SAVREMENA DRAVA: STRUKTURA I SOCIJALNE FUNKCIJE

Priredili VUKAIN PAVLOVI ZORAN STOJILJKOVI

1

SAVREMENA DRAVA: STRUKTURA I SOCIJALNE FUNKCIJE

Priredili Vukain Pavlovi Zoran Stojiljkovi Recenzenti prof. dr Ratko Boovi prof. dr edomir upi Izdava Konrad Adenauer Stiftung Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu Centar za demokratiju Za izdavaa Henri-Giscard Bohnet Prof. dr Ilija Vujai Urednik edicije Prof. dr edomir upi Lektorka i korektorka Dragana Prodanovi tampa

Tira 300 ISBN 978-86-84031-44-2 2

Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu Centar za demokratiju

SAVREMENA DRAVA: STRUKTURA I SOCIJALNE FUNKCIJEPriredili VUKAIN PAVLOVI ZORAN STOJILJKOVI

Beograd 2010.3

Ova knjiga je tampana u okviru projekta br. 149036 Podizanje kapaciteta politikih ustanova u Srbiji, koji nansira Ministarstvo nauke Vlade Republike Srbije. Saoptenja tampana u ovom zborniku podneta su za nauni skup Savremena drava: struktura i socijalne funkcije koji e biti odran 19. oktobra na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Beogradu, u organizaciji nauno-istraivakog tima projekta i fondacije Konrad Adenauer Stiftung.

4

SADRAJPREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7 I deo DRAVA I DEMOKRATIJA Vukain Pavlovi DRAVA I DEMOKRATIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Zoran Stojiljkovi KARAKTER I FUNKCIJE DRAVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 II deo DRAVA I PROCES ODLUIVANJA Ana Stojiljkovi DONOENJE ODLUKA U SAVREMENOJ DRAVI . . . . . . . . . .113 Nataa Vukovi POLITIKE STRANKE I (NE)MO POLITIKIH INSTITUCIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141 Jelena Lonar Duan Spasojevi INSTITUCIONALNI MEHANIZMI SARADNJE DRAVE I CIVILNOG DRUTVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .173 III deo DRAVNE STRATEGIJE I ETVRTA GRANA VLASTI Zoran Stojiljkovi RKTER I LOGIKA KORUPCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .197

5

Slavia Orlovi NEZAVISNA TELA - etvrta grana vlasti ili kontrolor vlasti . . . . .231 IV deo JAVNE POLITIKE I STRATEGIJE Sneana orevi POJAM JAVNE POLITIKE I NAIN DIZAJNIRANJA POLITIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .273 Ana Milojevi Jelena Kleut DRAVA I MASOVNI MEDIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .299 Jelena Vidojevi NEOLIBERALNI KONCEPT SOCIJALNE POLITIKE . . . . . . . .323 Martina Vukasovi SAVREMENA DRAVA I OBRAZOVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . .349

6

PREDGOVOROvaj tematski zbornik nastao je kao proizvod rada u okviru nauno-istraivakog projekta Podizanje kapaciteta politikih ustanova u Srbiji koje nansira Ministarstvo nauke Vlade Republike Srbije. Zbornik se sastoji od saoptenja podnetih za nauni skup koji e naunoistraivaki tim organizovati u saradnji sa fondacijom Konrad Adenauer Stiftung. Skup e biti odran 19. oktobra 2010. i na njemu e pored autora tekstova uestvovati i drugi predstavnici akademske zajednice, predstavnici politikih partija i civilnog drutva i studenti master i doktorskih studija na Fakultetu politikih nauka. Zbornik Savremena drava: struktura i socijalne funkcije predstavlja logian nastavak zbornika Savremena drava (2008), koji smo takoe izdali uz pomo fondacije Konrad Adenauer Stiftung. Ovoga puta, napravljen je korak dalje u istraivanju stukture savremene drave i njenih najvanijih socijalnih funkcija, dok su neki drugi aspekti (bezbednost, spoljna politika, kulutra, itd) izazovi za neke od buduih istraivakih poduhvata. Oba ova zbornika predstavljaju osnovnu literaturu na predmetu Savremena drava koji se izvodi na Fakultetu politikih nauka, na etrvtoj godini studija. Pored dva pomenuta zbornika, u okviru nauno-istraivakog projekta, tampane su i sledee knjige: Politike institucije i demokratija (2006) i Dileme i izazovi parlamentarizma (2007). Savremena drava: struktura i socijalne funkcije organizovana je u nekoliko tematskih celina. Uvodni deo postavlja teorijski okvir za razumevanje uloge savremene drave (Drava i demokratije), zatim se fokus stavlja na proces donoenja odluka u savremenim dravama (Drava i proces odluivanja) i na korupciju kao jedan od najznaajnijih 7

problema, naroito u tranzicionim kontekstu (Korupcija i antikoruptivne strategije), dok se poslednji deo zbornika bavi konceptom javnih politika i konkretnim javnim politikama u nekim od najvanijih aspekata, kao to su mediji, socijalna zatita ili obrazovanje (Javne politike i strategije). Ovaj zbornik imao je za cilj i da obezbedi prostor za promovisanje mladih istraivaa sa Fakulteta politikih nauka i drugih nauno-istraivakih institucija. Sa zadovoljstvom istiemo da njihovi radovi ine polovinu ovog zbornika. Na kraju jo jednom elimo da se zahvalimo fondaciji Konrad Adenauer bez ijeg razumevanja i pomoi ne bi bilo mogue tampati ovaj zbornik i organizovati nauni skup.

Vukain Pavlovi i Zoran Stojiljkovi

8

I deo DRAVA I DEMOKRATIJA

9

10

Vukain Pavlovi1

DRAVA I DEMOKRATIJA2Saetak: Prvi deo rada bavi se znaajem i teorijskim razvojem koncepta drave, a zatim se prelazi na razliite pristupe i denicije drave. Istorijski razvoj i transformacija savremene drave se razmatraju u sledeem delu rada. Moderna drava se shvata kao evropska invencija. Poslednji deo rada se bavi novim izazovima za savremenu dravu i velikim povratkom drave u savremenu politiku teoriju. Kljune rei: savremena drava, denisanje drave, razvoj koncepta drave, istorijski razvoj drave, transformacija drave, izazovi savremenoj dravi.

Drava: znaaj i teorijski razvoj pojmaPrvorazredna je vanost koncepta drave kako za modernu drutvenu i politiku teoriju, tako i za sam drutveni i politiki ivot. Nema koncepta koji je vaniji za politiki diskurs i politiku analizu od koncepta drave3. Za razliku od predmodernih vremena, u modernom svetu nije mogue postojanje drutva bez drave. Danas su drutvo i drava u toj meri povezani i isprepleteni, da ih je teko i zamisliti jedno bez drugog. Istina, politiki antropolozi daju dvoznani odgovor na pitanje da li su primitivni narodi organizovani tako da moemo govoriti o njihovim vladavinama kao dravama ili bar kao o zaecima drava. Ima onih koji1 2

3

Autor je redovni profesor Fakulteta politikih nauka, Univerzitet u Beogradu. Tekst je nastao na osnovu dva prethodno objavljena rada: Savremena drava (2008) i Klasini i novi teorijski pristupi u izuavanju drave i demokratije (2010) Hay, Lister, 2006: 1

11

zastupaju stav o univerzalnosti drave u ljudskim drutvima, kao i onih koji smatraju da su ne samo ranije postojala drutva koja ne znaju za dravu (state-less societies), nego i da danas postoje4. U ovom tekstu polazi se od shvatanja da je pojam drave novovekovni moderni pojam, jedna vrsta konceptualne apstrakcije ije precizno znaenje nije lako odrediti. Drava nije transepohalna kategorija, nego strogo moderan tip politikog poretka5. Dravu moemo smatrati kljunom formacijom moderne politike. Uprkos tome nema konsenzusa o njenom pojmu6, a jo je tee govoriti o postojanju jedne generalne teorije drave7. Razvoj novovekovne politike misli pokazuje da je tema drave centralna preokupacija korifeja i utemeljivaa moderne politike misli, poev od Makijavelija, pa preko Bodena i Hobsa, Monteskjea, Loka i Rusoa, do Hegela i Tokvila, Marksa i Vebera. Makijavelijeva politika misao fokusirana je na dravu i njenu politiku mo8. Mada se smatra da je termin drava (lo stato) skovan i bio u upotrebi i pre njega (tako Dante Aligijeri slobodnu dravu, stato, suprotstavlja tiraniji), ali je tek sa Makijavelijem ovo novo ime za generiki pojam drave poelo da se ire koristi9. Boden je zaduio politiku i pravnu nauku, a posebno teoriju drave, svojim shvatanjem suverenosti. On je ne samo izmislio termin suverenost, nego mu je dao i znaenje koje se i do danas odralo kao jedno od bitnih svojstava drave10. Hobs je udario temelje teoriji drutvenog ugovora kao osnove za konstrukciju moderne drave, koja se pojavljuje prvenstveno kao drava sigurnosti. Koncept drave sigurnosti (security state) kao da se danas ponovo vraa na teorijsku i praktinu politiku agendu. Monteskjeov Duh zakona ostae trajno ubeleen u temelje moderne politike misli zbog jedne od najsnanijih kritika despotizma i4 5 6 7 8 9 10

Abeles, 2001: 59 Lalovi, 2008: 8 Cudworth, McGovern, 2007: 1 Skocpol, 1996: 3 Pavlovi, 2007: 55 avoki, Vasi, 2006: 116 avoki, Vasi, 2006: 145

12

despotske drave, kao i zbog ideje podele dravne vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvrnu. Lok je najzasluniji klasini mislilac konstitucionalne drave i limitirane vlade i jedan od osnivaa ideje o graanskom drutvu, kao korelativnom konceptu koji nezaobilazno ide uz pojam drave u modernom drutvu. Ruso, kao veliki kritiar socijalnih nejednakosti i privatne svojine, formulie ideje od izuzetnog znaaja za pojam moderne drave, kao to su ideja o optoj volji, neposrednoj demokratiji i politikoj slobodi. Hegel je zaduio politiku lozoju teorijom o apsolutnoj ili univerzalnoj dravi kao emanaciji umnog opteg interesa u odnosu na egoistinu prirodu graanskog drutva. Tokvilova politika misao je od viestrukog znaaja za razmatranja o modernoj dravi, pa nije udo to doivljava ponovnu armaciju u nekoliko oblasti: (a) u teoriji demokratije, koja se suoava sa nesagledivim opasnostima proizvedenog, manipulisanog, kontrolisanog i instrumentalizovanog javnog mnjenja veine; (b) u teoriji o civilnom drutvu, sa novim pristupom pod kategorijom drutvenog kapitala; (c) u istraivanjima politike kulture i studijama kulture uopte, novoj i vrlo plodnoj oblasti koja prekorauje mnoge uspostavljene disciplinarne granice u drutvenoj teoriji; i (d) u sociologiji revolucije i teoriji tranzicije starog, autoritarnog poretka u novi11. Meu novovekovnim konceptima drave, nesporno je da su dve denicije ostvarile najvei uticaj na moderno poimanje drave kao pojma. Jedna denicija pripada Marksu i marksistikoj politikoj teoriji, i po njoj drava je instrument u rukama vladajue klase, kojim ta klasa ostvaruje svoj poseban interes, predstavljajui ga ideoloki kao interes drave i drutva. Drugu deniciju dugujemo Veberu, i po njoj, drava predstavlja politiku organizaciju sa karakterom javne ustanove, iji upravni aparat s uspehom polae pravo na monopol legitimne zike prinude za odranje poretka na odreenoj teritoriji12.11 12

