B U D I Z A M

UvodNajvia i najcenjenija mesta u sistemu ortodoksnih religijskih doktrina drevne Indije, zauzimale su kaste bramana, kod kojih su sve religijsko - filozofske teorije bile vezane za traenje spasa, stapanja sa Bramom, preodreenje samo za njih bramane, to vremenom dovodi do pojave opozicionih grana unutar nekadanje kulturno jedinstvene Indije. Budizam je reakcija neobramanskih slojeva staroindijskog stanovnitva na bramanizam. Kao alternativna doktrina sa osnovnim tenjama da se suprostavi ezoterinoj mudrosti bramana. Budizam postaje najrazreeniji i najuticajniji sistem takve vrste. Budizam je religija, rodjena u Indiji, ali danas pokriva veoma mali deo Indije, svega nekih pola miliona vernika. Meutim, budizam je veoma razvijena religija izvan Indije: u Indokini, na Tibetu, u Mongoliji, Kini, Japanu. Put budizma poinje polovinom 6. veka p.n.e. na granici izmeu severoistone Indije i junog Nepala, kada se poglavaru ratnikog plemena akja, kralju udhodani, i njegovoj eni, kraljici Maji, rodio sin Sidharta. Sve to se zna o ivotu Sidharte je iz legendi nastalih mnogo posle njegove smrti koje kau da je deaka odmah po roenju posetio uveni indijski mudrac Asita i prorekao mu da e biti ili veliki vladar ili veliki duhovni voa. Odluan da od svog sina napravi velikog vladara, kralj udhodana je Sidhartu zatvorio u palatu i okruio ga izobiljem, vrsto reen da se deak nikad ne suoi s bedom ili patnjom. Sidharta se oenio lepoticom Jasodarom i dobio sina Rahulu. Jednog dana Sidharta je krenuo ka etiri rajska vrta u neposrednoj blizini palate koje je za njega napravio otac. Na putu ka prvom vrtu ugledao je slabanog oveka, tela obogaljenog od starosti potom, u drugom vrtu, oveka na ivici smrti usled bolesti, a u blizini treeg vrta pogrebnu povorku. To suoavanje s ljudskom patnjom ga je opredelilo da trai put kojim bi ljudi bili osloboeni od stradanja. Na putu ka etvrtom vrtu sreo je putujueg monaha koji je prosio milostinju. Monah je, izgleda, imao neki unutranji mir i spokojstvo koje Sidharta do tad nikada nije video. Uveren da njegov dalji put treba da bude posveen veri i duhovnom ivotu, Sidharta naputa svoju porodicu i palatu, uzima ime Gautama i zapoinje ivot putujueg monaha. est godina je zajedno sa pet dugova ovladavao uenjima raznih duhovnih uitelja, upranjavao najstroiji asketizam, liavao se hrane. Meutim, shvatio je da se do prosvetljenja ne dolazi nikakvim ekstremnim ponaanjem. Putujui dalje stigao je u Bod Gaju gde je njegovu panju privuklo jedno drvo (indijska smokva, ficus religiosa). Seo je ispod tog drveta, licem okrenut ka istoku, i meditirao 49 dana. Poslednjeg dana doiveo je duhovno buenje. Prosvetljenje, koje budisti nazivaju nirvanom. Kada je doiveo prosvetljenje tj. buenje (nirvanu), Gautama je postao poznat kao Buda (Probueni). Petorici ranijih drugova odrao je uvenu propoved i oni su postali njegovi prvi uenici (arhati), a njima se nakon nekoliko dana pridruila skupna od ezdesetero ljudi. Time je osnovano jezgro budistikih redovnika. Osam meseci u godini putovali bi od mesta do mesta propovedajui, a za vreme kinog perioda od etiri meseca, iveli bi u bambusovim kolibama u velikim parkovima koje su im poklonili bogati sledbenici - to predstavlja osnovu za velike samostane kasnijeg razdoblja. Pored ovog imena, dobio je i titulu akjamuni (prorok/mudrac akja plemena kome je pripadao roenjem). Buda akjamuni putovao je Indijom preko 50 godina i prenosio svoje uenje ili zakon (dharmu) svima koji su hteli da uju od kraljeva do

2

najveih siromaha. Stekao je mnoge sledbenike i uenike, od kojih mu je najprivreniji bio Ananda koji je esto prikazan kako sedi pored svog uitelja. Buda akjamuni umro je najverovatnije u osamdeset prvoj godini. Smru je doiveo konano oslobaanje, parinirvanu. Legende kau da je pozvao svoje najvernije uenike i rekao im da e napustiti ovaj svet, ali je odbio da im kae ta se dogaa posle parinirvane jer je to izvan ljudske sposobnosti spoznaje i mogunosti izraavanja.

