba je zah te va no da sve po slo ve, ukqu ~u ju }i tu i vo -

|e we ma ti~ nih kwi ga po cr kva ma, oba vqa ju na ma |ar skom je zi ku. No vo -

ro |e na de ca su u tim kwi ga ma do bi la ma |ar ski ob lik ime na (I{tvan,

ume sto Ste van). Go vo ri lo se da }e se i li tur gi ja po srp skim cr kva ma ka -

sni je pre ve sti na ma |ar ski je zik.

Ta ko otvo re na i na sil na ma |a ri za ci ja iza zva la je re volt Sr ba i

dru gih de lo va ne ma |ar skog sta nov ni {tva, ~i me je Ko {ut ve} na po ~et ku

bit no sma wio iz gle de za pot pun uspeh re vo lu ci je. Na te ri to ri ji Ugar ske,

pre ma pro ra ~u nu iz 1846. go di ne, `i ve lo je oko 2.480.000 Ru mu na,

1.850.000 Slo va ka, 1.260.000 Hr va ta, 1.250.000 Ne ma ca, 1.054.000

Sr ba, 49.000 Slo ve na ca... Ma |a ri su ~i ni li sve ga 37 od sto (5.400.000),

od ukup no 14.600.000 sta nov ni ka, pa otu da i ot por da se Ugar ska kra qe -

vi na pro gla si ma |ar skom na ci o nal nom dr a vom.

Kar lo va~ ki mi tro po lit

Jo sif Ra ja ~i} 13. ma ja

1848. sa zvao je Srp sku

na rod nu skup {ti nu,

upam }e nu kao Maj ska

skup {ti na u Srem skim

Kar lov ci ma. Na tom sku pu

do ne ta je od lu ka o osni va wu

Srp ske Voj vo di ne, ~i ji su

sa stav ~i ni li Srem,

Ba ra wa, Ba~ ka, Ba nat

i de lo vi Voj ne kra ji ne.

Za voj vo du i za po ved ni ka

srp ske voj ske iza bran je

Ste van [u pqi kac

(1786–1848), Sr bin,

pu kov nik ogu lin ske

re gi men te, a za pa tri jar ha

Jo sif Ra ja ~i}.

73

Re vo lu ci o nar no ras po lo e we ob u ze lo je i Sr be u ju noj Ugar -

skoj. Pr vi po kre ti me |u Sr bi ma (u Ze mu nu i Pan ~e vu) bi li su u zna ku

so li dar no sti sa op {tim po kre tom u Ugar skoj. To se po ka za lo i u po -

bu ni se qa ka u oko li ni Ki kin de, ko ji su po ku {a li da ostva re sa rad wu

sa ma |ar skim se qa ci ma. Ve} apri la 1848. jed na de le ga ci ja no vo sad -

skih gra |a na, ko ju je pred vo dio \or |e Stra ti mi ro vi}, po ja vi la se

pred Sa bo rom u Po u nu sa una pred sa sta vqe nim Zah te va wi ma u ko -

ji ma je tra e no „pri zna va we na rod no sti i je zi ka”. Ka da je tom pri -

li kom po me nu ta i mo gu} nost uje di we wa Sr ba iz Ugar ske sa Sr bi ma

iz kne e vi ne Sr bi je, Ko {ut je osor nim re ~i ma od ba cio tu mo gu} nost,

is ti ~u }i da u Ma |ar skoj „po sto ji sa mo ma |ar ska na ci ja”, a da }e spor

sa Sr bi ma, ako ga bu de bi lo, „re {i ti ma ~em”. Sr be je ta da na zi vao

„go mi lom haj du ka”. Ma |a ri su u srp skim zah te vi ma, upu }e nim be~ kom

dvo ru, vi de li se pa ra ti sti~ ke te we, pa su Sr bi od lu ~i li da se sa mi

bo re za svo ja pra va.

Na ve li kom sku pu u por ti Sa bor ne cr kve u No vom Sa du pod net

je iz ve {taj o ne u spe hu mi si je u Ugar skom sa bo ru. Na to je „raz ja re na

go mi la” do hva ti la cr kve ne ma ti~ ne kwi ge na ma |ar skom je zi ku i spa -

li la ih. „Ne }u ja da mi se sin zo ve Ja no{, kad mu je bog dao ime Jo -

van. Ne }u da se moj sin zo ve I{tvan, kad mu je kum dao ime Ste va”,

za be le en je go vor oku pqe nih se qa ka. I pe snik Bran ko Ra di ~e vi} je

svo jom pe smom „Ju ri{ Sr ba”, ob ja vqe nom u Da ni ci 12. av gu sta 1848,

ove ko ve ~io taj do ga |aj.

RA JA I] NA SKUP [TI NI

Ia ko je bio zbu wen „ve li kom pro va lom na si qa”, kar lo va~ ki

mi tro po lit Jo sif Ra ja ~i} je 13. ma ja 1848. sa zvao srp sku na rod nu

skup {ti nu, upam }e nu kao – Maj ska skup {ti na u Srem skim Kar lov -

ci ma. Na tom su sku pu Sr bi i Hr va ti otvo re no is ka za li uza jam ne

sim pa ti ja. Do ne ta je od lu ka o osni va wu Srp ske Voj vo di ne, ~i ji su

sa stav ~i ni li Srem, Ba ra wa, Ba~ ka, Ba nat i de lo vi Voj ne kra ji -

ne. Za voj vo du i za po ved ni ka srp ske voj ske iza bran je Ste van [u -

pqi kac (1786–1848), Sr bin,

pu kov nik ogu lin ske re gi men te,

a za pa tri jar ha Jo sif Ra ja ~i}.

Na kra ju je ta skup {ti na pro -

gla si la po li ti~ ki sa vez sa

Tro jed nom kra qe vi nom Hr vat -

skom, Dal ma ci jom i Sla vo ni -

jom, „na te me qu slo bo de i sa -

vr {e ne jed na ko sti”. Za vo |e we

po slo va Voj vo di ne iza bran je,

uz pa tri jar ha, Na rod ni od bor,

ko ji je po ~eo pri pre me „za oru -

`a nu od bra nu” od lu ka Maj ske

skup {ti ne, ko ja je od lu ~i la da

za svo je zah te ve tra i odo bre -

we i po tvr du Be ~a. Skup {ti na

je de lo va la u vre me ka da je

„gra |an ski rat” po va ro {i ma ju ne Ugar ske po sta jao re al nost.

Za Ra ja ~i }a ka u da je bio pa tri jarh sa „kr stom, kwi gom i sa -

bqom”. Pot pi si vao se kao „pri vre me ni upra vi teq na ro da”. Bor bu

za pra va svog na ro da vo di u par la men ti ma Pe {te, Po u na, Be ~a i

Za gre ba, iz be ga va ju }i mo gu }e rat ne su ko be. Obra zo va wem, kul tu -

rom i zna wem, uspe vao je da iz jed na ~i srp sku ve ru i na ci ju sa osta -

lim ve ra ma i na ci ja ma u Au stro u gar skoj. Go vo re }i pet je zi ka (ne -

ma~ ki, fran cu ski, ru ski, gr~ ki, la tin ski), uspeo je da „ube di” Evro -

pu da je pra vo slav na ve ra hri {}an ska, a ne „gr ko ne sje di we na ili

{i zma ti~ na”, da je jed na ka svim dru gim Hri sto vim pri zna tim ve ra -

ma. Uve rio ju je da je srp ski na rod po grd no i ne ta~ no na zi va ti Ra -

ci ma, Vla si ma, Ili ri ma i ne kim dru gim ime ni ma.