Pavlovi, 2006: 11,12 Veber, 1976, I: 38

13

Razliiti pristupi u odreenju (denisanju) draveUobiajeno se smatra da se dravom moe nazvati politiki poredak koji ispunjava tri minimalna uslova: postojanje teritorije sa jasno omeenim granicama, stanovnitvo i suverena vlast13. arls Tili (Charls Tilly) u vrlo uticajnom zborniku iz 1975. godine The Formation of National States in Western Europe nudi sledeu deniciju drave: Organizacija koja kontrolie stanovnitvo nastanjeno na denisanoj teritoriji je drava ukoliko (1) se moe razlikovati od drugih organizacija koje operiu na istoj teritoriji; (2) ukoliko je autonomna (3) centralizovana (4) a njeni delovi formalno koordinirani meu sobom14. Jedan od vodeih savremenih autora u oblasti politike teorije drave anfranko Poi (Gianfranco Poggi) predlae da se u pristupu prii o dravi moraju uzeti u obzir sledee tri perspektive: menaderska, vojna i ekonomska. Potreba za ekasnim nainom upravljanja na sve irim i irim teritorijama zahteva porast profesionalnog administrativnog aparata drave. Poi ukazuje na zanimljivu istorijsku injenicu da su se prve permanentne institucije drave u Zapadnoj Evropi bavile unutranjim, a ne spoljnim pitanjima (tako su Vrhovni sud pravde i Ministarstvo trezora i nansija postojali mnogo pre Ministarstva spoljnih poslova ili Ministarstva odbrane).15 to se tie militarne perspektive, Poi ukazuje na nekoliko momenata. Prvo, da je razlikovanje izmeu vojske i policije istorijski produkt. I drugo, da, saglasno tome, postoji unutranja i spoljanja upotreba organizovane sile od strane drave. Policija i sudski sistem realizuju primenu organizovane dravne prisile u primeni zakona i suzbijanju pretnji javnom poretku, a armija (vojska) ima osnovnu ulogu u spoljanjoj, ratnoj upotrebi dravne sile. to se tie ekonomske perspektive pristupu dravi, Poi ukazuje na znaaj Marksovih analiza kapitalizma i odnosa politike i ekonomije. Za razvoj moderne drave kljunu ulogu imaju institucije svojine i ugovora,13 14 15

Lalovi, 2008: 8 Tilly, 1975: 70 Poggi, 2001: 97

14

a posebno ugovora kojima se reguliu radni odnosi. Uloga drave u distribuciji i redistribuciji drutvenog bogatstva izuzetno je znaajna u nae vreme. Ima autora, poput Patrika Danlivija (Patrick Dunleavy) i Brendona OLirija (Brendon OLeary) koji nude dve iroke strategije traganja za odgovorom na pitanje ta je drava. Jednu ine organizacione denicije, a drugu funkcionalne denicije. Organizacione denicije gledaju na dravu kao na skup vladavinskih institucija, sa relativno skoranjim istorijskim poreklom. Vladavina je proces uspostavljanja pravila, kontrole, vostva ili regulisanja. Neke forme vladavine svojstvene su (intrinsine) svakom ljudskom drutvu, zato to je drutvo koje je potpuno nekontrolisano, bez vostva i neophodne regulacije, samo po sebi kontradiktoran termin. Za razliku od toga, drava nije nuno svojstvena (intrinsina) ljudskom drutvu. Funkcionalne denicije drave imaju dva oblika. Jedan koristi ex ante pristup po kome je drava skup institucija koje rade na ostvarivanju odreenih ciljeva, namera i zadataka. Drugi je ex post pristup koji denie dravu s obzirom na posledice njenog delovanja, a u prvom redu s obzirom na odravanje drutvenog poretka.16 Na osnovu navedenih strategija denisanja Danlivi i OLiri utvruju sledeih pet bitnih karakteristika drave: 1. Drava je prepoznatljivo odvojena institucija ili set institucija, tako razliita od ostatka drutva da stvara prepoznatljivu razliku javne od privatne sfere. 2. Drava je suverena, ili vrhovna mo, unutar svoje teritorije, i po deniciji, konani autoritet za sve zakone, to jest obavezujua pravila podrana sankcijama prisile. Javno pravo stvaraju zvaninici drave, a ono je poduprto formalnim monopolom sile. 3. Dravni suverenitet protee se na sve individue unutar date teritorije, i primenjuje se jednako, ak i prema onima koji su na dravnim poloajima i uestvuju u donoenju zakona. Tako je suverenitet odeljen od personala koji u bilo kojem trenutku zauzima odreenu ulogu unutar drave.16

Dunleavy, OLeary, 1987: 1-3

15

4. Personal moderne drave je, po pravilu, angaovan i obuavan za upravljanje na birokratski nain. 5. Drava ima sposobnost da obezbedi novac (putem oporezivanja) kako bi nansirala svoje aktivnosti iz prihoda od graana.17 U teorijskom, pak, smislu, smatram da je najdublje razumevanje drave ponudio Aleksandar Paserin DAntrev (Alexander Passerin dEntreves) u svom tekstu Pojam drave (The Notion of the State, 1967.). Njegova koncepcija ima tri aspekta ili stupnja koja su kumulativno sadrana u pojmu drave. Prvi aspekt i u istorijskom i u logikom smislu vezan je za mo ili silu. Drava je monopol sile i postoji samo ako i dok poseduje taj monopol. Drava u Veberovom pojmu moi (Macht) izraava odnos snaga, hijerarhijski odnos vladajuih i podvlaenih. Stanovite koje ostaje samo na shvatanju drave kao moi (Machstaat) tradicionalno je stanovie takozvanog politikog realizma. Druga bitna dimenzija drave je vlast (u Veberovom reniku Herrschaft). To nije neograniena i proizvoljna, arbitrerna vlast, ve vlast ograniena pravom i zakonima. Ili kako bi se reklo, gde zavrava zakon, prestaje i vlast. U tom smislu vlast drave je impersonalna, vladaju zakoni, a ne ljudi kao pojedinci. Najzad tree, drava je autoritet. Osnova njenog autoriteta je legitimnost vlasti. To je pitanje pravednosti vlasti i politike obligacije koja je obostrana: politika i moralna obaveza graana na poslunost, ali i politika i moralna obaveza drave na legitimnost (to jest neprestanu potvrdu da se vlast vri u interesu i za sreu graana drave kao politike zajednice). Samo pod tim uslovom drava moi (Machtstaat) moe da preraste u drutvenu, socijalnu dravu (Sozialstaat).

Istorijska geneza i transformacija moderne draveU drutvenoj i politikoj teoriji ne postoji potpuna saglasnost oko vremena nastanka drave. Otuda sporovi i neslaganja oko utvrivanja17

Dunleavy, OLeary, 1987: 2

16

njene starosti. Drave su dugo vaile za veni princip organizovanja ljudskih zajednica, koji postoji od kako je sveta i veka. Uobiajeno se smatra da ja drava prastara ljudska institucija, nastala u vreme prvih poljoprivrednih drutava u Mesopotamiji, nekoliko hiljada godina pre nove ere. U znamenitoj knjizi Orijentalna despotija Karl Vitfogel (Karl A. Wittfogel) tvrdi da su prve dravne tvorevine nastale u, takozvanim, hidraulikim drutvima, kako bi se obezbedilo navodnjavanje i kontrolisanje vodenih tokova. Pod hidraulikim drutvima Vitfogel podrazumeva orijentalna poljoprivredna drutva koja se temelje na velikim dravno regulisanim vodogradnjama kanala za navodnjavanje i odbranu od poplava. To su drutva koja je Marks svrstao u azijatski nain proizvodnje, a koja su nastajala u Kini, Indiji, Mesopotamiji i Egiptu. Oslanjajui se na Karla Marksa i Maksa Vebera, Vitfogel je utvrdio da azijatskim drutvom vlada birokratskodespotska drava.18 Na drugoj strani su shvatanja po kojima drava u modernom smislu te rei uopte nije tako stara tvorevina kao to se to obino misli. Konstatujui da su moderna istraivanja u politikoj istoriji dovela u pitanje uobiajene predstave o dravi kao prastaroj tvorevini, Hagen ulce (Hagen Schultze) kae: Mi smo tek pre kratkog vremena saznali da su drave u evropskoj istoriji prilino nova pojava.19 Po tim shvatanjima, koja danas preovlauju u politikoj nauci, moderna drava nastala je u vreme pozne renesanse, dakle pre oko pet vekova. Drava shvaena u modernom smislu kao organizacija koja je jasno odvojena kako od onih kojima se vlada tako i od onih koji vladaju, nastala je u Evropi raspadom i prerastanjem feudalne organizacije drutva i stvaranjem prvih drava nacija (Francuska, Engleska, panija, Holandija, vedska). Do tada je u feudalnoj Evropi vladao princip rimskog prava princeps legibus solitus, to jest naelo da vladara ne obavezuje zakon jer je on zakon.20 Taj proces uspostavljanja drave koja je i iznad vladara, nije se odigrao preko noi, ve je potrajao nekoliko vekova.18 19 20

Wittfogel, 1988: 39 ulce, 2002: 19 ulce, 2002: 22

17

to se tie procesa uspostavljanja drave kao specinog teritorijalnog birokratskog aparata, on je u srednjovekovnoj Evropi imao i neobinu predistoriju. Naime, jo u prvoj polovini 13. veka sicilijanski car Fridrih Drugi iz loze taufera, uspostavio je gustu mreu birokratije, koja je obavljala poslove upravljanja dravnim i drutvenim ivotom, i koja je bila direktno potinjena samo vladaru. Prema reima Hagena ulca, bila je to moderno postavljena uprava koju je sainjavala pravniki obrazovana elita. Visoki slubenici nisu poticali iz provincije u kojoj su slubovali, a da bi bili objektivni i nepristrasni, bilo im je ak zabranjeno da se ene metankama. Drava je svuda bila prisutna i sve je regulisala; rad lekara, apotekara i advokata podlegao je dravnoj proveri, a svaki zanat je bio do detalja normiran. Dravna administracija odreivala je honorare. Postojali su ak i propisi o istoi vazduha i vode. Za Fridriha Drugog kau da je bio bezobziran, moan i energian, ali i udan i genijalan. Ustav iz Melja, koji je 1231. godine doneo prvi moderan ovek na tronu, oigledno je predstavljao pokuaj da se, kombinacijom normanskih, rimskih, vizantinskih i arapskih pravnih reenja, realizuje racionalni model drave. Ta drava je bila pretea utopijske Drave sunca, kalabrijskog dominikanca Tomasa Kampanele (Tommaso Campanella), s kraja esnaestog i poetka sedamnaestog veka. Fridrih Drugi je, dva i po veka pre Kampaneline utopijske projekcije, stvorio racionalno organizovanu dravu, koja je bila udna kombinacija apsolutne monarhije i pravne drave. To je bila drava kao umetniko delo, ali taj eksperiment trajao je samo nekoliko decenija, jer se ugasio nakon smrti Fridriha Drugog i propasti dinastije taufera.21 Od vremena nastanka prvih modernih drava, koje su po pravilu imale oblik apsolutnih monarhija, pa do naih dana, drava je neprestano menjala ne samo svoje funkcije, nego i forme i oblija. Svoj moderni pohod zapoela je u znaku dvostrukih funkcija: kao ratnika drava sa jakim najamnikim vojskama, na jednoj, i kao trgovaka drava, sa podrkom trgovini i saobraaju, na drugoj strani. Unapreenje ratne vetine sa uvoenjem vatrenog oruja (puaka i artiljerije) bacilo je u drugi plan feudalni tip fragmenti21

ulce, 2002: 24

18

rane vojne organizacije i omoguilo stvaranje dravne vojne sile (najpre plaene najamnike vojske, a zatim naoruavanjem i mobilizacijom naroda), pod komandom monarha. Upotreba vatrenog oruja bitno je smanjila ulogu plemstva u ostvarivanju vojnih i ratnih ciljeva. Topovi, koji su poeli da se koriste od sredine 13. veka, mogli su da razbiju zidove svake tvrave pojedinih feudalaca. Meci iz puaka, koje su se kao runo vatreno oruje pojavile poetkom 14. veka na evropskim bojnim poljima, mogli su da probiju viteke oklope plemia. Umesto teke oklopne konjice aristokratskih slojeva, peadija je postala glavna snaga u bitkama. Zajedno sa promenama u nainu ratovanja ila je visoka centralizacija politike i vojne, a zatim i ekonomske moi, koja se oliavala u figuri apsolutnog monarha. Teorijsko obrazloenje razloga uspostavljanja apsolutne monarhije najbolje je dao Tomas Hobs u svom delu u kome je dravu izjednaio sa mitolokom metaforom o Levijatanu. U praksi, meutim, kao prvi primer stabilne i dugovene moderne centralizovane drave uzima se Francuska. U njoj je proces centralizacije zapoeo jo u etrnaestom veku, a zavrio se u doba Luja etrnaestog u 17. veku. Francuska je bila prva zemlja koja je jo u etrnaestom veku uvela direktne poreze na robu i saobraaj, kao i drava koja je jo 1445. godine uvela prvu stajau vojsku u Evropi toga doba. Od kraja tzv. tridesetogodinjeg rata, to jest od sredine sedamnaestog veka, Francuska je uspostavila neospornu politiku i kulturnu hegemoniju u Evropi. U to vreme u njoj je ivelo oko 20 miliona stanovnika, to je bilo dvostruko vie nego u Svetom Rimskom Carstvu, tri puta vie nego u Engleskoj i kotskoj zajedno, a etiri puta vie nego u paniji koja je u prethodnih sto godina bila vodea evropska sila. Pod Lujem etrnaestim stajaa vojska Francuske brojala je oko 100.000 vojnika. Hibridnom obliku drutva u vreme raspada feudalizma odgovarala je trgovaka, merkantilna ili komercijalna drava, koja je omoguavala uspon novog, takozvanog, treeg stalea, sainjenog od trgovaca, bankara i zanatlija. Idejnu osnovu merkantilizma dao je francuski ministar nansija u doba Luja etrnaestog an Batista Kolber (JeanBaptiste Colbert), koji je smatrao da veliina i slava suverena zavise od ekonomskog prosperiteta drave. Merkantilizam je smatrao da dr19