Budino uenje DHARMABudizam ine Tri dragulja: Buda tj. njegov ivot, Budino uenje (dharma) i budistika zajednica (sangha). Jedan od glavnih razloga uspeha budizma je injenica da je njena dogma (uenje) bila veoma otvorena, fleksibilna i sposobna da se prilagodi razliitim kulturama i domorodnim verovanjima. Doktrina koju je Buda poeo da propoveda poznata je kao dharma, ona se sastoji iz analize stanja ljudske svesti, prirode ljudskog postojanja i strukture njegove linosti, kao i predoavanje naina pomou kojih je mogue transcendirati patnju i smrtnost kao sveopti usud oveanstva, te dostii novo stanje. Po budistikom predanju do prve objave ove doktrine dolo je u Sarnathu i ta beseda je postala poznata kao Dharma akapavatana suta. Budina linost i njegovo propovedanje privukli su uenike, koji su se potom organizovali u zajednicu sledbenika Budinog puta, poznatu kao sangha. Sledbenici koji su prihvatali dharmu bili su spremni da napuste porodini ili domainski ivot i postanu lutajui prosjaci (bhikui). Prelazak sa lutalakog ivota na ureene zajednice prosjaka izgleda da je bio povezan sa praksom zajednikog okupljanja lutalica tokom perioda monsunskih kia u javnim sklonitima iz praktinih razloga. I drugi samane, koji nisu bili budisti, sledili su tu praksu, ali su se samo u sluaju Budinih sledbenika ova sklonita razvila u trajni, ureeni ivot u zajednici. Razlozi koji su do toga doveli nisu sasvim jasni; moda je karekteristina budistika doktrina o neposedovanju sopstva (anata) kao njegovu suprotnost isticala iru zajednicu ljudi u kojoj bi se moglo uvrstiti shvatanje o anati. Pripadniku sanghe bilo je doputeno posedovanje tek najpotrebnijih linih predmeta: odore, zdele za milodare ) inija u koju prima hranu od odmaina),iglu, brojanice (za meditaciju), brija za brijanje glave svakog Uposatha dana i filter za ceenje pitke vode, kako bi spasao ivote svih onih sitnih insekata koji mogu da se zadese u njoj. Ovi predmeti u naelu jo uvek predstavljaju jedinu svojinu doputenu monasima u zemljama Theravade. Disciplinski kodeks koji regulie ponaanje pripadnika sanghe izloen je u Patimokhi. Pored toga postoje razliita pravila i propisi u pogledu prirode i sprovoenja ivota sanghe to zajedno ini Vinaju ili discipline. Doktrina nije zavisila od bilo kakvog verovanja u vrhovnog boga-tvorca ili svetenikih obreda i funkcija. Bramanski svetenici onog doba smatrali su ovu doktrinu za jeres. Nova zajednica, sangha, bila je ravnopravno drutvo kome se opte nije obraala panja na kastinske razlike.

3

Svoje uenje Buda je nazvao Srednjim putem jer je bio protiv bilo kakvog ekstremnog ponaanja od strogog asketizma i liavanja, do ivota u preteranom izobilju. Reju, zalagao se za umerenost u svemu i saoseajnost prema svim ivim biima. Smatrao je da se samo empatijom, tj. razumevanjem i prihvatanjem drugih, moe doi do unutranjeg mira i postii duhovna sloboda. Svoje uenje Buda akjamuni formulisao je kroz etiri plemenite istine: 1. ceo ivot ispunjen je patnjom i prolaznou 2. patnja je posledica udnji ili htenja 3. da bi prekinuo patnju ovek mora da prevazie elje ili htenja 4. da bi se prevazile udnje ili htenja ovek mora da sledi Osmostruki put. Ovaj Budin put, oien od sebinosti, vodi do nirvane. Osmostruki put koji prekida krug neprekidnog ponovnog raanja i dovodi do blaenstva (nirvane) sastoji se od: ispravnog vienja stvari tj. gledita ispravnog uverenja tj. namere ispravnog govora ispravnog delanja ispravnog naina ivota ispravnog napora ispravnog stanja svesti ispravne koncentracije tj. meditacije. Neka kasnija uenja podelila su ovaj put u tri stadijuma: uverenje, meditacija i mudrost tj. spoznaja. Uverenje je vera u mogunost prosvetljenja kroz Budino uenje. Meditacija je vana jer njome ovek svoj duh oslobaa od uzroka samsare neznanja, elja i mrnje. Mudrost, tj. spoznaja, je stanje oslobaanja, nirvane. Dua ili ovekova linost sainjena je od pet elemenata ili skandha - telo, oseaji, opaanje, poriv i svest i ona se neprestano menja. Budin je jedini cilj da prvo u sebi ostvari, a zatim i druge da naui osloboenju od stradanja i utapanju u nirvanu. To se postie ivljenjem po uzoru na njegove etiri istine i upranjavajui osmostruki sveti put. Ko ivi takvim ivotom oslobaa se elje za ivotom, a samim tim i stradanja. Meutim, ovekov ivot ovde na zemlji je vrlo kratak da bi se za vreme samo jednog ivota on mogao osloboditi te elje za ivotom. Zato je neophodno reinkarniranje oveka vie puta. - Nirvana - Cilj ovekove egzistencije je nirvana, stanje blaenstva u koje se stie kad nestanu sve elje i karma vie ne postoji. Nirvana nije unitenje, nije nitavilo, a ipak je bezoblino i nestvoreno stanje. Prosvetljenje, koje budisti nazivaju nirvanom, je u stvari potpuno razumevanje ivotnog ciklusa koje dovodi do prekida i oslobaanja od

4

neprekidnog kruga ponovnog roenja, tj. samsare iji uzrok su neznanje, elja i mrnja. To verovanje da ovekov ivot i dela (karma) odreuju u kakvom telu e se dua ponovo roditi (tj. nai posle smrti) budisti su nasledili od hinduizma koje je bilo preovladavajua religija u Indiji. Danas zapadna kultura, u potrazi za venim ivotom i eliksirom mladosti, esto tumai budizam kao put ka ponovnom ivotu. To je samo delimino tano. Budisti zaista veruju da postoji ciklus ponovnog raanja ali sve ine da se njihova dua vie ne rodi u drugom telu. Naime, prema budizmu postoji est oblika u kojima dua moe da se nae ponovnim roenjem: boanski, ljudski, ivotinjski, gladnih duhova, ratobornih demona i pakla. Samo boanski je bolji od ljudskog u smislu napretka ka postizanju prosvetljenja i stoga je cilj budista da dostignu parinirvanu tj. oslobaanje od ponovnog raanja. I kad odmara, i kad umire, Buda na licu ima isti blaeni osmeh. Svrha toga je da se kod vernika ne stvori oseaj tuge ili straha i da im se ulije nada da je mogue da svako dostigne parinirvanu.

