ekologija i zastita zivotne sredine

7/16/2019 Ekologija i Zastita Zivotne Sredine

http://slidepdf.com/reader/full/ekologija-i-zastita-zivotne-sredine 1/19

logija i zastita zivotnedine

U Zrenjaninu se od samog pocetka industrijalizacije pa dodanas vrsi kontinuirano ispustanje otpadnih voda iz industrijei gradske kanalizacije direktno u reku Begej koja protice krozsam centar grada. U prolece kada dodje do porastavodostaja u rekama dunavskog sliva, dolazi do zaustavljanjatoka vode kroz korito Begeja usled velikog vodostaja Tise.Otpadna voda iz fabrika i izliv gradske kanalizacije zagadevodu u toj meri da iz nje nestaje kiseonik. Posle izvesnog

vremena u gradu se oseti neprijatan miris izazvan vodoniksulfidom (H2S) koji se oslobadja sa isparenjima a vodapostaje crna. U zavisnosti od duzine vremenskog perioda ukom Begej ne tece zagadjenje se siri i uzvodno od gradaprema selu Klek. I pored aktuelnog Zakona o zastiti zivotnesredine, postojanja inspekcijskih drzavnih organa iz oblastivodoprivrede i ekologije trenutno stanje je poprimilo razmereekoloske katastrofe i predstavlja opasnost za zdravljegradjana. Dugi niz godina o ovom problemu se cutalo, a odgradjana se skrivala istina o stanju zivotne sredine, suprotnoclanu 8 Zakona o zastiti zivotne sredine. Ako se nista nepreduzme postoji realna opasnost od izbijanja zaraza medjustanovnistvom, naruseni ekosistem sve teze ce se oporavljatia u opasnosti je i ekosistem nacionalnog parka “Carska Bara”kojeg od Begeja deli samo 10 metara sirok zemljani nasip.Takodje, sve vece ce biti zagadjenje Tise u koju se ulivaBegej, buduci da je izvesno povecanje proizvodnje industrijeu Zrenjaninu potpomognute stranim ulaganjima, sto ce zaposledicu imati povecanje kolicine otpadnih voda iz industrije.

U zelji da se uključimo u resavanje ekoloskih problema kaopreduslova za ukljucivanje u Evropsku zajednicu i poboljsanjezivota i zdravlja ljudi, ronilacki klub “Begej” je sa NP “Otpor!”ucestvovao u kampanji koja je pocela 02.04.2001. godinepod nazivom “Odbrana Begeja”. Ova kampanja je imalaizuzetan efekat dok je trajala a zatim su skoro svi zagadjivacinastavili sa starom praksom sto navodi na neophodnostkontinuirane akcije.

U toku kampanje Odbrana Begeja došli smo do informacijada su pojedina fizička lica i manje radionice bezvodoprivrednih dozvola direktno izvele svoje kolektoreotpadnih voda u reku a vrši se i formiranje divljih deponijadirektno uz vodotok. Takođe posedujemo informacije dapojedine fabrike vikendom, noću angažuju veći broj radnikada opasne otpadne supstance nastale u procesu proizvodnjeizlivaju iz buradi direktno u reku.

Iz svih gore navedenih razloga klub je uradio projekatCUVARI BEGEJA koji je pokrenut Marta 2003 godine. Ekipakluba izlazi minimalno osam puta mesečno sa čamcem iopremom na reku gde se tom prilikom vrši snimanje foto ivideo materijalom,u izradi je karta zagadjivača(divljihdeponija, kolektora koji su direktno instalirani u reku). Vrši sepovremeno uzorkovanje vode iz kolektora i reke u saradnji saZAVODOM ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA i sa rezultatima analizaupoznaju se nadležne državne institucije. Podneto je nekolikoprijava OJT. Koje je pokrenulo odredjene radnje i kontakte saSUP-Zrenjanin. Nedavno je klub izvršio nabavku uredjajaSONAR sa kojim je započeto snimanje dna reke BEGEJ takoda će mo uskoro imati kompletnu sliku stanja reke. Prvirezultati su poražavajući i kada je u pitanju kvalitet vode a inaslage mulja na samom dnu.

Na kraju je predvidjena izložba fotografija nastalih u toku



http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=08&dd=31&nav_category=16&nav_id=261571

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=09&dd=01&nav_id=261673



8. septembar 2007. | 18:48 | Izvor: B92

Novi Bečej -- Iz reke Tise je izvađeno 36 tona mrtve ribe, posle zagađenja izazvanog

ispuštanjem otrova.

Zagađenje su uzrokovale fabrika šećera „TE - TO“ i fabrika kvasca „Fermin“. Republička

inspekcija za zaštitu životne sredine zabranila je rad šećerani do 17. septembra. Šećerana će na

dalje raditi uz nadzor republičke inspekcije. U direkciji za vode kažu da su sudskim organima

podneli prijave protiv rukovodstva obe fabrike.

Pedeset ribara je vadilo 36 tona mrtve ribe iz reke Tise. Pomor ribe poprima razmere ekološke

katastrofe. To je, kako kaže direktor Republičke direkcije za vode Nikola Marijanović, samo vrh

nevolje koja je pre deset dana nastala nakon ispuštanja otrovnih sastojaka iz fabrike šećera "TE -

TO" u reku Tisu.

"Mi smo dali nalog, i šećerani, i 'Ferminu', da obustave ispuštanje otpadnih voda. Taj se nalog

prema našim saznanjima ne poštuje. U ponedeljak će inspekcija da izađe na teren i preduzeće

sve mere da se polombiraju ispusti otpadnih voda u reku Tisu", kazao je Marijanović.

Da je reč o ekološkoj katastrovi potvrđuje i činjenica da su uginule i ribe koje žive na dnu reke.

Ribari su vadili somove teške i od 50 kila, a rakovi i školjke su pobegli na obalu.

Otrov se razlaže u vodi, pa se samim tim pomor nastavlja. Poslednji koji je zabeležen desio se

kod Novog Bečeja.

U reci su primećeni ostaci kreča. Za sada se zvanično ne zna ko bi mogao da bude zagađivač.

Direkotor republičke direkcije za vode Nikola Marijanović smatra da je to fabrika "TE – TO" jer je

pomor ribe primećen dan pre nego što je ta fabrika paljenjem krečnih peći započela pripreme za

kampanju repe.

Toj fabrici zabranjen je rad do 17 septebra.

Katastrofalne posledice zagađivanja cijanidom - Tisa mrtva reka udužini 600 km, Ministar Branislav Blažić o cijanidu iuništenom životu

Tisa kao Černobil



U utorak je talas cijanida napustio našu zemlju s povećanom koncentracijomod 0,2 miligrama po litru dunavske vode. Uništen kompletan eko-sistem

BEOGRAD - Posle Černobila, ovo je najveća ekološka katastrofa. Tisa,

međunarodna reka, ubijena je na duži vremenski period, naglasio je u utorak nakonferenciji za novinare u Vladi Srbije dr Branislav Blažić, ministar zaštiteživotne sredine, osvrćući se na petnaestodnevnu dramu izazvanu pucanjem brane rudnika zlata "Aurel" u rumunskom gradu Baja Mare, odakle je krenuosmrtonosni tovar cijanida zajedno s teškim metalima.

Zbog velike koncentracije cijanida i teških metala koji su rekama Lapoš i Samošdospeli u Tisu, ova reka je u dužini od oko 600 kilometara potpuno mrtva, s

apsolutnom nepoznanicom kada će se u njoj opet pojaviti život. U vodotoku Tiseuništen je čitav eko-sistem, što znači da nije stradala samo riba, već kompletanživi svet reke.