ava treba da do najsitnijih detalja intervenie u privredi, kako bi se realizovalo glavno naelo da se mora to vie prodavati inostranstvu, a to manje uvoziti. Merkantilisti su, naime, smatrali da u evropskom prostoru postoji konstantna koliina novca u opticaju i da jedna zemlja moe postati bogatija samo ako drugim zemljama uzme novac putem trgovine, to jest izvoza. Vrlo brzo nakon velikih geografskih otkria velike i mone pomorske drave kao to su panija, Holandija, a zatim Francuska i Engleska, postaju jake kolonijalne drave, koje sebi prisvajaju ogromne i neispitane povrine dalekih kontinenata. Veliki deo uspona Evrope i Severne Amerike u esnaestom, sedamnaestom i osamnaestom veku duguje se vrlo razvijenom sistemu trgovine robljem, koje je posebno pogodilo crni kontinent Afrike. Razvoju moderne drave veliki demokratski impuls daju borbe engleskog parlamenta, francuske skuptine stalea, nemakog rajhstaga, da se ogranii apsolutna vlast kralja. Politika teorija Dona Loka najavila je uspostavljanje konstitucionalnih, ustavnih okvira svemonoj vlasti drave. Tako nastaje moderna konstitucionalna drava. Demokratskom karakteru moderne drave naroito su doprinele velike drutvene i politike revolucije, kao to su Amerika revolucija i Francuska revolucija. U 18. veku, a na osnovu ekonomske teorije radne vrednosti, koju su razvili kotski prosvetitelji i moralisti, ekonomisti Smit (Smith), Rikardo (Ricardo) i Ferguson, uspostavljena je ona vrsta drave, koja se moe nazvati minimalna drava, to jest drava koja se zadovoljava samo ulogom nonog uvara. To je drava koja se minimalno uplie u drutveni, a pogotovu ekonomski ivot, koji tee svojom logikom to ga diktiraju kapital i borba za prot. To je model drave koji se jo naziva i laisse-faire drava i koji e dominirati do druge polovine 19. veka, to jest u fazi, takozvanog, liberalnog kapitalizma. Jedno od klasinih odreenja minimalne drave u politikoj teoriji dato je u delu Tomasa Pejna. U devetnaestom veku dovrava se razvoj velikih nacionalnih drava sa ujedinjenjem Italije i Nemake. Ali, tek e poetkom dvadesetog veka, nakon zavretka Prvog svetskog rata, doi do raspada dve velike 20

imperije, Otomanske i Austrougarske, na ijim e ruevinama nii vie novih nacionalnih drava u Evropi. U periodu izmeu dva svetska rata uspostavljaju se totalitarne drave (faistika u Italiji, nacistika u Nemakoj i staljinistika u Sovjetskom Savezu). Nacistika Nemaka i faistika Italija e, uz snanu podrku militarizovanog Japana, zapoeti Drugi svetski rat. Neposredno nakon Drugog svetskog rata uspostavlja se takozvani istoni blok komunistikih i/ili socijalistikih drava, koje sebe nazivaju narodnim demokratijama, a koje predstavljaju obrazac drave politikog i ideolokog jednopartijskog monopola. Proces raspadanja svetskog kolonijalnog reima zavrie se, meutim, tek nakon Drugog svetskog rata, to e omoguiti formiranje velikog broja novih samostalnih drava u zemljama tzv. treeg sveta (pre svega u Africi i Aziji, jer su mnoge drave u Latinskoj Americi ve ranije stekle nezavisnost). U toj zoni stvara se veliki broj osobenih postkolonijalnih drava. U periodu nakon drugog svetskog rata u Evropi se uspostavlja i armie socijaldemokratski koncept drave poznat kao model drave blagostanja (welfare state). To je drava koja uvodi naelo solidarnosti i redistribucije dohotka u korist zaposlenih i siromanih, kao i u korist svih graana u pogledu mogunosti zdravstvenog osiguranja, obrazovanja, politike pune zaposlenosti, modela socijalnog dijaloga izmeu drave, poslodavaca i sindikata, kao i sistema socijalnih davanja za nezaposlene i siromane. U drugoj polovini sedamdesetih i prvoj polovini osamdesetih, kao reakcija na dravu blagostanja u Velikoj Britaniji pod Margaret Taer, a u Sjedinjenim Amerikim Dravama pod Ronaldom Reganom nastupa period deregulacije i uspostavljanje modela neoliberalne drave. Poslednje decenije dvadesetog veka protei e u znaku uruavanja socijalizma i raspada sve tri socijalistike federacije: Sovjetskog Saveza, ehoslovake i Jugoslavije. Na njihovom tlu nastae vie novih, po pravilu etniki homogenih drava. Pad Berlinskog zida obeleie kraj hladnoga rata, ali i kraj Varavskog ugovora i raspada socijalistikog sistema. Od socijalistikih zemalja takozvanog drugog sveta ostae na sceni samo njih nekoliko (Kina, Kuba 21

i Severna Koreja). Namesto ideolokog sukoba izmeu Zapada i Istoka, glavna osa konflikata postaje odnos bogatog Severa i siromanog Juga. Nakon 11. septembra i ruenja dve impozantne kule Svetskog trgovinskog centra na Menhetnu pojavljuju se prepoznatljivi znaci drave sigurnosti (security state) koju karakteriu nepoverenje u strance i sopstvene graane kao i sloene procedure provere svih putnika, posebno u avionskom saobraaju. U ovom trenutku, kada se bliimo kraju prve decenije 21. veka, pod nastupom globalne nansijske i ekonomske krize, koja je zapoela u SAD bankrotom hipotekarnih i osiguravajuih bankarskih institucija, a koja se iri planetom sa nesagledivim i nepredvidim posledicama, kriza pa i pad neoliberalnog koncepta drave je oigledan. Razvijena kapitalistika industrijska i demokratska drava nala se pred najozbiljnijim izazovima jo od velike krize iz tridesetih godina dvadesetog veka. Pokazuje se da je vreme protestantskog kapitalizma sa tednjom i marljivou davno prolo, a da krizu izaziva pohlepni, gramzivi i koruptivni kapitalizam kojem samo trite ne moe vie uspeno da reava probleme. Kao da smo svedoci poetka ponovnog uspostavljanja intervencionistike drave, kakvu smo imali u vreme velike krize i New Deal-a, ili svetskih ratova.

Moderna drava kao evropski izumOsnovano se smatra da je pojam drave u dananjem smislu te rei evropski izum. Drava je, kako kae Dragutin Lalovi, temeljni politiko-pravni projekt moderne.22 Pokretaka normativna ideja moderne i dominantni lozofski motiv evropskih procesa modernizacije bili su emancipacija razuma i subjektivnosti. Od osamnaestog veka ovaj razvojni proces, drutveno i intelektualno oblikovan na usputnim stanicama renesanse, reformacije i prosvetiteljstva, dobio je svoj konkretan politiki oblik u politikoj institucionalizaciji koja se, pomalo ematski, moe prikazati sledeim22

Lalovi, 2006: 27-74

22

redosledom: nacionalna drava konstitucionalna drava demokratska drava drava blagostanja.23 Istorija razvoja moderne dravnosti u Evropi pokazuje velike istorijske oscilacije u broju samostalnih drava na njenom tlu. Poetkom razvoja moderne dravnosti, dakle oko 1500. godine bilo je oko pet stotina vie ili manje nezavisnih politikih zajednica sa odlikama drave. etiri veka kasnije, to jest oko 1900. na evropskom tlu bilo je oko 25 nezavisnih drava. Na kraju dvadesetog veka broj samostalnih drava u Evropi je skoro dvostruko vei. A kao to pokazuju primeri razdvajanja Srbije i Crne Gore, kao i neizvesna budunost Kosova, taj proces poveanja broja nezavisnih politikih zajednica nastavio se i u prvim godinama 21. veka. Istovremeno, druga polovina, a naroito kraj 20. veka, obeleeni su jakim integracionim procesima sa trendom stalnog poveanja lanica Evropske unije. Istorija razvoja moderne dravnosti u Evropi u periodu koji zahvata poslednjih pet vekova, takoe pokazuje i tendenciju da se jedinstvo kontinenta uspostavljalo uz pomo hegemonije najmonije drave na evropskom tlu. U esnaestom i do sredine sedamnaestog veka to je bila panija, od sredine sedamnaestog pa do poetka devetnaestog veka to je bila Francuska, a nakon poraza Napoleona pa do svetskih ratova to je bila Engleska. Dvostruki pokuaj Nemake, u dva svetska rata, da se nametne kao hegemon Evrope, nije uspeo, ali je u dvadesetom veku doveo do podele kontinenta na istoni i zapadni blok. Ta podela e nestati tek u poslednjoj deceniji 20. veka. Kao posledica odluujue uloge Sjedinjenih Drava u oslobaanju Evrope od faistiko-nacistikog zla, razvoj dravnosti evropskih zemalja u drugoj polovini dvadesetog veka odvija se u senci, najpre hegemone uloge dve supersile (SAD i SSSR), a nakon uruavanja socijalizma i raspada Sovjetskog Saveza, razvoj evropskih drava se odvija u znaku dvostrukog uticaja: s jedne strane, hegemone uloge i globalno vodeeg uticaja Sjedinjenih Amerikih Drava, a s druge strane, pod okriljem nove naddravne tvorevine Evropske unije.

23

Ofe, 1999: 20

23

KLASINI I NOVI TEORIJSKI PRISTUPI U IZUAVANJU DRAVE I DEMOKRATIJEU teorijskom i praktinom politikom diskursu teko je nai temu vaniju od pitanja drave. Na dravu se gleda kao na kljunu formaciju moderne politike24. Drava je ne samo najvanija, nego, svakako, i najsloenija organizacija u drutvenom i politikom polju. Odnos drave i drutva predstavlja osnovnu teorijsku osu kako za politiku sociologiju tako i za politiku teoriju u celini. Za razumevanje tog odnosa bitno je pitanje karaktera politikog aranmana kojim se uspostavlja odnos drutva (graana) i drave u svakom osobenom sluaju, kako u razliitim drutvima, tako i u razliitim vremenskim periodima unutar datog drutva. Sutinski je relevantno i u teorijskom i u praktinom smislu da li su odnosi izmeu drutva i drave, kao i unutar drutvenog prostora i politiko-dravnog polja, uspostavljeni kao autoritarni ili demokratski. Od toga zavise uslovi ivota miliona ljudi, a nije svejedno da li te uslove oblikuje autoritarna ili demokratska drava. Zato je pitanje drave i demokratije jedno od centralnih u savremenoj politikoj teoriji. Endrju Vinsent (Andrew Vincent) ima pravo kada tvrdi da veina teorija drave pripada klasinoj politikoj lozoji i teoriji, mada je jedna od karakteristika novije politike teorije da poiva na premisi drave, ak i onda kada ne govori direktno o njoj25. Delimino objanjenje tog paradoksa je da je iz dananje perspektive teko zamisliti drutvo bez drave, kao to je, s druge strane, jo tee pronai teorijski konsenzus o tome ta je drava bila, ta jeste, ta e biti i ta bi trebalo da bude. Osnovna tema ovog poglavlja je osvrt na neke nove teorijske pristupe u izuavanju drave i demokratije u politikoj sociologiji. Neke od novih ideja nastale su i u krilu klasinih polit-sociolokih teorija o dravi i demokratiji i o njima se raspravlja u prvom delu ovog teksta. U drugom delu ukazuje se na neke nove teorijske i realne izazove koji stoje pred savremenom dravom i demokratijom.24 25

Cudworth & others, 2007: 1 Vincent, 1987: 12,13

24

A. TRADICIONALNI TRIJUMVIRAT TEORIJA O DRAVI I DEMOKRATIJITokom novovekovnog razvoja politikih nauka, a posebno nakon nastanka politike sociologije, dominiraju tri tradicionalna pristupa u teorijskom objanjenju drave i demokratije: pluralistiki, marksistiki i elitistiki. U svakom od ovih pristupa moemo razlikovati klasino teorijsko naslee i nove, savremene odgovore na otvorena pitanja drave i demokratije.