- Karma ponekada se transliteralizuje kao karman, doslovno znai in ili akt, alise ue koristi da bi oznaila zakon koji vlada delanjem, koje ima viei materijalne posledice u ovom i buduim ivotima. Otuda je tesno povezana sa verovanjem u reinkarnaciju ili ponovno roenje. Zabeleeno je da je jedna od posledica Budinog probuenja (prosvetljenja) bilo seanje na prethodne reinkarnacije, tj. uklanjanje amnezije, koja po toj pretpostavci, onemoguuje ostalim ljudima da se sete svojih reinkarnacija (zanimljivo je da je Platon slinu vrstu sjeanja, anamnesis - onoga to je dua videla boravei u svetu ideja pre sadanjeg roenja - uzimao kao predpostavku filozofskog saznanja). U Pali kanonu postoji ak zbirka od 550 pria (Jataka), preteno moralno-pounog karaktera, koje govore o ranijim ivotima Bude. Ali, ne samo Buda, ve i drugi znaajni Budisti imali su te svojevrsne "genealogije" ili "rodoslove". Ideja reinkarnacije je igrala vanu ulogu i u ranom (hinayana) i u kasnom (mahayana) budizmu. Smatralo se da se proces duhovnog napredovanja, koji dovodi do probuenja, odvija kroz brojne reinkarnacije. To shvatanje je poivalo na pretpostavci o postojanju etikog i saznajnog kontinuiteta, gde se tokom reinkarnacije produbljuje duhovni uvid i karma poboljava moralnim zaslugama. Ta ema je naroito razraena u mahayanskoj koncepciji o putu bodhisattve, ovjeka koji je postigao probuenje, ali se vraa u nove reinkarnacije da bi pomogao drugim biima na tom putu.

- Meditacija Meditacija je jedan od tri glavna inioca budistikog puta , pri emu su ostala dva moralnost, koja prethodi i uvek mora da prati meditativnu delatnost, i mudrost koje se postie kao rezultat same meditacije. Po budistikom shvatanju meditacija predstavlja delatnost u kojoj ovek nastoji da nadvlada diskurzivno razmiljanje, da uniti ili sprei nepovoljna duevna stanja, te zane ili utvrdi povoljna duevna stanja. Meditacija je disciplina, te stoga uenik treba da je naui od uitelja ona bez takvog linog nadgledanja ne moe biti valjano sprovedena. U tome lei i jedan od glavnih razloga za postojanje budistikog manastira: on predstavlja kolu meditacije, gde mlai monasi ue od starijih ili naprednijih monaha.5

Anusati je budistiki termin za podseanje ; ustaljeni spisak od 6 tema za pdseanje, od koih se svaka preporuuje kao oblik meditativne vebe, ine: podseanje na Budu (budhanusati); na njegovu doktrinu ( dhamanusati); na njegovu zajednicu ( Sanghanusati) ; moralnost ( silanusati); neprianjanje (aganusati); nebeska sfera (devanusati). Svaki od ovih tipova podseanja smatra se delotvornim na meditativnom putu. Meditacija o smrti je jedna od etiri religijske meditacije koje se ponekada pridodaju ovom spisku od est osnovnih budistikih religoznih meditacija, ostale tri su meditacija o telu, disanju i miru. Postoje i klasini spisi koji se bave meditacijom, prvenstveno Budaghosina.

