"SELEKCIJAI SEMENARS1VO"PLANT BREEDING AND SEED PRODUCTION, VOL. VII, No . 3-4 (2000), STR. 23-28, NOVI SAD

SEMENSKA PROIZVODNJA KUPUSA

CERVENSKl, J., GVOZDENOVIC D.1

IZVOD: Na nasem podrucju, kupus ima dugu tradiciju gajenja, kao i mogucnost visenacina leoriscenja • upotrebe. Zbog toga je, neopbodno i teuatttetno semenarstuo. Kupus jeduogodisnja, stranooplodna leultura, a kod semenske proizuodnje zabteua poznauanjeodredenib usloua gajenja. Time se sprecaua proizuodnja sortno necistog semena, dalje sirenjcbolesti i koroua, kao i smanjenje semenskib koaliteta (energija klijanja, klijavost, i cistoca) ,

Semenarstuo kao nastauak oplemenjiuackog rada, prauilnim odrzauanjem iurnnazanjem semena jedne sorte omogucuje ocuuanje i iskoriicenje njenog genetskogpo ten cijala. Stoga je nepobodno da se proces semenske proizuodnje neprestano oduija podleontrolom strucno osposobljenog semenara.

Kljucne reci: kupus, semenska proizuodnja,

UYOD: Kupus (Brassica oleracea uar:capitata L). spada u uzu grllpu povrca, koje semogu gajiti tokom ccle godine . Njegovavrednost proizilazi iz mnogostranog naclnaupotrcbe, bilo kao svezeg u salati, kaokiscljenog, kao varivo, iii kao polu svez tokomzlme , nakon odredenjog pcrioda cuvanja .Nacinl uporrcbe su i glavni pravci uoplemenjivanju kupusa. Po povrsiru od24 .000 ha, kupus zauzima jedno od vodeclhmesta meclu povrtarskim biljkama u nuso]zemlji, pored krompira, ernog luka i pasulja(Stattstlcki godisnjak SRJ-1998) . Prosccniprinosi kupusa sc krecu od 20·30 t/ha glavicaza rane sorte, 35-45 t/ha za srcdnje kasne i40-50 t/ha za kasne sortc, (Ccrvenski i sar.,1997) .

Da bi sc dobio odgovarajuc! ko­mercijaini kvalitet kupusnih glavlca, vaznuulogu u samoj proizvodnji ima scmenarsrvokupusa iii proizvodnja semena kupusa.Semenska proizvodnja kupusa ima za ciljstvaranje kvalitetnog, zdravog, i sort no cistogsemena. Sama proizvodnja se vrsi podstrucnim nadzorom semenara, selekeionara,kao i zastitara, cime se obezbe(1uju mak­simalno optimalni uslovi za razvoj biljaka iformiranjc semena, (GvozdenoviC i sar.,1996) .

Uslovi uspevanja

S obzirom da obrazu]e veliku ve­getativnu masu, kupus dolazi na prvo mesto uplodoredu , Dobre prcdkulture su krompir,krastavac, paradajz, grasak kao ranc kulture,te psenica, raz, [ccaru kao glavne ku ltu rc .Kupus ne treba gajiti na istom rnestu bar dvegodine a pri pojavi bolesti bar 3-4 godine.

Osnovna obrada zemljista se izvodi nadubinu od 20-25 em a na cernozcmu i do 30em. Sa osnovnom obradom zcmljista, uzernlju se unosi od 30·50 t/ha stajnjaka, Predrasadivanjem kupusa, povrsina zemljista do15 em treba da ima rastrcsltu strukturu, radilakseg ukorenjavanja biljaka.

Kupus spada u grupu biljaka relativnootpornih na niske temperature . Optimalnatemperatura za nicanjc je 18-20nC a za rast15-1 soc. U fazi razvijene lisne rozete ku pus jenajotporniji na niskc temperature.

Kupus je biljka dugog dana i imaumerena zahteve za svetlom, koje su najvece uprvim fazama rasta i razviea (proizvodnjarasada) . Ukoliko rasad nema dovoljno svetladolazi do izduzivanja internodija i slabog rastaIistova.

Kupus spada u grupu kultura sa visokimzahtevima za vodom, ko ja iznosi 70-80% PVK.Optimalna vlaznost vazduha iznosi 60-90%,Ovo ukazuje da se kupus u nasim us!ovima nemoze gajiti bez navodnjavanja.

