FAKULTET ZA DRZAVNU UPRAVU I ADMINISTRACIJU Smer: Carine i porezi Predmet: Trgovinsko pravo

Seminarski rad na temu: - STECAJ Predmetni profesor. Dr.Slavoljub Vukicevic

Student:Jakovljevic Milica Broj indeksa A142/10

Sadrzaj:

1.Pojam stecaja..2 2.Pokretanje stecajnog postupka..3-4 3.Pravne posledice otvaranja stecajnog postupka...5-6 4.Prijavljivanje potrazivanja.7 5.Pobijanje pravnih radnji stecajnog duznika.8 6.Stecajna masa i njeno unovcenje.. 9 7.Deoba stecajne mase..10 8.Reorganizacija duznika u stecajnom postupku. 11 9.Prinudno poravnanje.12

-1 _____________________________________________________________ 1.POJAM STECAJA Stecaj je sudski nacin prestanka ili reorganizacije privrednih drustava i preduzetnika koji su postali trajnije nesposobni za

izvrsavanje obaveza,ili u drugim slucajevima koji su odredjeni zakonom.Drugim recima,stecaj je nacin za prestanak poslovanja insolventnog privrednog subjekta. Treba praviti razliku izmedju insolventnosti,nelikvidnosti i prezaduzenosti privrednog subjekta.Za razliku od insolventnosti, nelikvidnost je stanje privremene nemogucnosti privrednog subjekta da izvrsava svoje novcane obaveze prema poveriocima.Ako i kad on naplati svoja potrazivanja,bice u stanju da placa svoje obaveze.Prezaduzenost privrednog subjekta,pak,postoji onda kada je njegova pasiva veca od njegove aktive.U takvim slucajevima,ako duznik izvrsava svoje obaveze,njegovo poslovanje ne treba da bude likvidirano u stecajnom postupku jer ne remeti privredni zivot. Cilj stecajnog postupka je stavljanje svih neprivilegovanih poverilaca stecajnog duznika u isti polozaj.Kad ne bi postojao institut stecaja, insolventni duznik bi mogao da bira kojima ce od svojih poverilaca izvrsiti obaveze,ili bi svoja potrazivanja mogli naplatiti samo oni poverioci koji su bili najbrzi u pribavljanju izvrsne isprave protiv duznika. Za namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stecajnog duznika zakon koristi termin `bankrotstvo`. Bankrotstvo ili reorganizacija se sprovode nad stecajnim duznikom koji je nesposoban za placanje.Smatra se da je stecajni duznik nesposoban za placanje ako:ne moze odgovortiti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze,ako je potpuno obustavio svoja placanja u periodu od 30 dana,ako ucini verovatnim da svoje vec postojece obaveze nece moci da ispuni po dospecu. Stecajni postupak se ne sprovodi prema fondovima,organizacijama penzij- skog,invalidskog,socijalnog i zdravstvenog osiguranja,pravnim licima ciji je osnivac R.Srbija,jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave -2 _____________________________________________________________ 2.POKRETANJE STECAJNOG POSTUPKA

Stecajni postupak sprovodi trgovinski sud na cijem podrucju je sediste stecajnog duznika. Organi stecajnog postupka su: stecajno vece,stecajni sudija,stecajni upravnik,skupstina poverilaca i odbor poverilaca. Stecajni postupak ima vise faza. Prva faza je pokretanje stecajnog postupka. Stecajni postupak se pokrece predlogom poverioca,poreske uprave ili stecajnog duznika.Poverilac moze podneti predlog ako ucini verovatnim postojanje svog potrazivanja i to da je duznik nesposoban za placanje.U tom pogledu,poverilac sudu podnosi pravosnaznu izvrsnu ispravu koja glasi na novac i dokaz da svoje potrazivanje nije uspeo da naplati u izvrsnom postupku.Ako poverilac ima izvrsnu ispravu koja ne glasi na novac,mora izdejstvovati kod suda ispravu koja glasi na novac. Stecajni postupak se pokrece ali se ne sprovodi nego se odmah zakljucuje,ako stecajni duznik ima samo jednog poverioca. PRETHODNI STECAJNI POSTUPAK Stecajno vece u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga za pokretanje stecajnog postupka donosi resenje o pokretanju prethodnog stecajnog postupka i odredjuje stecajnog sudiju.Predlagac je duzan da u roku od deset dana od dana dobijanja naloga suda uplati avans na ime pokrica troskova stecajnog postupka.Protiv resenja o pokretanju prethodnog stecajnog postupka nije dozvoljena zalba. Stecajno vece ce pokrenuti stecajni postupak i bez vodjenja prethodnog postupka: -ako je predlog za pokretanje stecajnog postupka podneo duznik uz potrebne isprave -ako je poverilac podneo predlog za pokretanje stecajnog postupka,a -3

