Sadržaj

I EKOLOGIJA I GRADITELJSTVO....................................21. Uvod - Održiva izgradnja i definicija održive izgradnje........................................22. Zgrada kao prirodna analogija...............................................................................3

2.1. Povratak prirodi (Hundertwasser)...................................................................4

II OSNOVNI ASPEKTI KOJI DEFINIŠU "ZELENU GRADNJU" (GREEN BUILD)................................................5

1. Položaj (pozicioniranje) i orijentacija objekta i njegova uklopljenost sa okolinom....................................................................................................................6

1.1. Primeri dobrog uklapanja i povezivanja objekata sa prirodom.......................72. Oblik i forma........................................................................................................10

2.1. Karakteristična mesta toplotnih gubitaka i dobitaka kod stambenog objekta i neki od načina kako se mogu racionalizovati......................................................11

3. Obnovljivi izvori energije....................................................................................133.1. Biomasa.........................................................................................................133.2. Geotermalna energija (toplota zemlje)..........................................................133.3. Sunčeva (solarna) energija............................................................................14

3.3.1. Pasivan solarni zahvat............................................................................144. Kvalitet vode, vazduha i zemljišta i reciklaža otpada..........................................18

4.1. Voda..............................................................................................................184.1.1. Vrste prirodnih voda..............................................................................184.1.2. Otpadne vode.........................................................................................184.1.3. Korišćenje kišnice..................................................................................194.1.4. Prirodno prečišćavanje vode viskijem...................................................21

4.2. Vazduh i zemlja.............................................................................................224.2.1. Ozelenjavanje krovova i zidova (i njihov uticaj na klimu i zdravlje)....22

5. Prirodni, reciklirajući, raspoloživi materijali za izgradnju i zaštitu okoline (prijateljski raspoloženi prema okolini)...................................................................28

5.1. GreenSpec® lista............................................................................................285.2. Zemlja kao građevinski material...................................................................30

III PRIMERI IZGRAĐENIH OBJEKATA I POZITIVNOG DELOVANJA KOD NAS I U SVETU.......35

1. Samogrejna ekološka kuća...................................................................................352. Kuća budućnosti – SOLTAG...............................................................................383. R 128 - WERNER SOBEK..................................................................................394. SENTI - KUĆE / KRIENS, LU (CH) / DANIEL LISCHER / 2001...................43Korišćena literatura..................................................................................................46

1

I EKOLOGIJA I GRADITELJSTVO

1. Uvod - Održiva izgradnja i definicija održive izgradnje

Napredak, industrijalizacija, besomučna svetska trka u iskorišćavanju prirodnihresursa, pa i sve alarmantnije vesti o globalnom zagrevanju podstakli su odgovorneljude i kompanije da deo mogućnosti, ali i finansijskih kapaciteta usmere ka boljitkusvetske zajednice i oporavku planete. Iz toga je nastao program – strategija održivograzvoja, koja podrazumeva efikasno poslovanje i napredak poštujući osnovneprincipe: zaštita životne sredine, ekonomska isplativost i društveno odgovornoposlovanje.

Održiva izgradnja je efikasna upotreba građevinskih materijala i novi način dasvetska industrija napreduje, ali i kontroliše iskorišćavanje prirodnih resursa.

Narastajući ekološki problemi doveli su do saznanja o neophodnostipreorijenacije čovečanstva na put razvoja usmeren ka postizanju harmonijeuzajamnih odnosa sa prirodom. Ekologizacija načina mišljenja je neosporno prvi iosnovni korak u ekologizaciji uzajamnog odnosa čoveka i prirode, jer ekološka etikamože zaživeti samo postojanim ekološkim obrazovanjem i vaspitanjem .

Predznaci globalne ekološke katastrofe inicirali su najvažniju aktivnostčovečanstva u savremenoj epohi – saznanje da put razvitka mora biti u harmoničnimodnosima sa prirodom i njenim resursima. A upravo ovo postizanje harmonije uuzajamnim odnosima sa prirodom ne može biti ostvareno bez ekologizacije pristupagradnji, koji potom za rezultat daje ekologizaciju normi i pravila, počev od globalnepostavke razvoja sistema, preko njegovog projektovanja i realizacije.

Osnovna definicija koncepta održive izgradnje zasniva se na pet principa,i to:

1) ekološki kvalitet i očuvanje energije (zaštita životne sredine),

2) ekonomska performansa (razvoj i uspešnost),

3) etički standardi (socijalna jednakost),

4) estetski uslovi (kulturno i prirodno okruženje) i

5) inovativnost i primenljivost.

2

2. Zgrada kao prirodna analogija

Kada je tvrdio da je zgrada "mašina za stanovanje", veliki francuski arhitektaLe Korbizje nije bio svestan koliko je takva tvrdnja daleko od istine. Mašina jestestatični objekt napravljen procesom naučnog istraživanja, koja se može pritiskom nadugme ili na neki drugi način, isključiti ili uključiti. To nije slučaj sa kućom, jer njenaudobnost i zaštita njenih stanara bazira na klimi i vremenu, a oni se ne mogupritiskom na dugme kontrolisati.

Zgrade su deo složene interakcije između ljudi, zgrada samih, kao i klime iokoline. Posmatranje zgrade kao statičnog elementa savršeno je za neke vidovenaučnih analiza (dnevnog svetla, protoka energije, mehaničke ventilacije itd.), aliovakav pristup ne može izaći na kraj sa dinamičkim sistemom kuće (temperaturom,prirodnom ventilacijom, pasivnim hlađenjem i mnogobrojnim ljudskiminterakcijama), a upravo su ti faktori ono što menja kuću u dom, a stanovanje uzadovoljstvo.

Prema tome, zgrada je jedan složeni sistem različitih vidova energije, koja je deoprirode i materije koja iz nje nastaje. Zbog toga, najbolja alatka kojom se projektantmože poslužiti prilikom projektovanja jeste analogija (imitiranje prirode).

Svaki sistem, pa i sama zgrada, mora biti u harmoniji sa prirodom, oponašati je iregenerisati. Potrebna je krajnja opreznost u primeni sistema različitih od prirodnih,jer priroda je stvarana milionima godina i informacija njenog razvoja mora bitiputokaz za sisteme koji računaju na dugovečnost i ekološku stabilnost. Promene sunelinearne – i mala izmena jednog resursa može dovesti do velikih izmena drugih.

Ekosistemi su sistemi koji održavaju život i neophodna je izgradnja koju ćeekosistemi podržati, a ne izgradnja koja ih uništava. Potrebno je da shvatanje pojmagrađevinarstva obuhvati sve prirodne sisteme sa kojima ono dolazi u međuzavisnost, ane samo brigu o strukturi i materijalu. Važno je proširivanje koncepta građevinskogprofesionalca od osobe koja pomaže da se izgradi struktura do osobe koja izgrađujesistem odnosa između ekosistema i ljudskih sistema. Moderna nauka obezbeđujedaleko detaljniju perspektivu načina na koji ekosistemi funkcionišu. Ova nova znanjapočinju da koriste građevinski profesionalci i građevinska industrija da bi zaštitili, zaodržanje života, važna svojstva ekosistema, i da bi stvorili osnovu za mogućnostodrživog života na Zemlji.

Građena sredina nastaje kao produkt odnosa društva/kulture i prirode.Danas su ti odnosi više suprostavljeni nego što predstavljaju smislenu simbiozu, unajvećoj meri na račun prirode. Njihovo shvatanje kao dva odvojena, isključivasistema, od kojih jedan (društvo/kultura) neprestano eksploatiše drugi (priroda) nerazumijevajući njegove zakone, rezultiralo je neodrživim izgrađenim strukturama idegradiranom životnom sredinom.

Građevinska industrija godinama ima duboko negativan uticaj na ekološkozdravlje Zemlje, u velikoj meri zato što ekonomski sistem unutar koga funkcionišeignoriše svoju međuzavisnost sa prirodom. Neekološke strukture građevinskeindustrije i istorijski nedostatak ekološke svesti građevinskih profesionalaca, način na

3

koji su zgrade, građevinarstvo i procesi gradnje kreirani, rezultira dominantnonegativnim uticajem na ekosisteme. Ovakav pristup ne može nikako voditi dosmislenog rešenja sadašnjih i budućih ekoloških problema.

Ljudi i građevine su višestruko i nerazdvojivo povezani sa prirodom. Zato jepotrebno tragati za arhitektonskim i urbanim strategijama koje uspostavljaju relacijusa prirodom u značajnom smislu. »Održiva arhitektura uključuje kombinacijuvrednosti: estetske, socijalne, političke, moralne , kao i vrednosti životne sredine.«

2.1. Povratak prirodi (Hundertwasser)

Jedan arhitekta s neobičnim imenom i još neobičnijim građevinama je čestoponavljao da nije bilo potrebno da se desi katastrofa u Černobilju da bi se otkrilavrednost hlorofila. Bio je to Hundertwasser. Od ranog detinjstva, ispoljio je velikuosetljivost prema svom okruženju. Po njemu, priroda je uzvišena realnost, izvoruniverzalne harmonije. Njegovo veliko poštovanje prema prirodi javilo se u želji da jezaštiti od njenog najvećeg neprijatelja – čoveka.

Svoju originalnost ispoljio je oprobavši se u najrazličitijim žanrovima. Karijeruje započeo kao slikar, a nastavio kao arhitekta, skulptor, dizajner postera, zastava, pačak i odeće. I uvek je uspeo da ostane svoj, uprkos tome što je njegov arhitektonskirad često poređen sa čuvenim španskim arhitektom Antoniom Gaudijem zbogkorišćenja biomorfnih formi i upotrebe keramičkih pločica. Veliki uticaj na njega suostavili umetnici Egon Schiele i Gustav Klimt.

Međutim, Hundertwasser je najpoznatiji po novoj arhitektonskoj koncepciji ijasnom ekološkom opredeljenju. Smatrao je da bi izgled svake građevine trebalo dabude uslovljen estetskim načelima njegovih stanara.

4

II OSNOVNI ASPEKTI KOJI DEFINIŠU "ZELENUGRADNJU" (GREEN BUILD)

Principi detaljnog sagledavanja objekta kao dela prirode, pri njegovomprojektovanju, podeljeni su na pet različitih, ali podjednako važnih aspekata. To su:

1. POLOŽAJ I ORIJENTACIJA

2. OBLIK I FORMA

3. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

4. KVALITET VAZDUHA, VODE I ZEMLJIŠTA

5. PRIRODNI RECIKLIRAJUĆI RASPOLOŽIVI MATERIJALI

(prijateljski raspoloženi prema okolini)

5

1. Položaj (pozicioniranje) i orijentacija objekta i njegova uklopljenost sa okolinom

Poznato je da lokacija, kao i orijentacija objekta bitno utiču na mikroklimatskefaktore u objektu. To se saznanje široko može primeniti u domenu zelenogprojektovanja i izgradnje, čime se postižu pozitivni rezultati i uticaji u sferi zdravlja,očuvanja prirodne ravnoteže, ekonomičnosti, estetike itd.

Upotreba znanja vezanih za osnovne prirodne zakone umnogome olakšava iusmerava projektanta na put pronalaženja najboljeg rešenja za projektovani objekat.

• ORIJENTACIJA U ODNOSU NA VETAR I SUNCE

Objekat treba prevashodno biti orijentisan prema jugu, što je najidealnija pozicija zapasivno prihvatanje solarne energije. A kada su u pitanju pravci duvanja vetrova,objekat svojom dužom stranom treba da prati pravac najprisutnijeg zimskog vetra uokruženju u kome je smešten. Kao dodatna zaštita od vetra, preporučuje se i zaštitapojasem zimzelenog drveća prema strani sa koje vetar duva.

• UKOPAVANJE

Korišćenje zemlje kao izolatora i toplotnog skladišta pruža velike prednosti. Stalna,konstantna temperatura pod zemljom (oko 12,2°C), stvara velike uštede energijeza zagrevanje i hladjenje prostora. Nikakvi spoljni uticaji poput kiše, snega i vetra, neutiču na podzemnu građevinu. Ukopavanjem samo severne strane objekta (naročitoako za to pogoduje pad terena) obezbeđuje se zaštita od najnepovoljnijih uticajahladnih vetrova, a objekat se otvara prema jugu.