- Sveta knjiga TIPITAKA - Buda nije zapisao nita od svog uenja. Nekoliko vekova posle njegove smrti odravani su sabori budistikih poglavara, uenjaka i prosvetljenih sledbenika u cilju ouvanja Budinog uenja i kodifikacije pravila monakih redova. Budino uenje irili su misionari, najpre usmeno, Indijom, ri Lankom i celom jugoistonom i istonom Azijom. Tek u I veku p. n. e. sr doktrine zapisana je u svete tekstove, sutre. Prve sutre June tradicije, tj. Theravada budizma, bile su zapisane na jeziku ri Lanke paliju, dok su sutre Severne tradicije, Mahajana i Vadrajana budizma, zapisane na sanskritu. Oba jezika pripadaju grupi indo-evropskih jezika. Sa palija ili sanskrita sutre su prevoene na druge azijske jezike i prepisivane u razliitim formatima u zavisnosti od mogunosti i lokalnih tradicija na palminom liu, papiru, u formi svitaka, ploa, nekad su bile dekorisane crteima, itd. Sveta knjiga budizma, kasnije nazvana Tipitaka (Tri korpe u prevodu), sastoji se od tri dela: 1. Sutre (na sanskritu) zbirka svetih tekstova, tj. Budinih rei kako ih je preneo Budin prvi uenik i sledbenik Ananda, rasporeena je u pet zbirki ili nikaja (DighaNikaju, Mahima-Nikaju, Angutara-Nikaju, Samjuta-Nikaju, Khudaka-Nikaju). Stil grae zastupljene u Suta-Pitaki izriito je populara, namenjen u apologetske svrhe I za poduavanje: odlikuju ga parabole, metafore, alegorije i opirna ponavljanja usled mnogobrojnih naglaavanja. 2. Vinaja pravila monakog i manastirskog ivota. Prvi podeljak se bavi patimokha pravilima za monahe i naziva se bhikhu, drugi podeljak nazvan skupine od kojih se svaka skupina bavi po jednim posebnim aspektom ivota sanghe, kao to su zareivanje, pravila u pogledu odee, lekova, hrane, boravita itd. 3. Abidharma budue uenje, metafizika uenja koja se kasnije veoma razvila u budistikoj skolastici; sastoji se iz sedam knjiga u kojima je izloena doktrina. Abhidharma Pitake sarvastivadinske kole razlikuje se po nazivima knjiga koje sadri ( 1. Sangiti-parijaja-pada, 2. Dharma-skandha, 3. Dhatukaja-pada, 4. Pranati-pada, 5. Vinana-pada, 6. Prakarana-pada, 7. nana-prasthana), mada se neke od glavnih tema podudaraju, od Abhidharma Pitake u Theravadi ( 1. Dhamasangani nabrajanje entiteta, 2. Vibhanga- rasprave, 3. Dhatukatha- rasprave o elementima, 4. Pugala-panatikategorije pojdinaca, 5. Katha-Vathu sporna podruja, 6. Jamaka parovi, 7. Pathana uzronost). Poto se theravadinska i sarvastivadinska Abhidhama-Pitaka razlikuju po spisku knjiga koje svaka od njih sadri, sastavljanje Abhidharma-Pitaka je, u svakom pojedinanom sluaju, usledilo verovatno nakon odvajanja ove dve kole.

6

Tipitaka je oblik budistikog spisa koji se smatra merodavnim u zemljama theravadinskog budizma June Azije tj. Na Cejlonu, Tajlandu, burmi, Kambodi i Laosu. Prema tradiciji kompilaciji ovog kanona pristupljeno je neposredno posle Budine smrti, na saboru odranom u Radagahi. Kanon se dalje razvijao na II Saboru pa je Abhidahama Pitaka u svim bitnim aspektima, ukljuujui dodavanje poslednjeg podeljka, dovrena do III Sabora, odranog za vreme Aokine vladavine. Aoka, koji zauzima izuzetno vano mesto kod theravadinskih budista, ne pominje se u kanonskoj literaturi; on se sree samo u posrkanonskim hronikama na paliju. Otuda se pretpostavlja da je sastavljanje kanona bilo dovreno, a sam kanon upotpunjen pre aokinog perioda ( III vek p. n. e. ). Ipak, treba praviti razliku izmeu utvrivanja kanona i usmene tradicije i njenog pretakanja u pisani oblik, koje se dogodilo, prema dokazima iz hronike Dipivamse, za vreme vladavine kralja Vatagaminija tj. pred kraj I veka p. n. e. Tekst pali Tipitake koji je do 1855. ostao u obliku rukopisa, u zbirci od palminih listova sauvanoj preteno na Cejlonu, Burmi i Tajlandu, poeo je da se tampa zahvaljujui zanimanju evropskih naunika. Od 1855. god. Gotovo celokupan tekst Tipitake na paliju transliterizovan je u latinino pismo. Veina teksta pet Nikaja prevedeni su na engleski i ibjavljeni kako Knjiga o samodisciplini.

Dve grane BudizmaPoput drugih religija, budizam je zavrio uspostavljanjem dihotomije izmeu siromane i bogate tradicije, izmeu antropne i transcendentalne tendencije. Prva je naglaavala humanu dimenziju osnivaa, druga njegovu boansku dimenziju. Prva razmimoilaenja meu monasima u pogledu pridravanja pravilima nastupila su od prilike jedan vek posle Budine smrti, to je bio povod za sazivanje drugog Sabora1, u Vesaliju. Izuzetno potovani monah po imenu Jasa, Anandin uenik, ukorio je pojedine monahe zbog ogreenja o budistiku monaku discipline. Odbor je jednoglasno osudio prakse koje su upranjavali monasi iz Vesalija. Posle njega je usledilo izgovaranje iznova uspostavljene Vinaje i Suta. Ovaj sabor predstavlja poslednji dogaaj u istoriji budizma koji je zajedniki zabeleen u razliitim verzijama Vinaja-Pitake tj. na paliju i sanskritu. Dalje razlike u miljenjima, ovoga puta u vezi sa pitanjima doktrine iskrsle su u III veku p. n . e., i u vreme vladavine cara Aoke, koji je u to doba postao budista (u znak gnuanja prema nasilnikom pohodu koji je prethodno lino preduzeo). Trei Sabor je odran u carskoj prestonici Pataliputi i bavio se upravo doktrinarnim razlikama. Njegov ishod se ogledao u odlasku jedne struje monaha koji su se drali stanovita Sarvastivade, nasuprot tradicionalnom stanovitu starijih ili Sthavira iz ravnice oko donjeg toka reke Gang u pravcu zapada ka Madhuri koja im je postala uporite. Zahvaljujui tim1

I Sabor sazvan je da bi se uspostavio tekst Vinaja-Pitake i Suta-Pitake.Monah po imenu Ananda usaglasio je verziju Suta-Pitake, a monah Upali pobrinuo se za konanu verziju Vinaje. Tako usaglaen tekst su potom izgovarali u horu otuda pali naziv za sjuptinu sangiti zajedniko pevanje; ova re je prevedena kao sabor. Renik budizma: vodi kroz misao i tradiciju, Trevor O. Ling, Beograd, Geopoetika, 1998. g., str. 201.