Pa tri jarh Ra ja ~i} iz gra dio je mno ge {ko le i mo ti vi sao ugled -

ne qu de da {a qu svo ju de cu na po zna te evrop ske uni ver zi te te, a u

Srem skim Kar lov ci ma je osno vao pa tri jar {ij sku bi bli o te ku i

{tam pa ri ju. Po sle smr ti voj vo de [u pqik ca (de cem bra 1848), pa -

tri jarh je pre u zeo i sve tov nu funk ci ju. Osta la je upam }e na we go va

za kle tva {aj ka {kim od re di ma. Pre bor be, on za kli we sva kog pra -

vo slav nog si na da bez kraj we nu de ne „ro bi, ko qe, pa li i se ~e”,

pro kli we sva ko ga ko ji bi „ne vi nu krv pro lio, ko ji ne vi nost i `e -

na ma i de voj ka ma ne bra ni, ko ji ne ~u va ni plod ni mu ku svog su gra -

|a ni na, ma ko je ve re i na ci je on bio”. Osta le su za be le e ne i

we go ve re ~i: „Bu di te di~ ni ju na ci i srp ske sla ve do stoj ni”.

Pre ma o~e ki va wu, Ma |a ri su br zo re a go va li na ova kve is tu -

pe Sr ba. Ko {ut je po zvao Sa bor da odo bri bu xet od 22 mi li o na

fo rin ti za „di za we” 200.000 voj ni ka, sma tra ju }i Sr be bun tov ni -

ci ma i re be li jan ti ma, „ko ji ma se sa mo uzi com pre ko su da od go vo -

ri ti mo e”. Na dru goj stra ni, \or |e Stra ti mi ro vi} je 8. ju na iza -

bran za glav nog za po ved ni ka srp skih sna ga, a u Sr bi ji je po ~e la

kam pa wa za sku pqa we do bro vo qa ca. Knez Alek san dar Ka ra |or |e -

vi} je po klo nio 12.000 fo rin ti, a od 5. av gu sta na ~e lu srp skih

do bro vo qa ca je Ste van Kni }a nin (1807–1855). Sma tra se da je

ta da bi lo oko 15.000 srp skih do bro vo qa ca, od to ga 2.000 ko wa -

ni ka. Zva ni~ na Sr bi ja se uz dr a la od otvo re ne in ter ven ci je.

Bor be sa ma |ar skom voj skom vo |e ne su s pro men qi vom sre -

}om. Ohra bre ni po be dom nad Sr -

bi ma kod Vr {ca, Ma |a ri su od lu -

~i li da slo me ot por i u va nom

upo ri {tu u Sen To ma {u. Pro ce wu -

je se da je od 25.000 do 40.000 ma -

|ar skih voj ni ka, sa 40 to po va i ja -

kom ko wi com, 14. ju la u tri ko lo ne

na pa lo Sen To ma{, ko ji je bra ni -

lo oko 3.000 do bro vo qa ca i do -

ma }ih Sr ba. Zbog te he roj ske od -

bra ne, grad je pro zvan Sr bo bra -

nom. Ka sni je je Stra ti mi ro vi} do -

`i veo po raz kod Per le za, a ni je

uspeo da za u zme ni Ve li ki Be~ ke -

rek. Raz u me se, Sr be je dr ao en -

tu zi ja zam i po mo} do bro vo qa ca iz

Sr bi je. To ni je mo glo na dok na di ti

ne do voq nu sprem nost sta re {in skog ka dra i ne do sta tak uve ba nih

ko wi~ kih je di ni ca.

KRAJ MA \AR SKE RE VO LU CI JE

U me |u vre me nu, be~ ki dvor se spre mao za ob ra ~un sa Ma |a ri ma.

Po {to je ugu {e na re vo lu ci ja u Ita li ji, Jo sip Je la ~i} je ime no van za

vr hov nog ko man dan ta voj ske u Ugar skoj i sep tem bra 1848. kre nuo na

Ma |a re. Sti ca jem isto rij skih okol no sti, Hr va ti sa Je la ~i }em, a Sr -

bi sa Ra ja ~i }em, bi va ju ukqu ~e ni u car sku voj sku, te wi hov po kret gu -

bi istin ski na ci o nal ni ka rak ter. Je la ~i} je voj ne ope ra ci je vo dio

pre ma pla no vi ma i di rek ti va ma iz Au stri je, pa je na kon pre tr pqe nog

po ra za od Ma |a ra, od stu pio pre ma Be ~u. S dru ge stra ne, Ko {ut je

ta da pla ni rao po hod na Be~, ali ni je do bio po dr {ku jed nog de la vo -

de }eg ofi cir skog ka dra.

Za sla ma we re vo lu ci je be~ ki dvor je po zvao u po mo} i Ru si ju,

iz ko je je sti glo oko 100.000 voj ni ka, pod ko man dom ge ne ra la Pa ski -

je vi ~a. Re vo lu ci ja je slo mqe na 13. av gu sta 1849, za ro bqe ni ko man -

dan ti bi li su obe {e ni, a u se li ma su dej stvo va le ka zne ne eks pe di ci -

je i voj ni su do vi. Dva da na pre gu {e wa re vo lu ci je, Ko {ut, pr vi pred -

sed nik Ne za vi sne Ma |ar ske (2. ma ja 1849), pre {ao je u Tur sku, a

oda tle u Ita li ju, gde se pri dru io ga ri bal di ma. Pa ta ko, re vo lu ci ja

ni je re {i la dva osnov na pi ta wa – agrar no i na ci o nal no. Ni je ostva -

re na za mi sao o stva ra wu „Ve li ke Ma |ar ske” od Kar pa ta do Ja dran -

skog mo ra. Re vo lu ci ja 1848. zna ~aj na je i po to me {to pred sta vqa

za vr {e tak pr ve epo he na ci o nal nih pre po ro da. Na kon we nog ne u spe -

ha, na ci o nal ni po kre ti }e pro me ni ti i svo je idej ne osno ve i svo je

isto rij ske ci qe ve.

Ne is pu niv {i ra ni je da ta obe }a wa Sr bi ma i Hr va ti ma, Au -

stro u gar ska je za ve la ap so lu ti zam. Da qi raz voj do ga |a ja u Voj vo di ni

za vi sio je od op {tih okol no sti u ko ji ma se od vi ja la re vo lu ci ja u

okvi ru ~i ta ve Au stro u gar ske ca re vi ne. Srp ska Voj vo di na je for mal -

no po sto ja la do 1860. go di ne, ali je iz gu bi la na ci o nal ni ka rak ter.