6

1.1. Primeri dobrog uklapanja i povezivanja objekata sa prirodom

*WALES HOUSE / FUTURE SYSTEM*

Inspirisani lepotom udaljene Pembrokeshire –obale, klijenti ovog projekta Future System,provodili su odmore godinama na ovoj lokaciji,kampujući u nedoteranoj šupi. Postojanje šupe iekstremna diskretnost arhitektonskog predlogaza istu lokaciju, omogućili su dobijanje planskedozvole u Nacionalnom Parku. Postoje samojoš dve građevine u neposrednom susedstvu,nedaleko od gradića Haverfordwest: nepunkilometar duž obale ka jugu nalazi se malihotel, a u suprotnom pravcu pored obalskogputa ka severu je jedan pomoćni bungalov.Future System je odgovorio na ovu osetljivulokaciju, ukopavanjem objekta u padinu terena,čineci ga skoro nevidljivim delom pejzaža.

Ovalni omotač prijanja uz padinu, što i naglašava strukturalno organska forma.Prekriven busenjem i raznolikim lokalnimrastinjem, krov pod ovim nasipom izgleda

praistorijski u svakako netaknutomterenu. Ne postoje primetne granice ili naznakebaštenske ograde; gledajući odozgo i sa severai sa juga, objekat se ne može videti. Jedinodimnjak od peći na drva, izgleda kao periskopiznad površine tla.Sa istoka ili sa pozicije puta, vidljiva jepukotina zasečena u obliku slova V kojaprihvata stakleni zid i glavni ulaz u kuću. Nasuprotnoj strani, zapadni zid, smešten ukonturu terena i oivičen vegetacijom,predstavlja “stakleno oko” prema moru. Blagozaobljeno, definisano je vitkim nerdjajućim čeličnim ramovima, sa otvorima u oblikubrodskih prozora.

Upravo kako su klijenti i zahtevali, ova kuća im omogućava nepregledne vizure imaksimalno otvoren i neformalan enterijer. Jednostavan temeljni prsten i čvrsta

tavanična ploča, napravljeni su od armiranog betona.Leđa objekta ojačana su jakim leđnim podupirućimzidom sa lakim čeličnim pojačanjem za stabilnost, imodifikovana prema zaobljenosti osnove. Svi deloviobjekta koji su u kontaktu sa tlom napravljeni su odzemljanog materijala; cement i blokovi su bazirani napozolanik-u, substanci vulkanskog porekla.

7

Ispod pokrivke od busenja, krov je sačinjen od strukture šperploča, poznate kao izumSwedish Timber Association u ’70-im, sa ciljem efikasnije upotrebe drvene građe. Uzupotrebu minimalne količine materijala, krov predstavlja omotač sastavljen odpojedinačnih šperploča, zakrivljen u oba smera i oslonjen na laganu prstenastu gredu,cevastog profila , uvijenu tako da prati osnovu krova. Kako je najveći deo omotačaukopan, objekat je prirodno izolovan i unutrašnje temperature ostaju skoroneizmenjene. U preseku objekta , vidljiva je mala prepreka za protok vazduha prekolitice, sto predstavlja prevenciju prekomerenom hladjenju, dok za vremenajsunčanijeg dana, objekat je dovoljno duboko što već obezbeđuje da unutrašnjostostane hladna. Kuća se snabdeva elekričnom energijom i ima podno grejanje.Jačina osvetljenja, kao aktivan arhitektonski element, ovde se menja zavisno odpromene svetla na spoljasnjoj panorami – svetlost prolazi kroz transparentne zidovena istoku, prelama se kroz unutrašnjost prostora i prolazi kroz transparentni zid nazapadu.

U srcu kuće nalazi se peć na drva sakružnim ognjištem, uokvirenimzaobljenom sofom. Sedeći ovde možetetačno videti, preko osvetljenog zaliva,St. David’s Head, kao i naftne tankerekoji, saobraćaju prema luci MilfordHaven. Dve slobodno-stojećeprefabrikovane “mahune”, oblikovaneprema osnovi kao suze, definišu granicestambenog prostora i zadržavaju laganutavanicu, tako da ne poremete volumenobjekta i igru svetlosti kroz kuću.“Mahune” obuhvataju kuhinju i kupatilokoje uslužuje spavaću sobu.

Boje unutar kuće su brilijantne: žuta, koju u odredjenom godišnjem dobu naglašavacveće na okolnim bregovima, tamno plava i bela. Postavljene nasuprot suptilnih boja iklimatskih nijansi Pembrokeshire – obale, odabrane boje su i u kontrastu mekoćizakrivljenih zidova i tavanice.

8

*IRSKA „TONUĆA“ EKO-KUĆA*

Pomislite li kada kako bi ovce mogle pasti navrh vaše kuće? Venecijansko Bijenaleponudilo je zanimljivo rešenje kuće za vikend, koja bi se mogla sakriti kada nije uupotrebi, a prirodna okolina ostaviti u izvornom obliku. Iskustvo govori kako suvikendice veći deo godine uglavnom prazne i beživotne.

Zov prirode, oni koji se od nje još nisupreviše otuđili, osetiće krajem marta iuživati možda do kraja septembra, akoza odmor u prirodi nađu dovoljnovremena. Preostali deo godinevikendice su tek prazni spomenicinašoj taštini i ukradeni deo prostorabez funkcionalne vrednosti. Dvojeirskih arhitekata, Antoin i TarlaMacGabhann, vizionarski je osmislilo„skrivajuću“ kuću, koja bi uz pomoćhidrauličkog mehanizma mogla nestatiu zemlji kada nije u upotrebi, a priroduostaviti netaknutom.

Sezonska vikend kuća zamišljena je kao tvrđava na pontonu usred zelene livade, kojaprazna uranja u zemlju i nestaje iz vidokruga. Isto tako izvire iz zemlje kako bi svomevlasniku pružila ugodan kutak za uživanje i odmor od napete i dinamičnesvakodnevice. Njen krov je prekriven travom i kada je vikendica prazna postaje deoprirodnog okruženja, po kome nesputano možete prošetati i uživati na drugačiji način,posvećeni vlastitoj duhovnosti i snazi prirode najsposobnije da napuni naše baterije.Ovakav primer prostornog planiranja predviđa održivi model ruralnog razvitka igospodarenja okolinom, na prirodi prihvatljiv način.

Tonuća kuća tako na prihvatljiv način rešava problem prekomerne urbanizacije sela,koje će izvan vikendaške sezone očuvati svoje osobine i prirodne draži. Tehnički deorešenja i vrednost ovako ekološki osveštenog projekta deo je druge priče, za sada činise još vrlo daleke i imaginarne.

9

2. Oblik i forma

Još od nastanka života na Zemlji, živa bića se trude da se svojim prilagođavanjemzaštite i prežive od, ponekad, vrlo surovih prirodnih uslova u kojima se nalaze.Evolucija, koja i danas traje, kao prirodni proces prilagođavanja, učila je bića da, bezobzira na stepen razvoja ili inteligenciju, smišljaju najrazličitije načine za opstanak.

Poštovati prirodu znači učiti od nje i raditi u skladu sa njenim zakonitostima, kao iprimenjivati poznate prirodne procese u postizanju harmonije i sklada življenja. Zaprepoznavanje nekih njenih zakonitosti nije uvek potrebna inteligencija.

Lep i jednostavan primer koji to oslikava, jeste sezonska migracija ptica selica izhladnijih u tople krajeve. Nemoćne da se prilagode hladnoj temperaturi, ali vrlomoćne kada se radi o putovanju u daleke krajeve, instiktivno su odabrale pravi načinza preživeti. Jedino je čovek, inteligentno biće, odvajajući se od svjih primarnihstaništa, pećina, zemunica itd., rešio da sprovede procese suprotne prirodi i stvori sebiprivid komfora i blagostanja u načinu življenja. Ideja da se dostignućima tehnike imodernim tehnologijama mogu rešiti svi problemi vezani za dom i energiju,primarnu za njegovo funkcionisanje, potpuno odbacuje svaku mogućnost očuvanjaveze urbanog čoveka i prirode. Poštovanjem samo osnovnih i najjednostavnijihzakona prirodnih nauka, matematike i fizike, eskimi, ljudi koji žive u najsurovijimklimatskim uslovima, uspeli da se održe i opstanu do danas.

Forma objekta, odnosno njegov osnovnioblik, posebno u današnje vreme naprednetehnologije, može biti najrazličitija. Da bisačuvala toplotu ili hladnoću zgrada morabiti kompaktne forme koja smanjujetoplotnu razmenu sa okolinom. Volumenobjekta, odnosno njegova unutrašnjazapremina srazmerno svojoj veličini zahtevaviše ili manje energije za zagrevanje. Osimtoga, površina spoljašnjeg omotača objekta,direktno postaje potencijalni propusniktoplote, što nije zanemarljivo u termičkom

profilu objekta. Dakle, razuđenost osnove, erkeri i niše, kao i brojni otvori na fasadi,neprijatelji su sačuvanja toplote u zgradi. Na slici su dati primeri različitih osnovaobjekata iste površine, ali velikih varijacija površina zidova. Najmanji gubici energijekroz zidove su kod objekta kružne osnove, a najveći kod objekta sa najrazuđenijomosnovom.

Dobar primer, kako ne izgubiti toplotu zbog oblika zgrade dat je na primeru igloa.Iglo, eskimska kuća, oblika je polulopte - geometrijski oblik koji ima najmanjupovršinu omotača, a samim tim i najmanji procenat gubitka toplotne energije. Jošjedan prirodan zakon iskorišćen je na primeru igloa. Zakon slojevitosti unutrašnjegvazduha, gde topao vazduh ide na gore, a hladan pada, dobro je upotrebljen tako štosu ležajevi postavljeni na visokoj polici, ispod samog vrha objekta, a dodatnooslobađanje od hladnog, teškog vazduha regulisano je tako što je ispod ležaja i nivoa

10

poda igloa iskopan dodatni kanal,kako bi hladan vazduh pao što niže,odnosno što dalje od ležaja. Tako sueskimi jednostavnom primenommatematike i fizike u mnogomeolakšali svoj boravak na severnompolu.

2.1. Karakteristična mesta toplotnih gubitaka i dobitaka kodstambenog objekta i neki od načina kako se mogu racionalizovati

11

• PRINCIP DVOSTRUKOG OMOTAČA

Princip “kuća u kući” u koncepciji konstrukcije kuće, omogućuje zonu izmenevazduha unutar omotača. Ta zona koja se stavara izmedju omotača i objekta jetampon zona, koja ublažava sve spoljne uticaje, služi kao izolacija i smanjujeenergetsku potrebu samog unutrašnjeg objekta. Zaštitna mikroklimatska opna ipasivni solarni dobici celog prostora stvaraju blage klimatske uslove kaomikroklimatsku sredinu u kojoj su smešteni objekti.

• ZASENČENJE

Sistemom različitih spoljašnjih ili unutrašnjih zaštita od sunca, kada je to potrebno,blokira se prolaz sunčevih zraka i sprečava prodor toplote u unutrašnji prostor. Istotako, forma prozora i prozorskog okvira mogu bitno promeniti toplotne i svetlosnekarakteristike unutar objekta.

Na slici je dat jedan od mogućih načina za povećanje zahvata sunčevog zračenja priminimalnim gubicima toplote, odnosno manjoj površini otvora. Razlika izmeđuzahvata i gubitaka zračenja iznosi 2,5 : 1 .

• PRIRODNA VENTILACIJA

Jako je važno upotrebiti princip prirodnog protoka vazduha, bez dodatnog utroškaenergije na ventilaciju. Sistemom otvora pri dnu (ulazak hladnog svežeg vazduha) ivrhu (izlazak toplijeg istrošenog vazduha) fasadnog omotača, kao i njihovom dobrompozicijom u odnosu na pravac sever-jug, na kome je strujanje najjače, obezbeđuje sezadovoljavajući komfor.