7

razlikama, kao i kritikama na raun opadanja duhovnih merila tradicionalista, u okviru budizma ponikao je novi pokret , prozvan Veliko sredstvo ka spasenju (Mahajana). Starija kola prozvana je Hinajana ili Manje sredstvo za spasenje. Snaga nove, mahajanske kole, proirila se na severo-zapad Indije, u podruju koje je bilo pod uticajem grko-rimske kulture. Vei naglasak koji je nova kola pridavala vrlini saoseajnosti, kao i mudrosti doveo je do zakljuka da je hrianski uticaj mogao imati izvesnog udela u razvoju Mahajane, poto je u ono doba trgovina izmeu Indije i rimskog sveta ujedno bila posrednik u prenoenju i razmeni ideja na Istok i na Zapad. Uenje Mahajane otvara put spasenja svima. Prelaz od Hinayana ka Mahayani bio je zapravo promena ideala budistikog savrenstva. Dok je elja pristalice Hinayana budizma bila da postane arhat, bie koje nee nikada napustiti stanje nirvana i nikada se nee vratiti u gadno stanje samsare, odnosno ciklus reinkarnacija, dotle pristalice Mahayane ele da postane Bodhisattva, bie koje je, iako je dosegnulo do Probuenog, uprkos tome spremno da rtvuje sopstvenu dobrobit za dobrobit svih ljudskih bia i tako vie voli da ostane u svetu umesto da se povue. Jo jedna od razlika izmeu ova dva pravca je to se u Junoj tradiciji esto, a negde i jedino, potuje i oboava istorijski Buda, dok u Severnoj tradiciji oboavaju i druge Bude, boanstva i bodisatve (samilosna bia koja pomau drugima da doive spasenje). Odlika Mahajane je i upotreba sanskrita, jezika bramanskih hinduistikih svetenika; mnogi spisi mahajanskog budizma napisani su na tom jeziku.Veina budista pripada mahajani, a rasprostranjeni su preteno u severnim zemljama, u Nepalu, Tibetu, Vijetnamu, Kini, Koreji i Japanu. Teravada preovladava u Jugoistonoj Aziji, ri Lanki, Burmi, Tajlandu, Laosu i Kampuiji.

Bogosluenja i prazniciinovi bogosluenja predstavljaju znaajan deo budistikog verskog ivota, kako za monahe tako i za svetovnjake. Budistiko bogosluenje sastoji se prvenstveno od podseanja na Budinu uzvienost i slavu, njegovu doktrinu i njegov red tj. na tri dragulja, zatim od njihovog uzdizanja i sopstvenog posveenja istima. Takav in bogosluenja zajedno sa uvaavanjem moralnih propisa predstavlja uobiajenu svakodnevnu praksu kod monaha i svetovnjaka. Ona moe da se izvodi u sluaju svetovnjaka u malom kunom svetilitu ili na nekom javnom mestu kao to su pagoda ili hram. Prilikom bogosluenja se obino klei, sa rukama ispred lica, sklopljenih dlanova, a na odreenim mestima u bogosluenju obavljaju se potpuna prostiranja, pri emu se elom dodiruje tlo. O sveti danima se esto dri i propoved, u kojoj neki stariji monah objanjava odreene aspekte Budinog uenja ili podsea svoje sluaoce na moralne discipline budistikog ivota. Razlikuju se dve vrste svetih dana : meseni i godinji. Meu prvima su najvaniji dan punog Meseca i dan Mladog meseca. U te dane u svakom manastiru sangha izvodi ceremoniju izgovaranja disciplinskog kodeksa. To su, teoretski, dani za obilazak

8

manastira i uestvovanje u bogosluenjima koje predvode monasi. U ove dane se obino pristupa i postu koji se odnosi na uzdravanje od hrane izmeu podneva i sledeeg jutra. Praznici koji su zajedniki za sve budistike zemlje odnose se na glavne dogaaje iz ivota istorijskog Bude, to su godinji sveti dani od kojih je najvaniji Vesak. Na taj dan se ujedno obeleavaju roenje Sidharte, prosvetljenje i smrt tj. parinirvana, dok se u nekim tradicijama (npr. Mahajana budizma) konano oslobaanje ili parinirvana praznuje kao zaseban praznik. Na tri meseca pre ovog dogaaja nastupa Magha Pua, kada se obeleava Budino objavljivanje monakog disciplinskog kodeksa, Vinaje. Jo jedno razdoblje od znaaja u budistikoj godini je Vasa, koja se katkada naziva i budistikim velikim postom. Ovo razdoblje monasi posebno posveuju religioznom prouavanju kao i poduavanju svetovnjaka. Osim pomenutih, svuda se slavi i praznik okretanje toka zakona u spomen na prvu propoved koju je Buda akjamuni odrao u Jelenskom parku. O praznicima budisti, sveano obueni, najpre poseuju lokalni hram u koji nose darove hranu, tkanine, cvee. U nekim tradicijama hramovi se obilaze tri puta u krug, u slavu tri dragulja budizma Bude akjamunija, njegovog uenja i budistike zajednice. Vernici sluaju propoved, mole se i meditiraju i veoma esto ceo dan provedu u hramu. Deo dana obavezno je posveen hranjenju najsiromanijih. Nemogue je pobrojati ostale praznike jer budisti, naroito u dravama Mahajana tradicije, sve to rade posveuju nekom Budi, bodisatvi ili drugom boanstvu, oekujui za uzvrat njihovu zatitu. Osim toga, postoji mnogo praznika koji su posveeni simbolima budizma npr. praznik vode i svetla, ali i praznici posveeni motima svetaca.