Ipak, od lu ke Maj ske skup {ti ne }e ka sni je bi ti je dan od osno va da

Voj vo di na 1918. go di ne u|e u sa stav Sr bi je.

Kr sman MI LO [E VI]

Patrijarh Jo sif Ra ja ~i}

Vojvoda Stevan [upqikac

Ova dva bra ta ro |e na su

u So lu nu, u ku }i zna me ni tih i

bo ga tih ro di te qa. Sta ri ji brat

Me to di je pro veo je, kao ofi cir,

de set go di na me |u Slo ve ni ma

(ma ke don skim) i ta ko na u ~io

slo ven ski je zik. Po po vrat ku u

Gr~ ku za mo na {io se, a ma lo iza

to ga pri dru io mu se mla |i

brat Ki ri lo (Kon stan tin). Ka da

je ha zar ski car Ka gan tra io od

ca ra Mi ha i la pro po ved ni ke

hri {}an stva, car mu je po slao

bra }u ]i ri la i Me to di ja.

Oni su pr vo ube di li Ka ga -

na i we go ve do glav ni ke, a za tim i mno go na ro da pre ve li u hri -

{}an stvo. Po po vrat ku u Ca ri grad sa sta vi li su slo ven sku azbu -

ku od 38 slo va, a po ~e li da pre vo de cr kve ne kwi ge sa gr~ kog na

slo ven ski. Na po ziv kne za Ras ti sla va oti {li su u Mo ra vi ju da

{i re ve ru Hri sto vu, a umno e ne cr kve ne kwi ge po de li li su sve -

{te ni ci ma da u~e omla di nu. Na pa pin po ziv sti gli su u Rim gde

se ]i ri lo raz bo leo i umro 14. fe bru a ra 869. go di ne.

Me to di je se po tom vra tio u Mo ra vi ju i na sta vio {i re we

ve re me |u Slo ve ni ma sve do smr ti 6. apri la 885. go di ne. We go -

vo de lo na sta vi li su we go vi u~e ni ci sa sve tim Kli men tom kao

epi sko pom na ~e lu. Pre {li su Du nav i spu sti li se na jug, u Ma ke -

do ni ju (Ohrid) i tu pro du i li za po ~e ti po sao bra }e ]i ri la i

Me to di ja. [i ri li su ve ru i pi sme nost me |u Slo ve ni ma.

LAG BOAMERNa Lag ba o mer je vrej ska de ca i omla di na od la ze u pri ro du

gde or ga ni zu ju igre voj ni~ kog ka rak te ra, naj ~e {}e sa dr ve nim lu -

ko vi ma i stre la ma, opo na {a ju }i u~e ni ke Ra bi ja Aki be ko ji su se

bo ri li u re do vi ma usta ni ka. Pra znik je po sve }en oslo bo di la~ -

koj po be di pro tiv Ri mqa na u dru gom ve ku pre no ve ere. Taj dan

se na zi va i pra zni kom u~e ni ka. Pre ki da se sva ka `a lost pa se

mo gu oba vqa ti ven ~a wa i dru ge svet ko vi ne.

Po sto ji ve ro va we da je na Lag ba o mer umro Ra bi [i mon

bar Jo haj, ko ji se sma tra au to rom ~u ve ne ka ba li sti~ ke kwi ge

„Zo ar”. U Izra e lu se na taj dan mno {tvo ver ni ka upu }u je na we -

gov grob ko ji se na la zi u Me ro nu, bli zu Sa fe da.

15. maj 2008.74

DUHOVNOSTR A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

UTEHA V E R S K I P R A Z N I C I15-31. maj

Pra vo slav ni

19. maj – Pre nos mo {ti ju sve tog Sa ve

21. maj – Sve ti apo stol i je van |e list Jo van Bo go slov

22. maj – Pre nos mo {ti ju sve tog oca Ni ko la ja

24. maj – Sve ti ]i ri lo i Me to di je, Sve ti Ni ko din Srp ski

29. maj – Sve ti sve {te no mu ~e nik Te o dor Vr {a~ ki;

mu ~e nik Vu ka {in

Rimokatoli~ki

18. maj – Pre sve to Troj stvo

22. maj – Ti je lo vo

30. maj – Pre sve to Sr ce Isu so vo

31. maj – Pre ~i sto Sr ce Me a ri ji no

Jevrejski

22. maj – Lag ba o mer

SVETI ]IRILO I METOHIJE

Ka ko du go pa ti i uz di {e qud ski rod na ze mqi! Ali, on pre -

vla da va svo ja stra da wa sa mo ta da ka da do pre do ve~ nog sja -

ja. Bog je – is to~ nik tog ve~ nog sja ja. Pre ma Bo gu ~o vek mo ra

po di }i svoj po gled. I ka da zra ci Bo an stve no ga ot kri ve wa do -

stig nu oko qud sko, ta da mu se ot kri va isti na, ta da on za cr ta va

Bo ga na Ne be si ma i Bo an stve no na ze mqi, ta da se we go va stra -

da wa pro sve tqu ju.

Za to smo du ni da ne be i mo od stra da wa, ne go da ih pri hva -

ta mo kao zov, kao zah tev, kao obe }a we – kao otvo re na vra ta u Car -

stvi je Bo i je. I ma da je taj put te ak, a ta vra ta uska, oni nas bez -

gre {no vo de pre ma pro sve tqe wu i iz ba vqe wu. Upra vo za to je re -

~e no:„Bla e ni su ko ji pla ~u, jer }e se ute {i ti”. Kroz stra da we i

ute hu do la zi ~o vek pre ma Bo gu. Jer u stra da wi ma se o~i {}u je qud sko

sr ce. I za to je re ~e no: „Bla e ni ~i sti sr cem, jer }e Bo ga vi de ti”.

Pre sve ga, mi smo, da kle, du ni da pro ~i sti mo svo je sr ce.

Iz po ~et ka – od to ga {to nam no si sa vre me ni svet: od gor do sti

ra zu ma, od po vr {nog ma te ri ja li zma, od sa mo do voq nog bez bo -

`ni {tva, od is ku {e wa ko lek tiv ne uto pi je, od sa bla zni ne sre }e,

od opa sno sti da se li {i mo ko re na. A za tim – od zlih stra sti su je -

te, mr we, za vi sti, osvet ni {tva; od krat ko vi dog ko ri sto qu bqa.

Od po vr {ne ra do zna lo sti, sve zna la {tva, neo d go vor no sti... jer

sve to po ga ni na{ `i vot i osta vqa nas bez onog naj va ni jeg, bez

sve ti we, bez ube |e wa, bez ve re. Si tan osta je na{ `i vot, krat ko -

vid i ne mo }an na{ po gled, ne po sto ja no i ne ver no na {e sr ce, bez -

bo na na {a su {ti na. Za to za bo ra vqa mo `i vo i stva ra la~ ko bo -

`an sko osmo tri {te. U pra vu je bio fi lo zof ko ji je go vo rio – ne

vi di mo sun ce za to {to di e mo obla ke ti {i ne...