- Od riba su uništeni smuđ i tolstolobik, koji su u ovom periodu aktivni. Izpotisnog dela izvađeno je 15 tona ribe. Međutim, plašimo se da je na dnu Tisepravo groblje ribe koja u ovom dobu godine miruje, upozorio je dr Blažić. Tek kroz nekoliko dana saznaćemo o kolikoj je količini reč kada leševi buduisplovljavali. Izvestan broj će naravno zauvek ostati dole. No, iako je ostavio

potpunu pustoš iza sebe, talas dugačak desetak kilometara danas je izašao iznaše zemlje, opet Rumunima. Dunav je zbog velike brzine i mase vode uspeo darazblaži koncentraciju, koja je na ulasku u našu zemlju iznosila dva miligramapo litru vode, ali je, svejedno, s koncentracijom od 0,2 miligrama u utorak idalje u nedozvoljenim granicama.

Na pitanje novinara koje su dozvoljene koncentracije cijanida u vodi dr Blažić jepojasnio da se propisi razlikuju od zemlje do zemlje, a da po našim propisima

Gvožđe i bakar iznad graniceBEOGRAD - Rezultati ispitivanja vode Tise i Dunava pokazuju da jesadržaj cijanida ispod maksimalnodozvoljenih vrednosti. Dopunskimanalizama vode reke Tise na teškemetale ustanovljen je sadržajgvožđa i bakra iznad dozvoljenih vrednosti. Uzeti su uzorci svih vrsta uginulih riba radi ispitivanjasadržaja cijanida i teških metala unjima. Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede pratićesadržaj cijanida i teških metala uTisi i Dunavu i preduzimatipotrebne mere.



iznosi 0,1 miligram po litru u tekućoj vodi (u pijaćoj se toleriše 0,05 miligramapo litru).

Do koje koncentracije je Dunav uspeo da razblaži cijanide (identifikovane

mešovite soli cijanida) najbolje pokazuju merenja, konstantno rađena odnedelje kada je talas ušao u Jugoslaviju. Od dva miligrama koliko je bilo nagraničnoj tački, dolaskom do Starih Banovaca, njegova izmerena koncentracija je iznosila 1,31 miligram po litru i to na levoj obali Dunava zbog čega je izpredostrožnosti i zatvoren vodovod u Vinči.

U Zemunu je izmerena koncentracija cijanida od 0,56 miligrama po litru, a uPančevu 0,45 miligrama da bi sa utorkom danom on uspeo da se zadrži ukoncentraciji od 0,2 miligrama.

- Sve naše službe su blagovremeno reagovale da bi posledice bile što manje. Svikanali duž Tise su zatvoreni, zabranjen je izlov ribe, sva uginula riba je propisnouklonjena - u jame dubine najmanje dva i po metra osigurane glinom i krečomna mestima gde nema podzemnih voda. Mi ćemo i dalje apsolutno činiti sve dasaniramo katastrofalne posledice, obećao je dr Blažić.

Ali smo iznenađeni cinizmom i nezainteresovanšću za sve što se dogodiloaustralijske kompanije "Esmeralda", većinskog vlasnika rumunske fabrike zlata.Oni u ovom rudniku imaju polovinu vlasništva, 45 odsto pripada rumunskoj vladi, a preostalih pet odsto rumunskim privatnim kompanijama. I upravoportparol Kris Kodrington, pokušavajući da sakrije grešku kompanije, proturagomile laži, poput ove da je ribu ubila hladnoća.

U "Aurel" je otputovala i jugoslovenska ekipa stručnjaka, da bi sa analizamaupotpunila dokumentaciju na osnovu koje će naša država podići međunarodnutužbu. Kome, adresa se još precizno ne zna.

- Da se ovako nešto desilo u našoj zemlji, cela zapadna javnost bi se digla nanoge. A možda bi nas već i bombardovali, nije krio gnev ministar ekologije. A štaimamo? Slabu reakciju međunarodne javnosti, pa čak i Rumunije kojoj se nažalost taj cijanid ponovo vraća. Tek juče Mađarska se izjasnila da će takođepodići međunarodnu tužbu zbog ekološke katastrofe nanete Tisi. Za dve nedeljeod kako je krenuo cijanid nama su u vidu pomoći ponuđene samo dve pokretnelaboratorije. Nude pomoć za sanaciju. I kako misle da pomognu ljudima koji su

posle uništavanja Tise, kao ribari, ostali bez osnovnog izvora prihoda.

Z.OSTOJIĆ

Krajem devedestih istraživanja kvaliteta vode sliva reke Dunav stavili su SRJ

na treće mesto u pogledu zagadjenja azotom i na drugo mesto u pogledu

zagadjenja fosforom od šesnaest podunavskih zemaljaa stočarska proizvodnja je

identifikovana kao jedan od najvećih izvora zagadjenja. Poljoprivredna i



agroindustrijska preduzeća su identifikovana kao značajni zagadjivači

nutrijentima. Prema Nacionalnoj Reviziji (NR) za SRJ sačinjenoj 1998 godine u

okviru Programa za smanjenje zagadjenja Dunava uz podršku Globalnog fonda za

zaštitu životne sredine (GEF), stočarske farme, a naročito velike farme svinja

sa uzgojem više od 10,000 svinja godišnje, predstavljaju značajne zagadjivače

nutrijentima zbog neadekvatnog skladištenja stajnjaka kao i ograničene i

neadekvatne upotrebe stajnjaka kao djubriva.Visoko koncentrovani tečni stajnjak

se odlaže u lagune, iz kojih prodire u podzemne vode, posebno u niziji

Vojvodine gde je visok nivo podzemnih voda. Tečni stajnjak se najčešće iz

laguna usmerava, bez ikakve obrade, u odvodne kanale, a zatim u Dunav ili

njegove pritoke.

Otpad iz klanica takodje predstavlja značajan izvor zagadjenja nutrijentima,

posebno u Vojvodini gde ima 240 klanica. Klanice obično odlažu otpad

životinjskog porekla u taložnike pre nego što ga ispuste u lokalni sistem

otpadnih voda ili reke. Ovaj otpad uključuje krv, sadržaj creva, zatim čvrst

otpadni materijal kao što su papci i čekinje, zatim uši i krvavu vodu (vodu

koja nastaje pranjem i čišćenjem polutki). Poslednjih godina, količina otpada

raste jer se prekinulo sa upotrebom koštanog brašna u ishrani stoke (u skladu

sa praksom Evropske Unije o zdravlju životnija). U kontekstu neadekvatnog

tretmana otpadnih voda i nedostatka sanitarnih deponija, ova praksa najčešće

rezultira visokim nivoom ispuštanja u vodene tokove i prodiranja u podzemne

vode.

Znanje frarmera o upravljanju nutrijentima. Uravljanje nutrijentima nije bila

praksa u velikim poljoprivrednim kombinatima tokom prethodnogog perioda.

Mineralna djubriva su bila lako dostupna po veoma niskoj ceni ili čak

besplatno. Sa druge strane, mali farmeri su oduvek reciklirali djubrivo na

svojim privatnim posedima jer nisu imali pristupa ovoj vrsti usluga.

Savetodavne službe ne pružaju adekvatne informacije o upravljanju nutrijentima

niti adekvatnoj manipulaciji stajnjakom. Iako se na Poljoprivrednom falultetu

održavaju teoretska predavanja o biljnim potrebama za hranljivim materijama,

agro-inženjerima nedostaje praktično iskustvo na terenu.