_____________________________________________________________ duznik je priznao postojanje secajnog razloga -ako postupak prinudnog poravnanja nije uspeo -ako je u postupku redovne likvidacije nad imovinom duznika utvrdjeno da je duznik insolventan. Ovlascena lica stecajnog duznika i lica koja za stecajnog duznika vrse finansijske poslove duzna su da organima stecajnog postupka na njihov zahtev i bez odlaganja,pruze sve podatke i obavestenja. Ako je pokrenut prethodni stecajni postupak,stecajno vece ce odrediti rociste radi raspravljanja o postojanju stecajnog razloga.Na rociste se pozivaju predlagac,predstavnik duznika i stecajni upravnik,ako je bio imenovan u prethodnom stecajnom postupku.Na rocistu radi izjasnjavanja o pokretanju prethodnog stecajnog postupka zainteresovano lice moze dati izjavu o preuzimanju duga stecajnog duznika.Ako stecajno vece to odobri,davalac izjave i njegovi jemci odgovaraju solidarno sa duznikom za njegove obaveze nastale do davanja izjave o preuzimanju duga. Prethodni stecajni postupak moze trajati najduze 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje stecajnog postupka. RESENJE O POKRETANJU STECAJNOG POSTUPKA Stecajno vece najkasnije u roku od dva dana od zakljucenja rocista za pokretanje prethodnog postupka,donosi resenje o pokretanju postupka. Resenje se dostavlja stecajnom duzniku,ovlascenom predlagacu ,poverio- cima koji su poznati sudu,finansijskoj organizaciji kod koje stecajni duznik ima racun i Registru.

-4 _____________________________________________________________

PRAVNE POSLEDICE POSTUPKA

OTVARANJA

STECAJNOG

Od dana otvaranja stecajnog postupka nastupaju u pogledu stecajnog duznika brojne pravne posledice. Prestaju ovlascenja organa i zastupnika duznika,a njihove funkcije prelaze na stecajnog upravnika. Otvaranje stecajnog postupka je jedan od razloga za prestanak radnog odnosa lica koja su zaposlena kod duznika.Stecajni upravnik ce za svakog zaposlenog doneti resenje o danu prestanka radnog odnosa.Ako je to neophodno radi obavljanja poslova u vezi sa stecajem,stecajno vece moze dok traje Stecajni postupak zadrzati na radu potreban broj zaposlenih. Danom otvaranja stecajnog postupka formira se stecajna masa.U stecajnu masu ulazi celokupna pokretna i nepokretna imovina duznika i novac na racunima duznika.Gase se racuni duznika kod banke i prestaju ovlascenja lica koja su imala pravo da raspolazu novcanim sredstvima na racunima duznika. Ako u toku parnicnog postupka bude nad tuziocem ili tuzenim otvoren postupak stecaja,parnicni postupak se obustavlja. Postupak ce biti nastavljen kad ga preuzme stecajni upravnik. Protiv stecajnog duznika vise se ne moze dozvoliti mera obezbedjenja ili prinudnog izvrsenja,cak ni radi namirenja potrazivanja u pogledu kojih postoji izvrsna isprava.Ako je prinudno izvrsenje u toku ono se prekida da se ne bi remetilo ravnomerno namirenje poverilaca.To se jedino ne odnosi na poverioce koji su pravo odvojenog namirenja stekli 60 i vise dana pre otvaranja stecajnog postupka. Danom otvaranja stecajnog postupka potrazivanja poverilaca prema stecajnom duzniku smatraju se dospelim. Nenovcana prava prema stecajnom duzniku tretiraju se kao novcana potrazivanja. -5