12

3. Obnovljivi izvori energije

Bez energije nema života. Energija je sposobnost obavljanja rada, energija je kretanje,toplina, život. Koristimo se njome da bismo radili, da bismo se hranili, ona osvetljavanaše gradove, pokreće bicikle, vozove, avione i sva motorna vozila. U kući je trebamoza grejanje, kuvanje, toplu vodu, osvetljenje. Jednom rečju, sve što radimo zahtevaodređenu energiju.

Izvore energije možemo podeliti na obnovljive i neobnovljive (fosilna goriva).Očevici smo i akteri rapidnog nestajanja, a samim tim i poskupljenja fosilnih goriva.Svaka procena preostalih kapaciteta ove vrste neobnovljive energije, sa aspektanjenog uticaja na prirodno okruženje, bila bi apsurdna, jer je opšte poznato da suupravo sagorevanja ovakvih goriva (stvarane štetnih gasova, posebno ugljen-dioksida)jedno od najvećih i najopasnijih zagađivača eko-sistema planete.

Održiva energija je energetski efikasan način proizvodnje i korišćenja energije sa štomanjim štetnim uticajem na okolinu.

Obnovljivi izvori energije su, po definiciji, energija koja se eksploatiše istom brzinomkojom se i obnavlja. U obnovljive izvore energije spadaju: energija vetra, energijasunca, hidroenergija (reke, morski talasi, struje i morske mene-plima i oseka),geotermalna energija i energija biomase.

3.1. Biomasa

Pod izrazom biomasa podrazumeva se ukupno stvorena organska supstanca odživotinja i biljaka. Energija dobijena fotosintezom može da se koristi radi proizvodnje toplote, goriva ili struje. Biomasa spada među obnovljive izvore energijekoji sagorevaju ekološki i neškodljivo po klimu. Dodatno se i biogasu daje velikznačaj kao energentu. Biogas nastaje fermentacijom vlažnih, organskih sirovina(ž.balege, ostataka hrane, otpadaka iz klanica).

Biodizel je tečni, obnovljivi izvor energije iz biomase, tj. ulja dobijenih iz semenauljanih kultura kao i recikliranih ulja. Dobro je poznato da transport skoro potpunozavisi od fosilnih goriva. Potražnja za energijom neprekidno raste, kao i zavisnost oduvozne energije, što doprinosi razvoju u sektoru obnovljive energije. Bio-gorivo,konkretno biodizel, predstavlja jednu izvodljivu alternativu.

3.2. Geotermalna energija (toplota zemlje)

Upotreba zemljine toplote korišćenjem toplotnih pumpi otvara jedan novi i do sadaizuzetno malo korišćen energetski potencijal. U proseku temperatura od zemljinepovršine raste za 3 °C na svakih 100 m tako da nastaje velika količina toplote koja jena raspolaganju. Energija u utrobi zemlje premašuje višestruko potrebe energije nazemlji. Zemljina toplota i geotemička energija time predstavljaju održiv i neiscrpan

13

izvor toplote. Snabdevanje stambenog prostora toplotnom energijom omogućeno je sadubokom zemljišnom sondom koja se ugrađuje dubinskim bušenje.

3.3. Sunčeva (solarna) energija

Sunčeva energija je neiscrpan izvor energije koji u zgradama koristimo na tri načina:

1. pasivno - za grejanje i osvetljavanje prostora2. aktivno - uz pomoć solarnih kolektora i akumulacijom tople vode3. fotonaponske solarne ćelije za proizvodnju električne energije

Korišćenjem solarne energije možemo smanjiti potrebu za energijom u kućamaza 70-90%.

O pasivnoj solarnoj arhitekturi nešto opširnije biće reči u narednom poglavlju, jer jeupravo ovaj vid solarnog zahvata potpuno prirodan i ne zahteva posebna tehničkadostignuća za eksploataciju.

Solarni kolektori pretvaraju sunčevu energiju u toplotnu energiju vode ili neke drugetečnosti.

Fotonaponske ćelije su elementi koji direktno pretvaraju energiju sunčevog zračenja uelektričnu energiju. Mogu se koristiti kao samostalni ili kao dodatni izvor električeenergije u domaćinstvu.

3.3.1. Pasivan solarni zahvat

Termin pasivne tehnike označava da nije potrebno ulaganje električne energije, aprocesi se zasnivaju na spontanim prirodnim procesima. To znači da je ovatehnologija 100% ekološka i usavršavana od prvih ljudskih naselja do danas. Upravozato o njoj pišem iako postoji i aktivna solarna tehnika. U kombinaciji sa modernimzaptivanjem, izolacijama i materijalima predstavljena PASIVNA solarna tehnika dajesavršene rezultate.

Zagrevanje kuća pomoću vazdušnih kolektora

Princip zagrevanja kuća pomoću vazdušnih kolektora prikazan je na slikama.

U toku dana zagrejani vazduh izvazdušnih kolektora prirodnomcirkulacijom prelazi u šljunak izagreva ga, a rashlađeni vazduh izšljunka prelazi u kolektor. Pritomsu otvori na podu unutar sobezatvoreni.

14

U toku noći ili zime, poklopci u sobi suotvoreni, pa topao vazduh iz toplotnogskladišta zagreva prostorije kuće.

• STAKLENA VERANDA

Korišćenje staklene verande kaosastavnog dela stambenog objektapoznato je od davnina. Staklenaveranda kao nezaobilazan deo solarnearhitekture postavlja se na južnustranu zgrade.

Pomoću staklene verande se vršizahvat direktnog i difuznog sunčevogzračenja.

Pasivan zahvat sunčevog zračenja pomoću staklene verande i Trombovog zidaprikazan je na slici. Obično se iza staklene verande nalazi masivan, tamno obojen zidkoji apsorbuje prispelo sunčevo zračenje. Noću ili zimi se otvaraju gornji i donji otvorna zidu i preko gornjeg u kuću ulazi topao vazduh, a na donji izlazi hladan i kuća sezagreva.

• TROMBOV ZID

Jedan od osnovnih elemenata pasivnog prijema Sunčeve energije je Trombov zid, kojinosi naziv po svom izumitelju, francuskom inženjeru Feliksu Trombu. Zid je deosistema koji se sastoji od arhitektonskih elemenata, koji imaju ulogu zahvatanja,čuvanja i distribucije toplote, objedinjenih u celini koju predstavlja masivan zid odbetona, opeke ili kamena izložen Suncu, preko staklene pregrade.

15

Ovaj zid mora biti pokriven tamnom bojom. Staklena pregrada ispred Trombovogzida se obično pravi kao staklena bašta. Funkcionisanje sistema se obično sastoji ukanalisanju prirodnog kretanja vazduha, koji kao što je poznato, kada je hladan padadole, a kada je topao penje se gore.

Otvori na donjem i gornjem delu zida dozvoljavaju ulazak hladnog vazduha unutra,koji se zatim greje između stakla i zida, a potom odlazi u sobu koju treba zagrevati,putem otvora na vrhu. Ovo grejanje putem prirodnog kruženja vazduha, liči na sistemzahvatanja vazduha kod klima-uredjaja, ali pojednostavljeno, i u kome ulogu grejnogtela igra površina zida, a direktno grejanje se upotpunjuje toplotom iz mase zida.

Akumulirana toplota, zrači prema unutra preko unutrašnje strane zida, odnosno straneokrenute prema kući. U kombinaciji sa Trombovim zidom najčešće se koristi istaklena bašta koja se postavlja ispred južne osunčane strane zida, što pojačava njenefekat. Ova dva elementa solarnog grejanja deluju u sprezi. Pored jednostavnosti ovih osnovnih principa funkcionisanja, postoje poteškoće upostavljanju Trombovog zida. Delikatno je dimenzionisati ga i predvideti njegovefekat. Otvori u gornjem i donjem delu zida treba da se dobro zatvore, kako bi se uslučaju odsustva sunčevog zračenja izbeglo puštanje u opticaj hladnog vazduha,odnosno obrnuto funkcionisanje sistema, koji bi usisavao unutrašnji topli vazduh iispuštao ga napolje. Mana ovog zida je i u nefleksibilnosti – njegova upotreba je čestou konfliktu sa potrebom za vizurom i stoga ga je teško implementirati u dizajn. Princip prirodnog protoka zagrejanog vazduha ili vode se koristi za cirkulaciju toplotei stoga je Trombov zid primer za jedan lagani – tehnoloski pristup solarnomzagrevanju. Ova tehnika obezbedjuje zagrevanje prostora tokom zime, a može sekoristiti i za hlađenje kuće tokom leta.

Klasičan masivan Trombov zid može da uskladišti sunčevu energiju koja pada nanjega nekoliko sati. Toplotni kapacitet ovog masivnog zida koristi se za grejanjetokom noći. Kako je potrebno nekoliko sati da se zid zagreje i da se ta toplota prenesena prostoriju, dobijamo da zid funkcioniše kao radijator tokom noći.

16

Tokom visokih temperatura Trombov zid se može koristiti u sprečavanju ulaskatoplote u prostoriju. U ovom slučaju zid funkcioniše kao prirodni rashlađivač,uvlačeći hladniji vazduh sa severne strane u sam unutrašnji prostor. Mnogobrojne varijacije masivnog Trombovog zida su razvijane kako bi se poboljšalenjegove osobine. One uključuju izolaciju, poboljšavanje absorbujuće površine, fenovekoji regulisu protok vazduha i različite sastave kao što je voda. Termalni skladišnikapacitet vode je veći nego kod betona ili cigli. Upotreba vode obezbedjuje manjupovršinsku temperaturu kolektora i tako povećava učinak ovog sistema.

• STAKLENA VERANDA I PODNO SKLADIŠTE TOPLOTE

Kao podno skladište toplote najčešćese koristi rečni šljunak koji se deponujeispod poda kuće. Na slici je prikazanpoprečni presek kuće sa staklenomverandom i podnim skladištem toplote.Topao vazduh se iz staklene verandepomoću ventilatora prenosi do šljunkaispod poda prostorije. Topao šljunakzračenjem zagreva prostoriju, dokhladan vazduh iz šljunka u toku noćiodlazi u staklenu verandu.

• VODENI ZID

U svetu postoji tendencija da se umesto Trombovog zida koristi transparentni vodenizid poznat pod nazivom transvol.Šematski prikaz vodenog zida kaoapsorbera sunčevog zračenja iskladišta toplote dat je na slici. Utoku dana voda celom zapreminomapsorbuje sunčevo zračenje, dok jeu toku noći zračenjem predajeunutrašnjosti kuće.

17

4. Kvalitet vode, vazduha i zemljišta i reciklaža otpada

4.1. Voda

Pre više hiljada godina rana ljudska plemena su lutala tražeći pogodno mesto gdebi se mogli nastaniti. Prvi i osnovni uslov da se neko mesto odabere za osnovnostanište tih plemena bio je prisustvo vode, reke ili jezera. Prve civilizacije su nastale ublizini velikih reka kao što su Eufrat i Tigar i u Egiptu uz reku Nil.

Pitka voda je dragocena voda!

U jednom indijanskom selu koje se nalazi u predelu Arizone (SAD) koja jeoskudna sa pitkom vodom, ljudi svakodnevno moraju preko jednog sata pešačiti da bidoneli pitku vodu. Ovi ljudi uporno su odbijali pomoć ureda koji se bavi pitanjimaIndijanaca, a koji je želeo da izgradi vodovod do sela. Njihovo obrazloženje zaodbijanje ovog vodovoda bilo je :

"Voda je tako dragocena tako da bismo mi bili vredni nje moramo se dobro potruditiza nju. Samo onaj ko najpre jedan sat dugo nosi težak kanister za vodu i znoji se naSuncu oseća koliko je voda dragocena i odnosi se pažljivo prema njoj."

4.1.1. Vrste prirodnih voda

Voda se u prirodi ne pojavljuje u hemijski čistom obliku, jer na svom putudolazi u dodir, rastvara i prima različite materije. Od količine i vrste ovih sastojakazavise karakteristike vode. Prema svojoj prirodi, voda se deli na atmosfersku,površinsku i podzemnu.