Klasini i novi pluralizamPretea novovekovnog pluralistikog pristupa dravi je Don Lok, utemeljitelj liberalno-konstitucionalne teorije drave, kao to je Aleksis de Tokvil pretea liberalne koncepcije demokratije. Pluralistiki pristup nastao je kao odgovor na monistike koncepcije apsolutistike drave koja je dominirala Evropom na prelazu iz feudalnog u kapitalistiko drutvo. Centralna naela pluralizma izvedena su iz osnovnih postavki liberalne misli, kao to su znaaj individualne slobode i nepoverenje u dravu ija mo treba da bude ograniena. Otuda su glavne odlike pluralistikih teorija drave: a) sloboda pojedinca kao najvanija politika vrednost, koja e najbolje biti sauvana ako je politika mo drave disperzovana i limitirana; i b) vanost grupnih socijalnih interesa na sloenoj drutvenoj mapi, koji nalaze svoje reprezentante u polju politike i drave. Kada je re o klasinim koncepcijama pluralizma mora se imati u vidu da postoje izvesne razlike izmeu britanskog i amerikog shvatanja. Britansko shvatanje najbolje je olieno u utilitaristikoj teoriji Deremija Bentama (Jeremy Bentham), a ameriko u teoriji interesnih grupa Artura Bentlija (Arthur Bentley). Ono to im je zajedniko to je koncepcija drave kao neutralnog institucionalnog prostora unutar koga politiki akteri pregovaraju o interesima koje predstavljaju. Vana odlika i starog i novog pluralizma je postojanje opteprihvaenog liberalnog vrednosnog konsenzusa unutar koga ima mesta za politike konikte koji ne dovode u pitanje sistem, ve se sukobi odnose 25

na redistribuciju resursa unutar postojeeg i opteprihvaenog sistema. Pluralizam je sve do Prvog svetskog rata smatrao da drava treba da ima minimalnu ulogu, a da se ostvarivanje javnih dobara uspeno postie kombinacijom aktivnosti javnog, privatnog i dobrovoljnog sektora. Osnovno obeleje klasinog pluralizma u odnosu na demokratiju je neupitnost reprezentativnog modela demokratije u modernim nacionalnim dravama, koje su po pravilu politike zajednice velikog obima. Unutar reprezentativne demokratije postoje izvesne razlike izmeu evropske kole klasinog pluralizma koja vie preferira parlamentarni oblik politikog sistema i amerike klasine pluralistike kole koja vie ceni predsedniki tip politikog sistema. Razvoj savremenog ili novog pluralizma doneo je vie znaajnih inovacija u teorijskom pristupu dravi i demokratiji u odnosu na klasinu pluralistiku poziciju. Ovde se ukazuje na nekoliko, po mom miljenju, najvanijih novina koje su sobom donele pluralistike teorije drave i demokratije u drugoj polovini dvadesetog veka (ili jo preciznije, u periodu nakon Drugog svetskog rata, pa do naih dana). Prva velika inovacija dola je od grupe politikih naunika sa Jejl univerziteta (Yale University) u SAD, koji su u prvim decenijama nakon Drugog svetskog rata razvijali demokratsku teoriju pluralistike drave, teoriju orijentisanu ka empirijskim istraivanjima. Meu predstavnicima ove politikoloke kole, poput Dejvida Trumana (David Truman) i arlsa Lindbloma (Charles Lindblom) najistaknutije mesto pripada Robertu Dalu (Robert Dahl). Imajui u vidu pre svega politiki sistem Sjedinjenih Drava, Dal je ponudio poliarhijski model drave i demokratije. To je model u kojem se uspostavlja balans kompetitivnog partijskog sistema i aktivnosti mnogobrojnih interesnih grupa na raznim nivoima organizacije drave u sloenom drutvu. Poliarhija je model odluivanja u kojem politika mo nije u monopolu jednog politikog centra ve se raspodeljuje i po vertikali i po horizontali u mnotvo razliitih nivoa i centara odluivanja. Ono to obezbeuje da tako sloeni model uspeno funkcionie je konsenzus oko osnovnih liberalnih vrednosti politike kulture. Druga velika inovacija u savremenoj pluralistikoj teoriji dola je iz polja drutvenih pokreta. Praktini uspon novih ili alternativnih pokreta u ezdesetim, sedamdesetim i osamdesetim godinama dvadesetog 26

veka doveo je do velike teorijske produkcije u ovoj oblasti. Zastupnici takozvane asocijativne i radikalne demokratije ponudili su tumaenje da su drutveni pokreti glavni nosioci drutvenih promena i najiri oblik socijalnog uenja. Pokreti su istovremeno i najznaajniji kontrolni mehanizam u odnosu na dravu. Ili kako je Habermas protumaio, nastanak i uspon novih ili alternativnih drutvenih pokreta predstavlja odbranu sveta ivota (drutva) pred kolonizatorskim nasrtajima sveta poretka (drave). Trea znaajna inovacija unutar pluralistike teorije dola je iz debate o multikulturalizmu, koja je zauzela jedno od centralnih mesta u politikoj teoriji tokom poslednjih decenija dvadesetog veka. Multikulturalizam kao praktina i teorijska koncepcija dobro se uklapa u pluralistiki pristup jer je zasnovan na ideji zatite i ouvanja grupnog identiteta. Druga linija uklapanja multikulturalizma u pluralistiki okvir odnosi se na stav da nijedna od razliitih kulturnih grupa ne moe dominirati nad drugima. Principijelno jednak tretman manjinskih i veinskih kulturnih grupa, to lei u osnovi koncepta multikulturalizma, ima za posledicu gledanje na dravu kao na ravnoteu konikata interesnih i kulturno razliitih grupa. Ili kako bi to Majkl Volcer rekao, drava stoji iznad svih razliitih etnikih i nacionalnih grupa u drutvu. Koncept multikulturalizma najintenzivnije je teorijski razvijan i praktino primenjivan u kulturno i etniki sloenim drutvima kao to su Kanada, Australija, SAD. etvrta novina koju je sa sobom doneo neopluralizam odnosi se na novu interpretaciju koncepta civilnoga drutva sa stanovita uveanja socijalnog kapitala. Rani pluralisti uvek su smatrali da je jako civilno drutvo sa organizacijama lokalne zajednice i graanskim aktivizmom istovremeno brana protiv prejake drave i najiri drutveni mehanizam za isporuivanje javnih dobara. Mnoge autoritarne politike koncepcije, na jednoj, kao i socijaldemokratske, na drugoj strani, smatraju da reenje problema kolektivne akcije lei u dravi. Za razliku od njih, pluralisti smatraju da se sloboda i identitet pojedinaca mogu osigurati i zatititi samo u zajednikoj grupnoj akciji unutar civilnoga drutva. Novi momenat u gledanju na kolektivnu civilnu akciju graana najjasnije meu savremenim neopluralistima iskazuje Robert Patnam (Robert Putnam) u dijagnozi da opadanje aktivizma i lanstva u lo27

kalnim udruenjima predstavlja glavni uzrok socijalnih i ekonomskih problema u Sjedinjenim Dravama. Za Patnama lanstvo graana u udruenjima civilnoga drutva izgrauje poverenje i uveava socijalni kapital koji je neophodan za ekonomski razvoj. Istraujui kako demokratija radi na primeru savremene Italije26, Patnam dolazi do zakljuka da Sicilija zaostaje za Toskanom u ekonomskom razvoju i demokratiji prvenstveno zbog odsustva socijalnog kapitala, a ne zbog prevazienih svojinskih odnosa, perifernog poloaja i drugih strukturnih i sistemskih razloga. Peta inovacija savremenog neopluralizma odnosi se na pristup problemu vladavinskog upravljanja (governance) od strane drave. Termin governance (koji je radi preciznosti znaenja ovde opisno preveden kao vladavinsko upravljanje) re je koja se upotrebljava da bi se opisalo pravljenje javnih politika i isporuivanje javnih dobara i usluga u modernim dravama, koje slede uspon novih ljudskih prava i razvoj novog javnog menadmenta. Osnovna premisa ove pozicije je da centralne institucije drave vie nemaju dominantnu i iskljuivu ulogu da deniu razliite javne politike. Smatra se, s pravom ili ne, da ivimo u drutvu bez jednog centra (centreless society) u kojem se povezuju razliiti i mnogobrojni akteri na lokalnom, nacionalnom i supranacionalnom nivou. San savremenih neopluralista je da je mo drave samo jedan od centara u kompeticiji sa drugim centrima i akterima u vladavinskim procesima na vie nivoa (multi-level governance). Prema miljenju dananjih governance-pluralista tradicionalna nacionalna drava trpi dvostruka ogranienja: iznutra, pod uticajem razvoja, privatizacije i transformacije javnog sektora; i spolja, pod uticajem procesa ekonomske i politike globalizacije.

Ortodoksni i savremeni marksizamesto se smatra da Marks i marksistika analiza kapitalizma ne insistiraju na centralnoj ulozi drave s obzirom na njihovo naglaeno teoretsko opredeljenje za shvatanje da ekonomski odnosi u krajnjoj li26

Putnam, 1993

28

niji odreuju kompletan drutveni i politiki ivot27. Ima autora, poput Adama Przevorskog (Adam Przeworski), koji idu ak i dalje kada tvrde da Marksova teorija kapitalizma, kao samoodrivog ekonomskog sistema proizvodnje i razmene, i ne zahteva posebnu teoriju drave. Mada se moemo sloiti sa tezom da Marks nije ponudio jednu razvijenu i celovitu teoriju drave, ne moe se porei da je i u njegovom delu, a jo vie u delima njegovih teorijskih sledbenika, ponuena jedna uticajna koncepcija drave, koja se razlikuje kako od pluralistikog, tako i od elitistikog pristupa. Marksistika teorija drave pripada krugu takozvanih angaovanih teorija iji cilj nije samo da tumai svet ve i da ga menja. Za razliku od Hegela, Marks je poricao da drava moe da deluje u optem i univerzalnom interesu. Njegova izvorna pozicija je sadrana u stavu da je svaka drava predominantno instrument u rukama vladajue klase, u smislu da podupire i obezbeuje reprodukciju vladajuih odnosa proizvodnje i njima odgovarajuih svojinskih odnosa. Marks se pribliio formulisanju razvijenije teorije klasne drave u zajednikom delu sa Engelsom Nemaka ideologija. Britanski politiki sociolozi Patrik Danlivi (Patrick Dunleavy) i Brendan OLiri (Brendan OLeary) razlikuju tri posebna modela drave u izvornim tekstovima Marksa i Engelsa. Prvi je instrumentalni model po kome je drava, kako je to reeno u Komunistikom manifestu izvrni organ za voenje zajednikih poslova buroaske klase. Ovo je shvatanje drave koja monopolom sile namee volju vladajue klase drutvu kao celini. Engels je u Anti-Diringu jo tvre formulisao tezu o dravi kao kolektivnom kapitalisti, a Lenjin u spisu Drava i revolucija dao je najortodoksniju marksistiku formulaciju o dravi kao instrumentu represivne moi vladajue klase pod vostvom njene politike avangarde. Drugaiji nain gledanja na dravu ponudio je Marks u analizi revolucionarnih dogaaja iz 1848. godine u spisu Osamnaesti brimer Luja Bonaparte, u kojem nudi arbitrerni model drave. Tu on uvia da dravni aparat moe da deluje mnogo autonomnije u odnosu na direktnu kontrolu vladajue klase kapitalista. Moemo zakljuiti da arbitrer27