_____________________________________________________________ Obracunavanje ugovorenih kamata prestaje danom podnosenja predloga za pokretanje stecajnog postupka.Ako nakon izmirenja potrazivanja postoje raspoloziva sredstva za isplatu,stecajni sudija moze odobriti obracunavanje i placanje kamate i posle podnosenja predloga za pokretanje stecajnog postupka. Ako je poverilac prijavio u stecajnom postupku svoje potrazivanje,prekida se tok zastarelosti.A sto se tice zastareloti potrazivanja stecajnog duznika prema njegovim duznicima,rok zastarelosti ne tece godinu dana od dana otvaranja stecajnog postupka. Medjusobna potrazivanja stecajnog duznika i njegovih poverilaca koja su se pre otvaranja stecajnog postupka mogla prebiti,mogu biti prebijena I u stecajnom postupku,po opstim pravilima. Dvostrano teretni ugovori koji nisu izvrseni ostaju na snazi.To znaci da obe ugovorne strane moraju izvrsiti svoje ugovorne obaveze onako kako one glase. Otvaranje stecajnog postupka ne proizvodi nikakve posledice u pogledu potrazivanja stecajnog duznika prema njegovim duznicima.Takva potrazivanja ne dospevaju danom otvaranja stecajnog postupka. Nalog koji je izdao stecajni duznik gubi dejstvo danom pokretanja stecajnog postupka,ako stecajni upravnik ne odluci drugacije.Prestaju da vaze nalozi duznika za isplatu sa njegovih racuna ili za placanje menica koje je potpisao.Ponude ucinjene stecajnom upravniku ili one koje je on sam ucinio,ako nisu prihvacene do dana pokretanja stecajnog postupka prestaju da vaze danom pokretanja ovog postupka. Zakup nepokretnosti ne prestaje pokretanjem stecajnog postupka.

-6 _____________________________________________________________ PRIJAVLJIVANJE POTRAZIVANJA Naredna faza u stecajnom postupku je prijavljivanje potrazivanja stecajnih poverilaca. U resenja o pokretanju stecajnog postupka stecajno vece ce pozvati poverioca da pismeno prijave svoja potrazivanja.Taj rok ne moze biti duzi od 60 dana od dana objavljivanje obavestenja o pokretanju stecajnog postupka. Potrazivanja u stranoj valuti konvertuju se u dinare. ISPITNO ROCISTE Rociste za ispitivanje prijavljenih potrazivanja(tzv.ispitno rociste) odrzava se u roku koji nije kraci od 45 dana ni duzi od 60 dana od isteka roka za prijavljivanje potrazivanja.Stecajni upravnik utvrdjuje valjanost,obim i isplatni red svakog prijavljenog potrazivanja i o tome sastavlja listu priznatih i osporenih potrazivanja,i to u roku od 40 dana od dana prijema poslednje prijave.Listu stecajni upravnik objavljuje na oglasnoj tabli suda u roku od pet dana. Potrazivanje se smatra utvrdjenim ako nije osporeno od strane stecajnog upravnika ili od strane stecajnog poverioca.Poverilac cije je potrazivanje osporeno upucuje se na parnicu radi utvrdjivanja osporenog potrazivanja. O osnovu i visini osporenog potrazivanja se odlucuje u parnicnom a ne u stecajnom postupku.Poverilac koji je upucen na parnicu duzan je da o pokretanju parnice obavesti stecajno vece. Na ispitnom rocistu ispituju se i potrazivanja prijavljena posle isteka roka za prijavljivanje poptrazivanja,ako su prijave podnete sudu i stecajnom upravniku pre odrzavanja ispitnog rocista ili neposredno na rocistu.Ako potrazivanje bude