1 Mr. JANKO CERVENSKl, istrazivac saradnik, dr DURO GVOZDENOVIC, naul'ni savcrnik, NaucniInstitut za ratarsIVo i povrtarstvo u Novom Sadu.

23

Najpovoljnija zernljista za uzgoj kupusapredstavljaju srednle teska sa dobrimvazdusnim i vodnim rezimorn uz dovoljnohraniva. Dobro uspeva i na zemljistlrna savisokim nivoom podzemne vode , ali nepodnosi terene sa puno povrsinske vode. Nepodnosi kisela zernljlsta (Lazic i sar., 1998).

Formiranje cvasti

Prclaz od vegetativnih ka generativnirnorganima karaktertse se anatomskim pro­rncnama na konusu rasta . U toku petkarakteristicnih etapa organogeneze dolazido izmena na vrsnorn konusu rasta kao i nabocnim konusima, i kao rczultat toga form irasc cvast. Ovaj period nazlvamo stadijurnornjarovizacije.

Proces jarovizacije od koga zavisi vrernccvetan]a, uslovljen je i ternperaturnimuslovima. Najintenzivniji su procesl priternperaturi od 5 - 6°C ali se mogu odvijati ina nesto vislrn temperaturama od 10 - 18 "e.Na obrazovanje generativnih organa znatanutica] ima duzma dana . Pri kratkom danuobrazovanje gcnerativnlh organa se jakousporava, ali to u mnogornc zavisi ad porcklasorte.

Pri duzlnl dana od 12 sati i tempe­raturnim uslovima od 6 °C proces jarovizacijctraje oko 7 nedel]a,

Kod kupusnjaca poseban znaca] imastarost biljke 1I kojoj ona prolazi stadijumjarovizacije. Kupusnjace mogu cvetati u prvojgodini ako se 1I fazi rasada nadu u pogodnimternperaturnlrn uslovima za jarovizaciju. To sepojedinih godina ddava u proizvodnji aprocenat cvetanja u takvim lIslovima zavisi odsorte, sto moze u znatnoj meri smanjitiocekivani prinos.

Cvetanje kupusa

Cvetanje nastupa sa intenzivnim rastomglavnog i bo cnih cvetnih stabala biljke. Rastcvetnih stabala nastupa u proleee, a kod nekihsorti vee i u periodu cllvanja. U ovoj fazi svekllpusnjace Sll veoma osedjive na niske tem­perature (cak na slabe mrazeve od - 1°C).

Kupus je biljka prohladne klime koJa 1I

prvoj godini zivota formira vegetativne a udrugoj godini ;;enerativne o rgan e i seme ,(Paulek, 1985, Cervenski i sar., 1995).

U toku druge godine iz pupoljaka (prvoiz temenog a zatim i iz bocnih) izbijajurazgranata, gusta cvetna stabla , Cija visinamoze dOl dostigne i dva metra. Na stablu suspiralno rasporedeni sitn i listovi , dok sucve tovi rasporedcni po granama. Kod nekihsu namCito donje grane cvrste i zbog toga se

24

ovde nalazi vise cvetova, dok kod drugih su tosrednje postrane grane. Graue koje se nalazeneposrcdno ispod vrha metlice su slabije isirornasruje cvetovirna. Cvast je rastresita,razgranara medica, sastavljena od nekoliko iiivise grozdastih cvasti, sa 1000 - 4000 cvetova,koji se rascvetavaju od os nove ka vrhu svakecvetne grane. Cver jc tipican za ovu familiju isasro]l se iz 4 caSicna i 4 zuta krunicna listicaunakrsno rasporedenih , 6 prasnika od kojihsu dva kraca a 4 duza, plodnika sa dva plodnalistica i iednog tucka (C4K4A6G 1) . Na dnucvcta smestene su nekrarijc, (Pavlek , 1985) .Kupus je stranooplodna (entomofolna) biljka,i oprasivanje obezbcduju pre svega pcele.Peele se pri oprasivanju ne krecu po nekomodrcdcnom redosledu po eel oj povrsinl , veepri nalazenju dobrog izvora hranc, posecujusarno ovo mesto (nckoliko m 2) . Nakon svakogleta, vracaju se na odabrani deo. Tokom celeduzine perioda cveranja, pcele ce nacinekoliko ovakvih rnesta na parceli. Takode jeustanovljcno, da i drugi insekti vise putaposecuju jednom odabrano mcsto . Peelemogu preletiti i nekollko kilornetara zahranom. Mada ovo je sluca] sarno ako naudaljcno] parceli ima dovoljno hrane (nektarai polena) . Kolicina nektara i polena su odpresudnog znacaja za duzinu trajanjaoprasivanja i oplodn]e .