Ne, 2005: 13

29

ni model drave naroito dolazi do izraaja u specinim istorijskim okolnostima kada je odnos klasnih snaga u ravnotei i kada objektivno raste uloga politikih lidera i birokratskog dravnog aparata. Trei model moe se nazvati funkcionalistiki model drave. Njega Marks formulie u svom najzrelijem periodu kada pie Kapital. U funkcionalistikom modelu na dravu se gleda kao na sloeno i neophodno funkcionalno sredstvo koordinacije drutvene organizacije u modernim uslovima vrlo kompleksne i razuene drutvene podele rada. Po ovom shvatanju, vlada i pravno-administrativne institucije drave dizajnirane su na nain koji optimalno odrava akumulaciju kapitala, bez obzira na to da li su direktno kontrolisani od vladajue klase kapitalista, ili postoji odreena ravnotea klasnih snaga28. Razvoj marksizma u dvadesetom veku doneo je i neke nove momente u razvoju marksistikog shvatanja drave i demokratije. Najpre je nemaki marksista Karl Kor (Karl Korsch) ponudio model radnikih saveta kao oblik industrijske demokratije u proleterskom obrascu ustrojstva rada. Taj model posluio je kao jedna od inspiracija za model samoupravljanja u drugoj Jugoslaviji, kao i za model saodluivanja (Mitbestimmung) u Zapadnoj Nemakoj nakon Drugog svetskog rata. Nakon toga je ideju o fabrikom savetu kao osnovnoj jedinici proleterske drave preuzeo italijanski marksista Antonio Grami (Antonio Gramsci). Ali, znaaj i aktuelnost Gramijevog teorijskog doprinosa ne zavrava se na samoupravnoj koncepciji drave i demokratije. Grami je, kako kae Kejt Ne (Kate Nash), bio prvi marksista koji je teoretski sagledao ideoloke i politike strukture kao relativno autonomne u odnosu na ekonomsku bazu. Za razliku od ortodoksnog marksizma, koji je uvek povezivan sa rigidnim ekonomizmom, determinizmom, materijalizmom i strukturalizmom, Grami nudi teoriju drave za koju je bitan elemenat hegemonija. Pod hegemonijom on podrazumeva nain na koji dominantna klasa obezbeuje najiru drutvenu saglasnost za svoju vladavinu. Ta hegemonija se pre svega ostvaruje u graanskom drutvu. Grami ukazuje na znaaj kulture i kolektivnih obrazaca svakodnevnog ivota za razvijanje zdravorazumskog stava o prihvatanju postojeeg28

Dunleavy, OLeary, 1987: 209-211

30

poretka vlasti. Zbog toga je Gramijeva politika misao nezaobilazna i danas u polju studija kulture i kulturne politike. Za razliku od Gramijeve teorije drave, koja bi se po Danlijevoj i OLirijevoj tipologiji mogla svrstati u model arbitrerne drave, koncepcija Luja Altisera (Louis Althusser) nudi jedan funkcionalistiki model drave29. Kao istaknuti strukturalista, Altiser je na drutvo gledao kao na skup struktura, a funkcija ideologije je da formira subjekte koji se dobro uklapaju u pozicije koje oblikuju ove strukture. Sutinu Altiserovog shvatanja drave nalazimo u stavu da drava funkcionie preko represivnih aparata vojske i policije, ali i kroz ideologiju usaenu u dravne institucije30. Prihvatljiviju verziju strukturalistikog pristupa dravi nalazimo kod Nikosa Pulancasa (Nicos Poulantzas) u delima Politika mo i drutvene klase (1972) i Klase u savremenom kapitalizmu (1974). On naglaava neophodnost poluautonomne pozicije drave u odnosu na vladajuu klasu, kako bi se obezbedila reprodukcija kapitalistikih klasnih odnosa. Za razliku od Marksa koji je smatrao da je arbitrerni model drave izuzetak i da je mogu samo u specinim istorijskim okolnostima balansa klasnih snaga, za Pulancasa ovaj model postaje konstitutivna karakteristika savremene kapitalistike drave. Po njegovom miljenju, dravi je potrebna relativna autonomija zbog sledeih funkcija: prvo, zbog posredovanja izmeu razliitih frakcija kapitala (na primer, ublaavajui sukob izmeu industrijskog i nansijskog kapitala); drugo, zbog posredovanja meu razliitim drutvenim klasama (kako bi, recimo, kroz socijalnu politiku smanjila drutvene tenzije i nejednakosti); i tree, radi intervencije u ekonomske odnose, a pre svega uspostavljajui korporativne odnose izmeu kapitala, najamnog rada i drave. Drava, po Pulancasovom miljenju, titi vladajue klasne odnose, odraavajui ishod prolih klasnih borbi, u procesu koji on naziva strukturna selektivnost. Za razliku od strukturne selektivnosti, savremeni marksista Bob, Desop (Bob Jessop) razvija pojam strateke selektivnosti drave. On prihvata strukturalistiku premisu da su u oblik i strukturu drave upi29 30

Ne, 2006: 15,16 Altiser, Za Marksa

31

sani ishodi prolih stratekih borbi izmeu drutvenih snaga, ali se razlikuje od strukturalizma altiserovskog tipa u dve bitne take. Prvo, on odbacuje stanovite da strukture odreuju ishode, jer smatra da drutveni akteri nisu samo puki nositelji struktura, ve oni konstruiu i rekonstruiu strukture. I drugo, Desop ne daje klasama privilegovanu poziciju, ve priznaje da su rod, rasa, znanje i drugi inioci presudne osnove strukturnih nejednakosti u savremenom drutvu, koje su upisane u dravu i koje oblikuju, mada ne determiniu do kraja, njeno delovanje.

Stari i novi elitizamZajednika teza osnivaa elitistikog pristupa dravi Moske, Pareta i Mihelsa odnosila se na koncentraciju politike moi u rukama relativno malobrojne elite, ija je vladajua i kontrolna pozicija neizbena uvek i u svim drutvima. U tom smislu, klasini elitizam se kritiki distancira od marksistike ideje o mogunosti besklasnog drutva. Istovremeno, meutim, deli sa marksizmom stanovite o podeli drutva na one koji vladaju i one kojima se vlada. Za elitiste priroda svakog odreenog drutva i drave determinisana je prirodom i karakterom politike elite. Po klasinim elitistikim koncepcijama svaki politiki sistem sadri etiri osnovne propozicije: (1) vladajua elita sainjava jednu drutveno kohezivnu i jasno prepoznatljivu grupu; 2) elita je teritorijalno vezana za nacionalnu dravu; 3) vladajua elita zatvorena je u odnosu na one nad kojima vlada; i 4) pripadnici vladajue elite izabrani su na osnovu odreenog kapaciteta posedovanja ekonomskog, politikog, ideolokog ili vrednosnog resursa31. Moderne i nove elitistike teorijske perspektive kreu se u irokom rasponu od radikalnog elitizma do pune centriranosti na dravu ili svojevrsnog dravizma (statists, statism). Ovde je potrebna jedna etimoloka napomena zbog upotrebe rei koja se ne koristi u srpskom jeziku; naime, bilo bi pogreno engleski izraz statists bukvalno preve31

Hay, Lister, Marsh, 2006: 39

32

sti kao etatisti, jer etatizam u naem jeziku ima specino i iskljuivo negativno znaenje. Neoelitisti su zapoeli debatu sa pluralistima sredinom dvadesetog veka pojavom dveju zapaenih knjiga: Menaderska revolucija Dejmsa Barnema (The Managerial Revolution, James Burnham) i Elita vlasti, Rajta Milsa (The Power Elite, Wright Mills). Dok je Barnem izneo argumentaciju da nova menaderska elita uspostavlja kontrolu svuda u kapitalistikim dravama, dotle je Mils pruio argumentaciju za odluujuu ulogu elita moi u tri oblasti izvrne vlasti u savremenom drutvu u SAD: politika elita u administraciji, biznis elita u korporacijama i elita u vojnom establimentu. To je bila jedna od najvanijih kritika pluralistike teorije, kritika koja je pokazala da savremena drava nije neutralni arbitar razliitih interesa u pluralizovanom drutvu. Savremena elitistika teorija pokazala je da u modernoj dravi i njenoj politikoj strukturi moi postoji relativno iroka mrea uticajnih linosti slinog socijalnog porekla koja se integrie kao politika elita. Integracija modernih elita ide po nekoliko osnova. Tu je, najpre, kao to je ve reeno, slino socijalno poreklo koje pojaava drutvenu homogenost elite. Povezano sa tim je i sledee obeleje: vrednosni konsenzus koji olakava sporazum meu pripadnicima elite na osnovu podrazumevanih pravila igre. I najzad, lina interakcija i veze meu pripadnicima elite, koje mogu biti neformalne kroz linu, porodinu i socijalnu interakciju, ili formalne kroz lanstvo u zajednikim organizacijama i udruenjima. Kao i u amerikom sluaju, i u britanskoj politikoj sociologiji, postoji jaka i plodna grupa teoretiara koja koristi novi elitistiki pristup u izuavanju drutveno-klasne strukture i distribucije realne politike moi. Meu njima se izdvaja Don Skot (John Scott) koji je poetkom devedesetih godina dvadesetog veka identikovao dve osnovne forme elita moi: eksluzivne i inkluzivne.32 Drugu granu u savremenoj elitistikoj teoriji sainjavaju oni autori koji se ne mogu ubrojati u radikalne elitiste, ali koji smatraju da drava treba da doe u centar panje politikih nauka. Najznaajniji32

Scott, 1991: 119

33

predstavnik ove struje je Teda Skokpol (Theda Skocpol), koja je po sopstvenom priznanju predstavnik organizaciono realistikog pristupa koji podjednako odbacuje dominantnu pretpostavku, kako liberalno pluralistike, tako i marksistike varijante drutvene i politike teorije po kojima se politike strukture i borbe mogu redukovati (makar i u krajnjoj instanci) na socio-ekonomske snage i njihove interese ili konikte. Za razliku od njih, Teda Skokpol gleda na dravu kao na sistem organizovane prisile, koji se mora tretitari kao autonomna struktura i akter. Skokpolova je razvila sledee propozicije za pristup u politikoj sociologiji koji je centriran na dravu: prvo: klasni pokreti i prevrati i duboke socio-ekonomske transformacije koje karakteriu moderne socijalne revolucije, tesno su bile isprepletene sa kolapsom dravne organizacije starog reima i konsolidovanim funkcionisanjem dravne organizacije novog poretka, to pokazuje da se drava mora uzeti ozbiljno kao posebna makro-struktura; drugo, osnova dravne moi i vlasti je u organizaciji administracije i aparata prinude; tree, dravne organizacije su potencijalno autonomne od direktne kontrole dominantne klase; etvrto, dravna organizacija se nuno i u odreenom stepenu takmii sa dominantnom klasom (klasama) u preuzimanju resursa iz ekonomije i drutva; peto, mada je uobiajeno da drava funkcionie tako da titi i podrava postojeu ekonomsku i klasnu strukturu, ona takoe ima i svoje posebne i razliite interese u odnosu na dominantnu klasu (klase) i esto, drave egzistiraju u odreenom geopolitikom prostoru i okruenju, u interakciji sa drugim aktuelnim ili potencijalnim dravama i geopolitikim okruenjima, kao i sa uslovima sopstvene ekonomske i politike strukture, kao i pod uticajem aktivnosti sopstvene elite.3333

Skocpol, 1985; Hay&others, 2006: 48

34

Kao to se vidi, Teda Skokpol naglaava vanost uloge kako mone vladajue elite, tako i pitanje njene legitimnosti kao kljunog eksplanatornog koncepta.

B. TRI NOVA IZAZOVA TEORIJAMA DRAVE I DEMOKRATIJEPoslednje decenije 20. veka postavile su pred teoriju drave i demokratije nekoliko velikih izazova. Meu njima tri su svakako najznaajnija. To su izazovi koji su doli iz polja neofeministike politike teorije, politike ekologije i teorije globalizacije.