prijavljeno nakon ispitnog rocista,stecajno vece ce o trosku poverioca koji je naknadno prijavio potrazivanje odrediti dopunsko ispitno rociste. -7 _____________________________________________________________ POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STECAJNOG DUZNIKA Ima slucajeva kada duznik koji je zapao u materijalne teskoce preduzima pravne radnje ili propusta preduzimanje istih tako sto to nekim poveriocima pogoduje a nekima ide na stetu.Tako se vredja nacelo ravnomernog namirenja poverioca i zbog toga postoji mogucnost pobijanja pravnih radnji stecajnog duznika koje je on preduzeo pre otvaranja stecajnog postupka.Za to moraju biti ispunjeni objektivni i subjektivni uslovi. Pobijati se mogu pravni posao ili druga pravna radnja koji su preduzeti u poslednja tri meseca pre podnosenja predloga za pokretanje stecajnog postupka.Takve su situacije kada je poverilac naplatio potrazivanje koje nije dospelo ili je to uradio na nacin koji nije uobicajen,ili ako je pravna radnja koja je predmet pobijanja ucinjena neposredno pre otvaranja stecajnog postupka ili za vreme prethodnog stecajnog postupka. Pobijati se mogu i pravni poslovi za koje postoji izvrsna isprava ili koje su preduzete u postupku prinudnog izvrsenja.Takvi poslovi mogu se pobijati ako su preduzeti u poslednje dve godinepre podnosenja predloga za pokretanje stecajnog postupka. Kad je duznik koji je pao pod stecaj raspolagao svojom imovinom bez naknade ili uz neznatnu naknadu,dovoljno je ako je ispunjen samo objektivni uslov za pobijanje. Ne mogu se pobijati pravni poslovi zakljuceni radi: 1.izvrsenja odobrenog plana reorganizacije stecajnog duznika posle pokretanja stecajnog postupka 2.nastavljanja poslova preduzetih posle pokretanja stecajnog postupka

3.isplate po menicama ili cekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih menicnih odnosno cekovnih obveznika. -8 _____________________________________________________________ Pobijanje pravnih radnji stecajnog duznika vrsi se tuzbom koju moze podici poverilac stecajnog duznika ili stecajni upravnik.Pobijanje se moze izvrsiti i protivtuzbom ili isticanjem prigovora.Tuzba se podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zakljucen. Pobijanje se moze vrsiti od dana otvaranja stecajnog postupka do dana odrzavanja rocista za glavnu deobu stecajne mase. STECAJNA MASA I NJENO UNOVCENJE Stecajna masa se formira prodajom stvari stecajnog duznika i naplatom njegovih potrazivanja.Prodaju ili naplatu vrsi stecajni upravnik ili lice koje on ovlasti.Prodaja stvari vrsi se javnim nadmetanjem ili javnim prikupljanjem ponuda.Posle izvrsene prodaje stecajni upravnik je duzan da o izvrsenoj prodaji,uslovim i ceni obavesti stecajnog sudiju,stecajno vece i odbor poverilaca,i to u roku od 10 dana od izvrsene prodaje. Predmet prodaje moze,uz saglasnost odbora poverilaca,da bude stecajni duznik kao pravno lice ili njegovi delovi koji pretstavljaju funkcionalnu celinu.Novac dobijen prodajom stecajnog duznika ulazi u stecajnu masu i sluzi za namirenje stecajnih poverilaca.Prilikom formiranja stecajne mase posebna pravila vaze za stvari na kojima postoji izlucno ili razlucno pravo.Izlucna prava su takva prava treceg lica na osnovu kojih ono moze da zahteva da mu se predaju odredjenee stvari koje se nalaze kod stecajnog duznika.Takvo pravo ima vlasnik na stvari koju je duznik dao na zakup ili poslugu.Vrednost tih stvari ne ulazi u stecajnu masu.Razlucna prava imaju poverioci koji se mogu prvenstveno naplatiti iz odredjenih stvari stecajnog