Pre ko tog obla ka sa vre me nog sve ta i na {ih sop stve nih stra -

sti mo ra mo i}i pre ma po be di – ti obla ci mo ra ju se sleg nu ti. Ta da

{i ro ko i du bo ko otva ra mo unu tra {we oko na {eg sr ca i gle da mo u

vis, pre ma Bo gu i u Wi me sa zda ni svet. Ta da sa ~u |e wem uvi |a mo,

da se sva ki cve ti} otva ra za nas, da nam sva ki sun ~ev zrak do no si

svo je ot kri ve we, da nam sva ko qud sko sr ce otva ra svo je taj ne.

Ta da }e mo shva ti ti da smo ra ni je pre vi |a li istin sku Bo -

`an stve nost, Bo an sko po re klo na {eg Spa si te qa i Isi sa Hri -

sta, i ko li ko mno go qu di jo{ uvek pro pu {ta ju ili su ih ve} pro pu -

sti li. Da bi smo po zna li Bo an stve no, po treb no je no si ti Bo an -

stve no u sop stve nom sr cu. Da bi smo za zr ca va li Bo ga i ve ro va li u

Bo ga, tre ba u sa mom se bi ima ti osve {ta no me sto, ol tar gde go ri

i sve tli osve {ta ni pla men. Sa vre me ni ~o vek po sta je an ti hri -

{}a nin za to {to je u we go vom sr cu raz ve ja no Bo an stve no di sa -

we, za to {to je u du {i we go voj uga snuo Bo an stve ni ogaw. Za to on

~i ta i slu {a o na {em Spa si te qu, ali Ga ne po zna je i ne vi di u

We mu `i vo ga ~o ve ka i de lo Bo i je. We go vo sr ce se za le di lo, za -

to on ne shva ta da „Bog je ste qu bav”. We gov sop stve ni duh je mr tav

za to on ne mo e shva ti ti da „Bog je ste Duh”, i da se Duh po ja vqu je

u Isu su. We go vo sop stve no oko je sle po, i za to on pro pu {ta da

„Bog je ste sve tlost” i da u Isu su „ni ka kve ta me ne ma”.

Tre ba sa mo ver no i du bo ko otvo ri ti sr ce – i do }i }e{ Isu -

su Hri stu. Bez sr ca, ~o vek po sta je an ti hri {}a nin.

Tre ba sa mo `i ve ti u Du hu (u Isti ni, u Div no me, u Pra ved no -

me, u Du bi ni, u Ce lo sno sti) – i ti si kod Isu sa Hri sta. ^o vek li -

{en Du ha po sta je an ti hri {}a nin.

Tre ba sa mo sa zr ca va ti iz sr ca i u Du hu, i ugle da }e{ spa si te -

qa u We go voj ve~ noj ve li ~i ni. Sle pi ~o vek po sta je an ti hri {}a nin.

Isu su Hri stu tre ba da se vra ti sa vre me ni ~o vek, We go vom

Du hu, We go vom Ot kri ve wu. U smi re wu i po ja wu on mo ra da se

pro ~i sti, da bi We ga is po ve dao: da bi pri hva tio `i vot kao pri -

ne se nu ~a {u, da bi u sva kom do ga |a ju `i vo ta tra io put pre ma

Bo gu; da bi nad vi {a vao se be i svet u qu ba vi, Du hu i Sve tlo sti.

To je naj bo qa, naj do stoj ni ja, ve~ na ute ha stra dal ni ka.

Ivan A. IQIN

Iz kwi ge „Pred buk ta vim za go net ka ma go spod wim”

Sve ti go ra, Ce ti we 2001.

75

„VAZDUHOPLOVNA KARIKATURA”ME\UNARODNI

K O N K U R S

Organizatori: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

– Uprava za odnose s javno{}u i Komanda Vazduho-

plovstva i PVO Vojske Srbije, u saradwi sa

„O{i{anim je`om”

PRAVILNIK:

Tema: VAZDUHOPLOVSTVO

Primaju se samo originalni radovi i digitalni printovi koje

je autor potpisani sa No 1

Format radova do A3 ( 297 h 420 mm)

Rok za slawe je do 5. jula 2008.

Izlo`ba }e biti prire|ena jula/avgusta 2008. u Galeriji Ko-

mande vazduhoplovstva u Zemunu

Dodela nagrada je 2. avgusta 2008.

Nagrade: 1. nagrada – pilotski sat marke „Sektor”

2. nagrada – velika maketa aviona MiG-29

3. nagrada – statua „Ikara”

[ezdeset karikatura odabranih za izlo`bu i katalog hon-

ori{u se (uz li~ne podatke upisati i broj ra~una za uplatu).

Radovi se ne vra}aju – ostaju u vlasni{tvu organizatora i mogu

se koristiti za propagandne svrhe.

Dodatne informacije: E mail: info@jez.co.yu, tel.: +381 11 323 22 11

Adresa za slawe radova:

„O[I[ANI JE@”, Resavska 28/4, 11000

B e o g r a d, Republika Srbija

GO DI [WI CA 4. I 5. KLA SE KUR SA ZA

POD O FI CI RE

Ra di or ga ni zo va wa pro sla ve de se te go di {wi ce za vr -

{et ka kur sa za pod o fi ci re sa o bra }aj ne slu be, po zi -

va mo sve pri pad ni ke 4. i 5. kla se da se ja ve Bran ku Ku -

zma no vu – tel. 064/1200248 ili Ne boj {i Ste fa no vi }u

– tel. 063/8461146.

UPRAVNI ODBOR FONDACIJE

„DRAGOJLO DUDI]”

r a s p i s u j e

37. nagradni kwi`evno-publicisti~ki

K O N K U R Sza neobjavqena originalna kwi`evna

i publicisti~ka dela o oslobodila~kim ratovima

srpskog naroda – za 2008. godinu

KONKURSI

1. Konkurs za kwi`evnost otvoren je za sve kwi`evne vrste,

romane, drame, zbirke pesama i pesme, zbirke pripovedaka,

poeme, scenarija, eseje, memoare i dokumentarna kwi`evna

dela o oslobodila~kim ratovima srpskog naroda.

Konkurs za publicistiku otvoren je za dnevnike, istorijske

i memoarske zapise, biografije, hronike, monografije, studi-

je i druge istra`iva~ke radove sa tematikom iz oslobodila~kih

ratova srpskog naroda.

Publicisti~ki radovi treba da budu autenti~ni, zasno-

vani na proverenim istorijskim izvorima i da po tematici

predstavqaju novinu. Magistarski radovi i doktorske teze u}i

}e u konkurenciju ukoliko do sada nisu objavqeni.

76

za popunu slobodnih formacijskih mesta prijemom vojnika

na slu`ewu vojnog roka i vojnika u rezervi u vojnu slu`bu

po ugovoru NA ODRE\ENO VREME.