Cvetanje pocln]e na sloZcnoj apikalnojcvasti, praccno sa lateralno (bocno) eve ­tajucim granarna po silaznim serijama, sgornjeg reda, pa srcdnjeg i najnizeg, 30-45dana posle sadnje izvodnica.

Kod nekih primeraka B. oleracea ,glavno cvetno stablo raste u visinu a sve cvastipostaju lateralne. U pocetku se rascvetavajudonji cvetovi evasti.

Cvetovi su strogo tlvek sa evetnompeteljkom i postaji velika varijacija u du7.ini iuspravnosti petcljki. Kod obilnog zam etanjaIjuski i semena, gornji butoni se sUSc,posebno tokom stlvog perioda . Pocetakcvetanja zapoeinje dva dana pre potpunogotvaranja eveta, kada latice sasvim maloprobiju casicnc listic e.

Na dan evet :mja jos su latiee nabrane(krute) , ali predvece vec dostignll svojukonaenu vclieinu i malo sc rastvarc. Sledeeegjutra od 4-6 sati (tokom zarkih dana) poCinjuse rastvarati evecni Iistici. Izmedu 8·11 sati uzavisnosti od temperaturnih uslova, pocinjepotpuno otvaranje evetova. Ujutru otvorenicvetovi zavrsavaju oplodnju u podne.

Tokom hladnijih dana ovo se mo7.eopaziti i u prepodnevnim satima. Oko 18 sati,kad sunee polako zalazi , evet se potpunozatvori. Drugi dan se opet otvara a treci vene.

Masovno otvaranje evetova je u popodnevnimcasovima (8-11h).

Cvetovi osraju otvoreni 1·5 dana, atokom zarklh i suvih ne vise od dva dana,nakon cega se krunicni listici savijaju, venu ipostepeno padaju, tako da tucak ostaierazgolicen,

Zig moze primati polen 3·4 dana cak i 5dana do otvaranja cveta, Najbolje je aktivan za1-2 dana, a posebno u toku orvaran]a cvera,zig lako prima polen u naredna 3 do 6 dana,no od 4-6 dana oserljivost brzo pada.Cveranje jedne grane prvog reda , sa svimpostranim granama traje vee prema velicini,15-40 dana, a evetanje cele biljke 20·55 dana.Najbolja oplodnja cverova je prvog i drugogdana po otvanju cvetova, ali je za oplodnjunajznacajnija optimalna temperatura kJijanjapolena. Rast polenove eevi pocln]e za dva saraod dodira polena sa zigom tucka. Ona rastekod dovoljno visoke temperature, najbolje pri15-20°C. Temperatura 26 "C zaustavlja rastpolenove eevi, kod 30"C rast je ncnorrnalan, akod 35°C rast je tako nenormalan da sepojedina polenova zrna razlikuju. Kod tern­perature 40"C i nizo] od lO"C polen ne klija .Pri ternperaturl 11°C polen ostaje sposobanza oplodnju sledeca 6·7 dana. Kod 21°Cklijavost polena se brzo smanjuje tokom 2dana . U obicnirn poljskim uslovlma polenzadrzava klijavost tokom 4 dana, jab vlaznosrvazduha smanjuje klijavost, (Lazic, 1998) .

Po pravilu, od velikog broja ras­polozlvih cverova, sarno odredeni broj seiskoristi. Prvi cverovi znacajno stvarajunajmanju kollcinu semena i veliki brojpraznih Ijuski. U ovim evetovima se cestonalaze deforrnlsani ruckovl. Stubic moze bitizuckasro beli i ponekad stisnut ispod zigatucka,

Kod ovakvih cvetova ce za par danaotpastl zigovi tucka, sro je velika verovarnoca.ViSlji cvetovi u grozdu cvetova su redovnobolji. Normalno formiranje butona kodkupusa prolazi pri srednjoj dnevnojtemperaturi 17-18 "C . Oprasivanje iznad20-25 "C, ima negativni efekat na produkcijusemena. Zig i srubic cesto pozute i osuS<: se .