Atmosferska voda nastaje od padavina kao što su kiša, sneg i led. Ona sadržirastvorene gasove sa kojima dolazi u dodir, poput kiseonika i ugljen-dioksida.Od čvrstih materija sadrži nešto prašine i čađi, a u blizini mora i nešto soli.

Površinska voda je ona koja leži na površini tla. Ova voda nastaje odatmosferske vode, koja direktno pada na Zemljinu površinu ili one koja sesliva u nju sa površine tla.

Podzemna voda se nalazi ispod površinske zemlje. Nastaje prodiranjempadavina od površinskih vodenih tokova ka tzv. vodonepropusnim slojevima(unutar Zemljine površine) koji se sastoje od gline. Ova voda spada u redčistijih, pa se zbog takvih odlika veoma često koristi za piće.

4.1.2. Otpadne vode

Voda ne zna granice. Već milionima godina na Zemlji postoji ista količina vode,koja se ne smanjuje, ali i ne povećava. Njen kvalitet ovisi od našeg ophođenja premanjoj.

Otpadna voda je upotrebljena voda iz naselja i industrije kojoj su promijenjenafizička, hemijska i biološka svojstva tako da se ne može koristiti u poljoprivredi niti u

18

druge svrhe. Ova voda se do postrojenja za prečišćavanje odvodi kanalizacijom. Onasadrži: prljavu vodu, "stranu vodu" i kišnicu.Prljava voda je sva otpadna voda iz domaćinstava, privatnih preduzeća i industrijekao i kišnica sa jako prometnih delova ulica koja mora biti odvedena do postrojenja zaprečišćavanje otpadnih voda.

"Strana voda" je čista voda koja završava u kanalizaciji i zbog svoje čistoće uodnosu na druge vode koje se odvode kanalizacijom je "strana". Ona dospijeva ukanalizaciju iz podzemnih voda, bunara, drenaža, kao višak iz bazena pitke vode ilikao rashladna voda.

Kišnica je voda koja nastaje iz padavina. Prema mestu dospevanja razlikujemoprljavu (npr.sa auto-puta) i čistu (npr. sa krova) kišnicu.

4.1.3. Korišćenje kišnice

Jedan od načina uštede pitke vode je svakako i korištenje kišnice. Kišnicumožemo koristiti u domaćinstvu, omogućiti joj da nesmetano ode u tlo čime direktnopomažemo obogaćivanje podzemnih vodnih resursa ili je iskoristiti kao strukturnielement naselja i na taj način rasteretiti vodotoke ili prečišćivače otpadnih voda.

KORIŠĆENJE KIŠNICE U DOMAĆINSTVU

Izgradnjom uređaja za korišćenje kišnice moguća je znatna ušteda pitke vode. Posvojim osobinama kišnica može zameniti pitku vodu kod: ispiranja WC školjke,pranja veša ili automobila, čišćenja i zalivanja u bašti.

Ljudi u svetu već odavnokoriste kišnicu za pranje veša,gde su razvili i nove modelemašina za veš sa dva dotokavode (jedan za kišnicu, adrugi za pitku vodu), tako dase rublje pere kišnicom svedo zadnjeg ispiranja, aposljednje pranje se obavljapitkom vodom, što ovakvamašina automatskiomogućuje. Kod nas ovakavvid korišćenja kišnice (pranjeveša) je moguć, naravno,tamo gdje je vazduh čist.

Takođe, korišćenje kišnice je postupak, kojim se u budućnosti mogu znatno rasteretitiuređaji za prečišćavanje otpadnih voda. Iako nemamo mnogo ovakvih uređaja,trebamo to imati na umu, jer oni već postojeći, kao u nekim gradovima u Srbiji,susreću se sa problemom velikih oborinskih voda prilikom jakih pljuskova.

19

ODVOĐENJEM KIŠNICE U TLO SE OBOGAĆUJU PODZEMNI VODNIRESURSI

Kišnica treba nesmetano da prođe kroz tlo tamo gde padne ili da površinski oteče.Ona se ponovo može ukazati u vidu izvora ili može nastaviti da otiče u dublje slojevezemlje, gde se priključuje podzemnim vodotocima. Iz nadzemnih i podzemnih izvoradobijamo našu vodu za piće. Da bi mogli imati dovoljno prirodnih resursa pitke vode,koji su potrebni za život ljudi i životinja, moramo pospešivati upijanje vode u tlo,izbegavati izgradnju vodonepropusnih površina (betonirana dvorišta, parkinge,pešačke staze...) i manje vode odvoditi podzemnim cijevima.

Prednosti odvođenja kišnice u tlo:

Stvaraju se nove podzemne vode. Kada kišnica padne na prirodnu površinudirektno se upije u tlo. Prolaskom kroz tlo ona se čisti, prodire u dublje slojevetla i obnavlja podzemne vode.

Kanalizacije i vodotoci su manje opterećeni. Upija li se kišnica u slojeve tla,pri jakim i kratkim pljuskovima, kanalizacije i sistemi za odvođenje vodebivaju manje opterećeni, a prečišćavanje vode je olakšano, tj. bolji je kvalitetprečišćene vode.

Nastajanje malih prirodnih kružnih procesa vode. Veoma je zahtevno ineprirodno transportovanje kišnice sa većih sabirnih površina, preko dugihstaza i onda odvođenje u neki vodotok ili sistem za prečišćavanje otpadnihvoda. Mali prirodni kružni procesi vode nastaju na području gde se voda upijau tlo.

Prljavština se odvaja. Ako se kišnica odvodi kroz prirodnu površinu, tj. u tlo,iskorišćava se filtrirajuća sposobnost tla i korenja. Prljavština se zadržava uhumusu.

Gornji slojevi tla imaju sposobnost upijanja velikih količina vode. Gornjislojevi tla i biljke su u mogućnosti da spreme velike količine vode. Kodplaniranja treba uzeti u obzir i ovu prednost.

20

Učestalost visokog vodostaja se smanjuje. U potocima i rekama se smanjujekoličina vode zbog odvođenja značajnih količina vode u tlo. Rezultat su ređislučajevi visokog vodostaja.

Kišnica se povoljno zbrinjava. Odvođenje kišnice u tlo umesto odvođenjakanalizacionim sistemom, štede se sredstva za izgradnju kanala i postrojenjaza prečišćavanje otpadnih voda. Odvajanje kišnice od prljave vode pruža tomnaselju mogućnost uštede novca.

KIŠNICA KAO STRUKTURNI ELEMENT NASELJA

U naselju gdje nije moguće poniranje (upijanje) kišnice u tlo potrebno je napravitiodvojen odvod za kišnicu i na taj način rasteretiti kanalizacionu mrežu. To odvođenjene mora biti podzemnim cijevima, kišnica se može koristiti u oblikovanju okoline.

Dvorišta i javne površine mogu biti prirodno oblikovane/uređene. Prirodni i otvorenikanali za odvođenje vode i rastresito tlo, omogućavaju prirodni rast biljaka na tojpovršini. Sa jedne strane popravlja se klimatsko stanje na tom malom području, štoomogućava popravljanje životnih uslova u staništima biljaka i životinja, a sa drugestrane se stvaraju primamljiva mesta na kojima se okupljaju deca i odrasli, što podižesvest građana o ovom elementu - o vodi.

4.1.4. Prirodno prečišćavanje vode viskijem

Mnogi tvrde da je viski piće magičnih svojstava. Alito nije naučno dokazano. Sada su, sasvim pouzdano,škotski naučnici otkrili bar jednu magičnu moć -viski može da bude moćno "oružje" za prečišćavanjezagađene vode.

Nus-produkt pri proizvodnji tog žestokog pića jevrlo efikasan u prečišćavanju vode. Materije kojezagadjuju vodu unišatva skoro 100 odsto. Škotski

naučnici veruju da će taj nus-produkt naći put do svih krajeva sveta.

21

Istraživači sa univerziteta Aberdin, na osnovu dosadašnjih eksperimenata, tvrde daproces korišćenja sporednog proizvoda pri proizvodnji viskija hemijski utiče na vodui čini je čistom. Taj proces su nazvali "dram" (gutljaj viskija).

Brže i jeftinije - Greim Paton, toksikolog, specijalista za zagađeno tle, kaže da je

proces "dram" mnogo brži i jeftiniji nego sadašnje tehnike prečišćavanja vode jer nus-proizvod viskija razgradjuje različite zagadjivače istovremeno, bilo da je reč opesticidima ili teškim metalima.

Naučnici su u Velikoj Britaniji sproveli brojna testiranja na zagađenom zemljištu iobjektima za prečišćavanje otpadnih voda. Istraživački tim smatra rezultate tihtestiranja vrlo relevantnim i naglašava da bi sada trebalo analizirati komercijalnemogućnosti korišćenja tog nus-produkta, koji se još drži u tajnosti.

Paton posebno naglašava da naučnici ne žele da urade nešto samo za zapadni,razvijeni svet, nego i za najsiromašnije zemlje. "Čista voda je pravo svakog živogbića, a ne samo nas Zapadnjaka", kaže Paton.

Prirodno prečišćavanje - Škotski naučnici naglašavaju još jednu bitnu osobinu

procesa dram. U sadašnjim metodama prečišćavanja vode koriste se snažnehemikalije. A nus-proizvod viskija je potpuno prirodna materija koja, figurativnorečeno, hvata u zamku zagadjivače i uništava ih. Rešenju škotskih naučnika zapotpuno prirodan proces prečišćavanja zagađene vode mnogi će s pravom nazdraviti.Naravno dramom, gutljajem viskija na čijoj se proizvodnji i zasniva to rešenje.

Istorija viskija duga je 500 godina, a sada bi mogao da dobije i značajnu ekološkuulogu koja bi prevazišla njegov značaj kao "najvrednije škotske industrije". Više od90 odsto proizvodnje škotskog viskija se izvozi u druge zemlje, što Britaniji donosiprihod od 5,6 milijardi funti godišnje.

Iako prolaze kroz burna ekonomska vremena, Sjedinjene Američke Države,najveći uvoznik škotskog viskija, ne smanjuju narudžbe, a istovremeno potražnja uAziji rapidno raste. Škotski viski se pije u 200 zemalja sveta.

4.2. Vazduh i zemlja

4.2.1. Ozelenjavanje krovova i zidova (i njihov uticaj na klimu i zdravlje)

„Evolucija vodi čoveka kauništenju. Možemo se pre-pustiti toj struji i shvatiti unekom trenutku da idemoka katastrofi koju ne mo-žemo da izbegnemo. Sdruge strane, možemo neš-to i uraditi. To je put nea-gresivnog otpora kad godje to moguće. Sistem glo-balne destrukcije obilujegreškama i one moraju bitiispravljene kako bi se us-porila negativna evoluci-

22

ja”, govorio je Hundertwasser. Zelena arhitektura bi mogla biti jedan od načina togneagresivnog otpora.

4.2.1.1. Zeleni krovovi

Planeta je na izdisaju, skoro da je minut do dvanaest. Svake godine je za stepentoplije, a gradovi su prvi na udaru. Postavlja se veliko pitanje: šta uraditi?

Jedno od mogućih rešenja, koje čak inije toliko novo, jesu zeleni krovovi,odnosno krovovi koji su delimičnoili potpuno prekriveni vegetacijom izemljom nad vodopropusnom mem-branom. Pod zelenim krovovima semisli i na one koji koriste neku vrstuzelene tehnologije kao što su solarnipaneli. Prema poslednjem istraživa-nju Univerziteta u Torontu iz 2007.godine, kad bi svi krovovi u jednomgradu bili zeleni, temperatura bi se

spustila do sedam stepeni Celzijusa. Njihova vegetacija sakuplja čak do 75% kišnice ivlage, a utvrđeno je i da obezbeđuju novo stanište za biljke, insekte i životinje koje suodavno napustile grad.