ZA VOJNI^KE DU@NOSTI

1. U vezi:

telefonista – linija{, VES 71801, ..... broj izvr{ilaca 1

2.U intendantskoj slu`bi:

kuvar, VES 72403, .................................broj izvr{ilaca 1

manipulant, VES 72412, ....................... broj izvr{ilaca 1

3. U saobra}ajnoj slu`bi:

voza~ m/v, VES 72701, .......................... broj izvr{ilaca 9

4. Za ~uvarsku slu`bu:

radnik slu`be obezbe|ewa, VES 71001, broj izvr{ilaca 1

~uvar, VES 71101, .................................broj izvr{ilaca 1

USLOVI KONKURSA

Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji is-

puwavaju slede}e uslove:

a) OP[TI USLOVI:

– da je kandidat sposoban za vojnu slu`bu ({to utvr|uje na-

dle`na vojnolekarska komisija);

– da kandidat nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu

kaznu zatvora od najmawe {est meseci;

– da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak za

krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti;

– da je odslu`io vojni rok ili na drugi na~in regulisao

obavezu slu`ewa vojnog roka;

– da nije stariji od 28 godina, ako se prima na du`nost u

rodu, odnosno 30 godina, ako se prima za du`nost u slu`bu.

b) POSEBNI USLOVI:

1. Za du`nost u intendantskoj slu`bi mogu konkurisati li-

ca iz rezervnog sastava bez obzira na VES ukoliko u gra|anstvu

imaju stru~nu spremu koja odgovara slu`bi u koju se primaju.

2. Za voza~e motornih vozila bez obzira na VES ukoliko

ima B i C kategoriju i da ima zavr{enu najmawe osmogodi{wu

{kolu.

3. Za ~uvarsku slu`bu: bilo koji VES i da ima zavr{enu

najmawe osmogodi{wu {kolu.

NA^IN KONKURISAWA:

Vojnici u rezervi molbe podnose neposredno Vojnoj po{ti

2130 Beograd.

Vojnici na slu`ewu vojnog roka molbe navedenoj vojnoj

po{ti dostavqaju preko stare{ine jedinice u kojoj se nalaze

(stare{ine komandanta bataqona, wemu ravnom ili stare{ina

na vi{em polo`aju).

U molbi se, pored ostalog, navodi ta~na adresa stanova -

wa, po{tanski broj i broj telefona za kontakt, te du`nost za

koju se konkuri{e.

Uz molbu se prila`e:

– autobiografija,

– uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci),

– izvod iz mati~ne kwige ro|enih,

– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu,

– uverewe iz op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vo-

di krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od

{est meseci),

– fotokopija vojni~ke kwi`ice, osim za `ene,

– potvrda od vojnog odseka da je odslu`io vojni rok, osim

za `ene,

– overena fotokopija voza~ke dozvole,

– nalaz, ocena i mi{qewe vojnolekarske komisije o

sposobnosti za vojnu slu`bu (za lica koja su na odslu`ewu vo-

jnog roka – neposredni prijem).

Nadle`na komisija, uz obavezan stav i mi{qewe Vo-

jnobezbednosne agencije o izvr{enoj potpunoj bezbednosnoj

proveri kandidata, iste }e uputiti nadle`noj vojnolekarskoj

komisiji, radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako is-

puwavaju uslove konkursa.

Sa kandidatima koji budu izbrani za vojnu slu`bu ugovor se

zakqu~uje na period od 3 (tri) godine.

Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuna i nekompletna

dokumenta kandidata, a dokumenta kandidatima koji ne budu iz-

abrani komisija ne}e vra}ati.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u sred-

stvima javnog informisawa.

O izboru kandidati }e biti obave{teni u propisanom

roku.

VOJNA PO[TA 1102 Beograd

ZA VOJNU PO[TU 2130 Beograd

K O N K U R Sr a s p i s u j e

15. maj 2008.

2. Upravni odbor raspisuje konkurs na temu „Mladi o

NOR-u”. Pravo u~e{}a imaju sredwo{kolci i studenti, a

najboqi radovi bi}e nagra|eni.

3. Pravo u~estvovawa na konkursu imaju gra|ani

Republike Srbije i drugi zainteresovani.

4. Radove potpisati {ifrom, a u posebnom zatvorenom

kovertu dostaviti ime i prezime, adresu i {ifru autora.

Radovi se primaju do 1. jula 2008. godine.

5. Za najboqe radove iz kwi`evnosti bi}e dodeqene

tri nov~ane nagrade, i isto toliko za najboqa dela i iz

publicistike, a visina nagrade bi}e naknadno odre|ena.

6. Rukopisi koji pre zavr{etka konkursa budu -

objavqeni u bilo kom vidu, ne}e biti razmatrani.

7. Rezultati konkursa bi}e objavqeni u javnim

glasilima do 17. novembra 2008. godine.

8. Radovi treba da budu na srpskom jeziku, du`ine do

20 autorskih tabaka. Otkucane tekstove dostaviti na

adresu: Fondacija „Dragojlo Dudi}”, 11000 Beograd, Ul.

Savski trg br. 9/4, sa naznakom „Za Konkurs”.

77

Vojna po{ta 1084 Beograd

r a s p i s u j e

K O N K U R S

za anga`ovawe nastavnika engleskog jezika,

VSS po Ugovoru o delu,

u periodu od 1. oktobra 2008. do 30. juna 2009. godine

(za 250 ~asova nastave)

u garnizonima:

– Beograd: 6 lica,

– Zemun: 2 lica,

– Novi Sad: 1 lice,

– Pan~evo: 1 lice,

– Vrawe: 1 lice,

– Kraqevo: 1 lice,

– Ba~ka Topola: 1 lice,

– Gorwi Milanovac: 1 lice,

– Sombor: 1 lice,

– Po`arevac: 1 lice,

– [abac: 1 lice, i

– Ra{ka: 1 lice.

OP[TI USLOVI KONKURSA:

– da je kandidat dr`avqanin Republike Srbije;

– da je zavr{io filolo{ki fakultet, grupa za engles-

ki jezik;

– da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak

za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti.

POSEBNI USLOVI KONKURSA:

– radno iskustvo 2-3 godine;

– sposobnost re alizacije tematski odre|enih -

sadr`aja, {to }e se utvrditi tokom intervjua;

– rad u radno vreme sa grupama od 8 do 12 lica;

– zakqu~en ugovor o delu i pla}eni tro{kovi prevoza

da mesta izvo|ewa nastave.

Uz molbu se prila`e:

– uverewe o dr`avqanstvu;

– izvod iz mati~ne kwige ro|enih;

– uverewe da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni

postupak;

– overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli;

– kratka biografija.

Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu:

Vojna po{ta 1084,

11000 Beograd

Sa naznakom „za konkurs”.

Neblagovremene molbe ne}e biti razmatrane. Selek-

ciju, izbor i pripremu kandidata izvr{i}e Direkcija

PELT, a o vremenu i mestu sprovo|ewa intervjua kandidati

}e biti naknadno obave{teni. O izboru }e svi kandidati

biti obave{teni pisanim putem u zakonskom roku.

Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana ob-

javqivawa.