duznika.Takvo pravo ima zalozni poverilac,bez obzira da li je pravo stekao po osnovu ugovora ili zakona.Prodate zalozene stvari formiraju posebnu stecajnu masu,koja sluzi za podmirivanje potrazivanja razlucnog poverioca. -9 ____________________________________________________________ DEOBA STECAJNE MASE Sledea faza u steajnom postupku je deoba steajne mase poveriocima steajnog dunika. Kad je znatan deo imovine i potraivanja steajnog dunika unoven, pristupa se namirivanju poverilaca iz steajne mase. Steajni dunik sastavlja nacrt reenja za glavnu deobu. Nacrt sadri: iznos koji e se raspodeliti steajnim poveriocima; konanu listu svih potraivanja; iznos svakog potraivanja; isplatni red svakog potraivanja; predloeni procenat namirenja steajnih poverilaca. Nacrt je steajni upravnik duan da dostavi odboru poverilaca,a odbor je duan da obavesti steajne poverioce da se nacrt za glavnu deobu nalazi na oglasnoj tabli suda ili u pisarnici suda. Steajno vee donosi reenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana, ako nije podnet prigovor na nacrt za podelu. U slucaju prigovora na nacrt, steajno vee e odrati roite i na njemu doneti reenje o glavnoj deobi. Reenje se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja se odboru poverilaca, poveriocu koji je izjavio prigovor i steajnom upranviku. Poverioci i steajni upravnik imaju pravo albe na reenje drugostepenom sudu. Steajni poverioci se u zavisnosti od njihovih potraivanja svrstavaju u isplatne redove.Zakonom su utvreni sledei isplatni redovi: -U prvi isplatni red spadaju potraivanja po osnovu trokova steajnog postupka.

-U drugi isplatni red spadaju neisplaene neto zarade zaposlenih kod steajnog dunika u iznosu od minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja steajnog postupka i neisplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja steajnog postupka. -U trei isplatni red spadaju potraivanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja steajnog postupak. - 10 _____________________________________________________________ -U etvrti isplatni red spadaju potraivanja ostalih steajnih poverilaca. Steajni upravnik e, uz saglasnost steajnog vea, a za raun zainteresovanih lica, poloiti kod suda iznose koji su za njih izdvojeni prilikom deobe steajne mase. Posle zakljuenja steajnog postupka, preduzetnik moe biti osloboen obaveze izmirenja onog dela duga u odnosu na koji potraivanja u steajnom postupku nisu namirena REORGANIZACIJA DUZNIKA U STECAJNOM POSTUPKU Steajni postupak koji obuhvata reorganizaciju dunika sprovodi se prema planu reorganizacije. Plan se saivanja u pismenoj formi. Moe biti podnet istovremeno sa podnoenjem predloga za pokretanje steajnog postupka, a najkasnije 90 dana od dana pokretanja steajnog postupka. Plan mogu doneti steajni dunik, steajni upravnik, poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeenih i neobezbeenih potraivanja, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala steajnog dunika.Trokove sainjavanja i podnoenja plana reorganizacije snosi podnosilac plana reorganizacije. Plan se podosi steajnom sudiji. Zakon sadri odredbe o tome ta mora da sadri plan reorganizacije i o merama za realizaciju plana reorganizacije.

Steajni sudija zakazuje roite za razmatranje plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca u roku od 20 dana od dana podnoenja plana reorganizacije. Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraivanja. Glasanje se moe obaviti pismeno i usmeno. U sluaju kada je potraivanje osporeno, steajni sudija moe izvriti procenu visine potraivanja u svrhu glasanja. Poverioci ija potraivanja treba da budu u potpunosti izmirena ne glasaju o planu reorganizacije. Kad je dunik ispuni sve obaveze predviene planom, vlasnici akcijskog kapitala steajnog dunika ponovo stiu prava na kapitalu. - 11 _____________________________________________________________ U sluaju da steajni dunik ne postupi po planu reorganizacije, svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes moe o tome obavestiti sud. PRINUDNO PORAVNANJE Pod prinudnim poravnanjem podrazumeva se odluka veine poverilaca insolventnog dunika kojom se olakava poloaj dunika, s tim da kad takvu odluku potvrdi sud ona dejstvuje i u odnosu na one poverioce koji su se izjasnili protiv nje. U steajnom postupku nad bankom i drutvom za osiguranje nije dozvoljenja prodaja steajnog dunika kao pravnog lica. Poverioci su, radi namirenja, svrstani u etiri isplatna reda i to: -prvi isplatni red su potraivanja Agencije za osiguranje depozita po osnovu osigranog iznosa i potraivanja po osnovu depozita fizikih lica umanjena za iznos osiguranog depozita -drugi isplatni red je po osnovu javnih prihoda -trei potraivanja ostalih poverilaca i -etvrti akcionara banke

- 12 LITERATURA: 1. Privredno pravo,prof. dr. Slavoljub Vukicevic