Ovakvi krovovi imaju mnogeprednosti u okviru savremenoggrada u kome svakog dana ničeponeka nova betonska zgrada iliparking, čime se još više smanjujeprostor namenjen zelenim površi-nama. Zeleni krovovi predstavlja-ju taj dodatni prostor. Takođe mo-gu da posluže i kao veza izmeđudve zgrade ili kao zanimljivo re-šenje za parkove i krovove uni-verzitetskih biblioteka i stambe-nih blokova. Jedini problem je štopovećavaju troškove održavanja i to što ne može svaki postojeći krov da izdrži težinuove zelene bašte. Jedan od najstarijih ovakvih krovova je iz 1914. godine i nalazi se u

Švajcarskoj na krovu fabrike Wollishofen, u Ci-rihu, dok se moderni zeleni krovovi prvi put po-javljuju u Nemačkoj tokom šezdesetih godinaprošlog veka. Krov Skupštine u Čikagu je jedanod najranijih i najvećih projekata ovog tipa uAmerici. Scandinavian Green Roof Institute uMalmeu je krov upotrebio za održavanjebotaničke bašte. Jedan od prvih arhitekata koji

23

je ukazao na značaj ovih krovova bio je Austrijanac Friedrich Stowasser s nadimkomHundertwasser (1928-2000).

4.2.1.2. Drvo kao stanar i humus toalet

Hundertvasserova kuća s travna-tim krovom u Beču iz 1985. go-dine je fizički manifest povratkaprirodi, koji je zagovarao tokomživota. Svaka slobodna površinana toj kući ispunjena je zelenilomi pre svega drvećem koje je Hun-dertwasser smatrao ravnopravnimstanarima. Zeleni krov povezanje s konceptom njegovog izumahumus toaleta i drveća stanara.Kanalizaciona voda iz zgrade slu-ži za navodnjavanje ove zelenebašte, a prečišćava se pomoćuvodenih biljaka koje su u sklopuzelenog krova. To je način na ko-ji organski ciklus Hunderwasse-rovog eko-modela kuće s travna-tim krovom funkcioniše.

Jedan od novijih primera građevi-ne sa zelenim krovom je i Zelenacitadela u Magdeburgu, završenau oktobru 2005. godine, rađenaprema poslednjem Hundertvase-rovom projektu. Uprkos nazivu,kompleks je pink boje i u potpu-nosti je krivih linija, sastoji se od55 apartmana, hotela, radnji, apočetkom 2007. godine počelo sei s izgradnjom crkve u ovom ma-niru.

24

Ozelenjavanje zidova itravnati krovovi postojali su ipre Hundertwassera ali drvopodstanar svakako jenajizvornija zamisao u istorijiarhitekture. Drvo koje raste izprozora zasađeno je naotprilike jednom kvadratnommetru lođe kojom je prozoruvučen u unutrašnjost zgrade.Korist koju omogućuje takvoozelenjavanje fasada jesledeća: kiseonik; poboljšanjemikroklimatskih uslova jer sesmanjuje oštrina klimatskihpromena, smanjenje uličnebuke; skrovitost od pogledaizvan, sena u vrućimmesecima, propuštanje svetlau hladnim; moguć je dolazakleptira i ptica, dakle radostpovratka prirodi. To jesimbolično prikazivanje novogodnosa prema prirodi jer, zarazliku od krovnih vrtova,stabla podstanari vidljiva su i

za prolaznike. To ujedno objašnjava Hundertwasserovu tezu da su sve horizontale,površine na koje pada kiša ili sneg, namenjene biljkama, prirodi, a vertikale (prozori)pripadaju ljudima.

25

4.2.1.3. Vertikalni vrtovi - Patric Blanc

Specifičan vid ozelenjavanja gradova predstavljaju i zelene fasade. BotaničarPatric Blanc je tvorac Vertikalnog vrta, koji se sastoji od pretežno tropskih biljaka ko-je mogu da rastu u ekstremnim uslovima, bilo da je reč o enterijeru ili eksterijeru nekegrađevine. Godine provedene po prašumama Amerike pomogle su mu da otkrije načinkako se biljke mogu adaptirati u ekstremnim situacijama.

Konstrukcija jednog ovakvog vrtase sastoji iz tri dela: metalnog rama,PVC folije i duplog sloja poliamida.Metalni ram, pričvršćen zaodgovarajući zid, predstavljapodlogu na koju se postavlja PVCfolija – nepromočivi sloj, debljine 1cm. Preko nje idu dva slojapoliamida, debljine po 3 mm. Biljkese postavljaju u ovaj treći sloj, jernjegova kapilarnost omogućavaravnomeran protok vode i propušta

korenje koje više ne raste u dubinu, kao što je to slučaj u prirodi, već po površini. Usloj poliamida biljke se postavljaju kao seme ili već formirano rastinje, s gustinomsađenja od prosečno 30 biljaka po kvadratnom metru zida.

Jedan ozelenjen zid može da poseduje i po više desetina hiljada različitih vrstabiljaka. Veštački, nerazgradivi materijali konstrukcije zida omogućavaju vertikalnimvrtovima da, uz redovno održavanje, neograničeno dugo traju.

Bez zemlje, konstrukcija koja nosi biljke je veoma laka, pa se može postaviti nasvaki zid bez obzira na njegovu veličinu i konstruktivna svojstva. Prosečna težinavertikalnog vrta (s konstrukcijom i biljkama) iznosi oko 30 kg /m2.

Navodnjavanje ovog zelenog sistema je automatsko i sprovodi se od vrha,mrežom kapilara preko kojih biljke dobijaju vodu obogaćenu mineralima. Višak vodese skuplja preko ugrađenog oluka i ponovo vraća u sistem cevi. Osim vode i minerala,biljkama je neophodno obezbediti prirodnu ili veštačku svetlost, u zavisnosti odmogućnosti i položaja vrta.

Pored vizuelnih efekata koje jedanvertikalni vrt pruža, on predstavlja isistem za prečišćavanje gradskogvazduha i poseduje odlična izolacionasvojstva. Slojevi konstrukcije,zajedno s vazdušnim slojevimaizmeđu njih, predstavljaju odličantoplotni i zvučni izolator, kojismanjuje objektima utrošak energije.Bilo da se nalazi u sklopu enterijeraili eksterijera, ozelenjeni zid povećavakvalitet prostora i omogućava čovekuda kreira okruženje nalik prirodnom.

26

5. Prirodni, reciklirajući, raspoloživi materijali za izgradnju i zaštituokoline (prijateljski raspoloženi prema okolini)

Dakle, zeleno građenje nije slepo praćenje preporuka i karakteristika pojedinihmaterijala i proizvoda, već pažljivo proračunavanje kako će oni, i u kojoj meri, uticatina sveukupne karakteristike čitavog objekta. Zelenost nekog proizvoda, pa i čitavogprojekta, određuje se na osnovu velikog broja parametara od kojih svaki ponaosobmože da bude presudan u oceni, koja opet ne mora biti konačna, tj. može važiti samodotle dok tehnologija ne stvori uslove za još zeleniju proizvodnju, sirovinu,transport…

Momenat kada neki proizvod postaje zelen, pored osnovnih pitanja (šta jedanproizvod čini zelenim, kako pronaći zelene materijale, itd.) nosi sa sobom i jedno odnajkomplikovanijih: kako proceniti relativnu zelenu vrednost nekog proizvoda ilimeđusobno različitih proizvoda za određeni projekat?

5.1. GreenSpec® lista

Ovaj cilj jeste veoma daleko, jer se u praksi veoma često dešava da moramomeriti odnos procesa proizvodnje jednog proizvoda i njegov uticaj na prirodu, sauticajem drugog gotovog proizvoda na vazduh u zatvorenom prostoru, i sa vrstomkorišćene sirovine za dobijanje trećeg... Iako u dogledno vreme neće postojati listakoja će neke proizvode automatski diskvalifikovati ili podrazumevati kao zelene, jošjanuara 2000. godine Environmental Building News (vodeći glasnik za ekološkiodgovoran dizajn i projektovanje) načinio je prvi korak.

Na linku http://www.buildinggreen.com/menus/ možete pogledati GreenSpec®

listu podeljenu u 24 grupe proizvoda za građenje, u kojima je raspoređeno preko2.000 proizvoda. Ono što uređivači liste ističu jeste da se za dospevanje na nju nenaplaćuje nikakva naknada. Potrebno je samo prijaviti svoj proizvod, a da li će on bitiuvršten na listu zavisi samo od procene nezavisnih stručnjaka.

Autori ovog poduhvata koji traje već osam godina naročito su posvetili pažnjuproizvođačima – u pet grupa smernica i kriterijuma dato je uputstvo koje ponekad naposredan ali veoma jasan način objašnjava pojam zelenog građenja i principe kojimase vodi, a sve u cilju praktičnog saveta na koji način bi mogli svoj proizvod da učinezelenijim, ili na koji način treba da razmišljaju ukoliko žele tržištu da ponude novproizvod.

Prva grupa – reupotreba i reciklaža:

osposobljavanje starog proizvoda za ponovnu upotrebu (što je uvek bolje odproizvodnje novog, čak i kada je načinjen od recikliranih materijala)

proizvodi načinjeni od recikliranih materijala (iako još uvek ne postojestandardi u kolikom tačno procentu) proizvodi koji mogu biti reciklirani nakonisteka roka upotrebe (takođe bez datog procenta)

27

proizvodi načinjeni od poljoprivrednog biljnog otpada

Druga grupa – proizvodi koji čuvaju prirodne resurse:

materijali i sistemi gradnje koji umanjuju količinu utošenog materijala (npr.šipovi umesto temelja, skeletna gradnja naspram klasične…)

materijali veoma dugog veka trajanja kojima nije potrebno neprekidnoodržavanje

proizvodi načinjeni jednim delom, ili u potpunosti, od drveta koje nijetretirano supstancama opasnim po zdravlje ljudi, kao i od drveta koje potiče iznegovanih i nadziranih šuma (FSC sertifikat u SAD)

proizvodi načinjeni od sirovina koje spadaju u brzo obnovljive – npr. bambuskod koga je postizanje pune zrelosti kraće od 10 godina.

Treću grupu čine proizvodi bez toksičnih i drugih štetnih posrednih i neposrednihuticaja na ljude i okolinu, gde se pod emisijom štetnih gasova računa i ona količinanastala u procesu proizvodnje energije u elektranama potrebne za dobijanjeproizvoda:

proizvodi koji se koriste u potpuno, ili skoro potpuno, prirodnom obliku (npr.trska)

alternativni proizvodi zagađivačima ozona i alternativne za proizvode kojisadrže toksične supstance a koji još uvek nemaju adekvatnu zamenu u gradnji

proizvodi koji ne zahtevaju veliku potrošnju energije u procesu proizvodnje itransporta, neškodljivi po prirodne vodotokove, ozonski omotač…

proizvodi koji ne prave previše otpada i prašine u toku eksploatacije iuklanjanja

Četvrtu grupu čini mnoštvo proizvoda koji na bilo koji način štede energiju ili vodu:

proizvodi sa dobrim termoizolacijskim osobinama koji smanjuju utrošakenergije potrebne za hlađenje ili grejanje prostora

proizvodi koji koriste obnovljivu energiju, smanjuju nekoristan utrošak vode istruje u objektu

alati i mašine čijim korišćenjem se smanjuje količina vode i energije inačepotrebna da bi se neki posao obavio

U petu grupu spadaju proizvodi koji doprinose bezbednom i zdravom radnom iživotnom okruženju:

proizvodi koji isparenjima ili prašinom ne kontaminiraju prostor u meri koja ještetna za ljude i okolinu

proizvodi koji sprečavaju prodor, nastanak, širenje ili u potpunosti uklanjajuštetne uticaje bilo koje vrste iz jednog objekta

proizvodi koji umanjuju ili u potpunosti sprečavaju uticaj buke proizvodi koji obezbeđuju dobru osvetljenost prostora (čime se takođe

smanjuje utrošak energije).

Iz datih parametara vidi se da nepostojanje konačne tabele ni na koji način neumanjuje sigurnost kupca u sertifikat koji je dodeljen nekom građevinskom

28

proizvodu. Tehnologija i upravljanje poslovanjem napreduje, ali, zahvaljujućizelenom pokretu oni više nisu isključivo u službi velikog profita, već pokušavaju daidu u istom pravcu, makar u onoj meri koja bi izbegla direktnu konfrontaciju.