Politika teorija neofeminizmaZa razliku od klasinog feminizma koji se prvenstveno borio za pravo glasa ena, novi feminizam ima mnogo ambiciozniji i sveobuhvatniji pristup politici. S obzirom na drutvenu nejednakost polova i potinjenost ena, u politikoj teoriji neofeminizma dominiraju dve strategije ili dva tipa politike u odnosu na dravu i demokratiju: a) politika redistribucije i ravnopravnosti moi i drutvenog poloaja; i b) politika priznavanja razlika i prevrednovanja nerespektovanih identiteta. Pored ta dva tipa politike, postoje i dve naelne pozicije prema dravi i demokratiji: pozicija u (in) i pozicija van (out). Prva pozicija prihvata postojei model drave i demokratije i nastoji da rei pitanje rodne ravnopravnosti unutar datog sistema. Moemo je nazvati integrativnom pozicijom i nju reprezentuje liberalni feminizam. Druga pozicija se ne miri sa postojeim sistemom i nju moemo nazvati autonomnom, a nju reprezentuju socijalistiko-marksistiki i radikalni feminizam. Neofeminizam je u odnosu na klasini feminizam u jo veoj meri teorijski raznorodan i hibridan. To se moda najjasnije vidi u stavovima raznih neofeministikih struja prema teoriji drave. 35

Liberalni feminizam konsekventno zastupa ideju o neutralnoj dravi. Marksistiki feminizam na savremenu dravu prvenstveno i iskljuivo gleda kao na kapitalistiku dravu. Socijal-demokratski feminizam, naroito u nordijskim zemljama, gleda na dravu kao na dravu blagostanja prijateljsku prema enama (the women-friendly welfare state). Nasuprot tome, radikalni feminizam gleda na dravu kao na izrazitu patrijarhalnu tvorevinu. Postmoderni neofeminizam ima svoje ideje o poststrukturalnoj dravi. U odnosu na shvatanje politike i demokratije postoji dosta otro razlikovanje unutar savremenog feminizma u odnosu na poznatu podelu na javnu i privatnu sferu. Za razliku od klasinog feminizma koji je prihvatao tu podelu, kao i od savremenog liberalnog neofeminizma koji takoe uvaava podelu na javni i privatni ivot, radikalni neofeminizam odbacuje takva shvatanja. Radikalne feministkinje su najvatrenije protivnice shvatanja da politika pripada samo javnom domenu i da zastaje pred vratima privatnoga doma. To njihovo shvatanje najjasnije iskazuju slogani lino je politiko i politika svakodnevnog ivota. U odnosu na shvatanje savremenog drutva kao patrijarhalnog, liberalne feministkinje se zadovoljavaju zahtevima za veim prisustvom ena na glavnim poloajima u politici, biznisu i profesionalnom ivotu; marksistiko-socijalistike feministkinje naglaavaju ekonomske i kapitalistike aspekte patrijarhata; a radikalne feministkinje ga vide kao sistemski institucionalizovan i sveprisutan oblik muke moi i dominacije. Znaaj feminizma uopte, a novog posebno, u tome je to je pokazao da, za razliku od podele po polu koja je bioloki uslovljena, podela po rodu je drutveno, kulturno i politiki oblikovana. Neke neofeministike struje, a na prvom mestu radikalni feminizam, smatraju da je podela po rodu drutveni rascep koji je najdublji i politiki najznaajniji. Teorije drave i teorije i modeli demokratije nisu do kraja uspeno odgovorili na pitanja i izazove koji dolaze iz savremene feministike teorije i prakse pokreta za oslobaanje ena. 36

Ekoloka politika misaoSavremena ekoloka misao, koja krajem 20. veka doivljava snaan uspon, u naelu je vrlo kritina prema modernoj dravi i klasinoj reprezentativnoj demokratiji. Sve tradicionalne doktrine i ideologije su, prema shvatanjima veine ekologa previe antropocentrine i zato nedovoljno kritine prema industrijalizmu i nainu ivota zasnovanom na neodrivom razvoju i preteranoj potronji. Od kraja ezdesetih i poetka sedamdesetih godina dvadesetog veka u Sjedinjenim Dravama i Zapadnoj Evropi dolazi do pojave i uspona modernih ekolokih pokreta. Iz njih se stvaraju prve zelene politike partije. Mada je jedan od slogana zelenih partija ni levo, ni desno, nego pravo, moderna ekoloka misao se generalno shvata kao levo orijentisana. Ekologizam je, ipak, u politikom pogledu takoe hibridna ideologija. Moemo razlikovati nekoliko struja i teorijsko-ideolokih pravaca kao to su ekosocijalizam, ekoanarhizam, ekofeminizam i desniarski ekologizam. Kljuna tema ekosocijalizma je da su kapitalizam i logika prota najvei neprijatelji ivotne sredine. Slaba taka ovog pristupa je iskustvo zemalja dravnog socijalizma, posebno u bivem Sovjetskom Savezu, koje je proizvelo neke od najozbiljnijih ekolokih katastrofa (ernobil, Aralsko jezero i dr). Ekoanarhizam moda na najadekvatniji nain iskazuje sutinu ekologizma. Zajedniki principi ekologizma i anarhizma su kritiki stav prema dravi i vee poverenje u solidarnost i uzajamnost, ali i ravnotea i harmonija unutar raznolikog sveta prirode i drutva. Ekofeminizam smatra da je ekolokoj destrukciji najvie doprineo patrijarhat. Dakle, prirodu ne ugroava ljudska vrsta, ve mukarci i institucije muke moi, ukljuujui dravu. Dok je odnos izmeu mukaraca i prirode posredovan patrijarhalnom kulturom, dotle izmeu ena i prirode postoji sutinska i harmonina veza. Za ekofeministkinje rodna nejednakost i ekoloka destrukcija su deo istog procesa. Desni ekologizam je ekoloka verzija konzervativizma. Zalae se za zatitarstvo i konzervaciju prirode, kao i za romantiarski povratak predindustrijskom ruralnom nainu ivota. 37

Praksa ekolokih pokreta i zelenih partija skree na sebe panju kako ukupne javnosti tako i politike teorije. U poslednjih nekoliko decenija 20. i u prvoj deceniji 21. veka dolazi do intenzivne teorijske produkcije koja razmatra razna pitanja odnosa oveka i drutva prema prirodi. U krilu drutvenih nauka konstituiu se nove discipline kao to su socijalna ekologija, urbana ekologija, politika ekologija. U njima se razmatraju drutveni i politiki aspekti ekolokih pitanja i uspostavljaju pokidane veze izmeu drutvenih, prirodnih, tehnikih i medicinskih nauka. Jedan od kljunih postulata politike ekologije je da bez zdravog drutva nema ni zdravog odnosa oveka prema prirodi. Zato je ekoloka politika misao, ili zelena politika teorija, zainteresovana kako za pitanje drave, tako i za model njenog demokratskog ureenja. U odnosu na pitanja drave ekologizam u celini smatra da postoji prostorna disfunkcionalnost izmeu drave i prirodnog okruenja. Posledica toga je razvoj prevelikih drutava i nedovoljno sposobnih drava, koje nisu u stanju da obezbede socio-ekoloko blagostanje svojih graana. Nema te drave koja bi bez obzira na svoju veliinu, broj stanovnika, ekonomsku snagu, tehnoloku razvijenost ili politiku i vojnu mo mogla sama da rei globalne ekoloke probleme. Centralna kontradikcija na koju ukazuje savremena politika ekologija postoji izmeu globalnog karaktera ekolokih pitanja i prostorno razdeljenih i teritorijalno omeenih politikih institucija mnotva drava, uzetih pojedinano. S obzirom na to da je svaka drava prvenstveno orijentisana da titi interese samo graana na svojoj teritoriji, teko je oekivati da drave mogu da uspostave takvu kooperaciju meu sobom do stepena neophodnog da se izbegne ekoloki kolaps. Koliko je ta ocena tana, bolno potvruju esto nepremostive tekoe u dolaenju do zajednikih dogovora na globalnim ekolokim samitima dravnika sveta, koji se relativno redovno odravaju na razliite teme: od problema prekomernog porasta stanovnitva, preko teme o odrivom razvoju, pa do reavanja problema klimatskih promena. Globalni karakter mnogih ekolokih problema doveo je u pitanje i jednu od standardnih i nezaobilaznih karakteristika moderne nacionalne drave, njenu suverenost. Klasino shvaena suverenost kao neprikosnoveno pravo svake drave da na svojoj teritoriji radi ta hoe, danas 38

je ozbiljno dovedena u pitanje. To je postalo oigledno nakon akcidenta u nuklearnoj elektrani u ernobilju 1986. godine, kada su ubitane radioaktivne estice doprle do skoro svih krajeva Evrope. Savremena teorija rizika, za iju armaciju je najzasluniji nemaki politiki sociolog Urlih Bek (Urlich Beck), pokazuje da postoje kvalitativne razlike izmeu starih i novih rizika. Novi rizici su u najveem broju sluajeva ekoloki rizici koji imaju iri domet od teritorije jedne drave, i trajnije dejstvo od postojanja bilo koje politike zajednice. Globalni karakter degradacije ivotne sredine postaje sve vie oigledan i za najiru javnost. Po Dejvidu Goldblatu (David Goldblatt) postoje tri oblika globalizacije ekolokih problema.34 Prvi je zagaenje koje se protee izvan granica kontrole svake drave ponaosob, kao to su kisele kie i razni oblici aerozagaenja. Drugo, postoji meusobna globalna zavisnost faktora ivotne sredine, to jest uzroci stvoreni na jednom mestu mogu imati posledice na sasvim drugom kraju sveta (topljenje ledenih gleera na polovima, sea i unitavanje prauma, i dr.). Tree, sve je ea degradacija zajednike prirodne okoline, kao to su rupe na ozonskom omotau, ili zagaenje okeana i mora, to utie na sve ljude na planeti, kao i na budue generacije, nezavisno od drave u kojoj ive ili e se roditi. Kako kae Kejt Ne, ekoloki problemi oigledno su povezani sa globalnom politikom, jer se mnogi od njih mogu reavati iskljuivo na tom nivou.35

Izazovi globalizacijePoslednje decenije 20. veka, a naroito nakon uruavanja socijalizma, protiu u znaku ubrzanog planetarnog povezivanja koje se oznaava terminom globalizacija. Termin globalizacija je re koja je, kako kae Bob Desop polivalentna, promiskuitetna, kontroverzna re, koja esto vie prikriva nego to otkriva o aktuelnim ekonomskim, politikim, drutvenim i kultur34 35

David Goldblatt, 1997 Ne, 2006: 66

39

nim promenama.36 Po njemu, najbolja upotreba ovog termina slui da oznai neke bitne karakteristike savremenih globalnih drutvenih i politikih procesa. Te karakteristike su: multicentrinost, vieslojnost, multitemporalnost, viestrukost formi i multikauzalnost. Multicentrinost pokazuje da pokretake snage i aktivnosti globalizacije ne dolaze samo iz jednog centra, ve sa vie razliitih mesta. Vieslojnost ukazuje da procesi globalizacije ukljuuju aktere na svim nivoima drutvenog ivota, a da se na njene forme gleda iz razliitih uglova kao na internacionalizaciju, prekograninu kooperaciju, regionalnu saradnju, internacionalnu lokalizaciju, glokalizaciju, glurbanizaciju, i slino. Multitemporalnost oznaava restrukturaciju temporalnosti i vremenskih horizonata u smislu vreme-prostor kompresije. Multikauzalnost je oevidna karakteristika globalizacije jer je taj proces rezultat mnogih razliitih uzroka i njihovih kontingentnih interakcija. Uzete zajedno, ove karakteristike pokazuju da je globalizacija jedan kompleksan proces u nastajanju, koji je rezultat delovanja mnogih razliitih snaga i na mnogo nivoa.37 Najee se ukazuje na tri osnovne dimenzije globalizacije: ekonomsku, politiku i kulturno-ideoloku.38 Grejem Gil (Graeme Gill) smatra da postoje tri glavna elementa ekonomske globalizacije: internacionalizacija proizvodnje, slobodna svetska trgovina i globalizacija nansijskih tokova i transakcija. Najvei uticaj na politiku globalizaciju imali su, po njegovom miljenju, formiranje Ujedinjenih nacija i razvoj nuklearnog naoruanja. Za kulturno-ideoloku dimenziju globalizacije najvei znaaj po Gilu ima razvoj novih medija i komunikacija, a meu njima internet. Kompjuterska revolucija u komunikacijama obeleila je ovu fazu globalizacije kao bitno drugaiju od prethodnih. Njena brzina, irenje i mnogostrukost prilaznih pozicija znae da je internet sredstvo komunikacije autonomno od drave i u osnovi van kontrole39. Internet je potencijalno znaajan izvor politike moi jer kombinuje visoku tehnologiju sa virtuelno neogranienim izvorima informacija.36 37 38 39