Partnerski pr istup za "dobar status" reke

Speci ja ln i rezervat pr i rode - Zasavica

Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta uvrstilo je baru u međunarodnu prirodnu

baštinu. Proglašena je za IBA područje. Stanište je retke ribe ’’crnke’’ (umbra

krameri ) koje više nema u rekama Srbije. Posle 100 godina u bari ponovo žive

kolonije dabrova. U izradi je projekat novog vizitorskog centra u stilu rimske

panonske kuće.

Kada je redakcija časopisa ’’EKOsfera’’ početkom aprila posetila baru ’’Zasavica’’ njena priroda je još uvek

spavala svoj zimski san. Kreket žaba, koje su uživale na prvom prolećnom suncu i divlje patke koje su se

veselo brčkale i lovile svoj omiljeni doručak, stidljivo su najavljivale buđenje mnogobrojnih stanovnika

specijalnog rezervata. Ovu najsavršeniju tišinu narušavali su posetioci koje je iz svojih domova izmamio

topao prolećni dan. Pecaroši su jedva dočekali početak sezone ribolova na štuku, pa su svoje čamce

veslima pažljivo otiskivali sa obale.



Biser mačvanske ravnice

’’Zasavica’’ je pravi biser mačvanke ravnice, smeštena na 14-tom kilometru od Mačvanske, a preko puta

Sremske Mitrovice. Kada se uđe u atar ovog zaštićenog područja, prvo što upada u oči je vizitorski centar –

velika drvena konstrukcija sa nekoliko platformi. Sa najviše platforme ’’puca’’ prekrasan vidik na rezervat, na

reku Savu, šume i plodnu ravnicu. Malo je onih koji se ’’na vrhu sveta’’ ne upitaju kako je ova močvara

izgledala pre 12 ili 15 miliona godina, kada je i nastala, kakvi su njeni stanovnici tada bili? To ćemo ipak

prepustiti mašti posetilaca. Jedno je sigurno, zbog menjanja toka Save, Dunava i reke Zasavice u

milionskim razdobljima ovo područje je postalo barsko i sakrilo svoj neobičan biljni i životinjski svet.

Reka Zasavica uliva se u Savu, ali se njeno korito puni hladnim drinskim vodama, što uslovljava specifičnu

floru i faunu ovog područja. Tako u njenoj močvari živi jedinstvena alga, koja isključivo opstaje na 1.200

metara nadmorske visine. U paketu specifičnih biljnih i životinjskih vrsta je i riba ’’crnka’’ – umbra krameri ili

kako je francuzi zovu ’’pas koji pliva’’. Ona je simbol Zasavice. - Njeno jedino stanište u Srbiji je ostala ova

močvara, jer se iz ostalih reka izgubila, objašnjava Slobodan Simić upravnik rezervata, predsednik Pokreta

gorana Sremske Mitrovice i naš domaćin. – Cilj nam je da umbru vratimo u naše vodotokove, gde je nekada

živela, te sa Biološkim fakultetom u Kragujevcu pokušavamo da je razmnožimo.

U vodama Zasavice živi više od 250 vrsta algi i oko 180 vrsta zooplanktona. Od ovog broja, 25 vrsta su prvi

u fauni Srbije, dok se pet vrsta zooplanktona jedva može naći u Evropi. Prema rečima Simića, fauna riba

broji 21 vrstu, 13 vrsta vodozemaca i 14 vrsta gmizavaca što ukupno iznosi 27 vrsta ili 38% od ukupnog

diverziteta vodozemaca i gmizavaca Srbije.

Od životinjskog sveta Zasavice beleži se ukupno 185 vrsta, dok sisara ima 30-tak.

Močvara je i carstvo ptica. Tokom prvih istraživanja koja datiraju još sa kraja XIX veka (1895. godine) braća

Dombrovski su zabeležila oko 220 vrsta, dok se danas evidentira 180, od kojih je 120 gnezdarica. Mnoge

od njih su uvršćene u Crvenu knjigu faune, kao retke evropske vrste.



Na prostoru od 1812 ha, koliko zauzima specijalni rezervat sa II i III

stepenom zaštite živi oko 700 vrsta biljaka, među kojima je najstarija trava

testerica, koja potiče iz glacijalnog perioda. Tu su i raznovrsne gljive, ali i

četiri vrste insektivernih biljaka koje se hrane insektima. Malo koje

zaštićeno barsko područje može da se pohvali vrhunskim kvalitetom čiste

vode u kojima jedino mogu da opstanu slatkovodna meduza i sunđeri.

Zbog sveukupnog bogatstva flore i faune ’’Zasavica’’ je proglašena za

IBA područje, a sada Zavod za zaštitu prirode priprema nominovaciju za

još jednu međunarodnu zaštitu – Ramsarsku.

Zbog dabrova na sudu

’’Zasavica’’ je od vajkada privlačila pažnju mnogih stranih i domaćih

istraživača. Davne 1777. godine švedski naučnik dr Taube boraveći u tadašnjoj austrougarskoj Mitrovici

posetio je tursku Mitrovicu i na bari ’’Zasavici’’ registrovao veliku koloniju dabrova.

’’Pre 100 godina dabrovi su istrebljeni sa bare i malo ih ima u Srbiji . Zato smo odlučili da vratimo ove vesele

životinje u svoje stanište kaže Simić. - U saradnji sa jednom nevladinom organizacijom iz Bavarske,

Biološkim fakultetom iz Beograda i Ministarstvom za nauku i životnu sredinu nekoliko parova dabrova posle

jednog veka pušteno je u vode močvare 2005. godine. Sada je to značajna kolonija koja je proširila svoj

radijus kretanja do šabačkog Velikog kanala, nastanili reku Jadar, a dabrovi su stigli i do Brčkog. To je

dobro, jer dabar je značajna životinja u sklopu ukupnog biodiverziteta Srbije i živi samo u čistim vodama.

Priča se da su dabrove istrebile žene i crkva. Kavaljeri su želeli da udovolje zahteve svojih lepih dama i

poklanjali im bunde od dabrovog krzna, a crkva je proglasila dabrovo meso za najkvalitetniju hranu u vreme

posta, šeretski nam kazuje Slobodan Simić.

Ploveći barom turističkim brodićem ’’Umbra’’koji kreće od vizitorskog centra na maršrutu od sedam

kilometara, primetili smo duž obale dabrove kućice, more oborenog drveća bez kore – njihov ručni rad. Zato

mnogi ljudi dabrove smatraju štetočinama kao što je slučaj sa jednom porodicom u selu Radenković koja je

posekla 700 stabala drveća i sagradila branu dužine 40 metara, kako im dabrovi ne bi prilazili. Čak prave i

humku da bi ih lovili. – Mi tako lepo živimo sa komšilukom da smo se zbog dabrova našli na sudu, kaže naš

domaćin i dodaje – ko je ikada narodu udovoljio.

Na baru su vraćene i stare, već skoro izumrle rase domaćih životinja – crna mangulica čije meso i mast

nemaju holesterola, podolsko goveče, balkanski magarac i golovrata kokoš. Zato su glavni specijaliteti bare

domaća slanina od mangulice, kobasice, riblji paprikaš, naravno pečena riba, a posebna poslastica je

pečeno prase mangulice. Ko voli nek izvoli, i to sve u ’’Bircuzu kod dabra’’, tako kažu na bari.