Borci za zelenu gradnju nisu sanjari. Oni znaju da novac, faktor broj 1. ugrađevinarstvu, zadržava tu poziciju uvek i bez obzira na sve. Niko već ne sumnja daenergetski efikasna pametna zgrada otplaćuje sva komparativno viša ulaganja u vrlokratkom periodu, međutim, oni uporno dokazuju da i bez najsavremenijih tehnologija,materijala, sistema i sl., već samo uz malo pažnje projektanta za okolinu, jedna dobragrađevina može postati zaista sjajan primer odgovornog odnosa, prvenstveno premaonima koji će biti njeni neposredni korisnici, a zatim i okruženju i generacijama kojedolaze.

5.2. Zemlja kao građevinski material

Još od praistorije, najdostuniji i najrasprostranjeniji materijal za gradnju bila jezemlja.Kada se zemlja koristi kao građevinski materijal često joj se daju razna imena.Stručno nazvana ilovačom, ona je mešavina gline, talka (finih sitnih čestica peska),peska i ne retko krupnijih fragmenata šljunka ili kamena.

Postoji nekoliko metoda građenja zemljom. Kada govorimo o ručno pravljenimnepečenim ciglama, koristimo termine "cigle od blata" ili "ćerpič" (adobe, eng.), akada govorimo o presovanim nepečenim ciglama, zovemo ih "zemljani blokovi".Kada se zemlja sabije u neku formu (oplatu), koristi se termin "nabijena zemlja" ili"naboj".

Ilovača ima svega tri mane u odnosu na građevinske materijale koji sudanas najčešće u primeni. To su:

1. Ilovača nije standardizovani građevinski materijal. U zavisnosti od mesta iskopa biće sastavljena od različitih tipova i količine

gline, talka, peska i ostalih čestica. Zbog toga se njene karakteristike razlikuju odlokacije do lokacije, te je i priprema odgovarajuće mešavine (smeše) za gradnjurazličita. Dakle, pre početka gradnje ilovačom, graditelj mora znati njen tačan sastav.

2. Smeše ilovače gube na zapremini prilikom sušenja, odnosno smanjuju se.Zbog isparavanja vode prilikom sušenja javljaju se pukotine u zidu građenom od

zemlje (vlaga je neophodna pri izradnji nebi li aktivirala vezujuću sposobnost zemlje iomogućila oblikovanje).

Vlažnost mešavine za spravljanje ćerpiča i veziva prouzrokuje skupljanje prisušenju od 3-12%, a kod suvljih mešavina koje se koriste za naboj i presovanezemljane blokove skupljanje je od 0,4 do 2%.

Skupljanje se može svesti na minimum smanjenjem zapremine gline i vode ioptimizacijom granulacije, kao i upotrebom aditiva.

3. Ilovača nije vodootporna.Ilovača se mora štititi od kiše i mraza, posebno kada je mokra, u fazi izgradnje.Zemljani zidovi se mogu zaštititi strehom i olucima, kao i odgovarajućim

površinskim premazom.

29

U odnosu na ostale građevinske materijale ilovača ima mnoge prednosti ikvalitete. To su:

1. Ilovača brže i više apsorbuje i izbacuje vlažnost od bilo kog drugoggrađevinskog materijala, što omogućava izbalansiranu vlažnost i samu mikro-klimu unutar ovako građenog objekta.

Kao primer i dokaz ove tvrdnje, uzećemo eksperiment u Building Researchlaboratoriji, na Kasselskom univerzitetu u Nemačkoj:

Kada je vlažnost vazduha u prostoriji podignuta za 50 do 80%, nepečene cigleod zemlje, u dvodnevnom periodu, apsorbovale su 30 puta više vlažnosti od pečenihcigli.

Čak i nakon šestomesečnog boravka u prostoriji u kojoj je vlažnos vazduha95%, ćerpič ne postaje mokar i ne gubi formu (stabilnost), niti premašuje svojuravnotežnu količinu vlage, koja iznosi 5 do 7% težine same cigle (maksimalnakoličina vlage koju suvi materijali mogu apsorbovati naziva se "ravnotežni sadržajvlage").

Merenja preduzeta u novosagrđenoj kući u Nemačkoj, čiji su unutrašnji ispoljašnji zidovi zemljani, u osmogodišnjem periodu su pokazala da je relativnavlažnost vazduha u kući približno 50% tokom cele godine. Varirala je samo 5 do10%, što uslove za život unutar ove kuće čini zdravim, sa smanjenom vlažnošćutokom leta i povećanom vlažnošću tokom zime.

2. Ilovača skladišti toplotu.Kao i svi teški materijali ilovača skladišti toplotu. Zbog toga, gde god je

potrebno skladištenje sunčeve energije dobijene pasivnim putem ili očuvanjeunutrašnje klime u područjima sa velikim temperaturnim promenama, ilovača jenajbolje rešenje za gradnju.

3. Ilovača čuva energiju i smanjuje zagađenje okoline.Priprema, transport i rukovanje ilovačom na nalazištu zahteva samo cca. 1%

energije potrebne za stvaranje, transport i rukovanje pečenim ciglama ili armiranimbetonom. Zbog toga ilovača gotovo da ne izaziva ikakvo zagađenje okoline.

4. Ilovača se uvek može reciklirati.Nepečene cigle mogu se reciklirati bezbroj puta tokom jako dugog perioda.

Stara, suva ilovača se opet može upotrebiti nakon potapanja u vodu. Zato ilovačanikada ne postaje materijal koji šteti okolini.

5. Ilovača štedi materijal i smanjuje cene transporta. Glineno zemljište se obično nalazi na samom gradilištu, pa se zemljište

iskopano za temelj može upotrebiti za zemljanu konstrukciju. Ako zemljište sadržipremalo gline dodaje mu se glineno zemljište; ako ima previše gline u zemljištudodaje mu se pesak.

Upotreba iskopanog zemljišta znači bitnu uštedu u ceni gradnje u odnosu naupotrebu drugih građevinskih materijala. Čak i sa prevozom zemljišta sa nekogdrugog mesta iskopa, ovakva gradnja jeftinija je od izgradnje industrijskimgrađevinskim materijalima.

30

6. Ilovača je idealna za "URADI SAM" konstrukciju.Pod uslovom da procesom gradnje rukovodi stručna osoba svaki amater bi

mogao da izgradi kuću od zemlje. Zato što ova gradnja podrazumeva naporan ručnirad i zahteva samo jeftino oruđe i mašine idealna je za "URADI SAM" izgradnju.

7. Ilovača štiti drvo i druge organske materijale.Zbog niskog stepena vlažnosti (0,4 do 6% po težini i visini) ilovača konzervira

drvene elemente koji sa njom dolaze u kontakt, na taj način što ih ostavlja suvim.Takvo drvo ne napadaju gljive i insekti, jer je insektima za život neophodna vlažnostod 14 do 18%, a gljivama vlažnost veća od 20%. Zato ilovača može bez problemaočuvati malu količinu slame koja joj se dodaje.

Međutim, ako se upotrebljava lagana ilovača sa dosta slame, čija je gustinamanja od 500-600kg/m3, ilovača može izgubiti svoja zaštitna svojstva, zbog viskokekapilarnositi slame upotrebljene u visokim proporcijama.

8. Ilovača apsorbuje zagađivače.Još uvek nije naučno utvrđeno, ali se smatra da zemljani zidovi pomažu

pročišćenju zagađenog unurašnjeg vazduha. Činjenica je da zemljani zidovi moguapsorbovati zagađivače rastvorene u vodi.

Primer ove tvrdnje je jedna fabrika u Berlinu koja upotrebom glinenog zemljištaotklanja fosfate iz 600m3 kanalizacije. Fosfati se vezuju za minerale gline i takoizbacuju iz kanalizacije. Prednost ovakve tehnologije prečišćavanja je u tome što sene koriste nikakve strane supstance koje bi ostale u vodi, već se fosfati pretvaraju ukalcijum-fosfat i kao takvi koriste za đubrenje zemljišta.

5.2.1. Zidanje zemljom

Kao što je već pomenuto, postoje tri vida u kojima se zemlja može naći kaograđevinski materijal:

1. nabijena zemlja ili "naboj";2. cigle od nepečene zemlje - "ćerpič"3. presovane nepečene cigle - "zemljani blokovi"

Karakteristike zemlje kao građevinskog materijala su sledeće:

1. Sastav (glina, talk, pesak, šljunak...)2. Granulacija3. Organski sastojci4. Sadržaj vode5. Poroznost6. Specifična površina7. Specifična gustina8. Kompaktnost

31

NABIJENA ZEMLJA ILI NABOJ

Zidovi od nabijene ilovače izvode se najzgodnije pomoću drvene oplate od talpi,koja se može pomeriti horizontalno i vertikalno prema napredovanju radova. Talpe sudebljine 4-5cm, postavljaju se sa obe strane zida do visine 50-80cm. Potreban razmakkoji je ravan debljini zida održavaju drvene ili gvozdene prečage navučene nazašiljene klinove spoljnjih hrastovih gredica, a na rastojanjima od 1,5 do 2m.

Sa unutrašnje strane oplate na istom razmaku postavljaju se takođe drveneprečage koje oplatu potpuno ukrućuju. Oplata se postavlja tako da je za 10cm ispodgornje površine već stvrdnutog prethodnog sloja. Postavljena i utvrđena oplataispunjava se spremljenom vlažnom ilovačom u slojevima 15 do 25cm. Svaki sloj senabija drvenim maljevima sve dotle dok malj, posle udara, za sobom ne ostavlja višetragove. Prekinuti slojevi završavaju se na krajevima stepenasto, i to svaki sloj poduglom od 45°. Pošto se na ovaj način ispuni oplata po celoj svojoj visini, ostavlja seda stoji tako 8 do 10 dana što zavisi od vremenskih prilika, kako bi se nabijeni slojeviilovače dovoljno stvrdli. Zatim se oplata skine, da se omogući sušenje izvedenog delazida još za 8 do 10 dana, pa se tek onda podiže vertikalno i ponovi isti rad. Na većotvrdli i osušeni sloj nastavljaju se novi slojevi pošto se prethodno očisti i nakvasivodom gornja zidna površina.

Za vreme izvođenja treba zidove zaštititi od jake sunčane tolote, kako se ne bisušili brzo i neravnomerno, a isto tako ih treba sačuvati i od eventualne kiše.

Kada se zidovi sučeljavaju pod pravim uglom, veza se postiže na taj način što seslojevi jednog i drugog zida naizmenično prevezuju provlačenjem sloja jednog zidado lica drugog. Kod sticanja dvaju zidova opet pod pravim uglom, fasadnog spoljnjegsa pregradnim, zidovi se vezuju ubacivanjem pregradnog zida u izrezani žljebtrougaonog preseka na fasadnom zidu.

Otvori u zidu za prozore i vrata mogu se izvoditi na više načina. Drvenomoplatom se uokvire otvori pa se oko njih nabijaju slojevi ilovače. Zatim se mogu utoku izvođenja zidova postaviti drveni dovratnici i doprozornici. Najzad,najjednostavnije je da se zidovi izvedu puni, pa pošto se ošuše i stvrdnu, izrežu seotvori. Najpre se proreže mesto za luk koji se izvde od običnih opeka, a ispod njegaiseče otvor u predviđenim merama. Diinjački kanali i dimnjaci često se zidaju saobičnim opekama.

Zgrade sa zidovima od nabijene ilovače treba otpočeti sa građenjem rano sproleća, odmah po prestanku mrazeva, jer je za njihovo izvođenje potrebno duževreme. Treba ih završiti do kraja septembra, kako bi se do zime potpuno osušile.

32

ZIDOVI OD ĆERPIČA

Ćerpič se kalupi od ilovače pripremljene na već opisan način, sa dodatkomseckane slame, pleve i tome sličnim materijalima. Izrađuje se u merama normalneopeke 12/25/6,5 ili većim 25/25/38 i 15/15/30.

Ovako kalupljeni ćerpič, obično ručne izrade, ostavlja se pokriven na vazduhuda se potpuno osuši, a na taj način i stvrdne. Zidovi se izvode sa malterom od ilovačeu pravilnim slogovima, istim kao i za zidove od opeke. Potrebno je paziti pri zidanjuda ležišne i dodirne spojnice budu što tanje, kako bi se unosilo što manje vlage u zid.