Buda u BudizmuTek 600 godina posle smrti istorijski Buda dobija ljudski oblik u umetnosti. Pre toga on i njegovo uenje bili su predstavljani samo simbolima. To su najee bili toak simbol zakona ili uenja, otisak stopala i tron tj. presto simboli Budinog prisustva. Sam Buda predstavljen je u etiri situacije poloaja (sane na sanskritu), dok: sedi, stoji, koraa i lei, od kojih su prve dve najee. Osim u situaciji kad lei, Budine porukeitamo iz gestikulacija njegovih ruku (mudre). Najei sedei poloaj Bude je nogu prekrtenih u lotos poloaju. To moe biti pun lotos poloaj, pri emu su mu tabani okrenuti potpuno ka nebu, ili polu-lotos poloaj, u kome su mu jedno ili oba stopala skriveni pod tunikom. Buda, takoe, moe sedeti po evropski, tj. Onako kako mi sedimo na stolicama. Ovaj poloaj je verovatno nastao pod uticajem grko-rimske kulture kao, uostalom, i tunika u koju je odenut Buda (a kasnije i Isus Hrist). U sedeem poloaju Buda najee pokazuje mudre meditacije (dlanovi jedan na drugom u krilu), pozivanja zemlje da posvedoi o njegovom prosvetljenju (vrhovima prstiju desne ruke dotie zemlju), objanjenja (palac i kaiprst se dodiruju pravei krug koji je simbol savrenstva tj. prosvetljenja), itd. Ako sedi na tronu, levom nogom sputenom i dotiui zemlju, a desnom savijenom i poloenom na presto, najverovatnije je re o Buduem Budi, tj.

9

onom koji dolazi. Taj poloaj se naziva promiljanjem i predstavlja Budu koji razmilja kad je pravi momenat da sie s neba i spasi svet. Kad stoji, najee na lotosovom tronu, Budine noge malo su rairene, a rukama uglavnom pokazuje mudru odsustva straha ili darivanja. Mudra odsustva straha (tj. ne boj se) je desna ruka savijena u laktu sa akom u visini ramena okrenutoj ka onom ko stoji ispred Bude. To je stari simbol mira i prijateljstva nastao jednostavnom eljom da se pokae da je desna ruka, u kojoj se nosi oruje, prazna. Mudra darivanja je desna ruka, ispruena pored tela sa akom takoe okrenutom ka onom ko stoji ispred Bude.Ako je prikazan kao dete, onda je to kako prstom upire ka nebu. Hodajui poloaj je zaista redak i moe se nai samo u Tajlandu, Laosu i Vijetnamu. U budistikoj ikonografiji to je neko blii prosvetljenju, to je njegovo telo statinije, simbolizujui odvajanje od ovog sveta. Stoga se smatra da je taj hodajui poloaj, tj. iskorak koji pravi Buda, u cilju ostavljanja otiska svog stopala drevnog simbola Budinog prisustva. U leeem poloaju prikazan je samo istorijski Buda akjamuni i to samo u dva sluaja kad se odmara i kad umire tj. oslobaa se od neprekidnog ciklusa ponovnog raanja. U budizmu je najvanija simbolika, tj. ta neka slika ili skulptura predstavlja, a ne toliko sam nain i forma kako je predstavljena. Stoga je laicima najee veoma teko da razlikuju da li je neka slika ili skulptura Buda ili bodisatva. Osim toga kako Buda tako i bodisatve imaju mnoge attribute i javljaju se u veoma razliitim formama. Na primer, jedna ili jedan (i pol varira u zavisnosti od zemlje do zemlje) od najoboavanijih bodisatvi, Avalokitevara, ima vie od 30 atributa i naina na koje je predstavljen/a. Ipak, kad je u pitanju predstavljanje Bude postoje izvesna pravila kojih se svi dre. Najvanija je predstava lica, a na licu (kao i u mnogim drugim kulturama) oi. Oi su uvek poluzatvorene, kao u stanju meditacije. Druga stvar koja je upadljiva na licima predstava Bude su veoma dugake une resice. One su simbol izuzetne mudrosti, duhovnosti i dugovenosti. Duge une resice verovatno odgovaraju realnosti jer su indijski prinevi tradicionalno zaista nosili teke minue koje su izduivale resice. Usta Bude uvek su zatvorena, u blaenom osmehu, pozivajui vernike da imaju poverenje u njegovo uenje. Nekad je oko Budine glave ili celog tela prikazan oreol (akra na sanskritu). Oreol moe biti jednostavan krug (kao oko glave Isusa Hrista) ali i ukraen drugim boanskim biima ili svetlima. Istorijski Buda uvek je obuen u skromnu monaku tuniku, bez ikakvog nakita, ime se pokazuje njegova odvojenost od materijalnog sveta. Ukoliko sedi onda je to na tronu, najee od lotosovog cveta koji je simbol istote i savrenstva, a postolje trona nekad krase i jeleni (simboli Budine prve propovedi) ili lavovi (simboli budistikog zakona).