Planovi za budućnost

’’Zasavica’’ danas predstavlja produženu bazu Univerziteta, jer je mesto za razna studijska istraživanja.

Zato se ovde uspešno organizuju međunarodni kampovi mladih istraživača, ornitološki, rotarijanski. Osim



toga bara ima sve predispozicije da postane centar razvijenog ekoturizma. “Zasavicu” kroz jednodnevne

izlete godišnje obiđe oko 4000 dece i više od 1000 odraslih. Realizacijom druge faze biće izgrađen vizitorski

centar u stilu rimske panonske seljačke kuće. - Ove godine radimo projekat velikog edukativnog i

ugostiteljskog objekta sa 50 ležajeva, sa izložbenim prostorom, laboratorijom i kancelarijama, kaže naš

sagovornik. – Izgradićemo i pešačke staze u dužini od sedam kilometara. Očekujemo da ćemo dobiti

finansijsku podršku od Evropske agencije za rekonstrukciju i Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.

Ukoliko bi neke naše

projekte finansirala Evropska agencija mogli bi da očekujemo da do 2020. godine na ’’Zasavici’’ boravi i do

15.000 ljudi, istraživača, turista i ljubitelja prirode koji će je čuvati, rekao je na kraju Slobodan Simić.

“MASLINOVA GRANA”

ZA NAJBOLJE

Zasavica - Specijalni rezervat prirode, čiji je staralac Pokret gorana Sremska Mitrovica, dobila je

“Maslinovu granu” za doprinos očuvanju, zaštiti i unapređenju životne sredine za 2006. godinu. Branislav Marinkov, urednik emisije “Čekajući vetar”, Radio Beograda uručio je nagradu Slobodanu Simiću, upravniku

rezervata Zasavica. Centralnoj svečanosti povodom Dana Planete prisustvovao je i ministar Aleksandar

Popović.

U svakodnevnoj borbi za opstanak čovek-industrijalac, tehnočovek, nemarno

zatrpava svojim “otpadom” jednu od najvažnijih žila naše planete - vodu. Izvore,

reke, mora - mesta koja oživljavaju, okupljaju i oplemenjuju. Na obalama su

odavno nikli gradovi, kao svedoci života reka. Zauzvrat, grad im je dao ritam, a

time im predao ili uzeo dušu. Zašto smo olako okrenuli leđa rekama i zašto smoih pretvorili u mutne vode?

Petnaest tona mrtve ribe plutalo je po Dunavu kod HE "Đerdap 2", u januaru ove godine, kada, prilikom

remonta nije obezbeđena zaštita ribljeg fonda. Prve mrtve ribe na površini Toplice primećene su sredinom

jula u delu toka kod Kuršumlije, a kao potencijalni krivac označen je ŠIK "Kopaonik". Proizvodnja je po

nalogu republičkog inspektora za zaštitu životne sredine zaustavljena. Posle nekoliko dana zabeležen je još

jedan pomor riba, a inspektor je kao najverovatniji uzroke naveo ispuštanje vode iz deset bazena u Banji

Vrujci i kontinuirano ispuštanje fekalnih voda. U istom mesecu reka Despotovica koja protiče kroz Gornji

Milanovac, a pripada slivu Zapadne Morave, zagađena je opasnim materijama, što je prouzrokovalo

uništenje biljnog i životinjskog sveta. Mrtve ribe pronađene su u Lepenici, a do pomora je došlo tokom noći.

Najverovatnije je da su štetne materije stigle sa obližnjih seoskih farmi duž potoka Čađavac, koji se u ovu

reku uliva u ataru sela Radobić.

Mnogi vodotoci su bile žrtve ljudskog nemara: Dunav, Toplica, Beli i Svrljiški Timok, Likodra, Jadar, Vrdila,

Moravica, Velika Morava, kanali DTD-a, Toplica, Crni Timok, Južna i Zapadna Morava, Rasina, Tisa ...

Inspektori Ministarstva zaštite životne sredine uredno su konstatovali činjenično stanje, podneli su prijave za



privredni prestup, prekršajne i krivične prijave. "Krivci još uvek nisu kažnjeni", izjavila je Vesna Mitrović, šef

Odseka za ribarstvo u Republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine, koja je često bila očevidac pomora

riba, "jer sudski procesi još nisu okončani."

Da li je dovoljno samo kazniti?

Realna šteta zbog pomora ribe u rekama još uvek nije utvrđena. Novčane kazne za zagadjivače nisu male.

Kreću se od 150.000 do tri miliona dinara. Prema krivičnom zakonu, najstroža predviđena kazna je

zatvorska. Ovo, naravno, nije samo pitanje zakonske regulative, pronalaženja i kažnjavanja zagađivača. To

je i pitanje novca. Poznato je da mali broj opština ima postrojenja za tretman otpadnih voda, kao i da većina

firmi nema postrojenja za predtretman, a i ono što postoji tehnološki je zastarelo, pa ne odgovara

savremenim ekološkim standardima. Zbog toga se i dešava da otpadne vode opterećene štetnim i otrovnim

materijama izazivaju uginuća riba. Stručnjaci ukazuju da moguće uzroke učestalih uginuća riba u Srbiji treba

tražiti i u nepovoljnim hidrometeorološkim uslovima, kakvi nisu zabeleženi u poslednjih nekoliko godina.

Višestruko loše okolnosti dovode do smanjene koncentracije kiseonika u vodi, jer povećanje temperaturesmanjuje njegovu rastvorljivost.

Iz državne uprave je najavljeno da će kazne za preduzeća koja zagađuju životnu sredinu uskoro biti

povećane i do deset puta, a jedna od sankcija je i privremena zabrana rada. Ovo bi trebalo da natera firme

da ulažu u sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Čak 243 preduzeća, potencijalnih zagađivača životne

sredine, moraće da pribave integrisane dozvole za rad od Ministarstva za zaštitu životne sredine. To će

značiti da preduzeće obavlja svoju delatnost tako da ne ugrožava vodu, vazduh ili zemljište.

Nije, međutim, sve tako crno. Postoje i pozitivni primeri da je zagađivač po hitnom postupku rešio problem.

Pri havarijskom zagađenju reke Turije, nakon probijanja nasipa deponije pepela i šljake, TE "Obrenovac" je

hitno preduzela niz tehničkih mera kako bi u što kraćem roku sanirala nastali problem.



Država bi, pak, mogla da uvede i stimulativne mere u vidu namenskih sredstava za nabavku i instaliranje

opreme za prečišćavanje. Takve mere bi mogle da budu podsticajne za razvoj i povećanje zaposlenih i u

manjim, nerazvijenim sredinama.

U Srbiji postoje reke koje su u manjem ili većem obimu zagađene, ali nije poznato da postoji rečni tok bez

prisustva živog sveta. Sa druge strane, prema rečima gospođe Mitrović, ima reka koje, delimično ili u celini,

nisu opterećene industrijskim i kanalizacionim ispustima. Takvi primeri su Gradac, Jerma, Visočica, Uvac,

Rzav i Moravica iznad Ivanjice. Valja ih sačuvati. Ubeđeni smo da je na ispitu građanska savest svakog od

nas. Jer ako smo i zakasnili, problem je otkriven. Smemo li se indiferentno odnositi prema budućnosti

pokolenja koja dolaze? Racionalni društveni pritisak na odgovorne nije samo naše građansko, već i ljudsko

pravo. Zato ukoliko imate predlog, ako znate ko su zagađivači u vašoj sredini, poželite li da se i vaš glas čuje,

pišite nam. Ponekad i javno izgovorena reč može da da rezultate.