Zidovi od ćerpiča imaju preimućstva prema zidovima od naboja što se ćerpičmože ranije spremiti i osušiti, tako da su izvedeni zidovi brzo suvi. Na taj način jepotrebno i daleko manje vremena za izvođenje zgrada sa zidovima od ćerpiča, negošto je potrebno za zgrade čiji su zidovi od nabijene ilovače. Oplata je u ovom slučajutakođe nepotrebna.

Luci iznad otvora, zatim dimnjački kanali i dimnjaci, mogu se po potrebiizvoditi sa običnom opekama.

33

III PRIMERI IZGRAĐENIH OBJEKATA IPOZITIVNOG DELOVANJA KOD NAS I U SVETU

1. Samogrejna ekološka kuća

U Š T E D E U G R E J A N J U D O 85%

U Š T E D E U O S V E T L J E N J U O K O 30%

U Š T E D E U G R A Đ E V I N S K O M M A T E R I J A L U 18-40%

Do sada je izgrađeno desetak ovakvih kuća (u Novom Sadu ih ima četiri, Somboru,Zaječaru, Ljigu...) Prva je nastala 1979. godine i od tada se prate svi relevantni faktoriu vezi ovakvog načina gradnje. Pokazalo se da ušteda u energiji u solarnojzemunici iznosi oko 85%, stanari su izuzetno zadovoljni svojim smeštajem, a samaizgradnja je jeftinija od izgradnje nadzemne kuće. Upravo sa ovakvom kućomprvi put je ostvaren visok stepen uštede u gradnji, a da je istovremeno ostvaren ivisok stepen uštede u grejanju.

Ekološka kuća ima umesto klasičnog krova zemljanu zaštitu koja štiti objekat odniskih zimskih i letnjih visokih temperatura, a pored toga zidovi su zaštićeni oderozije. Eko kući nisu potrebni duboki temelji, velika ostava za ogrev, znatne grejneinstalacije i dr.

34

Slika 1. Vertikalni presek eko kuće sa zemljanom zaštitom u letnjem i zimskom periodu insolacije

Ušteda u grejanju se zasniva na reflektujućim površinama. Pod ovimpodrazumevamo površine koje u velikoj meri reflektuju direktno i difuzno zračenjeSunca (oko 80%). To su sjajni premazi (lakovi i boje), aluminijumske folije i limovina čvrstoj podlozi, a po želji se može koristiti i mlečno bela boja, koja je takođeprihvatljiva jer se zbog difuzije ne gubi mnogo pošto su reflektujuće površineneposredno uz prozor.

Gornja reflektujuća površina je ugrađena u strehu objekta i ona je najčešće fiksna, dokse donja nalazi ispod prozora, pokretna je i služi kao kapak.

Reflektujućim površinama treba posvetiti posebnu pažnju jer su one najjeftiniji solarniuređaj koji pored toplotnog dejstva služi i za povećanje unutrašnje osvetljenostiobjekta.

Sjajne folije, limovi ili premazi na čvrstoj površini, mogu se postaviti ispod ili iznad.Gornja reflektujuća površina je fiksna i uklopljena u strehu, a donja je pokretna prekodana u podešenom položaju, te se može potpuno zatvoriti i kao kapak.

Reflektujuće površine predstavljaju najjeftiniji solarni uređaj koji pored toplotnogdejstva, služi i za povećanje unutrašnje osvetljenosti objekta. Na taj način se ostvarilaušteda u osvetljenju od oko 30% kod novosadske eko kuće.

Slika 2. Reflektujuće površine postavljene ispod i iznad prozora, mogu se uspešno koristiti, a da pritome ne zaslepljuju ukućane.

35

Slika 3. Razlika između zahvata i gubitaka zračenja iznosi 2,5 : 1

Slika 4. Dva tipa eko-kuća: Bastion i Kristal. 1. ostava, 2. zemljana zaštita, 3. ventilacioni otvor, 4.prepodnevni boravak, 5. popodnevni i večernji boravak, 6. predsoblje - staklenik

Slika 5.

Veljko Milković i dalje razvija i usavršava ovakav princip gradnje samogrejnihekoloških kuća.

Višegodišnja iskustva

Vlasnici samogrejnih solarnih zemunica ili ekološkh kuća ne brinu više o ogrevu,zaštićeni su od buke i vibracija te ovo rešenje svrstavaju u sam vrh svetskihdostignuća - ističe jedan od korisnika dipl. ing. Aleksandar Nikolić.

36

2. Kuća budućnosti – SOLTAG

Inicijativa EU u vezi sa razvijanjem propisa za ograničenje emitovanja ugljendioksida iz građevinskih objekata, kao i za smanjenje potrošnje energije ugrađevinskim objektima, u nekoliko evropskih zemalja nametnula je štednju energijeod 25 do 30 odsto, a predočeno je da se sa smanjenjem potrošnje energije nastavi do2015. godine. O tome će u ovom, a i u narednim brojevima Build-a biti nešto višereči.

Kao odgovor težnji za štednjom energije i novim propisima koji se polako usvajaju,VELUX je kreirao SOLTAG, kao deo istraživačkog projekta „Demo-kuća” (probnakuća), koji je nastao pod pokroviteljstvom Evropske unije. Istraživački projekat jeuključio istraživačke institute, stambena udruženja i proizvođače iz građevinskogsektora. Projekat se sprovodi u sedam evropskih zemalja: Danskoj, Holandiji,Poljskoj, Mađarskoj, Austriji, Španiji i Grčkoj sa ciljem da pokaže mogućnostiintervencija u vezi sa energetskom efikasnošću postojećih zgrada i da pruži primere zastandarde stanovanja u budućnosti.

SOLTAG je u osnovi stambena jedinica koja se može pripojiti postojećimvišespratnicama sa ravnim krovovima, bez potrebeda se povezuje na postojeće energetske sisteme uzgradi. Ravni krovovi, tako, mogu da buduiskorišćeni kao „nova” građevinska mesta.SOLTAG je idealan za pojedinačne stambeneprostore u gradovima, selima, a čak i na vodi uobliku sojenica ili splavova. SOLTAG jedinicaproizvodi svoju sopstvenu toplotnu energiju zatoplu vodu u kući i toplu vodu za podno grejanje.Takođe proizvodi i svoju sopstvenu električnuenergiju za pumpe za topao vazduh i ventilaciju, akombinovanjem pažljivo odabranih materijala i saugrađenim krovnim prozorima obezbeđuje zdravuunutrašnju klimu, optimalno korišćenje dnevne

svetlosti i funkcionalnu osvetljenost, bez potrošnje električne energije. Razvijenimsistemom za grejanje, uz pomoć solarne energije, ne oslobađa se ugljen dioksid.

37

Sve navedene odlike stambene jedinice SOLTAG govore da je moguće podići nivokvaliteta životnog prostora i, razmišljajući unapred, iskoristiti nove tehnologije zaunapređivanje prirodnog i socijalno-ekonomskog okruženja u širem smislu.

3. R 128 - WERNER SOBEK

Ova četvorospratna kuća podignuta je 2000.-teu zelenoj zoni obronaka Stuttgarta. Dizajniranaje kao kompletno reciklirajuća građevina kojane proizvodi zagađenje i potpuno jesamostalna kada su u pitanju energetskizahtevi. Kuća je potpuno zastakljena i bezunutrašnjih podela. Ceo konstruktivni sistem idizajn bazirani su na modularnom principu.Zahtevi za električnom energijom obezbedjujuse iz solarnih ćelija.Danas postoji tip arhitekture čiji se dizajn ikonceptualne karakteristike definišu kao stilčiji su koreni u 21. veku - arhitektura kojaformuliše stav primeren našoj i budićimerama; arhitektura koja nalazi svoje forme vantradicionalnih izvora materijala i dizajna, ibazira svoj dizajn na integrisanom procesu

planiranja i organizovanja, uzimajući u obzir sadašnji i budući način života. Ovaarhitektura ima radikalno drugačiju i pozitivnu vezu sa prirodnim okruženjem, svojimkorisnicima i svojoj unutrašnjoj tehnologiji. Kuća R 128 je odličan primer takvearhitekture.Sa gledišta arhitekte Wernera Sobeka, konstrukcija na pocetku 21. veka razlikuje seveoma malo od konstrukcije prošlih vekova: veoma je redak slučaj integrisanjanajrazličitijih dostignuća u cilju kreiranja novog proizvoda.Jedan od primera manjka inovativnosti je klimatski dizajn mnogih kuća, u kojimaglavni cilj nije smanjenje energetske potrošnje ili povećanje komfora korisnika većpokoravanje izvesnim standardima.Problemi su vidljivi i na trenutnim konstruktivnim rešenjima, u njihovom osnovnomdizajnerskom konceptu i načinu na koji se podižu. Gradjevinski elementi se čestoproizvode na samoj lokaciji. To neizbežno rezultira defektima i uzrokuje znatnaodlaganja u procesu gradjenja , ne samo zbog preklapanja različitih faza ukonstruisanju , već i zbog zavisnosti proizvodnje na lokaciji od vremenskih uslova.Sledeći problem konvencionalnih metoda gradjenja sastoji se u stalnom mešanjurazličitih materijala da bi se formirale složene komponente koje ne mogu bitipodrobno reciklirane. Takodje , električne i sanitarne instalacije nisu fleksibilne.Kablovi i cevi su pokriveni malterom ili potopljeni u betonske zidove. Obnavljanje,dodavanje ili izmena takve instalacije je veoma teška ako ne i nemoguća u većinizgrada.Werner Sobek je imao ideju da razvije "emission-free" kuću, koja neće zahtevatienergiju za zagrevanje i koja bi se - ne samo zbog svoje kompletne transparentnosti -radikalno razlikovala od bilo koje kuće izgradjene do tada: zahvaljujući svom

38

modularnom dizajnu i upotrebi prefabrikovanih elemenata trebalo bi biti moguće nesamo sagraditi kuću brzo, već reciklirati kompletno i bez neprikladnih troškova.

Takodje, kuća treba da ponudi maksimum komfora korisniku , otvorenosttransparentnost i svetlo. U isto vreme, strukturalne ramove i unutrašnje podele trebasvesti na minimum prema principima lake konstrukcije. Dizajn, tehničke instalacije iklimatski koncept treba da su definisani kao jedinstvena celina, koja bi bila razvijenaod početka od strane blisko povezanog tima planera.

Forma kuće R 128 je bila diktirana željom za jednostavnošću i smirenošću forme.Velike površine stakla omogućuju čudesan pogled na grad (Stuttgart) u kome se možeuživati iz svakog dela kuće. One takodje omogućavaju fluidno prelivanje izmedjuenterijera kuće i njenog spoljašnjeg okruženja, eliminišući naglu i nepovezanuodvojenost unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Kompletno zastakljena fasadaomogućuje sasvim novo iskustvo prostora. I još, staklo nudi prednost laganog igarantuje mogućnost recikliranja.

Kako je kuća trebala biti "emission-free", klimatski koncept je razvijen na pomenutimspecifičnostima (npr. kompletna staklena opna), koji obezbedjuju konstantnutemperaturu unutar zgrade. U vreme leta , hladna voda cirkuliše kroz tavanične paneleabsorbujući suvišnu toplotu preko razmenjivača toplote; ova energija dobijena odinsolacije se skladisti privremeno u dugotrajno toplotno skladište i može bitikorišćena za zagrevanje u toku zime. Sledeće leto, ohladjena voda u toplotnomskladištu ponovo absorbuje toplotu i istovremeno rashladjuje kuću; jednostavankoncept koji kombinuje maksimalan komfor i minimum energetske potrošnje.

Da bi se izbegla upotreba sjedinjenih materijala i postigao maksimum fleksibilnostitehnićke i komunalne instalacije , svi kablovi i cevi su postavljeni u vertikalne ihorizontalne kanale. Ovaj metod podržava ideju kuće koja je orijentisana premakorisniku: veze mogu biti uspostavljene tamo gde su potrebne. Cevi i kablovi mogubiti modifikovani ili obnovljeni kad god je potrebno.