Visoke temperature a posebno vise od20 "C negativno deluju na formiranje butonapocev 5-6 dnevnim rastom pa sve domomenta otvaranja, s to dovodi do ne­normalnog obrazovanja antera i tucka.Srednje dnevna temperatura u granicama od24-25 "C sprecava dalje formiranje evetova ipupoljaka.

Visoka temperatura u periodu evetanjaizaziva deformaciju tucka, prasnika i ziga atakode j ostalih organa eveta, remeti

25

normalno cveranje i dovodl do abortivnosticverova, izaziva pojavu partcnokarpnih ljuski ,U procesu cveran]a ceslO dolazi do opadanjaeve rova , koji kod pojedinih cvasti kupusadosrlze i do 70%. NajceSce se ovo javlja uperiodu Zarkih i susnlh dana. Ovo se neprirnecuje kod sorata sa kasnijim i duzirnperiodom cveranja. Veoma cesta pojava [eopadanje prvih (donjih) cvetova na glavnojevasti usled ograniccnosti njihove oplodnje upocetnorn periodu evetanja biljke.

Ako se temperature krecu izmedulO-20oC nasadivanje sernena ce biti vecinornzadovoljavajuce. Opsta karakteristika evetanjakupusa kao i najpovoljnije formiranjegenerativnih pupoljaka nam govori 0

neophodnosti ranih rokova serve stirn da bismo izbegli obrazovanje evetnih pupoljaka ida sarno cvetanje prolazi pri umerenimsrednje dnevnim ternpcraturama do 20 "C.Ovo [e vaino znati pri proizvodnji semena ukonrinentalnlm rejonima sa Zarkim letom i priproizvodnji sernena karfiola (posebno kasnihsorata) u suptropskim reonima.

Za 1-2 dana do otvaranja cvctova caSicniHstici dobijaju zutozclenu boju. Zatim podpritiskom rastuclh evetnih listica i antera onise razilazc, postaju zuti i vidljivi. Morfoloskaosobina evetova je nedozvoljena sarno­oplodnja .

Mada ovo je sluca] sarno ako naudaljenoj parecli ima dovoljno hrane (nektarai polena) . KoliCina nektara i polena su odpresudnog znaca]a za duzinu trajanjaopraSivanja i oplodnje.

Obrazovanje plodova i sazrevanjesernena.

Posle oplodnje rasr ploda kodkupusnjaca produzava se u toku tri nedelje .Sarno formiranje kliee zapoCinje 4·5 danaposle oplodnje , klicini Iistiei se se forrnirajuposle 10 -tog dana, a sarna klica je sposobna zaklijanje posle 32-35 - tog dana posle oplodnje.Pri tome je seme u mlecnoj zrclosti dokvostana zrclost nastupa U periodu 35·40 . togdana. Sazrevanje semena manifestuje sebojom semenjace koja postaje erveno mrka ito je period kada se seme najceSce bere.

S obzirom da je e\'etanje postepeno te iseme sazreva postepeno te je sazrevanjesemena na biljci neravnomerno . U prosekukod dvogodisnjih kupusnjaca pocetak zrenjasemena na biljei je 55-66- tog dana , amasovno sazrevanje 70·80-tog dana posleevetanja, odnosno ukupni vegetacioni periodod sadnje izvodnica do bcrbe iznosi 100-125

dana (na severu i do 150 dana , a u sup­tropskim oblastima samo 80 -100 dana) .

Plod je Ijuska duga od 8 ·12 em, a sadrziIS • 20 se rne nki. Sernc je sitno , okrugkogoblika , sa mrezastorn povrsinorn sc rnen jace ,crnokafene boje. Razlike serncna kupusnjacamoguce je utvrditi samo na osnovu razlike ugradi sernenjace.

Ljuska je sa centralnom, perga­mentnorn plaeentom na kojoj se sa obestrane, u [ednostavnom nizu nalazi ras­poredeno seme. Plod puca na dva sava. Uplodu se nalazi 10·20 sernena. Serne je sitno,okruglog oblika , mrke do erne boje. Tezina1000 zrna je 3 - 4 grama. K1ijavost zadrzava 4 .5 godina.