10

Verski objekti- Stupe i pagodaNajpoznatiji i najprepoznatljiviji budistiki spomenici su stupe. One imaju formu izduene kupole sa stubom na vrhu. Stupe su zatvorene sa svih strana i u njih se ne moe ui. Smatraju se simbolom Budinog prosvetljenja i svete planine Meru, centra budistikog kosmosa. Njihov oblik najvie lii na poloeno zvono i u njima se uvaju relikvije moti istorijskog Bude, velikih svetaca i uitelja budizma. U svakoj zemlji stupe su razliite negde zlatne s puno dekoracija, negde je ono to ona predstavlja daleko vanije od toga kako je napravljena. U krajnjoj liniji, Budi je kronja drveta bila dovoljna da doivi prosvetljenje. Ako je izgraena po svim pravilima, stupa bi trebalo da ima pet geometrijskih elemenata, simbole kosmosa etvrtastu osnovu (simbol materije), zatim krug (simbol znanja), trougao (simbol duha), polukrug / suncobran (simbol budistikogzakona) i na vrhu dragulj (simbol vrhovnog principa). Vernici obilaze stupe, kao i hramove, u pravcu kretanja kazaljke na satu, a do dana dananjeg one koje u sebi uvaju najvee svetinje poseuje na hiljade hodiasnika. U zemljama Severne tradicije (Kini, Vijetnamu, Japanu, Koreji) stupe su evoluirale u formu viespratnih pagoda. Od forme stupa zadrale su samo suncobran na vrhu, a u neke od njih se moe i ui.

- HramoviBudistiki hramovi mogu biti veoma raznoliki. U najoptijem smislu, oni simbolizuju budistiki kosmos. U osnovi su graeni prema emi mandala, glavnog amblema budizma i vodia u meditaciji. Najee je u sredini najvia kula ili stupa koja je simbol planine Meru, centra kosmosa. Oko najvieg vrha (planine Meru), kao i u mandalama, nalazi se sedam planinskih venaca koje razdvajaju sedam okeana u sluaju hramova to su najee terase s ogradama. Obino je forma tih terasa kvadratna, a njihova etiri kraja (ugla) simboli su etiri kontinenta. U najjunijem kontinentu ive ljudi, dok na vrhu planine Meru ive etiri nebeske Bude, okrenute ka etiri strane sveta. Peti, nebeski Buda Vajroana obitava na vrhu planine Meru. Meutim, kao i u drugim stvarima u budizmu, simbolika je najvanija i ni sluajno ne treba misliti da su svi hramovi izgraeni po ovom pravilu. Neki su jednostavno islikane peine, neki su ogromni i po svojoj untranjosti podseaju na trobrodne crkve, neki su lavirintski splet hodnika i spratova, itd.

- Oltari i svetilitaU budistikim manastirima, osim u nekim hramovima Vadrajana tradicije u Nepalu i na Tibetu, ne postoji prostor iza predstave Bude rezervisan za svetenike. U velikoj veini budistikih hramova oltar je vrlo skroman. Obino je to samo mali prostor podno nogu boanstva gde vernici prinose darove (cvee, vodu i hranu, pale insens tapie). Budisti esto, u tiim delovima svojih kua, ukoliko su u mogunosti, prave oltare i male

11

molitvenike. Ako nemaju prostora prave drvene prenosive molitvenike, a nije retkost videti oltare i molitvenike u prodavnicama i poslovnim prostorijama.

Razvoj i irenje budizmaU vreme zapisivanja prvih sutri (1. vek n. e.), na jednom od sabora, dogodio se i raskol u budizmu, tj. podela na kole Hinajana (Mala kola) i Mahajana (Velika kola). I jednima i drugima oboavanje istorijskog Bude je primarno. Meutim, Hinajana budizam, u koji spada najstariji oblik budizma, Theravada (Uenje starih), put ka spasenju trai u epizodama iz Budinog ivota na zemlji. Ova tradicija oslanja se na ranije monake tradicije prema kojima monasi slede Budino uenje kako bi doiveli lino prosvetljenje tj. spasenje od kruga ponovnog raanja. Osnovni predmet oboavanja je istorijski Buda akjamuni i najvaniji dogaaji u njegovom ivotu. Mahajana budizam se vie bavi apstraktnim, nebeskim silama akjamunija, smatrajui da kljunu ulogu u dostizanju prosvetljenja imaju bodisatve samilosna bia koja odlau ili se odriu svog linog prosvetljenja kako bi pomogli drugima da doive spasenje. Mahajana budizam stoga ima veliki panteon (poredak bogova i boanstava) jer ui da se Buda moe javiti u hiljadu oblika, da je mogue da u isto vreme postoji pet transcendentalnih, nebeskih, Djani Buda, a osim njih tu su i brojne bodisatve i razna druga boanstva, od kojih su mnoga pozajmljena iz hinduizma. Najvanija (u meri u kojoj je rangiranje mogue) bodisatva je Maitreja budui Buda. Kasnije, u prvoj polovini prvog milenijuma, javio se i trei, ezoterini, pravac Vadrajana budizam (Dijamantska kola) koji je proistekao iz indijskog tantrizma. Ovaj pravac takoe ui da bodisatve i druga boanstva mogu pomoi ljudima na putu spasenja ali uz korienje tantri starih indijskih magijskih tekstova, raznih rituala, plesa, gestikulacija, zvunih i vizuelnih pomagala. Ikonografija Vadrajana budizma najvie od svih pravaca obiluje enskim boginjama. Budizam poinje da se iri kao religija tek otprilike 300 godina posle smrti istorijskog Bude. Prvi svetovni vladar koji je prihvatio budizam i reio da ga proiri na celu zemlju bio je indijski kralj Aoka (vladao od 272. do 231. p. n. e.). On je izgradio mnoge hramove i stupe u zemlji, slao misionare da ire novu religiju i postao uzor mnogim kasnijim vladarima. Kralju Aoki dugujemo i raanje budistike umetnosti. Pre stubova i hramova koje je on podigao Buda nije bio predstavljen u ljudskom obliku, a budistika umetnost bila je ikonografska tj. predstavljani su samo simboli Bude i njegovog uenja. Do 6. veka n. e. u Indiji su cvetali Theravada, Mahajana i Hinajana budizam, kada je polako ova religija poela da ustupa mesto hinduizmu i rastuem islamu, da bi do 12. veka budizam praktino iezao iz svoje postojbine Indije. Iz Indije, u 2. i 3. veku, Theravada budizam se rairio najpre u ri Lanku, a odatle, u druge zemlje jugoistone Azije Tajland, Burmu (danas Uniju Mjanmar) i Laos. Zato se ovaj pravac jo naziva i Junom tradicijom budizma. ri Lanka se, nezvanino, smatra centrom budizma ve vie od 2000 godina. Prema jednoj legendi Buda je ak tri puta posetio to ostrvo, a sin kralja Aoke je navodno doneo granicu drveta pod kojim je Buda doiveo prosvetljenje i zasadio je u prvoj prestonici ri Lanke. I danas je glavni predmet oboavanja i hodoaa u toj zemlji drvo za koje se veruje da je potomak pomenute sadnice.