Jessop, 2008: 178 Jessop, 2008: 178,179 Gill, 2003: 227 Gill, 2003: 238

40

Posebnu snagu mu daje mogunost prenosa informacija i virtuelnog novca bez voenja rauna o dravama i njihovom interesu. U sve obimnijoj literaturi i debati o globalizaciji mogu se uoiti vie razliitih glavnih teza i teorijskih pozicija. One se kreu u irokom rasponu od preuveliavanja znaaja i efekata globalizacije do negiranja njenih osobenosti. Ovde se u najkraim crtama ukazuje na neke od najvanijih teza u toj debati, i to imajui u vidu prvenstveno uticaj globalizacije na poloaj i ulogu klasine nacionalne drave. Za zastupnike hiperglobalistike teze (the hyperglobalist thesis) svet je danas dramatino razliit od onog od pre samo dve ili tri decenije. Po njihovom miljenju mi danas ivimo u svetu bez granica. To naroito vai za ekonomske tokove koji pokazuju da je porast stranih direktnih investicija u samo dve decenije (od 1982. do 2002. godine) porastao sa 59 milijardi na 651 milijardu dolara. Globalizacija je najtenje povezana sa irenjem istinski slobodnog trita, a svako meanje vlada pojedinih drava da se meaju u ekonomiju osueno je na neuspeh. Argumenti zastupnika hiperglobalistike teze su da globalizacija ne oznaava samo kraj geograje40, nego i kraj nacionalne drave.41 Suprotna hiperglobalistikoj je skeptika teza (the sceptical thesis) iji predstavnici zastupaju miljenje da se dananja situacija u svetu ne razlikuje bitno od stanja na poetku dvadesetog veka. Njihov argument je da je u odnosu na situaciju od pre jednog veka, dakle pre poetka Prvog svetskog rata, u pogledu nivoa trgovine i investiranja dananja ekonomija stvarno manje otvorena i manje integrisana.42 Po njihovom miljenju glavni tokovi trgovine i investicija daleko su od globalnog, jer se najveim delom odvijaju u trouglu izmeu Severne Amerike, Evrope i Japana. Naredna pozicija se moe oznaiti kao teza o kompleksnoj globalizaciji (the complex globalization thesis) koja na globalizaciju ne gleda kao na ve uspostavljeno i zavreno stanje, ve kao na proces koji se upravo deava. Zastupnici ove teze prihvataju stav skeptika da je nivo integracije slian onom na poetku 20. veka, ali tvrde da je priroda integracije drugaija. Ne radi se samo o globalizaciji trgovine, nego i proizvodnje. Tako se ukazuje da je za razliku od preanjeg stanja40 41 42

OBrien, 1992 Ohmae, 1996 Hirst & Thompson, 1999

41

kada su tri etvrtine Fordovih automobila proizvoeni u SAD, sada je situacija obrnuta, jer se isto toliko Fordovih automobila proizvodi van Sjedinjenih Drava.43 Na kompleksnost globalizacije ukazuje i injenica o porastu globalne svesti44. Mada odbacuju tezu hiperglobalista da je globalizacija potpuno degradirala nacionalnu dravu, smatraju da su procesi globalizacije ozbiljno i dalekoseno promenili njenu ulogu. Mo drave se pomera i transformie ne samo prema spolja (ka meunarodnom okruenju), nego i prema unutra (prema lokalnim i regionalnim grupama za pritisak), kao i na stranu trinih aktera (prema multinacionalnim korporacijama).

Veliki povratak draveU klasinoj ili herojskoj fazi razvoja politikih nauka drava je bila u centru teorijske panje. To je doba kada u teorijsko-metodolokom smislu dominira takozvani stari institucionalizam, pa je i razumljivo to se na dravu gledalo kao na najvaniju politiku instituciju. Vei deo 20. veka protei e u pomeranju teita interesovanja politikih nauka sa drave na neke druge pojave u politikom ivotu. Interesovanje za dravu se iz centralne pozicije pomera na margine teorijskog interesovanja politike misli. Razloga za takvo stanje stvari ima vie. Ovde u navesti samo neke najvanije. Prvo, pojava klasinog ili ranog pluralizma (Bentli, Laski i drugi) u sredite panje dovodi teoriju interesnih grupa. Na dravu se gleda kao na jednu asocijaciju meu mnogima. Drugo, dolazak i uspon bihejviorizma (za iji ulazak u politike nauke najvie zasluga ima predsednik Amerike asocijacije za politike nauke arls Merijam (Charles Merriam)) donosi promenu kljune paradigme: umesto institucija, fokus teorijskih i istraivakih agendi u politikim naukama pomera se ka izuavanju ponaanja. Tree, novi pluralizam (iji je najznaajniji predstavnik Robert Dal) koji stupa na scenu i doivljava uspon u prvim decenijama nakon43 44

Held, et al., 1999 Robertson, 1992

42

Drugog svetskog rata, nudi poliarhijski model demokratije u kome drava ustupa svoje mesto sloenoj i polimorfnoj mrei moi na razliitim nivoima odluivanja. etvrto, nakon eksplozije drutvenih pokreta u ezdesetim i sedamdesetim godinama 20. veka, u sredite interesovanja politike sociologije, pa i politikih nauka u celini, dolazi teorija drutvenih pokreta, koja na kritian nain gleda na ekspanziju savremene drave i na kolonizaciju sveta ivota od strane sveta poretka (Habermas). Peto, sa krizom ideolokog etatizma i implozijom socijalizma naglo raste interes za teoriju civilnoga drutva, koja se sa periferije pomera u sredino polje interesovanja politike sociologije i politike teorije (Don Kin (John Keane), Din Koen (Jean Cohen) i Endrju Arato (Andrew Arato) i dr.). Meutim, poslednje decenije 20. i prva decenija 21. veka protiu u znaku velikog povratka drave kao kljune teme na teorijsku agendu politikih nauka. Na to je uticalo mnogo faktora, ali je neosporno da se tematski povratak drave poklopio sa sledeim pojavama. Najpre, uspon etno-nacionalizma koji je pratio formiranje novih drava na tlu Evrope, a posebno na teritoriji bive Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, i traganje za postnacionalnim konstelacijama (Habermas) savremenih drava. Zatim, intenzivni procesi regionalizacije i regionalnog transnacionalnog povezivanja, na jednoj, i nadnacionalnih integracija (kao to je sluaj sa Evropskom unijom i njenim proirenjem), na drugoj strani, otvorili su na nov nain mnoga klasina pitanja nacionalne drave. Najzad, snani talasi globalizacije i kosmopolitizma, kao da su omoguili nastupanje postmodernoga doba post-drave, i otvorili pitanje da li je doba drave i dravne suverenosti na izmaku. Teorijski odgovori na sve ove izazove bili su dvostruki. S jedne strane, politike nauke su ponovo oivele svoj sadrinski interes za pitanja drave. S druge strane, dolo je do teorijsko-metodolokog pomeranja koje se najbolje oitava u pojavi i usponu takozvanog novog institucionalizma. Oivljavanje sadrinskog interesa za pitanja drave obeleila je pojava nekoliko izuzetno znaajnih teorijskih radova koji su najavili veliki povratak drave u centralni tematski krug savremenih politikih nauka. 43

Najznaajniji uticaj u tom smislu izvrila je knjiga Bringing the State Back in (1985), a posebno uvodni tekst za ovu knjigu koji je napisala Teda Skokpol (Theda Skocpol). Glavnu poentu tog teksta izraava ocena o potrebi paradigmatike preorijentacije sa teorija centriranih na drutvo ka obnovljenom interesu za dravu. Za razliku od knjige Erika Nordlingera (Eric Nordlinger) On the Autonomy of the Democratic State (1981) koja akcenat stavlja na mogunosti autonomne akcije drave, Teda Skokpol zakljuuje: Ako dravu vratimo natrag na odgovarajue centralno mesto u objanjenju drutvenih promena i politike, biemo prisiljeni da uvaavamo uroenu i specino svojstvenu istorinost sociopolitikih struktura, i moraemo da obratimo panju na neizbenu isprepletenost razvoja na nacionalnom nivou sa promenama svetskog istorijskog konteksta45.

Drava pred novim izazovimaNa savremenu zionomiju drave na kraju dvadesetog i na poetku dvadeset prvog veka bitno utiu procesi globalizacije. Globalizacija do koje dolazi u sferi ekonomije, nansija, saobraaja, turizma, informacije i medija, ljudskih prava, ekologije, bolesti i ljudskog zdravlja, bitno utie na karakter i prirodu moderne savremene drave. Mnoge klasine koncepcije vezane za dravu ozbiljno su dovedene u pitanje pod dejstvom procesa globalizacije. Tu pre svega mislim na klasinu ideju suverenosti drave, koja je u eri globalizacije, ozbiljno ne samo ograniena, ve na neki nain i izmenjena. Drugi veliki izazov za modernu dravu dolazi iz ekolokog polja iz polja odnosa oveka i drutva prema prirodi. Nacionalna drava moe i mora da se nosi sa lokalnim problemima zatite prirode, ali niti moe, niti je u stanju da reava globalne ekoloke probleme i rizike kao to su: oteenja ozonskog omotaa, globalno zagrevanje i efekat staklene bate, unitavanje tropskih uma, obezvreivanje obradivog zemljita i irenje pustinja, obezbeivanje dovoljnih koliina vode za pie, proizvodnja zdrave hrane, deponovanje otpada. Posebno je vano reavanje45

Skocpol, 1985: 28

44

problema nastalih upotrebom nuklearne energije, kao i jo nesagledivih rizika i posledica u proizvodnji genetski modikovanih organizama (genetski ininjering) i slino. Trea grupa izazova za savremenu dravu dolazi iz kulturnog polja. Ouvanje i razvoj nacionalnih kultura i etnikih identiteta predstavlja protivteu procesima globalizacije i standardizacije. Modeli multikulturalizma i politike identiteta i priznavanja razliitosti se sa razliitim stepenom uspeha primenjuju u savremenim dravama. Mnoga od tih pitanja su u stalnom preispitivanju. Najzad, kao to sadanja situacija pokazuje na dramatian nain, moderne drave su pred velikim izazovima koji nastaju u vreme velikih ekonomskih i nansijskih kriza, koje proizvode armije nezaposlenih, ire polje siromatva i podiu nivo koniktnosti unutar savremenih drava i drutava. Da bi uspeno odgovorila na ova i druga pitanja i izazove, savremena drava mora da unapreuje svoje upravljake i demokratske kapacitete. Izgradnja institucionalnih kapaciteta drave sastoji se u ojaavanju postojeih i izgradnji novih ustanova. Slabe drave i nekompetentne vlade su izvor mnogih ozbiljnih lokalnih i regionalnih problema, koji se, ponekad reperkutuju i na globalnom nivou. U veini drava u razvoju u treem svetu, kao i tzv. tranzicionih drava u postkomunistikim drutvima, dravne institucije su, po pravilu, previe slabe, a ne previe jake, kako se to uobiajeno smatra. Kljuno pitanje ovih drutava je kako unaprediti njihove dravne kapacitete. Dakle, jedno je pitanje delokruga drave, to jest razliitih funkcija i ciljeva koje pokrivaju vlada i druge dravne institucije. Sasvim je drugo pitanje jaine ili sposobnosti drave i njene vlasti da planiraju i sprovode u delo odreenu politiku i to se danas naziva institucionalnim ili dravnim kapacitetom odreene drave.

Zakljune napomeneKao to je na poetku ovog teksta reeno, odnos drutva i drave kljuno je pitanje politike sociologije. Modaliteti reenja tog odnosa najjasnije se prelamaju na pitanjima demokratskog ureenja drave. 45

Kako klasine tako i savremene politike teorije razliito gledaju na pitanja odnosa drutva i drave; neke stavljaju u sredite svojih analiza drutvo, pa iz tog ugla gledaju na dravu, dok su druge prvenstveno fokusirane na dravu, a drutvo imaju u drugom planu. Kratak osvrt na tradicionalne teorije drave i demokratije, kao i na inovacije unutar neopluralistike, neomarksistike i neoelitistike teorijske pozicije, pokazuje da klasini pluralizam i klasini marksizam pripadaju grupi teorija centriranih na drutvo, koje stvara dravu (societymade states). U grupu teorija centriranih na dravu koja stvara drutvo (state-made society) spadaju elitizam u klasinoj i novoj varijanti, neoliberalizam i institucionalni dravizam (statism). ire obrazloenje ovih zakljuaka moe se nai u knjizi Kristofera Pirsona Moderna drava.46 S druge strane, pred savremenom politikom sociologijom drave i demokratije i politikom teorijom u celini, stoje i dalje mnogobrojni izazovi koji dolaze iz polja neofeministike teorije, politike ekologije i teorije globalizacije.