Tehnologija proizvodnje semena kupusa

Serne kupusa se kod nas proizvodl nadva nacina . Prvi nacln je po prineipu: seme ­rasad - glavica - trapljenje - lzvodnice ­seme. Princip drugog nacina je : seme - rasad- Iisna rozeta - izvodnice - seme.

Prvi nacrn proizvodnje semena jesigumiji od drugog i zbog toga se koristi uproizvodnji sernena visokih kategorija(superelite , elite, originala) . Proizvodnjasernena kupusa odvija se preko izvodnica utoku dve godine, posto je kupus dvogodisnjabiljka. U prvoj godini postupak je isti kao i priproizvodnji glavica , Razlika je u tome sro serok pomera za oko 15 -20 dana kasnije odrokova za kasne sorre, rako da do krajavegetacije biljke budu dobro formirane, ali nesasvim zrele jer je ustanovljcno da ovakvebiljke daju manji prinos semena. Sadnjaglaviea se obavlja tako ~to se otvaraju brazde irueno postavljaju biljke. Kod sadnje treba daje 2/3 glavica ispod nivoa zemljista. Moze sedesiti da se prilikom zaoravanja biljaka , biljkeprikriju zemljom i u debljem sloju od 10· 15em . Zato se u prolece pre kn:tanja morajuodgmuti. Kod ruene sad nje biljke se sade 80 x80 em a kod polumehanizova pod plug 80 x100 sa 50 - 70.

Glavice se mogu saditi u jesen iii uproJece. Ukoliko se sade u prolece moraju secuvati u trapovima ~irine 1,5 m i visine 0 ,8 iii uspremistima. Mnogo je bolje da se u jesen vrlisadnja .

Za 1 hektar potrebno je oko 23000 ­2,,000 sadniea (izvodnica) . Izvodnive se nemogu vaditi, mogu se sarno zagrnuti predzimu. U mediteranskom podrueju se nemoraju zagrtati, zbog eega je ovo podrucjeveoma pogodno za semensku proizvodnjukupusa.

26

Sadnja u prolece obavlja sc u tokumarta, cesto se primenjuje rez glavicc u vidukrsra iii zaseeanje vrha glavice, radi laksegizbijanja cvernog stabla, Dorastanje izvodnicakod prolecne sadnje moze se vrsiti u toplojprostoriji iii u trapovima koji se utopljavajustajnjakom . Nacln sadnle kao i u jesen. Biljkeizvodnice cupaju se sa korenom. Preporucujese da se iscupane biljke drze 2 - 3 dana radidelimicnog uvenuca kako pri sadnji nabidoslo do ostecerqa glavlca .

Nedostatak prvog nacina proizvodnjesemena jc taj, sto zahteva puno radne snage ipogodne klimatske uslove. zbog velikogobima rucnog posla. Dal]e , kod trapljenjaglaviea postoji mogucnosr od ostecen]a ipropadanja glaviea od strane mlseva i drugihstetocina , kao i mogucnoscu truljenja glaviea.Medutim, seme proizvedeno ovakvim na­clnom ima vecu I sigurniju klijavost a prinossemcna po jedinici povrslne je Yeti.

U toku vegctaeije u prvoj godini jepotrebno pored redovnih rnera nege izvrsltl inegativnu selekciju i odstranjivanje bolesnih iostecenih biljaka .

Kod drugog naclna proizvodn]esernena , faza proizvodnje glavice se izostavl]a .Dovoljno je proizvestl rasad standard nommetodikorn , kao za proizvodnju glavica .jedlna modlfikacija u proizvodnji rasada jesro se serva pomera na pocetak augusta (1 - 5u rnesecu), a rasadivan]e za 10 -15 septernbar,Biljke sc rasaduju na stalno rnesto. Medurednirazmak treba da iznosi 60 - 70 em a razmak uredu 25 - 30 em. Do kraja godine usev sejednom iii dva puta meduredno iskultivira, uzavisnosto od vremenskih uslova. Navod­njavanje je po potrebi (jednom iii dvaput) .Ako su klimatski uslovi nakon rasadivanjapogodni za razvoj biljaka, drugim me·durednim kultiviranjem bi biljke trebalo malozagrnuti, da bi bile sto manje izloiene vetru imrazu tokom zimskog perioda. Ovakopripremljen usev spreman je za periodjaro vizacije . Ukoliko tokom ovog perioda imadovoljno s ne ga , tj. s n d n i pokrivac sedovoljno dugo odcii na biljkama , biljke lakseprodu kroz zimski period. Ovo je ujedno ilimitirajuCi faktor ovog naeina proizvodnjcsemena.