Kontakt telefoni: 011/2063-332, 011/2063-319 i

011/2064-439.

DOM GARDE BEOGRAD

R A S P I S U J E

PISMENO

NADMETAWE

za obavqawe fotografskih i snimateqskih usluga

u prostorijama Doma Garde – bez restoran sale

u vreme odr`avawasve~anosti koje organizuje

zakupac (tre}e lice) i fotografisawa

za potrebe Komande Garde

Uslovi:

1. pravo u~e{}a imaju sva doma}a pravna lica i pre-

duzetnici koji su za obavqawe fotografskih delatnosti

upisani u sudski registar, a koji nisu sudski ka`wavani

i koji prihvataju obavezu da bez naknade fotografi{u

aktivnosti Komande Garde u zoni odgovornosti (do 60 an-

ga`ovawa godi{we i izrade do 2.000 fotografija u boji

standardnog formata sa tih aktivnosti);

2. pojedina~na cena fotografija u boji standardnog

formata ( 13x18 cm) ne mo`e biti ve}a od 70 dinara za

doma}ina sve~anosti (mladence i roditeqe) i do 130 di-

nara za goste;

3. pre dostavqawa ponude u~esnici nadmetawa

du`ni su da se obaveste o uslovima nadmetawa i da

ponude usaglase prema tim uslovima. O uslovima nad-

metawa ponu|a~i se mogu obavestiti u prostorijama Do-

ma Garde od 12.00 do 13.30 ~asova svakog radnog dana

ili pozivom na telefon 011/3600 - 470.

Sadr`aj ponude i postupak nadmetawa:

1. ponuda treba da sadr`i naziv i ta~nu adresu

ponu|a~a, dokaz o upisu u sudski registar, dokaz da

ponu|a~ nije sudski ka`wavan i da se protiv wega ne vo-

di krivi~ni postupak (navedeni dokazi mogu se dostaviti

u originalu ili overenoj fotokopiji);

2. ponu|a~i su du`ni da u ponudi navedu cenu u di-

narima, u iznosu godi{we pau{alne naknade uve}anu sa

pripadaju}im PDV (18% ) koju treba da plate Domu Garde

na osnovu prose~nog broja od 15 do 20 sve~anosti go-

di{we, sa prose~no 180 gostiju (Dom ne garantuje broj

sve~anosti). Ponu|a~ koji bude izabran treba da uplati

navedenu cenu u celini u roku od pet dana od dana za-

kqu~ewa ugovora;

3. nekompletne i ponude pristigle posle roka, te

ponude koje nisu usagla{ene prema uslovima za nad-

metawe ne}e biti razmatrane;

4. krajwi rok za dostavqawe ponuda je 22. maj 2008.

godine;

5. pismene ponude slati na adresu Dom Garde

Beograd, Gardijska br. 1, u zape~a}enom omotu sa naz-

nakom, „Ponuda – ne otvarati”;

6. javno otvarawe ponuda u prostorijama Doma

Garde, dana 27. maja 2008. godine u 10.30 ~asova uz

prisustvo ponu|a~a;

7. najpovoqniji ponu|a~ bi}e obave{ten o izboru u

roku od 7 dana od dana nadmetawa.

7815. maj 2008.

UK

R[

TE

NE

RE

^I

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Engleska glumica, 2. Povla~ewe sa du`nosti, 3. Mu{ko ime, Josif odmi-

la, 4. Engleski pop-peva~, 5. Plod sli~an {qivi, 6. Reka u Sibiru, 7. Po-

qoprivredni zasad, 8. @iteq drevnog Lacija, 9. Grad u Etiopiji, 10. Pajo

{atrova~ki, 11. Kockari, 12. Male gustine, 13. Uzvik skaka~a, 14. Pivo

(str.), 15. Oznaka za elektronvolt, 16. Otpadak od sena, tar, 17. Strasnost,

19. Srodnici, 20. Vrhunski sportist, 22. Mu{ko ime, Vladimir odmila,

23. Mu{ko ime, 25. Omladinski odbojka{ki klub (skr.), 26. Obor, pojata,

28. Kutije za cigarete, 29. Reka u Africi, 30. Umetni~ki pravac dadaista,

32. Biqke za rasa|ivawe, 33. Nema~ki filosof, Georg, 34. Lo{ {ahist,

35. Francuski pesnik, {arl, 37. Pro{iveno mesto, {tep, 39. Elektronska

ra~unska ma{ine (skr.), 40. Ime peva~ice Moriset, 41. Obra|ivawe zem-

qe plugom, 42. Ovod dana, 43. Nakratko, za~as, 44.Najstarija epoha kamenog

doba, 46. Bilo kad, ikada, 47. Muzi~ki komad, oktet, 48. Mu{ko ime, odmi-

la, Radivoje, 49. Ime glumice Nigrinove, 51. @ensko ime, Ikonija odmila,

52. Ime pisca Andri}a, 53. Tre}i i prvi samoglasnik, 55. Ime revolucio-

nara Gevare, 56. Simbol mazurijuma.

VODORAVNO:

18. Najva`niji irski pisac, Xems, 19. Ime peva~a Kokera, 20. Holivudska

glumica, 21. Kori{}ewe, 22. Koji mo`e sam da se zalepi, 23. Morski gre-

ben, 24. Vrsta kozmeti~kog sredstva, 25. Hri{}anski svetac, 26. Plod hra-

sta, 27. Ostareo, otrcan, 28.Globalni kozmeti~ki veb-sajt, 29. Atletski aka -

demski klub (skr.), 30. Prestonica Gr~ke, 31. Susedna slova azbuke, 32. In-

kvizitorska sprava za gu{ewe koja se obavijala oko vrata rtve, 33. Ozna-

ka za nepoznatu osobu, 34. Francuski antropolog, Emanuel, 35. Vrsta

`itarice, 36. Luka u Francuskoj, 37. Vrsta insekta, 38. I jo{ polovina,

39. Ime peva~ice Mur, 41. Qubav (tur.), 42. Mu{ki peva~ki glas, 43. Grad u

Teksasu (SAD), 44. Raj iz slovenske mitologije, 45. Vrsta atmosferske pa-

davine, 46. Re~no ostrvo, 47. Auto-oznaka Tunisa, 48. Pokriva~i od impre-

gniranog platna, 49. Auto-oznaka Leskovca, 50. Marqivi insekti, 51. Uko-

liko, 52. Tropski papagaji, 53. Ime srpskog pisca Gli{i}a, 54. Organiza-

cija ameri~kih dr`ava (skr.), 55. Poznavaoci konetike, 56. Koje je boje tra-

ve, 57. Susedna slova azbuke, 58. Jedno srpsko prezime, 59. Vrsta ukrasne

biqke, 60. Dvocifren broj, 61. Simbol americijuma, 62. @enin otac.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG BRO

JA

- VO

DO

RA

VN

O: [

eron S

toun, go,

ibri{

im

, upaliti, tael, krem

-pite, m

ot, trke, ulizica, S

pal, slani,

aluminati, gvala, kera, Grig, M

iha, O

rid, n, Eti, krasotica, ora~, ti,

je, Trem, vinarstvo, erg, a, krah, Roma, iako, amir, Galen, karatisti,

alibi, ovas, S

atiros, I

van, RI

F, desetina, krov, atamani, etatist,

ja, potkomitet.