Oblici zagađenja voda

Stalan rast čovečanstva i tehnološki razvoj imaju za posledicu i povećanje potreba zavodom, kao i sve veće potrošnje. Pitanje dostupnosti i kvaliteta vode postaje jedan od

najvažnijih problema savremenog čoveka.

Izvori zagađenja voda su mnogobrojni, pri čemu se mogu podeliti na dve velike grupe:koncentrisane i rasute. Koncentrisani izvori zagađenja najčešće su urbane sredine,industrija i energetska postrojenja. Pri tome se mora voditi računa da zagađenja iz

urbanih sredina često ne podrazumevaju samo otpadne vode iz domaćinstava, već im se

često pridružuju i otpadne vode iz industrijskih postrojenja. Među industrijama, u najveće potrošače voda ubrajaju se hemijska i petrohemijska industrija, prehrambena, industrija paprira, metalurgija i tekstilna industrija. Zagađenja iz poljoprivrede mogu biti

koncentrisanog karaktera, ako se sakupljaju i ispuštaju na jednom mestu, ali su značajnijarasuta zagađenja koja potiču od upotrebe đubriva i hemijskih sredstava, koja se

rastvaraju, te putem površinske ili podzemne vode ulivaju u vodotoke i druge vodeneekosisteme. Ovakav vid onečišćenja uzrokuje pojavu nutrijenata u vodi. Pored toga, nakoncentraciju nutrijeneta znatno utiču i deterdženti, usled fosfora kao važnog sastojka.

Kruženje materija u prirodi čini da se pojavljuju i drugi oblici rasutih zagađenja, naročitoona koja potiču od izduvnih gasova iz saobraćaja, emisije iz industrijskih postrojenja, sa

deponija i sl.

Uticaj poljoprivrede na vodene ekosisteme

Poljoprivreda predstavlja jedan od osnovnih izvora rasutih zagađenja voda. Taj proces je prvenstveno izazvan upotrebom đubriva i brojnih hemijskih sredstava u savremenoj

poljoprivrednoj praksi.



Poljoprivreda je jedan od značajnih korisnika vodnog resursa, u zavisnosti od specifičnihfaktora kao što su područje, klima ili vrsta zemljišta. Osim direktnog uticaja na količinuraspoloživog vodnog resursa potrošnjom u svrhu navodnjavanja, poljoprivreda znatno

utiče i na kvalitet površinskih i podzemnih voda, pogotovo imajući u vidu dejstvo đubrivai pesticida koji završavaju odn. bivaju rastvoreni u podzemnim vodama i tokovima reka.

Osnovni negativni uticaji poljoprivrede na kvalitet voda se ogledaju u sledećem:

* Eutrofikacija površinskih i podzemnih voda usled rasutog zagađenja azotom i fosforom bogatih đubriva. Povećana količina nutrijenata pospešuje rast algi, koje ubrzano troše

kiseonik i obrastaju vodenu površinu onemogućujući prodiranje svetlosti, čime negativnoutiču na vodeni ekosistem sprečavajuči njegovo normalno funkcionisanje;

* Zagađenje toksičnim materijama površinskih i podzemnih voda putem hemijskograzlaganja pesticida;

* Koncentrisana zagađenja sa stočnih farmi, iz prerađivačkih postrojenja i sl.

Srbija je jedan od najvećih zagađivača Dunava azotom (N) i fosforom (P), polazeći od podataka koje je objavila naša zemlja. Procenjeno je da Srbija godišnje izliva 7200 tonaazota i 7000 tona fosfora, što predstavlja 13% od ukupnog zagađenja ove reke azotom i

14% od ukupnog njenog zagađenja fosforom. Ove vrednosti stavljaju Srbiju na trećemesto po količini azota i na drugo mesto po količini fosfora koja se uliva u vode Dunavaiz svih zemalja dunavskog basena. (Nataša Đereg, Zelena mreža Vojvodine) Pogledati:

http://europa.eu.int/comm/agriculture/envir/index_en.htm

Okvirna direktiva o vodama - osnovne pretpostavke

Okvirna direktiva o vodama predstavlja jedan od najambicioznijih pokušaja Evropskeunije da podigne kvalitet i obezbedi dobro stanje vodnog resursa. Integralni pristup u

rešavanju problema postavlja se kao osnovni princip

Okvirna direktiva o vodama Evropske unije (Water Framework Directive 2000/60/EC) je pravni okvir za zaštitu i poboljšanje kvaliteta svih vodnih resursa poput reka, jezera,

podzemnih voda, priobalskih voda i dr. u Evropskoj uniji. Stupila na snagu u decembru2000. prema kojoj su zemlje članice EU obavezne da je inkorporiraju u svoje nacionalnozakonodavstvo do kraja 2003. Od tada, neophodno je sprovesti mnogo aktivnosti da se

postigne željeno "dobro stanje" svih voda u Evropskoj uniji do 2015.

Za očuvanje vodnog resursa, koji se nalazi pod sve većim pritiskom, neophodno jeobezbeđenje delotvornog zakonskog okvira koji će jasno ukazati na probleme i očuvati

resurs za buduće generacije. Okvirna direktiva o vodama podrazumeva zaštitu svih voda i postavlja jasan cilj da "dobro stanje" voda mora biti dostignuto do 2015. kao i da

korišćenje voda širom Evrope mora biti održivo. To je naročito istaknuto činjenicom davode u Evropi trpe sve veći pritisak i da se suočavanje sa tim problemom ne može

odlagati, radi dobrobiti kako sadašnjih, tako i budućih generacija.

http://www.zelenamreza.org/%20http:/europa.eu.int/comm/agriculture/envir/index_en.htm

http://www.zelenamreza.org/%20http:/europa.eu.int/comm/agriculture/envir/index_en.htm



Uključivanje svih zainteresovanih učesnika

Da bi se ovi ciljevi postigli angažovano je stotine eksperata - iz oblasti industrije, preko poljoprivrede i zaštite životne sredine do potrošačkih udruženja i državnih i lokalnih

vlasti. Ova saradnja je ključna pošto voda predstavlja osnovu za mnogo različitih

aktivnosti, od poljoprivrede, ribarenja do generisanja energije, industrije, transporta iturizma. Upravo zato su pomenuti predstavnici smatrani za refrentne da savetuju razvojstrategije koja ima uticaja na sve nas. Period dugih i otvorenih konsultacija je doveo dočvrstog dogovora o ciljevima direktive i merama, kao i jasnim rokovima i vremenom zasprovodjenje. Direktiva zahteva saradnju među državama, stanovništvom, nevladinimorganizacijama i vlastima na svim nivoima, obezbeđujući na taj način da se postavljeni

rokovi ispoštuju.

Kako će se to sprovesti?

Okvirna direktiva o vodama predstavlja novi, ambiciozno zamišljen pristup u upravljanjuvodnim resursom. Osnovne pretpostavke su:

• Zaštita svih voda - reka, jezera, priobalskih i podzemnih voda;• Postavljanje ambicioznih ciljeva koji treba da obezbede "dobro stanje" svih voda

do 2015;• Neophodnost prekogranične saradnje između država i zainteresovanih učesnika;

• Obezbeđenje aktivnog učešća u procesu upravljanja vodama svih učesnika,uključujući nevladine organizacije i lokalne zajednice;

• Jasna politika cene vode i obezbeđenje principa "zagađivač plaća";• Uravnoteženje interesa životne sredine i onih koji od nje zavise.