U prolece nakon jarovizaeije, eim jemoguce uti u njivu , obilazi se usev mdikontrole uspdnosti prczimljavanja biljaka.Biljke jarovizaciju prolaze u fazi lisne rozete.

Biljke sa nepovredenim vegetaeionimvrhom uspciino su jarovizirJle. Cim spoljniuslovi dozvolc, uscv treba prihraniti sa 150kg/ha KAN-a i mcdurcdno iskultivirati.

Kollclna padavina u ovom periodu odlucu]e 0

pocetku zalivanja.Drugo meduredno kultlviranje sc

obavlja dokle god visina lzvodnica dozvoljavaulazak mehanizacije u redove.

S obziram da obrazovanjc generativnihorgana tece lntenztvno, te je potrebnoobezbcditi dovoljno hraniva u lakopristu­pacnoj formi kao i dovoljno vlage. Dubrenjese rnc nskog uscva kupusa (izvodnica) izvodise sa 90 • 120 kg od svog NPK dubriva, Prijesenjoj sadnji dubriva se unose tako sto sedaju NPK dubriva a u prihrani takode NPKdubriva. Pri prolecno] sad nji do sad nje se daje2/3 NPK <lubriva dok u prlhrani 1/3 NPKdubriva,

Nega semenskog useva kupusa

U prolece pre kretanja vegcraci]eizvodnice sc odgrnu I zaseku u vidu krsta.Dalja nega se sastoji u kultiviranju (2 - 3 puta),jednom ogrtanju , navodnjavanju (3 - 5 pura) ,prihranjivanju i zaStiti ad bolesti i stetoclna.Na manj im povrSinama se moze vrslt! ikolccnje, jer se na raj nacin utice na povecanjeprinosa semena. U cilju brzeg sazrevanjarnoze se izvrsiti i zalamanje centralnog vrha.

Kod proizvodn]e serncnskog usevakupusnjaca mora se obezbeditl prostornaizolacija od oko 2000 rnetara. Zasttraizvodnica kupusa je veoma znacajna rnera.

Zastira kupusa od korova hemijskimsredstvlma je slcdcca: posle serve a prenicanja koristimo Mesoranil 50 iii Stomp330B; pre sadnje: Devrinol45-1f IJevrinol50wp, 1rejIan 48 BC, ZorkatreJ. AgrotreJ BC,lferbitreJHC-48, TreJgal i druge. Posle sadnjekoristimo Fusilade super i Goal ( R) .

NajecSce bolesti kupusa su trulezkorena i prizemnog dela stabla. (suzbija seTMTIJ iupa S) , dalje plamenjaca kupusa .(suzbija se Ridomil, Bordortska corba, Plavikamen) , crna pegavost kupusa. (DakojIo,Dakogal). Od stetocina na kupusu sepojavljuju : buvac, (Talstar, Karate, Basudin),kupusar, (Ripcord, Karate, Novodir) , Usnesoviee, (Talstar, Karate, Ripkord) , kupusnaUsna vas, (Diazinon, Basudin, Talstar) ,kupusna muva, (Sislemin, PosJamid,Basudin) , kupusni moljae, (Karale,SUlllialfa) , rilaS kupusove mahune, (Tiocid,Tionex) , podgrizajllce sovlee, rovae ,(J'iricid, J'irin ex) , (Glusac i sar.,1996; Lazic Isar.,1998).