LiteraturaAbeles, Mark, 2001, Antropologija drave, biblioteka XX vek, Beograd: igoja tampa Ciceron, 2002, Drava, Beograd: Plato Creveld, van Martin, 2007 (1999), The Rise and decline of the State, Cambridge: Cambridge University Press Cudworth, Erika, Hall, Timothy & McGovern, John, 2007, The Modern State: Theories and Ideologies, Edinburgh: Edinburgh University Press avoki, Kosta, Vasi, Radmila, 2007, Uvod u pravo, Beograd: Slubeni glasnik DEntreves, Alexander Passerin, 1967, The Notion of the State, Oxford: Clarendon Press Dunleavy, Patrick, OLeary, Brendan, 1987, Theories of the State: The Politics of Liberal Democracy, London:The Macmillan Press46

Christopher Pierson, The Modern State, 1996

46

Evans, Peter, Rueschemeyer, Dietrich & Scocpol, Theda, edited by, 1985, Bringing the State Back in, Cambridge Unicersity Press Fukujama, Frensis, 2007, Graenje drave, Beograd: Filip Vinji Gill, Graeme, 2003, The Nature and Development of the Modern State, New York: Palgrave Haeberle, Peter, 2002, Ustavna drava, Zagreb: Politika kultura Hay, Colin, Lister, Michael and Marsh, David, edited by, 2006, The State: Theories and Issues, New York: Palgrave Hinsli, Henri Frensis, 2001, Suverenitet, Beograd: Filip Vinji Jessop, Bob, 2008, State Power, Cambridge: Polity Press Kasirer, Ernst, 1972, Mit o dravi, Beograd: Nolit King, Roger and Kendall, Gavin, 2004, The State, Democracy and Globalization, New York: Palgrave King, Roger, 1986, The State in Modern Society, London: Macmillan Lalovi, Dragutin, 2008, Drave na kunji, Zagreb: NZCH, Disput Marsh, David and Stoker, Gerry, 1995, Theory and Methods in Political Science, London: Macmillan Press (takoe: Marsh David, Stoker Gerry, 2005, Teorije i metode politike znanosti, Zagreb: Fakultet politikih znanosti Neumann, Franz, 1974, Demokratska i autoritarna drava, Zagreb: Naprijed Ne, Kejt, 2006, Savremena politika sociologija, Beograd: Slubeni glasnik Nordlinger, Eric, 1981, On the Autonomy of the Democratic State, Cambridge: Harvard University Press Ofe, Klaus, 1999, Modernost i drava, Beograd: Filip Vinji Pavlovi, Vukain, 2007, Makijaveli: republikanizam i tehnologija vlasti, Godinjak Fakulteta politikih nauka, Beograd: FPN BU Pavlovi, Vukain, 2006, Nova demokratija i stari poredak, Kultura polisa br. 4-5, Novi Sad: Udruenje za politike nauke SCG, ogranak Novi Sad Pierson, Christopher, 1996, The Modern State, London and N.Y.: Routledge Poggi, Gianfranco, 1990, The State, Its Nature, Development and Prospects, Cambridge: Polity Press 47

Poggi, Gianfranco, 2004, Theories of State Formation, in: The Blackwell Companion to Political Sociology, 2004, Edited by Kate Nash and Alan Scott, Oxford: Blackwell Putnam, Robert, 1993, Making Democracy Work, Civic Tradition in Modern Italy, Princeton: Princeton University Press Scot, John, 1991, Who Rules Britain?, Cambridge: Polity Press Skinner, Quentin, 2002 (1978), The Foundations of Modern Political Thought, Volume 1, The Renessance, Cambridge: Cambridge University Press Skockpol, Theda, 1985, Bringing the State Back In: Strategies of Analysis in Curent Research, in: Evans Peter, Rueschemeyer Dietrich and Skockpol Theda, Edied by,1985, Bringing the State Beck In, Cambridge; Cambridge University Press ulce, Hagen, 2002, Drava i nacija u evropskoj istoriji, Beograd: Filip Vinji Vincent, Andrew, 1993(1987), Theories of The State, Oxford: Blackwell (takoe: Vinsent Endrju, 2009, Teorije drave, Beograd: Slubeni glasnik)

48

Zoran Stojiljkovi1

KARAKTER I FUNKCIJE DRAVESaetak: U ovom radu autor razmatra razliite forme i sadraje, ali i perspektive i samu sudbinu socijalno odgovorne drave unutar poodmaklog procesa pranjenja drave. U fokusu analize je drava u raljama globalizacije i tranzicije, odnosno anse i prostori, ali i prepreke i barijere da Srbija i faktiki postane pravna demokratska, evropska, socijalno odgovorna drava i drutvo. Kljune rei: drava, funkcije, socijalni model, tranzicija Kriza, i pratea razorna kritika koncepta i prakse drave blagostanja, odnosno preciznije, drave socijalne sigurnosti, reaktuelizovali su osadesetih godina 20. veka rasprave oko poeljne strukture i opravdanih, optimalnih i odrivih funkcija moderne drave. U fokusu polemika nalo se pitanje opravdanosti i poeljnog obima dravnih intervencija u privredno i socijalno tkivo, koje za cilj imaju socijalne transfere i preraspodelu u korist siromanih, odnosno sama socijalna uloga i karakter drave. Poetkom treeg milenijuma, nakon talasa turbo-globalizacije i suoavanja sa njenim brojnim ekonomskim, ali i politikim i kulturnim aspektima i efektima, pitanje poeljnog i mogueg karaktera i funkcija drave je internacionalizovano, zaotreno i praktino preformulisano u dilemu: Da li je danas u globalizovanom okviru i kljuu autonomna, interveniua neokenzijanska nacionalna drava, uopte jo i prisutna i mogua. U polemikama su se na jednoj, neoliberalnoj strani nali zagovornici koncepata minimalne, neutralne, legalne ili preduzetnike drave koji, u manjoj ili veoj meri, osporavaju opravdanost i celishodnost redistributivnih strategija drave. Na drugoj strani, nali1

Autor je docent na Fakultetu politikih nauka, Univerzitet u Beogradu.

49

su se autori i struje miljenja (socijaldemokratska, hriansko-socijalna), koji, prihvatajui delom kritike drave blagostanja (welfare state) koje dolaze sa desnice, nastoje da prie o njenoj demontai, pa i agoniji i smrti, zamene njenom akomodacijom i razvojem koncepata nove drave/drutva sigurnosti i blagostanja, socijalno odgovorne drave ili drave socijalnog ulaganja (Gidens). Sve to zahteva da se redeniu pojam, uloga i funkcije drave i prostori i anse socijalno odgovorne drave, iji je welfare state samo jedan, istina najpoznatiji i najrazvijeniji, od brojnih modaliteta.

Graenje draveLogino se, meutim, prethodno otvaraju dva osnovna pitanja. Prvo ini sama dilema odreenja karaktera i prirode drave. Drugo se tie opsega njenih odrivih funkcija, odnosno procesa graenja drave i, posebno, odreenje granica njenih intervencija. Dravu bi mogli polazno odrediti kao politiku zajednicu koja poseduje interno i eksterno priznatu suverenu vlast nad odreenom teritorijom i stanovnitvom. Njeno kljuno svojstvo je suverenost, odnosno monopol nad legitimnom upotrebom nasilja (Maks Veber) i pravo da osigura potovanje zakona i pravila i kazni njihove prekrioce. Strukturu drave ini set institucija koje pripadaju trima granama vlasti (zakonodavnoj, izvrnoj i sudskoj) i njihova horizontalna i vertikalna organizacija, kao i mrea svih organa i tela odgovornih za sprovoenje javnih politika i odluka i nansiranih iz javnih izvora u irokom luku od policije do metereoloke slube. Vertikalna struktura moi, njena (pre)raspodela na razliite nivoe organizovanja vlasti, predstavlja bazini kriterij za podelu drava na centralizovane proste ili unitarne drave, manje-vie decentralizovane regionalne i sloene, (kon)federalne dravne zajednice. Horizontalna raspodela moi, njen koncentrisani ili podeljeni, monocefalni ili bicefalni (dvoglavi) karakter deli dravne sisteme na jednoglave parlamentarne ili predsednike i dvoglave polupredsednike sisteme sa potencijalnim rivalitetom neposredno biranog 50

predsednika i vlade i premijera koji crpe mo iz podrke parlamentarne veine. Izborna ili neizborna, nasledna reprezentativna vodea pozicija u dravi u osnovi je podela na republikanski ili monarhijski oblik vladavine. Formalni, ali i faktiki uspostavljeni odnos izmeu grana vlasti moe oscilirati na skali od ravnotee i uzajamne kontrole vlasti do koncentracije i jedinstva vlasti formalno u rukama parlamenta, a efektivno u rukama izvrne vlasti. Najzad, kljuna podela drava je podela na nedemokratske reime i manje ili vie demokratske poretke na irokoj skali od tek izbornih demokratija do liberalno-demokratskih poredaka sa bar tendencijski razvijenim elementima konsenzualne, participativne ili razliitih formi dijaloke demokratije. U osnovi ove podele je mo ili nemo graana i oganizacija civilnog drutva (OCD) da koriste mehanizme izbornog uticaja na formiranje vlasti, ali i kanale i instrumente njene kontrole i kritike i u meuizbornom periodu. Prethodno, (ne)postojanje ekonomskog, socijalnog i politikog pluralizma i kompeticije odreuje da li emo imati pravu izbornu utakmicu ili trku sa jednim konjem (Mil), odnosno politike elite koje se nude ili one koje se (samo)nameu. Moderne, centralizovane drave nastale su u Evropi tokom 16. veka da bi ih danas u globalizacijskom okviru i kjuu u sve veoj meri odlikovala decentriranost i disperzija i podeljenost suvereniteta sa nadnacionalnim integracijama, ali i subnacionalnim organizacijama i institucijama i tek koordinirajua uloga u obavljanju brojnih nekada autonomno obavljanih funkcija, ukljuiv i one bezbedonosne. Sam proces graenja drave ima, po Frensisu Fukojami dva svoja, relativno autonomna aspekta. Prvi ini saglasnost oko denisanja opsega i dubine zahvata dravnih intervencija u socijalno tlo, odnosno razliitog obima normativnih, sigurnosnih, vlasnikih, ekonomskih ili socijalnih i kulturnih funkcija i unutranjih i spoljnih politikih aranmana drave. Drugi aspekt tie se njenih (ne)dovoljnih, ekasnih i ekonomski odrivih i isplativih kapaciteta da realizuje odabrani opseg svojih funkcija. Radi se pre svega o meri postojanja i racionalnog organizova51

nja kredibilnog, odgovornog, kompetentnog i nekorumpiranog dravnog aparata. Po obimu dravnih funkcija, demokratske drave se mogu podeliti u tri grupe. U prvu grupu spadaju drave sa minimalnim opsegom funkcija. Po pravilu radi se, pored odbrane, reda i zakona, kao i zatite vlasnikih prava, tek o pruanju osnovnih javnih dobara u oblastima bazinog obrazovanja i zdravstvene i socijalne zatite. etvrtu grupu funkcija minimalne drave ini kreditno-monetarna politika i bazini makroekonomski menadment. Koncept minimalne drave je zakonito edo klasine liberalne teorije i njenog ljubomornog uvanja prostora individualnih sloboda, odnosno zaziranja od dravnog intervencionizma, ali i svakog kolektivistikog diktata i tiranije veine (Tokvil). Prisustvo drave, legalno i legitimno strogo je ogranieno na vidljive odore i uniforme vojnika, policajca, sudije, poreznika i carinika i tek eventualno uitelja i lekara. Drava kao noni uvar (Lok) u sferi ekonomije treba samo da vodi politiku vrstog novca i da utvrivanjem pravila igre sprei pojavu monopola i garantuje slobodnu trinu utakmicu. Neto razvijeniji srednji tip razvojne drave razvija i funkcije podrke stratekom razvoju, osiguranja i nansijske regulacije, kvalitetnije i obuhvatnije sisteme delovanja obrazovanja i socijalnog osiguranja, kao i zatite od ekolokih rizika. Aktivna razvojna, za razliku od drave nonog uvara, eli da podri i pospei privredni razvoj i u tom cilju ulazi u aranmane i sporazume sa nosiocima kljunih ekonomskih interesa uvodei u ekonomiju, kao i u socijalnu politiku, strategije, predvidljivost i dravnu potporu. Neokorporativni aranmani od evropskih zemalja do Japana i azijskih malih tigrova unutar takmiarskih drava su najbolja ilustracija prakse koju, bar u okvirima krize, preuzimaju i najliberalnije ekonomije i drave. Najzad, trei tip socijalna, odnosno na politikom registru socijaldemokratska drava razvija meovitu svojinu, aktivno se mea u industrijsku politiku i vri (umerenu) redistribuciju bogatstva. Cilj umerene, socijaldemokratske levice je da dravu i njene redistrubitivne strategije iskoristi za upravljanje kapitalizmom i njegovo socijalizovanje kroz smanjenje siromatva i drutvene nejednakosti. 52

Za razliku od demokratskih, nedemokratski reimi autoritarno-kolektivistiki i, posebno, totalitarni predstavljaju neku vrstu svedravlja. Autoritarni reimi uspostavljaju dravnu kontrolu nad ekonomijom i ukidaju ili krajnje redukuju ekonomsko i politiko trite i pluralizam. Totalitarni poredak pod direktnu kontrolu i nadzor Velikog brata (Orvel) stavlja i privatno ponaanje i odnose, dakle ukida civilno drutvo i, ukidajui svaku autonomiju u oblastima obrazovanja, kulture, religije i ideologije, propisuje obavezno, ocijelno miljenje. Kraj 20. veka obeleila su, meutim, dva fenomena vezana