Način sprovođenja Okvirne direktive o vodama je jedinstven. On počiva na učešću svihzainteresovanih strana. Takođe, pruža mogućnost Evropskoj komisiji, zemljama

članicama, zamljama kandidatima i svim zainteresovanim učesnicima jedinstvenu prilikuda vode proces i obezbede efikasnu i doslednu primenu. Odredbe direktive su složene i

dalekosežne, zbog čega je jasno da njena primena mora počivati na širokom spektrudefinisanih smernica. Upravo to je predmet zajedničke strategije o primeni direktive(Common Implementation Strategy) dogovorene od strane zemalja članica Evropske

unije i usvojene u maju 2001.

http://europa.eu.int/comm/environment/water/water-framework/index_en.html

Značaj poplavnih područja za očuvanje kvaliteta voda

Jedan od ciljeva Okvirne direktive o vodama je «sprečavanje dalje degradacije, zaštita i poboljšanje stanja vodenih ekosistema i, u skladu sa njihovim potrebama, kopnenih

ekosistema i vlažnih područja ekološki vezanih za vodene ekosisteme»

http://europa.eu.int/comm/environment/water/water-framework/index_en.html%20





Ekološki aspekt Okvirne direktive o vodama predviđa ublažavanje posledica poplavakroz uspostavljanje prirodnih funkcija poplavnih područja - njihovom retencionomsposobnošću i ublažavanjem talasa visokih voda. Pored niza pozitivnih efekata kojevlažna područja imaju u procesu dostizanja «dobrog stanja» voda, ona su važna za:

•

koncentrisanje voda u rečne basene;• ublažavanje visokih vodenih talasa i smanjenje opasnosti od poplava;

• utvrđivanje obala;• obezbeđenje pijaće vode;

• obezbeđenje vode za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta;• obezbeđenje hrane;

• visoku produktivnost biomase;• izuzetnu biloška raznovrsnost;

• mogućnost korišćenja trske i drugih prirodnih materijala;• razvoj turizma i mogućnost rekreacije;

Naročito važnu ulogu ona imaju u ublažavanju negativnih uticaja koncentrisanih i rasutihoblika zagađenja. Rasuta zagađenja, naročito iz urbanih sredina i poljoprivrede, predstavljaju u današnje vreme opšteprisutan problem. U praksi je dokazano da

postojanje poplavnih područja u obliku prelazne zone između poljoprivrednog zemljišta ireka, naročito ako su obrasla drvenastom vegetacijom, čak i u stanju koje je samo blisko prirodnom, smanjuje količinu nutrijenata koji se ulivaju u reku. Rezultati istraživanja su pokazali da čak 70% azota i 30% fosfora može biti odstranjeno na ovaj način. Sa druge

strane, nije retka pojava ni da se obradivo ili građevinsko zemljište proteže do same obalereke, umanjujući na taj način pozitivne efekte koje vlažna staništa mogu imati u procesu

redukcije nutrijenata. Poplavna područja su često predmet isušivanja i kultivisanja za potrebe poljoprivrede i širenja urbanih sredina, pri čemu se najčešće kanalisanjem iizgradnjom odbrambenih nasipa odsecaju velike plavne površine od uticaja reka ili, pak,reguliše izmenjljivi nivo voda koji je od presudnog značaja za očuvanje ovih ekosistema.Kanalisanje reka ima za posledicu produbljivanje korita, smanjujući površinu poplavnog

područja i nivo podzemnih voda i na taj način menjajući osnovnu dinamiku ovih područjai mogućnost usvajanja nutijenata od strane korenovih sistema biljaka. U uslovima

prirodnog funkcionisanja, rečni tok i poplavno područje predstavljaju jednu celinu, zbogčega se poslednjih godina naročita pažnja pridaje projektima koji imaju za cilj ponovno

uspostavljanje veza između reka i njihovih poplavnih područja. Značaj ovakvih projekatanaročito je istaknut činjenicom da je samo tokom proteklih sto godina nestalo oko 80%

poplavnih područja Dunava a preko 50% svih vlažnih staništa na području Evrope.

Mehanizmi redukcije nutrijenata

Nutrijenti predstavljaju jedinjenja azota i fosfora čija prekomerna količina u vodi dovodido procesa eutrofikacije. Naime, kao gradivne materije, ova jedinjenja omogućuju bržirast algi, koje postepeno počin ju da se razvijaju u količinama koje narušavaju ravnotežuflore i faune na način da svojom prekomernim prisustvom troše velike količine kiseonika

http://www.epa.gov/owow/wetlands/

http://www.epa.gov/owow/wetlands/



čineći ga nedostupnim za ostali živi svet. Na taj dolazi do ugrožavanja opstanka živih bića u vodi koja sadrži prekomerne količine azota i fosfora. Pored toga, voda postaje

neupotrebljiva za piće, može da izazove neželjene alergijske reakcije prilikom korišćenjai sl. Osnovni mehanizmi redukcije nutrijenata na područjima vlažnih staništa obraslih

vegetacijom su denitrifikacija, usvajanje putem vegetativnih organa i pretvaranje u

organska azotna jedinjenja i taloženje u zemljištu. Prirodna poplavna područja sa svojomvegetacijom pružaju idealne uslove za navedene procese. Osnovni proces uklanjanjanutrijenata iz podzemnih voda je denitrifikacija, pri čemu je važno istaći da to zavisi i od

stepena zasićenja zemljišta, količine ugljenika, prisustva denitrifikatora i dr. Prisustvovegetacije je od značaja za sve vidove uklanjanja nutrijenata. Iako usvajanje putemvegetativnih organa biljaka nije najvažniji način redukcije zbog krajnjeg razlaganja

biljaka i životinjskog izmeta, biljke igraju važnu ulogu i u sedimentaciji nutrijenata.Svojim fizičkim prisustvom one sprečavaju eroziju, usporavaju vodene tokove i na taj

način obezbeđuju odlaganje putem sedimentacije. Pored toga, biljke popravljaju ukupnustrukturu zemljišta i omogućavaju razvoj drugih organizama (npr. mikroba) koji

pozitivno utiču na proces redukcije nutrijenata.

Pogledati: http://www.epa.gov/owow/wetlands/

http://www.water.ncsu.edu/watershedss/info/wetlands/manage.html

Kako sačuvati vrednosti poplavnih područja? Posledice nestajanja poplavnih područja skrenule su pažnju na njihove mnogobrojne

pozitivne aspekte. Gornje podunavlje, kao najznačajnija poplavna dolina u Srbiji i CrnojGori može poslužiti kao pilot područje za ocenjivanje kvaliteta upravljanja

Činjenica da je preko 80% poplavnih područja Dunava nestalo u proteklih 100 godinadovoljno govori o stepenu ugroženosti ovih ekosistema. Iako je većina ovih regulacijaizvedena u cilju odbrane od poplava te kao posledica industrijskog razvoja i potreba za

povećanjem površina pod obradivim zemljištem, retko je pri njihovom planiranju uzimanu obzir ekološki aspekt, tako da smo danas svedoci brojnih negativnih efekata koje jesistematsko kanalisanje vodotoka i sužavanje poplavnih područja ostavilo za sobom.