Zetva

letva semenskog uscva kupusa treba dapoem: pre pune zrelosti jer se seme u tom

27

slucaju jako osipa. Zetva se obavlja kada biljkeizgube lisce a ostali dclovi dobijaju zutu boju ,Zetva sc obavlia odsecanjern celih biljaka u[utarnjlm casovima za vrerne trajanja rose, dabi se izbeglo osipanje se me na. Poznjevcnebiljke sc odlazu pod nastresnlcuili seprckrivaju na gomili da ne pokisnu dovrsldbc, eime mogu i naknadno sazreti.Vrsidba se obavlja vrslllcom, kombajnimailipak rucrurn mlacenjern . Nakon vrsidbe scmese u tankorn sloju odlaze u suve provetrcncprostori]e radi dosusivanja, nakon cega ide nadoradu. I'rinos sernena kupusa varira i krecese u granicama od 500-1200 kg/ha ,

Zakfjucak

Pored navedenih n acina proizvodnje,znaran uticaj imaju klimatski uslovi gajenja.Dok s jedne strane imaju pozitivni utica] naformiranje biljke, sa druge strane mogupospesno dclovatl na razvoj odredene bolesti ,stcrocine, kao i korova, Zbog toga semenskaproizvodnja mora biti pod neprestanlmnadglcdanjem scmenara I zastitara. Sarno lzovakvc proizvodnje se moze dobitidcklarisnno i sortno cisto scme,(Gvozdenovtc i sar. , 1996) . Ovakvo scme jepreduslov, da se narcdne godine iz njegadobiju sortno ujednacene I zdrave glavice .Zbog toga se prilikom kupovinc scmena, uvcktreba obrarltl s rruc n im i proverenimprodavcima, kao sto je Naucni Institut zaratarsrvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

LITERATURA

CERVENSKl, j ., GVOZDENOVI C, D. , TAKAC"::,A., (1995) : Proizvodno morfoloskekarakteristike so ra ta I hibrida kupl1sa,Sclekcija j semenarstvo, vol. II , hrI .str:103-106 .

CERVENSKI. J., GVOZDENOVIC, D., jELlCAGVOZDANOVlC.VARGA. MIRjANA VASIc;(1997) : Mogucnost pl'Osirenja genetickcvarij abilnosti kupusa uz ocuvanje genetic­kih rcsursa; Savremena poljoprivl'cda, 3·4 ,XX, Novi Sad, str:263·267.

GLUSAC. D., MAl .lOlA. G., GVOZDENOVIC; ,D., TAKAC, A., jELICA GVOZDANOVIC­VARGA, CERVENSKI, .J. (1996): Primenaherbicida u proizvodnji povrca, savjetova­nje agronoma Repuhlike srpskc( sinopsisircferatu), Banja luka, str 78 -79.

GVOZDENOVlC, D ., VASIC MIRjANA, BUGAR­SKI DUSANKA, GVOZDANOVIC-VARGA ,1E­LICA, TAKAC, A.,JOVlCEVlC D., CERVENSKIJ. (1996) : Stanjc i perspcktive sclekcije

povrca, Zbornik radova, sveska 25,str:455·466,

GVOZDENOVlC, D ., MIRjANA VASIC, BUGAR·SKI DUSANKA, GVOZDANOVIC·VARGAjEUCA, TAKAC, A., jOVICEVIC, D.,CERVENSKI, J. (1996) : Semenarstvo iplasman sernena povrca, Zbornik radova,sveska 25 , str:481·487.

LAZIC BRANKA, MARKOVIC, v., DUROVKA, M.,IUN, Z. (1998) : Povrtarstvo, Univerzitet uNovom Sadu, Poljoprivredni fakultet.

PAVLEK, PAULA (1985) : Specijalno povrcar­stvo, Sveuciliste u Zagrebu, Fakultetpoljoprivrednih znanosti, Zagreb .

STATIS·nCKI GODISNjAK jUGOSLAVIJE(1998): Savezni zavod za staristiku Beograd.

SEED PRODUCTION IN CABBAGE

CERVENSKI, J..GVOZDENOVlC D.,

SUMMARY

In this region, cabbage has a long tradition of growing and a variety of possible uses. Be­cause of this, high -quality seed production is required. Cabbage is a biennial, open-pollinatedcrop whose seed production requires the knowledge of certain growing conditions in order toprevent the production of impure seed, the further spread of weeds and diseases, and the reduc­tion of the major seed qualities (seed vigor, viability and purity) .

As a continuation of breeding work, seed production enables the maintenance and utiliza­tion a cultivars genetic potential through proper seed maintenance and increase. It is thereforenecessary that the process ofseed production is continuously overseen by a properly trained seedscientist.

28