12

Mahajana budizam je Putem svile doputovao u Kinu u 1. veku, a odatle u Koreju i Japan. Ovaj pravac zaiveo je i na Javi i u Indoneziji oko 9. veka, dok je u Kambodi zamenio hinduizam tek u 12. veku. Negde u 78. veku Vadrajana budizam postao je dominantan na Tibetu, Nepalu i u Mongoliji i prodro do nekih delova Kine i Japana. Zbog toga se Mahajana i Vadrajana kole nazivaju Severnim tradicijama budizma. Put i promene koje je budizam doiveo u Japanu i na Tibetu bile su vrlo specifine. U Japanu su oblik Mahajana budizma, ve u 6. veku prihvatili najobrazovaniji slojevi i postao je religija elite. Tek zahvaljujui naporima dvojice monaha, u 12. veku, stvoren je Zen budizam hibrid starog, narodnog (into) verovanja i kineskog an uenja meditacije putem kratkog, ritmikog disanja. Tibetanski budizam jo nazivaju i lamaizmom (ime potie od tibetanskog naziva za vernika lama). Pred kraj 16. veka Mongoli uvode teokratiju, tj. od Tibeta prave versku dravu. To znai da verski voa vri i vrhovnu civilnu vlast. Prestonica vrhovnog poglavara, Dalaj- lame, je u gradu Lasi. Tibetanci veruju da je Dalaj-lama reinkarnacija bodisatve Avalokitevare. Meutim, posle kineske okupacije Tibeta, 1959. godine, poslednji Dalaj-lama (14. po redu) izbegao je u Indiju gde jo uvek ivi i bori se za ponovnu nezavisnost Tibeta.

- Budizam danasDanas u svetu ivi preko 300 miliona budista. Znaajan procenat budista ima u preko 80 zemalja, najvie u Aziji, razume se. Od toga je preko 50% pripadnika Mahajana tradicije, Theravada blizu 40%, lamaizma oko 6%, itd. Meutim, budizam stie sve veu popularnost i na teritorijama kojima tradicionalno dominiraju druge religije. To nije iznenaujue jer budizam ne zabranjuje osobama druge religije da slede Budin put. Isto tako nije zabranjeno budistima da prihvate i neku drugu religiju. Naprotiv, ako neki hrianin, musliman, hinduista ili ateista izrazi elju da neko vreme provede u budistikom manastiru i tamo ui dharmu i meditaciju, sigurno nee biti odbijen. Mnoge poznate linosti hrianske civilizacije postale su budisti (reditelji Oliver Stoun i Dord Lukas, pevaice Denifer Lopez I Tina Tarner, glumica Uma Turman, glumac Kianu Rivs i dr.), a neki od njih redovno provode izvesno vreme meu budistikim monasima (npr. Peva Leonard Koen, i to punih 10 godina, glumac Riard Gir, i dr.).

13

LITERATURA:

1. Renik budizma: vodi kroz misao i tradiciju , Trevor O. Ling : preveo sa engleskog Raa Sekulovi, Beograd: Geopoetika, 1998. god.

2. Vodi kroz svetske religije, Mira Elijade: prevela sa engleskog Anelka Cviji, Beograd : Narodna knjiga Alfa, 1996. god.

3. Religije sveta budizam, hrianstvo, islam, Dino Abazovi, Jelena Radojkovi, Milan Vukomanovi, Beograd : Beogradski centar za ljudska prava, 2007. god.

14

SADRAJ:

1. Uvod .. 2 2. Budino uenje (Dharma) .... 3 - Nirvana - Karma - Meditacija - Sveta knjiga ( Tipitaka) 3. Dve grane budizma .7 4. Bogosluenja i praznici . 8 5. Buda u budizmu 9 6. Verski objekti 11 - Stupe i pagoda - Hramovi - Oltari i svetilita 7. Razvoj i irenje budizma .. 12 8. Literatura .. 14

15