Poslednjih decenija, zahvaljujući prepoznatim vrednostima - od izuzetnog biodiverziteta ivelike produkcije biomase, do važne uloge u kontroli poplava i redukciji nutrijenata,

poplavna područja u Evropi uživaju drugačiji status, pri čemu se naročit akcenat stavljana hjihovo očuvanje i mogućnost revitalizacije nekadašnjih poplavnih područja.

Gornje podunavlje, kao najznačajnije takvo područje u Srbiji i Crnoj Gori, tokom protekla dva veka je pretrpelo značajne izmene u odnosu na svoje nekadašnje

rasprostiranje. Pa ipak, uprkos brojnim hidroregulacionim radovima na isušivanju ikultivisanju zemljišta, što je za posledicu imalo smanjenje poplavne doline na uski pojas

uz Dunav, Gornje podunavlje i danas, sa preko 5000 ha u poplavnoj zoni, predstavlja jedno od najvećih vlažnih područja u srednjem toku Dunava. Preostalih 15000 ha nalazi

se u području odbrambenim nasipom odvojenom od Dunava i njegovih plavnih voda.Zahvaljujući procesu podizanja svesti o značaju ovih područja - drastičan gubitak





biodiverziteta, nemogućnost kontrole poplava, zagađenje voda - današnji trendovi uEvropi idu u pravcu povećanja površina pod poplavnim područjima i restauracija

vrednosti koje ona poseduju. To je delimično slučaj i sa Gornjim podunavljem. Naime, još početkom 90-tih godina prošlog veka je započeo obiman projekat revitalizacije

Monoštorskog rita, koji je predviđao ponovno uspostavljanje veze između poplavne zone

i dela područja koje je izgradnjom odbrambenog nasipa ostalo odsečeno od Dunava. Nažalost, 60-tih godina prošlog veka, u vreme izgradnje ovog nasipa nije se mnogo obraćala pažnja na ekološke vrednosti poplavnih područja, već je dominirala potreba za

«osvajanjem» zemljišta, ne vodeći računa da to osvajanje može ostaviti trajne negativne posledice na okolinu. Upravo zbog takvog pristupa danas smo svedoci nestanka velikog

broja ovih, po svojoj ekologiji, veoma osetljivih ekosistema. Kao posledica toga, a delomi zbog prevencije moguće dalje degradacije, većina preostalih poplavnih područja danas

uživa veći ili manji stepen zaštite.

Gornje podunavlje je najznačajnije vlažno područje u gornjem toku Dunava kroz Srbiju iCrnu Goru. Pored njega, tu se od većih ritova nalaze i Plavanjski, Bukinski i Koviljsko-

Petrovaradinski rit. Sva ova područja karakteriše naročito bogatstvo živog sveta, međukojima se ističu brojne retke i ugrožene vrste, prejak pritisak izazvan ljudskimaktivnostima i malo učešće održivih formi korišćenja resursa. Iako postoje pozitivni

primeri upravljanja, kao što je opsežan projekat revitalizacije u Gornjem podunavlju, anešto manji i u Koviljsko-Petrovaradinskom, opšti problem je nepostojanje

sveobuhvatnog plana upravljanja, k oji bi ova područja prvenstveno sagledavao kroznjihove ekološke vrednosti, mogućnosti održivog korišćenja, razvoja lokalnih zajednica i

sl, a tek potom kao prostor za intenzivno korišćenje resursa.

Revitalizacija Monoštorkog rita je primer u kom pravcu i ubuduće treba da se usmerava proces upravljanja poplavnim područjima. Iako je ideja za projekat nastala kao posledica

smanjenja mogućnosti eksploatacije drvne mase, ova kompleksna intervencija je odsamog početka počela da daje pozitivne širok spektar pozitivnih efekata. Naravno, reč jeo opsežnim radovima koji imaju strateški karakter i iziskuju znatna materijalna sredstva,

te bi se ova problematika trebala razmatrati shodno tome. Značaj očuvanja poplavnih područja opšti je interes, koji prevazilazi granice jedne države. Zbog toga je, makar nanacionalnom nivou, neophodno da se što je moguće više olakša i podstiče sprovođenjeovakvih projekata. U tom slučaju će i njihov cilj i kvalitet realizacije biti ocenjivan saviše aspekata. Upravljanje značajnim delovima prirode osetljiv je posao koji mora bititrajno praćen, jer i najmanja greška može sukcesivno izazvati niz neželjenih posledica,

kakvih smo danas svedoci na svakom koraku.

Boris Erg, Ekološki pokret «Plavi Dunav» Apatin

Pogledati: http://www.ramsar.org/

Cijanid u Panonskom moruCijanid koji se iz Rumunije izlio u Tisu, pa potom i u Dunav, treća je

katastrofa koja je u kratkom vremenskom razdblju pogodila

http://www.ramsar.org/%20

http://www.ramsar.org/%20



Vojvodinu.Pre toga su oranice poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime, a ne znaju su ni ekolo ke posledice

bombardovanja novosadske i pančevačke rafinerije

AIM, PODGORICA,23.2.2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Tisa je mrtva. Cijanid, brz i gadan otrov, putuje dalje, Dunavom u Crno more. Ekolo ka

katastrofa se, pro irila po istoku Evrope i, potekav i iz Rumunije - po svemu to se do

sada zna izlivanjem otrova u reku Samo iz fabrike za preradu zlata u mestu Baju Mare

negde na Karpatima - pro av i kroz Madjarsku i Jugoslaviju, vratila se u Rumuniju

Dunavom, zakačila Bugarsku, upla ila Ukrajinu, a turske vlasti su počele da skreću

pa nju na mogućnost zagadjenja Crnog mora...

Ovde je, pak dan po to se (13. februara) otrov ulio i u Dunav obajvljena ute na vest da u

vojvodjanskim op tinama (Senta, Kanji a, Subotica i Bečej) nije zabele en ni jedan

slučaj trovanja ljudi... Preventivno je bio zatvoren vodovod u Vinči kod Beograda.Ministarstvo za poljoprivredu je zabranilo ribolov u celoj (!) Srbiji...

Cijanid je,inače,treća nevolja koja je, za nepunu godinu, pogodila Vojvodinu: oranice su jo uvek poplavljenje posle izlivanja podzemnih voda ove zime (pa je izgledalo da

Panonsko more uzvraća udarac i dodatno komplikuje priču o cijanidu u Tisi), a niko jo

ne zna kakve su sve ekolo ke i zdravstvene posledice pro logodi njih masivnih NATO

bombardovanja dunavskih mostova, novosadske i pančevačke rafinerije.

Romantična itnica (svake, pa i ove) Jugoslavije i dalje nema pojma ta udi e, ta

pije i ta jede. Karakteristično je to i tri sedmice posle izlivanja otrova i njegove ubitačne

plovidbe rekama o cijanidu svi govore, svi ga se pla e, a o mogućim posledicama se

veoma malo zna i o njima se, jo uvek, govori u kondicionalu. Mno tvo pogodbenih

"ako" ne umanjuje strah.

Direktor Instituta za hemiju novosadskog Prirodnomatematičkog fakulteta prof. dr Bo oDalmacija je upozorio da postoji opasnost da je cijanid iz Tise dospeo u vode podzemnihtokova ove reke (aluvione), zbog čega su potencijalno ugro eni bunari uz Tisu. "Misli da nema opasnosti da se otrov preko povrtarskih i ratarskih proizvoda prenese i u lanacljudske ishrane, po to do vremena navodnjavanja, u vodi Tise neće vi e biti cijanida; ne

mo e se akumulirati, on protiče i odlazi.