ZAVR[NICA

EVE

1934..

Be li: Ke7, Td6

Cr ni: Kf5, g5

Be li na po te zu.

Uz pra vil nu igru cr ni re mi zi ra.

1.Td5 Kf4 2.Kf6 g4 3.Td4 Kf3

4.Kf5 g3 5.Td3 Kf2 6.Kf4 g2 7.Td2

Kf1 8.Kf3 S1S!

Re mi.

ZA NI MQI VO STI

SE LEK TIV NA

AM NE ZI JA?

Go di ne 1937, me |u na rod ni

maj stor Xorx Kol ta nov ski po -

sta vio je svet ski re kord u si mul -

ta noj igri na sle po – igrao je

pro tiv 34 igra ~a bez gle da wa na

ta blu. Po sle we go ve smr ti „Wu -

jork tajms” ob ja vio je da je „Mr.

Kol ta nov skog nad i ve la su pru ga

Lea, ko ja ni je ni ka da na u ~i la da

igra {ah i ~e sto se {a li la da

wen mu` ni je mo gao da za pam ti da

do ne se hleb iz pro dav ni ce”.

PION I PRST

Oko 40 {a hi sta gle da lo je

pre nos ve li kog {a hov skog me ~a.

Je dan od {a hi sta imao je pi o na

ma we i gle da o ci su di sku to va li

ko li ku ima kom pen za ci ju. Je dan

pri sut ni maj stor ci ti rao je

Faj na: „Kao {to je Rju ben Fajn

re kao, ra di je bih dao prst ne go

pi o na.” Ve le maj stor Ro man Xin -

xi ha{ hvi li je do dao: „Sve za -

vi si ko jeg pi o na i ko ji prst!?”

[AH

KOM BI NA CI JA

Ga u sel – Ernst

Ga us dal, 1992.

Sg4 5.Lg3 Sf2 sa od lu kom.

3.Tf4 g5! 4.bc5 Dh6 5.Db6 Dh5!

6.Le4 Sg4 7.Kg1 gf4 8.gf4 Tb8

9.Te2 Tb6 10.cb6 Dc5

0:1

STU DI JA

Za da na {wi broj ~a sti mo ~i ta o -

ce „be smrt nom” stu di jom A. An der -

se na.

Be li: Kh1, Da6, Ta2, Tf1, Lc1, Lg2,

Sb1, a3, b4, c3, d3, g3, h2

Cr ni: Kg8, Dc6, Td8, Te8, Lh8, Se2,

Sg4, b6, c5, f7, g6, h7

Cr ni na po te zu.

1…Sh2! 2.Lf4

Na 2.Te2 Te2 3.Lf4 De6 4.Kh2

Dd5 5.Tg1 Dh5 mat.

Na 2.Tf2 Dg3 3.Tae2 Te2 4.Te2

Sf3 5.Lf3 Df3 6.Tg2 Df1 7.Kh2

Le5 sa do bit kom.

2…Sf4!

Na 2…Sg3!? 3.Kg1 De6 (3…Le5

4.bc5! sa kom pen za ci jom) 4.Tff2

Be li: Ke7, Db1, Tb8, Td8, a3, b3

Cr ni: Ka5, Lb5, Se8, Sg5, a6, d2, e2,

f2, g4

Be li r tvu je da mu i da je mat u pe -

tom po te zu.

1.De1!! de1D 2.Td4 Dd2 3.Ta4

La4 4.b4 Db4 5.ab4 mat.

Na 1…fe1D 2.Td4 d1D itd.

NARUXBENICANOVINSKI CENTAR „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 BeogradTel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal” po ceni od 350,00 dinara po primerku. Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{ise unapred na `iro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslatidokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.

Kupac:______________________________________________________________________Ulica i broj: ____________________________________________________________Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:

M.P. ___________________________

Specijalno izdaweMAGAZI NA

400 din .

Cena sa popustom

350,00

240 STRANAO savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,

haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnimletelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba i istorija naoru`awa i vojne opreme.

U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

G

Iz zbirke Vojnog muzeja

S T A R E K A R T E

rafi~ko prikazivawe Zemqine povr{ine po~elo je u davnoj

pro{losti. Pre nego {to je mogao da se slu`i pismom, ~ovek je

svoje prve geografske spoznaje uobli~io u crte`u. Koriste}i

dostupne materijale: kamen, kost, {koqke, drvo, ko`u…, primi-

tivni ~ovek po~iwe da ucrtava poznate krajeve.

Najstarija sa~uvana karta, izra|ena na glinenoj plo~ici, pro-

na|ena je prilikom otkopavawa grada Ga-Sur u Vavilonu, a prikazuje

Vavilon i deo Mesopotamije. Wena starost se procewuje na 45.000

godina. U Kini nastaje prvi kartografski crte`. Stari Egip}ani pr-

vi premeravaju zemqi{te radi odre|ivawa granica izlivawa Nila.

Izlo`ba Stare karte – iz zbirke Vojnog muzeja obuhvata

originalne geografske i vojnoistorijske karte XVII, XVIII i XIX veka,

ura|ene uglavnom u staroj grafi~koj tehnici bakroreza. Uz karte, u

posebnom odeqku izlo`be mo}i }e se videti i vedute starih gradova.

Ako ste se ikada pitali kako su veliki osvaja~i i vojskovo|e znali

preko kojih brda i dolina da se upute, a da se pri tom ne izgube, onda

je izlo`ba u Vojnom muzeju pravo mesto za vas.

U kartografskoj zbirci Vojnog muzeja iz XVI veka postoji sa-

mo jedna karta – Karta Slovenije, dela Hrvatske i Bosne i samo je

ona izra|ena u najstarijoj grafi~koj tehnici drvoreza. Sve ostale

su u tehnici bakroreza, a potom bojene ru~no.

Karta Austrije iz 1752. godine zajedni~ko je delo ~uvene

porodice kartografa Vougondy. Francuz, Robert de Vougondy postao

je 1760. godine slu`beni geograf francuskog kraqa Luja XV. Zajedno

sa ocem izdao je 1757. godine veoma va`an Atlas universel, gde su sje-

dinili stare izvore sa modernim dostignu}ima u kartografiji. Kar-

tu Srbije iz XVIII veka uradio je italijanski slikar, kartograf i gra-

ver Giacomo di Rossi. Karta Rumunije i dela Srbije iz 1776. godine

nastala je u Minhenu, u radionici ~uvenog gravera Johana Mettenleite-ra. Obojena je veoma upe~atqivo, a u dowem delu karte nalazi se gru-

pa vojnika i seqaka.

Posebna vrednost kartografske zbirke Vojnog muzeja je-

ste Atlas iz XIX veka koji je priredio a|utant kraqa Ludviga II, ne-

ma~ki general Karl Von Spruner. Atlas je objavqen 1846. godine i

sadr`i 54 karte.