Funkcija, struktura i dizajn tretirani su kao povezani faktori koji utiču jadan na drugi.Nijedan od ovih faktora nije podredjen drugome. Tako, skeletni konstruktivni sistempruža mogućnost otvorenih vizura i maksimum transparentnosti uz minimiumupotrebe materijala po principu lakih konstrukcija. Čelicni skelet kuće shvaćen je kaoelement dizajna sto zadovoljava zahteve za funkcionalnom lepotom čitave građevine.

39

Temelji kuće, sastoje se od betonskih greda iz jednog komada, sa ugradjenomplatformom i kanalom ispod greda u kojem se nalaze kablovi i instalacioni vodovi.Većina temeljnih radova izvedena je ručno. Kuća nema podrum i zbog toga nije bilopotrebe za dubokim ukopavanjem u tlo.

Podovi se sastoje od prefabrikovanih plastificiranih drvenih panela, koji su 60 mmdebeli a dimenzija 3,75 m sa 2,8 m. Oni su jednostavno postavljeni izmedju spratnihgreda bez upotrebe šrafova ili zavrtnja.Aluminijumski tavanični paneli oblažu plafone. Ovi paneli sadrže u sebi svetlo,akustično - absorbujuću površinu i grejno/rashladni panel koji se sastoji od vodomispunjenih bakarnih cevi, spiralno savijenih. Ovi grejno/rashladni paneli predstavljejugrejno/rashladni sistem kuće koja nema drugo toplotno skladište. Sve cevi i kablovi zastruju i snabdevanje pijaćom vodom , komunikacioni sistemi i otpadna voda pružajuse kroz savijene aluminijumske cevi duž unutrašnjosti fasade; ne postoje cevi ikablovi prekriveni malterom. Ovakav sistem obezbedjuje najviši stepenfunkcionalnosti i maksimalan rezultat reciklaže.

Namera da se izgradi kuća sa potpuno staklenim omotačem automatski je zahtevalapripremu klimatskog upravljackog sistema - kako je lokacija situirana u "zelenojzoni", kuća nije mogla funkcionisati sa dimnjakom. I bilo nam je jasno da danas kućamora biti potpuno reciklirajuća a ne potencijalni otpad, što konvencionalne kućezapravo i jesu.

Klimatski sistem funkcioniše odlično. Tavanični grejno/rashladni paneli kombinovanisa sa visoko efikasnim termalnim zastakljivanjem proizvode optimalnu unutrašnjuklimu. Čak i po toplim letnjim danima temperatura u kući je prijatna. Kada su prozoriotvoreni vetar duva uz brdo ventiliše sve prostorije i pomaže rashladjujućoj funkcijitavaničnih panela.Konstruktivni ramovi kuće sastoje od čelicnog skeleta (na bazi zglobne veze) od četirisprata, svakog 2,8 m visokog. Ukupna visina zgrade je 11,2 m. 12 nosećih stubova supostavljeni u grid od 3,85 x 2,90 m i povezani spojnicama u dva pravca. Ram jepojačan vertikalno sa tri strane pomoću dijagonalnih zatega. Na ovaj način jepojačana i podna konstrukcija svakoga sprata.Fasada kuće se sastoji od troslojnih staklenih panela koji se pružaju celom visnomsvakog sprata. Njihova dimenzija je 2,8 m visine i 1,42 m ili 1,36 m širine. Ovi panelisu specijalne troslojne staklene jedinice koje se sastoje od: metalom obloženeplastične folije smeštene u vazdušni prostor izmedju spoljasnjeg i centralnog stakla;ona reflektuje veliki deo sučcevog infracrvenog zračenja (koje uobičajeno prolazikroz obično staklo i proizvodi pregrevanje prostorija tokom leta). Pored reflektujućemetalizirajuće površine i ispunjavanje prostora izmedju stakala sa inertnim gasom,postiže se ekstremno mala toplotna transmisija. Izolirajući kapacitet ovoga troslojnogstakla može se meriti sa 100 mm debelim slojem mineralne vune. U ovimokolnostima ne postoji prekomereno zagrevanje enterijera tokom leta iliprekomerenog hladjenja tokom zime. Uprkos ovim odličnim karakteristima,upotrebljeno staklo se veoma malo razlikuje od konvencionalnih dvostrukih -staklenih jedinica, kada je u pitanju debljina, težina i refleksija.Ponavljajuci vertikalnu matricu sa fasade , centralna krovna povrsina nosi 48 solarnihpanela. Iz formalnih razloga solarni paneli su horizontalni i ravni, i pod idealnimuslovima proizvode maksimum 6,72 kW / h.

40

Drugi važan sastojak klimatskog - menadžmenta je koncept mehaničkogventilacionog sistema, koji kontroliše protok vazduha i dozvoljava da se toplotaobnovi od istrošenog vazduha. Svež vazduh se ubacuje na posebnim mestima nasvakom spratu a istrošeni vazduh se odvodi preko sanitarnog modula. Da bi seiskoristila skoro konstantna tempertura donjeg sloja tla kao izvora toplote i toplotnogskladišta za predzagrevanje / hladjenje zaliha svežeg vazduha , vazduh se ubacujekroz razmenjivač toplote u zemlju ispod temeljne ploče kuće. Dodatno, u toku zime,toplota istrošenog vazduha se koristi da unapred zagreje svež vazduh u smislunjihovog ukrštanja u razmenjivača toplote. Na ovaj način svež vazduh se zagrevaa dopribližno 20º C na niskoj spoljašnjoj temperaturi. Ovaj sistem dozvoljava ventilacionetoplotne gubitke za vreme hladnog perioda da budu ograničeni do približno 30%, dokje u toplim mesecima svež vazduh ohladjen za 6 - 7 stepeni Kelvina, bez ijednogdodatka energije.

izvor / ''R 128 – Werner Sobek'', Werner Sobek i Frank Heinlein

41

4. SENTI - KUĆE / KRIENS, LU (CH) / DANIEL LISCHER / 2001

lokacija

Senti - kuće su locirane na rubu sela Kriens,ali ne suviše daleko od njegovog centra. Kućesu locirane duž padine okrenute suncu,obezbedjujući potpuni pristup sunčevogzračenja i otvoren pogled na centralne Alpe.

opis projekta

Devet dupleks jednoporodičnih kuća u nizu izgradjeno je u drvenom konstruktivnomsistemu, sa fasadnom oblogom od kestenovog drveta. Gradjenje je bazirano naprincipima pasivne solarne kuće. Kompaktna, kubična forma obezbedjuje minimalangubitak toplote.Svi prostori za boravak orijentisani su prema jugu, dok su kupatila, wc-i, stepeništasmešteni u severnom delu kuća. Jednostavna organizacija pruža maksimumfleksibilnosti i dozvoljava slobodne podele u prostoru.Raspored ove grupe kuća formira različite spoljne prostore. Svaka kuća ima pristupprivatnoj, zatvorenoj bašti. Senti – kuće predstavljaju ne samo ekološku gradnju, već i bavljenje složenomstambenom grupacijom na jednostavan i čitljiv način. One predstavljaju visoke

ekološke standarde, komfor, kvalitet konstrukcije iarhitektonskog dizajna. Devet dupleks ijednoporodičnih kuća izgradjene su u drvenomkonstruktivnom sistemu sa fasadnom oblogom odkestenovog drveta.Upotreba kestenovog drveta kao završne fasadneobrade predstavlja visoke standarde gradjenja. Totakodje pokazuje impresivne mogućnosti moderne,industrijske proizvodnje sa preciznim sečenjem imontiranjem drvene konstrukcije.

ciljevi investitora

Investitor je za novi kompleks kuća postavio sledeće uslove i ciljeve:• koristiti pristupačne materijale za izgradnju• ne takmičiti se sa susednim kompleksom apartmana• aktivno doprineti promovisanju strategije u kojoj je svaki stanar ovog kompleksavlasnik svoje kuće• PR kao efektan znak• aktivna implementacija principa održivosti• povećati mogućnosti za iznajmljivanje

42

izolacijaSpoljni zidovi: U = 0.105 W/m2KSlojevi zidne konstrukcije, posmatrano od spolja ka unutra, su sledeći:- kestenove daščice d=21 mm , postavljene horizontalno- ventilacioni vazdušni medjuprostor- spoljne oblaganje drvenim pločama- drveni konstruktivni ramovi 380 mm, sa slojem toplotne i akustične izolacijeizmedju ramova, 32kg/m3- parna i vazdušna brana tipa Flammex- OSB/Fermacell – paneli u duplom sloju (2 x 12.5 mm)- gipsani malter

Slojevi ravnog krova, posmatrano od dna ka vrhu:- gletovan i obojen gipsani plafon- drveni boks za instalacije- parna i vazdušna brana- OSB paneli- izolacija izmedju greda- drveni paneli- vazdušni sloj- paneli šperploča- zaptivna smesa- zaštitni sloj- sloj humusa zasadjen biljkama ventilacijaSnabdevanje svežim vazduhom odvija se pomoću ventilacionog sistema. Spoljašnjivazduh se putem cevi u zemlji temperaturno ublažava i zagreva se pomoćurazmenjivača toplote a po potrebi se konačno dogreva pomoću toplotne pumpe prenego se ubaci u prostorije.

tehnologija pasivne kućeTehnologija pasivne kuće je evropski standard karakterističan po ekstremnojštedljivosti pri upotrebi energije. Osnova ovoga je energetski efikasan koncept,uključujući omotač objekta optimalno izolovan i hermetičan, kompaktna formagradjevine i efikasan plan osnove, mehanička ventilacija sa toplotnim povratnimsistemom i pasivnim solarnim dizajnom. Ravan krov je zaštićen slojem humusa sazasadjenim biljkama.marketing i komunikacijaŽiveti u Senti - kući znači:• uživanje u stambenom komforu• stanovanje sa svešću o životnoj sredini i energiji• ušteda novca kroz upotrebu manje energije• profitirati obzirom na izuzetno postojanu vrednost• stanovanje u savremenoj arhitekturi• stanovanje u zdravoj enterijerskoj klimi• identifikovanje sa sopstvenim domom

43

MONTIRANJE DRVENE KONSTRUKCIJE

grubi gradjevinski radovi:Podrumi i temeljni delovi su konstruisani na konvencionalan način.montaža:Indidvidualne drvene komponente, npr. stepenišni modul, su napravljeni u fabrici idostavljeni na lokaciju kao završeni elementi. Zidni prefabrikovani elementi sepozicioniraju pomoću krana sa milimetarskom preciznošću i postavljaju na licu mesta.fabrika:Elementi tavanice su unapred završeni i transportuju se na lokaciju. Noseći drvenielementi zidova postavljaju se u grubom stanju, a zatim se postavlja termalna izolacijai završni sloj od drveta. projekat - produkt - proces:Ovaj projekat visoko kvalitetne izgradnje, dizajna i uredjenja terena je završen ukratkom periodu za samo deset meseci. Postavio je visoke standarde u konstrukciji,procesu izgradnje i tehničkim sistemima.

izvor: European assistant for energy efficient architecture, www.idea-architecture.org

44

Korišćena literatura

Knjige:

1. Eco House - A Design Guide - Sue Roaf (2001)

2. Sustainable Building Technical Manual - Green Building, Construction &

Operations - Produced by Public Technology Inc.; US Green Building Council

Sponsored by U.S. Department of Energy; U.S. Environmental Protection Agency

3. Building with Earth; Design and Technology of a Sustainable Architecture;

Gernot Minke, Birkhaeuser, 2006.

4. The Green House-New Directions in Sustainable Architecture, Princeton, 2005.

5. Arhitektonske konstrukcije 1 - Petar K. Krstić - Naučna knjiga, Beograd, 1981.

6. The power of art - Hundertwasser - the painter with the five skins - Pierre

Restany , Taschen

Internet sajtovi:

1. http://www.expeditio.org/

2. http://www.wikipedia.org/

3. http://www.inhabitat.com/

4. http://www.buildmagazin.com/

5. http://www.ekologija.ba/

6. http://www.veljkomilkovic.com/

7. http://www.b92.net/

P U B L I C T E C H N O L O G Y , I N C . n 2 5 Y E A R S O F P R O

45