Prednost Vojvodine da je premre ena rekama i kanalima - i da je tu jedan od najvćihhidrolo kih čvorova Evropi; oko 1.400 km plovnih reka i kanala (Dunav 358, Tisa 164,

Sava 159, Tami 53 i hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav 664km) - sada se njenim

stanovnicima čini kao bauk. Strah od trovanja uzrokovan je ("voda nadje put") ba tom

mre om i vezom voda po Vojvodini; nad zemljom to se vidi, i pod zemljom to se ne vidi i to znaju samo upućeni. Oprezni i zabrinuti su i ljudi u mestima koja su desetinama



kilometara zapadno od toka Tise. Niko im nije pouzdano odgovorio da opasnosti, stvarnonema.

Ljudi su oprezni mada se tvrdi se da su ustave na kanalima na vreme zatvorene i da otrovnije prodro u njih; da nisu zagadjeni rečni rukavci (tzv. mrtva voda, inače veoma bogata

ribom); da nema opasnosti od ribe iz ribnjaka. Te ko da će se, i pored toga, ovde u

dogledno vreme jesti bilo ta to je plivalo bilo kojom od reka i piti voda iz bunara na

sala ima iz tambura kih pesama...

Simptomatično je da je cijanid na zvaničnom nivou do ivljen samo kao problem procenata otrova u rečnoj vodi, a stanovni tvu je saop tavan procenat zagadjenja,

odnosno koliko je puta veća koncentracija otrova u vodi od normalne, ali - ne i ta to

znači. Mada se znalo da cijanid pusto i Tisu na toku kroz Madjarsku, ovda nje

stanovni tvo uz reku nije preventivno pripremljeno na katastrofalne posledice trovanja

reke, pre nego to je zagadjena voda "pre la" granicu. Malo vi e su znali tamo gde je

do lo do "samoorganizovanja u lokalu".

Mediji, koji su i nače - po mnogim izvorima sa terena - jedini, uz pomoć stručnjaka, poku ali da objasne zabrinutom i zapla enom stanovni tvu ta ga je sna lo,

upozorili su da se Ministarstvo ekologije (3. februara) proglasilo nenadle nim i uputiloradoznale na Ministarstvo za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu, a ono pak na

Hidrometeorolo ki zavod Srbije i "Srbijavode"...

Smrt reke je nastupila u očito potpuno pogre nom dru tveno - političkom trenutku.

Vladajuće strukture su,(Kongres SPS), dok su rekom plutale izvrnute mrtve ribe, predvidele 10.000 dolara po glavi stanovnika koz 20 godina i uprle prst srama u"domicilne ni tarije", s ciljem da jo ostanu vlast, milom ili silom. Zbog otrova u Tisi,

koja celim svojim tokom kroz Jugoslaviju teče sredinom Vojvodine, pa ni onog u deluDunava koji je preuzeo otrovanu vodu kod Titela i Slankamena, nije se sastala pokrajinska Skup tina, niti je to bio povod da ne to ka e predsednik njene Vlade. Ozbiljnih ekolo kih struktura ovde nikad nije ni bilo, niti je ekologe, ovde (čitaj: na

teritoriji Balkana) iko ikad uzimao zaozbiljno.

Ekolo ka katastrofa je slikana u medijima samo po onome to je bilo vidljivo i golim

okom: tone riba su ili plutale rekom ili se borile za kiseonik, ljudi u gumenim rukavicamasu ih, vilama, skupljali na gomile, a gomile su počele da se mere tonama. Lokalne vlasti potiskih op tina su poku ale, kad su cijanid i uginule ribe krenule rekom, da se snadju

korigujući "u hodu" neostvarive savete vi ih instanci, ako ih je bilo.

U Kanji i, po rečima predsednika op tine I tvana Bačkulina, nisu eleli da preuzmu rizik i sprovedu uputstvo nadle nih da se riba zakopa u zemlju zbog visokog nivoa podzemnih voda, "koje su postale nadzemne". On napominje da ne mo e preuzeti rizik da se cijanid i te ki metali zakopaju u zemlju, "jer to nije način da se opasnost ukloni".

Inspektor za za titu ivotne sredine u Bečeju Milanka Mihajlović, kako je prenela Beta, ka e da i po to je na Tisi kod ovog grada pro ao glavni udar zagadjenja, a na



povr ini reke nema mrtve ribe, jo uvek ne zna ta da radi, jer u tu op tinu nije stiglo

nikakvo uputstvo, niti je neko od nadle nih dolazio u Bečej.

Ribari su, sve to vreme, gledali kako gube posao i izračunavali koliko godina će proćidok reka ponovo ne o ivi. Kod Sente su nadjene mrtve srne, 28 uginulih fazana, 31

patka, dva labuda, 36 divljih golubova, kao i 11 zečeva, otrovanih zagadjenom vodom iribom iz Tise, mada su lovci preventivno pucali u vazduh da ih odvrate od vode. Veći pomor ivotinja izgleda da je spasao visok vodostaj Tise, brzina reke i o tar miris zagadjene vode koji je odbijao ivotinje da je piju kao i podzemnim vodama popalvljenozemlji te.

Na toj tački su se, naime, poklopile dve nevolje. Cele zime su podzemne vode uVojvodini izuzetno visoke i, prema nekim podacima, u januaru je 250.000 hektara (odukupnih 1.628.000) bilo prokva eno, a čak 50.000 hektara potpuno poplavljeno, a

prema vestima sa terena, tada je bilo ugro eno i 60 naselja. Dok je trajala borba da se izzagadjene reke izvuku otrovane ribe, stručnjaci su procenili da je u četiri op tine srednje

Bačke pod vodom jo oko 13.000 hektara oranica ( to je 10 odsto ukupnih obradivih

povr ina), a da je na području Bečeja - koji le i na obali Tise - pod vodom oko 5.000hektara, od čega je 1.500 zasejano p enicom.

Koliko dugo će Tisa ostati mrtva, do koje mere, s kakvim sve posledicama po vidljivi inevidljivi svet u reci koja vertikalno preseca Vojvodinu niko do sada nije ni poku ao da

stvarno analizira. Inspektorka iz Bečeja Milanka Mihajlović kao "pozitivno u ovojekolo koj katastrofi" navodi rezultat mikrobiolo ke analize napravljene u Senti koji

ka e da bakterije u vodi Tise nisu uginule, to ona smatra znakom da će se prirodni ekolo ki lanac koliko-toliko odr ati.

Milena Putnik (AIM) Antrfile

POMOĆ

Medjunarodni zeleni krst, organizacija koju je 1993. godine osnovao biv i sovjetski lider

Mihail Gorbačov, je povodom cijanida upozorila, da "sada nja situacija u SR Jugoslaviji

sprečava svaku značajnu finansijsku podr ku toj zemlji, a medjunarodna zajednica

ponovo čeka". Ujedinjene Nacije su 17. februara saop tile da su naučnici Radne grupe za Balkan, koju su oformili Program za ivotnu sredinu UN (UNEP) i "Habitat", počeli da

sakupljaju uzorke vode iz Dunava u jednoj od dve mobilne laboratorije koje su doneli uSrbiju. Cilj je da obezbede pouzdanu početnu procenu neposrednog rizika za ivotnusredinu i ljudsko zdravlje . Ta grupa naučnika je već, u izve taju o posledicama Nato-

bombardovanja obele ila Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor kao mesta u kojima

zagadjenost predstavlja pretnju zdravlju ljudi.

ekologija i zastita zivotne sredine

Documents