Tokom XVII veka Habzbur{ka monarhija je u stalnom sukobu sa

Turskom, a to }e bitno uticati na razvoj kartografije u tim

zemqama. Kako je granica sa Turskim carstvom prolazila

Hrvatskom, Bosnom i Srbijom, po~elo je sakupqawe

ta~nih geografskih podataka o tim krajevima.

Vojni in`eweri imali su pri tom va`nu

ulogu. U tom razdobqu javqaju se sve

~e{}e karte koje prikazuju po-

dru~je ratovawa izme|u

Materijal velikog kulturno-istorijskog i

umetni~kog zna~aja, koji do sada nije

izlagan, prire|en je u jedinstvenu izlo`bu

„Stare karte” koja }e svoje otvarawe do`iveti u

No}i muzeja – 17. maja. Karte su visokog

umetni~kog kvaliteta, izuzetne kaligrafije i

ornamentike, sadr`ajne geografske celovitosti,

dok je ta~nost ucrtanih podataka primerena

vremenu u kom su nastale.

Austrije i Turske. Posle neuspele opsade Be~a 1683. po~eo je drugi

rat (1683–1689), koji se zavr{io mirom u Sremskim Karlovcima. Za

utvr|ivawe granica odre|ena je komisija u koju su sa austrijske stra-

ne imenovani pukovnik F. L. Marsigli, vojni in`ewer J. F. Hollstein i kar-

tograf Johan Christoph Müller, a sa turske Ibrahim Efendi. Uz rad na

utvr|ivawu granice i vojni premer grani~nog zemqi{ta nastalo je

mno{tvo topografskih skica.

Austrijanci su Beograd opsedali tri puta i wime vladali

sa prekidima od 1688. do 1791. godine. U to vreme pojavquje se ve-

liki broj planova i skica grada, koji su ~esto ra|eni napamet, po

predawu, pa su malo verodostojni. U zbirci starih karata Vojnog mu-

zeja postoji nekoliko takvih planova i panorama, koji su vredna li-

kovna ostvarewa, na prvom mestu plan Gabriela Bodenehra i panora-

ma Beograda Johana Pöpela.

U zbirci starih karata Vojnog muzeja ~uva se i nekoliko ve-

duta gradova iz velike Valvasorove zbirke. Johan Weikhard Valvasor(1641–1693) bio je istoriograf, etnograf, topograf, crta~ i bakro-

rezac. U~estvovao je i u borbama protiv Turaka. Putovao je radi usa-

vr{avawa po Nema~koj, Italiji, Francuskoj, Švajcarskoj, a bora-

vio je u Africi i u Be~u. U zamku Bogen{perku, osnovao je 1678. godi-

ne grafi~ku radionicu i {tampariju. Sa wim su sara|ivali mnogi

umetnici, izme|u ostalih i Andreas Trosdt, koji je uradio izuzetno

uspele panorame starih gradova, koje je prikazao verno, kao arhi-

tektonski prospekt. U okolinu je smestio grupe gra|ana i vojnika koji

nam pru`aju sliku stvarnosti XVII veka.

U stalnoj postavci Vojnog muzeja, u delu koji se odnosi na

borbe protiv Turaka u XVII i XVIII veku izlo`en je ve}i broj karata i

planova koji neposredno svedo~e o borbama austrijske i turske vojske

za Beograd, na primer, Bitka kod Petrovaradina 1716, Mar{ au-

strijske vojske ka Beogradu 1717, Bitka kod Ni{a izme|u austrijske i

turske vojske 1689, Opis beogradske tvr|ave sa juri{em austrijske

vojske 1688, Bitka kod Beograda 1717. To su bakrorezi koji daju pri-

li~no impresivnu sliku o tom vremenu i o qudima, wegovim `iteqima.

Priredila Dragana MARKOVI]

VOJNI MUZEJ U NO]I MUZEJA

[ETWA

Dva su doga|aja koje }e u No}i muzeja

– 17. maja, obele`avaju}i 130 godina

postojawa, Vojni muzej ponuditi svojim

posetiocima: stalnu postavku koja

~uva tragove 14 vekova vojne

istorije i izlo`bu „Stare karte” u

Galeriji. U godini u kojoj se

navr{ava 130 godina srpsko-

turskih ratova i 90 godina

Prvog svetskog rata, {etwa

izlo`benim postavkama Vojnog

muzeja je hod po burnoj

istoriji naroda Balkanskog

poluostrva, ~ije

materijalne tragove

Muzej ba{tini. [etwa

tokom koje vam nudimo

mogu}i je putokaz za

eksponate, pored

kojih se vaqa

zadr`ati.

Akcenti stalne postavke

Vojnoistorijska karta srpskih zemaqa

u ranom feudalizmu

Naoru`awe sredwovekovnih srpskih

ratnika

Kosovska bitka 15. juna 1389. godine,

borbeni raspored srpske i turske vo-

jske neposredno pred po~etak bitke

Oklopi srpskih ratnika iz 15. veka.

U sli~nom oklopu je despot Stefan

Lazarevi} u~estvovao u bici kod An-

gore (Ankare) na strani Bajazita Pr-

vog, kao turski vazal.

Jani~arski kazan. Svaka desetina

jani~ara imala je kazan i smatrano je

najve}om sramotom ako kazan u boju

padne u ruke neprijateqa.

Kara|or|ev top

Maksim, ~uveni mitraqez iz balkan-

skih ratova i Prvog svetskog rata

Zastave svih pe{adijskih pukova iz

Prvog svetskog rata – sve sa~uvane. Za

srpsku vojsku najve}a sramota bila je

izgubiti zastavu.

Vojvodska soba sa portretima srpskih

vojvoda i wihovim li~nim predmetima,

me|u kojima su ordeni, odlikovawa,

e{arpe i vojvodske epoletu{ke.

Orden Belog orla, nezvani~no se sma-

tra najlep{im ordenom iz Prvog svet-

skog rata. Ustanovqen 1883. godine u

spomen na obnovu Kraqevine Srbije,

Ukazom kraqa Petra Prvog

Kara|or|evi}a iz 1915. godine dobi-

ja ukr{tene ma~eve i dodequje se za

ratne zasluge.

Granata merzer koja je pala na Kale-

megdan 1915. godine

Zvono i kormilo sa „Srbije“, prvog

broda Srpske ratne mornarice

Deo aviona F 117, nevidqivog,

sru{enog 27. marta 1999. godine iz-

nad Banovaca

U eksterijeru Vojnog muzeja sme{tena

je jedinstvena zbirka tenkova i topova

iz 19. i 20. veka, a me|u wima treba

izdvojiti poqsku tanketu TK-3, koja je

jedini sa~uvani primerak u svetu, od

19 proizvedenih, a sli~nog zna~aja je i

tenk „pancer“ 1F, jedan od tri

sa~uvana primerka u svetu.

KROZ ISTORIJU

Plan Beograda iz 1717. godine,

kolorisani bakropis